3EP2 Katalog PDF

3.
Odvodnici prenapona
3. METALOKSIDNI ODVODNICI PRENAPONA
3.1. Konstrukcija, princip rada i karakteristike metaloksidnih odvodnika

prenapona
Zaštitna sredstva od prenapona su: zaštitna užad na vodovima, hvataljke i

razapete žice u transformatorskim stanicama, zaštitna armatura na vodovima i
odvodnici prenapona. Svi osim odvodnika imaju zadatak da, koliko je to moguće,
preuzmu udar groma na sebe, umesto da grom pogodi neki od skupocenih
elektroenergetskih objekata. Odvodnici prenapona štite od atmosferskih i sklopnih
prenapona, a treba stabilno da rade u uslovima normalnih napona i privremenih
prenapona. Prema konstrukciji, oni se dele na odvodnike prenapona sa iskrištima
(silicijumkarbidne), bez iskrišta (metaloksidne), a postoje i metaloksidni odvodnici
sa iskrištima. Odvodnici prenapona sa iskrištima predstavljaju tehnički zastarelu
konstrukciju, a detaljno su opisani u [1, 2]. Oni su značajni zbog velikog broja koji
trenutno postoji u mrežama, ali, ukoliko ih je iz bilo kog razloga potrebno zameniti,
oni se zamenjuju tehnički i ekonomski superiornijim metaloksidnim odvodnicima
prenapona, zasnovanim na upotrebi cinkoksidnih materijala. U ovom udžbeniku
obrađuju se samo metaloksidni odvodnici prenapona bez iskrišta.
Na sl. 3-1 prikazan je odnos mogućih prenapona bez odvodnika,
podnosivog napona opreme i napona na opremi kada je primenjen odvodnik,
izražen relativnim jedinicama. Vidi se da, bez odvodnika, atmosferski i sklopni
prenaponi imaju takve vrednosti da bi uništili izolaciju (nastao bi preskok ili proboj)
jer su viši od podnosivog napona opreme. Postavljanjem odvodnika, napon na
opremi snižava se ispod podnosivog napona opreme, tj. oprema je zaštićena
odvodnikom.
Sl. 3-1 Odnos prenapona i podnosivih napona opreme sa i bez odvodnika

Jedna relativna jedinica jednaka je maksimalnom faznom naponu, i to
njegovoj najvišoj vrednosti – najvišem naponu mreže Us.
119
3. Odvodnici prenapona
Na sl. 3-2 prikazana je naponsko-strujna nelinearna karakteristika metal-

oksidnog odvodnika prenapona za mrežu 400 kV.
Sl. 3-2 Naponsko-strujna karakteristika odvodnika, U-I karakteristika

Ona pokazuje koliki je napon na odvodniku pri određenoj struji. Vidi se da
je karakteristika nelinearna, tj. otpornost odvodnika zavisi od struje. Kod linearne
karakteristike pri dva puta većoj struji napon je dva puta veći. Ovde – ne. Napon je
ograničen kada je iznad određene vrednosti. Velika promena struje dovodi do
malog povišenja napona na odvodniku, pa samim tim i na štićenom objektu, jer se
odvodnik postavlja paralelno objektu.
Da objasnimo pojmove sa slike. Maksimalni fazni napon u ovoj mreži 400
kV je 343 kV, i odnosi se na najviši napon opreme 420 kV. Kada je napon u mreži
toliki, a može da bude, struja koja prolazi kroz odvodnik u zemlju zbog ogromnog
otpora odvodnika priključenog između faze i zemlje je, u ovom primeru, 100 μA.
Osim otporne komponente struje kroz odvodnik, koja je prikazana ovom krivom,
postoji i kapacitivna komponenta, koja u ovom slučaju iznosi oko 0,75 mA, ali se
ona ne prikazuje karakteristikom [3]. Dakle, odvodnik je izabran tako da mu radna
tačka bude ispod kolena karakteristike.
Trajni radni napon odvodnika Uc (engl. Continuous operating voltage) je
268 kV, pa je maksimalna vrednost ovog napona 379 kV, dakle koren iz dva puta
veća. Vidi se da ovaj napon 379 kV treba da bude viši od maksimalnog faznog
napona opreme od 343 kV.
Sledeći važan napon je naznačeni napon odvodnika 336 kV, čija je
maksimalna vrednost 475 kV. Zavisno od konstrukcije i proizvođača, odnos
naznačenog napona odvodnika 336 kV prema trajnom radnom naponu 268 kV je
oko 1,25. To je za većinu konstrukcija. Taj podatak daje proizvođač. Nema
objašnjenja zbog čega je baš 1,25. To je ispalo slučajno i stvar je konstrukcije
odvodnika. Osnovna razlika između ova dva napona je sledeća. Trajni radni napon
odvodnika 268 kV je napon na koji se odvodnik sme trajno priključiti. Naznačeni
napon odvodnika 336 kV služi za obeležavanje odvodnika i njegovo razvrstavanje u
standardima. Prema njemu se odvodnik poručuje od proizvođača. Proizvođač u
prospektu daje oba napona. Inače, naznačeni napon je napon na koji odvodnik sme
da bude priključen 10 sekundi (prema standardu za odvodnike prenapona [2, 6]).
120
Kod sve druge opreme, osim odvodnika, naznačeni napon je napon na koji se
oprema sme trajno priključiti. Jedino kod odvodnika nije tako.
Sledeći napon je 823 kV. To je napon pri naznačenoj struji odvođenja od 10
kA. Naznačena struja odvođenja je struja koju odvodnik pri atmosferskom
pražnjenju može da provede u zemlju bez problema, što znači da odvodnik posle
njenog provođenja može da se ohladi i nastavi da radi bez oštećenja. Vrednost
naznačene struje odvođenja je važna jer se ona koristi za proveru preliminarnog
izbora odvodnika. Naprimer, u mreži 400 kV podnosivi napon opreme je najčešće
1425 kV (ali može biti i drugi). Pri 10 kA, odvodnik čija je karakteristika na sl. 3-2,
ograničava napon na odvodniku, pa samim tim i na štićenoj opremi, na 823 kV.
Dakle, između napona koji je na opremi 823 kV i podnosivog napona opreme 1425
kV je koeficijent sigurnosti od 1425/823=1,73. Realno, odvodnik nije uz sam
transformator, pa je razlika manja.
Vreme za koje se može uspostaviti atmosferski prenapon, koji može da
uništi izolaciju nekog uređaja, može da bude reda mikrosekunde. Zbog toga i uređaj
za zaštitu od prenapona mora da reaguje izuzetno brzo, pre nego što se uspostavi
opasan prenapon. Odvodnici prenapona reaguju toliko brzo da možemo smatrati da
je to trenutno. Oni su najbrži zaštitni uređaji u elektroenergetskom sistemu.
Cinkoksidni odvodnik prenapona u osnovi je jedan stub koji se sastoji od
većeg broja otpornika poređanih na red. Taj otpornički stub može naglo da menja
otpornost u zavisnosti od napona na njemu. Dok je napon ''normalan'', dakle, napon
u normalnom pogonu, otpornost odvodnika je ogromna. On je najčešće jednofazne
konstrukcije, osim u tropolnim SF6 gasom izolovanim, metalom oklopljenim
postrojenjima. Jedan odvodnik, to jest jedan njegov pol, ima gornji priključak pod
naponom, dok je drugi, donji priključak, vezan za uzemljenje postrojenja. Odvodnik
je priključen paralelno jednoj fazi namota transformatora (ili nekog drugog
uređaja). Zbog toga, napon kakav se uspostavlja na odvodniku, ujedno je i napon na
namotu transformatora.
Kada je napon normalan, otpornost odvodnika je ogromna i kroz njega
prema zemlji protiče omska struja koja se meri stotinama mikroampera, a postoji i
kapacitivna komponenta. Ona veoma malo zagreva otpornički stub odvodnika.
Međutim, kada se na priključku odvodnika pojavi atmosferski ili sklopni prenapon,
koji veoma brzo raste, odvodnik naglo menja svoju otpornost i to tako što je mnogo
smanji. Tada kroz cinkoksidni odvodnik počne u zemlju da protiče veoma velika
struja i napon na odvodniku više ne raste. Vrednost napona na odvodniku se
ograničava. Samim tim se ograničava i napon na transformatoru jer je odvodnik
priključen paralelno njegovom namotu. Tako se sprečava da napon na
transformatoru raste, već se ograničava na bezopasnu vrednost.
Realno, U-I karakteristika je kriva linija. Ona se može prikazati pomoću
pravolinijskih segmenata samo zbog jednostavnosti izračunavanja. U početnom
delu karakteristike (do napona 340 kV na sl. 3-2) otpornost odvodnika je ogromna i
iznosi na desetine hiljada oma. Zbog toga ukupna struja koja u normalnom pogonu
odlazi u zemlju ima miliamperske vrednosti, dok omska komponenta ima vrednosti
od stotinak mikroampera. U tom delu karakteristike odvodnik je linearan. To znači
121
da dva puta veća struja na odvodniku stvara dva puta veći napon. Kolika je promena
struje, tolika je i promena napona. Međutim, kada je napon iznad 340 kV, velikoj
promeni struje odgovara mala promena napona. To se jasno vidi na sl. 3-2. Tada je
otpornost odvodnika mala. U tom delu odvodnik je nelinearan. Otpornost
odvodnika zavisi od vrednosti struje i za svaku drugu vrednost struje otpornost ima
drugu vrednost. Osim toga, otpornost odvodnika zavisi i od temperature. Što je
temperatura otpornika viša, njegova otpornost je manja, pa za njega kažemo da ima
negativni temperaturni koeficijent otpora. Zbog nelinearnosti, napon na odvodniku
dok provodi jaku struju (preostali napon) nema isti oblik kao struja.
Preostali napon je napon na odvodniku dok on provodi struju pražnjenja.
Zbog toga što je odvodnik vezan paralelno sa namotom transformatora, to je ujedno
i napon na transformatoru. Izolacija transformatora treba da izdrži taj napon. Što je
viši preostali napon, to treba više izolacije namota transformatora. To, naravno, više
košta, tj. transformator je skuplji.
Silicijumkarbidni odvodnik ima lošiju karakteristiku jer je njegova
karakteristika manje nagnuta prema apscisnoj osi (struja). Pri istoj struji pražnjenja
preostali napon na silicijumkarbidnom odvodniku viši je nego na metaloksidnom,
pa je potrebno da transformator koji štitimo silicijumkarbidnim odvodnikom ima
više izolacije, tj. skuplji je. Zbog toga, a i zbog toga što silicijumkarbidni odvodnik
ima više delova, on se više ne proizvodi. Više delova znači da je odvodnik skuplji
jer su skuplji delovi, kao i montaža odvodnika, koja traje duže i zahteva više ljudi.
Zbog toga što su metaloksidni odvodnici jeftiniji i tehnički bolji, proizvode se samo
oni. Ipak, u našoj mreži velika većina odvodnika su stari, silicijumkarbidni
odvodnici jer su ostali od ranije, a ispravni su. Silicijumkarbidni odvodnici
prenapona zamenjuju se metaloksidnim samo kada su oštećeni zbog kvara ili
velikog broja reagovanja. U suprotnom, oni normalno funkcionišu u mreži i ne
zamenjuju se jer bi to bilo bacanje velikih para.
Idealno bi bilo da je ta karakteristika vodoravna linija jer bi za bilo koju
struju pražnjenja napon uvek bio isti, i to najmanji moguć. To, nažalost, zbog
prirode materijala, nije moguće izvesti.
Kada sva struja groma kroz cinkoksidni odvodnik ode u zemlju, automatski
otpornost odvodnika naglo poraste i kroz odvodnik nastavlja da teče miliamperska,
dakle, mala struja. Otpornost odvodnika naglo poraste zbog prirode materijala.
Zanimljivo je kako se postiže da otpornici naglo menjaju svoju otpornost.
Metaloksidni rezistor (otpornik) proizvodi se kao cilindričan disk. Disk se dobija
sinterovanjem granula cinkoksida (ZnO) sa dodatkom aditiva (dodataka), najčešće,
bizmuta, antimona, kobalta i mangana. Mešavina cinkoksida i aditiva zagreva se
tako da nastane skelet (kao sunđer) od cinkoksida, oko kojeg se nalaze barijere od
aditiva. Pri nižem naponu elektroni iz cinkoksida ne mogu da prođu kroz barijeru.
Pri prenaponu oni to uspevaju i tako nastaje veoma jaka struja kroz odvodnik.
Sinterovanje je tehnološki postupak spajanja dva materijala zagrevanjem njihove
mešavine, ali tako da na kraju postoje oba materijala i zadržavaju svoje osobine.
Tako novi materijal ima dobre osobine i jednog i drugog materijala.
122
Na sl. 3-3 prikazana je konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa

porcelanskim kućištem.
Sl. 3-3 Konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kućištem

U porcelanskom kućištu hermetički je zatvoren stub otporničkih diskova.
Stub je učvršćen sa četiri izolaciona štapa od fiberglasa, kao i fiksirajućim nosećim
pločicama. Sa gornje i donje strane su dve identične aluminijumske prirubnice sa
otvorima za izbacivanje vrele plazme pri kratkom spoju unutar odvodnika
prenapona. Prirubnice su za porcelansko kućište vezane cementom. Na gornjoj
strani je cilindričan ili pločast gornji priključak, a na donjoj prirubnici su vijčani
priključci za uzemljenje. Uređaj za ograničenje pritiska je tanka čelična dijafragma.
123
Sl. 3-4 Detalji konstrukcije cinkoksidnog odvodnika prenapona

Kontaktna opruga je opruga koja pritiska diskove. Tako je kontaktni otpor
između diskova mali, tj. struja lakše prelazi iz jednog diska u drugi. Takođe, na taj
način je sprečeno da se stub sa diskovima pomera iz bilo kog razloga. Postoji i
aluminijumska prirubnica sa otvorom za izbacivanje vrelih gasova ako dođe do
kvara (luka) unutar odvodnika, da on ne bi eksplodirao. O-zaptivač je gumeni
zaptivač koji obezbeđuje hermetičnost. Odvodnik prenapona je relativno
jednostavan uređaj (u odnosu na drugu opremu u elektroenergetici) jer nema
pokretne delove. Najveći problem je upravo obezbeđivanje zaptivenosti.
Dijafragma je veoma tanka dijafragma (ploča) od nerđajućeg čelika koja se savije
ukoliko nastane jak pritisak unutar odvodnika zbog luka. Tako se oslobodi put
vrelim gasovima (plazma) prema ventilacionim otvorima, čime se sprečava
eksplozija odvodnika. Prilikom eksplozije odvodnik bi oštetio i neke druge uređaje
u postrojenju.
Sa cilindričnog priključka struja (elektroni) prelazi na poklopac. Sa
poklopca elektroni prelaze na aluminijumsku prirubnicu. Prirubnica je u kontaktu sa
metalnim prstenom za pritezanje dijafragme. Dijafragma je od tankog nerđajućeg
čelika upravo da bi provela elektrone dalje. Sa nje, u osi odvodnika, elektroni
prelaze na pritisnu oprugu i dalje na stub otpornika. Na donjem delu, sa stuba
otpornika (diskova) elektroni prelaze na donju alumunijumsku prirubnicu i na donje
priključke. Sa donjih priključaka kroz provodnik u obliku pletenice elektroni odlaze
na uzemljivač postrojenja. Sa uzemljivača elektroni odlaze u vlažnu zemlju.
Priključak može biti cilindričan ili ravan. O prstenu za raspodelu potencijala više je
objašnjeno na sledećoj strani. Na sl. 3-5 vidi se i da se odvodnik sastoji od dve
jedinice, koje su vezane tako da je stub otporničkih diskova jedan. Odvodnik
prenapona se obavezno nalazi kod transformatora. On može da bude i kod drugih
elemenata kada se oni moraju posebno štititi. Postoje gornji priključak, koji je
124
vezan za spojni provodnik transformatora, i donji priključak. Donji priključak je

vezan za uzemljenje.
Sl. 3-5 Izgled odvodnika sa porcelanskim kućištem (gore) i

vrste priključaka (dole)
Tipičan deo po kojem se prepoznaje odvodnik prenapona je otvor za
ispuštanje vrelih gasova ukoliko dođe do kratkog spoja unutar odvodnika. Jedan
takav otvor je sa gornje, a drugi je sa donje strane. Okrenuti su jedan drugom. Ove
otvore imaju porcelanski, ali i silikonski odvodnici takozvane cevne konstrukcije.
Kod te konstrukcije izolator je od silikonske gume, a postoji vazdušni prostor
između cilindričnog otporničkog stuba i porcelanskog ili silikonskog kućišta.
Međutim, ove otvore nemaju silikonski odvodnici gde je stub od diskova zaliven
silikonskom gumom. Kod njih nema unutrašnjeg luka u odvodniku, već se kvar
ispoljava progorevanjem silikonskog kućišta. Sl. 3-6 prikazuje izgled odvodnika
prenapona sa silikonskim kućištem.
125
Sl. 3-6 Izgled odvodnika prenapona sa silikonskim kućištem

Na sl. 3-6 prikazan je izgled tri odvodnika sa kućištem od silikonske gume
za različite napone. Kod veoma visokih napona (drugi i treći odvodnik na slici)
postoji prsten za raspodelu potencijala. Zbog toga što su takvi odvodnici relativno
velike dužine, nemaju svi delovi odvodnika isti napon na sebi, pa kroz neke
otporničke diskove, i to gornje, prolazi jača struja nego kroz donje diskove. Jača
struja može da dovede do pojačanog zagrevanja i otežanog hlađenja odvodnika.
Zbog toga se na gornji priključak vezuje torusna kružna cev. Ovaj metalni prsten
popravlja raspodelu potencijala po dužini odvodnika i svi delovi odvodnika dobijaju
približno isti napon. Problem nastaje zbog različitog kapaciteta gornjih i donjih
delova odvodnika prema zemlji. Slika 3-6 pokazuje još jednu važnu stvar.
Odvodnici su modularne konstrukcije. Odvodnik za viši napon sastoji se od dve ili
više jedinica.
Delovi odvodnika prenapona nalaze se u šupljem izolacionom kućištu. To
kućište može biti od porcelana ili od silikonske gume. Porcelan je dobar i dobro
poznati izolacioni materijal koji se koristi više od sto godina. Ali, on ima i neke
nedostatke. Naprimer, teži je, lomljiv prilikom instalisanja, rukovanja, transporta,
krt je, nesavitljiv i slično. Zbog toga se u poslednjih tridesetak godina sve više
primenjuju polimerni (organski) materijali. Danas se za proizvodnju odvodnika
koristi u ovom trenutku najbolji materijal, a to je silikonska guma. Naravno, postoje
i odvodnici sa porcelanskim kućištem. Najveća prednost silikonske gume je da je
hidrofobična, što znači da odbija vodu. U uslovima jake kiše po površini izolatora
stvaraju se sitne kapljice, a ne vodeni film. Vodeni film na porcelanskom izolatoru
dovodi do niže dielektrične čvrstoće izolatora. To znači da odvodnik od silikonske
gume izdrži viši napon pri istoj dužini izolatora, a i lakši je. Na slici 3-7 prikazano
je kućište od silikonske gume.
126
Sl. 3-7 Kućište odvodnika prenapona od silikonske gume
Na sl. 3-8 prikazane su tri konstrukcije metaloksidnih odvodnika sa

kućištem od silikonske gume.
Sl. 3-8 Tri konstrukcije silikonskih odvodnika

Prva konstrukcija sa leve strane je konstrukcija kod koje se učvršćen stub
otpornika nalazi u cevi. Oko cevi je kućište sa rebrima od silikonske gume. Postoji
mogućnost da u cevi nastane električni luk, pa ova konstrukcija ima otvore za
izbacivanje vrelih gasova ako do toga dođe. Ostale dve konstrukcije (slika sama
pokazuje sve) su sa zalivenim otpornicima. Kod nje nema vazduha unutar
odvodnika, pa nema ni otvora za izbacivanje vrelih gasova. Ukoliko nastane kvar,
kućište je progoreno. Kućišta su sa takozvanim alternativnim rebrima.
Najteži kvarovi vezani za odvodnike prenapona dešavali su se tako što je
unutar odvodnika nastajao električni luk. To je plazma, visikojonizovan i veoma
električno provodan gas. Tempertaura mu je ogromna (15000 K do 20000 K), pa
127
stvara ogroman pritisak u kućištu, zbog čega kućište obavezno eksplodira. Delovi
odvodnika razlete se na sve strane i najčešće oštete i neki drugi element u
transformatorskoj stanici. Tako je šteta još veća. Osnovni uzrok kvara je postojanje
gasa (vlage) u prostoru između diskova i kućišta. Kod zalivene konstrukcije taj gas
je izbegnut zalivanjem stuba otpornika silikonskom gumom. Ovo je danas (2011.
godina) najmodernija konstrukcija. Ako nastane kakav kvar zbog pregrevanja
otpornika, silikonsko kućište može biti progoreno, ali nema nikakve eksplozije.
3.2. Izbor metal-oksidnih odvodnika prenapona
U [3] su detaljno prikazani izbor i konfigurisanje metaloksidnog odvodnika

prenapona. Pod pojmom „konfigurisanje“ podrazumeva se ono što, najčešće, izvodi
samo proizvođač odvodnika – izbor dimenzija i materijala kućišta, dimenzija
cinkoksidnih rezistora, prstena za raspodelu potencijala i slično. Taj izbor baziran je
na podacima koje poseduje samo proizvođač, a ne i korisnik. Proizvođač, ali i
korisnik, treba da razumeju kako različiti zahtevi i parametri utiču na radna svojstva
odvodnika. To poznavanje omogućava da se konfigurišu odvodnici i za manje
uobičajene primene. Ipak, proizvođač je konfigurisao izvestan broj tipova
odvodnika za uobičajene radne uslove i primene, a njihove karakteristike objavljuje
u prospektima i uputstvima za montažu. Zbog toga, inženjeri korisnici mogu
odabrati odvodnik iz liste u prospektu, bez potrebe da poznaju specijalne podatke
koje poseduje samo proizvođač. Korisnik proizvođača konsultuje jedino u slučaju
specijalnih zahteva i ukoliko radni uslovi nisu u okviru standardnih. U [3] je
prikazano konfigurisanje odvodnika i sa aspekta proizvođača, i sa aspekta
korisnika. U ovom udžbeniku prikazuje se, ipak, samo izbor odvodnika koji izvodi
korisnik, naravno, samo u uslovima koji su standardni i bez detaljnog poznavanja
podataka o mreži, koji se dobijaju studijskim analizama. Dakle, u pogledu podataka
o mreži, koriste se tehničke preporuke, preporuke iz IEC standarda i iskustvo u
primeni. Takođe, prikazan je samo izbor odvodnika prenapona za zaštitu prenosnih
i distributivnih mreža, dok su specijalne primene opisane u drugim dokumentima,
npr. u [7].
Pod izborom odvodnika prenapona podrazumeva se konfiguracija samog
odvodnika tako da ima dobre zaštitne karakteristike, kao i da je njegov rad stabilan,
tj. da odvodnik ne predstavlja problem za sebe. Taj deo, koji je moguće nazvati
„preliminarni izbor odvodnika prenapona“, prikazan je u ovom poglavlju. Drugi
problem je gde postaviti odvodnike prenapona i koliko treba da ih bude. Taj
problem rešava se drugom vrstom analize, koja je detaljno opisana u [7, 9, 10, 11],
a u ovom udžbeniku opisana je u poglavlju „6 Koordinacija izolacije“. Standardi
koji su važni za izbor odvodnika prenapona su [2, 4-11], a izbor je prikazan i u
CIGRE tehničkim brošurama [12, 13]. Tehničke brošure su posebno važne ukoliko
postoje specijalni zahtevi i ukoliko je potrebno izvoditi studijske analize, npr. nekim
od specijalnih softverskih alata.
128
Na kraju treba reći da osnovni zahtevi koji se postavljaju pred odvodnike

prenapona ne mogu biti ostvareni nezavisno jedan od drugog. Naprimer, izbor nižeg
naznačenog napona menja zaštitne karakteristike, ali i naprezanja odvodnika u
uslovima kada postoje privremeni prenaponi. Zbog toga, svi parametri treba da
budu uzeti u obzir istovremeno.
3.2.1. Izbor trajnog radnog napona i naznačenog napona odvodnika

prenapona
Odvodnik prenapona treba da zaštiti izolaciju opreme, ali i da ne

predstavlja problem za sebe. Najpre je potrebno odrediti trajni radni napon
odvodnika Uc. On predstavlja specificiranu dozvoljenu efektivnu vrednost napona
industrijske frekvencije koja se može trajno dovesti na priključke odvodnika. On je
za najmanje 5 % viši od vrednosti najvišeg faznog napona mreže Usf (linijski napon
je Us). Najmanje 5 % se dodaje zbog mogućih viših harmonika u mreži, koji mogu
da povećaju maksimalnu vrednost napona. Pojam „trajni“ odnosi se na napon koji
traje duže od 30 min [3]. To je važno zbog mreža sa izolovanom ili rezonantno
uzemljenom neutralnom tačkom. U tom slučaju, pri jednofaznom zemljospoju, na
zdravim fazama nastaje linijski napon (koeficijent zemljospoja k=1,73). Takav rad
može da traje više sati jer potrošači, zbog sprege transformatora 10/0,4 kV imaju
normalan napon. U tom slučaju, odvodnik treba trajno da radi pri linijskom
maksimalnom naponu mreže Us, a ne faznom. Zbog toga se minimalni trajni napon
odvodnika bira prema izrazima:
1. za efikasno uzemljene mreže:
Us
Uc min ≥ 1,05 ⋅ , (3-1)
3
2. za mreže sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom tačkom:
U c min ≥ U s . (3-2)
Naznačeni napon odvodnika Ur je najviša dozvoljena efektivna vrednost

napona industrijske frekvencije između priključaka odvodnika, pri kojoj je on
predviđen da radi u uslovima prenapona. Ovaj napon se koristi za specifikaciju
karakteristika u standardima. Prema [2], naznačeni napon je napon u trajanju 10 s,
kojim se proverava stabilnost posle primene udara struje velike amplitude ili dugog
trajanja. Zanimljivo je da je odvodnik prenapona jedini uređaj kod kojeg naznačeni
napon nije jednak trajnom radnom naponu.
Naznačeni napon je, za većinu odvodnika svetskih proizvođača, oko 1,25
puta veći od trajnog radnog napona. Taj broj je empirijski, pa proizvođači u
katalozima daju trajni radni napon i naznačeni napon jedan do drugog. U slučaju da
je koeficijent 1,25, naznačeni napon je:
129
2. za efikasno uzemljene mreže:
Us
U r1 ≥ 1,25 ⋅ 1,05 ⋅ , (3-3)
3
2. za mreže sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom tačkom:
U r1 ≥ 1,25 ⋅ U s . (3-4)
U poslednja dva izraza upotrebljen je indeks 1 zbog toga što ovo nije jedini
kriterijum za izbor naznačenog napona odvodnika. Naime, stabilan rad odvodnika
zahteva se pri privremenim prenaponima. Ovi prenaponi izračunavaju se
softverskim alatima ili, jednostavnije, kao u [7, 12]. Za vreme trajanja zemljospoja,
na zdravim fazama nastaje privremeni prenapon, koji traje dok kvar ne isključi
relejna zaštita. Povišen privremeni prenapon izaziva jaču struju kroz odvodnik, koja
ga zagreva. Toplota se sa stuba otpornika prenosi na kućište, a sa njega u okolni
prostor. Toplotni procesi mogu biti takvi da se, posle privremenog zagrevanja iz
bilo kog razloga, odvodnik ohladi, ali i takvi da temperatura odvodnika sve više
raste. U tom slučaju, odvodnik dobija više toplote nego što može da oda, pa nastaje
termičko uništenje odvodnika. Ova pojava zove se „termički beg odvodnika“. On se
mora izbeći, a to se postiže adekvatnim izborom naznačenog napona.
Kratak spoj u mreži traje do 3 s u prenosnim, i do nekoliko sekundi u
distributivnim mrežama, kada je neutralna tačka uzemljena direktno ili preko
otpornika. U izolovanim mrežama zemljospoj može trajati, kao što je rečeno, više
sati. Ukoliko u uzemljenim mrežama nije poznato koliko traje zemljospoj, treba
smatrati da vreme trajanja kvara iznosi 10 s. Koeficijent zemljospoja, koji pokazuje
koliko je puta fazni napon zdravih faza pri zemljospoju viši od napona kada nema
kvara, iznosi k ≤ 1,4 u direktno uzemljenim mrežama, 1,4 ≤ k ≤ 1,73 u mrežama
uzemljenim preko impedanse i k ≈ 1,73 u izolovanim i rezonantno uzemljenim
mrežama.
Proizvođač odvodnika ispituje koliki privremeni prenapon odvodnik može
da podnese koliko vremena, a da ostane termički stabilan. On u prospektu daje
karakteristiku podnosivog napona industrijske frekvencije u funkciji vremena. Ona
je, za jedan tip odvodnika, prikazana na sl. 3-9
130
Sl. 3-9 Karakteristiku podnosivog napona industrijske frekvencije u funkciji

vremena
Na ordinati je koeficijent koji se u izrazima za izbor odvodnika naziva kTOV,
i on je veoma važan za izbor naznačenog napona odvodnika prenapona. Treba
primetiti da ovaj odvodnik može podneti viši privremeni prenapon nego što se
zahteva standardom [2], po kojem se zahteva da kTOV za 10 s bude jednak jedinici.
Jedna kriva odnosi se na odvodnik prethodno zagrejan na 40˚C u trenutku nastanka
privremenog prenapona (gornja kriva) ili na 60˚C (donja kriva). Donja kriva je za
teže uslove, pa se preporučuje njeno korišćenje. Sa slike se može očitati kTOV.
Naprimer, naznačeni napon (p.u. Ur=1) odvodnik može da podnese 100 s. U toku
10 s on bi podneo viši napon, jednak oko 1,075 ili 1,15 u toku 1 s. Koeficijent kTOV
očitava se za stvarno trajanje kvara, kada je to vreme poznato, ili za t=10 s, kada
nije. Vreme reagovanja relejne zaštite i prekidača sigurno je kraće od 10 s.
Naznačeni napon odvodnika prema kriterijumu privremenih prenapona je:
U TOV
Ur2 = , (3-5)
kTOV
gde je kTOV očitano sa sl. 3-9, a UTOV – privremeni prenapon. Ukoliko nije poznata
tačna vrednost privremenog prenapona, treba uzeti da je on 1,4 puta najviši fazni
napon mreže Usf za direktne mreže, a 1,73 puta veći od Usf za mreže sa izolovanom
neutralnom tačkom. U mrežama uzemljenim preko impedanse ta vrednost je između
1,4 i 1,73. U [7, 12] dati su dijagrami za izračunavanje koeficijenta zemljospoja u
mrežama.
Kriterijum privremenog prenapona nije od značaja za mreže sa izolovanom
neutralnom tačkom ili sa rezonantnim uzemljenjem jer je odvodnik već izabran da
privremeni prenapon (jednak linijskom naponu) podnosi trajno.
Od dva naznačena napona odvodnika Ur1 i Ur2 bira se veći. Vrednost se
zaokruži na veći broj deljiv sa 3 ili 6. Brojevi kojima je deljiv naznačeni napon
definisani su standardom [2], prema naponskom nivou, ali to zavisi i od
proizvođača. Proizvođač u prospektu prikazuje koje odvodnike proizvodi, pa se
izabere prvi veći broj. Zatim se izračuna trajni radni napon:
131
Ur
Uc = . (3-6)
1,25
Zbog stabilnosti rada odvodnika, obično se bira neka od većih vrednosti

naznačenog napona. Primeri izbora prikazani su u [3, 22].
Sledeći korak je provera zaštitnih nivoa. Najpre se za odabrani odvodnik iz
prospekta pročita vrednost preostalog napona za nazivnu struju odvođenja (8/20
μs). Primer vrednosti preostalih napona za jedan odvodnik prenapona dat je u tabeli
3-1.
Tabela 3-1: Najviše vrednosti preostalog napona za struje odvođenja talasa
Ur UC 30/60 μs 30/60 μs 8/20 μs 8/20 μs 8/20 μs 1/2 μs
(kV) (kV) 500 A 1000 A 5 kA 10 kA 20 kA 10 kA
(kV) (kV) (kV) (kV) (kV) (kV)
336 269 685 711 805 857 960 908
Poznat je usvojeni podnosivi napon opreme Upod. Odnos:
U pod
, (3-6)
U10 kA, 8 / 20 μs
treba, prema [3] da bude veći od 1,4. To je zbog toga što se provera odnosi na
odvodnik prenapona, a ne na štićeni objekat. Napon na štićenom objektu biće viši
zbog putujućih talasa i induktivnosti spojnih veza odvodnika. Dakle, kada je
koeficijent 1,4, postoji rezerva od 40 %, u koju treba uračunati koeficijent 1,15, što
znači da se računa sa nižim podnosivim naponom opreme sa čvrstom izolacijom
(prema IEC 60071-2).
U mrežama napona 400 kV i višeg, sklopni prenaponi mogu biti odlučujući
za izbor odvodnika. U [2] su definisane sklopne udarne struje 30/60 μs. Sklopni
udarni zaštitni nivo je najviši preostali napon pri utvrđenim sklopnim udarnim
strujama. Pomoću podatka iz tabele 3-1 i on može biti proveren. Zbog toga što su
ovi procesi sporiji od atmosferskih, nije potrebno uzeti koeficijent rezerve zbog
talasnih procesa i induktivnosti spojnih veza odvodnika [3]. Sklopni udarni zaštitni
nivo odvodnika ne mora biti niži od standardnog sklopnog podnosivog napona
opreme sa čvrstom izolacijom, podeljenog sa 1,15 (koeficijent sigurnosti prema IEC
60071-2).
U nekim specijalnim primenama potrebno je proveriti i preostali napon za
strmu udarnu struju (1/2 μs iz tabele 3-1).
Na kraju, postavlja se pitanje šta raditi ukoliko su zaštitne karakteristike
previsoke. Ukoliko se izabere niži naznačeni napon, zaštitne karakteristike su niže,
ali termički stabilan rad odvodnika ne može biti garantovan. U tom slučaju, rešenje
je izbor veće energetske sposobnosti odvodnika, tj. klase rasterećenjem voda jer je
U-I karakteristika (karakteristika preostalog napona) ravnija.
132
3.2.2. Izbor nazivne struje odvođenja
Nazivna struja odvođenja je temena vrednost atmosferske udarne struje

8/20 μs i služi za razvrstavanje odvodnika [2]. Ipak, ovaj parametar direktno ne
otkriva mnogo o radnim karakteristikama, već je potrebno odabrati i klasu
rasterećenjem voda. Naprimer, odvodnik čija je nazivna struja odvođenja 10 kA
može imati klasu rasterećenjem voda 1, 2 ili 3, zbog čega se ovi odvodnici veoma
razlikuju.
Oznaka 8/20 μs znači da je konvencionalno vreme čela udarne struje T1 od
7 μs do 9 μs. To je vreme jednako 1,25 puta vreme u toku koga se struja poveća od
10 % do 90 % svoje temene vrednosti. Konvencionalno vreme do polovine svoje
vrednosti T2 je vremenski interval između konvencionalnog početka i trenutka kada
struja padne na polovinu svoje temene vrednosti. Ono u ovom slučaju iznosi 18 μs
do 22 μs.
Prema [7], nazivna struja odvođenja se bira uzimajući u obzir:
1. značaj štićene opreme,
2. broj vodova priključenih na sabirnice,
3. izolaciju voda (zaštitnu armaturu, geometriju stuba, uzemljenje stuba),
4. verovatnoću nastanka velikih vrednosti struja groma (keraunički nivo), i
5. rizik povratnog preskoka i pražnjenja mimo zaštitnog užeta, i to na
nekoliko raspona ispred transformatorske stanice.
U tabeli 3-2 prikazana je klasifikacija odvodnika prema nazivnoj struji
odvođenja, bez detalja o klasama rasterećenjem voda i potrebnim ispitivanjima.
Detaljna klasifikacija data je u [2].
Tabela 3-2: Klasifikacija odvodnika prenapona [2]
1500 A 2500 A 5000 A 10000 A 20000 A
u razmatranju U r ≤ 36 kV U r ≤ 132 kV 3 kV ≤ U r 360 kV ≤ U r
≤ 360 kV ≤ 756 kV
Za zaštitu distributivnih mreža uglavnom se koriste klase 5 kA i 10 kA.

Zbog male razlike u ceni, kao i zbog uniformnosti rezervnih odvodnika, u praksi se,
u našoj zemlji, koristi klasa 10 kA [19]. Za prenosne mreže koriste se klase 10 kA i
20 kA. U [7] se za prenosne mreže do uključivo 400 kV preporučuje nazivna struja
odvođenja od 10 kA, a za napone iznad 400 kV u nekim slučajevima može biti
potrebna vrednost od 20 kA. U [23] se za prenosne mreže 110 kV, 220 kV i 400 kV
u Srbiji takođe preporučuje nazivna struja odvođenja od 10 kA.
Treba napomenuti da se u pogledu nazivne struje odvođenja metaloksidni
odvodnici prenapona ne razlikuju od silicijumkarbidnih, za koje postoji višedece-
nijsko iskustvo. Iskustvo je na osnovu primene odvodnika, kao i studijskih
istraživanja. U [24] je, u poglavlju koje se odnosi na izbor odvodnika prenapona,
133
pokazano kako se može izračunati struja kroz odvodnik pri atmosferskom

pražnjenju, što može biti osnova za izbor nazivne struje odvođenja.
3.2.3. Izbor klase rasterećenjem voda
Metaloksidni odvodnik prenapona treba da bude sposoban da apsorbuje

energiju koja je posledica tranzijentnih prenapona u mreži. To su [7]:
1. uključenje ili ponovno uključenje voda,
2. isključenje kondenzatorske baterije ili kablova prekidačima sa ponovnim
paljenjem luka, i
3. povratni preskoci u blizini odvodnika prenapona ili atmosferska
pražnjenja u provodnik voda bez zaštitnog užeta sa visokim izolacionim nivoom.
Postoje dva načina da se poznaju ova energetska naprezanja. Jedan je da se
ona izračunaju. U [7] su dati jednostavni izrazi za izračunavanje energije odvodnika
pri nekim sklopnim operacijama. Iz tih izraza vidi se da energija koju apsorbuje
odvodnik zavisi od zaštitnog nivoa pri sklopnim prenaponima. Zbog toga je izbor
naznačenog napona, nazivne struje odvođenja i klase rasterećenjem voda iterativan
postupak. U [24] je takođe prikazan način da se izračunaju ova naprezanja. Drugi
način je da se urade studijske analize. U [20] su prikazani rezultati analize
energetske sposobnosti odvodnika prenapona u prenosnim mrežama Srbije. Mogu
se koristiti i tehničke preporuke, standardi i sl. U sumnjivim slučajevima treba
uraditi studijsku analizu. Klasu rasterećenjem voda treba odabrati tako da
energetska sposobnost odvodnika bude veća od naprezanja.
Klasa rasterećenjem voda, u suštini, određuje izbor odvodnika prenapona.
Međutim, ona samo indirektno ukazuje na energetsku sposobnost odvodnika [7].
Energetska sposobnost se na osnovu standarda teško izračunava, jer zavisi od
preostalog napona odvodnika. Zbog toga proizvođači daju u prospektima podatak o
energiji po kilovoltu naznačenog napona. Neki proizvođači daju podatak po
kilovoltu trajnog radnog napona, pa o ovome treba voditi računa. Na ovaj način,
podatak o energetskoj sposobnosti odvodnika dostupan je korisniku, koji može da
uporedi energetsko naprezanje dobijeno izračunavanjem sa sposobnošću odvodnika.
U [3] se, za uobičajene uslove u mreži, za nazivni napon mreže 110 kV
preporučuje klasa 2, za 220 kV – klasa 3, a za nazivni napon 400 kV – klasa 3. U
[23] se za prenosne mreže 110 kV, 220 kV i 400 kV u Srbiji preporučuju klase
rasterećenjem voda 3, 3 i 4, respektivno.
Tehnička preporuka [25], koja se odnosi na elektrodistributivna preduzeća
u Srbiji, za metaloksidne odvodnike prenapona za zaštitu energetskog
transformatora u TS 35/10(20) kV i TS 110/X kV preporučuje klasu rasterećenjem
voda 1 ili 2 za naponske nivoe 10 kV, 20 kV i 35 kV, a klasu 3 za naponski nivo
110 kV.
134
3.2.4. Izbor udarne struje odvodnika velike amplitude
Prema [2], udarna struja odvodnika velike amplitude je temena vrednost

struje odvođenja oblika talasa 4/10 μs, koja se koristi za proveru stabilnosti
odvodnika pri direktnim udarima groma. U domaćim prospektima naziva se
„granična struja pražnjenja“ [14, 17]. Ona predstavlja temenu vrednost udarne
struje 4/10 μs koja pogađa provodnik u blizini odvodnika, a na odvodnik utiče
dvojako – termički ga napreže i stvara veći preostali napon nego nazivna struja
odvođenja (8/20 μs). Prilikom ispitivanja, dobija se pražnjenjem kondenzatora u
aperiodično prigušenom RLC kolu. Na sl. 3-10 prikazan je oscilogram struje i
napona.
Sl. 3-10 Oscilogram udarne struje velike amplitude (100 kA) i

preostalog napona
Ispitivanje se primenjuje za odvodnike 1500 A, 2500 A, 5000 A i 10000 A
klase rasterećenjem voda 1, kao i za odvodnike za teške uslove rada. U tabeli 3-3
prikazani su zahtevi za udarne struje velike amplitude.
Tabela 3-3: Zahtevi za udarne struje velike amplitude [2]
Klasifikacija odvodnika Temena vrednost struje 4/10 μs
kA
10000 A 100
5000 A 65
2500 A 25
1500 A 10
Odvodnik je uspešno izdržao ispitivanje ako je ostvarena termička

stabilnost, ako promena u izmerenom preostalom naponu pre i posle ispitivanja nije
veća od 5 % i ako pregled ispitanih uzoraka posle ispitivanja ne pokaže da je bilo
proboja, preskoka ili prskanja metaloksidnih otpornika [2].
Na osnovu tabele 3-3 zaključuje se da je izbor udarne struje velike
amplitude vezan za izbor nazivne struje odvođenja. Podatak o udranoj struji velike
amplitude proizvođači daju u prospektu, obično pod naslovom „granična struja
pražnjenja“.
135
3.2.5. Dielektrični zahtevi za izbor kućišta
Za izbor kućišta važni su dielektrični i mehanički zahtevi. Dielektrični

zahtevi utiču na izbor visine, prečnika i materijala kućišta, kao i profila rebra i
puzne staze.
Minimalna visina kućišta određena je, pre svega, minimalnom visinom
stuba otpornika, koja je određena električnim parametrima (broj, dimenzije i
prečnik otporničkih diskova). Dielektrični zahtevi, najčešće, određuju visinu
kućišta, a visina stuba otpornika se povećava dodavanjem aluminijumskih diskova
na red sa ZnO diskovima.
U [2, 6, 3] data je tabela sa zahtevima u pogledu preskočnih napona kućišta.
Naprimer, udarni podnosivi atmosferski napon za sve naponske nivoe je za 30 %
viši od preostalog napona pri naznačenoj udarnoj struji 8/20 μs. U tabeli su date i
vrednosti za sklopni udarni napon i podnosivi napon industrijske frekvencije. Ispitni
naponi koji proizlaze iz ovih zahteva niži su od zahteva za drugu opremu
(transformatore, prekidače, merne transformatore) zbog toga što su udarni naponi
najniži upravo na priključku odvodnika. Odvodnik prenapone najviše ograničava na
mestu gde je ugrađen, dok na svim ostalim mestima u mreži taj prenapon može biti
viši zbog udaljenosti odvodnika od opreme.
Osnovni zadaci kućišta su da zaštiti aktivne delove odvodnika i da spreči da
na njemu u slučaju prenapona nastane preskok, već da struju pražnjenja „natera“ da
ide kroz otpornički stub. Ispitivanje kućišta izvodi se bez stuba otpornika. Izbor
kućišta je stvar proizvođača, a korisnik (kupac odvodnika) treba da dostavi podatke
o nazivnom naponu mreže, načinu uzemljenja neutralne tačke i o stepenu
zagađenja. U [3, 22] prikazani su primeri ovog izbora, ali se taj izbor prepušta
proizvođaču.
Drugo električno naprezanje koje utiče na izbor kućišta je zagađivanje.
Izbor povećane puzne staze u slučaju zagađenja definisan je IEC standardom [21].
Ovim standardom definišu se četiri nivoa zaprljanosti i uslovi u kojima nastaju. Za
kategoriju zaprljanosti I puzna staza po jednom kilovoltu naznačenog napona je 16
mm/kV, za kategoriju II 20 mm/kV, za kategoriju III 25 mm/kV i za kategoriju IV
iznosi 31 mm/kV. Oznaka 20 mm/kV znači da puzna staza bude 20 mm po
kilovoltu naznačenog napona opreme. Puzna staza predstavlja dužinu puta po
površini izolataora, kada se ide po njegovoj površini. U svakom slučaju, ukoliko je
nivo zagađenja visok, potrebno je konsultovati proizvođača jer zagađivanje utiče i
na termičke karakteristike odvodnika prenapona.
Kod izbora puzne staze, mogu se odabrati izolatori sa normalnim ili
alternativnim rebrima. Normalna rebra su sva istog oblika, a alternativna – jedno
veće, pa sledeće manje, i tako naizmenično. Oblik rebara utiče na puznu stazu i
prirodno čišćenje izolatora kišom. Iskustva pokazuju da se puzna staza lakše postiže
alternativnim rebrima, ali se bolje peru normalna rebra (kod alternativnih rebara
136
donje rebro je malo „sakriveno“ gornjim). Opšta preporuka o tome koji je oblik
izolatora bolji ne može se dati, pa treba koristiti iskustva u kompaniji [3].
3.2.6. Uređaj za ograničavanje pritiska (eksploziona čvrstoća)
Kada je odvodnik prenapona opremljen ovim uređajem, otkaz odvodnika

ne sme da izazove eksplozivno razaranje njegovog kućišta. U slučaju da nastane
kratak spoj u odvodniku, uređaj za ograničavanje pritiska treba da izbaci plazmu
van kućišta, a kućište treba da ostane celo, ili, ako je razoreno, svi delovi treba da
ostanu unutar zahtevanog okruženja, tj. u krugu prečnika približno jednakog visini
odvodnika.
Najčešći uzrok kratkog spoja unutar odvodnika su bliski udari groma, kada
grom pogađa provodnik u neposrednoj blizini odvodnika. Drugi uzrok je kratak
spoj na vodu pri kome dolazi do prekida provodnika višeg napona, koji pada na
provodnik nižeg napona. Kod odvodnika u kojem postoji gasni prostor između
stuba rezistora i kućišta, nastaje električni luk između priključka pod naponom i
uzemljenog dela. To mogu biti odvodnici sa porcelanskim kućištem, ali i sa
kućištem od silikonske gume, kada su rebra od gume navučena na cev od epoksidne
smole, ojačane staklenim vlaknima. Kod odvodnika gde je silikonska guma izlivena
oko stuba rezistora, pri kratkom spoju nastaje samo proboj izolacije kućišta, bez
ikakvog pucanja ili eksplozije kućišta.
Plazma u kućištu sa vazdušnim prostorom dovodi do izuzetno brzog
povećanja temperature i pritiska. Uređaj za ograničavanje pritiska ispituje se
strujom kratkog spoja koja traje 200 ms. Prema toj struji, koja se izražava
amperima, odvodnici su u pogledu eksplozione čvrstoće razvrstani u klase. Prema
[2], klase su 5000 A, 10000 A, 16000 A, 20000 A, 31500 A, 40000 A, 50000 A,
63000 A i 80000 A. Pri izboru odvodnika prenapona potrebno je poznavati
efektivnu vrednost simetrične komponente struje kratkog spoja na mestu ugradnje
odvodnika. Ona je poznata iz studijskih analiza kratkih spojeva. Podatak o struji
kojom je ispitivan odvodnik u prospektima na srpskom jeziku često se naziva
„eksploziona čvrstoća“. Jasno je da eksploziona čvrstoća odvodnika treba da bude
veća od struje kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika. Dakle, provera je
jednostavna.
3.2.7. Dozvoljeno mehaničko opterećenje odvodnika prenapona
Odvodnik prenapona je povezan sa mrežom užastim provodnikom koji je

vijcima povezan sa gornjim priključkom. Priključak može biti, kao što je prikazano
u delu o konstrukciji odvodnika, cilindričan ili pločast, a srednjenaponski odvodnici
se mogu povezivati navrtkom, jer priključak odvodnika ima navoj. Užasti
provodnik mehanički napreže odvodnik prenapona, a to naprezanje indirektno utiče
na izbor materijala i prečnika kućišta. Naprezanje može biti statičko i dinamičko.
137
Ukoliko ne postoje specijalni zahtevi koje definiše korisnik, smatra se da statičko

naprezanje odvodnika ne može biti veće od sile jednake Fstat=400 N za naponske
nivoe do 400 kV. U [3] su date vrednosti i za više naponske nivoe. Naprimer,
proizvođač SIEMENS u uslovima kada je odvodnik sa mrežom povezan užastim
provodnikom, pri brzini vetra manjoj od 34 m/s (120 km/h), predlaže odvodnik koji
izdrži statičku silu na priključku od Fstat=400 N. U slučaju specijalnih zahteva
(velika brzina vetra, led i sl.), obavezno se konsultuje proizvođač.
Dinamička naprezanja mogu nastati zbog elektrodinamičkih sila pri
kratkom spoju ili pri jakim udarima vetra. Porcelan je krt materijal, a mehaničke
karakteristike su mu podložne zakonima slučajnosti. Zbog toga maksimalno
dinamičko opterećenje može biti najviše 40 % dinamičke čvrstoće. Potrebno je
predvideti 20 % rezerve. U [3] je za podnosivu dinamičku silu predložena vrednost
Fmin, din=1000 N, za mreže do 400 kV. Minimalna prekidna sila iznosi 1200 N.
Odnos dozvoljene dinamičke i statičke sile kod polimernih kućišta je
drugačiji. Odgovarajuće standardne vrednosti još nisu ustanovljene.
Naprezanja u slučaju zemljotresa analiziraju se posebno. O tome će biti reči
u delu koji se odnosi na radne uslove.
3.2.8. Radni uslovi
Sve karakteristike odvodnika prenapona određene su za normalne radne

uslove. U toku izbora odvodnika potrebno je proveriti da li radni uslovi spadaju u
opseg definisan standardima [6] i [4] (domaći standard je identičan sa međunarod-
nim):
• temperatura okolnog vazduha u opsegu od -40 ˚C do +40 ˚C (utiče
na zagrevanje),
• zračenje sunca do 1,1 kW/m2 (takođe utiče na zagrevanje
odvodnika),
• nadmorska visina do 1000 m (utiče na preskočni napon izolatora –
ređi vazduh ima niži preskočni napon),
• frekvencija naizmeničnog napona nije ispod 48 Hz, niti iznad 62
Hz,
• mehanički uslovi (u razmatranju), i
• uslovi zagađivanja (za sada nisu definisani).
Primer izbora u nestandardnim uslovima je zahtev za povećanom

otpornošću na zemljotres. Proizvođači, uglavnom, imaju takve odvodnike za visoke
napone, jer je visina odvodnika u tom slučaju velika. Oni su ispitani u laboratoriji
za zemljotresno inženjerstvo, a tako se ispituje i druga oprema velike visine i malog
prečnika – prekidači, rastavljači, naponski i strujni transformatori. Oni se
postavljaju na platformu koja se pomera najmanje u dva pravca istovremeno, a
izbor tipa vibracija je u dogovoru između proizvođača i korisnika. U Srbiji ne
138
postoji potreba za specijalnim ispitivanjem na zemljotres, a sposobnost odvodnika

(kao i druge opreme) dokazuje se računski.
Drugi primer je zagađenje. Ono utiče ne samo na preskočni napon, već i na
zagrevanje odvodnika prenapona, tj. uslovi hlađenja su otežani. Još neki od
nestandardnih uslova su i [4]:
1. temperatura iznad +40 ˚C ili ispod -40 ˚C,
2. primena na visini većoj od 1000 m,
3. neuobičajeni uslovi transporta i skladištenja,
4. toplotni izvori u blizini odvodnika,
5. pranje odvodnika pod naponom, i
6. eksplozivne smeše prašine, gasova i dima, i nenormalni mehanički uslovi
(zemljotresi, vibracije, velike brzine vetra, velike naslage leda, velika naprezanja na
savijanje).
3.3. Dijagnostički indikatori metaloksidnih odvodnika prenapona [7]
Metaloksidni odvodnik prenapona je statički uređaj (bez pokretnih delova) i

zahteva veoma malo održavanja. Prvi zahtev u održavanju je održavanje čistoće
izolacionog kućišta u uslovima zagađivanja. Potrebno je, prema potrebi, očistiti
kućište u uslovima beznaponskog stanja.
Druge mere održavanja su dijagnostička ispitivanja sa ciljem da se utvrdi da
li je struja koja u normalnom pogonu teče kroz odvodnik povećana. Ukoliko jeste,
odvodnik se zameni rezervnim i pošalje u fabriku odvodnika na ispitivanje.
Uređaj za odvajanje odvodnika (mrežni odvajač) odvaja odvodnik od mreže
u slučaju njegovog kvara. Posle toga, odvodnik nema zaštitnu funkciju, a osoblje
treba da primeti i zameni takav odvodnik. Brojač pražnjenja je uređaj koji se vezuje
između odvodnika i uzemljenja sa ciljem da se registruje svako provođenje udarne
struje iznad određene amplitude. Iskrište za nadgledanje beleži broj pražnjenja, a
mogu i da se procene amplituda i trajanje pražnjenja. Merenje temperature
odvodnika izvodi se sa daljine specijalnom, tzv. termovizijskom kamerom.
Uređajima za merenje struje kroz odvodnik u normalnom pogonu utvrđuju se
povećana struja ili povećani gubici. Ovih metoda ima više i opisane su u [7].
Literatura
[1] M. S. Savić, Z. Stojković: Tehnika visokog napona: atmosferski prenaponi,

Elektrotehnički fakultet, Beograd, 1996.
[2] JUS IEC 99-1 Odvodnici prenapona, deo 1: Odvodnici prenapona sa
otpornikom nelinearne otpornosti i iskrištem za mreže naizmenične struje, 1997.
[3] V. Hinrichsen: Metal-Oxide Surge Arresters: Fundamentals, 1st Edition,
SIEMENS, www.siemens.com/arrester/Reference/Arrester Handbook/ Arrester
Book
139
[4] JUS IEC 99-4 Odvodnici prenapona, deo 4: Metaloksidni odvodnici prenapona
bez iskrišta za naizmenične struje, 1995.
[5] IEC 60099-1: Surge arresters – Part 1: Non-linear resistor type gapped surge
arresters for a.c. systems, 1999-12.
[6] IEC 60099-4: Surge arresters – Part 4: Metal-oxide surge arresters without gaps
for a.c. systems, 2001-12.
[7] IEC 60099-5: Surge arresters – Part 5: Selection and application recommen-
dations, 2000-03.
[8] IEC 60099-6: Surge arresters – Part 6: Surge arresters containing both series and
parallel gapped structures – Rated 52 kV and less, 2002-08.
[9] IEC 60071-1, 1993, Insulation Co-ordination – Part 1: Definitions, principles
and rules.
[10] IEC 60071-2, 1996, Insulation Co-ordination – Part 2: Application guide.
[11] IEC 60071-3, 1982, Insulation Co-ordination – Part 3: Phase-to-phase
insulation co-ordination, Principles, rules and application guide.
[12] Working Group 06 of Study Committee 33: Metal Oxide Arresters in AC
Systems, CIGRE Technical Brochure 60, April 1991.
[13] Working Group C4.301: Use of Surge Arresters for Lightning Protection of
Transmission Lines, CIGRE Technical Brochure No. 440, December 2010.
[9] Prospekt Siemens AG 10.96: SIEMENS 3EP2 Surge Arrester Um=420 kV.
[14] Prospekt kompanije „ABS MINEL Elektrooprema i postrojenja“: Odvodnik
prenapona tip 3EG5, dokument PC FOD 08.2000.
[15] Prospekt 3EK7_en_1400128 firme SIEMENS.
[16] Prospektni materijali firme Siemens, www.siemens.com
[17] Prospekt kompanije „ABS MINEL Elektrooprema i postrojenja“,
www.abselektro.com
[18] Prospektni materijali firme ABB, www.abb.com
[19] Tehničke preporuke direkcije za distribuciju: TP 12a: Osnovni tehnički zahtevi
za izgradnju distributivnih TS 110/10 kV i 110/35/10 kV, Beograd, 2000.
[20] P. Vukelja, J. Mrvić, D. Hrvić: Energetska naprezanja metaloksidnih
odvodnika prenapona bez iskrišta u mrežama 110 kV, 220 kV i 400 kV
Elektroprivrede Srbije, Elektroprivreda, br. 4, 2005., str. 15-25.
[21] IEC 60815/1986 Guide for Selection of Insulators in Respect of Polluted
Conditions.
[22] S, Stojković: Tehnika visokog napona –Zbirka rešenih zadataka, Tehnički
fakultet, Čačak, 2008.
[23] Z. Zdravković, P. Vukelja, J. Mrvić: Koordinacija izolacije objekata visokih
napona trofaznih mreža, Elektrotehnički institut “Nikola Tesla”, Beograd, 2001.
[24] A. R. Hileman: Insulation Coordination for Power Systems, Marcel Dekker,
Inc., 1999.
[25] EPS – Direkcija za distribuciju električne energije: Tehnička preporuka 4b –
Zaštita distributivnih energetskih transformatora u TS 35/10(20) kV i TS 110/X kV,
maj 2001.
140
3. Odvodnici prenapona 131
3. ODVODNICI PRENAPONA
3.1 IZBOR METALOKSIDNIH ODVODNIKA PRENAPONA
36. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tipa 3EP2,

proizvodnje SIMENS (SIEMENS). Nazivni napon direktno uzemljene mreže je
Un=400 kV, a odvodnik treba da se ugradi u postrojenje gde je drugi nivo
zagađenja. Ne postoje specijalni zahtevi, a odvodnik treba da radi u standardnim
uslovima. Standardni udarni podnosivi napon opreme je 1425 kV, a struja trofaznog
kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika iznosi IKS=30 kA.
REŠENJE
U ovom zadatku koristi se postupak za izbor metaloksidnog odvodnika

prenapona opisan u [14] i [15]. Postupak je kombinovan sa korišćenjem
prospektnog materijala, konkretno, za odvodnik tipa 3EP2, proizvodnje SIMENS,
jer se često ne raspolaže specifičnim podacima, koji zavise od proizvođača.
Odvodnik treba odabrati tako da se ostvare odgovarajuće zaštitne
karakteristike, ali i tako da odvodnik radi pouzdano i ne predstavlja problem za
sebe. Izbor odvodnika odvija se u više koraka.
a) Izbor trajnog radnog napona i naznačenog

napona odvodnika
U mreži naznačenog napona Un=400 kV napon može da bude između 380

kV i 420 kV. Najvišoj vrednosti napona mreže odgovara naznačeni napon opreme.
Drugim rečima, naznačeni napon opreme je US=420 kV, jer oprema može biti pod
tim naponom, koji je normalan. Oprema je dimenzionisana i ispitana za naznačeni
napon opreme US=420 kV i treba trajno da ga podnosi. Odvodnik je pod faznim
naponom (priključen, osim u specijalnim primenama, između faze i zemlje), pa
420
fazni napon iznosi U S f = kV = 242 kV . Međutim, u mreži mogu iz nekog
3
razloga postojati viši harmonici, koji čine da maksimalna vrednost faznog napona
bude viša nego kada je napon sinusoidan, pa trajni radni napon odvodnika u
direktno uzemljenoj mreži treba da bude bar za 5 % viši od US f=242 kV:
US
U C min ≥ 1,05 ⋅ = 1,05 ⋅ 242 kV = 254,1 kV .
3
Osim trajnog radnog napona odvodnika, postoji i naznačeni napon

odvodnika prenapona, na osnovu kojeg se on poručuje. Prema standardu JUS IEC
99-4 [15], naznačeni napon je onaj napon koji sme da bude priključen na odvodnik
u trajanju od 10 s. Dakle, on je bitan za termičko naprezanje odvodnika, a ne
predstavlja, kao kod drugih vrsta opreme, napon na koji odvodnik sme da se
priključi trajno. Najčešće je naznačeni napon odvodnika Ur oko 1,25 puta viši od
132 3. Odvodnici prenapona
trajnog radnog napona UC (napon na koji odvodnik sme da se priključi trajno).

Vrednost 1,25 je tipična, ali je zavisna od proizvođača. Zbog toga su u prospektima
obavezno navedene vrednosti za UC i Ur, jedna do druge, i treba ih odabrati iz
prospekta. Dakle, naznačeni napon odvodnika za 400 kV-nu direktno uzemljenu
mrežu minimalno je:
US
U r 1 ≥ 1,25 ⋅ 1,05 ⋅ = 1,25 ⋅ 255 kV = 319 kV .
3
Vrednosti naznačenog napona odvodnika zaokružene su na vrednosti

deljive sa 3. Prva vrednost veća od 319 kV, deljiva sa 3, je:
U r1 = U r1min = 321 kV .
Uobičajeno je da se za naznačeni napon odvodnika odaberu nešto više

vrednosti, zbog veće stabilnosti i pouzdanosti odvodnika, jer je, uprkos tome,
zaštitni nivo dovoljno nizak. Za mreže nazivnog napona 400 kV uobičajena je
vrednost od najmanje Ur=336 kV. Sada treba izračunati trajni radni napon:
Ur 336
UC = = = 269 kV .
1,25 1,25
To znači da smo odabrali odvodnik naznačenog napona Ur=336 kV, čiji je

trajni radni napon UC=269 kV. Međutim, privremeni prenaponi u mreži mogu
termički naprezati odvodnik, jer duže traju, a odvodnik od njih ne treba da štiti (ne
treba da ih ograničava) jer je za njih zadužena relejna zaštita. Zbog toga je bitno
koliki su privremeni prenaponi (engl. TOV – Temporary Overvoltages), kao i
koliko traju. Najbitniji od njih je prenapon pri jednofaznom zemljospoju. Tada na
druge dve faze poraste prenapon, koji utiče na to da je struja kroz odvodnik
povećana. Ona više zagreva odvodnik. Koeficijent zemljospoja k je broj koji
pokazuje koliko puta je viši napon na zdravoj fazi na mestu kvara u odnosu na
napon na istoj fazi i istom mestu pre kvara. Taj koeficijent zavisi od parametara
mreže. Analizama je pokazano da u direktno uzemljenoj mreži ne može biti viši od
k=1,4, pa se ta vrednost preporučuje [15] kada se ne zna tačna vrednost. Trajanje
zemljospoja određeno je podešenjima relejne zaštite. Obično zemljospoj traje do
t=1 s, a najduže 3 s (četvrti, pobudni stepen zaštite). Ukoliko podešena vrednost
zaštite nije poznata, u [14] se preporučuje da se smatra da to vreme iznosi t=10 s.
Na sl. 110 prikazan je dijagram dozvoljenog privremenog prenapona u funkciji
trajanja prenapona. Na apscisi je trajanje prenapona u sekundama, a na ordinati
relativna vrednost privremenog naizmeničnog prenapona u odnosu na naznačeni
napon odvodnika Ur. Kriva je za odvodnik čija je klasa rasterećenjem voda 3 (biće
odabrano u nastavku zadatka).
Sl. 110 Kriva relativne vrednosti privremenog prenapona u odnosu na

naznačeni napon odvodnika u funkciji dozvoljenog trajanja prenapona
(Kriva je preuzeta iz [17])
Punom linijom je prikazana kriva dobijena u najnepovoljnijim uslovima,

kada je odvodnik prethodno bio zagrejan na 60˚C. Korišćenje niže krive je na stranu
sigurnosti. Oznaka „p.u. Ur“ je za relativnu vrednost u odnosu na naznačeni napon
Ur, engl. per unit. Vidi se da ovaj odvodnik naznačeni napon (U/Ur=1) može da
podnese u trajanju t=100 s. Koeficijent kTOV, koji se na ordinati očitava za trajanje
zemljospoja t=10 s iznosi kTOV=1,075, a za t=1 s je kTOV=1,15. To, na primer, znači
da bi ovaj odvodnik izdržao bez pregrevanja napon koji je od naznačenog napona
viši za 15 % ukoliko on ne traje duže od jedne sekunde. U našem slučaju
pretpostavljeno je da trajanje zemljospoja iznosi t=10 s (nije poznato podešenje
relejne zaštite), pa je kTOV=1,075.
Naznačeni napon odvodnika na osnovu privremenih prenapona je:
US 420
1,4 ⋅ 1,4 ⋅
U TOV 3 = 3 kV = 316 kV .
U r 2 min = =
kTOV kTOV ,10 s 1,075
Za naznačeni napon su dobijene vrednosti Ur1 min=319 kV i Ur2 min=316 kV,

pa treba odabrati veću vrednost. Prva zaokružena veća vrednost je Ur=321 kV, a za
naznačeni napon odvodnika usvojena je vrednost od Ur=336 kV, dok je trajni radni
napon UC=269 kV.
b) Izbor nazivne struje odvođenja i klase rasterećenjem voda
Ovaj izbor vrši se na osnovu preporučenih vrednosti [16]. Vrednosti

prikazane u Tabeli 11 preporučene su u [14]:
Tabela 11: Preporučene nazivne struje odvođenja

1500 A 2500 A 5000 A 10000 A 20000 A
u razmatranju U r ≤ 36 kV U r ≤ 132 kV 3 kV ≤ U r 360 kV ≤ U r
≤ 360 kV ≤ 756 kV
Za zaštitu distributivnih mreža uglavnom se koriste klase 5 kA i 10 kA.

Zbog male razlike u ceni, kao i zbog uniformnosti rezervnih odvodnika, u praksi se
koristi klasa 10 kA. Za prenosne mreže koriste se klase 10 kA i 20 kA. Osnovna
razlika između njih je u klasi rasterećenjem voda, pa različiti 10 kA odvodnici
mogu imati veoma različite radne karakteristike. Zbog toga se odvodnici
razvrstavaju više na osnovu klase rasterećenjem voda, nego prema nazivnoj struji
odvođenja.
U [14] se preporučuje klasa rasterećenjem voda 3 za napone do uključivo
420 kV. Ipak, treba konsultovati i domaće preporuke, koje elektroprivredna
preduzeća ili eksperti preporučuju.
Dakle, za odvodnik u 400 kV-noj mreži odabraćemo nazivnu struju
odvođenja 10 kA 8/20 μs, klase rasterećenjem voda 3. Prema prospektu 3EP2 Surge
Arresters [17], granična struja pražnjenja je 100 kA 4/10 μs. To je struja koja bi
postojala u retkim slučajevima bliskih udara groma u neposrednu blizinu
odvodnika. To nisu talasi koji do odvodnika stižu posle udara u vod, stub ili
preskoka usled povratnog napona. Ta struja je oblika 4/10 μs. Takođe, prema
prospektu [17], eksploziona čvrstoća iznosi 40 kA (sve do 65 kA). To je struja
kojom je tipskim ispitivanjem provereno da li se pri kratkom spoju u odvodniku
plazma izbacuje kroz ventilacione otvore, čime se sprečava eksplozija odvodnika.
Za sve struje do 40 kA (ili, za neke od tipova, do 65 kA) odvodnik neće
eksplodirati, iako će, najverovatnije, biti uništen. U našem slučaju struja kratkog
spoja na mestu ugradnje odvodnika je IKS=30 kA<40 kA. Kada se bira odvodnik,
treba voditi računa o perspektivnoj struji kratkog spoja. To je struja posle 30
godina, a ne danas. Period od 30 godina može se smatrati životnim vekom
odvodnika.
Sada se možemo vratiti prospektu za odvodnik 3EP2 [17]. Odvodnik koji
odgovara navedenim karakteristikama je Type 3EP2-2/LK3. Njegovi tehnički
podaci su dati u tabeli 4, na strani 5 prospekta. Za odabrani naznačeni napon
Ur=336 kV, mogu se pročitati podaci:
- naznačena struja odvođenja: 10 kA 8/20 μs,
- klasa rasterećenjem voda: 3,
- energetska sposobnost: 8 kJ po kV naznačenog napona,
- dugotrajna udarna struja: 850 A, 2000 μs,
- naznačeni napon: Ur=336 kV,
- trajni radni napon: UC=269 kV.
Zaštitne karakteristike prikazane su u Tabeli 12.
Tabela 12: Najviše vrednosti preostalog napona za struje odvođenja talasa

Ur UC 30/60 μs 30/60 μs 8/20 μs 8/20 μs 8/20 μs 1/2 μs
(kV) (kV) 500 A 1000 A 5 kA 10 kA 20 kA 10 kA
(kV) (kV) (kV) (kV) (kV) (kV)
336 269 685 711 805 857 960 908
Sada je potrebno proveriti zaštitne karakteristike. U [14] se preporučuje da

odnos podnosivog udarnog napona štićene opreme Upod i preostalog napona pri
udarnoj struji 10 kA, 8/20 μs bude veći od 1,4:
U pod 1425
= = 1,66 > 1,4 .
U10 kA, 8/20μ/ 857
Ova provera izvodi se zbog toga što je ovo preliminarni izbor odvodnika,
dakle, odvodnika samog za sebe, a u odnosu na podnosivi udarni napon opreme.
Međutim, veoma je bitno gde se postavlja odvodnik, tj. koliko je udaljen od štićene
opreme, kao i kolika je dužina spusnih veza i odvodnika, od priključka do zemlje.
To je važno zbog povećanja napona usled induktivnosti spusnih veza i odvodnika.
Zbog toga se konačan izbor odvodnika proverava izračunavanjem zaštitne zone, što
će biti pokazano u šestom poglavlju ove zbirke zadataka (poglavlje „Koordinacija
izolacije“).
Iz tabele 12 može se videti i da je preostali napon za sklopnu struju 1 kA
30/60 μs jednak 711 kV, dok pri impulsnoj struji 10 kA 1/2 μs on iznosi 908 kV.
U prospektu za odvodnik 3EP2 [17] prikazani su i podaci o kućištima. U
[14] je prikazan postupak izbora kućišta. Orijentacione dimenzije stuba otpornika i
kućišta mogu se odrediti na sledeći način. Prečnik metaloksidnih diskova
preporučen je u [14, str. 43].
Tabela 13: Prečnik otpornika u funkciji klase rasterećenjem voda

Prečnik otpornika (mm) Klasa rasterećenjem voda
50 1i2
60 2i3
70 3i4
80 4i5
100 ili 2×70 u paraleli 5 ili viša
Prema ovoj tabeli, za klasu rasterećenjem voda 3 može se usvojiti d=60

mm. Međutim, ovde se prikazuje orijentaciono određivanje nekih dimenzija, koje se
ne izvodi kada se iz prospekta odabere i poruči odgovarajući odvodnik. Sve ostale
dimenzije proizvođač je već odredio. Ipak, ovde se prikazuje kako se to radi.
Na strani 19 priručnika [14] dat je podatak da za odvodnik u 400 kV-noj
mreži metaloksidni otpornik ima pad napona od 280 V/mm. Visina otpornika je 45
mm, pa je pad napona na jednom otporniku 45 mm⋅280 V/mm=12,6 kV. Da se
ostvari preostali napon od 857 kV, potrebno 68 otpornika. Ukupna visina stuba je
68×45 mm=3060 mm. To je velika visina, pa su otpornici raspoređeni u najmanje

dve redne jedinice. Ukoliko se pojavi razlika između stuba otpornika i dužine
kućišta (koja je veća), dodaju se na red sa otpornicima aluminijumski odstojnici.
c) Dimenzionisanje kućišta
Podnosivi udarni naponi određuju se na sledeći način:

- podnosivi udarni napon za Ur>200 kV je 1,3×preostali napon pri
udarnoj struji 10 kA, 8/20 μs,
- 1,25×preostali sklopni napon pri 1 kA, 30/60 μs.
U našem slučaju je:
- udarni napon=1,3×857 kV=1115 kV,

- podnosivi sklopni napon=1,25×711 kV=889 kV.
Puzna staza za drugi nivo zaprljanosti izolacije je 20 mm/kV⋅420 kV=8400

mm. Za kategoriju zaprljanosti I puzna staza po jednom kilovoltu naznačenog
napona je 16 mm/kV, za kategoriju II 20 mm/kV, za kategoriju III 25 mm/kV i za
kategoriju IV iznosi 31 mm/kV. Oznaka 20 mm/kV znači da puzna staza bude 20
mm po kilovoltu naznačenog napona opreme, u ovom primeru 420 kV.
Ostali podaci o kućištu su:
- dozvoljeno statičko opterećenje priključka: 400 N,

- dozvoljeno dinamičko oterećenje priključka: 1000 N,
- broj jedinica: dve,
- prsten za raspodelu potencijala: da.
Vidi se da neki podaci zavise od proizvođača. To su, na primer, prečnik i

dužina otpornika, kao i pad napona na otporniku. Drugi podaci ne zavise od
proizvođača, već su dati standardima. To su, na primer, izbor puzne staze,
dielektrična čvrstoća kućišta, kao i statička i dinamička sila na priključku. Još
jednom se napominje da se ovde prikazuje orijentaciono određivanje nekih
dimenzija, koje se ne izvodi kada se iz prospekta odabere i poruči odgovarajući
odvodnik. Sve ostale dimenzije proizvođač određuje na osnovu specifičnih podaka
koje samo on ima.
Domaća kompanija „ABS MINEL Elektrooprema i postrojenja“ proizvodi
ovaj tip odvodnika u saradnji sa SIMENS-om.
37. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tip 3EG5, čiji

su tehnički podaci dati. Domaća kompanija „ABS MINEL Elektrooprema i
postrojenja“ proizvodi ga u saradnji sa SIMENS-om. Nazivni napon izolovane
mreže je Un=10 kV, a naznačeni napon opreme u toj mreži iznosi US=12 kV. U
mreži je prvi nivo zagađenja, a odvodnik treba da radi u standardnim uslovima.
Trajanje zemljospoja u ovoj izolovanoj mreži je duže od 30 min. Standardni udarni
podnosivi napon opreme je Upod=75 kV, a struja trofaznog kratkog spoja na mestu
ugradnje odvodnika iznosi IKS=15 kA. Tehničkom preporukom elektroprivredne
organizacije zahteva se da nazivna struja odvođenja bude 10 kA, a klasa
rasterećenjem voda je 1. Podaci o odvodnicima (iz prospekta [18]) je:
- namenjen za zaštitu mreža do Un=35 kV,
- naznačeni napon: do 45 kV,
- nazivna struja odvođenja: 10 kA, 8/20 μs,
- granična struja pražnjenja: 100 kA, 4/10 μs,
- eksploziona čvrstoća: do 20 kA,
- dugotrajna udarna struja: 300 A, 2000 μs,
- energetska sposobnost: 3 kJ po kV naznačenog napona.
Na sl. 111 prikazana je karakteristika podnosivog privremenog prenapona u

funkciji trajanja prenapona (koristiti donju krivu, koja je nepovoljnija, i odnosi se
na to da je odvodnik ispitivan prethodno zagrejan na 60˚C, sa prethodnim nazivnim
opterećenjem). Podnosivi prenapon dat je kao relativna vrednost – odnos prenapona
prema naznačenom naponu odvodnika U/Ur.
Sl. 111 Kriva podnosivog privremenog prenapona u funkciji vremena.

(Kriva je preuzeta iz [19] i ista je kao za odvodnik 3EG5)
Zaštitne karakteristike odvodnika date su u Tabeli 14.
Tabela 14: Zaštitne karakteristike odvodnika tipa 3EG5 (preostali naponi)

Naznač. Trajni 30/60 μs 8/20 μs 8/20 μs 8/20 μs 1/2 μs Minim.
napon radni 500 A 5 kA 10 kA 20 kA 10 kA veličine
napon kućišta
Ur UC
kV kV kV kV kV kV kV
6 4,8 12,2 14,8 16 18,2 17 1

7,2 6 14,5 17,5 19 21,6 21 1
9 7,2 18,3 22,1 24 27,3 25,6 1
10,5 8,4 21 25,7 27,9 31,5 29,3 1
12 9,6 24,4 29,5 31,5 36,4 33,6 1
15 12 30,4 36,8 39,9 45,5 42,3 1
18 14,4 36,5 44,2 47 54,6 50,5 1
21 16,8 42,6 51,5 55 63,7 59 1
24 19,2 48,7 58,9 63 72,8 67,3 1
27 21,6 54,7 66,3 70,5 81,9 75 2
30 24 60,8 73,6 78,5 90,1 84 2
36 28,8 73 88,3 94 109,2 101 2
39 31,2 79 95,7 102 118,3 108 3
42 33,6 85,2 103 110 127,4 117 3
45 36 91,2 110,4 118 134,5 125 3
Podaci o kućištu dati su u Tabeli 15.
Tabela 15: Podaci o kućištu (podnosivi naponi kućišta)

Ur Udarni Naizmen. Naizmen. Puzna Visina Maksim.
napon napon napon staza H težina
1,2/50 μs na suvo na kiši odvodnika
kV kV kV kV mm mm kg
6-24 125 80 52 487 355 6

27-36 170 120 75 721 456 8
39-45 210 145 90 896 534 10
REŠENJE
Kada u izolovanoj mreži nastane jednofazni zemljospoj (spoj jedne faze sa

zemljom), na druge dve faze napon poraste tako da, u najvećem broju mreža,
dostiže vrednost linijskog napona. Kvar se u ovim mrežama relejnom zaštitom
može isključiti brzo, ali se u najvećem broju ovakvih mreža kvar isključuje u roku
od dva sata, onda kada je to najpovoljnije. Razlog tome je činjenica da potrošači,

zbog sprege transformatora 10/0,42 kV/kV, imaju dobar napon i „ne osećaju“ kvar.
To je jedna od velikih prednosti izolovanih mreža. Ponekad kvar može da traje i
više sati (pa i dana), a da to ne smeta niskonaponskim potrošačima. Međutim,
izolacija zdravih faza distributivnih kablova je ugrožena, pa lako može nastati kvar
na drugom mestu u mreži, za koji ona nije dimenzionisana. Zbog toga se kvar
obično pronalazi, a oprema u kvaru isključuje od napona u roku od dva sata. Jasno
je da povišen (linijski) napon izaziva proticanje jače struje kroz metaloksidne
odvodnike prenapona, pa oni treba da budu odabrani da takav režim podnesu bez
termičkog preopterećenja. Drugim rečima, ovi odvodnici treba da budu odabrani
kao da će u mreži biti linijski napon.
Minimalan trajni radni napon je:
U C min = U S = 12 kV .
Njemu odgovara naznačeni napon odvodnika:
U r = 1,25 ⋅ U C min = 1,25 ⋅ 12 kV = 15 kV .
U tabeli postoji takav odvodnik, pa će on biti odabran. Za taj odvodnik

preostali napon za udarnu struju 10 kA, 8/20 μs je 39,9 kV. Preliminarna provera
zaštitne karakteristike je:
U pod 75
= = 1,88 > 1,4 .
U10 kA,8/20 μs 39,9
Prema [14], smatra se da je odvodnik u pogledu zaštitne karakteristike

dobro odabran. Pri sklopnoj struji 500 A, 30/60 μs preostali napon je 30,4 kV, a pri
strmoj struji 10 kA, 1/2 μs iznosi 42,3 kV.
Nazivna struja odvođenja je 10 kA, 8/20 μs, što je u našim distributivnim
mrežama zadovoljavajuće jer su struje pražnjenja ograničene na manje vrednosti.
Granična struja pražnjenja je 100 kA, 4/10 μs. Ona je važna pri bliskim udarima
groma u neposrednu blizinu odvodnika. U tim slučajevima, odvodnik će
najverovatnije biti uništen, ali bez eksplozije (nema ugrožavanja ostalih elemenata
postrojenja usled eksplozije).
Da objasnimo kako se proverava izbor kućišta. Provera se izvodi kao u
prethodnom zadatku. Međutim, podatke o otpornicima (dimenzije i pad napona po
milimetru dužine otpornika) nemamo, ali ih je proizvođač uzeo u obzir i direktno
odredio kućište. U pogledu puzne staze, prema JUS IEC 99-4, odvodnici
zadovoljavaju II stepen zagađenja (u našem slučaju zagađenje je još manje).
Ukoliko odvodnik treba da radi u nestandardnim uslovima ili u uslovima sa velikim
zagađenjem, ti zahtevi se dostavljaju proizvođaču, koji predlaže kućište.
Tabela 15 pokazuje da je proizvođač izvršio unifikaciju kućišta. Na primer,
za sve naznačene napone do 24 kV, kućište je istih dimenzija i odgovara najvišem
naponu, tj. Ur=24 kV. Puzna staza za drugi nivo zagađenja je 20 mm/kV (20
milimetara po kilovoltu naznačenog napona opreme), pa za odvodnik u mreži sa
naznačenim naponom opreme Ur=24 kV puzna staza iznosi 20 mm/kV⋅24 kV=480

mm.
Struja kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika je IKS=15 kA, a on može,
bez eksplozije, da izbaci plazmu pri kratkim spojevima sa strujama do vrednosti 20
kA. Dakle, odvodnik i u ovom pogledu zadovoljava.
Treba napomenuti da je provera termičkog preopterećenja usled
privremenih prenapona nepotrebna u slučaju izolovane mreže jer je odvodnik
odabran da taj napon podnosi trajno.
38. Uraditi prethodni zadatak pod pretpostavkom da je mreža 10 kV sa

neutralnom tačkom uzemljenom preko malog otpora. Prethodnim analizama
pokazano je da u mreži stacionarni faktor prenapona može imati vrednosti između
k=1,4 i k=1,7. Preliminarno odabrati naznačeni napon metaloksidnog odvodnika
prenapona koji bi mogao biti ugrađen u ovu mrežu, ako je tip odvodnika 3EG5, čiji
su podaci dati u prethodnom zadatku. Smatrati da trajanje zemljospoja nije poznato.
REŠENJE
Prema preporukama datim u [14] i [16], kada trajanje privremenih

prenapona nije poznato, u ovakvoj mreži treba smatrati da ono iznosi t=10 s. U
realnim mrežama podešenje zaštite je kraće (do nekoliko sekundi, kada se
primenjuje namerno vremensko kašnjenje radi ostvarenja selektivnosti), pa je
ovakav izbor odvodnika na strani sigurnosti. Najnepovoljniji slučaj je kada je
koeficijent zemljospoja k=1,7 (za nepovoljan odnos nultih i direktnih parametara
sistema). Na sl. 111 u prethodnom zadatku prikazan je dijagram za određivanje
parametra kTOV, koji opisuje dozvoljeno trajanje privremenih prenapona. Zbog
unifikacije, u elektroprivrednim organizacijama najčešće se koristi jedan isti tip
odvodnika prenapona, određen za najnepovoljnije uslove (ovde k=1,7).
Trajni radni napon je:
US 12
U C min1 ≥ 1,05 ⋅ = 1,05 ⋅ kV = 7,3 kV .
3 3
Njemu odgovara naznačeni napon:
U r = 1,25 ⋅ 7,3 kV = 9,1 kV .
Naznačeni napon na osnovu privremenih prenapona je:
US 12
1,7 ⋅ 1,7 ⋅
U r min 2 ≥ 3 = 3 kV = 11,8 kV .
kTOV 1
Sa sl. 111 može se očitati da za trajanje zemljospoja od 10 s vrednost za

kTOV iznosi kTOV=1.
Vidi se da je naznačeni napon na osnovu privremenih prenapona

U r min 2 viši, pa usvajamo njega. Prva viša vrednost koja postoji u prospektu je
Ur=15 kV, kojoj odgovara trajni radni napon UC=12 kV. Zaključujemo da je
odvodnik odabran kao da je mreža izolovana, što je posledica visokog koeficijenta
prenapona (k=1,7), koji je blizu onog za izolovanu mrežu ( k = 3 = 1,732). Ipak,
zaštitne karakteristike su sasvim zadovoljavajuće, što je pokazano u prethodnom
zadatku, pa je ova vrednost za naznačeni napon odvodnika u 10 kV mreži
preporučena u Tehničkoj preporuci TP 12a [20]. Međutim, za mreže 20 kV i 35 kV
ne mora da bude tako. U TP 12a preporučene su nešto niže vrednosti za naznačeni
napon odvodnika u slučaju da je mreža uzemljena preko otpornika.
Treba napomenuti da se naznačeni napon odvodnika može najpreciznije
izračunati na osnovu poznatog (analizom utvrđenog) faktora privremenih prenapona
i tačnog poznavanja trajanja zemljospoja (podešenje relejne zaštite). U tom slučaju
koeficijent kTOV očitava se za vrednost privremenog prenapona, pa je viši od 1, i
snižava U r min 2 . Takođe, u standardu IEC 99-5 zahteva se da, ukoliko postoji
mogućnost da se istovremeno pojavi više vrsta privremenih prenapona (zemljospoj,
rasterećenje ili Ferantijev efekat), obavezno treba izvesti posebnu analizu i utvrditi
vrednost koeficijenta prenapona, koja je viša nego kada postoji samo jedna vrsta
prenapona. U tom slučaju, izbor je isti kao u prikazanim primerima, jedino je
vrednost koeficijenta prenapona druga, a drugo je i vreme trajanja zemljospoja.
3.2 MODELOVANJE CINK-OKSIDNIH ODVODNIKA PRENAPONA

NELINEARNOM OTPORNOŠĆU Type 92
U ovom primeru naučićemo dve stvari:
- kako da modelujemo metal-oksidni (ZnO) odvodnik prenapona "pravim"

nelinearnim otporom, i
- kako da jednim aktiviranjem programa izvršimo simulaciju procesa u dva
nezavisna kola.
39. Odrediti oblik napona na transformatoru naznačenog napona 400 kV

koji se štiti pomoću cink-oksidnog odvodnika prenapona priključenog neposredno
uz priključke transformatora. Prenaponski talas koji nailazi na transformator ima
strminu a=1500 kV/μs. Karakteristična impedansa faznog provodnika je Z=316 Ω.
Podnosivi napon izolacije voda je Uiz=1425 kV.
Parametri ZnO odvodnika su:
- najviši trajno dozvoljeni fazni napon iznosi 265 kV (efektivno),
- najviši dozvoljeni napon u trajanju od 1 s je 378 kV (efektivno),
- zaštitni nivo za sklopni prenapon (1 kA) je 636 kV (temena vrednost),
- voltamperska karakteristika je:
U pr = 685 ⋅ I 0,0491 [kV], I [kA] .
REŠENJE
Zadatak je iz [4], str. 155-159, broj 5.9. On je detaljno rešen primenom

Beržeronovog metoda, pa je za poređenje rešenja dobijenog programom ATP i
grafo-analitičkog rešenja potrebno pogledati pomenutu zbirku.
Programom ATP problem ćemo rešiti na dva načina u isto vreme -
primenom "pseudo-nelinearnog" otpornika R(i) Type 99, i primenom "pravog"
nelinearnog otpornika R(i) Type 92. Uporedićemo dobijene rezultate napona na
odvodniku (i transformatoru u isto vreme) i struju kroz odvodnik.
"Pseudo-nelinearna" otpornost je opisana u zadatku br. 20. Za oba elementa
(Type 99 i Type 92) definišemo tačke na karakteristici. Međutim, kod pseudo-
nelinearne otpornosti Type 99 te tačke program spaja pravolinijskim segmentima,
pa je karakteristika izlomljena kriva. Program ATP ovaj element zbog toga u
procesu simulacije tretira zajedno sa svim ostalim linearnim elementima, zbog čega
je simulacija brza, ali i dovoljno tačna. Mogu nastati problemi kada se taj element
veže paralelno nekom drugom elementu. Na primer, ne treba ga vezati paralelno
linearnoj induktivnosti [5].
Za razliku od njega, otpornost ZnO odvodnika prenapona je kod elementa
Type 92 predstavljena eksponencijalnom nelinearnom karakteristikom, dobijenom
metodom minimuma sume kvadrata odstupanja, na osnovu zadatih tačaka krive
U=f(I). Međutim, u nekim slučajevima [5] mogu nastati problemi sa
konvergencijom, jer ovaj element, zajedno sa ostalim elementima, ATP rešava
odvojeno od linearnih elemenata. Koristi se Njutnov iteracioni metod.
Da bismo uporedili rezultate, nacrtajmo u programu ATPDraw dva kola
jedno ispod drugog. Neka je u gornjem kolu odvodnik prikazan otporom Type 99, a
u donjem - otporom Type 92. To možemo uraditi tako što nacrtamo gornje kolo kao
na sl. 112.
Sl. 112 Vod sa pseudo-nelinearnim odvodnikom prenapona -gore, i

pravim nelinearnim odvodnikom - dole
Parametri elemenata koje treba upisati su:

izvor: Source: Ramp type 12 vod: R/I : 0
U/I : 0 A : 316
Amp : 1425000 B : 3⋅108
T_o : 0,95⋅10-6 l : 3000
Tsta : 0 ILINE : Z, v,
Tsto : 11⋅10-6 ,
pseudo-nelinearni odvodnik prenapona: R(i) Type 99
Attributes: Vflash : 0
Tdelay : 0
Jump : 0
VSEAL : 0
izlazni rezultat: Curr&Volt, characteristic: prema tabeli 16.
Tabela 16 Karakteristika odvodnika

I [A] U [V]
10 600000
1000 685000
2000 708714
3000 722965
10000 767000
Settings: deltaT: 1e-8, Tmax: 1.1e-5, Freq: 50, Xopt: 0, Copt: 0.

Karakteristika je dobijena iz izraza U pr = 685 ⋅ I 0,0491 [kV], I [kA] .
Naravno, potrebno je čvorovima dati druga imena, kako bi svi čvorovi u
oba kola na slici imali različita imena. To je potrebno zbog jednoznačnosti izlaznih
rezultata.
Kolo možemo iskopirati tako što ga najpre označimo. Postavimo strelicu
miša iznad levog gornjeg ugla slike. Pritisnemo levi taster miša i, držeći ga
pritisnutog, razvučemo pravougaonik za označavanje ispod donjeg desnog ugla
slike. Otpustimo levi taster miša. Slika postaje siva, što znači da je izbor završen.
Sada u meniju Edit odaberemo komandu Duplicate. Na ekranu primećujemo da je
kolo promenilo boju. Postavimo kurzor na kopiju, pritisnemo levi taster miša i,
držeći ga pritisnutog, pomerimo naniže kopiju. Otpustimo taster. Kopija je sive
boje. Potrebno je da pomerimo strelicu miša na radnu površinu gde nema elemenata
i otpustimo taster. Primećujemo da sada postoje dva ista kola. U donjem kolu
izaberemo R(i), obrišemo ga, i, umesto njega, iz menija sa elementima odaberemo
Type 92. Potrebno je da definišemo njegove parametre. Jedna od činjenica o kojoj
treba da vodimo računa kod otpora Type 92 je da vrednost napona na karakteristici
ne može biti jednaka nuli, jer ATP neke od parametara određuje logaritmovanjem.
Ukoliko napravimo tu grešku, program ATP otkazuje (nestajući sa ekrana) bez
prijavljivanja greške.
Atributi nelinearnog otpora Type 92 su:
Vref : 685000
Vflash : -1
Vzero : 0
COL : 1
SER : 1
ErrLim : 0,05.
Njihovo značenje je:
Vref - referentni napon u [V]. Karakteristika odvodnika je:
q
⎛ V ⎞
I = p⋅⎜ ⎟ .
⎜V ⎟
⎝ ref ⎠
Vrednost za Vref se zadaje, a program ATPDraw prilikom formiranja atp
datoteke izračunava koeficijente p i q. Vref se može zadati proizvoljno. U ovom
primeru je zadata vrednost Vref=685000 V, što odgovara struji od 1000 A sa
karakteristike odvodnika.
Vflash : preskočni napon u relativnim jedinicama u odnosu na Vref. Ako je
odvodnik bez iskrišta, upisuje se negativan broj (u našem slučaju -1),
Vzero - napon na odvodniku u trenutku t=0. Obavezno ga treba definisati u
simulacijama gde početni napon na odvodniku nije jednak nuli.
Ostali parametri ređe se koriste, pa ovde neće biti pomenuti. Prikazani su u
Help-u, kao i u [5]. Karakteristika je ista kao i za Type 99.
Na sl. 113 prikazani su naponi na odvodnicima iz oba kola, radi poređenja.
Može se zaključiti da je razlika mala. Ona je uočljiva neposredno posle reagovanja
odvodnika, a kasnije je zanemarljiva.
uB, uD 8
[V] *10^5
7
0 *10^-6 t [s]
10.0 10.2 10.4 10.6 10.8 11.0
(file PRIMER11.pl4; x-var t) v:B - v:D -
Sl. 113 Vremenska promena napona na odvodnicima

kriva B (donja) "pseudo-nelinearan" odvodnik,
kriva D (gornja) "pravi nelinearan" odvodnik
Na sl. 114 prikazane su struje kroz odvodnik u oba slučaja. Razlika je teško
uočljiva. Rezultate dobijene programom ATP treba uporediti sa rešenjem iz [4].
iB, iD 7000
[A]
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0 *10^-6 t [s]
10.0 10.2 10.4 10.6 10.8 11.0
(file PRIMER11.pl4; x-var t) c:B - c:D -
Sl. 114 Vremenska promena struje kroz odvodnike

3. Kolokvijum iz Tehnike visokog napona: Odvodnici prenapona
Prezime i ime:______________________ Broj indeksa:______________
1. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tipa 3EP2, proizvodnje SIMENS.

Nazivni napon direktno uzemljene mreže je Un=110 kV a naznačeni napon opreme je Un=123 kV.
Odvodnik treba da se ugradi u postrojenje gde je prvi nivo zagađenja. Ne postoje specijalni zahtevi, a
odvodnik treba da radi u standardnim uslovima. Standardni udarni podnosivi napon opreme je 550 kV,
a struja trofaznog kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika iznosi IKS=32 kA. U zemlji gde će se
ugraditi odvodnik zahteva se klasa pražnjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=1,6 s. Ostali
zahtevi su kao u našoj zemlji. Zadatak se ne priznaje ukoliko se ne napiše koji se dijagram
očitava, kao i cela oznaka tipa odvodnika.
2. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tip 3EG5, čiji su tehnički podaci
dati. Nazivni napon mreže uzemljene preko male impedanse (otpornika otpornosti 40Ω) je Un=20 kV,
a naznačeni napon opreme u toj mreži iznosi US=24 kV. U mreži je drugi nivo zagađenja, a odvodnik
treba da radi u standardnim uslovima. Trajanje zemljospoja u ovoj ovoj mreži je t=1.4 s. Koeficijent
zemljospoja iznosi 1.6. Standardni udarni podnosivi napon opreme je Upod=125 kV, a struja trofaznog
kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika iznosi IKS=18 kA. Tehničkom preporukom
elektroprivredne organizacije zahteva se da klasa rasterećenjem voda bude 1.
3. Objasniti konstrukciju cink-oksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kućištem.
Obeležiti na slici elemente i objasniti u svesci ulogu svakog dela.
4. Kakvi su to zaliveni odvodnici prenapona?
5. Prsten za raspodelu potencijala?
NAPOMENA: Prva dva zadatka boduju se sa po 25 poena, a ostala tri teoretska pitanja
sa po 17 poena. PITANJA PIŠITE REDOM. Ako nema mesta, pišite na drugij strani lista, na
istom mestu gde je pitanje.
Dr Saša Stojković

ugraditi odvodnik zahteva se klasa pražnjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=1,6 s. Ostali
zahtevi su kao u našoj zemlji. Napišite koji ste tip odvodnika iz prospekta odabrali i koji ste dijagram
koristili. Zadatak se ne priznaje ukoliko se ne napiše koji se dijagram očitava, kao i cela oznaka
tipa odvodnika.
3. Objasnite pojam „preostali napon odvodnika prenapona“.
4. Objasnite pojam „nazivna struja odvođenja“.
5. Objasnite pojam „klasa rasterećenja voda“.
6. Objasnite šta su to „alternativna rebra“.
7. Objasnite pojam „udarna struja velike amplitude“ („granična struja pražnjenja“).
8. Objasnite koja je uloga pritisne opruge u odvodniku prenapona.
9. Objasnite kako ZnO otpornici menjaju svoju otpornost, vezano za strukturu materijala –
granule i barijere.
10. Objasnite šta znači pojam „hidrofobičnost silikonske gume“ kućišta odvodnika prenapona.
NAPOMENA: Prva dva zadatka boduju se sa po 25 poena, a ostala teoretska pitanja sa

po 6.25 poena. PITANJA PIŠITE REDOM. POTREBNO JE TAČNO URADITI PRVI I
DRUGI ZADATAK DA BI SE POLOŽILO.
Dr Saša Stojković

ugraditi odvodnik zahteva se klasa pražnjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=2.5 s. Ostali
tipa odvodnika.
treba da radi u standardnim uslovima. Trajanje zemljospoja u ovoj ovoj mreži je t=2 s. Koeficijent
4. Objasnite šta je to O-zaptivač i čemu služi.
5. Nacrtajte naponsko-strujnu nelinearnu karakteristiku odvodnika prenapona. Šta ona

pokazuje? Koje su njene osnovne karakteristike u pogledu promene osnovnih električnih veličina?
6. Objasnite šta je to uređaj za ograničenje pritiska.
9. Navedite neke radne uslove odvodnika prenapona.
10. Objasnite šta je to brojač pražnjenja.

Saša Stojković

ugraditi odvodnik zahteva se klasa pražnjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=3 s. Ostali
tipa odvodnika.
9. Objasnite kako ZnO otpornici menjaju svoju otpornost.

Dr Saša Stojković

ugraditi odvodnik zahteva se klasa pražnjenjem voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=2 s. Ostali
tipa odvodnika.
elektroprivredne organizacije zahteva se da klasa rasterećenjem voda bude 1. Zadatak se ne priznaje
ukoliko se ne napiše cela oznaka tipa odvodnika.
9. Objasnite kako ZnO otpornici mmenjaju svoju otpornost.

po 6.25 poena. Potrebno je uraditi bar jedan ceo zadatak tačno, a od teoretskih bar četiri
pitanja, ali tako da ukupan zbir bude min. 60 poena.
Dr Saša Stojković
3. Kolokvijum iz Tehnike visokog napona: Odvodnici prenapona NA PAPIRIMA
Prezime i ime:_________________________ Broj indeksa:________ 17. april 2013.

Odvodnik treba da se ugradi u postrojenje gde je drugi nivo zagađenja. Ne postoje specijalni zahtevi, a
ugraditi odvodnik zahteva se klasa pražnjenja voda 2. Trajanje zemljospoja iznosi t=2 s. Ostali zahtevi
su kao u našoj zemlji. Zadatak se ne priznaje ukoliko se ne napiše koji se dijagram očitava, kao i
cela oznaka tipa odvodnika.
2. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tip 3EG5, čiji su tehnički podaci dati.
Nazivni napon mreže uzemljene preko male impedanse (otpornika otpornosti 40Ω) je Un=20 kV, a
naznačeni napon opreme u toj mreži iznosi US=24 kV. U mreži je prvi nivo zagađenja, a odvodnik
3. Objasniti konstrukciju cink-oksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kućištem. Obeležiti na
slici elemente i objasniti ulogu svakog dela.
4. Definisati nazivnu struju odvođenja.
5. Na koji način metaloksidni odvodnik prenapona naglo menja svoju otpornost?
6. Definisati preostali napon.
NAPOMENA: Prva dva zadatka boduju se sa po 25 poena, a ostala četiri teoretska

pitanja sa po 12.5 poena. DA BI SE POLOŽILO, POTREBNO JE najmanje 35 poena iz prva
dva zadatka i 25 poena iz ostala četiri.
Dr Saša Stojković
3. Kolokvijum iz Tehnike visokog napona: Odvodnici prenapona NA PAPIRIMA
Prezime i ime:_________________________ Broj indeksa:________ 24. april 2013.

Odvodnik treba da se ugradi u postrojenje gde je drugi nivo zagađenja. Ne postoje specijalni zahtevi, a
ugraditi odvodnik zahteva se klasa pražnjenja voda 3. Trajanje zemljospoja iznosi t=2 s. Ostali zahtevi
su kao u našoj zemlji. Obavezno napišite koji ste tip iz prospekta odabrali. Zadatak se ne priznaje
ukoliko se ne napiše koji se dijagram očitava, kao i cela oznaka tipa odvodnika.
2. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tip 3EG5, čiji su tehnički podaci dati.
Nazivni napon izolovane mreže je Un=20 kV, a naznačeni napon opreme u toj mreži iznosi US=24 kV.
U mreži je prvi nivo zagađenja, a odvodnik treba da radi u standardnim uslovima. Trajanje
zemljospoja u ovoj ovoj mreži je t=2 sata. Standardni udarni podnosivi napon opreme je Upod=125 kV,
a struja trofaznog kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika iznosi IKS=17 kA. Tehničkom
preporukom elektroprivredne organizacije zahteva se da klasa rasterećenjem voda bude 1.
3. Objasniti konstrukciju cink-oksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kućištem. Obeležiti na
slici elemente i objasniti ulogu svakog dela.
4. Definisati trajni radni napon i naznačeni napon metaloksidnog odvodnika prenapona.
5. Čemu služi prsten za raspodelu potencijala? Zbog čega je on neophodan i kod kojih odvodnika?
Kakvog je oblika i i od kojeg materijala?
6. Objasnite šta je to uređaj za ograničenje pritiska.
NAPOMENA: Prva dva zadatka boduju se sa po 25 poena, a ostala četiri teoretska

pitanja sa po 12.5 poena. DA BI SE POLOŽILO, POTREBNO JE najmanje 35 poena iz prva
dva zadatka i 25 poena iz ostala četiri.
Dr Saša Stojković

3EP2 Katalog PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3EP2 Katalog PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

3.

3. METALOKSIDNI ODVODNICI PRENAPONA

3.1. Konstrukcija, princip rada i karakteristike metaloksidnih odvodnika

Zaštitna sredstva od prenapona su: zaštitna užad na vodovima, hvataljke i

Sl. 3-1 Odnos prenapona i podnosivih napona opreme sa i bez odvodnika

Na sl. 3-2 prikazana je naponsko-strujna nelinearna karakteristika metal-

Sl. 3-2 Naponsko-strujna karakteristika odvodnika, U-I karakteristika

Na sl. 3-3 prikazana je konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa

Sl. 3-3 Konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kućištem

Sl. 3-4 Detalji konstrukcije cinkoksidnog odvodnika prenapona

vezan za spojni provodnik transformatora, i donji priključak. Donji priključak je

Sl. 3-5 Izgled odvodnika sa porcelanskim kućištem (gore) i

Sl. 3-6 Izgled odvodnika prenapona sa silikonskim kućištem

Sl. 3-7 Kućište odvodnika prenapona od silikonske gume

Na sl. 3-8 prikazane su tri konstrukcije metaloksidnih odvodnika sa

Sl. 3-8 Tri konstrukcije silikonskih odvodnika

3.2. Izbor metal-oksidnih odvodnika prenapona

U [3] su detaljno prikazani izbor i konfigurisanje metaloksidnog odvodnika

Na kraju treba reći da osnovni zahtevi koji se postavljaju pred odvodnike

3.2.1. Izbor trajnog radnog napona i naznačenog napona odvodnika

Odvodnik prenapona treba da zaštiti izolaciju opreme, ali i da ne

2. za mreže sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom tačkom:

Naznačeni napon odvodnika Ur je najviša dozvoljena efektivna vrednost

2. za efikasno uzemljene mreže:

2. za mreže sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom tačkom:

Sl. 3-9 Karakteristiku podnosivog napona industrijske frekvencije u funkciji

Zbog stabilnosti rada odvodnika, obično se bira neka od većih vrednosti

Poznat je usvojeni podnosivi napon opreme Upod. Odnos:

3.2.2. Izbor nazivne struje odvođenja

Nazivna struja odvođenja je temena vrednost atmosferske udarne struje

Za zaštitu distributivnih mreža uglavnom se koriste klase 5 kA i 10 kA.

pokazano kako se može izračunati struja kroz odvodnik pri atmosferskom

3.2.3. Izbor klase rasterećenjem voda

Metaloksidni odvodnik prenapona treba da bude sposoban da apsorbuje

3.2.4. Izbor udarne struje odvodnika velike amplitude

Prema [2], udarna struja odvodnika velike amplitude je temena vrednost

Sl. 3-10 Oscilogram udarne struje velike amplitude (100 kA) i

Odvodnik je uspešno izdržao ispitivanje ako je ostvarena termička

3.2.5. Dielektrični zahtevi za izbor kućišta

Za izbor kućišta važni su dielektrični i mehanički zahtevi. Dielektrični

3.2.6. Uređaj za ograničavanje pritiska (eksploziona čvrstoća)

Kada je odvodnik prenapona opremljen ovim uređajem, otkaz odvodnika

3.2.7. Dozvoljeno mehaničko opterećenje odvodnika prenapona

Odvodnik prenapona je povezan sa mrežom užastim provodnikom koji je

Ukoliko ne postoje specijalni zahtevi koje definiše korisnik, smatra se da statičko

3.2.8. Radni uslovi

Sve karakteristike odvodnika prenapona određene su za normalne radne

Primer izbora u nestandardnim uslovima je zahtev za povećanom

postoji potreba za specijalnim ispitivanjem na zemljotres, a sposobnost odvodnika

3.3. Dijagnostički indikatori metaloksidnih odvodnika prenapona [7]

Metaloksidni odvodnik prenapona je statički uređaj (bez pokretnih delova) i

[1] M. S. Savić, Z. Stojković: Tehnika visokog napona: atmosferski prenaponi,

36. Preliminarno odabrati metaloksidni odvodnik prenapona tipa 3EP2,

U ovom zadatku koristi se postupak za izbor metaloksidnog odvodnika

a) Izbor trajnog radnog napona i naznačenog

U mreži naznačenog napona Un=400 kV napon može da bude između 380

Osim trajnog radnog napona odvodnika, postoji i naznačeni napon

trajnog radnog napona UC (napon na koji odvodnik sme da se priključi trajno).

Vrednosti naznačenog napona odvodnika zaokružene su na vrednosti

Uobičajeno je da se za naznačeni napon odvodnika odaberu nešto više

To znači da smo odabrali odvodnik naznačenog napona Ur=336 kV, čiji je

Sl. 110 Kriva relativne vrednosti privremenog prenapona u odnosu na

Punom linijom je prikazana kriva dobijena u najnepovoljnijim uslovima,

Prezime i ime:________ Broj indeksa:

Prezime i ime:________ Broj indeksa:

Prezime i ime:________ Broj indeksa: