Датула- Уз млијеко чини главни јеловник бедуина, те уз девино месо, представља његова тврда храна.

Посједовати је (уз воду,) значи испуњене бедуинског сна. Заузима прво мјесто у арабљанској флори.

Фауна- Животињско царство чине: пантер, леопард, хијене, вукови, лисице и гуштери. Лав је изумро, а
мајмуни живе у Јемену. Птице: орлови, дропље, соколи, јастребови, сове, вране, пупавац, шева, славуј, голуб,
јаребица...Домаће животиње чине: дева, магарац, обичан пас чувар, хрт, мачка, овца и коза, затим скакавци,
випер(змија отровница) са рошчићима.

Арабљански коњ-Чувен по својој физичко љепоти, издржљивости, интелигенцији и дирљивој оданости

према свом господару.

Дева- номадов хранитељ, транспортно средство и предмет замјене. Мираз младе невјесте, цијена крви,
добитак на коцкању, богатство шеика...

Одјећа: дуга кошуља(sevb) са појасом и лепршава горња хаљина (Aba), главу покрива шал(kufija), који држи
узица (ikal). Пљачка- gazv, razzia.

Религиозност- ,,пустињски Арабљани су најокорелији у своме невјереству и лицемјерству“

Род- Сваки шатор представља породицу; скуп шатора чини hajj; чланови једног hajja чине род (kavm). Asabija
је дух рода. Он подразумјева безусловну привреженост члановима рода и општенито одговара патриотизму
ватреног, шовинистичког типа.

Шејх- титулатарни поглавица рода. У судским, војним и другим стварима заједничког интереса, шејх није
апсолутни господар; он се мора консултовати са племенским савјетом, који је састављен од старјешина
појединих породица.

Синајски бакар- близу данашњег града Тура; Тамјан- Египћани у јужној Арабији га цјенили због његове
употребе у храмовима и приликом мумификације(балзамирања). Зафар је главни центар његове трговине.
Заступљен је на подручју од Мидијана до Јемена.

Етимолошки, Арапин је семитска ријеч са значењем >>пустиња<< или њезин становник, без икаква односа
на његову националност. У Kur“anu се areb употребљава за бедуине.

Класична књижевност- Класични писци дијелили су земљу на Arabia Deserta(пустињска Арабија)-

обухватала је Сиријско-месопотамијску пустињу (Badije), Arabia Petraea (стјеновита Арабија)- обухватала је
Синај и Небатејско Краљество, док је Arabia Felix (срећна Арабија) обухватала остали дио Арабијског
полуострва, а Јемен (ar. Jemen- десни). За класичне писце, од Грка Ератостена-Страбонова извора- до
Римљана Плинија, Арабија је земља баснословног богатства и раскоши. У својој Географији Страбон, тврди
да су Арабљани били једини народ који није послао своје изласнике Александру, који је имао намјеру да
Арабију учини пријестолницом свога Царства. За Херодота >>читава Арабија одише најугоднијим
мирисом<<, јер је она >>једина земља <<која производи тамјан, измирну, касију, цимет и миришљаву смолу
тамне боје...Дрвеће које рађа тамјаном чувају крилате змије, мале величине и шарене боје. Велик број њих
виси око сваког дрвета <<.

Такође, Страбон истиче да у јужној Арабији преовлађује један тип полиандрије(неколико браће се жене
истом женом), да народ живи у родоскврњењу и да се одржава закон примогенитуре (најстарији по доби
постаје поглавица).