Sadržaj

1. Uvod ................................................................................................................................................ 2
2. Nominalne i realne rigidnosti.......................................................................................................... 3
2.1 Nominalne rigidnosti ........................................................................................................................ 3
2.2 Realne rigidnosti ......................................................................................................................... 5
Model implicitnih ugovora ...................................................................................................................... 5
Insajder-autsajder model ........................................................................................................................ 6
Realne rigidnosti na tržištu kapitala........................................................................................................ 6
3 Makroekonomska politika novih kejnzijanaca ..................................................................................... 7
4 Zaključak............................................................................................................................................... 8
5 Literatura.............................................................................................................................................. 9
 1. Uvod
Kejnsijanizam je dug niz godina držao primat i konsenzus u makroekonomskom svetu i teoriji,
ali pojavom naizgled „nemogućeg“ problema (istovremenog rasta inflacije i nezaposlenosti) tj
stagflacije, kejnsijanizam je morao da prepusti primat novoj klasičnoj ekonomiji.
Možemo reći da dolaskom Nove klasične ekonomije (1970te) dolazi i do odgovora pobornika
kenzijanizma u novoj makroekonomskoj školi zvani „Novi kejnzijanizam“. Najistaknutiji
predstavnici ove škole koji se još i zovu „slana“ ekonomija su bili sa univerziteta sa dve morske
obale Sjedinjenih Američkih Država, a to su: N. Gregori Mankju (Harvard), E. Felps i B.
Grinvald (Kolumbija), S. Fišer i O. Blanšar (MIT), D. Romer (Berkli) i mnogi drugi. Tom
društvu ekonomista Mičel Parkin dao je naziv – novi kejnzijanizam, 1984te godine. Njihov
cilj bio je da reafirmišu postojeće kejnzijanske ideje i da ih poboljšaju. Kasnijih godina javlja
se i evropska varijanta novih kejnzijanaca koji će se razlikovati zbog većeg stepena sindikalnog
organizovanja radnika nego u SAD u.
Glavni cilj novih kejnzijanaca bio je da obezbede mikroekonomske osnove kejnzijanskoj
teoriji. Novi kejnzijanci postavljaju nominalne i realne rigidnosti sa kojima objašnjavju zbog
čega su cene rigidne u kretanju naniže, dok su „stari“ kejnzijanci polazili od neobjektivnih i
nedokazanih tvrdnji sa kojima su gradili mnoge teorije. Novi kejnzijanci su svesni da postoji
nepotpuna konkurencija i tržište, da postoji heterogena radna snaga i asimetrične informacije i
za razliku od svojih predhodnika koji su polazili od pretpostavke fiksne nadnice, novi
kejnzijanci polaze od toga da se prvo obezbedi mikroekonomska osnova sa kojom bi se
objasnila pretpostavka zbog čega su zapravo nadnice i cene fiksne. To nam govori da se novi
kejnzijanci nisu odrekli starih ideja i pretpostavka kejnzijanizma nego su hteli da se promeni
način donošenja istih. Jedna od razlika novih kejnzijanaca od starih je to što su prihvatili neke
krititike i načela pre svega od monetarista, a i drugih makroekonomskih škola kao što je
prirodna stopa nezaposlenosti, racionalana očekivanja, a i primedbe vezano za neadekvatnu
mikroekonomsku analizu.
Kao što se kejnzijanci nisu slagali sa nekim razmišljanjem klasičara, tako se nisu ni novi
kejnzijanci slagali sa novim klasičarima. Samim tim novi klasičari su smatrali da firme
prihvataju tržišne cene, dok si novi kejnzijanci smatrali da firma treba da odredjuje sami cenu,
tj da polaze od monopolističkog tržišta, a ne konkurentskog.
Jedna od dva najveca predstavnika ove škole Gregori Mankju i David Romer su postavili dva
pitanja sa kojima su definisali ekonomiju Nove kejnzijanske škole:
1. Da li postoje ozbiljne anomalije klasične dihotomije?
2. Da li teorija pretpostavlja da su realne tržišne nesavršenosti ključne za razumevanje
ekonomske fluktuacije?
Novi kejnzijanci na oba pitanja odgovaraju pozitivno i žele da napomenu da novac nije
neutralan zbog toga što smatraju da nominalne varijable utiču na realne varijable i da na tržištu
postoje realne nesavršenosti koja dovodi da se tržište ne može vratiti automatski u ravnotežu i
zbog toga se zalažu za intervenciju države.
 2. Nominalne i realne rigidnosti
Novi kejnzijanci su sprečavanja tržišta da deluje kao samoravnotežujući sistem objasnili kroz
dve grupe rigidnosti:
- Nominalne rigidnosti
- Realne rigidnosti

2.1 Nominalne rigidnosti

Nominalne rigidnosti su pojave koje sprečavaju brzo prilagiđavanje nominalnih cena posle
nominalnih poremećaja, ispoljavaju se u robnom tržištu i tržištu rada. Zbog nominalnih
rigidnosti na tržištu dolazimo do nominalnih rigidnosti cena i nadnica.
Nominalna rigidnost cena
Nominalna rigidnost cena znači da su cene sprečene da se prilagode zbog troškova
prilagodjavanja tj „meni troškova“. „Preduzeća retko menjaju cene zbog troškova koji nastaju
u tom procesu.Troškovi uskladjivanja cena zovu se troškovi jelovnika, što je izraz koji potiče
od troškova koje ima restoran kad štampa novi jelovnik. Troškovi jelovnika uključuju trošak
odluke o novim cenama, trošak štampanja novih cenovnika kataloga, trošak slanja tih novih
cenovnika i kataloga zastupnicima i kupcima, trošak oglašavanja novih cena, pa čak i trošak
koji podrazumeva izlaženje na kraj s nezadovoljstvom kupaca usled novih cena“1, napisao je
Gregori Mankju u udzbeniku Ekonomija. G. Mankju je na ovaj način hteo da dokaže da su
nekad sami troškovi promena cena veći od potencijalne koristi.Tako da su novi kenzijanci
dokazali da cene nisu savršeno fleksibilne i da tržište nije samoravnotežujući mehanizam.
„Skeptici ističu da su “troškovi menija“ obično vrlo mali. Oni tvrde da je malo verovatno da
će ovi mali troškovi pomoći da se objasne recesije, koje su veoma skupe za društvo, dok
zagovornici odgovaraju da to malo ne znači beznačajno. Iako su troškovi “menija“ mali za
pojedinačnu firmu, oni mogu imati velike efekte na ekonomiju u celini“.
Nominalne rigidnosti nadnica
Ove rigidnosti su povezane sa dugoročnim ugovorima o radu, u vecini tržišnih privreda je
prisutno kolektivno pregovaranja čak je u većem broju slučajeva i država umešana u
kolektivnom pregovaranju zbog sigurnosti samih pregovora i zbog njenih ispunjenja. U tim
pregovaranjima sem ponekad države učestvuju sa jedne strane radnici ili sindikati, a sa druge
strane predstavnici poslodavca. Kao rezultat dogovora potpisuje se kolektivni ugovor koji
sadrže bitne odredbe kao što su: visine plate, radno vreme, broj godišnjih odmora, zaštita na
radu i dr. Obe strane potpisa ugovora moraju da se drže toga do raskida ugovora ili isteka istog.
Na ovaj način se sprečava dejstvo monetarne politike i drugih faktora. Slučajno ako dodje do
povećanja tražnje radnika posle potpisa kolektivnog ugovora funkcionisanje tržišnog
mehanizma neće biti moguć zato što nije moguće povećanje plate zbog kolektivnih ugovora.
Na ovaj način novi kejnzijanci pokazuju kako sistem kolektivnog pregovaranja dovodi do
rigidnosti nadnica. Kolektivno pregovarannje je karakteristično za razvijene tržišne privrede,
samo se razlikuju u periodu trajanja i pregovaranja. U Japanu su svi kolektivni ugovori
ugovoreni do godinu dana i svi ugovori u isto vreme ističu, sihronizovani su, dok u SAD se
ugovori zaključuju u periodu do tri godine i nisu sihronizovani i na kraju u Velikoj Britaniji
traju godinu dana, ali nisu sihronizovani kao u Japanu.
Ukoliko ne postoji sihronizovanost kolektivnih ugovora onda je prisutna veća rigidnost
nominalnih nadnica. U protivnom ponovnim pregovaranjem sve nadnice bi se prolagodile
novoj situaciji. Ovo je potvrdilo i empirijsko istraživanja Tejlora.1
MARK P. TEJLOR je dekan Voričke poslovne škole na Voričkom univerzitetu profesor
međunarodnih finansija. Diplomirao je filozofiju, politiku i ekonomiju na Univerzitetu u
Oksfordu, dok je master diplomu iz ekonomije stekao na Univerzitetu u Londonu, gde je i
doktorirao iz oblasti ekonomije i međunarodnih finansija. Profesor Tejlor predavao je
ekonomiju i finansije na nekoliko univerziteta (izmedu ostalih, na Oksfordu, Voriku i
Njujorku), i to na različitim nivoima obrazovanja (diplomskim, postdiplomskim i doktorskim
studijama). Radio je i kao viši ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu i u Banci
Engleske. Pre nego što je postao dekan na Voričkom univerzitetu bio je generalni direktor u
“BlekRoku", najvećoj na svetu kompaniji za upravljanje finansijskom imovinom, gde se bavio
distribucijom bogatstva na globalnom nivou na osnovu ma kroekonomske analize. Svoja
istraživanja objavljivao je u naučnim časopisima i danas je jedan od najcitiranijih ekonomista
na svetu. Profesor Tejlor živi sa porodicom u seoskoj kući iz XV veka kraj Stratforda, na
Ejvonu, u Vorikširu, gde se bavi sakupljanjem ručnih satova i uzgajanjem pčela.1
GREGORI MANKJU je profesor ekonomije na Harvardskom univerzitetu Studirao je
ekonomiju na Prinstonskom univerzitetu i na Masačusetskom institutu za tehnologiju.
Predavao je makroekonomiju, mikroekonomiju, statistiku i principe ekonomije. Profesor
Mankju je plodan autor i stalni učesnik u akademskim i ekonomskim debatama. Osim što
predaje na univerzitetu, bavi se istraživanjem i objavljuje radove, profesor Mankju je i
istraživač-saradnik u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja (National Bureau of
Economic Research) i savetnik Centralne banke u Bostonu i Budžetskom uredu Kongresa. Od
2003. do 2005. bio je predsednik Veća ekonomskih savetnika predsednika Sjedinjenih
Američkih Država. Profesor Mankju živi Velsliju, u državi Masačusets sa suprugom Deborom,
troje dece i terijerom Tobinom.2

1 B. Snowdon i dr. (1944) “A Modern Guide to Macroeconomics“, Edward

2
N. Gregory Mankiew and Mark P. Taylor Economics Second Edition
 2.2 Realne rigidnosti
Po neoklasičarima visina nadnice se dobija iz odnosa ponude i tražnje i tako se dobija
ravnotežna nadnica, kod njih nema nevoljne nezaposlenosti i svaki radnik na konkurentskom
tržištu može naći posao po ravnotežnoj nadnici. Kejnzijanci donose revolucionarnu novu
radikalnu ideju, a to je da su nadnice rigidne. Sredinom sedamtesetih kao što smo rekli
kejnzijanci gube status “prve“ škole i novi klasičari dobijaju epitet lidera i nameću ponovo
ravnotežne nadnice. Dolaskom novih kejnzijanaca vraća se kejnzijaska linija o rigidnim
nadnicama i višestrukim ravnotežama, ali za razliku od starih, novi kejnzijanci dodaju
mikroekonomske osnove makroekonomije, kao što smo mnogo puta rekli, koje objašnjavaju
koji su izvori rigidnosti na tržištu.
Novi kejnzijanci su uveli dve prepostavke:
a) i ako postoji nevoljna nezaposlenost ona ne utiče na nivo realne nadnice,
b) ne postoje samoregulišuće snage koje bi tržište rada nakon šoka vratile u ravnotežu.
Novi kejnzijanci su objasnili realne rigidnosti na tržištu rada u tri grupe teorija:
a) Teorija implicitnih ugovora
b) Teorija efikasne nadnice
c) Insajder-autsajder model
Model implicitnih ugovora
Radnici i poslodavci sklapaju nepisane “implicitne“ ugovore. To znači da poslodavac
garantuje stalan posao radniku, gde poslodavac dobija lojalnog radnika, a radnik sigurno
mesto na poslu gde će prihvatiti i nadnicu ispod ravnotežne jer mu se više isplati da radi za
manju platu od prosečne nego da je nezaposlen, osim ukoliko je nadnica veca na drugom
poslu i dovoljno visoka da pokrije troškove promena posla. Takodje empirijski podaci
potvrđuju ovakvu tedenciju ponašanja radnika. Po ovakvom modelu nevoljna nezaposlenost
postoji u dugom roku samo ako radnik nije sklopio implicitni ugovor, što je i najveća mana
ovog modela.
Teorija efikasne nadnice
Prema ovoj teoriji nadnica bi trebalo da bude veća od ravnotežne. Naizgled loša odluka
poslodavca može da dovede do povećanje produktivnosti radnika i mnogo drugih pozitivnih
stvari. Davanjem veće nadnice od ravnotežne mi privlačimo najkvalitetniji kadar u
preduzeće, dalje ova teorija polazi od pretpostavke da postoji direktna veza između inteziteta
napora radnika i visine nadnice, što je viša nadnica radnik će se više truditi, radnik će dolaziti
redovno na posao. Možemo reći da će veća nadnica izvući maksimum iz radnika. Zaposleni
neće samo raditi bolje zbog veće nadnice, nego će se truditi više jer će se plašiti da ako izgubi
posao da neće naći posao sa istom nadnicom ili većom nadnicom nego u pređašnjem
preduzeću. Ova teorija uključuje i neke sociološke aspekte. Radnik ako se oseti manje
plaćenim nego što on misli da zaslužuje može dovesti do lošije produktivnosti i do “tihog“
štrajka gde sem što će poslodavac izgubiti novčano, već će izgubiti ugled na tržištu. Tako da
će preduzeće nastojati da isplati efikasnu nadnicu radnicima koja če biti prihvaćena kao fer.
Insajder-autsajder model
Insajder je radnik koji je zaposlen u preduzeću, dok je autsajder nezaposleni radnik ili radnik
koji je novozaposlen.
Velika razlika izmedju insajdera i autsajdera je to što je insajder radnik koji je obučen u
preduzeću i koji je vec neko vreme u “poslu“, dok autsajder je tek novozaposleni radnik koji
treba da se tek obuči o da se prilagodi u firmi, što je trošak za poslodavca u obuci i zato što je
manje produktivniji od starijeg radnika i samim tim smanjuje konačanu dobit u preduzeću.
Pouka ovog modela je da se treba kao i u ranijem modelu dati veća nadnica od ravnotežne
zato što su troškovi angažovanja veći od stvarne koristi.
Realne rigidnosti na tržištu kapitala
Realne rigidnosti na tržištu kapitala znači da se ograničava davanje kredita. Zbog čega je to
tako moramo se vratiti na prepostavke klasične ekonomije tržište kapitala. Klasična
ekonomija govori da svaka tražnja ima svoju ponudu, tako i tržište kapitala, i da će se ona
izjednačiti na tržištu i da je samo bitna kolika će biti kamatna stopa. Novi kejnzijanci
odbacuju takvo tvrđenje i tvrdi da će na tržištu postojati i višak ponude i višak tražnje
istovremeno. „Na primer zamislite nezaposlenog radnika koji traži od banke stambeni kredit.
u takvoj situaciji imamo i tražnju i ponudu kreditnih sredstava. Međutim banka će proceniti
da je davanje kredita nezaposlenom radniku isuviše rizično u pogledu vraćanja kredita i taj
zahtev će odbiti“3. Novi kejnzijnci su su dokazali da na tržištu kapitala postoje realne
rigidnosti koje opet tržište sprečavaju da bude samoravnotežujući sistem. Kritičari i druge
škole su ovu pretpostavku osporavale i odbacivale, ali ipak su novi kejnzijanci bili u pravu, a
to ćemo videti za vreme Globalne ekonomske krize 2007-09 godine.

3
Miomir Jakšić, Nikola Fabris, Aleksandra Praščević (2018) “Osnovi makroekonomije“
 3 Makroekonomska politika novih kejnzijanaca
Kao i svaka kejnzijanska škola, novi kejnzijanci odbacuju tvrdnju sveta da postoji savršena
konkurencija i prihvataju svet koga karakteriše nesavršena konkurencija. U takvom svetu
postoje monopoli, pozitivne i negativne ekstranalije, javna dobra (Koju je Mankju u
budućnosti okarakterisao kao veoma važan resurs) i dominacija krupnih korporacija. Narvno
novi kejnzijanci odbacuju da su sva tržišta u racnoteži u valrasijanskoj tradiciji – nova
klasična ekonomija, a automatsko prilagođavanje je veoma dug i neizvestan period, šokovi na
strani ponude i tražnje rezultiraju u realnim promenama nivoa proizvodnje i nezaposlenpsti.
Novi kejnzijanci ostaju pri stavu kejnzijanske linije rigidnih nadnica i cena, kvantitativnih
prilagođavanja i tržišnih anomalija. Naravno kod starih i novih kejnzijanaca ima mnogo čak i
previše sličnosti, što je i opravdano jer su ipak zagovornici istih načela, ali kao najvažnije
sličnosti možemo reći da su:
1. Tokom određenih vremenskih perioda, pri postojećem nivou realne nadnice, javlja se
višak ponude u odnosu na tražnju radne snage, odnosno prisutna je nevoljna
nezaposlenost.
2. Nivo ekonomske aktivnosti u velikoj meri fluktuira, ove fluktuacije su po svom
intezitetu i načinu fluktuacije različite da bi se mogle pripisati kratkoročnim
promenama u tehnologiji, ukusima i demografskim kretanjima.
3. Monetarna ekonomija je najčešće neefikasna u stabilizaciji ekonomske aktivnosti.
4. Novi i stari kejnzijanci se možda neće složiti o konkurentnom obliku državne
intervencije, ali će se složiti da je bar povremeno državna intervencija poželjna kako bi
se stabilizovao nivo ekonomske aktivnosti.
Veliki broj ljudi misli da su novi kejnzijanci uveli mikroekonomske osnove u makroekonomiju
i da je to velika razlika sa starim kejnzijancima, međutim sam Kejns je maksimalno iskoristio
mikroekonomske osnove koje su bile razvijene u njegovo vreme ipak je to bilo u vreme velikih
ratova i velike depresije i ti mikroekonomski osnovi su se razlikovali od današnjih. Dok su
makroekonomisti kejnzijanci iz 50ih i 60ih godina imali dilemu da li da koriste te
mikroekonomske osnove koji su bili popularni. Oni su doneli odluku da ih ignorišu jer su bili
suprotni od duha kejnzijanske ekonomije, ali na njihovu žalost istorija je pokazala da su možda
trebali da ih usvoje jer ne bi doveli do toga da novi klasičari preuzmu primat u svetskoj
makroekonomskoj teoriji. možemo takođe zaključiti da se svi kejnzijanci distanciraju i da
odbacuju mišljenje da se tržište rada i druga tržišta uvek u ravnoteži i da se cene u kratkom
roku prilagođavaju šokovima. Novina novih kejnzijanaca je to što su uključili racionalna
očekivanja, to je jedna od većih razlika u odnosu na stare kejnzijance. Jedan od predstavnika
novih kejnzijanaca S. Fišer (Stanley Fischer) U radu “Long-Term Contract, rational
Excpectations, and Optimal Money Supply Rule“ pokazao da je moguće da se sistematska
upotreba ekonomske politike može stabilizovati privredu i pored racionalnih očekivanja
pojedinca. S. Fišer je Izraelski – Američki ekonomista koji je radio kao guverner u Izraelskoj
Banci od 2005 do 2013 godine, bio je potpredsenik Federalnih rezervi. Rodjen je u Zambiji
(15.10.1943.), Uživao je u tituli glavnog ekonomiste u Svetskoj banci. u svom radu “Long-
Term Contract, rational Excpectations, and Optimal Money Supply Rule“ kombinovao je ideju
o racionalnim očekivanjima koji su tvrdili novi klasičari kao što je Robert Lukas što je u tom
trenutku njega dovelo da postane jedna od vodećih figura u novo kejnzijansoj školi. „U
današnjem svetu gde velike korporacije podešavaju cene i nadnice na nekoordiniran način i
gde postoji neizvesnost o posledicama njihove akcije, nije iznenadjujuće da postoji značajna
inercija koja se odnosi ma cene i nadnice. Egzogeni šokovi u takvom svetu prouzrukuju česte
fluktuacihe proizvodnje i zaposlenosti ukoliko monetarne vlasti me reaguju. Cene koje
određuju firme često su rigidne i nisu optimalne sa društvenog stanovišta“4, a veliki broj puta
samo govorili da je potrebno mnogo vremena da se procesi automatski usklade, potrebna je
državna intervencija koja bi privredu dovela u stanje pune zaposlenosti. Veliki problem novih
kejnzijanaca je taj što nemaju jedinstveni stav o stepenu diskrecije koji ima vlada kao odgovor
na agregatne fluktuacije. Veliki broj novih kejnzijanaca misli da je skoro nemoguće da se sva
pravila postave jer se današnja ekonomija ubrzano menja.

4 Zaključak
Najveći problem novih kejnzijanaca je njihova prošlost i vreme, jer za vreme starih
kejnzijanaca je vladao konsenzus u makrekonomskom svetu i to će ova škola veoma teško
dostići, ali nije nemoguće. Drugo je vreme, ova škola je veoma mlada i veoma široka, zato je
potrebno vreme da se izabere suština i put koji će pratiti svi novi kejnzijanci i njeni
predstavnici. Veliki je korak to što su sagledali greške ranijih kolega i što su napravili hrabar
potez da istrpe i da poslušaju kritike drugi škola, posebno što su se prvenstveno bazirali da
obezbede mikroekonomske osnove kejnzijanske teorije i to što su uveli analizu racionalnih
očekivanja. Ali takođe nedostatak je to što su usmereni da objasne kako funkcioniše
ekonomija, ali ne da daju konkretne preporuke šta treba preduzeti da se reši problem. Kao i
svoji predhodnici čvrsto stoje da tržište nije samoravnotežujući mehanizam, da je potrebna
državna intervencija i da je monetarna politika nedovoljno efikasna.Najvažniji cilj je
rešavanje pitanja nevoljne nezaposlemosti. Kao da i nadnice ne mogu da budu ravnotežne i
da postoje brojne rigidnosti. Postoje dve grupe rigidnosti: Nominalne i realne rigidnosti.
Najbitniji izvori rigidnosti su “meni“ troškovi i dugoročni ugovori o radu. Postoje tri modela
realne rigidnosti na tržištu rada: model implicitnih ugovora, model efikasne nadnice i
insajder-autsajder model. Njihovo vreme tek dolazi i neka svetska dešavanja im idu u korist
kao što je bila Globalna ekonomska kriza 2007-09 gde kejnzijanske škole mogu da izvuku
maksimum iz sebe, i setimo se da je stari kejnzanizam imao na svoju ruku dva velika rata i
Veliku depresiju gde su mogli da pokažu pun svoj potencijal, dok je ova možemo reći mlada
škola imala tek nekoliko manjih kriza u svetu i da će tek u budućnosti izboriti mesto kao prva
makroekonomsko škola u svetu.
„Microeconomics and macroeconomics are closely intertwined. because changes in the
overall economy arise from the decisions of millions of individuals, it is impossible to
understand macroeconomic developments without considering the associated microeconomic
decisions“5. Greg Mankiw

4
Miomir Jakšić, Nikola Fabris, Aleksandra Praščević (2018) “Osnovi makroekonomije“
5
- Principles of Economics (2015) - Ch. 2. Thinking Like an Economist
 5 Literatura

Benasi, C. (1955) „The Keynesian Economics“, Blackwell

B. Snowdon i dr. (1944) “A Modern Guide to Macroeconomics“, Edward Elgar
Dimitrijević, B. i Fabris, N. (2012) “Ekonomska politika“, Ekonomski fakultet, Beograd.
Miomir Jakšić, Nikola Fabris, Aleksandra Praščević (2018) “Osnovi makroekonomije“
N. Gregory Mankiew and Mark P. Taylor Economics Second Edition
 Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet
Esejski rad iz predmeta Osnovi Makroekonomije
Tema: Novi kejnzijanci ideje i predstavnici
Ime nastavnika Kandidat:
Fabris dr Nikola Marko Bašić 31/18

Beograd,2018