PSIHOLOGIJA, Prikaz

1995, 3-4 str. 401-406

Boris Wolf, Konstantin Momirović, Zvonimir Džamonja∗:

BATERIJA TESTOVA INTELIGENCIJE KOG-3

Konstantin Momirović, Boris Wolf, Zvonimir Džamonja:

KIBERNETIČKA BATERIJA KONATIVNIH TESTOVA KON-

6

Savez društava psihologa Srbije,

Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 1992.

Ove dve studije prikazane su kao jedinstvena celina zato što su teorijski
zasnovane na modelima kibernetskog tipa, što imaju identičan metodološki
plan, što su podaci dobijeni na istom uzorku ispitanika, a i zato što kognitivne i
konativne karakteristike ličnosti čine jedinstvenu funkcionalnu celinu.
Kibernetički model kognitivnih sposobnosti Momirovića i saradnika (P.
Šipka, B. Wolf i Z. Džamonja) prikazan je psihološkoj javnosti prvi put na VI
kongresu psihologa Jugoslavije u Sarajevu 1978. godine. Autori naglašavaju da
je njihov model zasnovan na osnovnim postulatima Lurije o kortikalnim
funkcijama, a i da je u bitnim karakteristikama blizak modelu Dasa, Kirbija i
Džarmena (Das, Kirby i Jarman, 1975. u članku: Simultanous and succesive
synthesys: An alternative model for cognitive abilities, Psychol. Bull., 82,1:87-
103).
U okviru ove studije inteligencija je operacionalno definisana kao
efikasnost sistema za procesiranje informacija u situacijama kada je potrebno
inteligentno reagovanje, koje se odvija kroz sledećih sedam funkcionalnih
jedinica sistema za procesiranje informacija: 1) receptorski sistem; 2) procesor
za dekodiranje, struktuiranje i pretraživanje ulaznih informacija koje, u
interakciji sa ostalim procesorima, daju efekte koji mogu da se interpretiraju
kao perceptivne sposobnosti; 3) jedinica za kratkotrajnu memoriju, čija je svrha
————————
∗ Autori ovih studija su dobitnici nagrade "Dr Borislav Stevanović" za 1991/92. godinu, koju
dodeljuje Savez društava psihologa Srbije za najznačajniji naučni doprinos.

401
 S. Hrnjica, P. Kovačević

privremeno čuvanje informacija koje su prošle ulazne procesore, ili se nalaze

pod tretmanom ostalih procesora; 4) jedinica za dugotrajno pamćenje
(memorija) čija je osnovna funkcija trajno čuvanje već obrađenih informacija;
5) procesor za serijalnu analizu informacija, odgovoran za sekvencijalne
kognitivne procese, sekvencijalno pretraživanje kratkotrajne i dugotrajne
memorije i analizu informacija koje su transformisane u neki simbolički kod; 6)
procesor za paralelnu (simultanu) analizu informacija (P) odgovoran za
istovremeno procesiranje većeg broja informatičkih tokova i paralelno
pretraživanje kratkotrajne i dugotrajne memorije i 7) centralni procesor (G)
čija je osnovna funkcija programiranje, regulisanje i kontrola rada ostalih
procesora i integracija rezultata dobijenih tim procesorima. U ovom modelu
centralni procesor je i glavni procesor za donošenje odluka i kontrolu njihovog
sprovođenja.
Naredna značajna pretpostavka u ovom modelu je da su komunikacije
između pojedinih procesora i jedinice za čuvanje informacije regulisane
posebnim filtarskim procesorima, čija je funkcija selekcija informacija i
diferencijalno usmeravanje njihovih tokova. Autori polaze i od apriorne
pretpostavke da svih sedam jedinica modela ima fiziološku podlogu u skladu sa
Lurijinim istraživanjima kortikalnih aktivnosti. Navedene jedinice modela
deluju uzajamnim sadejstvom stvarajući stalno nove kvalitete.
Na osnovu sadržaja zahteva koje postavlja pojedini zadatak i uvida u opšte
zakonitosti pretraživanja informacija u sistemima, izveden je pokušaj procene
funkcionalnih jedinica koje moraju biti aktivirane u sukcesivnom i simultanom
nizu da bi zadatak bio rešen.
Empirijska provera modela izvršena je na uzorku od 700 ispitanika koji su
bili homogeni po dobi, polu (samo muški) i psihofizičkom statusu (bez izraženih
mentalnih poremećaja), a heterogeni po obrazovanju (od četiri godine osnovne
škole do magistrature nauka). U preliminarnoj fazi korišćen je reprezentativan
uzorak od 31 testa inteligencije. Procesiranje informacija izvršeno je različitim
postupcima u okviru faktorske analize. Utvrđeno je postojanje četiri latentne
dimenzije na primarnom nivou koje su imenovane kao:

S - efikasnost procesora za serijalnu obradu informacija;

P - efikasnost procesora za paralelnu obradu informacija;
M - količina efikasnih informacija u trajnoj memoriji i
O - efikasnost procesa za dekodiranje i struktuiranje informacija ili input
procesora.

Na osnovu visokih korelacija među primarnim faktorima na drugom nivou

je ekstrahovan generalni kognitivni faktor (G) interpretiran kao efikasnost
centralnog procesora za analizu informacija i donošenje odluka.
Preliminarna baterija od 31 testa kognitivnih sposobnosti svedena je na 9
testova koji su imali najbolje metrijske karakteristike, a zatim su, za potrebe
prakse, izdvojena tri testa detaljno prikazana u ovoj studiji KOG-3. Osnovni
predmet merenja ovako komponovanog skupa testova određen je kao: utvrđivanje

402
 Prikaz

nivoa razvijenosti generalne kognitivne (intelektualne) sposobnosti. Bateriju čine

sledeći testovi:

a) IT - 1 za procenu efikasnosti perceptivnog procesora;

b) AL - 4 za procenu efikasnosti serijalnog procesora i
c) S - 1 za procenu efikasnosti paralelnog procesora.

Ad.a) Test IT - 1 preuzet je iz MFBT L. Terstona. Konstruisan je sa

namerom da meri perceptivnu sposobnost, koja predstavlja sintezu skupa
perceptivnih sposobnosti analize, struktuiranja i identifikacije. Sadrži 39
zadataka. Ispitanik treba da proceni koja je od 4 test-slike identična kriterijskoj.

Ad.b) Test AL - 4 preuzet je iz revidirane forme ALFA baterije F.L. Velsa i

namenjen je proceni verbalnog razumevanja. Sadrži 40 zadataka koji se sastoje
od para reči. Od ispitanika se traži da odrede da li reči u paru imaju isto ili
suprotno značenje. Test spada u testove brzine.

Ad.c) Test spacijalizacije S - 1 predstavlja sastavni deo baterije SVPN-1

Reklena i Valena (Reuchlin i Valin). Korišćena je adaptirana forma za našu
populaciju (Matić i saradnici, 1964. godine). Intencionalni predmet merenja je
vizuelna spacijalizacija. Sadrži 30 zadataka. U svakom je dat crtež
trodimenzionalno aranžiranog skupa cigli, kao i 4 transverzalne projekcije tog
skupa. Zadatak ispitanika je da pronađe onu transverzalnu projekciju koja
odgovara skupu cigli posmatranih iz zadatog pravca. Pripada kategoriji testova
snage.
Metrijske karakteristike ovih testova su određene Gutman - Najsvonde-
rovim koeficijentom pouzdanosti za rezultate u realnom prostoru (rho: .91 - .94),
Kajzer-Rajsovom merom reprezentativnosti (MSA: .96), Momirovićevim
koeficijentom homogenosti (h: .87 - .94) i koeficijentom valjanosti (v) koji je
definisan kao korelacija sa odgovarajućim faktorom iz kibernetskog modela
(IT.1: .67; AL-4:.86 i S-1:.76). Slični rezultati dobijeni su na uzorcima studenata
i žena. U studiji su date norme preračunate u Z i T-vrednosti, kao i tabele za
izračunavanje količnika inteligencije (IQ) Vekslerovog tipa.
Standardizacija baterije izvršena je na uzorku od 52 000 ispitanika iz Srbije
muškog pola, pismenih i starosti od oko 18-20 godina. Dodajmo ovom prikazu
prve studije i napomenu autora da se baterija može koristiti kao celina, ali i da
se testovi mogu koristiti zasebno. Značajna je i tvrdnja autora da se ovim
testovima mogu utvrđivati poremećaji u intelektualnom funkcionisanju ili u
pojedinim aspektima tog funkcionisanja kod bolesnika sa psihičkim
aberacijama, u diferencijalnoj dijagnostici, za određivanje adekvatne terapije i
za potrebe profesionalne orijentacije.
Kibernetički model dimenzija ličnosti na osnovu koga su izabrani testovi
ličnosti koji sačinjavaju bateriju KON-6 sinteza je i izvesna reformulacija
modela koji su predložili Pauel i Rojs (Powell i Royce, 1982), Horga, Ignjatović,

403
 S. Hrnjica, P. Kovačević

Momirović i Gredelj (1982). Model sadrži kognitivnu i konativnu komponentu

(videti šemu na str. 12 u studiji). Konativni deo tog modela pretpostavlja
postojanje sledećih regulativnih sistema:

EPSILON - regulator aktiviteta

HI - regulator organskih funkcija
ALFA - regulator reakcija odbrane
SIGMA - regulator reakcija napada
DELTA - sistem za koordinaciju regulativnih funkcija i
ETA - sistem za integraciju regulativnih funkcija.

1) Regulator aktiviteta (EPSILON) ima funkciju da reguliše i modulira

aktivirajući deo retikularne formacije. Od njega zavise aktivitet i energetski nivo
na kom funkcionišu ostali sistemi. Poremećaji regulatora aktiviteta mogu
proizvesti, posredno ili neposredno, abulične, depresivne ili hipomaničke
reakcije. Autori pretpostavljaju da nivo aktiviteta mora biti u nekoj vezi i sa
brzinom protoka informacija u centralnom nervnom sistemu, pa da poremećaji
ovog regulatora mogu uticati i na efikasnost funkcija kognitivnih i motoričkih
procesora.

2) Regulator organskih funkcija (HI) formira se spregom supkortikalnih

centara za regulaciju organskih funkcija (koji su pretežno locirani u
hipotalamusnoj regiji) i njima nadređenih kortikalnih sistema za regulaciju i
kontrolu. Poremećaji ovog regulatora izazivaju funkcionalne poremećaje
osnovnih organskih sistema, zatim poremećaje senzornog i motornog sistema,
poremećaje sistema za kontrolu, posebno inhibitornog. Sekundarno, poremećaji
ovog sistema utiču na formiranje hipohondrijskog reakcionog sistema.

3) Regulator reakcija odbrane (ALFA) lociran je, po uverenju autora, u

limbičkom sistemu, a modulira toničko uzbuđenje. Većina neurotskih
poremećaja (osim onih koji pripadaju klasi psihosomatskih) povezana je sa
disfunkcijom regulatora reakcija odbrane. To su, pre svega, različiti modaliteti i
simptomi anksioznosti, koji predstavljaju osnovu za posebno modulirane
patološke reakcije, kao što su fobičnost, opsesivnost i kompulsivnost. Senzorna i
emocionalna preosetljivost je, prema autorima modela, istovremeno, delom
uzrok, a delom posledica poremećaja sistema za regulaciju odbrane.

4) Autori modela pretpostavljaju i da je regulator reakcija napada

(SIGMA) lociran u limbičkom sistemu. On modulira primarno toničko
uzbuđenje, ali na osnovu programa za destruktivne reakcije. Zbog energetskog
potencijala nužnog za ostvarenje agresivnih tendencija, autori pretpostavljaju
da postoji značajna veza između regulatora reakcija napada i regulatora
reakcija aktiviteta. Poremećaji ovog regulatora ispoljavaju se u različitim
oblicima agresivnih reakcija, ali i u slaboj kontroli impulsa.

404
 Prikaz

5) Sistem za koordinaciju regulativnih funkcija (DELTA) usklađuje

funkcije supsistema koji se funkcionalno ili hijerarhijski razlikuju, uključujući i
funkcije kognitivnih procesora. Poremećaji ovoga regulatora izazivaju dezor-
ganizaciju i disocijaciju i kognitivnih i konativnih funkcija, kao i poremećaje
motoričkih funkcija.

6) Osnovna funkcija sistema za integraciju regulativnih funkcija (ETA)

jeste integracija konativnih promena pod vidom strukture psihološkog polja (u
Levinovom značenju tog pojma). Ovaj sistem bi mogao biti, smatraju autori, u
frontalnim delovima korteksa. Od sistema za integraciju regulativnih funkcija
neposredno zavisi stepen socijalizacije. Razni oblici socijalne neprilagođenosti
su, prema ovom modelu, neposredna posledica poremećaja ovog sistema.

U preliminarnoj fazi korišćen je skup od 31 testa konativnih karakteristika

(5-6 testova za svaku dimenziju u modelu). Zatim je utvrđena vrednost svakog
ajtema pojedinačno (1407 stavki) po kriteriju: doprinos valjanoj varijansi
navedenih 6 dimenzija konativnih faktora. Na taj način je formirano 6 novih
skala. Svaka skala se odnosila na po jedan od opisanih faktora, a činilo ju je po
30 tvrdnji izabranih na osnovu pomenutog kriterija.
Osnovni podaci na osnovu kojih je izvršena konstrukcija testova
prikupljeni su na uzorku od 210 studenata, starosti od 20 do 25 godina.
Istraživanje je ponovljeno na uzorku od 391 ispitanice, starosti 19-27 godina, a
zatim i na 3 grupe duševnih bolesnika (60 neurotičara, 60 psihotičara i 60
psihopata). Na svim ovim grupama dobijeni su veoma visoki koeficijenti
pouzdanosti, reprezentativnosti, homogenosti i valjanosti u odnosu na
predloženi model. Koliko nam je poznato, nema nijedne baterije konativnih
testova ni sa približnim metrijskim karakteristikama. Standardizacija rezultata
za bateriju u celini izvršena je na uzorku od 772 ispitanika. Uzorak je bio
reprezentativan za populaciju stanovnika Srbije, prosečne starosti oko 20
godina. Date su norme za svaki test posebno. Priložene su i tabele za
preračunavanje rezultata u standardizovane Z-vrednosti i u T-vrednosti. Tabele
T-vrednosti omogućuju direktnu uporedivost rezultata na ovoj bateriji testova
sa rezultatima na MMPI. Takođe su priložene tabele za preračunavanje u
percentile i tabele za određivanje klasifikacione grupe (pet kategorija). I ovi
testovi, kao i testovi iz baterije KOG-3, mogu se primenjivati u celini, a i
pojedinačno.

Zaključne napomene

Ove dve baterije za procenu kognitivnog i konativnog funkcionisanja su

relativno kratko vreme u upotrebi, pa je, stoga, teško dati neki određeniji sud o
njihovoj praktičnoj vrednosti. Ipak, nema sumnje, da veoma logično i

405
 S. Hrnjica, P. Kovačević

konzistentno zasnovan teorijski sistem iz koga su izvedene baterije, inicijalni

testovni materijal komponovan od zadataka i tvrdnji iz najpoznatijih svetskih
testova, izbor materijala prilagođen našoj populaciji, veliki uzorci i u fazi
konstrukcije i u fazi standardizacije testova ukazuju da postoji velika
verovatnoća da smo dobili dve nove baterije u najboljoj tradiciji psihometrijske
škole u Srbiji, započete pre više od 60 godina pionirskim radovima profesora
Stevanovića.
Nema nikakve sumnje da radove na ovim baterijama treba nastaviti.
Korišćeni uzorci jesu veliki, ali pretpostavku o generalizaciji rezultata na oba
pola (posebno kod baterija KOG-3) treba svakako proveriti dodatno. Isto tako
bi i širenje uzrasne granice u oba pravca, kao i neurološku proveru teorijskog
modela trebalo uključiti u dalje napore na razvijanju ovih baterija.

Sulejman Hrnjica i Panta Kovačević

406