RADNJE KOJE PREDHODE VOZNJI

DNEVNI PREGLED VOZILA : T1

Dnevni pregled vozila obuhvata pregled vozila pre upotrebe i podrazumeva :

1. vizuelni pregled spoljasnosti motornog vozila,

2. pregled donjeg dela-hodni dio motornog vozila,
3. pregled motora /tecnost za hladjenje,tecnost za pranje stakla,ulja za motor,ulje za
servo,ulje za kocenje…./
4. kontrolu ispravnosti svetlosno – signalnih uredjaja.

Vizuelni pregled spoljasnosti motornog vozila podrazumeva obilazak oko vozila radi uocavanja
eventualnih ostecenja ili nedostataka. Posebnu paznju treba obratiti na pneumatike, tj. njihovo
stanje (napumpanost) i na stanje odnosno broj zavrtnja koji pricvrscuju pneumatik za vozilo.

Vizuelni pregled donjeg dela motornog vozila podrazumeva uocavanje eventualn ih curenja iz
kocionih cilindara, kartera motora, hladnjaka....

Pregled motora podrazumeva kontrolu kolicine ulja u motoru, tecnosti za hladjenje , ulja za
kocnice I ulje za servo volan.
Kolicina ulja u motoru meri se meracam prikazanim na slici. Postupak merenja ulja podrazumeva
da se vozilo postavi na ravnom putu, kao i da je motor iskljucen.
Merac ulja se izvuce iz lezista, obrise se papirom ili tkaninom tako da nema na sebi tragove ulja,
pogotovo na vrhu meraca gde postoje dva ’zareza’ – min. i max. Tako obrisani merac vraca se u
svoje leziste u prvobitan polozaj, zatim se izvlaci iz lezista i ocitava se kolicina ulja u motoru.

Potrebno je da kolicina ulja bude bliza max. – sve preko max.nije dobro, kao ni min. i ispod min.

Ukoliko je potrebno da se dolije ulje, treba ga doliti na mesto koje je prikazano na slici. Prilikom
dolivanja, treba sipati malu kolicinu ulja (ne treba preterivati), sacekati malo, pa ponovo izmeriti.

Kontrola ispravnosti svetlosno - signalnih uredjaja podrazumeva pregled pokazivaca pravca i

njihovu indikaciju, svetla na vozilu, brisace stakla, zvucni signal...

Pregled indikatora na vozilu -T2

 Kontrolno –merni uredjaji

Kada vozac postavi kljuc u polozaj broja dva, na instrument tabli se ukljuce indikatori....
Kontrolna lampica (br.1.) – elektronike motora, pali se na nekoliko sekundi posle davanja
kontakta. U slucaju da se lampica pali za vreme rada motora nastala je greska u elektronici, tako
da se elektronika prebacuje u prinudni program rada, sto moze imati za posledicu povecanje
potrosnje goriva i voznih osobina vozila.
Ukoliko lampica trepce, doslo je do vece greske i motor se ne moze startovati.

Izduvni gasovi (br.2.) – kontrolna lampica se pali na kratko kod davanja kontakta. U slucaju da se
pali za vreme rada motora nastala je greska u sistemu kontrole izduvnih gasova. U slucaju
treptanja za vreme rada motora nastala je greska koja moze upropastiti katalizator (lose gorivo i
sl.).

Sistem vazdusnih jastuka, ukoliko je ispravn, lampica se gasi.

Pritisak ulja, kontrolna lampica (br.3.), pali se kod davanja kontakta i gasi se posle startovanja
motora.
Kod normalno zagrejanog motora na ler gasu moze povremeno da bljesne lampica koja se gasi sa
povecanjem broja obrtaja.
U slucaju da se lampica pali za vreme rada motora, verovatno je doslo do prestanka
podmazivanja sto bi moglo da dovede do ostecenja motora. Tada treba odmah iskljuciti motor.
Ukoliko se lampica pali prilikom savladjivanja ostrih krivina,pa se gasi nakon izlaska iz krivine,
to je znak da nema dovoljno ulja u motoru (nije bilo redovne kontrole ulja ili je iscurelo i sl.).
Treba nastaviti kretanje manjom brzinom i odmah se na pogodnom mestu zaustaviti i doliti ulje
( proveriti moguci nedostatak).
Pregrevanje (kod dizel motora) – kontrolna lampica svetli kod ukljucenog pregrevanja, nekoliko
sekundi i nakon toga se gasi.
Kod dizel motora, kada se da kontakt kljucem treba sacekati da se ova lampica ugasi, jer ukoliko
nije doslo do pregrevanja, motor ce tesko ili nece uopste startovati.

Pokazivac temperature motora ( br.4.).

Kada je motor hladan skazaljka je na dnu, jer nije jos postignuta pocetna radna temperatura
motora (sigurno ste primetili da vozaci, kada je hladno, startuju motor i sacekaju 3-5 minuta da se
motor ’zagreje’ pa tek onda krecu na put.

Konstruktori danasnjih, savremenijih vozila sugerisu vozacima da odmah nakon pokretanja

motora zapocnu voznju drzeci motor na srednjem broju obrtaja i bez naglih ubrzanja. Jako je
vazno da tih prvih nekoliko kilometara vozac ne opterecuje motor ).

Radna temperatura motora je od 80 – 90 stepeni celzijusa.

Previsoka temperatura je kada se skazaljka nalazi na oko 100 stepeni ili prelazi u crveno polje.
Moguci razlog je nedovoljna kolicina tecnosti za hladjenje (iscurila ili isparila) ili kvar u sistemu.

Ukoliko ustanovite da nedostaje tecnosti za hladjenje, pre skidanja poklopca posude za

skladiscenje tecnosti, potrebno je sacekati da se motor ohladi., Za vreme rada motora sistem je
pod pritiskom,pa ukoliko se odmah odlucite za skidanje poklopca, moze doci do – izlivanja vrele
tecnosti, odnosno, opekotina.
Obrtomer ( br.1.) – pomaze u stednji goriva i pokazuje brzinu rada motora u broju obrtaja u
minuti.
Ukoliko je moguce, vozite u svakom stepenu prenosa u rezimu niskog broja obrtaja motora
(izmedju 2000 i 3000 o/min) .Z ona upozorenja je crveno polje (preko 5000 o/min) posto tada
motor radi preko granice dozvoljenog broja obrtaja, sto moze biti stetno po sam motor.

Brzinomer ( br.2.) pokazuje brzinu vozila.

Brojac predjenog puta (oznacen br.3.) pokazuje predjene kilometre.

Alternator ( br.1.) – svetli posle davanja kontakta i gasi se kratko posle pokretanja motora.
Ako se upali za vreme rada motora, odmah iskljucite motor i izvadite kljuc., Ukoliko prepoznate
da je laksi kvar (otkazala je dioda u alternatoru, regler ili alternator se ne okrece dovoljnom
brzinom – remenica nije dobro zategnuta- i sl.), mozete vozilo pomeriti sa kolovoza, izaci iz
tunela ili skloniti se sa raskrsnice. Za tih nekoliko sekundi voznje necete napraviti stetu na vozilu,
ali samo ako je ’laksi’ kvar.
Sistem kocnica ( br.2.) - kontrolna lampica svetli kod datog kontakta i zategnute pomocne
kocnice ili kod niskog nivoa tecnosti za kocenje.

Pokazivac kolicine goriva u rezervoaru.

Kada se pokazivac (skazaljka) nalazi u crvenom polju i svetli narandzasta lampica gorivo je na
rezervi, tako da treba sto pre dopuniti vozilo gorivom.
Nije preporucljivo da se izvuce i poslednja kap goriva jer sa njom ide i talog koji moze zaprljati
sistem, dok bi prekidi u snabdevanju gorivom mogli da ostete katalizator i sl.

Prekidac sluzi za ukljucivanje svetla na vozilu.

Polozaj broj 1, oznacava mesto ’pozicionog’ svetla, dok polozaj broj 2. oznacava mesto
oborenog svetla.

Dugo ili veliko svetlo kada je ukljuceno, a ukljucuje se najcesce prekidacem koji se nalazi na
komandi pokazivaca pravca, svetli plava lampica koja oznacava rad tih svetala.
Kod nekih vozila (ukoliko postoji), komandom pod brojem 1. – podesava se visina farova.
Ukoliko opteretimo vozilo teretom, pa dodje do izdizanja prednjeg dela vozila, ovaj uredjaj
omogucava da svetla uvek osvetljavaju put koliko je propisano zakonom.

Prednja svetla za maglu ( br. 2.), odnosno, zadnja svetla za maglu ( br. 3.).

Prekidac na kome je univerzalna oznaka kojom se obelezavaju brisaci. Ovom komandom se

ukljucuju brisaci.

Prekidac koji sluzi za ukljucivanje pokazivaca pravca.

Pomocna kocnica je zategnuta/ukljucena i osigurava vozilo da ne dodje do pomeranja.

Ukoliko vozac zeli da pomeri vozilo, mora je iskljuciti na sledeci nacin: pomocna kocnica se
podigne toliko da dugme, koje se nalazi na njoj, moze lakse da se pritisne i potom je sa
pritisnutim dugmetom spusti do kraja.
Ukoliko zeli da zakoci vozilo, podize je bez pritiskanja dugmeta minimum tri zupca

ABS kocioni sistem sprecava blokiranje tockova prilikom naglog kocenja i time ostavlja
mogucnost za bolje upravljanje vozilom.

Ukoliko dodje do naglog kocenja, tockovi na vozilu se zakoce i vozilo kliza po putu, sto moze
dovesti do zanosenja vozila i sl.

ABS kocioni sistem ne dozvoljava da do toga dodje i time ’’pruza’’ bolju kontrolu vozila na putu
i lakse upravljanje. Vozac moze da oseti trenutak kada se ABS aktivirao po laganom pulsiranju
pedale kocnice, kao i po karakteristicnom zvuku koji se tada javlja. Za iskusne vozace to je
znak da su dostigli granicnu vrednost bezbedne voznje, sto ih obavezuje da brzinu vozila
prilagode stanju kolovoza i situaciji na njemu.

Pregled indikatora na vozilu -2

 Kontrolno –merni uredjaji

Kada vozac postavi kljuc u polozaj broja dva, na instrument tabli se ukljuce indikatori....
Kontrolna lampica (br.1.) – elektronike motora, pali se na nekoliko sekundi posle davanja
kontakta. U slucaju da se lampica pali za vreme rada motora nastala je greska u elektronici, tako
da se elektronika prebacuje u prinudni program rada, sto moze imati za posledicu povecanje
potrosnje goriva i voznih osobina vozila.
Ukoliko lampica trepce, doslo je do vece greske i motor se ne moze startovati.

Izduvni gasovi (br.2.) – kontrolna lampica se pali na kratko kod davanja kontakta. U slucaju da se
pali za vreme rada motora nastala je greska u sistemu kontrole izduvnih gasova. U slucaju
treptanja za vreme rada motora nastala je greska koja moze upropastiti katalizator (lose gorivo i
sl.).

Sistem vazdusnih jastuka, ukoliko je ispravn, lampica se gasi.

Pritisak ulja, kontrolna lampica (br.3.), pali se kod davanja kontakta i gasi se posle startovanja
motora.
Kod normalno zagrejanog motora na ler gasu moze povremeno da bljesne lampica koja se gasi sa
povecanjem broja obrtaja.
U slucaju da se lampica pali za vreme rada motora, verovatno je doslo do prestanka
podmazivanja sto bi moglo da dovede do ostecenja motora. Tada treba odmah iskljuciti motor.
Ukoliko se lampica pali prilikom savladjivanja ostrih krivina,pa se gasi nakon izlaska iz krivine,
to je znak da nema dovoljno ulja u motoru (nije bilo redovne kontrole ulja ili je iscurelo i sl.).
Treba nastaviti kretanje manjom brzinom i odmah se na pogodnom mestu zaustaviti i doliti ulje
( proveriti moguci nedostatak).
Pregrevanje (kod dizel motora) – kontrolna lampica svetli kod ukljucenog pregrevanja, nekoliko
sekundi i nakon toga se gasi.
Kod dizel motora, kada se da kontakt kljucem treba sacekati da se ova lampica ugasi, jer ukoliko
nije doslo do pregrevanja, motor ce tesko ili nece uopste startovati.

Pokazivac temperature motora ( br.4.).

Kada je motor hladan skazaljka je na dnu, jer nije jos postignuta pocetna radna temperatura
motora (sigurno ste primetili da vozaci, kada je hladno, startuju motor i sacekaju 3-5 minuta da se
motor ’zagreje’ pa tek onda krecu na put.

Konstruktori danasnjih, savremenijih vozila sugerisu vozacima da odmah nakon pokretanja

motora zapocnu voznju drzeci motor na srednjem broju obrtaja i bez naglih ubrzanja. Jako je
vazno da tih prvih nekoliko kilometara vozac ne opterecuje motor ).

Radna temperatura motora je od 80 – 90 stepeni celzijusa.

Previsoka temperatura je kada se skazaljka nalazi na oko 100 stepeni ili prelazi u crveno polje.
Moguci razlog je nedovoljna kolicina tecnosti za hladjenje (iscurila ili isparila) ili kvar u sistemu.

Ukoliko ustanovite da nedostaje tecnosti za hladjenje, pre skidanja poklopca posude za

skladiscenje tecnosti, potrebno je sacekati da se motor ohladi., Za vreme rada motora sistem je
pod pritiskom,pa ukoliko se odmah odlucite za skidanje poklopca, moze doci do – izlivanja vrele
tecnosti, odnosno, opekotina.
Obrtomer ( br.1.) – pomaze u stednji goriva i pokazuje brzinu rada motora u broju obrtaja u
minuti.
Ukoliko je moguce, vozite u svakom stepenu prenosa u rezimu niskog broja obrtaja motora
(izmedju 2000 i 3000 o/min) .Z ona upozorenja je crveno polje (preko 5000 o/min) posto tada
motor radi preko granice dozvoljenog broja obrtaja, sto moze biti stetno po sam motor.

Brzinomer ( br.2.) pokazuje brzinu vozila.

Brojac predjenog puta (oznacen br.3.) pokazuje predjene kilometre.

Alternator ( br.1.) – svetli posle davanja kontakta i gasi se kratko posle pokretanja motora.
Ako se upali za vreme rada motora, odmah iskljucite motor i izvadite kljuc., Ukoliko prepoznate
da je laksi kvar (otkazala je dioda u alternatoru, regler ili alternator se ne okrece dovoljnom
brzinom – remenica nije dobro zategnuta- i sl.), mozete vozilo pomeriti sa kolovoza, izaci iz
tunela ili skloniti se sa raskrsnice. Za tih nekoliko sekundi voznje necete napraviti stetu na vozilu,
ali samo ako je ’laksi’ kvar.
Sistem kocnica ( br.2.) - kontrolna lampica svetli kod datog kontakta i zategnute pomocne
kocnice ili kod niskog nivoa tecnosti za kocenje.

Pokazivac kolicine goriva u rezervoaru.

Kada se pokazivac (skazaljka) nalazi u crvenom polju i svetli narandzasta lampica gorivo je na
rezervi, tako da treba sto pre dopuniti vozilo gorivom.
Nije preporucljivo da se izvuce i poslednja kap goriva jer sa njom ide i talog koji moze zaprljati
sistem, dok bi prekidi u snabdevanju gorivom mogli da ostete katalizator i sl.

Prekidac sluzi za ukljucivanje svetla na vozilu.

Polozaj broj 1, oznacava mesto ’pozicionog’ svetla, dok polozaj broj 2. oznacava mesto
oborenog svetla.

Dugo ili veliko svetlo kada je ukljuceno, a ukljucuje se najcesce prekidacem koji se nalazi na
komandi pokazivaca pravca, svetli plava lampica koja oznacava rad tih svetala.
Kod nekih vozila (ukoliko postoji), komandom pod brojem 1. – podesava se visina farova.
Ukoliko opteretimo vozilo teretom, pa dodje do izdizanja prednjeg dela vozila, ovaj uredjaj
omogucava da svetla uvek osvetljavaju put koliko je propisano zakonom.

Prednja svetla za maglu ( br. 2.), odnosno, zadnja svetla za maglu ( br. 3.).

Prekidac na kome je univerzalna oznaka kojom se obelezavaju brisaci. Ovom komandom se

ukljucuju brisaci.

Prekidac koji sluzi za ukljucivanje pokazivaca pravca.

Pomocna kocnica je zategnuta/ukljucena i osigurava vozilo da ne dodje do pomeranja.

Ukoliko vozac zeli da pomeri vozilo, mora je iskljuciti na sledeci nacin: pomocna kocnica se
podigne toliko da dugme, koje se nalazi na njoj, moze lakse da se pritisne i potom je sa
pritisnutim dugmetom spusti do kraja.
Ukoliko zeli da zakoci vozilo, podize je bez pritiskanja dugmeta minimum tri zupca

ABS kocioni sistem sprecava blokiranje tockova prilikom naglog kocenja i time ostavlja
mogucnost za bolje upravljanje vozilom.

Ukoliko dodje do naglog kocenja, tockovi na vozilu se zakoce i vozilo kliza po putu, sto moze
dovesti do zanosenja vozila i sl.

ABS kocioni sistem ne dozvoljava da do toga dodje i time ’’pruza’’ bolju kontrolu vozila na putu
i lakse upravljanje. Vozac moze da oseti trenutak kada se ABS aktivirao po laganom pulsiranju
pedale kocnice, kao i po karakteristicnom zvuku koji se tada javlja. Za iskusne vozace to je
znak da su dostigli granicnu vrednost bezbedne voznje, sto ih obavezuje da brzinu vozila
prilagode stanju kolovoza i situaciji na njemu.

NAMESTANJE NASLONA ZA GLAVU

Naslon za glavu treba da bude namesten tako da gornja ivica naslona bude u visini temena.
Ukoliko vozac ne namesti naslon za glavu po svojoj meri, usled kontakta – sudara sa drugim
vozilom ili nekom preprekom, glava se suvise zabacuje unazad i moze doci do preloma vratnih
prsljenova.
Dobro podesen naslon podrazumeva da on podupire glavu ( potiljak ) a ne vrat, jer samo takav
polozaj ne dozvoljava da dodje do gore navedenog.

PODESAVANJE OGLEDALA NA VOZILU

Nakon podesavanja sedista, namestaju se ogledala na sledeci nacin:

- unutrasnje ogledalo

namesta se tako da se samo pomeranjem ociju vidi citava slika iza vozila koju pruza zadnje
vetrobransko staklo. U zavisnosti na kojim mestima vozimo unutrasnje ogledalo se podesava
tako:

da se vidi gornja ivica zadnjeg vetrobranskog stakla - (tako se namesta ogledalo za kretanje na ''
otvorenim '' putevima, jer se tu vozila krecu vecim brzinama, pa je bitno da uocimo vozilo koje
nas sustize na vreme).

da se vidi donja ivica zadnjeg vetrobranskog stakla - (tako se namesta kada se vozilo krece u
naseljenom mestu, tamo gde je intenzivan saobracaj, jer je bitno pratiti vozilo koje je neposredno
iza nas).
U danasnje vreme vozila poseduju vece unutrasnje ogledalo, tako da se jednim namestanjem vidi
citava slika koju pruza zadnje vetrobransko staklo ( cak i mnogo vise ), tako da za naknadnim
podesavanjem nema potrebe.

- podesavanje spoljasnjih ogledala

levo spoljasnje ogledalo namesta se tako da se samo pomeranjem ociju vidi leva strana vozila
( od 1 cm – 2 cm od pocetka ogledala ) i sto dalje iza vozila , znaci :

ne u zemlju

ili

nebo , nego sto vise iza vozila.

Leva strana vozila koju vidimo u ogledalu, tih 1 cm do 2 cm nam omogucuje da druge objekte ,
koje vidimo u ogledalu , uporedjujemo sa nasim vozilom i na takav nacin imamo predstavu gde
se vozilo nalazi u odnosu na druge objekte.
desno spoljasnje ogledalo namesta se tako da se blagim pomeranjem glave vidi desna strana
vozila ( od 1cm – 2 cm ) i sto dalje iza vozila , odnosno sve je isto kao i kod levog spoljasnjeg
ogledala .

Preklopnik ispod unutrasnjeg ogledala sluzi da ukoliko vozaca zaslepljuju svetla vozila koje se
krece iza njegovog vozila, prebaci u drugi polozaj, tako da pomeri ugao pod kojim se zrak tih
svetala odbija od ogledala i pada u oci. Nakon prestanka zaslepljivanja, vozac ce vratiti
preklopnik u prvobitni polozaj.

Savremenija vozila imaju napredniji nacin resavanja ovog problema tzv. ’automatska redukcija
refleksije’.
U unutrasnjem ogledalu su ugradjeni senzori koji zamagljuju ogledalo ukoliko se usmeri jak zrak
svetla prema njemu.

Reflekcija se nece smanjivati ukoliko:

- kljuc nije u polozaju kontakta
- kod hoda unazad
- kod ukljucenog svetla kabine

VEZIVANJE SIGURNOSNIH POJASEVA

Jako je vazno sigurnosni pojas zakopcati pre svake voznje, to vazi i za putnike koji se
nalaze na zadnjim sedistima ukoliko ima ugradjeni pojas.

Zakonom je propisano da vozac kao i svi putnici tokom voznje u motornom vozilu uvek
koriste sigurnosne pojaseve.
Sigurnosni pojas se pravilno postavlja samo onda kada vozac zauzme pravilan polozaj na
sedistu - pogledati u delu " Podesavanje vozacevog sedista " nesto vise o tome.

Ukoliko je vozac zauzeo pravilan polozaj i koristi sediste kao oslonac, zakopcan sigurnosni
pojas mora imati "putanju" kao sto je prikazano na slici:

Nakon sto je vozac priblizio svoje telo uz sediste, pojas treba postaviti tako da "prolazi" u
delu izmedju ramena i vrata u gornjem delu, dok u donjem treba biti u karlicnom delu.

Nikako se ne sme postavljati na rame ili na mišicu ( "preko ruke" sto bi neki rekli) u
gornjem delu ili preko stomaka u donjem, jer ukoliko bi doslo do kontakta sa drugim
vozilom - pojas treba da naleze na kost, a NE na neki "meki" deo tela jer ce onda napraviti
vise stete zbog usecanja u telo unesrecenog.

Veoma je vazno napomenuti da neke čvrste predmete kao sto su kljucevi, mobilni telefon ili
torbica koja je za pojasom...i sl. budu van "putanje" pojasa, jer usled sudara pojas će
"utiskavati" te predmete u telo unesrecenog i napraviti jos stete.

Prilikom voznje zimi, obavezno skinuti perjanu jaknu i onda zakopcati pojas, jer ukoliko se
pojas postavlja preko jakne efekat nije isti jer se izmedju pojasa i tela javlja "vazdusni
dzep" koji umanjuje efekat sigurnosnog pojasa.

Trudnice takodje treba da zakopcaju pojas, tako sto ce karlicni pojas postaviti tako da
bude sto je moguce nize, da bi se izbegao pritisak na stomak.
Slika pokazuje kretanje putnika u vozilu prilikom ceonog sudara bez sigurnosnog pojasa i
sa zakopcanim pojasom

Vozac kao i putnici koji u vozilu ne koriste sigurnosne pojaseve, pri frontalnom udaru u
objekt ili prepreku nastavljaju kretanje kroz vozilo ili ispadaju iz njega dok se vozilo
gotovo trenutno zaustavilja. I koliko god se cvrsto pri tome drze rukama ili su oslonjeni
nogama o pod ili upravljac, prosto je nemoguce svladati silinu udarca i sile koje pri tome
djeluju! Tada neminovno vozacu popustaju ruke, telom nalece na upravljac (volan), lomi
grudni kos, kolena se lome, glavom udara u vetrobransko staklo. Nista bolje nece proci ni
suvozac jer glavom krece napred, kroz vetrobransko staklo, dok putnici sa zadnjih sedista
prelecu prednja sedista, glavama udaraju u vozaca i suvozace, telom lome prednja sedista,
a moze doci i do izletanja iz vozila (najcesce mala deca ).

PRAVILNO DRZANJE TOCKA UPRAVLJACA – VOLANA

Kada se okrece tocak upravljaca bez kljuca u bravi, dolazi do njegove blokade,
odnosno,zakljucavanja. Ukoliko se zeli otkljucati tocak upravljaca, treba istovremeno
okretati tocak upravljaca i kljuc u bravi.

Ukoliko se kljuc u bravi postavi u polozaj broj 1, nece doci do zakljucavanja upravljaca,
tako da se moze gurati ili vuci vozilo, bez bojazni od blokade upravljaca.

Tocak upravljaca ili u narodu poznat kao ’’volan’’ , drzi se sa obe ruke blago opustene –
polozaj ruku 10:10 h na satu . Ne sme se drzati samo u donjem delu ili u gornjem, za
precku ili jednom rukom – razlog je sto je potrebno da svakog trenutka imamo potpunu
kontrolu nad vozilom.

Ruke moraju dobro prijanjati za upravljac, jer, ako tocak upravljaca ’’klizi’’ ( zbog
znojenja dlanova i sl. ), mora se obloziti navlakom ili opsiti kozicom.
Proizvodjaci modernih automobila, sa ugradjenim vazdusnim jastukom na upravljacu
preporucuju drznje upravljaca kao na slici. Razlog je taj sto ukoliko dodje do saobracajne
nezgode, otvorice se vazdusni jastuk na upravljacu i ako ruke nisu u polozaju kao na slici,
moze doci do povredjivanja ili do preloma ruku koje su odbacene vazdusnim jastukom.

Grcevito stezati tocak upravljaca nije dobro jer onda njega koristimo kao oslonac , umesto
sedista , i svaki nas pokret karakterise se time da pomeranjem glave prilikom izvodjenja
pogleda , ili ruku (kod menjanja stepena prenosa) okrecemo i tocak upravljaca sto dovodi
do toga da vozilo '' seta '' po putu .
Tocak upravljaca se nikako ne sme okretati dok vozilo stoji u mestu. Ukoliko okrecete
tocak upravljaca u mestu, previse opterecujete prednji trap vozila i moze doci do kvara na
njemu. Dok vozilo stoji u mestu i okrecete tocak upravljaca, samo deo pneumatika dodiruje
podlogu i samo taj deo trpi ostecenja. Ukoliko se vozilo krece, onda citav gazeci sloj
pneumatika trpi otpore i ne dolazi do ostecenja samo jednog dela.

KORISCENJE NOZNIH KOMANDI

Raspored noznih komandi:

Pedala kvacila

Pedala kocnice
Pedala akceleratora ( gasa )

Nozne komande se pritiskaju korenom prstiju (polje prikazano pod brojem 2), jer taj deo
stopala omogucuje brzo manipulisanje sa velikom silom.

Ostale dve su povrsine:

 povrsina ( pod brojem 1) omogucava brzo manipulisanje ali sa malom silom

 povrsina ( pod brojem 3) omogucava sporo manipulisanje ali sa maksimalnom silom.

Leva noga sluzi samo za pritiskanje pedale kvacila. Pedala kvacila pritiska se naglo do
kraja, a otpusta se polako-umereno ali bez prevelikog zadrzavanja da se ne bi dogodio kvar
na kvacilu ( npr. lamela koja je sastavni deo kvacila moze da izgori ).
Pedalu kvacila treba otpustati tako da se ne dozvoli trzanje vozila, gasenje motora i sl.
Desna noga sluzi za pritiskanje pedale akceleratora ( u narodu poznatijeg kao “gas” ) , ili
pedale kocnice . To znaci da desna noga ima dvostruku ulogu , ona pritiska pedalu gasa ili
kocnice sve u zavisnosti od situacije da li vozilo ubrzava ili usporava – koci , jer ove dve
stvari nikako ne mogu da se izvode istovremeno.

Kada vozac vozila pritisne pedalu kocnice , na zadnjoj strani vozila pale se STOP svetla i
obavestavaju ostale ucesnike u saobracaju da vozilo usporava.

STARTOVANJE MOTORA

Pritisnuti levom nogom pedalu kvacila do kraja.

Rucicu menjaca postaviti u neutralan polozaj - izbaciti iz brzine.

Dati kontakt kljucem – polozaj II ( sacekati da se ugasi zuta lampica ''grejac'' na
instrument tabli (to je kod dizel motora), odnosno, kod vecine novijih vozila postoje
sigurnosne lampice gde racunar kontrolise ispravnost raznih sklopova na vozilu.

Okretanjem kljuca udesno – polozaj III - pokrecemo motor ali ne duze od 5 sekundi ( da ne
ostetimo akumulator – bateriju ). Ako se motor nije pokrenuo odmah, vratimo kljuc u
prvobitan polozaj pa ponovimo postupak.

Napomena:

Prilikom pokretanja motora pritiska se pedala kvacila do kraja jer se tako ’’iskljucuje’’
motor od ostalih sklopova na vozilu i na taj nacin se olaksava start samog motora.

Snaga koju obezbedjuje akumulator za pokretanje je onda manja, jer se pokrecu samo
sklopovi u motoru (a ne i zupcanici u menjacu) i na taj nacin se mnogo lakse pokrece
motor. Naravno svi potrosaci ( svetla, radio kasetofon, brisaci...) trebaju da budu iskljuceni
da ne bi oduzimali ’’struju’’ iz akumulatora i da ne bi doslo do kvara na njima.

Rucica menjaca se postavlja u neutralni polozaj da ne bi doslo do pomeranja vozila sa

mesta ukoliko pedala kvacila ne vrsi svoju ulogu (ne rastavlja vezu izmedju motora i
menjaca). Da li je pedala kvacila neispravna, ne mozete znati odmah jer vozilo miruje i
motor ne radi. Da ne bi doslo do ne kontrolisanog pomeranja vozila i radi vase bezbednosti,
postavite rucicu menjaca u neutralni polozaj.
Motor se pokrece uz dodavanje umjerenog gasa i umjerenog-lagano pustanje
kvacila/sinhronizovan rad k-di kvacilo – radna kocnica – gas>> ako je sve ispravno na
vozilu i normalni su uslovi ekspolatacije.

Ukoliko na motoru postoji nekakav problem ili su hladni dani, neminovno je ''dodati gas''
prilikom pokretanja.

Ukoliko se motor pokrece kada je hladno, kod starijih vozila, treba ’’obogatiti’’ radnu
smesu povlacenjem uredjaja na vozilu - ’’čok’’ ili tzv. "sauh".

Vozila novijeg datuma nemaju ovakav uredjaj, vec imaju automatski sklop koji sam dozira
i obogacuje smesu.

POKRETANJE VOZILA SA MESTA

Prvi stepen prenosa sluzi samo za pokretanje vozila sa mesta ili za kretanje vozila samo na
kracem delu puta (npr. prilikom kretanja vozila u koloni, vozilo je prinudjeno da cesto
zastaje).

Prvim stepenom prenosa se pokrece vozilo i tom prilikom se zupce zupcanici u menjacu,
koji tada pruzaju veliku snagu i malu brzinu . Tada vozilo ima snage za savladjivanje
otpora koji uticu da vozilo miruje i pokrecu ga sa mesta. Ali, ukoliko se zeli da se vozilo
krece vecom brzinom, onda se rucica menjaca stavlja u visi ( drugi ) stepen prenosa i tako
redom.

Postupak pokretanja vozila sa mesta :

Nakon startovanja motora, pedala kvacila je pritisnutisnuta do kraja.

2.

Rucicu menjaca postaviti u prvi stepen prenosa

3.

Popustiti polugu pomocne kocnice

4.
Dodati gas - akcelerator - umereno (na obrtomeru neka bude oko 1000 obrtaja, gornja
granica 1400)

Popustati umereno pedalu kvacila

Napomena :

Nakon dodavanja ’’gas’’-a (oko 1000/1800 obrtaja u minuti, malo vise ili manje u zavisnosti
od situacije) pedalu kvacila popustati, prvo do momenta dok se vozilo ne pokrene sa mesta -
tu je zadrzati deo sekunde, da bi se ostvarilo sto ravnomernije – tecnije kretanje vozila , pa
tek onda popustiti do kraja uz proporcionalno pritiskanje pedale gasa - akceleratora.

Na taj nacin se ostvaruje ravnomerno pokretanje vozila iz mesta bez trzanja - ''
poskakivanja'' ili ’’gasenja ’’ motora.

Jako je vazno da ovim redosledom izvodite ovu radnju jer ukoliko biste prvo otpustali
pedalu kvacila a tek kasnije dodavali ’’gas’’ - postoji mogucnost da ce motor prestati da
radi jer nema dovoljno ’’snage’’ da pokrene vozilo sa mesta, sto je i najcesca greska kod
neiskusnih vozaca.

Naravno ovo je jedna krajnost a druga je dodavati prevelik gas, tako da motor previse
bucno radi ( u narodu se kaze - ’’urla’’ ) , sto opet govori da niste dovoljno iskusni.

Ali kada se UVJEZBATE – UTRENIRATE da dodajete dovoljan gas i sto ravnomernije da

pustate kvacilo ( nikako ne NAGLO ) , bicete toliko vesti , da , dodajete gas i otpustate
kvacilo – ravnomerno u istom trenutku – sto vam govori da vasa Tehnika voznje prilikom
izvodjenja ove radnje zaista dobra.

Postupak zaustavljanja u prvom stepenu prenosa :

1.

Pritisnuti pedalu kvacila naglo do kraja

2.

Pustiti gas

3.

Umereno pritiskati pedalu radne kocnice do potpunog zaustavljanja

Napomena:
Ovakav postupak zaustavljanja se primenjuje najcesce. Razlog je sto se prvim stepenom
kretanja vozilo krece minimalnom brzinom , pa se ovakvim postupkom iskljucuje
mogucnost
’’ gasenja ’’ motora ili trzanja – poskakivanja vozila.

Naravno ako se vozilo krece u prvom stepenu prenosa jako brzo, odnosno priblizno
maksimalnom brzinom koja moze da se razvije u tom prvom stepenu prenosa (prosecna
maksimalna brzina je oko 40 km/h), treba izvesti zaustavljanje tako da se prvo:

otpusti gas

pritisne pedala kocnice

i na kraju pritisne se pedala kvacila.

Objasnjenje za ovakav postupak videti u objasnjenju za zaustavljanje u drugom stepenu

prenosa.

Znaci, zaustavljanje u prvom stepenu prenosa moze se izvoditi na dva nacina. Prvi
navedeni nacin je najcesci ali kod njega treba posebnu paznju posvetiti kvacilu.

Ukoliko vozac zeli da zaustavi svoje vozilo krecuci se malom brzinom, posle predjenih
nekoliko metara, pristupice prvom postupku zaustavljanja s’tim sto ce kvacilo da pritisne
do kraja tek kada vozilom dodje na nekih 1-2m od definitivnog zaustavljanja.
Ali ukoliko vozac zeli da se vozilom zaustavi odmah zbog iznenadne opasnosti koja se
pojavila, vozac ce prvo popustiti pedalu gasa, zatim desnu nogu prebaciti na kocnicu i skoro
u istom trenutku kada pritiska kocnicu pritisnuce i pedalu kvacila, jer vozilo zaustavlja
sada-odmah.

Ukljucivanje u saobracaj

Vozac se nalazi uz desnu ivicu kolovoza, propisno zaustavljen (na dozvoljenom mestu i sa
ukljucenim odgovarajucim pokazivacem pravca ), odlucuje da se ukljuci u saobracaj.

Pre ukljucivanja u saobracaj, vozac proverava situaciju ispred sebe (vozila koja dolaze u susret,
neko vozilo pretice...), zatim proverava situaciju iza vozila pogledom u unutrasnje ogledalo (
slika broj 1.), kao i pogledima u bocno ogledalo (slika broj 2.)i okretanjem glave preko levog
ramena proverava situaciju levo od vozila (slika broj 3.).
 Ukoliko nema smetnji, vozac ukljucuje levi pokazivac pravca i ukljucuje se u saobracaj.

Nakon prolaska nekoliko metara sa ukljucenim pokazivacem pravca, vozac iskljucuje pokazivac,
radnja je zavrsena.

KRETANJE VOZILA PO PUTU

Vozac mora za kretanje svog vozila da koristi iskljucivo put, odnosno kolovoz ili saobracajnu
traku, odnosno stazu namenjenu za saobracaj one vrste vozila kojoj njegovo vozilo pripada, osim
u slucaju opasnosti.

Lice koje upravlja vozilom – vozac,je duzn da se pridrzava propisa iz ’’Zakona o bezbednosti
saobracaja’’ kao i ’’kodeksa dobrog vozaca’’.

Kodeks dobrog vozaca,u stvari,predstavlja skup osnovnih oblika ponasanja i moralnih normi
kojih se vozac mora pridrzavati i postovati radi svoje i bezbednosti drugih ucesnika u saobracaju.

Taj kodeks podrazumeva da vozac:

- ima uvek automobil u tehnicki ispravnom stanju, uredan i cist

- nakon uzimanja alkohola ili psihoaktivnih lekova, zbog bolesti, umora...i sl.
ne upravlja vozilom
- postuje saobracajne propise, signalizaciju....narocito ogranicenje brzine
- postuje druge ucesnike u saobracaju, narocito pesake
- brizljivo prati ostale ucesnike u saobracaju, njihove postupke, kako bi mogao pravilno da
reaguje
- nocu blagovremeno smanjuje duga ili velika svetla kako ne bi ometao druge ucesnike u
saobracaju
- izbegavace suvise sporu voznju,jer je ona isto tako opasna kao i brza voznja...

Vozac vozila dok upravlja svojim vozilom mora se pridrzavati pravilima saobracaja,ne sme
ugrozavati ostale ucesnike u saobracaju,brzinu kretanja treba da....
Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

Vozac je duzan da vozilo u kretanju drzi sto blize desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od
nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobracaja i stanje i osobine puta, ne ugrozava
druge ucesnike u saobracaju i ne izlaze sebe opasnosti.

Na putu u naselju sa kolovozom na kome za saobracaj vozila u istom smeru postoje najmanje dve
obelezene saobracajne trake, vozac moze za kretanje svog vozila da koristi i saobracajnu traku
koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza ako time ne ometa ostala vozila koja se krecu iza
njegovog vozila.

Ako postoji vise saobracajnih traka za isti smer na putu van naselja, vozac moze za kretanje svog
vozila da koristi saobracajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza samo u slucaju
preticanja.
Vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja vecu od 40 km/h, teretna vozila cija
je najveca dozvoljena masa veca od 3.500 kg i vozila koja se ne smatraju motornim vozilima,
moraju da koriste krajnju desnu stranu kolovoza u smeru kretanja, osim kada skrecu ulevo.

Vozac koji namerava da se krece vozilom unazad moze da izvrsi tu radnju samo na
kratkom delu puta i ako time ne ugrozava ili ne ometa druge ucesnike u saobracaju.

Kad se vozac krece vozilom unazad, duzan je da se krece onom stranom kolovoza kojom se do
tada kretao voznjom unapred.
Vozac ne sme kretanjem vozila unazad: da ulazi u nepreglednu raskrsnicu, da se krece preko
prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, niti na prevojima i u krivinama gde je preglednost
nedovoljna.

Kad je kolovoz puta klizav usled snega, leda, blata i sl. Vozac je duzan da prilagodi svoju brzinu
kretanja uslovima saobracaja i puta , tako da moze vozilo blagovremeno da zaustavi.
Na putu na kome su kolovozne trake fizicki odvojene jedna od druge, vozac ne sme vozilom da
se krece kolovoznom trakom namenjenom za saobracaj vozila iz suprotnog smera.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome postoji najmanje cetiri
saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobracaj
vozila iz surptonog smera.
 Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobracajne
trake, vozac ne sme vozilom da se krece saobracajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu
puta u pravcu kretanja vozila .

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobracajne trake
srednja saobracajna traka se koristi za preticanje ili za skretanje u levo.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u jednom smeru, vozac ne sme vozilom da se krece u
zabranjenom smeru.
Vozac ne sme da menja nacin upravljanja vozilom naglim promenama pravca kretanja ili naglim
smanjenjem brzine kretanja vozila, osim u slucaju neposredne opasnosti.

Pokazivaci pravca

Ukoliko vozac zeli da uradi neku radnju u saobracaju, duzan je da izvrsi proveru i time
ustanovi da li moze na bezbedan nacin po sebe i druge ucesnike u saobracaju tu radnju i da
izvrsi.

Nakon izvrsene provere, vozac je duzan da najavi svoju radnju ukljucivanjem

odgovarajuceg pokazivaca pravca.

.Provera :
Vozac koji namerava da izvrsi skretanje u levo na raskrsnici, pre otpocinjanja radnje,
treba da se uveri da li moze na bezbedan nacin po sebe i druge ucesnike u saobracaju to i
da uradi.

Provere koje vozac mora da izvrsi su sledece :

1. prvo pogleda unutrasnje ogledalo 1. (proverava situaciju iza svog vozila)

2. pogled u bocno ogledalo 2. (provera situacije pored vozila)
3. na kraju pogled okretom glave preko ramena 3. (provera situacije u tzv.
’’mrtvom uglu’’ ,odnosno,provera mesto koje se ne vidi u ogledalima)

Najava:

Najavu je vozac duzan da blagovremeno izvrsi, odnosno, da ukljuci odgovarajuci pokazivac

pravca na udaljenosti 50-80m od mesta radnje, u normalnim gradtskim uslovima voznje ili
na dovoljnoj udaljenosti.

* U gradskoj voznji, ukoliko nema smetnji, vozac ukljucuje pokazivac pravca na

udaljenosti :

- donja granica 50m

- gornja granica 80m

Bandera pored puta moze da posluzi kao orjentir kada treba ukljuciti pokazivac pravca,
(razmak izmedju bandera je oko 40m)
* Vozac nekada nije u prilici da pokazivac pravca ukljuci na gore navedenoj udaljenosti, ali
zato treba ukljuciti pokazivac pravca na dovoljnoj udaljenosti.

Primer:

- Vozac se krece auto-putem propisanom brzinom. Ako bi ukljucio pokazivac pravca na

udaljenosti od 50-80m, pokazivac bi jako kratko bio ukljucen, jer od momenta najave pa do
izvrsenja same radnje proslo bi oko 2 sekunde, pa postoji opasnost da drugi vozaci ne uoce
ili ne shvate na vreme nameru vozaca.

U ovakvoj prilici vozac je duzan da pokazivac pravca ukljucuje mnogo ranije, na

udaljenosti od 250-300m, da pokazivac pravca bude ukljucen 4. do 5. sekundi, tako da ostali
ucesnici u saobracaju uoce i shvate njegovu nameru.

- Vozac se krece u naseljenom mestu i zeli da izvrsi skretanje u levu stranu. Ali na toj strani
ima dva puta koja su udaljena jedan od drugog 10 m., pa vozac, ukoliko zeli da izvrsi
skretanje na drugi put (drugo skretanje), ne sme ukljuciti pokazivac pravca na udaljenosti
od 50m jer ce svi pomisliti da skrece na prvi put na koji naidje. U ovom slucaju, vozac
vozila treba da saceka sa najavom i kada bude u ravni sa prvim putem (skretanjem), najavi
svoju nameru i potom izvrsi skretanje na drugi put.

Postupak menjanja iz prvog u drugi stepena prenosa

1.

Pritisne se pedala kvacila naglo-energicno do kraja

2.

Otpusti se pedala gasa do kraja ( stopalo desne noge ostane iznad pedale gasa

3.

Rucica menjaca se postavlja iz prvog u drugi stepen prenosa

4.

Zapocne se sa umerenim dodavanjem gasa

5.

Polako se otpusta pedala kvacila

Napomena :
 Nakon polaska sa mesta i prelaska dovoljne duzine puta prvim stepenom prenosa, vozilo je
postiglo potrebno ubrzanje za visi ( drugi ) stepen prenosa, tako da tada treba levom nogom naglo
pritisnuti pedalu kvacila do kraja, otpustiti pedalu gasa, promeniti stepen prenosa ( brzine ),
dodati gas i tek onda otpustiti pedalu kvacila .
Jako je vazno izvoditi pravilan redosled radnje, jer ako bi se prvo otpustio gas onda bi motor
’’radio’’ na minimalnom broju obrtaja i usporavao vozilo sto bi dovelo do trzaja vozila. To bi
bio prvi trzaj, drugi bi se dogodio kada se pritisne pedala kvacila i vozilo bi poletelo dalje ( ne
usporava ga vise motor ). Treci trzaj bi se dogodio ako bi ste pogresno - prvo otpustali pedalu
kvacila (motor radi na minimalnom broju obrtaja, pa opet usporava vozilo) i na kraju cetvrti trzaj
kada dodajete gas pa vozilo krece opet da ubrzava.
Potrebno je da naucite da pravilnim redosledom izvodite ovu radnju i postignete to da
ravnomerno i uskladjeno pritiskate, odnosno, otpustate nozne pedale, tako da bez trzanja
menjate stepene prenosa ( brzine ), kako bi ovu radnju izvodili dobro .

MENJANJE STEPENA PRENOSA

Prvi stepen prenosa sluzi za pokretanje vozila sa mesta , prelazenje kraceg dela puta ( osam do deset metara ) i
postizanje dovoljnog ubrzanja za drugi – visi stepen prenosa , nakon cega treba izvrsiti postupak - menjanja
stepena prenosa ( menjanja brzina ).

Prvim stepenom prenosa se moze ici i nekoliko stotina metara , ali to su situacije kada se vozilo krece u koloni
vozila gde nakon predjenih nekoliko metara vozilo mora opet da usporava ili se zaustavlja.

Brzine koje su projektovane kod vecine vozila za odredjeni stepen prenosa pri normalnom rezimu rada –
’’gradska voznja’’

1.

Prvim stepenom prenosa se krece sa mesta i ubrzava do granice od oko 10-15km/h.

2.

Drugi stepen prenosa je projektovan za brzine od 10-15km/h , pa do oko 40km/h

3.

Treci stepen prenosa pocinje od oko 35- 45km/h, i njime se ubrzava do brzine od oko 60km/h

4.

U cetvrtom stepenu prenosa se odrzava postignuta brzina od 60km/h, ubrzava se vozilo do oko 80-85 km/h i
zatim se prelazi na visi 5-ti stepen-brzinu i vozi se do 120 km/h / ogranicenje/ i vise od dozvoljene – osim ako
znakom nije drugacije odredjeno …

Kod nekih vozila brzine su vece u nizim stepenima prenosa, tako da ona trecim stepenom prenosa bez ikakvih
teskoca ostvaruju brzinu od 60km/h , tako da se na njih gore navedeno delom ne odnosi . Isto tako gore
navedeno se ne odnosi na vozace koji zele ’’sportsku’’ agresivnu voznju jer tada se koristi maksimalna brzina
koju taj stepen prenosa moze da razvije .
Obrtomer olaksava menjanje stepena prenosa. Pozeljno je kod vecine vozila menjati brzine kada skazaljka
obrtomera bude u granicama izmedju 2000-3000 obrtaja. Naj idealnije je kada skazaljka bude na
2500/obrtaja. Tada je pravi trenutak za promenu brzine pri normalnoj – gradskoj voznji.

Vozilo koje poseduje obrtomer kao na slici,

'''radi'' na vecem broju obrtaja i kod takvih vozila treba menjati stepene prenosa izmedju 3 000 - 4 000
obrtaja u normalnom rezimu rada.

Zaustavljanje u drugom stepenu prenosa

1.

Otpusti se pedala akceleratora ( gasa )

2.

Desna noga se prebaci sa pedale gasa na pedalu kocnice koja se umereno pritiska
 3.

Pritisne se levom nogom pedala kvacila naglo do kraja

Napomena :

U prvom stepenu prenosa se najcesce zaustavlja vozilo naglim pritiskom pedale kvacila (do kraja), otpusti gas
i umereno koci.

U drugom stepenu prenosa se zaustavlja obrnuto od prvog stepena prenosa. Ukoliko bi se vozilo kretalo
prvim stepenom prenosa brzinom vecom od 30 km/h, tada je postupak zaustavljanja vozila isti kao i u
drugom stepenu prenosa.

Razlog je taj sto se u drugom stepenu prenosa smanjuje vucna sila na pogonskim tockovima dok se brzina
povecava, vozilo se krece vecom brzinom ( prosecna brzina je oko 40 km/h ), sto je velika brzina u
saobracaju, koliko god ona izgleda mala u danasnje vreme ( nekada se smatrala za veliku ). Pri takvoj brzini
vozilo moze ogromnu stetu da napravi u saobracaju, pa da vozac vozila ne izazove - napravi neki nezeljeni
dogadjaj u saobracaju, postupak zaustavljanja je gore naveden.

Prvo sto vozac radi kod zaustavljanja u drugom stepenu prenosa je da otpusta pedalu gasa i time usporava
vozilo jer motor onda radi na minimalnom broju obrtaja i vise ne ubrzava vozilo nego ga usporava – koci . To
je jedan vid kocenja, drugi je taj sto vozac desnu nogu prebaci sa pedale gasa na pedalu kocnice koju
umereno pritiska i na taj nacin usporava kretanje vozila, odnosno, dvostruko koci – usporava vozilo . Na taj
nacin on skracuje zaustavni put vozila, lakse se zaustavlja i kao takav je bezbedan u saobracaju .

Zaustavljanje iza vozila u blizini pesackog prelaza i raskrsnice

Vozac plavog vozila, iako ima prednost u odnosu na vozilo koje dolazi sa njegove leve strane, ne sme uci u
raskrsnicu i time zatvoriti put tom vozilu, kao ni proci raskrsnicu i zaustaviti se iza crvenog vozila, jer ce u prvom i
drugom slucaju ometati druge ucesnike u saobracaju.

U prvom slucaju ometace prolaz vozilima koja koriste poprecni put, dok u drugom slucaju pesake jer ce se zaustaviti
na pesackom prelazu.

Vozac se zaustavlja ispred pesackog prelaza u situaciji prikazanoj na slici. Ne sme se zaustaviti odmah iza zutog
vozila jer ce se tako naci na obelezenom pesackom prelazu i zatvorice prolaz pesacima.

Vozac isto postupa i ako ima bocni put umesto pesackog prelaza.

Postupak menjanja stepena prenosa od prvog do cetvrtog

Prilikom izvodjenja ovakve radnje od koristi moze biti obrtomer ( ukoliko postoji ugradjen na instrument tabli ) ili
osecaj za tu radnju ( kada motor postaje bucniji – glasniji , odnosno , kada se na kilometar satu vidi da brzina
kretanja vozila izlazi iz granica brzine za taj stepen prenosa ).

Postupak menjanja stepena prenosa ( brzina ):

Nakon dovoljnog ubrzavanja prvim stepenom prenosa sledi :

1.

naglo pritiskanje pedale kvacila do kraja

2.

otpustanje pedale gasa

3.

postavljanje rucice menjaca u drugi – visi stepen prenosa

4.

i na kraju ove radnje , dodaje se gas uz ravnomerno otpustanje kvacila

Nakon ubrzavanja u drugom stepenu prenosa i postizanja skoro maksimalne brzine za taj stepen prenosa , motor
postaje bucniji a skazaljka na obrtomeru pokazuje da je sada pravi trenutak za menjanje brzina, tada vozac postupa
isto kao i kod promene iz prvog u drugi stepen prenosa :

1.

naglo pritiska pedalu kvacila do kraja

2.

otpusta pedalu gasa (stopalo desne noge ostaje iznad pedale gasa)
3.

postavlja rucicu menjaca u visi stepen prenosa ( treci )

4.

dodaje gas uz ravnomerno otpustanje kvacila

Ovakav postupak vozac vrsi i kada zeli da predje iz treceg u cetvrti stepen prenosa.

Zaustavljanje iz cetvrtog stepena prenosa

Zaustavljanje iz cetvrtog stepena prenosa podrazumeva sledece :

1.

otpusti se pedala gasa

2.

desna noga se sa pedale gasa prebacuje na pedalu kocnice, koja se umereno pritiska ( desna noga sve vreme
pritiska pedalu kocnice do potpunog zaustavljanja vozila, naravno uz korekcije – vece ili manje pritiskanje )

3.

levom nogom pritisne se pedala kvacila

4.

rucica menjaca prebacuje se u nizi ( treci ) stepen prenosa

5.

otpusti se pedala kvacila

Posle ovakvog usporavanja vozila postupak se ponavlja za jos nizi stepen prenosa:
6.

i dalje se desnom nogom umereno pritiska pedala kocnice

7.

naglo se pritisne pedala kvacila do kraja

8.

rucica menjaca se prebacuje u nizi ( drugi ) stepen prenosa

9.

otpusti se pedala kvacila

Nakon i ovakvog usporavanja, vozac pre definitivnog zaustavljanja vozila treba da na kraju :
10.

i dalje umereno koci ( do potpunog zaustavljanja vozila)

11.

pritisne pedalu kvacila naglo do kraja ( i to na 1 - 2m pre definitivnog zaustavljanja vozila da motor ne bi
prestao da radi )

12.

jacim pritiskanjem kocnice okonca se kretanje vozila

Objasnjenje :

Postupak zaustavljanja iz cetvrtog ili treceg stepena prenosa podrazumeva da se iskoristi motor koji radi na
minimalnom broju obrtaja i otpori u transmisiji, koji naravno, u kombinaciji sa kocnicom, brze zaustavljaju
vozilo.

Na ovaj nacin se dvostruko usporava vozilo, otpori koji se sada javljaju u motoru i otpori u transmisiji
usporavaju deo, dok drugi deo usporavanja vozila vrsi kocnica. Na taj nacin skracuje se zaustavni put, lakse
se zaustavlja vozilo, bezbednost je veca...
Neki vozaci zaustavljaju vozilo pogresno – samo pritiskanjem kocnice, sto nije dovoljno da se zaustavi vozilo
koje je natovareno nekim teretom, pa je zaustavni put vozila sada duzi nego obicno kada je vozilo bez tereta.
Ali i takvi vozaci su svesni da kada je klizav kolovoz usled snega, kise i leda... izvode svoje zaustavljanje na
pravilan nacin, jer u suprotnom moze doci do zanosenja vozila i sletanja sa puta!

U uslovima klizavog kolovoza mnogo ’’blaze’’- umerenije se koci kocnicom ( jace pritiskanje kocnice dovelo
bi do zanosenja vozila ) i koriste motor , transmisiju da usporavaju svoje vozilo . Tada je zaustavni put vozila
nesto duzi ( jer se blaze koci kocnicom ), ali vozilo ostaje na pravcu ( ne dolazi do preprecavanja ili
’’sletanja’’ vozila sa kolovoza ), sto je i najvaznije. Motor ravnomerno ubrzava levi, odnosno, desni tocak –
isto tako ce i ravnomerno usporavati levi, odnosno, desni tocak, tako da vozac nece izgubiti kontrolu nad
vozilom i ’’sleteti’’ sa puta ili se prepreciti na kolovozu.