НЕДЕЉА КАО ЗАКОН

Александар Вељић

март 2019.
Недеља на путу да буде озакоњена у јужнословенским земљама

Марта ове године влада Црне Горе усвојила је Предлог закона о

изменама и допунама Закона о унутрашњој трговини, којим се забрањује
трговина на велико и мало недељом и празницима који носе придев
„хришћански“. Циљ новог законског прописа је да се унапреди квалитет
живота појединца, породице и друштва у целини.

Септембра прошле године питање држања недеље је

актуелизовано и у Хрватској, где су три министарства отпочела рад на
измени закона који ће ограничити рад у тај дан. Хрватска је у овом
столећу два пута покушала да наметне такав закон у трговинском и
услужном сектору, и то 2003. и 2009. Оба пута је Уставни суд Хрватске
оборио тај закон по тужби великих трговинских ланаца.

У Србији су раднички синдикати још 2015. године тражили измене

закона којима би се забранио рад недељом. Најагилнији у тој
иницијативи били су Новосађани, тачније Удружење трговаца из Новог
Сада које је и само поднело иницијативу да се рад недељом укине на
државном нивоу пошто и запослени у малим трговинама имају породице
и треба им омогућити да макар један дан буду сви на окупу. Та
иницијатива за сада није заживела.

Идеја да се недеља озакони као дан одмора траје већ више година
у целој Европи. Предводници те иницијативе су Европски савез за
недељу и католичка црква. Европски савез на недељу окупља главне
верске заједнице, синдикате и социјална удружења. У догледно време,
обавезан и законом прописан нерад у недељу постаће норма у целој
Европи.

Иницијативе за озакоњење недеље у Европи

У Повељи Европске уније пише да сви запослени имају право на

непрекинути одмор од најмање 24 сата у току недеље. Претходни
европски пропис је наглашавао да се подразумева да је реч о недељи,
на чему инсистира римска црква, али је Европски суд поништио ту
клаузулу. Јасно је зашто католичка црква инсиситра на недељном
закону. Ватикан се одувек гнуша суботе Господње и вековима уназад је
затирао истински Божји народ који светкује једини дан који је Бог
посветио још од стварања света (Постање 2:3). Католичка црква никада
није следила прописе из Библије.

Милиони „суботара“, како често називају Адвентисте седмог дана,

погрешно очекују да америчке власти прогласе „недељни закон“. Због
небиблијских учења њихове „пророчице“ Елен Вајт, ти верници и поред
очигледних чињеница одбијају да виде стварност и исправе своја
погрешна гледишта. Тако су и 2015. очекивали да ће папа током своје
посете Вашингтону да прогласи „недељни закон“ у америчком Конгресу.
Супротно њиховим очекивањима, у свом историјском обраћању Kонгресу
23. септембра 2015. године, римски папа ни једном речју није споменуо
„недељу“. Напротив, похвално је говорио о америчким различитостима и
традиционалној слободи и позвао на јединство тих разноликости.
Америчке разноликости подразумевају поштовање слободе
вероисповести, па тиме и слободе оних који држе суботу. Када се људи
ослањају на којекакве пророке и харизматичне личности, западају у
верске заблуде. Тих заблуда нису поштеђени ни милиони светковатеља
седмог дана који, на жалост, учествују у испуњавању Христовог
пророчанства у Јеванђељу по Матеју 24:11-12: „И изићи ће многи лажни
пророци и завешће многе. И како ће недушевност (безакоње) порасти,
охладнеће самилост код већине“.

Поглавар римокатоличке цркве нема потребе да се бави америчким

црквама које промовишу седми дан. Већ деценијама у редовима тих
цркава делују убачени римокатолички елементи који су успели да
постигну свој циљ – утихнула је библијски утемељена критика о
духовној природи Рима и папства! О том успеху римокатоличке цркве
сведочи нам исповест бившег језуите Алберта Ривере. Поглавар римске
цркве пре свега тежи да потчини европске народе свом систему
веровања, односно свом врховном верском ауторитету. Док се многи
надају да је Америка проречена „звер“ 13. поглављу Откривења, која ће
целом свету да наметне „недељни закон“, дотле такав закон већ
несметано делује у срцу Европе, у Немачкој.

Немачки устав се у тој земљи назива „Основни закон“. Он садржи

делове устава Вајмарске републике из 1919., из којег је преписан и
данашњи члан 139. немачког устава: „Недеља и празници, који су
признати у земљи, остају законом заштићени дани одмора од рада зарад
унапређења духовних циљева“. („Der Sonntag und die staatlich
anerkannten Feiertage bleiben als Tage der rbeitsruhe und der seelischen
Erhebung gesetzlich geschützt“). Дакле, „недељни закон“ је на снази на
европском континенту још од прошлог века, али се још увек не
примењује са ревносним верским жаром. Оно чега морају бити свесни
Христови следбеници јесте да ће пред сам Христов долазак, под претњом
смртне казне за кршење тог закона, неонацистичке Сједињене Европске
Државе наметати обавезно одмарање у недељу. Није далеко час када ће
на чело Европе стати војно-политички диктатор, популарно звани
„Антихрист“, који ће наметати прописе противне Христу. Због тога се и
назива анти-Христом! Недељни одмор је противан Христу који је у
Новом завету држао суботу Господњу, дан Господњи установљен још од
када је Господ створио свет.

Немачка је водећа сила европске мегадржаве. Бог нам открива у

Библији да ће из Немачке да изрони „прва звер“, описана у 13. поглављу
Откривења. Та „звер“ је симбол долазећег европског диктатора,
Антихриста! Њему ће на услузи стајати „друга звер“, такође проречена
у 13. поглављу Откривења. „Друга звер“ је симболичан опис поглавара
римокатоличке цркве. Римокатоличка Немачка и средњоевропске земље
немају традиције слободе говора, савести и вероисповести. Одувек се
служе присилом и наметањем. Зато „недељни закон“ не може да
поникне нигде другде него на европском тлу. Доказ за то је претеча
недељног закона, који је у четвртом столећу заживео у европском
Римском царству.

Римски цар Kонстантин увео недељу као „хришћански“ дан

одмора

Институцију недељног одмора увео је у 4. веку римски император

Kонстантин. Тај паганин, који је до краја живота носио паганску титулу
Pontifex Maximus (коју су наследиле римске папе), издао је 7. марта 321.
декрет о светковању „часног дана сунца” (SUNday):

„У часни дан сунца нека се становници градова одмарају и све трговине

треба да су затворене. Само земљорадници могу слободно да обављају
уобичајене послове пошто се дешава да који други дан није повољан за
сетву или обрађивање винограда; не искористивши погодно време,
могли би нам пропасти драгоцени дарови које нам небо пружа”.

Видимо да је Kонстантин у свом закону задржао незнабожачки израз за

недељу „Dies Solis” („дан сунца”). Његов незнабожачки закон пооштрен
је у Римском царству у више наврата – 368., 386., 429. и 469. Црквени
сабори у Арлу (314), Никеји (325), Лаодикеји (364), Kартагини (401) и
Орлеану (538) учврстили су недељу својим црквеним законима. Дакле,
недеља као „хришћански“ дан одмора је одвајкада европска
институција, а не англо-саксонска, односно америчка. Недеља се
укоренила у Европи увелико пре Колумбовог открића Америке. Сходно
двојакости у библијском пророчанству и логици здравог разума, јасно је
да ће законско наметање тог обичаја потећи из Европе, а не из
америчког Kонгреса. Немачки закон се данас приљежно примењује у тој
водећој европској земљи, а друге европске земље експериментишу са
ограничењима трговине и угоститељства у дан сунца.
 За разлику од људских теорија, које нису надахнуте од Бога
Створитеља, Божја Реч открива да ће неонацистичка диктатура
„недељног закона” почети 1.335 дана уочи Христовог доласка. Kо се
буде одупрео обавезном држању традиционалног паганског дана сунца и
сродних празника, изгубиће живот да би заслужио вечни живот.

Kњига пророка Данила 12:11-12

Данилова пророчанства су остала запечаћена и неразумљива до

овог крајњег времена (Kњига пророка Данила 12:9-10). Превасходна
тема 12. поглавља Данилове књиге је време краја, када ће оживљено
„Римско царство“ (Сједињене Европске Државе) наметати под претњом
смртне казне држање паганских дана одмора. Данило пише у 7. стиху
„да ће се све то свршити кад се сасвим скрши сила светог народа“, што
се односи на 1. стих који прориче време невоље „какво није било од
како је народа до тада“. Долазак Велике невоље потврђује Исус у
Јеванђељу по Матеју 24:21-22. Дакле, Библија каже да ће сва сила
светог народа да буде сасвим скршена током три и по године уочи
Христовог повратка („време, времена и по пола времена“ - Kњига
пророка Данила 12:7, Откривење 12:14). Све слуге Божје које не буду
избегле у натприродно уточиште и наставе да држе Заповести Божје,
уништиће долазећа демонизована сила – васкрсло Римско царство на
челу са Немачком!

Пре Велике невоље, по пророчанству у Kњизи пророка Данила

12:11, Јевреји у држави Израел обновиће свакодневну жртву, која се
приносила ујутру и увече у старозаветном Израиљу (Kњига друга 29:38-
39). Хеленизовани сиријски владар Антиох Епифан је претеча долазећег
укидања обновљене старозаветне јеврејске жртве. Епифан је од 167. до
164. п.н.е. - три и по године - скрнавио јерусалимски Храм. Данилово
предсказање да ће се такво скрнављење поново одигравати „од времена
кад се буде укинула жртва ваздашња (свагдашња)“ почеће да се
испуњава када војска „прве звери“, новог Константина, буде забранила
тај јеврејски обред. Европске трупе доспеће у Јерусалим, вероватно у
својству „мировне мисије“, да 1.290 дана пре Месијиног повратка на
Земљу укину новоуспостављене јеврејске жртве.

Месец и по дана пре укидања јеврејских жртава у Јерусалиму, по

пророчанству у Kњизи пророка Данила 12:12, европска мегадржава
забраниће проповедање Христовог Јеванђеља о доласку Царства Божјег
на Земљу. Тачно 1.335 дана пре Христова доласка, европска власт
забраниће „јеретицима” да објављују Христово Јеванђеље и наметнуће
држање недеље! 45 дана после тога, 1.290 дана уочи Христова доласка,
војске „зверине” опколиће Јерусалим. Удостојени Христови следбеници
кренуће ка уточишту које им је обећано у Откривењу 12:14-16. Kада
након месец дана стигну до свог уточишта, отпочеће Велика невоља -
1.260 дана пре Христовог доласка („време, времена и пола времена“)!
Велика невоља започеће зверским нападом европске мегадржаве на
Британски комонвелт и Сједињене Америчке Државе. Те земље биће
збрисане са лица Земље. „Недељни закон” биће на снази у геноцидном
маниру: ко се буде супротставио држањем заповести Божјих у вери
Исуса Христа, биће уништен!

Откривење 6:9-10 – велико мучеништво светих!

Исус је отворио седам печата у Откривењу 5:5, који нам казују

„шта ће после бити“ на Земљи (Откривење 4:1-2). У петом печату
апостол Јован је видео „под олтаром душе побијених“ (Откривење 6:9).
Исус открива у Јеванђељима шта значе печати. За пети печат каже (у
Јеванђељу по Матеју 24:9-28) да симболише долазећу Велику невољу у
којој ће европска мегадржава да почини геноцид над Христовим
следбеницима који не умакну у уточиште и не буду прихватили „часни
дан сунца” германских Сједињених Европских Држава. Јован је у
Откривењу видео у визији средњовековни покољ светих. Христ и
библијски Пророци предсказују још обимније мучеништво - Велику
невољу. „Душама“ (Христови следбеници) погубљеним у Средњем веку
је (про)речено да „почину још мало времена, докле се не наврши број
другова њихових у служењу, и браће која су имала да буду погубљена
као и они“ (Откривење 6:11).

Пали мученици нису на небу пошто тамо нема гробова. Речено им

је да „почивају“ у гробовима (Дела апостолска 2:26-27) док и њихова
сабраћа не падну мученичком смрћу у долазећој Великој невољи.
Пронемачка европска мегадржава, са благословом римског папе, две и
по године затираће немилосрдно све који остану верни Божјем закону и
одбију пагански жиг староримског царства – паганске дане у част бога
сунца. Годину дана уочи Христовог доласка, Господ ће се умешати у
људске послове и започеће да кажњава неонацистичку европску
државну творевину, пре него што је сасвим буде скршио Христов
повратак на Земљу. „Време, времена и по времена“ подразумева Велику
невољу, која ће потрајати две и по године, иза које долази
једногодишњи Дан Господњи. То је тих три и по године уочи Христовог
доласка.

Средњовековне европске (не америчке!) државне власти су преко

1000 година убијале - у име религије - верне Христове следбенике.
Библија је прорекла то мучеништво светих у Откривењу 6:9-11,
пророчанству које припада и нашем времену зато што се после Средњег
века још није догодио покољ Богу верних Христових следбеника. Јован
је видео да су средњовековни мученици пали „за реч Божју и за
сведочанство што беху дали“. Њихово сведочанство је Христово
Јеванђеље о Царству Божјем, које ће Христ да успостави одмах по свом
повратку на Земљу. Историја сведочи да је средњовековно европско
„свето римско царство“ искоренило мноштво Христових мученика који
су, у име религије, проглашени за „анатему“. У визији је тим
мученицима речено „да почину још мало времена, докле се не наврши
број другова њихових у служењу, и браће која су имала да буду
погубљена као и они“ (Бакотићев превод). То долазеће мучеништво
светих биће попут средњовековног, али хиљаду пута масовније!
Христове следбенике побиће европска мегадржава у име екуменске
назовихришћанске религије, јер „доћи ће време када ће сваки који вас
убије мислити да Богу службу чини. И ово ће чинити јер не познаше ни
Оца ни мене“ прорекао је Исус у Јеванђељу по Јовану 16:2-3. Обманути
верници формалног „хришћанства“ прогониће до смрти верне Христове
следбенике које сматрају „јеретицима“, зато што не знају ни Оца ни Сина
него следе учења духовног непријатеља Очевог и Христовог.

Библијска пророчанства упозоравају да у ово последње време

људи не могу да поднесу здраву библијску науку, па верују у празне
приче (Друга посланица Тимотеју 4:1-4). Пророк Исаија (30:8-10) каже
да формално хришћанство проповеда опсене (обмане). Откривење 12:9,
објашњава да је сав свет заведен од ђавола. Само Божје „изабране“,
који вапе Богу даноноћним молитвама, сотона не успева да обмане
небиблијским теологијама и зато их већ данас прогони путем својих
људских посредника – назовихришћанских цркава.

Сотона кипти од беса – Откривење 12:12 - зато што се ближи

окончање његове владавине. Откривење 12:17 предсказује да ће бити
разгневљен на последње покољење („потомство”) „жене“ (симбол
истинске Цркве) које не следи паганизмом загађено „хришћанство”.

Геноцидна паганска црква у 17. поглављу Откривења

„Жена” је библијски симбол за цркву (Друга посланица

Kоринћанима 11:2). Откривење 17:6, описује агента сотониног који се у
Средњем веку острвио на мученике Исуса Христа. Та је „жена“ од Бога
отпала „блудница” (у духовном смислу), незнабожачка
назовихришћанска црква, прогонитељка светих Христових следбеника у
Средњем веку. Папска хијерархија и данас шурује са „краљевима
земље“ (симбол политичара и државника), којима ће опет да се окористи
као својим оружјем да побије Христове мученике (Откривење 17:2, 18).
Римокатоличка екуменска безбожна црквена хијерархија одбацује Божје
Заповести и промовише своју самоуспостављену „праведност“, која не
почива ни на једном учењу Светог писма. Пошто не подноси библијску
истину коју живи истинска Црква Божја, да би уништила ту праведну
Цркву европска духовна „блудница“ подстакнуће европске власти да
почине покољ Христових светих. Скршиће силу светог народа –
истребиће га под капом небеском у погрому који Свето писмо
(Откривење 7:14) пророчански назива „Велика невоља“ („патња велика“
у Бакотићевом преводу).

Неовавилонска римска црква данас у потаји кује планове да затре

све истинске Христове следбенике. У Великој невољи, европска држава
уништиће потпуно и англо-саксонске земље, то јест Британски
комонвелт и Сједињене Америчке Државе. Европа је традиционална
прогонитељска сила Божјих заповести и библијске науке, а не Америка.

„И сви ће омрзнути на вас, због имена мога“

У 24. поглављу Јеванђеља по Матеју, 13. поглављу Јеванђеља по

Марку и 21. поглављу Јеванђеља по Луки, Исус хронолошки наводи
догађаје који постепено воде овај свет у Велику невољу. После ратова,
глади и болести, каже својим ученицима да ће „тада“ - након свега тога -
„вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас
због имена мога“ (Јеванђеље по Матеју 24:9). Заменица „вас“ јасно
истиче да је реч о Исусовим ученицима! Пошто ће народи „вас”
омрзнути због једног јединог разлога - „имена мога“ - то Исусово
пророчанство се односи искључиво на вернике, то јест на оне који су
вере Исусове. Исто упозорење стоји у Јеванђељу по Марку 13:13: „И
сви ће омрзнути на вас, због имена мога“.

„Мука“ коју прориче Исус, то јест Велика невоља, гнев је сотонин.

У 12. поглављу Откривења пише да ђаво, а не Бог, кипти од гнева на
истинске Христове следбенике. Божја интервенција скратиће ђаволску
Велику невољу чије страшне размере Исус предсказује у Јеванђељу по
Матеју 24:21-22:

„Јер ће тад бити невоља велика, каква није била од постања света до
сад, нити ће икад бити. И да се они дани не скрате, нико се не би
спасао, али изабраних ради скратиће се ти дани“.

Није случајно та невоља „велика“. И раније су Христови следбеници

доживљавали разне невоље, али тек у наше време долази невоља као
ниједна до сада! Исус не говори о средњовековном прогону хришћана
зато што „те дане” Средњег века Бог није скратио покренувши небеска
тела, као што ће учинити при крају Велике невоље по предсказању
Kњиге пророка Јоила 2:31, које потврђује и Христ у Јеванђељима.

Дан сунца противан Божјем закону

Бог каже да је смрт казна за грех, а грех је преступање Божјег

Закона. Римска црква данас настоји да људи приме „жиг” паганског
Римског царства, дан сунца који је у прописао римски (а не амерички!)
цар Kонстантин. „Часни дан сунца” није Божја заповест! Божја заповест
прописује седми дан, суботу - заповест коју скоро нико неће да узме на
ум (чело) и послуша руком (одмарајући се од свакодневног рада). Божје
заповести се добровољно примају од Бога на чело и на руку:

„И ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме… Везаћеш их

себи на руку, и биће ти као почеоник међу очима” (Kњига пета 6:1, 6-8).

„Сложите ове речи моје у срце своје и у душу своју и вежите их као знак
себи на руку и нека вам буду као почеоник међу очима вашим” (Kњига
пета 11:18).

Пословице (Приче Соломунове) 7:2-3 и Откривење 7:3-4 и 14:1

употпуњују то откривење.

Седми дан, знак истинске службе Богу, тесно је повезан са

покоравањем Богу Створитељу света и симболично је стављен на руку и
на чело, баш као што сотонске испоставе силом ударају људима
симболичан „жиг зверин” - паганске дане сунца - на десну руку и на
чело. Средњовековна римокатоличка црква је учинила да сви поданици
немачког „Светог Римског царства” приме „жиг зверин” - обичај „часног
дана сунца” - који је у 4. столећу озаконио цар Kонстантин. Сотона ће
уочи Христовог доласка опет да наметне тај „жиг” путем свог оживљеног
неопаганског „римског царства” - Сједињених Европских Држава на челу
са Немачком. „Звер” из Откривења представља све чвршћу унију римске
цркве и европске државе.

Kо буде одбио „жиг” европског неопаганског Римског царства са

престоницом у Берлину, биће мучен и убијен по налогу папистичке
екуменске цркве која слави „часни дан сунца”. Неопаганске цркве
увезане у екуменски савез - сотонино верско оруђе - обмањују све
народе паганизмом који су крстиле као „новозаветно хришћанство”. Бог
назива ту верску збрку „Вавилоном”, што је именица у женском роду и
упозорава: „Идите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине
и да вам не науде зла њезина”. Послушајмо Бога. Истински служимо
Створитељу седмога дана, бдимо и молимо се без престанка да будемо
удостојени да се склонимо од Велике невоље и доспемо у натприродно
уточиште које Бог припрема за своје верне - Јеванђеље по Луки 21:36.