ПОСТАНАК И ЕВОЛУЦИЈА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

Дефиниција појма "домаћа животиња"

Из различитих дефиниција произилази да под појмом

“домаће животиње” треба подразумевати све оне
животиње, које је човек доместикацијом, вештачким
одгајивањем и негом прилагодио за своје привредне
сврхе.

Као битне карактеристике домаћих животиња су:

1. трајна приврженост кући и газдинству као и

послушност човеку;

2. добијање користи;

3. редовно размножавање и преношење особина на

потомство.
 ПОРЕКЛО ВАЖНИЈИХ ВРСТА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА
Све врсте домаћих животиња воде порекло од својих дивљих предака од којих
већина још и данас живи у дивљем стању у слободној природи.

Процес претварања дивљих животиња у домаће – доместикација.

Процес претварања дивљих животиња у питоме – припитомљавање.

Наука која се бави прочавањем порекла животиња назива се филогенеза

 ПОРЕКЛО КОЊА (Equus caballus)

1.. Монофилетска теорија

2. Дифилетска теорија

3. Полифилетска теорија
Пржевалски (Equus ferus Pallas)

Тарпан (Equus Gmelini Antonius-tarpan)

 ПОРЕКЛО МАГАРЦА (Equus asinus)

1. Нубијски магарц, Equus asinus africanus

2. Сомалијски дивљи магарц Equus asinus somaliensis

Нубијски магарц, Equus asinus africanus

Сомалијски дивљи магарц

Equus asinus somaliensis
 ПОРЕКЛО ГОВЕДА (bovinae)

Говеда у ширем смислу речи, деле се на четири

групе:

а) говеда у ужем смислу или таурина,

б) биволе или бубалина,

в) бизоне или бизонтина и

г) бизонска говеда или бибовинa.

а) Порекло таурина или правих говеда

О пореклу таурина постоје две теорије:

Монофилетска (Bos primigenus Bojanus)

Дифилетска (Bos brachyceros Adametz и Bos primigenus Bojanus)

Европски тур (Bos primigenus Bojanus)
 б) Порекло бивола

Биво (Bos bubalus) потиче од дивљег индијског арни-бивола коме је јако

сличан.
Дивљи индијски биво арни - биво
Дибљи афрички биво
 в) Порекло бизона

Бизон (Bos bison) разликујемо европског и америчког

бизона
Амерички бизон
Европски бизон
г) Порекло бизонских говеда (bibovine)

Бантенг (Bibos sondaicus)

Гаур (Bibos gaurus)

Зебу говече ( по неким научницим овај тип говеда улази у ову групу)
Бантенг (Bibos sondaicus)
Гаур (Bibos gaurus)
Зебу говече
 Јак
(Bos Poephagus ili Bos grunniens domesticus)
 ПОРЕКЛО ОВАЦА (Ovis aries)

Муфлон:

а) европски (Ovis musimon),

б) малоазијски (Ovis orientalis)

с) авганистанско-индијски (Ovis vignei)

Аргали (Ovis argali-Ovis Ammon)

 Европски (Ovis musimon)

Авганистанско-индијски
Аркар (Ovis vignei)

Малоазијски (Ovis orientalis)

Аргали (Ovis argali-Ovis Ammon)
 ПОРЕКЛО КОЗА

Безоар коза (Capra aegagrus)

Фалконери (Capra falconeri)

Приска (Capra prisca Adametz)

Безоар коза (Capra aegagrus)
Фалконери (Capra falconeri)
ПОРЕКЛО СВИЊА (Suѕ scrofa domestica)

Европска дивља свиња (Suѕ scrofa ferus)

Азијска дивља свиња (Suѕ vittatus)

Азијска дивља свиња (Suѕ vittatus)

Европска дивља свиња (Suѕ scrofa ferus)

 Кунић (Lepus cuniculus)

Дивљи кунић (Oryctolagus lepus cuniculus)

Домаћа кокош (Gallus domesticus)

Банкива коош (Gallus ferrugineus)

Ћурка (Meleagris gallopаvо domestica)

Дивља ћурка (Meleagris gallopаvо)

Морка (бисерка) (Numida meleagris)

Дивља бисерка (Numida meleagris)

 Гуска (Anser domesticus)

Дивлја гуска (Anser cinereus)

Патка (Anas boschas domestica)

Дивлја патка (Anas boschas)

Пас (Canis familiaris)

вук (Canis lupus)

 Мачка (Felis domestica)

Дивља афричке мачке (Felis ocreata)

Врста дом. Дивљи облици од којих Област распростирања Подручје Време
животиња потичу дивљих облика доместикације доместикације
1. Вук северна хемисфера Средње камено
Пас Европа и Америка доба 12000-6000 г.
2. Шакал Африка и Азија п.н.е.
1. Тур (изумро 1627) Европа, Азија Цент. и јуж. Азија
Млађе камено доба
Говече 2.Брахицерно говече
Африка Северна Африка 6000-2000 г.п.н.е.
(фосилни остаци
1. Европ. див. свиња Сред. и север. Европа Европа Млађе камено доба
Свиња
2.Азијска див. свиња Јужна и централ. Азија Источна Азија 6000-2000 г.п.н.е.

1.Муфлон Сред. и јужна Европа

Јужна Европа
(европски и азијски) Мала Азија
Млађе камено доба
Овца Од Касписког мора до
2. Аркар Азија 6000-2000 г.п.н.е.
Хималаја
3. Аргали Централна Азија Централна Азија
Крит, Мала Азија,
1. Безоар коза Азија
Кавказ, Индија
Кавказ, Млађе камено доба
Коза 2. Фалконери коза Иран
Азијске високе планине 6000-2000 г.п.н.е.
Југоисточна
3. Капра приска Источна Европа
Европа
1. Нубијски магарац Северна Африка Египат, Етиопија
Млађе камено доба
Магарац 2. Сомалијски
Средња Африка Средња Африка 6000-2000 г.п.н.е.
магарац
1. Пржевалски Централна Азија Азија
2. Тарпан Југ Русије Европа Млађе камено доба
Коњ
6000-2000 г.п.н.е.
3. Дилувијални
Северна Европа Европа
дивљи коњ
УТИЦАЈ ДОМЕСТИКАЦИЈЕ НА ОБЛИКЕ И ФУНКЦИЈЕ
ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА

1. Морфолпшке промене

2. Физиолошке промене

3. Психичке промене
Морфолошке промене настале доместификацијом

1. Промене у облику главе

2. Промена величине

3. Промена тежине

4. Промена длаке

5. Промена боје:
меланизам (једнобојно црна длака и пигментирана кожа);
еритризам (црвенкасто сива длака и пигментирана кожа);
флавизам једнобојно жута до плава длака и пигментирана кожа);
леуцизам (бела или сива длака и пигментирана кожа);
албинизам (бела длака без пигмената у длаци и кожи);
тотални албинизам (бела длака без пигмената у кожи).
 Физиолошке промене настале доместификацијом

1. Повећање производње (млеко, месо, јаја...)

2. Повећање плодности

3. Код већине животиња се губи сезонска анестрија

4. Већа раностасност

5. Смањење полног диморфизма (мање се уочавају секундарне полне карактеристике)

6. Смањен квалитет неких чула (вид, слух, њух)

.
.
.
Психичке промене настале доместификацијом

Генерално гледано долази до повећања интилигенције

и ублажавања темперамента