Ι,2 Значење корена именица Сармати и Сарби (Срби)

Староиранска реч sare означава супремацију; sar, унију или удружење са неким
(братство), sarah, главу. Пратећи овај древни аријевски реченички корен, пут ће нас
одвести у језички ареал њене готово невероватне раширености; индоирански,
авестански sarah, означава главу, стари индо- аријански употребљава реч niras, на
староиндијском nirap, Nira. У индоевропском затичемо * er, er? (top of the body →
head, horn, глава, на врху тела или планински врх); на арамејском, средњеперсијском и
новоперсијском sar такође значи главу или нешто на врху (head, top), егзистирајући, са
истим значењем, у разним индо-европским језицима. У грчком, глава је κέϕάλί, врх
κορυϕή, односно, планински врх βουνοκορϕή; у латинском cernuus означава прво
главу, потом и шешир.

Треба истаћи да, у индо- иранској историји, постоји нека врста преседана етнонима
Сарб заснованог на Сур-. О пореклу једног од највећих племена Авганистана каже се: „
Ваји су Сури (Сурајбанси) или Сурја (Сурјаванси), сунчев народ Хиндустана и Сарби
(Сарбанри), или Сараби (Сарабани) у Афгановој подели племена. Према томе, већи део
Исмаил Афгановог племенског комплекса зове се Сури, а мањи – Сарби или Сарбис“. 1
Осим тога, из строго лингвистичке/ етимолошке перспективе, О.Н. Трубачов, један од
водећих лингвиста (слависта) модерног доба, верује да је етноним Серб могуће извући
из старог индоевропског сарва што значи: свако, све, сваки. Пошто се, теоријски,
Трубачевљево старо индоевропско сарва односи, фактички, на индоиранско свар,
старо индоевропско сарва је, изгледа, пут деривације Серб у Свар. Германски
историчар и коментатор Тацитове Германије, Е. Стела, уверен је: „Тацитови Свари или
Сварини не само да су Срби него Срби који су сачували своје древно и изворно име“. 2

У реконструкцији значења српског имена, морамо кренути од индоевропског

корена са ларингалним гласом, нешто попут *CerH-, корена кога формално семантички
квалификујемо као извор протословенског *sirbu, односно, индоевропског *ker(h)

1
H.W. Bellew, An inquiry into the Etnography of Afghanistan, 1891.
2
E. Stella, De rebus ac populis orae inter Albim et Salam Germaniae flumina in Erasmus Stella, und dessen non
erst ans Licht tretende Commentarii, 1773.
(расти). Нема препреке да се из протословенског *siru изведе праиндоевропски *krH-
bho- у основном значењу адолесцент, младић. Узимајући у обзир *sirbu (индоевропско
*krhbhos) би се примарно односило на онога што је одрастао у роду: сродник, рођени,
законити члан рода, док би *pa-sirbu са својим пежоративним префиксом значио
усвојеника, тј. незаконитог члана рода – пасторка.3 Украјински облик pryserbytsja је,
ипак, секундаран на словенском лингвистичком тлу; његов данашњи облик настао је
фонетском и семантичком конфузијом корена *srb- и *sebr-. Јер, значење украјинског
pryserbytsja је значење ранијег словенског корена *sebr, широко распрострањеног
међу именима другова и саплеменика. Конфузија наставка *srb- не изгледа немогућа
јер се може пренебегнути разлика у кластерима -rb и -br. Лингвиста Х. Попова Таборска
указује на мишљење О. Н. Трубачова који разматра корен српског имена на ширем,
индоевропском плану: „Он, изводи словенски етноним из индоевропског *servo- у
значењу сав, сваки, указујући на семантичку аналогију са германским етнонимом
Алеман (сви људи). К. Мошински доводи у везу словенски корен *srb- са
индоевропским *servo- (брижљиво чувати). Такође, Мошински, облик *xarv- сматра
скитским еквивалентом речи *serv, *serb-. С. Респонд изводи ово име из
протоиндоевропске основе *serv- тећи (*ser-bh-), истичући да се у индоевропским,
нарочито централним сатемским језицима, називи за речне токове и племена образују
од исте основе. Морамо узети у обзир да су сва ова имена, која су на
протоиндоевропском тлу функционисала као апелативи у значењу сродник, члан
клана, на словенском тлу су већ профункционисала као етноними; дакако, код
говорника није постојала свест о њиховом изворном значењу“. 4

Из оригиналног корена за означавање главе развијени су многи деривати: на

старом индо- аријевском niga, староиндијском nigam (рог, у значењу планински врх,
horn ∫ head), на авести sra, новоперсијском sura (у значењу планинског врха или рога,
horn); на хититским хијероглифима се појављује nurna (horn, / после s→h/k/). Хетитскo

3
Тиме отпада тумачење српског имена преко речи аутохтоног словенског порекла. Х. Попова- Таборска,
у том духу, пише: „Пољско име pasierb широко распрострањено у украјинским, белоруским и руским
дијалектима, настаје од корена -sierb-. Изведена од овог апелатива, реч означава, према онима који су
ово име повезали са украјинским pryserbytysja (придружити се, стати на чију страну – онај који је
пристао уз клан, савезник), стоји у вези са кореном*srb-. *srb- је садржан у словенском глаголу *srbati
што значи сисати или уносити течност на уста – онај који сиса млеко исте мајке, тј. особа из исте
породичне или племенске заједнице“. H.P. Taborska, Wczesne Dzieje Slowian w swietle ich jezyka, 1993.
4
Ibid.
harsan долази од kar ∫ ear, horns (трубе); на латинском cerebrum (brain, мозак) corna
(врх, horn), на старогерманском hirni, brain ∫ head (глава). Из истог корена воде
порекло следеће деривације: на авести, sↃravↃra, средњеперсијском sↃrvↃr (шешир)
исто као на авести, *sↃrvↃdↃra, средњеперсијском и новоперсијском sↃlↃr, у значењу
вођа.

Ретка кентумизација корена сарах (sarah) настаје, у иранском говорном подручју,

директним усвајањем индо- европске форме, као што је промена р у л (r→l). Ово
доводи у новоперсијском до речи kalla, kalↃo (у овој компонентној форми затичемо је
као име појединих насеља у Ирану5), ∫ kala ( face, лице), kalↃn (велики), kalↃntar
(поглавица, вођа племена, особа пуна снаге), у новоперсијском kalↃte (замак или село
на истоку; такође, реч присутна у именима многих иранских села) →*kalↃdeh
←sar(Ↄ)*deh (село на висоравни, SarↃdeh име неких села у Ирану); kalↃte у
средњеперсијском, сачувано као кула у српском6 односно, kulↃf, kulↃh. У
индоевропском затичемо дериват *er(e)n,(шљем, helmet), у старогерманском hulla
(шешир, headgear) или хуља (hulla).7

Друга деривација из индо- иранског и авестанског sarah, (глава, head), на старом

индо- аријевском niras, била је развијена из индо- иранског и авестанског sara, (hero,
херој), старог индо- аријевског и староиндијског nↃra, староперсијског ara,
средњеперсијског sar (strong, јак) као резултат семантичке промене гране: head ∫ brain
∫ horn ∫ helmet ∫ hero,8 која је у старом индо- аријевском nav/i/ra у значењу снажан,
робустан, супериоран и кореспондира са грчким άρΧοντας (лорд, господар, поседник) и
κυρία, βασιλισσα (госпођа, краљица). Касније, у енглеском језику, затичемо реч sir
(човек, господин), на старогерманском hↃr, (достојанствен, величанствен) и
германском Herr, sir.

5
Слично, у српском реч кала означава улицу, пролаз, као и старосрпски глагол калати (ослабити, artus
fessos habere, fatigari, mott werden).
6
Гилаки кула, српски топоним из Ирана.
7
У српском реч хуља има значење лошег човека, ниткова, док се првобитно значење ове речи односило
на становнике куле. Данас се за становнике куле каже куљани.
8
Глава, мозак, труба, шлем, херој.
 На лувитским хијероглифима затичемо реч sharri (шари, горе, у врху),9 као и реч
surna или oawatar (horn). Можда је дериват из староиранског sarah (глава), sare
(правило) или sra10 (рог, врх планине) и, проверено сатемским карактеристикама
лувијског, представља везу између старог аријевског филистинског језика (Pereset,
пераст) са персијским, где je лувијска реч seren, у значењу вођа или лидер, уобичајена
у свим древним језицима. Следећа деривација је узета из неаријевске културе.
Сумерски šar, še-er (краљ, принц), акадски је šarↃu (m) (чаробан, величанствен), šaruum
(краљ, принц), šarratu (m) (краљица, принцеза). Хебрејски nar (управитељ),
корсепондира са сумерским šar (велики); сумерска šir-aš-la11 је врста траке за косу (у
грчком κεϕακλοδεσμοϛ), потом имамо и реч ir-aš-la, у значењу онај који иде на врх
главе, српски шешир: š (i)-eš-ir.

Вратимо се, на трен, сумерском sur (rise, раст, надолазак) и финалном (после s→h),
као у већ виђеном примеру, Ↄr (face, лице), поређеног са новоперсијским kala (лице) и,
Ↄrj (врх, глава, господар, шеф); где, као резултат кентумизације, добијамо сумерско a-
gal (дубока вода), a-gal (такође, велика снага, јачина, вођа заједнице) и, a-Ↄal, a-kal
(снага, моћ, победа). Сумерско a-kal (uš) (принц, владар) и kal (високо уважен, у смислу
моћан, снажан), те gal (велики) и gal (краљ), доводи нас до lu-gal (принц), lugal (краљ).
Сумерско lugal ki-šar-ra, у вези са erim, означава владара света а ki-šar-ra, хоризонт или
свет. Одатле, у иранском, kaysar (владар), kauuisara (велики краљ), у староперсијском и
еламском ka-iš-ša-ra, грчком καισαραϛ, латинском caesar, готском kaisar (emperor).12 На
староеламском kir-gal, од gal (велики), и kir (господин, човек).13 Bar-sir ki- ir на
персијском je господин, Персијанац; sukkal је регент, sukkal-ma, велики регент
(overlord), односно, велики краљ, император. Друга компонента именице ma (велики)

9
Топоним шар често иде уз планину, у значењу високе горе: Шар планина, Шарган (или шаргија,
инструмент који постиже изузетно високе тонове).
10
Корен ср групе, поред српског, затичемо још само у староиранском језику; у другим, између гласова с
и р уметнути су, због немогућности изговора, самогласници.
11
Да би се трака ставила мора да се ушњира.
12
Ово име је вокализовано као Кашара и дошло је из медског *kↃsara (мали драгуљ). Губитак слова и у
транскрипцији не даје за право овaквом тумачењу јер се, ово име, објашњава преко староиранског
Kaisara←*Kavi sarah (велики краљ). Иранско *Kaifr-da → акадско Ki-e-ip-ra-da-a.
13
У древном индо- аријевском језику имамо: kjsara, коса на глави, mane, што кореспондира са српском
речи коса одакле вуку порекло лична имена Косара, Косана и презимена Косић, Косовић, Косановић,
итд. У латинском је: caesari's (коса на глави) и caesar (emperor), keisar←kaisar (готски) у старом
немачком; такође, име је присутно у иранским топонимима: KiyↃsar, Kiysar и, коначно, у имену града
Kayseri у Централној Анадолији.
кореспондира са аријевским mah (узвишен), средњееламском sugir (краљ) и su-gir ri-
ša-ra (мушко божанство). Штавише, акадско ᵗᵘᵍkar.balᵐᵉᶳ, paršigu (m) (капа) је заправо
повезано са предисторијским народом Персије; у њиховом језичком ареалу, друга
деривација истог корена (староирански и ново- авестански sara, херој), развијено је из
сумерског šul (херој).14 Повезан са изворним кореном (индо- ирански и ново-
авестански sarah и, после s→k→g→y и r→l) може, такође, опстојати у новоперсијској
речи yal херој. За кентумизацију корена речи у сумерском, кад је случај развој од
s→k/g, може послужити пример eme-sal заједно са eme-gal. Сумерски дијалекат, где
eme стоји за језик и sal/gal за високо. Ови термини изворно значе узвишени језик.15

Поред тога, стаза североисточног аријевског језика и корена sar, oar нас доводи до
личних имена. Абисар (Abisar*, Apisar, *Apiysar) је било име аморитског династичког
краља из Ларсе.16 Квор (Kwor) је име из заветних текстова ∫ иранском *Kauui-sar =
авестанском Kauui, Kavi*, Kavay*17 (принц, краљ, осведочено и као лично име). Кишри
(Kis-ri) је име краља поменутог у документима треће династије из града Ура. Штавише,
лично име Орамули (Oaramuli), може садржати аријанске елементе sar (e) и mur/l са
буквалним значењем глава Амурија, или Sar од mur/l = Amurri, Amuli.18 Такође су
могуће друге деривације, као у примеру српског и сарматског имена, што нас,
разумљиво, највише и интересује.19 Име Сарaб, Sar-ab20 можемо тумачити сумерским:
глава деде тј. вођа или братство по старини; идентично значење је и народ
(дружина) са мора или воде.21 Име Сармат, Sar-mat+u, Sar-matqu (m), обзиром на
значење наставка,22 можемо превести као друштво (унија) лепих (слатких) људи,

14
Falkenstein, Grammatik der Sprache Gudeas von Lagaš, Syntax, 1978.
15
Упореди eme-gi(r) сумерски узвишени језик и gi(r) (високо).
16
J.Derakhshani, наведено дело, Aryans, 5.4.1.17.e5
17
Често презиме у Мађарској.
18
У хуритском Amuli←Amurri.
19
Важно је знати значење детерминатива у сумерском и акадском језику. Тако је bad назив за тврђаву, d
(dingir) је ознака бога, giO (сумерско дрво, шума), ur.sag планина, ki је име за места и државе (географске
одреднице), kur, mat у употреби пре имена за планине и државе, Id (сум. човек) користи се пре
означавања имена племена или професија, 4 (камен на сумерском) уру, град.
20
Ab, ba, на сумерском деда, индоевропски aeo-s, староирански Ↄvaka.
21
Ab, aba, море на сумерском; apↃ на староавестанском и старом индо- аријевском. Такође значи и воду.
22
Акадски, mat+u, matqu (m) слатко→прото-индоевропски и српски medu, мед; староиндијски madhu
слатко пиће, медовина, авестински ma*u, пиво, вино. По овом једначењу значења име Сармата одговара
имену Међана, Меда.
односно, произвођача медовине. Такође, вратимо се ранијем, IrdaOara23 и IrtaOara =
Ruasara24 што комуницира са Rua. Авестански aOa.sar припада овој групи која је
повезује са медијским личним именом Artasari у асирској инскрипцији краља
Салманасара ΙΙΙ (858- 824 пре н.е.).

За фонетску промену s→h, у иранским језицима, нема сагласности међу

лингвистима о времену када се догодила. Међутим, знамо да је промена броја sapta
(седам) већ била извршена у текстовима Авестe (GↃthↃs of Avesta) у ΧVΙΙΙ веку пре нове
ере, као и да је, у блискоисточном аријевском језику, средином ΙΙ миленијума пре
Христа, ова промена већ била дефинитивна.25 У ΧΧΙΙΙ веку пре наше ере, помиње се име
амуријанског краља (Amurru King), као краља Сунца, са присутним словом х (h):
uwaruwaO (∫ авестанском hvar26 (sun, сунце)), једнако је као у индо- иранском, старо-
авестанском и ново- авестанском: uOah-(uOↃ), у значењу светло, свануће или,
индоевропском *eↃsu-, старом индо- иранском vasu и, авестанском vohu (good, добар).
Стога је, врло могуће, да се овај развој одиграо врло рано у неким иранским
дијалектима. Ширење гласа х(h) у регионима између Ирана и Грчке, сачувано је у
ликијском, фригијском и јерменском језику док је, експанзија гласа с (s) у пределима
између Индије, преко Митана до Лувије27 и Палестине, наметнуло питање где су се,
обе промене, најпре појавиле. Део одговора може пружити развој међузубног
спиранта з (*z).

Овај спирант сличан је енглеском th у thank или, чешће, глас еквивалентан *x

(енглески th у this) који је развијен из различитих језика у t,ͪ t, d и, на крају у z и j, h.
Пример ове фонетике среће се у древном аријевском: *zeeo, *xee (бог, god), индо-
европском *dee, можда развијеног у старо- иранском као *daea (бог), старо
индоиранском dↃv, српском див, на авести da'va (српски, демон), грчки τχεός (πηρε),
латински deivos, dieuspater (father heaven, бог небеса), хититском OiuO, лувијском Tivat

23
Знак О читамо као ш, š.
24
Слично, Ↄptara (ma)nnu, адјектив за описивање коња.
25
Авестанско hapta (седам), акадско aptara у Нузи текстовима (Nuzi Texts) из ΙΙ миленијума пре н.е. у
вези узгоја коња.
26
Истоимено острво у Јадранском мору би се звало острво Сунца – Хвар.
27
Хијероглифски лувијски šarri (у значењу горњи, виши) једнак је значењу речи surna, Oawatar, о чему
смо већ говорили.
(бог Сунца).28 Такође је срећемо у древној српској речи *x-uka (dzuka) →zuka (зука).29 За
фонетичку промену z→h, s, t у индо-иранском и старо-авестанском puzzra (son, син),
старо- индоаријевском putra, староперсијском puOa, партијски puhr и новоперсијском
pus, pusar (син).

Фонетска промена r→n присутна је у индоевропском *suvar-s, suvan-s,30 индо-

иранском suHar, *suHan (sun, сунце), старо индоаријевском svar→xvↃnᵒ (sun),31 xᵛanvat
(сунчано, xᵛↃg, сунчева топлота), германском *sunn, готском sunno, енглеском sun. Ова
фонетска промена, може бити праћена од трећег миленијума у староиранском
Tigra→сумерском (I) digna, египатском Amun староиранском Amur, Amard→Amardu и,
староиранском у именици BaxtriO, Baktri→Bachtan (египатски). Везано за ову је и
фонетска промена rt/rd→nt/nd у средњеиранском murtↃr, новоперсијском murdↃr ∫
арменском mundↃr (лешина, леш), српском м (у) ртав, m(u)rtva(n), мртав и мртвац.

Фонетска промена v→p32 кроз старо- авестанскo hva, huuarↃ (сунце, светло, небо) ∫
староиндијском sva, древном старо- аријевском svar (sun, bright sky) ∫ новоперсијском
hav, арапском haw (air, sky, ваздух, небо), прво је развијена у хититско- хуритском
*vaↃↃ, хуритском avur+ ni (sky), па у хуритско- хититском *pa и, на крају, у epa (богови
сунца). Са прото- кореном може такође бити повезано индо- европско *h, eeh, слично
прото- иранском *(H) vaHata (ветар), авестинском vↃtaↃ, ведском v: ta, српском v: (e)ta-
r-, у индоевропском *h, ueh-ent, хититском hueant, са значењем, у тохарском,
призивати ветар, као у индо- иранском HeaH,33 ( хујати, дувати). На новоперсијском
hav34 (air) и, после h ∫ s v→p, долази у средње- парћанском spyr, средње- персијском
spahr, spihr,35 ново- персијском sipihr, sepehr (sky, небо), српском (s)piriti.36

28
Тиват, српски топоним у Црној Гори, на јадранској обали.
29
Збирна именица за траве од којих води порекло пшеница.
30
У српском сув, у смислу осушен на сунцу.
31
Svar-og, Сварог, бог Сунца.
32
Промена w/p у хуритском: w/pandari (cook, кувар); wur/-pur (видети, to see); Ↄpae←*Ↄve+ae;
*pↃe←*ve+Ↄe.
33
Huu, хуу, хук, хучање ветра на српском, ветар хуји.
34
Хава, чист ваздух.
35
Супротно, сугерише се деривација од индоиранског *spiↃra-, у новоавестанском Spiti (бело), на старом
индо- аријевском и староиранском Nvitr←white, whitish; у староиранском и новоавестанском spaↃta-,
староперсијском sata-, новоперсијском sapↃd (бело), на средњеперсијском у релацији са древним
индоаријевским Nvet←white. Успут, то подсећа на нејасно значење речи stem за бело развијено у sky
(небо) са значењем blue (плаво).
 Аријевски прото корен svar/hvar (сунце) поново се појављује у хуријанском имену
Ouwar-epa = svar+ epa сугеришући да је у питању особа свесна свог аријевског порекла.
Даља стаза, исте фонетске промене, може бити виђена у староиранском
*Kana→*KaNua, *KaNva = акадском Kaššu (Kassite, Касити) →*Каspa = грчком Καςπιόί и
средњеиранском Kasp, називу за Каспијско језеро (Каспиј). Рана промена v→g, у
аријевском, може бити доказана сумерским guškin (злато, gold); после промене w→g←
из преиндоевропског *(a)wes(k) (gold), индоевропског (a)ees, (red sky, залазеће, црвено
сунце), *auso (злато); *aus- tero, eastern (источни)→ у финској позајмици vas-ki (бакар),
тохарском a was (gold), јерменском (v)os-ki, (gold)←vask исто као у авести *veren,
српском risza, рижа,37 грчком ρύςι, староиндијском vrihi и новоперсијском birin (rice)→
акадском kurangu. Имена краљева Куме и Комагене, из IX и VIII века пре наше ере,
Куштапија KuštaOpi←GuštↃsp←VištↃspa и Кундашпија Kundašpi←VindↃspa, могу бити
добро објашњена као иранска и манифестовати опстојање аријевске традиције на
Блиском Истоку. Староперсијско име MarguO = авестанском Mcuro, Marv, Margijana,
такође сведочи у прилог ране фонетске промене v→g.

36
Сипир→зефир, врста ветра.
37
Пиринач.