VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA STRUKOVNIH

STUDIJA-VIŠER, BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIALISTIČKE STUDIJE
PREDMET: SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE

NAČINI KOMPENZACIJE REAKTIVNE

ENERGIJE

Predmetni profesor : Dr Željko Despotović

UVOD:POJAM REAKTIVNE ENERGIJE
Primer iz svakodnevnog života. Šta je za putnika koji treba da stigne iz
mesta A u mesto B, korisna a šta nekorisna (reaktivna) energija??

A-A’: NEKORISTAN PUT ŠTO SE TIČE PUTNIKA

 REAKTIVNA ELEKTRIČNA
ENERGIJA
z Reaktivna energija (ili u zapadnoj varijanti: jalova, što plastičnije
opisuje njen karakter), sa stanovišta fizike je onaj deo ukupne
isporučene električne energije koji se troši na uspostavljanje i
održavanje magnetnog polja u električnim mašinama.
z Iz prethodne tvrdnje sledi da su najveći potrošači reaktivne
energije elektromotori i transformatori.
z Ostali potrošači reaktivne energije (elektrolučne i indukcione
peći, elektrovučna postrojenja, fluorescentna rasveta….)
z Svoje ime reaktivna energija je dobila zbog činjenice da njena
potrošnja ne doprinosi aktivnoj odnosno korisnoj snazi, ali bez
potrošnje reaktivne energije električna mašina ne bi ni mogla da
radi.
z Strogo govoreći reaktivna energija je mnogo širi pojam i javlja se
i kod potrošača kao što su: frekventni regulatori, soft starteri,
jednosmerni pogoni, ispravljači, itd.
POTROŠAČI REAKTIVNE ENERGIJE
-Asinhroni motori
-Transformatori
-Elektrolučne peći
-Indukcione peći
-Elektrovučne podstanice
-Rasveta (fluorescentna)

PROIZVOĐAČI / POTROŠAČI REAKTIVNE ENERGIJE

-Sinhroni generatori
-Sinhroni kompenzatori
-Nadzemni vodovi i kablovi (usled postojanja otočnih
kapacitivnosti!!!)
-Kondenzatorske baterije
-Prigušnice
POTROŠAČI REAKTIVNE ENERGIJE

asinhroni motori transformatori

fluorescentna rasveta

elektrolučne peći indukcione peći

 ASINHRONI MOTORI

Vn
Ekvivalentna šema po fazi
svedena na statorsku stranu
(ustaljeni režim)

Reaktivna snaga u praznom hodu: s≈0, (Rr/s)→∞ (25-35% od Pn)

Reaktivna snaga u režimu opterećenja: (Rr/s)<< Xr+Xm

Ulazna impedansa: Zul = {Rs+jXs}+{jXm ║((Rr/s)+jXr)}→ Xmot ≈ Xs+(Xm║Xr)

(pri nominalnom opterećemju 30-50% od Pn)

TRANSFORMATORI

Prazan hod: (1-3% od Sn)

Opterećenje:

(10-15% od Sn)
VN NAPAJANJE
ELEKTROLUČNE PEĆI

RASTAVLJAČ

1-naponski merni transformator

2-strujni merni transformator
3-VN prekidač (ručno ili automatsko UKLJ./USKLJ.)
4-reaktansa (smanjenje struja KS i stabilizacija luka)
5- VN transformator
6-NN strujni merni transformator
7-NN merni transformator
8-Indukcioni mešač (mešanje tečnog metala u raznim pravcima)
INDUKCIONE PEĆI

Faktor snage tipično: 0.6-0.8

 ELEKTROVUČNE PODSTANICE

U sistemu napajanja elektrovučnih

vozila električnom energijom postoje:

•visokonaponski nadzemni vodovi

110kV (trofazni, dvofazni jednostruki i
dvostruki) za priključak EVP-a na
elektroprivredni sistem,

•elektrovučne podstanice kod nas

(EVP)-TS 110/25kV, 2x7,5MVA, ukupne
instalisane snage 300MVA u 20
postrojenja,

TRANSFORMATOR U Scottovoj SPREZI

PRETVARAČ TROFAZNOG SISTEMA
NAPAJANJA U DVOFAZNI (ili JEDNOFAZNI)
FLUORESCENTNA RASVETA
-Dug radni vek (oko 10 000 sati) i
visok svetlosni učinak (i do 100
lm/W).
-Fluocevi rade na principu električnog
pražnjenja.
-Električnim probojem između
elektroda na krajevima staklene cevi,
proizvodi se jedva vidljivo UV
zračenje.
-Vidljiva svetlost nastaje tek kada UV
zračenje osvetli fosforni sloj koji je
nanesen po unutrašnjosti staklene
cevi.
-Za start i rad, sve fluocevi koriste
Staklena cev sadrži nekoliko miligrama žive i inertni gas,
tipično argon. Na krajevima cevi su žarne elektrode, predspojne uređaje.
priključene na AC napon.

• Elektroni koji protiču kroz cev će se sudarati • Prigušnice se prave za standardne

sa atomima žive i tako pobuditi elektrone. vrednosti i svaka sijalica ili svetiljka
• Kad se elektron vrati na originalni energetski ima svoju prigušnicu.
nivo, oslobodiće foton.
• Zbog prisustva prigušnice (balasta)
• Tipično za živu je UV svetlost od 253 nm
(65%) i 185 nm (oko 15%).
faktor snage je tipično 0.6
 FAKTORI SNAGE ZA NEKE
KARAKTERISTIČNE POTROŠAČE

Potrošač Faktor snage

z Elektromotor 0.85-0.93
z Fluorescentne cevi 0.50-0.90
z Ispravljači 0.70-0.90
z Indukcione peći 0.60-0.80
z Prese za plastiku 0.70-0.90
PROIZVOĐAČI / POTROŠAČI
REAKTIVNE ENERGIJE
-Sinhroni generatori
-Sinhroni kompenzatori
-Nadzemni vodovi i kablovi (usled postojanja otočnih
kapacitivnosti!!!)
-Kondenzatorske baterije
-Prigušnice
 SINHRONI GENERATORI
POGONSKA KARTA
SINHRONE MAŠINE (P,Q)=0

Sn
P

E E
Promena PROIZVODNJE/POTROŠNJE reaktivne snage: uz konstantnu pobudu
i napon generatora , Q se može povećati samo ako je P<Pn i cosφ < cosφn
(NIJE EKONOMIČNO)
Sa porastom napona na sabirnicama generatora pri P=Pn i I=In, cosφ se mora smanjiti,
odnosno dolazi do povećanja Q, i obrnuto sa smanjenjem napona , cosφ se mora povećati,
odnosno dolazi do smanjenja Q
SINHRONI KOMPENZATORI
-Sinhroni kompenzator je sinhrona mašina koja može proizvoditi ali i
trošiti reaktivnu snagu (energiju)
-Razlikujemo dva režima rada: induktivni i kapacitivni

podpobuđeni režim rada nadpobuđeni režim rada

POZITIVAN REGULACIONI EFEKAT: sa smanjenjem napona u mreži proizvodi se

više reaktivne snage i obrnuto
PRIMENA JE EKONOMIČNA ZA VEĆE SNAGE (centralna kompenzacija)
DIMENZIONISANJE SINHRONOG KOMPENZATORA

MAX induktivna struja (za E=0):

MAX kapacitivna struja (teoretski za E=∞):

Ova struja je ipak ograničena zagrevanjem namotaja sinhrone mašine pa je

realan odnos induktivne i kapacitivne struje:

PREDNOSTI: jednostavna i kontinualana regulacija, može proizvoditi i trošiti

reaktivnu snagu, pozitivan regulacioni efekat (sa smanjenjem napona u mreži
proizvodi se više reaktivne snage i obrnuto)

NEDOSTACI: manja pouzdanost u pogonu zbog rotacionih delova i pomoćnih

uređaja, veći gubici aktivne snage Pγ ≈ 2-5% od Qn, problemi sinhronizacije i
ispadi usled neadekvatne sinhronizacije
 NADZEMNI VODOVI I KABLOVI
z Nadzemni vodovi i kablovi su sistemi sa RASPODELJENIM PARAMETRIMA
z Nadzemni vodovi kablovi su opisani odgovarajućim parametrima
koji zavise od tipa voda (vazdušni ili kablovski), materijala od kojih je sačinjen
vod, geometrije voda i sl.
z Parametri voda nisu konstante u pravom smislu reči, već mogu biti promenljivi u
zavisnosti od temperature, vlažnosti, pritiska ...
z Parametri voda se daju po jedinici dužine
r (Ω/km) - podužna otpornost
l (H/km) - podužna induktivnost
g (S/km) - podužna provodnost
c (F/km) - podužna kapacitivnost

z Parametri r i g su “tople konstante” (kod kojih je dominantan Džulov toplotni

efekat)
z Parametri l i c su “hladne konstante”.
z Parametri se obično daju za direktni sistem jer vod kao pasivna mreža ima
jednake direktnu i inverznu komponentu podužnih impedansi
z Trofazni elektroenergetski vodi se može predstaviti MONOFAZNO ako je
simetričan (sve tri faze imaju identične električne karakteristike, struje i naponi
pomereni za 120°-tzv. pogonska simetričnost)
ODVODNOSTI U VODOVIMA i KABLOVIMA
Prelazni režimi: dominiraju l i c
Ustaljeni režim: dominiraju r i g
ODVODNOST=
podužna odvodnost x dužina
G = g· L
B=ωC·L (kapacitivna odvodnost)

Ukupnu odvodnost na vodu možemo prikazati kao G=G1+G2, G1=Go+Gd

Go- odvodnost usled strujnog provođenja izolacije (obrnuto proporcionalna
otporu izolacije; r izol ≈20-30MΩ/km,f); go≈0.05μS/km, fazi, bo ≈50 go
Otpornost izolacije je funkcija napona, vremenskih uslova, stanja izolacione
površine, njene zaprljanosti….
Gd-odvodnost usled gubitaka u dielektriku
G2-odvodnost usled korone
-ODVODNOST se može definisatii kao odnos gubitaka po jedinici dužine voda
i kvadrata faznog napona
-Struje odvoda teku između samih provodnika i između provodnika i “zemlje”, a
najčešće po površini izolatora ako su zaprljani ili ovlaženi. Kod nadzemnih vodova
pri kiši i kada su zaprljani izolatori odvodnosti rastu i do 100puta.
-Kod nadzemnih vodova g=0.1uS/km,f dok je kod kablova g=0.05ωC ≈3uS/km,f
 ODVODNOST USLED KORONE
•Kada jačina električnog polja na površini provodnika prekorači električnu
čvrstoću vazduha (20-30kV/cm) dolazi do električnog pražnjenja u blizini
provodnika, a koje je praćeno:

-povećanim gubicima snage i energije

-emisije EM talasa
-pucketanje vazduha (audio efekti)
-generisanje ozona
-smetnje RTV talasa

•Vazduh je uvek malo jonizovan oko provodnika dalekovoda

•Radi većeg rastojanja između provodnika vazdušnih vodova retko dolazi do
korone (čak i ako se napon digne dovoljno visoko), ali vrlo često dolazi do tzv.
tinjavog pražnjenja.

KORONA SE MANIFESTUJE VIZUELNO KAO LJUBIČASTI VENAC KOJI

SVETLUCA OKO PROVODNIKA. Čuje se pucketanje i oseća prisustvo ozona.
U slučaju naizmeničnog napona to traje dok je napon oko MAX vrednosti.
Tako da se tinjavo pražnjenje ciklično ponavlja u ritmu sinusoide i proizvodi
EM talase koji prave smetnje RTV prijemnicima Ozon koji nastaje uz površinu
provodnika ubrzava koroziju.

ZANIMLJIVO JE DA KORONA APSORBUJE ATMOSFERSKE PRENAPONE!!!

KORONA ABSORBUJE
ATMOSFERSKE PRENAPONE!!

korona
 IDEALNI VOD
z IDEALNI VOD je vod kod koga se zanemaruju “vrući” parametri (r,g) a
dominiraju “hladni” parametri (l,c)
z Idealni vodovi su bitni za kvalitativno shvatanje nekih pojava u prenosu
z VN vodovi (kod kojih je izolacija relativno dobra) se mogu približno
smatrati idealnim

Za f=50Hz, ωo=2π·50=314rad/s, βo≈1mrad/km

SVAKIH 100km faza kod idealnog voda se poveća za 6°
 IDEALNI VOD U PRAZNOM HODU-FERANTIJEV EFEKAT

Ako je vod dužine L=500km napon na kraju voda je veći za oko 15% od napona na početku voda.
Ovo povišenje napona se naziva Ferantijev efekat na vodu. Povećanje napona na kraju voda je
srazmerno dužini voda. Za vodove do 400km Ferantijev efekat ne predstavlja opasnost.Za svaki
nominalni napon VN vodova se propisuje MAX dozvoljeni naponu datoj mreži (izolacioni nivo)

Vn(kV) 10 35 110 220 400 700

Vmax(kV) 12 38.5 123 242 420 735
 NA RAČUN ČEGA NASTAJE POVIŠENJE NAPONA NA
KRAJU VODA KOJI JE U PRAZNOM HODU?
z Povišenje napona na kraju voda u praznom hodu, nastaje na račun proizvedene
kapacitivne snage.
z Suština Ferantijevog efekta je sumarno dejstvo skupa l-c kola koja su kaskadno povezana
Generator+Transformator

Idealnim vodom u praznom hodu se ne prenosi aktivna snaga. Reaktivna snaga

koju vod uzima od izvora je ustvari negativna (formula gore) što ustvari znači da
vod vraća reaktivnu snagu u izvor (grupa G-T). Zato se i kaže da je Ferantijev
efekat pojava koja nastaje na račun proizvedene kapacitivne snage u svakom
od “elementarnih” l-c kola kaskadno povezanih.

ŠTA SE DEŠAVA PRIKLJUČENJEM bloka G-T na VOD U PRAZNOM HODU?

 Paralelna ferorezonanca

Otvoreni vod je u principu kapacitet (za vodove dužine do 1500km) tj. kapacitivno
opterećenje generatora E.U praznom hodu voda dolazi do stalne razmene energije
između podužnih kapacitivnosti i podužnih induktivnosti voda, odnosno do
pretvaranja električne energije u kondenzatorima (~U²) u magnetnu energiju
induktivnosti voda (~I²).
Prilikom priključenja bloka G-T na vod u praznom hodu došlo bi do rezonancije.
Ustvari pored rasipne induktivnosti transformatora Xt, značajan uticaj u kolu ima
induktivnost magnećenja Xm koja je nelinearna funkcija struje. U tom slučaju dolazi
do tzv. paralelne FEROREZONANCE i stvaranja prenaponskih talasa na vodu. Iz
ovih razloga blok G-T nebi smeo biti priključen na vod u praznom hodu.
 Otočna provodnost jωB
(recipročna vrednost
kapacitivne impedanse)
je različita za kablove
i nadzemne vodove

TIPIČNO:
Za nadzemni vod
220kV, L=200km
B=3.61μS/km/fazi

“Π” ekvivalentna šema voda Otočne kapacitivnosti

su generatori reaktivne
energije Qv1 i Qv2
Qv1 Qv2
 KONDENZATORSKE BATERIJE

P2, Q2
opterećenje

Uticaj kondenzatorske baterije na regulaciju napona:

-pri V1=const povećanje P i(ili ) Q dovodi do smanjenja napona V2

-pri povećanju reaktivne snage opterećenja da bi bio V2=const

potrebna je baterija određene vrednosti koja će generisati reaktivnu
snagu Qc

-pri povećanju aktivne snage opterećenja da bi bio V2=const , važi

sličan zaključak kao u prethodnom slučaju
POVEĆANJE REAKTIVNE SNAGE OPTEREĆENJA
uslov V2=const

KONDENZATOR
(KONDENZATORSKA
BATERIJA) IMA
ULOGU SMANJENJA
UGLA SNAGE,
P2, Q2 ODNOSNO POPRAVKU
opterećenje
FAKTORA SNAGE

FAZORSKI DIJAGRAM
POVEĆANJE AKTIVNE SNAGE OPTEREĆENJA
opterećenje

PAD NAPONA: P2, Q2

aktivna komponenta pada napona
V1=(R+jX)·I + V2 V2=V2

S2 = P2 + jQ2
S2=V2·I* => I=S2*/V2 S*2 = P2 - jQ2

•Početno stanje

•Novo stanje sa većom aktivnom snagom i za V2=const

•Snaga kondenzatorske baterije

ZAKLJUČAK
opterećenje

P2, Q2
•Početno stanje

•Novo stanje sa većom aktivnom snagom i za V2=const

•Snaga kondenzatorske baterije

•PRENOSNIM VODOM SE PRENOSI VEĆA AKTIVNA ALI MANJA REAKTIVNA

SNAGA
•Za veći odnos X/R uz istu promenu ΔP potrebna je manja snaga Qc!!!!!!
•KOMPENZACIJA NA VISOKONAPONSKOJ STRANI IMA VIŠE EFEKTA!!!!
IZBOR MESTA UGRADNJE KONDENZATORSKE BATERIJE

Na NN strani

Na VN strani
SPREGE POVEZIVANJA KONDENZATORSKIH BATERIJA

Y Δ
U prethodnim primerima smo videli da su pojmovi
aktivne i reaktivne energije usko povezani sa aktivnom
i reaktivnom snagom

Proračun kompenzatora reaktivne energije se ustvari svodi na

proračune tokova i prenosa aktivnih i reaktivnih snaga.

Kompleksna prividna snaga S=P+jQ koja je kompleksni zbir

aktivne i reaktivne snage utiče na struju koja se prenosi
vodovima i stoga utiče na dimenzionisanje vodova i utrošak
bakra (aluminijuma)
 REAKTIVNA ENERGIJA-problemi
I) PRIMER: TIPIČAN cosφ=0.8 za ASINHRONE MOTORE, MOTOR SNAGE npr.10kW,
svakog sata utroši 10kWh aktivne energije i 7.5kVArh reaktivne energije, 10kW se
pretvori u rad, dok se 7.5kVAr se utroši da bi se izvršila magnetizacija polova motora
(krajnji potrošač nema nikakvu direktnu korist od ove energije a mora je plati!!!!!!)

II) REAKTIVNA ENERGIJA MORA DA SE TRANSPORTUJE OD MESTA PROIZVODNJE

(GENERATOR-TRANSFORMATOR-VOD-POTROŠAČ) I ZAUZIMA KAPACITET KABLA
(Za pomenuti motor od 10kW struja koja potiče od aktivne energije iznosi oko 25A, a od
reaktivne energije oko 19A, tako da ukupno kroz napojni vod protiče oko 45A i doprinosi
povećanju otpornih gubitaka u vodu i njegovo grejanje). Posledice zagrevanja voda
(kabla) su veći pad napona koji raste sa njegovom dužinom.

Prisustvo reaktivne komponente Potreban presek provodnika

(crvena boja) je zauzela oko 40% ako je potrošač u potpunosti
potrebnog kapaciteta- cosφ=0.8 kompenzovan - cosφ=1
 KOMPENZACIJA REAKTIVNE
ENERGIJE
•Pod kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se
instalacija opreme koja generiše reaktivnu energiju na
mestu montaže i time kompenzuje potrošnju reaktivne
energije u pogonu.
•Ovim se drastično smanjuje količina preuzete reaktivne
energije iz mreže, a time i računi za utrošenu reaktivnu
energiju.
•Troškovi za reaktivnu energiju tipično čine oko 15 %
ukupnog računa za električnu energiju.
•Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi
trebalo da bude skoro potpuno eliminisana.
•Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova
investicija isplati u roku od 6 meseci do 2 godine.
PRIMER:

Obračun energije kod EDB preduzeća se svodi na:

-potrošnju aktivne energije (kWh)

-potrošnju reaktivne energije (kVAr)

Ako potrošnja reaktivne energije prekorači besplatnu količinu od 50% aktivne

energije, tada se mora platiti prekoračenje utrošene reaktivne energije.

Tipične vrednostu potrošnje :

-potrošnja aktivne energije 9200 kWh/mesečno

-potrošnja reaktivne energije 11200 kVArh/mesečno
-besplatna količina reaktivne energije 4800 kVArh/mesečno
-reaktivna energija za naplatu 6600 kVArh/mesečno
z Napojni vod od izvora do prijemnika je opterećen aktivnom i
reaktivnom strujom
z Ako želimo da rasteretimo napojni vod i izvore na početku
voda (transformatore i generatore) potrebno je u neposrednoj
blizini prijemnika ugraditi kompenzatore odnosno izvore
reaktivne struje, koja je potebna prijemnicima (elektromotori,
transformatori, prigušnice,…)
z Kompenzacija se najčešće vrši pomoću kondenzatorskih
baterija koje se nazivaju statički kompenzatori ili pomoću
specijalnih električnih mašina koje se nazivaju obrtni
kompenzatori (najčešće sinhroni kompenzatori)
OPTEREĆENJE VODA ODNOSNO IZVORA
(1) (2)

•U slučaju (1) vod odnosno izvor su opterećeni aktivnom snagom P i reaktivnom

snagom Q
•U slučaju (2) vod odnosno izvor su opterećeni aktivnom snagom
•Prividna snaga S veća kod nekompenzovanog prijemnika a manja kod
kompenzovanog
•Pošto se vodom prenosi prividna snaga to će u slučaju (2) izvršene kompenzacije
vod biti manje opterećen, a samim tim i potreban presek provodnika voda će biti
manji (ovim se postiže ušteda u izgradnji napojnog voda)
•Slučaj (2) je tzv. TOTALNA KOMPENZACIJA i ona ima teoretski karakter
•Kako izgleda stvarna (praktična) kompenzacija koja se zahteva od EDB
 PRIKAZ STVARNOG OPTEREĆENJA
VODA
Elektrodistribucija (EDB) obično
ne zahteva totalnu kompenzaciju.
Razlozi??

Q1-reaktivna snaga koju prijemnik

dobija od izvora

Q2- reaktivna snaga koju prijemnik

dobija od kompenzatora

Kompenzacija koja se uslovljava od EDB P-aktivna snaga koju koristi

radi racionalnog opterećenja napojnih prijemnik
vodova i mreža najčešće zahteva da faktor
snage nakon kompenzacije bude u opsegu
0.92-0.95
 ZAŠTO JE POTREBNO
IZVRŠITI KOMPENZACIJU
REAKTIVNE ENERGIJE? ?

DOBIT ZA POTROŠAČA: Potrošači koji u svom računu imaju stavku za reaktivnu

energiju imaju direktnu finansijsku dobit (nakon izvršene kompenzacije reaktivne
energije iz računa se eliminiše stavka koja se odnosi na reaktivnu energiju ili se
značajno umanjuje). Uloženi novac za kompenzaciju reaktivne energije se vraća u
periodu eksploatacije višestruko (od 10-15) puta.

DOBIT ZA EES: Kompenzacijom reaktivne energije se smanjuje ukupna struja u

mreži za vrednost reaktivne struje, smanjuje se opterećenje transformatora,
povećava se stabilnost elektroenergetskog sistema (EES), sigurnost snabdevanja
potrošača i na kraju smanjenje tehničkih gubitaka aktivne energije u celom EES-u.
POVEĆANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREŽE
FAZORSKI DIJAGRAM OPTEREĆENJA
PRORAČUN REAKTIVNE SNAGE KOMPENZACIJE MOŽE IZVRŠITI I
PREKO TABLIČNIH VREDNOSTI OBIČNO SE U TABELI DAJE
VREDNOST KOEFICIJENTA
k= tgφ1- tgφ2 = tgφuredjaja- tgφželjeno
Koeficijent k se određuje zavisno od odnosa
Qb= P·(tgφ1- tgφ2) =k ·P
kompenzacije snage sa faktora snage uređaja cosφ1
TABELA na željeni faktor snage cosφ2
AKO KAO PODATAK O MOTORU IMAMO SNAGU NA VRATILU ONDA
MOŽEMO PRIBLIŽNO NAĆI STEPEN ISKORIŠĆENJA I NJEGOV
FAKTOR SNAGE, η i COS φ NA OSNOVU NIHOVIH ZAVISNOSTI
OD SNAGE MOTORA ( ZA BROJ OBRTAJA nn ≈1480 ob/min

Vrednosti , η i COS φ u funkciji snage motora

 Podaci za elektromotore prema
“Siemens Electrical Engineering Handbook”

Asinhroni motori za n=1500 ob/min η cosφ

KONSTRUKCIJA SNAGA (kW) % -

sa kliznim 11-100 86-93 0.79-0.87
prstenovima
100-500 93-95 0.87-0.91

kratko spojeni ispod 1 53-74 0.67-0.78

(kavezni) do 11 74-88 0.81-0.85
do 132 88-95 0.86-0.88
do 400 95-97 0.88-0.89
BATERIJE KONDENZATORA SE IZRAĐUJU U NAJČEŠĆE TIPSKIM
JEDINICAMA KOJE SU DATE U NIZU:
2.5 – 5 – 10 – 12.5 – 25 -50 -75 kVAr……

Stoga se u zavisnosti od pogona koji se kompenzuje i ovih vrednosti iz niza

vrši konačan izbor baterija kondenzatora za kompenzaciju

Tako na primer ako je zahtevana vrednost snage kompenzacije na primer

Qb=182kVAr za kompenzaciju je potrebno uzeti tipizirane vrednosti
kondenzatorskih baterija u kombinaciji:

Qb=2x50 + 4x25= 200kVAr

Nakon ovoga je potrebno izvršiti dve provere da slučajno ne dolazi do

prekompenzacije i do pojave paralelne rezonancije!!!!!

1.Uslov da ne dolazi do pojave prekompenzacije je da reaktivna snaga

prijemnika Qp ≥ Qb

2.Uslov da ne dolazi do pojave rezonancije Qb (kVAr) < 0.35·Pm(kW)/η

ZBOG ČEGA DOLAZI DO POJAVE PARALELNE REZONACIJE???

UKOLIKO JE KOMPENZACIJA PREVELIKA MOŽE DOĆI DO POJAVE
PARALELNE ANTIREZONANCE, ODNOSNO DO POVEĆANJA NAPONA NA
MESTU PRIJEMNIKA. OVO POVEĆENJE NAPONA JE OPASNO KAKO ZA
PRIJEMNIK TAKO I ZA KONDENZATORSKU BATERIJU

slučaj se svodi
na vod u
praznom hodu!!!!
TIPIČAN ISKUSTVENI PRIMER ZA ELEKTROMOTOR KAO
POTROŠAČ:

-DA BI SE SPREČILO POVEĆENJE NAPONA USLED

PARALELNE ANTI REZONANCE NAZIVNA SNAGA
KONDENZATORSKE BATERIJE NE SME DA PREĐE 90%
PRIVIDNE SNAGE KOJU POTROŠAČ (ELEKTROMOTOR)
UZIMA U PRAZNOM HODU.

-OVAJ USLOV JE EKVIVALENTAN PRAKTIČNOM USLOVU

DA NAZIVNA SNAGA KONDENZATORSKE

BATERIJE U (kVAr) NE SME DA PREĐE VIŠE OD
35% NOMINALNE ELEKTRIČNE SNAGE U (kW) ZA
TRAJNO OPTEREĆENJE:

Qb (kVAr) < 0.35·Pm(kW)/η

 TIPOVI KOMPENZACIJE
REAKTIVNE SNAGE (ENERGIJE)
z Da bi se postigla što racionalnija
kompenzacija reaktivne snage(energije)
primenjuju se tri vrste kompenzacije:

z POJEDINAČNA
z GRUPNA
z CENTRALNA
POJEDINAČNA KOMPENZACIJA se koristi kod uređaja kao što su
elektromotori i transformatori uz uslov da je:
-opterećenje stalno (relativno velika srednjapotrošnja)
-faktor snage približno stalan
-relativno dugo trajanje uključenosti potrošača

PREDNOSTI:
-kondenzatori za kompenzaciju se ugrađuju neposredno na priključke
potrošača
-zaštitni i prekidački elementi su zajednički za bateriju i potrošač

PRIMENA OVE KOMPENZACIJE SE OSTVARUJE KOD ASINHRONIH MOTORA

KOJI IMAJU PRIBLIŽNO STALNO OPTEREĆENJE (pumpe, ventilatori, kompresori,
razni mlinovi)

ZA OVAJ TIP KOMPENZACIJE PORED PRIKAZANE METODOLOGIJE

PRORAČUNA MOŽE SE KORISTITI I ISKUSTVENI IZRAZ:
NIJE DOZVOLJENA POJEDINAČNA KOMPENZACIJA
ELEKTROMOTORA KOJI POGONE TRANSPORTNE MAŠINE,
KRANOVE, DIZALICE... i sl., JER POSTOJI OPASNOST DA
NAKON NJIHOVOG ISKLJUČENJA, DOĐE DO NASTAVKA
NJIHOVOG RADA USLED AKUMULIRANE ENERGIJE U
KONDENZATORIMA ZA KOMPENZACIJU!!!!!!
ŠTA JE SA POJEDINAČNOM KOMPENZACIJOM
TRANSFORMATORA?

-Pojedinačna kompenzacija kod transformatora se primenjuje u zavisnosti

od primarnog napona (podaci u tabeli za transformatore 100-1000kVA)

Prividna Napon REAKTIVNA SNAGA (kVAr) SNAGA

snaga Sn kratkog spoja KONDENZATORA
(kVA) (%) U praznom Kod Qc
hodu Qo(kVAr) opterećenja (kVAr)
Qtr(kVAr)
100 4 3.5 7.5 7.5
160 4 5.0 11.4 12.5
250 4 7.0 17.0 15.0
400 4 10.0 26.0 25.0
500 4 12.0 32.0 30.0
630 4 14.5 40.0 40.0
800 6 17.0 49.0 50.0
1000 6 20.0 80.0 75.0
-NE TREBA UZIMATI VEĆE VREDNOSTI KONDENZATORA ZA KOMPENZACIJU TRANSFORMATORA
JER MOŽE DA SE JAVI NAPONSKA REZONANCA IZMEĐU INDUKTIVNOSTI TRANSFORMATORA I
KAPACITIVNOSTI KONDENZATORA
-KAO POSLEDICA OVOGA MOŽE SE POJAVITI POVEĆAN NAPON NAROČITO KADA JE
TRANSFORMATOR MALO OPTEREĆEN; OVU KOMPENZACIJU TREBA PRIMENJIVATI KOD
TRANSFORMATORA KOJI SU NEPREKIDNO OPTEREĆENI BAR sa 50% SNAGE.
POJEDINAČNA KOMPENZACIJA ELEKTROMOTORA SA DIREKTNIM
UPUŠTANJEM I PREKO PREBACIVAČA “ZVEZDA-TROUGAO”

Direktno upuštanje:
Uključenjem motora
se uključuje istovremeno
i baterija kondenzatora K1, K2-sprega “zvezda” Kada treba uključiti
K1,K3-sprega “trougao” kondenzatorsku bateriju C1?
GRUPNA KOMPENZACIJA

Kod grupne kompenzacije kompenzuju se više induktivnih potrošača koji

su istovremeno u radu.

Kompenzaciju možemo izvršiti s jednom kondenzatorskom baterijom ili

kompenzacionim uređajem.

Ovaj način kompenzacije je posebno pogodan za grupe manjih motora.

Obično se kod takvih potrošaća potrošnja reaktivne energija menja, tako

da kompenzacioni uređaj podelimo na više manjih.

Ako se potrošači pojedinačno uključuju, tada mora i kondenzator

sadržati sklopni uređaj (kondenzatorski kontaktor), koj se uključuje samo
onda kad su svi potrošači u pogonu (da ne bi došlo do neželjene
prekompenzacije) ili se instalira regulacioni uređaj za kompenzaciju.

Za pravilno dimezionisanje kondenzatorskih jedinica potreban je dnevni

radni dijagram (induktivnih potrošača).

Kod grupne kompenzacije reaktivna energija i gubitci smanjuju se samo

urazdelnim vodovima, a ne u vodovime između razdelnika i potrošača.
CENTRALNA KOMPENZACIJA
Pogoni sa promenjlivim potrebama reaktivne energije ne dopuštaju fiksnu kompenzaciju,
obzirom da može doći do neekonomične potkompenzacije ili opasne prekompenzacije.
Potrebna snaga kondenzatora mora se dakle prilagoditi promenjlivim potrebama reaktivne
energije. U ovom slučaju primenjuje se centralna kompenzacija. Centralno
kompenzaciono postrojenje priključuje se neposredno na glavne sabirnice za ceo pogon.

Za centralnu kompenzaciju koriste se regulacione jedinice reaktivne energije, koje su direkno priključene
sklopnom postrojenju, razdelniku ili podrazdelniku. Regulacione kompenzacijske jedinice sadrže :
kondenzatore, kondenzatorske kontaktore i regulator reaktivne energije, koji na mestu napajanja meri
reaktivnu energiju. Kod odstupanja izmerene i zadate vrednosti faktora snage (cosφk - cosφl = ± Δ cosφ)
on prema potrebi uključuje ili isključuje kondenzatore stepenasto.

Upotrebom centralne kompenzacije sa automatskom regulacijom postiže se visok stepen faktora

snage (cosφ ≥ 0.95 - 0.99), a ujedno nije potrebna stručna osoba koja bi pratila promene reaktivne
energije i uključivala ili isključivala pojedine jedinice.
 STEPENASTI REGULATORI REAKTIVNE
ENERGIJE (centralna kompenzacija)
MREŽA μC
regulator
napon

struja

P,Q

OPTEREĆENJE
KONDENZATORSKI KONTAKTORI

•Kondenzatorski kontaktori uključuju i

isključuju kondenzatorske baterije koje
imaju male induktivnosti i male gubitke

•PRIGUŠNI OTPORI se uključuju

neposredno pre uključenja
kondenzatorskih baterija, da bi
se smanjile struje uključenja ispod
70·In.

•OSIGURAČI za kondezatorske baterije

su vrednosti 1.6·In....2.5·In
Prilikom uključvanja i isiključivanja kondenzatorskih baterija
pod opterećenjem, dolazi do kratkotajnih strujnih
preopterećenja reda veličine struje kratkog spoja.

Kada se kondenzator uključi na AC sistem, nastaje

rezonantno strujno kolo koje je u većoj ili manjoj meri
prigušeno.

Kod uključenja kondenzatora koji se nalazi u

kompenzacionom uređaju sa već uključenim (nabijenim)
kondenzatorima, tranzijentna struja uključenja je do 200 puta
veća od nominalne struje.

Velike vrednosti struje uključenja mogu dovesti do topljenja

glavnih kontakata kontaktora, a štetne su i za kondenzatore.

Vrednost struje uključenja zavisi od vrste kompenzacije

 Vreme

Vršna vrednost struje uključenja može iznositi i do 30 puta od nominalne struje

Kondenzatora. Trajanje ovog pika struje je 1-2ms, frekventni opseg 3-15kHz.
 Višestepeni
kondenzatorski uređaj

Vreme

Vršne vrednosti struja uključenja mogu dostići vrednosti i do 200 puta

veće od nominalne struje kondenzatora. Njihovo trajanje je 1-2ms,
frekventni opseg 5-15kHz.
KONDENZATORSKI KONTAKTORI SA
PREDKONTAKTIMA
U automatskim kompenzaciionim
postrojenjima potrebno je koristiti
kontaktore koji prigušuju vršne vrednosti
struja uključenja.
Redukcijom struje uključenja se pored
pomenutog izbegavaju tranzijenti i
naponski padovi. U kondenzatorskim
kontaktorima se koriste pomoćni
predkontakti funkcijom ograničavanja
struje uključenja (ustvari struje kratkofg
spoja).
Na svakom predkontaktu na red je spojen
otpornik za ograničenje struje uključenja
(struje punjenja ) kondenzatora.
Predkontakti se zatvaraju pre glavnih
kontakata, a otvaraju se kad su ovi
sigurno zatvoreni.
Ovo svojstvo kondenzatorskih kontaktora
garantuje njihovu ouzdanost i
funkcionalnost tokom njihovog veka
trajanja.
Efikasnost delovanja kondenzatorskih kontaktora pri uključenju
kondenzatora, sa prikazom struja uključenja kondenzatora bez
predkontakata (I) i sa predkontaktima (II).

(I) (II)

Dijagram struje uključenja kondenzatora od 12.5 kVAr (In=18A; Un=400V)

razmera: struja 250A /c, vreme 0.5ms /c
TIPIČNE ŠEME
PRIKLJUČENJA
KONTAKTORA KOJI SE
KORISTE ZA UKLJUČENJE
BATERIJA KONDENZATORA
ŠEMA UKLJUČENJA KOJA ŠTEDI
JEDAN PAR SNAŽNIH OTPORNIKA
ZAŠTITA KONDENZATORSKIH BATERIJA

•Prilikom uključenja i isključenja

kondenzatorskih baterija pod
opterećenjem, dolazi do kratkotrajnih
strujnih preopterećenja, reda struja
kratkog spoja.
•Zbog toga, radi zaštite osoblja i
instalacije, potrebno je za kompenzaciju
koristiti kontaktore namenjene u tu svrhu.
•Upotrebom standardnih kontaktora
dovodi se u opasnost osoblje i
kompletna instalacija!!!!!

Kontaktori za upravljanje
kondenzatorskim baterijama
LC1-D•K kontaktori (SCHNEIDER) su
posebno napravljeni za upravljanje
kondenzatorskim baterijama. Opremljeni su
kontaktnim blokom koji omogućava
prolazak struje pri zatvaranju i otpornicima
za prigušenje struje uključenja.
Sigurnost osoblja
Nije moguće ručno upravljanje kontaktorima. Kontaktori su
opremljeni zaštitnim poklopcima radi zaštite od direktnog dodira.

Sigurnost instalacije
Otpornici za ograničenje struje se isključuju nakon uključenja glavnih
polova. Čak i ako su glavni polovi neispravni, struja kroz otpornik
više neće teći i time ce sprečiti njegovo pregorevanje.

Jednostavna ugradnja i dug vek trajanja

LC1-D•K kontaktori su fabricki pripremljeni za korišcenje i ne
zahtevaju ugradnju prigušnica za ograničenje struje uključenja.
Vek trajanja je višestruko duži od standardnih kontaktora (300,000
radnih ciklusa na 400 V).

Ako kondenzatorski kontaktori ne mogu biti korišćeni, tada se moraju

ugraditi prigušnice za ograničenje struje uključenja.

Pri korišćenju prigušnica mogu se koristiti standradni LC1D kontaktori

jer induktivnost prigušnice ograničava struju uključenja.
ZAŠTITA KONDENZATORSKE BATERIJE PREKIDAČEM
Za tipove baterija
Classic i Harmony
(proizvodnje Schneider)
ZAŠTITA KONENZATORSKE BATERIJE OSIGURAČEM
ZAŠTITA JEDNOG STEPENA KONDENZATORSKE
BATERIJE OSIGURAČEM
TIRISTORSKI KOMPENZATORI
z Umesto kontaktora se mogu
koristiti tiristorski prekidači sa
antiparalelnom vezom tiristora
z Tiristori tada rada u režimu
nulte sklopke
z Uključuju se pri nultom
rezonantna
naponu učestanost
z Postrojenje za kompenzaciju
sadrži pored tiristora,
prigušnicu i kondenzator napon na
kondenzatoru
u trenutku t=0+
ic fazni ugao pri
kojem se
Struja kondenzatora je data relacijom: uključuje
kondenzator
POSMATRAJMO JEDNU FAZU TROFAZNOG TIRISTORSKOG
PREKIDAČKOG KAPACTIVNOG KOLA
(Thyristor Switched Capacitor Circuit - TSC circuit)

TSC

ANALIZU SPROVODIMO ZA
JEDNOFAZNO KOLO
-Kolo radi u on-off režimu
-Ustvari razlikujemo tri karakteristična
režima rada kola
USTALJENI REŽIM – tiristorska sklopka SW1-SW2 uključena

TSC

-Naponi na L i C su u kontra fazi

-Struja u kolu je ograničena ukupnom impedansom X
-Rezonantna učestanost je fr = 150-250Hz
-Izbor prigušnice je kompromis između njene veličine i zahteva
za zaštitom tiristorske grupe prilikom uključenja kondenzatora
- Uključenje kondenzatora direktno je blisko KRATKOM SPOJU
TSC-isključenje

-TSC isključenje se ostvaruje pri nultoj

struji tiristora
-Kondenzator se prazni sporo tako da napon
na tiristorima dostiže dvostruku vrednost
mrežnog napona
TSC-uključenje

Optimalno vreme uključenja se postiže u trenutku

kada je kondenzator napunjen na normalnu vršnu
vrednost i PRI MINIMALNOJ (skoro nultoj)
vrednosti napona na tiristorima

Ukoliko je ovo ostvareno imamo tzv. “mekano uključenje”

(soft turn on).

Šta se dešava trenutak uključenja nije sinhronizovan sa

ovim naponima??
TSC uključenje pod neregularnim uslovima

Tranzijent napona na C sadrži osnovnu

komponentu 50Hz na koju se superpornira
komponenta učestanosti jednaka rezonantnoj fr

Uključenje u neadekvatnom trenutku (pri

maksimalnoj vrednosti napona na tiristorima)
dovodi do neželjenih tranzijenata u naponu
kondenzatora i što je još nepovoljnije u struji
ZBOG VIŠESTRUKO VEĆIH VREDNOSTI NAPONA OD MREŽNIH NA
TIRISTORSKOJ GRUPI ČESTO SE KORISTI PREKIDAČ PRILAGOĐEN
ZA VISOKONAPONSKI RAD. ON SE SASTOJI OD REDNE VEZE VIŠE
ANTIPARALELNIH GRUPA TIRISTORA
PRETHODNO POMENUTE FUNKCIJE “MEKANOG” TSC
UKLJUČENJA I ISKLJUČENJA SE MOGU OSTVARITI SA
JEDNIM TIRISTOROM I JEDNOM DIODOM
STEPENASTO UKLJUČENJE KONDENZATORA
SA TIRISTORSKO DIODNIM PREKIDAČKIM
ELEMENTOM

-Ovim načinom stepenaste regulacije postiže se kontinualna regulacija

ukupne kapacitivne struje iCT
-Obezbeđeno je “mekano” punjenje kondenzatora energijom zahvaljujući upotrebi
BURST-ON regulacije (sada sprega “dioda-tiristor” radi kao nulta sklopka slično
kao u slučaju antiparalelne veze tiristora)
TALASNI OBLICI STRUJA POJEDINIH STEPENI

Kako izgleda ukupna struja koju troši postrojenje?

REZULTANTNA
STRUJA
KOMPENZACIONOG
POSTROJENJA SE
POSTEPENO
USPOSTAVLJA-
MEKANI “SOFT” START
TIRISTORSKI KONTINUALNI REGULATORI REAKTIVNE
ENERGIJE (Thyristor Controlled Reactor-TCR )

•U slučaju da su dnevne promene induktivne komponente struje velike, paralelno

opterećenju se može priključiti fiksna baterija kondenzatora dovoljno velike
kapacitivnosti, tako da se potrošač zajedno sa baterijom kondenzatora prema mreži
ponaša kao otporno-kapacitivno opterećenje.

•Zatim se paralelno sa baterijom kondenzatora vezuje induktivno opterećen fazni

regulator pomoću koga se faktor snage podešava na maksimalnu vrednost.

• Prednost tiristorske regulacije je što se njome može postići kontinualna kompenzacija

reaktivne energije
OSNOVA KOMPENZATORA: TIRISTORSKI FAZNI
REGULATOR SA INDUKTIVNIM OPTEREĆENJEM

1 t
i L ( t ) = ⋅ ∫ 2 ⋅ U ⋅ sin ω t ⋅ dt
L α /ω
1 x 1 1
iL = ⋅ ∫ 2 ⋅U ⋅ sinx ⋅ dx = 2 ⋅U(−cosx)αx = 2 ⋅U(cosα − cosx)
ωL α ωL ωL
1
i L (t ) = 2 ⋅ U ⋅ (cos α − cos ωt ) 2π − α ≥ ωt ≥ α
ωL
π /2 ≤α ≤π

osnovni harmonik struje - i1

 IZRAČUNAVANJE EFEKTIVNE VREDNOSTI
STRUJE PRVOG HARMONIKA

1 2π 4 π 2U
A1 = ∫ i ( x ) ⋅ cos xdx = ∫ ⋅[cosα − cos x ]⋅ cos xdx
π 0 π α ωL

Amplituda osnovnog 2 2U ⎡ α sin 2α ⎤

A1 = − ⋅ ⎢1 − +
harmonika struje ωL ⎣ π 2π ⎥⎦
Efektivna vrednost struje prvog harmonika

A1 2U ⎡ α sin 2α ⎤
I1 = = ⋅ ⎢1 − + ⎥
2 ωL ⎣ π 2π ⎦
 TIRISTORSKI FAZNI REGULATOR KAO
KOMPENZATOR REAKTIVNE ENERGIJE: struja k-tog
harmonika

Ik

α ≈ 180° SW1 SW2

α=90° α>90°

struja k-tog harmonika (uz uslov da je k>1)

AMLITUDE STRUJA VIŠIH HARMONIKA
1 2π 4 2U sin k α ⋅ cos α − k ⋅ cos k α ⋅ sin α
Ak =
π ∫ i( x ) cos kxdx Ak = −
πω L
⋅
k ⋅ ( k 2 − 1)
0

uz uslov k>1

Neželjena harmonijska izobličenja

potiču uglavnom od trećeg
harmonika koji ima maksimalnu
vrednost za
α = 1200
2U 3 2U
A3 = A3MAX = ⋅ = 0. 138 ⋅
ωL 4π ωL

A3MAX U 3 U
I3 = = ⋅ = 0.138⋅
2 ωL 4π ωL
EFEKTIVNA VREDNOST STRUJE
TREĆEG HARMONIKA

Šta je sa petim harmonikom?

Sadržaj harmonika u struji kod monofaznog tiristorskog
regulatora sa induktivnim opterećenjem
Za ugao upravljanja α = 120 0
efektivne vrednosti harmonika su:

A1MAX U
I1 = = 0.3900 ⋅
2 ωL
DOMINANTNI
A3 MAX U HARMONICI
I3 = = 0.1380 ⋅
2 ωL

A5 MAX U
I5 = = 0.007 ⋅
2 ωL

Praktično se peti harmonik može zanemariti!!!

 TCR •Promenom ugla paljenja tiristora
menja se efektivna vrednost osnovnog
harmonika struje kroz prigušnicu
(ekvivalentno efektu promenljive
induktivnosti).
• Baterija kondenzatora generiše
konstantnu reaktivnu snagu (pri
stalnom naponu).
•Reaktivna snaga koja se injektira u
3th mrežu jednaka je razlici snaga koju
proizvede kondenzatorska baterija i
snage koju uzima tiristorski
kontrolisana prigušnica.

Ovakav način regulacije reaktivne snage, zbog nelinearnosti faznog ragulatora, unosi više harmonike struje u
mrežu. Ako su uglovi provođenja oba tiristora u antiparalelnoj vezi jednaki (što je po pravilu ispunjeno), tada
se u mrežu unose samo neparni harmonici struje.

U protivnom, u mrežu se unose i parni harmonici, ali i jednosmerna komponenta struje.

Na red sa kondenzatorima se stoga dodaju prigušnice male induktivnosti čija je primarna funkcija da zajedno
sa kondenzatorima čine filtar kojim se iz mrežne struje delom eliminišu viši harmonici.

Bateriju kondenzatora C moguće je podeliti na nekoliko baterija koje se prekidačima uključuju

u kolo, a čije prigušnice L su odabrane tako da iz mrežne struje eliminišu recimo peti i
sedmi harmonik!!!
Treći harmonik struje faznog regulatora se zatvara unutar trougla faznog regulatora i
nema ga u mrežnoj struji!!!!!
12- pulsna kombinacija za ukljanjanje 5 i 7 hramonika

Y
U ovom slučaju za eliminaciju 5 i
7 harmonika nisu potrebni nikakvi
pasivni filtri kao u prethodnom
slučaju.

Ovi harmonici se eliminišu

korišćenjem faznog pomeraja
uvođenjem transformatorske
sprege i 12-pulsnog tiristorskog
pretvarača kao na slici.

Treći harmonik je eliminisan

prigušnicama u sprezi “trougao”
 TIRISTORSKI KONTROLISANI REAKTOR (TCR)
kao ekvivalent PROMENLJIVOJ PRIGUŠNICI

z Ako se posmatra osnovni harmonik struje, uočava se da se fazni

tiristorski regulator sa čisto induktivnim opterećenjem ponaša prema
mreži, kao prigušnica promenljive induktivnosti.
z Promenom faznog ugla α u opsegu π / 2 ≤ α ≤ π
induktivnost prigušnice se može podešavati u opsegu :
LMIN ≤ L ≤ +∞
UKUPNA TROFAZNA SNAGA KOMPENZATORA je jednaka:

6 2 ⎡ α sin 2α ⎤
Q = 3U f I 1 = 3U l I 1 = ⋅ U l ⋅ ⎢1 − + ⎥ π /2 ≤α ≤π
ωL ⎣ π 2π ⎦
gde je za spregu tiristorskog regulatora u „trougao“ U f = U l
tj. efektivne vrednosti faznog i linijskog napona su jednake i iznose 380V(400V)
LMIN ≤ L ≤ +∞
V-Q karakteristika tiristorski kontrolisane prigušnice u kombinaciji sa
kondenzatorom

-KARAKTERISTIKA napon V-reaktivna snaga Q za fazno kontrolisani

kompenzator reaktivne energije
-Fiksna baterija kondenzatora
-Generisana reaktivna snaga je kompenzovana sa tiristorskim faznim regulatorom
-Pri nominalnom naponu V-Q karakteristika je linearna ali je ograničena snagom
kondenzatora, odnosno prigušnice
-Ispod ovih ograničenja V-Q karakteristika je nelinearna (ovo je glavna mana ovih
VAR kompenzatora)
 TIRISTORSKI KOMPENZATOR SA PROŠIRENIM
OPSEGOM UGLA PALJENJA

U slučaju ove konfiguracije faznog regulatora

ugao paljenja tiristora se može menjati u punom
opsegu:
0≤α ≤π
Stoga je ova konfiguracija povoljnija u odnosu na
konfiguraciju sa antiparalelnom vezom tiristora kod
koje je opseg regulacije bio u intervalu:

π /2 ≤α ≤π
Efektivna vrednost struje osnovnog harmonika je ista kao i kod faznog regulatora sa
antiparalelnom vezom tiristora:

A1 2U ⎡ α sin 2α ⎤
I1 = = ⋅ ⎢1 − +
2 ωL ⎣ π 2π ⎥⎦ 0≤α ≤π
KOMBINACIJA TIRISTORSKOG SERIJSKOG
KOMPENZATORA I TIRISTORSKI KONTROLISANE
PRIGUŠNICE (STEPLESS kontrola)

linija napon
opterećenja

1.........N

TCR struja

Thyristor Controlled Reactor

TSC
Thyristor Switched Capacitors
 TSC i TCR kontrola (kombinacija)
GLAVNI NEDOSTATAK
-relativno visoka cena u odnosu
na TSC i TCR pojedinačno
-Kombinacija stepenaste regulacije
(ostvarene TSC konfiguracijom) i
kontinualne regulacije (ostvarene
TCR konfiguracijom).
-Ako je potrebno da se vrši apsorpcija
reaktivne snage, baterija kondenzatora je
isključena i kompletnu ulogu prijema
reaktivne snage ima tiristorski
kontrolisana prigušnica, odnosno TCR.
-Koordinacijom kontrole između prigušnice i
kondenzatorskih stepeni moguće je dobiti
kontinualnu STEPLESS kontrolu
-Ovi statički kompenzatori se karakterišu:
a) kontinualnom kontrolom, praktično bez
tranzijenata
b) niskim generisanjem harmonika (pošto je
reaktivna snaga kontrolisanog reaktora
relativno mala
c) Velikom fleksibilnošću rada i kontrole
V-I karakteristika kombinovanog TCR –TSC kompenzatora

napon
linija
opterećenja

struja
TIRISTORSKI KONTROLISANI SERIJSKI KOMPENZATORI
TCS ( Thyristor Controlled Series) kompenzatori

-Ovi kompenzatori su jako korisni kada je potrebno uvesti i povećati prigušenja kod
međupovezivanja velikih sistema (velikih interkonekcija)
-Nima se prevazilazi efekat Subsinhrone Rezonace (SSR)
-SSR je fenomen koji se odnosi na interakciju između velike termičke jedinice
(termobloka) i redno kompenzovanog transmisionog sistema.
-Dva su koncepeta TCS sistema (prvi koncept pruža elektromehaničko
prigušenje između velikih električnih sistema promenom reaktansi za
interkonekcija, odnosno TCS će obezbediti promenljivu kapacitivnu reaktansu;
drugi koncept menja svoju prividnu impedansu za subsnhrone frekvencije
 PREKIDAČKI VAR KOMPENZATORI
•U NOVIJE VREME ZNAČAJAN NAPREDAK U PRIMENI NALAZE
PREKIDAČKI PRETVARAČI ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE.

•CILJ JE GENERISATI ILI APSORBOVATI REAKTIVNU SNAGU (ENERGIJU)

BEZ UPOTREBE VELIKE(GLOMAZNE) I “ZAHTEVNE” BATERIJE
KONDENZATORA

•OVIM SE ZNAČAJNO SMANJUJU TROŠKOVI NA PASIVNE KOMPONENTE

(GLOMAZNE I SKUPE)

•CENE ELEKTRONIKE, ODNOSNO ENERGETSKIH PRETVARAČA SU U

KONSTANTNOM PADU

•NEKOLIKO PRISTUPA OVIM PREKIDAČKIM PRETVARAČIMA SE IZDVAJA NA

TEHNOLOŠKOM TRŽIŠTU.

•STANDARDNI NAČINI KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE

PODRAZUMEVAJU KORIŠĆENJE DVE OSNOVNE TOPOLOGIJE VAR
KOMPENZATORA, KOJE SU BAZIRANE NA PREKIDAČKIM PRETVARAČIMA:
-TOPOLOGIJA sa STRUJNIM PREKIDAČKIM PRETVARAČIMA
-TOPOLOGIJA sa NAPONSKIM PREKIDAČKIM PRETVARAČIMA
VAR kompenzator baziran na strujnom pretvaraču

Io

Lo Vo
Io

Strujni pretvarač
ulazni kapacitivni -prekidački regulisana
deo (fiksni kapacitet) prigušnica
-Lo je dimenzionisana tako da
se cela grana ponaša kao strujni
ponor
VAR kompenzator baziran na naponskom pretvaraču

Co +

Vc
ulazni induktivni deo
(fiksna induktivnost)

Naponski pretvarač

-prekidački regulisan napon na Co

-Co je dimenzionisan tako da
se cela grana ponaša kao naponski
izvor
PRETHODNO POMENUTI KOMPENZATORI PRIPADAJU KLASI
tzv. “SAMOKOMUTUJUĆIH” (Self Commutated) PRETVARAČA

NJIMA JE MOGUĆE OBEZBEDITI :

-stabilizacijU prenosnog sistema

-poboljšanje naponske regulacije

-popravku faktora snage

-korekcijU i kompenzacija debalansa opterećenja

-mogu se koristiti između ostalog kao šant i serijski kompenzatori

VAR kompenzator sa ugrađenim naponskim pretvaračem- podizačem
napona (boost)
Kontrola faznog pomeraja između
VCOMP i VMOD

KONTROLA REAKTIVNE
ENERGIJE SE OSTVARUJE
PODEŠAVANJEM AMPLITUDE
OSNOVNE KOMPONENTE
IZLAZNOG NAPONA VMOD

NAPON VMOD JE DOBIJEN

PWM ALGORITMOM!!!

KAKO IZGLEDAJU
TALSNI OBLICI
NAPONA VMOD?
TALASNI OBLICI IZLAZNOG NAPONA KOMPENZATORA ZA RAZLIČITE
VREDNOSTI MODULACIONOG INDEKSA
(amplitude napona osnovne komponente)
 (I)

(II)

Slučaj I – Kada je VMOD>VCOMP prekidački VAR kompenzator generiše reaktivnu energiju

(ekvivalentan je bateriji kondenzatora)

Slučaj II – Kada je VMOD<VCOMP prekidački VAR kompenzator absorbuje reaktivnu

Energiju (ekvivalentan je prigušnici)

DAKLE PRINCIP RADA JE SLIČAN SINHRONOJ MAŠINI, ODNOSNO PRETHODNO

POMENUTOM SINHRONOM KOMPENZATORU
KOMPENZACIONA STRUJA ĆE PREDNJAČITI ILI KASNITI ZAVISNO OD ODNOSA
VMOD i VCOMP
Amplituda izlaznog napona kompenzatora (VMOD) će biti kontrolisana
promenom modulacionog indeksa ili promenom amplitude DC napona
VD.

Brz odziv je dobijen promenom modulacionog indeksa.

DC napon pretvarača se menja podešavanjem u malim iznosima

aktivne snage apsorbovane od strane pretvarača

Xs - reaktansa sprežne prigušnice Ls

δ- fazni ugao između VMOD i VD.
JEDAN OD GLAVNIH PROBLEMA KOJI OGRANIČAVAJU
PRIMENU PRETHODNO OPISANIH PRETVARAČA U
VISOKONAPONSKIM SISTEMIMA JE OGRANIČAVAJUĆI
KAPACITET POLUPROVODNIČKIH PREKIDAČA (IGBT ili
IGCT) KOJI SU RASPOLOŽIVI NA TRŽIŠTU!!!!

REALNI POLUPROVODNIČKI PREKIDAČI SU

DIMENZIONISANI ZA STRUJE OD NEKOLIKO HILJADA
AMPERA I ZA NAPONE 6-10kV.

OVO NIJE DOVOLJNO ZA VISOKONAPONSKE

APLIKACIJE!!!!!!

OVAJ PROBLEM MOŽE BITI REŠEN SOFISTICIRANIM

TOPOLOGIJAMA PRETVARAČA , OD KOJIH JE
NAJPOZNATIJA VIŠENIVOISKA (MULTILEVEL) TOPOLOGIJA.
 P,Q

OPTEREĆENJE
MREŽA

KONTROLA
- MULTILEVEL INVERTOR
- 3 NIVOA
-Neutral Point Clamped (NPC)
-Three level NPC inverter
U poređenju sa tiristorskim kompenzatorima, prekidački VAR
kompenzatori imaju niz prednosti:

-Mogu proizvoditi aktivnu i reaktivnu snagu

-Redukovana je mogućnost da se pojavi rezonanca

-Obzirom da imaju brz odziv, reaktivna snaga će biti kontrolisana

kontinualno i sa relativno velikom brzinom

-Visokofrekventna modulacija rezultuje niskim harmonicima napojne

struje

-Ovim se redukuje veličina komponenata filtera

-Dinamičke performanse usled varijacija u mrežnom naponu, su

značajno poboljšane
 POREDJENJE V/I
KARAKTERISTIKA
kompenzatora:

V-I karakteristika kod prekidačkog VAR

kompenzatora (prekidački izvor)

V-I karakteristika kod tiristorskog VAR

kompenzatora
ZAKLJUČAK
-U predavanju su dati osnovni principi kompenzacije
reaktivne snage i energije
-Razmotrena su opterećenja koji su potrošači reaktivne energije,
kao i potrošači koji mogu biti i generatori reaktivne energije
-Objašnjeni su efekti reaktivne energije na vodovima
-Razmotren je Ferantijev efekat (povišenje napona voda u
praznom hodu)
-Obrađeni su stepenasti regulatori reaktivne snage i problemi
u vezi sa njima
-Detaljno su predstavljeni tiristorski regulatori u kolima za
kompenzaciju reaktivne snage
-Izloženi su osnovni principi prekidačkih VAR kompenzatora
-Dati osnovni pojmovi o najsavremenijim VAR kompenzatorima
baziranim na MULTILEVEL invertori
 LITERATURA

¾ Z.Radaković, М. Јovanović, Specijalne električne instalacije niskog napona,

Акаdemska misao, Beograd, 2008.

¾ A.Stošić, Projektovanje i izvođenje električnih instalacija, Građevinska

knjiga, II izdanje 2008.

¾ Westerman-Elektrotehnički priručnik, Građevinska knjiga, 2003

¾ J.Dixon, L.Moran, J.Rodriguez, R.Domke, “Reactive Power Compensation

Technologies, State-of-the-Art Review”,
http://ieeexplore.ieee.org/xpl/login.jsp?tp=&arnumber=1545768&url=http%3A%2F%2F
ieeexplore.ieee.org%2Fxpls%2Fabs_all.jsp%3Farnumber%3D1545768

¾ PREPORUKE ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE SNAGE-Schneider-

ENELVA
http://www.enelva.rs/schneider/4-Razvodni%20ormani%20i%20sistemi/2-
Kompenzacija.pdf
 z HVALA NA PAŽNJI!!!!

•PITANJA?
•DILEME ????
Maj 2013