Za konkurs

Sećanja na Kremonu

Sećaš li se Kremone dragi pratioče ?

Uske kaldrme punjene smolom
krsta na vilici oblaka
tmine predvečerja i pomalo lakome beline jutra
i još neugaslog smrada pacova.
Sećaš li se Kremone?
Tamo smo se sreli jednog pitomog dana prerušenog i izvesnost
u surevnjivu tišinu.
Znao si i znali su svi građani Kremone,
danas će jedna glava pasti
odmah ispod krsta,
čeljusti sveta razjapljena su samo za tebe.
A tu je mogao biti neko drugi ?
Neko hitriji, hrabriji od tebe.
Sećaš li se Kremone dragi prijatelju ?
Nisi zažmurio, nisi zatvorio usta,
a mrtav si dragi prijatelju, mrtav otisnut u večnost
opšiven samoćom i mirom za kojim se žudi.
To je večnost sklopljena kao šaka u tvojim grudima.
To je ono što si želeo u Kremoni kada smo se sreli.
A govorio sam ti da možda nije pametno tako.
Ja se sećam Kremone.
A ti?

Etilski pogled

Sedimo za rasklimanim limenim stolom

Čovek koji veoma liči na mene i ja
povezani smo birtijskim dimom
raščerupanim godinama
i istim takvim kurvama što nam smrde u krilu
u čaši vinjaka talože se
sada već umrtvljeni snovi
bestelesne ideje
kao šapati u sanduku upućeni samom sebi
kao ogoljene gomile leševa
negde posle ponoći počećemo da buncamo
kašljemo i brišemo suze
svi pređašnji dani razlažu se po kafani
neofirani, čisti,
bez mrlja sa nečijih usana.
Kurve skupljaju sitninu sa ispljuvanih pločica
eksiramo još jedan vinjak
i gledamo se dugo i mučno
On u mojim očima vidi zabrađenog sisavca
bagavog mesečevog sina
Ja u njegovim ne vidim ništa
Čak ni ne osećam jetki miris njegovog zadaha
koji guši gore od davitelja.

Nije bilo vremena

Nije bilo vremena

Kazaljka je dotakla utrobu usne duplje

Ti si se nasmešila i proburazila
sve moje plišano gorde iluzije
i tvoje sakate dečje bajke
koje treperahu zagrljene
ko ubogi noćni svici
i šarene morske alge.

Sećaš li se onog pločnika

gde su nekada zevale mačke,
a deca brisala musave obraze od čokolade
i skrivala sopstvene igračke.
Sećaš li se pada ’’Mrgodnog zida’’
na kom smo se prvi put napili
i zamalo pali u onu mokru travu,
mokru i kada nije bilo kiše
već samo pasa lutalica.

Kazaljka je dotakla utrobu usne duplje,

po stolu se razlila srča slomljene čaše,
napukli nokat na malom prstu
i minut ćutnje u ime smrti ljubavi naše.

Nije bilo vremena.

Ime: Aleksandar Jovanović

Grad: Požarevac 12000
Ulica: Bosanska 24
tel: 061-144-05-75
e-mail: aleksandarj933@gmail.com