2

Bilo je to sedam minuta poslije ponoći. Pas ej ležao na travi usred travnjaka ispred kuće gđe Shears.
Oči su mu bile sklopljene. Izgledao je kao da na boku trči, onako kako trče psi koji u snu trče za
mačkom. Ali ovaj pas nije ni trčao ni spavao. Pas je bio mrtav. Iz psa su stršile vrtlarske vile. Šiljci vila
morali su proći skroz kroz psa i u zemlju jer vile nisu pale. Ja sam zaključio da su psa vjerojatno ubile
te vile jer na psu nisam mogao vidjeti drugih rana a ne vjerujem da biste vile zabili u psa nakon što ej
uginuo iz nekog drugog razloga, poput raka, primjerice ili prometne nesreće. Ali u to nisam mogao
biti siguran.

Došao sam na tratinu i kleknuo uz psa. Stavio sam ruku psu na njušku. Još je bila topla.

Pas se zvao Wellington. Pripadao je gospođi Shears koja je bila naša prijateljica. Stanovala je na drugij
strani ceste, dvije kuće lijevo.

Pogladio sam Wellingtona pitajuće se tko ga je ubio i zašto.

Kad sam se prije sedam godina upoznao sa Siobhan, pokazala mi je ovu sliku …. A ja sam shvatio da to
znači „tužan“, kako je i meni bilo kad sam otkrio mrtvog psa.

Zatim mi je pokazala ovu sliku … a ja sam shvatio da to znači „sretan“ kao što sam i ja kad čitam o
svemirskim misijama Apollo ili kad sam budan u tri ili četiri sata ujutro i kad mogu ulicom šetati
praveći se da sam jedina osoba na cijelom svijetu.

Izvukao sam vile iz psa, podigao ga na ruke i zagrlio. Volim pse. Uvijek se zna što pas misli. Stajao sam
i držao psa oko 4 minute kad se začuo vrisak. Podigao sam pogled i vidio kako prema meni s verande
trči gospođa Shears.

„Koji si kurac učinio mom psu.“

Ne volim kada se ljudi deru na mene. To me uplaši da će me udariti ili dirati i tad ne znam što će se
dogoditi.

„Pusti psa. Pusti jebenog psa, za ime božje.“

Spustio sam psa na tratinu i odmaknuo se dva metra.

Stavio sam ruke na uši i sklopio oči i sagnuo se naprijed tako da sam na kraju bio sklupčan s čelom
pritisnutim na travu. Trava je bila hladna i vlažna. Bilo je ugodno.

Ovo je priča o ubojstvu.

Siobhan je rekla da bih trebao napisati nešto što bih i sam volio čitati.

A ja volim krimiće s ubojstvom. I zato sam pisao krimić s ubojstvom.

U krimiću s ubojstvom netko mora otkriti tko je ubojica i uhvatiti ga. To je zagonetka.

11

A onda je stigla policija. Volim policajce. Imaju odore i brojeve i jasno vam je što bi oni trrebali raditi.
Policajka je gospođi Shears stavila ruku preko ramena i povela je prema kući.

Policajac je čučnuo kraj mene i rekao: „Bi li mi mladiću rekao što se tu događa.“

Podigao sam se, sjeo i rekao: „Pas je mrtav.“

„Toliko sam već shvatio.“ Reče on.

Rekoh: „Mislim da je psa netko ubio.“

„Koliko ti je godina“, pitao je.

Odgovorio sam: „imam 15 godina, 3 mjeseca i 2 dana.“

„A što si točno radio u vrtu“, pitao me.

„Držao sam psa“, odgovorio sam.

„A zašto si držao psa“, upitao je.

To je bilo teško pitanje. Bilo je to nešto što sam htio učiniti. Volim pse. Bilo mi je tužno vidjeti da je
pas mrtav.

Volim i policajce, pa sam htio točno odgovoriti. Ali policajac mi nije dao dovoljno vremena da smislim
pravi odgovor.

„Zašto si držao psa“, opet je upitao.

„Volim pse.“ Rekao sam.

„Jesi li ti ubio psa“, upitao je.

Rekao sam: „Ja nisam ubio psa.“

Jesu li to tvoje vile“ pitao je

Rekao sam „ne“.

čini se da te to vrlo uznemirilo“rekao je on.

postavljao je previše pitanja i postavljao ih je prebrzo.

Gomilala su mi se u glavi poput hljebova u tvornici gdje radi ujak Terry.

Policajac je rekao“ još ću te jedanput pitati“

otkotrljao sam se na tratinu i pritisnuo čelo na tlo i ispustio glas koji moj otac zove stenjanjem. Taj
glas ispuštam kad mi iz vanjskog svijeta dolazi previše informacija.
Policajac me uhvatio za nadlakticu i podignuo me na noge.

Nije mi se svidjelo što me tako dodiruje. I tako sam ga udario.

17

Policajac me neko vrijeme gledao bez riječi. A onda je rekao; uhićen si zbog napada na policijskog
službenika“

To me jako umirilo jer je to nešto što policajci govore na televiziji i u filmovima.

23

U policijskoj postaji pitali su me imam li koga od obitelji. Rekao sam da imam. Pitali su me koga imam
od obitelji. Ja sam rekao oca, a majka je mrtva. a rekao sam da imam i ujaka Terrya ali on je u
Sunderlandu, i da imam i roditelje mojih roditelja, no troje ih je umrlo, a baka Burton je u domu jer
ima senilnu demenciju i jednom je pomislila da sam ja netko s televizije.

Pitao sam se je li gđa Shears rekla policiji da sam ja ubio Wellingtona i hoće li, kad policija otkrije da je
lagala, ići u zatvor. Jer lagati o ljudima se zove kazneno djelo klevete.

29

Mene ljudi zbunjuju.

Tako je iz dva glavna razloga.

Za prvi glani razlog sada nemam vremena.

Drugi glavni razlog je to što se ljudi u razgovoru često služe metaforama.

Evo primjera metafore:

On je njoj bio oko u glavi.

Ja mislim da bi metaforu trebalo zvati laž jer ljudi nisu jedni drugima oči u glavi, kad si ja pokušam u
glavi stvoriti sliku takve rečenice, to me samo zbuni jer zamišljanje nekog kao nečijeg oka nema ništa
s time da se nekoga voli i od toga samo zaboraviš o čemu je bila riječ.

Moje ime je metafora. znači nositi Krista

Majka je obično govorila da to znači da je Christopher lijepo ime jer je to priča o tome kako je on
dobar i pomaže drugima, no ja ne želim da moje ime bude priča o tome kako je netko dobar i pomaže
drugima nego da moje ime znači mene.

31

Kada je otac stigao u policijsku stanicu bilo je 1.12

41

Na povratku kući bilo je oblačno.

Rekao sam „Žao mi je“, zato što je otac morao doći na policiju, što nije dobro.

„U redu“.

Ja nisam ubio psa.

znam, Kristofere moraš se kloniti nevolja, u redu?

nisam znao da će biti nevolje. volim velingtona i htio sam ga pozdraviti, a nisam znao da ga je netko
ubio.

samo se potrudi ne gurati nos u tuđe poslove.

otkrit ću tko je ubio velingtona.

Kristofere jesi li čuo što sam rekao.

da čuo sam što si rekao, ali kad nekoga ubiju moraš naći tko ga je ubio da ga se može kazniti.

kristofere to je pas, samo prokleti pas.

ja mislim da su i psi važni.

pusti to.

pitam se hoće li policija otkriti tko ga je ubio i kazniti ga.

tada je otac llupio šakom po volanu i auto se malo zanjihao prema isprekiddanoj crti prema sredini
ceste, a on je viknuo: za ime božje pusti to.

43

Majka je umrla prije dvije godine.

Jednoga sam se dana vratio iz škole i nitko nije bio kući. Ušao sam u kuću. U sat i pol otac se vratio s
posla. Zatim je došao u moju sobu i rekao da mora na neko vrijeme van i da nije siguran koliko će biti
vani.

Kad se vratio sišao sam. Otac je rekao: bojim se da neko vrijeme nećeš vidjeti majku. Nije gledao u
mene govoreći to. Obično ljudi kad s vama razgovaraju gledaju u vas.

On je vrlo dugo čekao, a zatim je rekao tvoja je majka morala otići u bolnicu.

53

Majka je umrla dva tjedna poslije.

Nisam joj išao u posjet u bolnicu no otac je rekao da izgleda dobro i da se čini da se oporavlja. Slala je
mnogo pozdrava i držala moju kartu s željama za brzo ozdravljenje na stoliću uz krevet. Otac je rekao
da joj se jako sviđala.

Otac je rekao da je ona umrla od srčanog udara i da je to bilo neočekivano.

Pitao sam koje vrste srčanog udara jer sam bio iznenađen. Majci je bilo samo 38 godina, a srčani
udari događaju se samo starijima, a majka je bila vrlo aktivna i vozila je bicikl i jela hranu koja je
zdrava i ima mnogo vlakana i malo zasićenih masti, kao što je piletina i mnogo povća i muesli.

59

Odlučio sam da ću otkriti tko je ubio velingtona iako mi je otac rekao da se ne petljam u tuđe stvari.

61

Gospođa Forbes u školi kaže da je majka, kad je umrla, otišla u raj. Jer gđa Forbes je jako stara i
vjeruje u raj.

Ali kad je majka umrla nije otišla u raj, jer raj ne postoji.

Mislim da ljudi u raj vjeruju jer im se ne sviđa pomisao na to da će umrijeti. Jer žele nastaviti živjeti i
ne vole pomisao da će se drugi useliti u njihove kuće, a njihove stvari baciti u smeće.

67

Odlučio sam otići i pitati još neke ljude iz naše ulice jesu li koga vidjeli kako ubija velingtona i jesu li u
četvrtak navečer vidjeli da se u ulici događa još što neobično.

Ja obično ne razgovaram s neznancima. ne volim razgovarati s neznancima. Kad bi me neznanac

dirnuo ja bih ga udario. A ja znam udarati vrlo jako. Primjerice kad sam mlatnuo sarah jer me vukla za
kosu ona je pala u nesvijest i dobila potres mozga pa su je morali odnijeti na traumatološki odjel u
bolnici. A uvijek sa sobom nosim i svoj švicarski nožić, a on ima pilicu kojom bi se mogli čovjeku
otpiliti prsti.

Zato je od mene bilo hrabro razgovarati s ljudima iz ulice. Ali tko se želi baviti detetktivskim poslom
mora biti hrabar, pa mi nije bilo drugog izbora.

Gđa. Alexander

Prišao sam gospođi Alexander i rekao „znate li kako je Welington ubijen?“

Ona je rekla. „Bojim se da ćeš to morati ponoviti. Ja sam malo nagluha.“

Ja sam dakle rekao: „Znate li da je Welington ubijen?“

A ona je rekla: „Čula sam jučer, strašno, strašno.“

Ja sam rekao: „Znate li tko ga je ubio?“

A ona je rekla: „Ne, ne znam.“

Odgovorio sam: „Netko mora znati, jer tko je ubio Welingtona mora znati da je ubio Welingtona.
Osim ako je netko lud ili ne zna što čini. Ili ima amneziju.

A ona je rekla: „Pa sad, valjda si u pravu.“

Ja sam rekao: „Hvala što mi pomažete u istrazi.“

A ona je rekla: „Ti si Kristofer, zar ne?“

Ja sam rekao: „Da. Ja sam s broja 36.“

A ona je rekla: „Nismo još razgovarali, zar ne?“

Ja sam rekao: „Ne. Ja ne volim razgovarati sa neznancima. Ali sada se bavim detektivskim poslom.

A ona je rekla: „Svaki te dan vidim kad ideš u školu.“

Na to nisam odgovorio, a ona je rekla: „Lijepo od tebe što si došao i pozdravio me.“

Ni na to nisam odgovorio jer je gospođa Aleksander sada prešla na ono što se zove čavrljanje kad
ljudi jedni s drugima govore o stvarima koje nisu pitanja i odgovori i koje nisu povezane.

I upravo sam se htio okrenuti i otići kad je ona rekla: „Imam unuka tvoje dobi.“

Pokušao sam malo čavrljati govoreći „meni je 15 godina, 3 mjeseca i 4 dana.“

A ona je rekla: „Pa on je gotovo tvoje dobi.“

Neko kraće vrijeme nismo rekli ništa dok ona nije rekla: „Ti nemaš psa, zar ne.“

A ja sam rekao: „Ne.“

A ona je rekla: „Sigurno bi volio imati psa, zar ne?“

A ja sam rekao: „Imam štakora.“

A ona je rekla: „Štakora?“

A ja sam rekao: „Zove se Tobi.“

A ona je rekla: „O.“

*spojit

Gđa. Aleksander je rekla: „Bi li ušao na šalicu čaja?“

A ja sam rekao: Ne idem u tuđe kuće.

A ona je rekla: Pa mogla bih ga iznijeti. Voliš li sirup od limuna?

Odgovorio sam: „Volim samo sirup od naranče.“

I tako sam otišao. A dok sam prelazio ulicu iznenada mi je sinulo tko je mogao ubiti velingtona. većinu
ubojstava počini netko koga žrtva poznaje. zapravo je najvjerojatnije da će vas ubiti član vlastite
obitelji na sam božić. to je činjenica.

Znao sam samo jednu osobu koja nije voljela gospođu Shears, a to je bio gospodin Shears.

To je značilo da je gosposin shears moj glavni osumnjičenik.

G. Shears je bio oženjen gđom Shears i oni su zajedno živjeli do prije dvije godine. Onda je gdin.
Shears otišao i više se nije vratio. Zato nam je gospođa Shears dolazila i kuhala kad je moja majka
umrla. A ponekad bi gđa Shears u našoj kući i prespavala.

A i ne znam zašto je gdin Shears napustio gđu Shears jer mi to nitko nije rekao. A možda je zato jer je
jedno od njih ušlo u spolne odnose s nekim drugim. Ili jer su se svađali i mrzili i nisu željeli živjeti u
istoj kući. A gdin Shears nije više htio živjeti u istoj kući s gospođom Shears i vjerojatno ju je mrzio i
možda se vratio i ubio joj psa da bi je rastužio.

71

Sva ostala djeca u mojoj školi glupa su. samo što ih ja ne bih smio zvati glupima iako jesu takvi. morao
bih reći da imaju poteškoća pri učenju ili da imaju posebne potrebe. a to je glupost jer svatko ima
poteškoća s učenjem budući da je učiti francuski i razumijevati relativnost teško. a svatko ima i
posebne potrebe.

Ponekad nas djeca iz škole na kraju ulice vide pa za nama viču: posebne potrebe, posebne potrebe. A
ja se na to ne obazirem jer ne slušam što drugi govore i jer me ne mogu mlatiti riječima nego samo
batinama. Al ja imam svoj švicarski nožić. A ako me udare, a ja ih ubijem, onda je to samoobrana i
neću završiti u zatvoru.

73

Nekad sam mislio da bi se moji otac i majka mogli razvesti. To je bilo od stresa što su se morali brinuti
o nekomu tko ima smetnje u ponašanju kao ja, ali sada ih više nemam jer sam odrasliji i mogu sam
donositi odluke.

79

Kad sam se vratio kući otac je sjedio za stolom u kuhinji, a večeru za mene već je napravio.

Ja sam rekao: „Mislim da je Welingtona vjerojatno ubio gospodin Shears.“

Otac nije rekao ništa.

Ja sam rekao: „On je moj glavno osumnjičeni. Jer mislim da je netko možda ubio Welingtona da bi
rastužio gospođu Shears. A ubojstva obično počini netko poznat.“

Otac je jako udario šakom po stolu tako da su tanjuri i njegov nož i vilica skočili u zrak, a moja je
šunka poskočila u stranu i dodirnula se s brokulama, pa više nisam mogao jesti ni šunku ni brokule.

On je viknuo: „Ne dopuštam više da se njegovo ime spominje u ovoj kući.“

Ja sam upitao: „Zašto.“

A on je odgovorio: „Taj je čovjek zao.“

A ja sam rekao: „Znači li to da je on ubio Welingtona?“

Otac se uhvatio za glavu i rekao: „Muko Isusova.“

Shvatio sam da se otac ljuti na mene pa sam rekao: „Znam da si mi rekao da se ne miješam u poslove
drugih ljudi, ali gđa. Shears nam je prijatelj.

A otac je rekao: „E pa sada nam više nije prijatelj.“

A ja sam pitao: „Zašto ne.“

A otac je rekao: „Dobro, Christophere, zadnji ti put kažem. Više ti to neću govoriti. Gledaj me kad ti to
govorim za ime božje. Gledaj me. Ne smiješ nikoga pitati tko je ubio toga prokletog psa. Ne smiješ ići
nepozvan u tuđa dvorišta. Moraš odmah prekinuti to prokleto djetinjasto igranje detektiva.“

Ništa nisam rekao.

Otac je rekao: Tražit ću od tebe da to obećaš, Christophere. A znaš što znači kad od tebe tražim da
nešto obećaš.

Rekao sam: Znam.

Otac je rekao: Obećaj da to više nećeš činiti. Obećaj da ćeš odmah prekinuti tu smiješnu igru. Dobro?

Ja sam rekao: Obećajem.

47

Gdin. Jeavons psiholog u školi jednom me pitao zašto mi 4 crvena auta za redom znače dobar dan, 3
crvena auta za redom znače prilično dobar dan, a pet crvenih auta za redom znače super dobar dan,
te zašto mi 4 žuta auta za redom znače crn dan, dan kada ni s kim ne razgovaram i kada samo sjedim
sam i čitam knjige.

Ja sam rekao da volim kad su stvari lijepo složene. A način da stvari budu lijepo složene jest da budu
logične. Osobito ako su to brojevi i argumenti. Ali ima i drugih načina da stvari budu lijepo složene. I
zato imam dobre dane i crne dane.

Gdin. Jeavons je rekao da sam ja vrlo pametan dječak. Ja sam rekao da nisam pametan. Ja samo
primjećujem kakve su stvari, a to nije biti pametan. To je samo promatranje.

97

Pet dana kasnije vidio sam 5 crvenih automobila i znao sam da će se dogoditi nešto posebno. Ništa se
posebno nije dogodilo u školi pa sam taqko znao da će se poslije škole dogoditi nešto posebno. A kad
sam došao kući, otišao sam do trgovine na kraju ulice da kupim nešto gumenih rezanaca. (*64)

A kupivši gumene rezance okrenuo sam se i vidio gđu. Alexander.

Ja sam rekao: „Ne smijem razgovarati s vama.“

Ona je rekla: „Ne brini se. Neću reći policiji ni tvome ocu jer nema ničega lošeg u malo čavrljanja.“

Ja sam rekao: „Ne znam se baviti čavrljanjem.“

Nisam htio više ništa reći jer nisam htio upasti u nepriliku.
A zatim sam pomislio da je ovo super dobar dan a još se ništa posebnong nije dogodilo, pa je dakle
moguće da je razgovor sa gđom. Aleksander ta posebna stvar koja će se dogoditi. A pomislio sam i da
bi mi mogla reći nešto o Welingtonu ili o gdinu. Shearsu a da je ja i ne pitam, a tako ne bih prekršio
obećanje.

Zato sam rekao: „Volim matematiku i volim se brinuti za Tobija. A volim i daleki svemir i volim biti
sam.“

A ona je rekla: „Kladim se da si u matematici vrlo dobar zar ne.

A ja sam rekao: „Jesam.“

A onda sam ja malo razmislio. Razmislio sam da je otac od mene tražio da obećam samo nekih 5
stvari a to su: 1. da neću u našoj kući spominjati ime gospodina Shearsa, 2. da neću ići pitati gospođu
Shears tko je ubio toga prokletog psa, 3. da nikoga neću ići pitati tko je ubio toga prokletog psa, 4. da
neću nepozvan ulaziti u tuđe vrtove, 5. da ću prekinuti to prokleto smiješno igranje detektiva.

A pitanje o gdinu. Shearsu nije bilo ništa od toga. A ako ste detektiv morate prihvaćati rizik a ovo je
bio super dobar dan, što znači da je bio dobar dan za riskiranje, pa sam ja upitao: „Poznajete li
gospodina Shearsa?“

A gđa. Alexander je rekla: „Ne baš, ne. Hoću reći poznavala sam ga dovoljno da so si rekli dobar dan i
znali popričati na ulici, no ne znam mnogo o njemu. A ja sam rekao: „Moj otac kaže da je on zao
čovjek. Znate li zašto to kaže? Je li gdin. Shears zao čovjek?“

A gđa. Alexander je rekla: „Christophere zašto me pitaš o gospodinu Shearsu.

Onda sam rekao: Otac je rekao kako više nikad ne smijem spomenuti g. Shearsa u našoj kući i da je on
zao čovjek, a možda time želi reći da je on ubio Welingtona.

Ali gđa. Alexander je rekla: „Riječ je o Welingtonu.“

A ja sam kimnuo jer se to nije računalo kao detektivski rad.

Duboko je udahnula i rekla: „Chrisophere vjerojatno bi bilo najbolje da ne razgovaramo o tome.

Možda je tvoj otac u pravu i da ne bi trebao ići uokolo i ovako se raspitivati.“

A ja sam upitao: zašto?

A ona je rekla: Jer će mu to očito biti neugodno.

A ja sam pitao: Zašto će mu biti neugodno?

Tu je ona duboko udahnula i rekla: Zato što... što mislim da znaš zašto tvoj otac ne voli g. Shearsa.

A ja sam tada upitao: je li g. Shears ubio moju majku.

A gđa. Alexander je rekla: „Ne, ne, naravno da nije ubio tvoju majku.“

A ja sam rekao: „Ali ju je toliko uznemirio da je umrla od srčanog udara ili ju je tako ozlijedio da je
morala u bolnicu?“
A gđa. Alexander je rekla: Zar je morala u bolnicu.

A ja sam rekao: Da. I na početku nije bilo jako ozbiljno, ali je u bolnici dobila srčani udar. I umrla je.

A đda. Alexander je rekla: O moj bože. I zatim o Christophere, tako mi je jako žao, nisam znala.

Ja sam je tada upitao: „Zašto ste rekli: mislim da znaš zašto tvoj otac ne voli gdina. Shearsa.

Gospođa Alexander je stavila ruku pred usta i rekla: „O joj joj joj.“ Ali mi nije odgovorila. Umjesto
toga mi je postavila pitanje. Rekla je: Ti dakle ne znaš?

A ja sam rekao: Što ja dakle ne znam?

Ona je odgovorila: Gle Christophere, ja ti to vjerojatno ne bih trebala govoriti. A zatim je rekla: Možda
bismo se trebali malo prošeteti po parku. nije ovo mjesto za razgovor o takvim stvarima.

Bio sam uznemiren. Nisam dobro poznavao gđu. Alexander. Budući da je bio super dobar dan odlučio
sam se prošetati po parku s gđom. Alexander iako me toga bilo strah.

U parku gđa. Alexander je stala i rekla: Reći ću ti nešto a ti moraš obećati da svome ocu nećeš reći da
sam ti to rekla.

Upitao sam: Zašto?

A ona je rekla: Molim te Christophere samo mi vjeruj.

A ja sam rekao: Obećajem.

A gđa. Alexander je rekla: Tvoje je majka prije svoje smrti bila dobra prijateljica s g. Shearsom.

A ja sam rekao: Znam.

A ona je rekla: Ne Christophere. Nisam sigurna da znaš. Hoću reći da su bili jako dobri prijatelji. Jako,
jako dobri prijatelji.

O tome sam malo razmislio i rekao: Hoćete reći da su imali spolne odnose.

A gđa Alexander je rekla: Da Christophere, to hoću reći.

A ja sam rekao: Je li zato g Shears napustio gđu Shears; zato što je imao spolne odnose sa nekim
drugim dok je bio u braku s gđom Shears.

A gđa. Alexander je rekla: Da, čini mi se da je to moguće.

A ja sam rekao: Mislim da je vrijeme da pođem.

A ona je rekla: Kako se osjećaš Christophere.

A ja sam rekao: Strah me biti u parku s vama jer ste vi neznanac. Idem sada kući.

A ona je rekla: Christophere, nećeš svome ocu govoriti o našem razgovoru, zar ne.

A ja sam rekao: Neću. Obećao sam.

Onda sam ja otišao kući.

109

Te sam noći napisao još komad knjige, a sutradan ujutro odnio sam je u školu da bi je Siobhan mogla
pročitati i reći je li našla pravopisne i gramatičke pogreške.

Siobhan je knjigu čitala tijekom jutarnjeg odmora, a nakon velikog odmora prišla mi je i sjela uz mene
i rekla da je malo čitala o mom razgovoru s gđom Alexander. I rekla je: Jesi ocu rekao za to.

A ja sam odgovrio: Ne.

Ona je rekla: Dobro Christophere. Mislim da je to dobra ideja, je li te rastužilo to što si otkrio.

A ja sam pitao: Što otkrio.

A ona je rekla: Je li te uznemirilo kad si doznao da su tvoja majka i g. Shears bili ljubavnici.

A ja sam rekao: Ne.

A ona je rekla: Govoriš li istinu Christophere?

A ja sam tada rekao: Ja uvijek govorim istinu.

A ona je rekla: Znam da uvijek govoriš istinu. Ali ponekad se rastužimo oko nekih stvari i ne volimo
drugim ljudima reći da nas je to rastužilo.

A ja sam rekao: Ja nisam tužan.

A ona je rekla: Osjetiš li da te ipak hvata tuga, želim da znaš da možeš doći pa ćemo o tome
razgovarati.

A ja sam odgovorio: Ali meni to nije tužno. Jer moja je majka mrtva. I jer g Shears više nije tu. To bi
značilo da sam tužan zbog nečega što nije stvarno i što ne postoji. A to bi bilo glupo.

127

Kad sam se vratio iz škole otac je još bio na poslu pa sam otključao glavna vrata, ušao i skinuo kaput i
stavio stvari na stol u kuhinju. A jedna od tih stvari bila je knjiga koju sam ponio u školu da ej
pokažem Siobhan.

Zatim sam otišao u dnevnu sobu gledati jedno od kazeta iz serije plavi planet. O životu u najdubljim
djelovima oceana.

Otac se vratio kući u 17.48.

Bio sam zaboravi da sam ostavio knjigu na kuhinjskom stolu jer sam bio previše zaokupljen video
snimkom plavog planeta. To je ono za što se kaže popuštanje opreza i što ti se nikad ne smije
dogoditi ako si detektiv.

Bilo je 17.54 kada se moj otac vratio u dnevnu sobu.

Rekao je: što je ovo?

U desnoj je ruci držao knjigu.

Rekao sam: to je knjiga koju pišem.

A on je rekao: Jebenoga ti Isusa Christophere koliko si ti glup.

To je ono što Siobhan zove retoričkim pitanjem. Na kraju rečenice je upitnik, ali se od vas ne očekuje
odgovor jer onaj tko je postavio pitanje zna odgovor. Teško ej prepoznati da je pitanje retoričko.

Onda je otac rekao: Christophere pa kog sam ti ja kurca rekao.

A ja sam rekao: Da ne spominjem ime gospođe Shears u našoj kući i da ne idem pitati gđu Shears ni
bilo koga drugoga tko ej ubio prokletoga psa. I da ne ulazi nepozvan u tuđe vrtove i da prestanem
igrati ovu smiješnu detektivsku igru. Samo što je nisam učinio ništa od toga. Ja sam samo pitao gđu.
Aleksander o g. Shearsu...

Ali otac me prekinuo i rekao: Govnaru mali, nemoj mi pričati ta sranja. Točno si znao što radiš.

A kad je to rekao podigao ej knjigu i protresao je: „I što sam još rekao?“

Promislio sam da bi to moglo biti još jedno retoričko pitanje no nisam bio siguran. Otac je ponovio
pitanje: „Christophere što sam još rekao?“

Rekao sam: Ne znam.

A on je rekao: Daj ne jebi, ti si onaj koji sve pamti.

Ali ja nisam mogao misliti.

A otac je rekao: Što da ja radim s tobom Christophere? Koga vraga da ja radim s tobom Christophere?

A ja sam rekao: Nisam ja htio razgovarati s gđom Alexander, gđa. Alexander je htjela...

Ali me otac prekinuo i doista snažno uhvatio za ruku. Ne volim kad me ljudi drže. Nikad me prije niej
otac tako uhvatio za ruku. Otac je bio mnogo uravnoteženija osoba od majke. Što znači da se ne bi
naljutio tako brzo i da nije vikao tako često. Zato sam bio jako iznenađen kad me uhvatio. A ne volim
ni iznenađenja. Zato sam ga udario kao što sam udario onog policajca. Ali otac me nije pustio i vikao
je. A ja sam ga opet udario. A onda više nisam znao što da radim.

Za neko kratko vrijeme poslije toga ničega se ne sjećam. Bilo je to kao da me netko prekidačem
isključio pa opet uključio. A kad sam opet bio uključen, glava me boljela sa strane. A otac je stajao na
tepihu i gledao me, i u desnoj je ruci još držao moju knjigu.

Na vratu je imao ogrebotinu. I on je vrlo duboko disao. Nakon otprilike jedne minute okrenuo se i
otišao u kuhinju. Zatim u stražnje dvorište. Čuo sam kako otvara poklopac kante za smeće i u nju
nešto baca.