ЈУ Пољопривредна и медицинска школа

Бијељина
Струка: Здравство
Занимање: Фармацеутски техничар

МАТУРСКИ РАД
Фармацеутска технологија
Тема: Течни екстрактивни препарати - инфузи
(infusa)

Ментор: Ученик/ца:
 Бијељина, јун 2020.г. Садржај:

Увод.........................................................................................................................................1
1. Екстракција...........................................................................................................................2

2.2 Растварачи екстрактивних препарата.......................................................................4

2.3 Методе екстракције........................................................................................................6

2. Екстракти...............................................................................................................................9
3. Течни екстракти (Extracta fluida)....................................................................................11
4. Инфузи..................................................................................................................................12
5. Савјети за правилну примјену инфуза...........................................................................14
6. Практикум...........................................................................................................................15
7. Закључак..............................................................................................................................17
8. Литература...........................................................................................................................20
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Увод

Да би се, као крајњи продукт, добио квалитетан ифуз, једна биљка мора проћи низ
промјена и поступака. Најприје, мора постати биљна дрога. Дакле, када се сакупи, пречисти,
исијече, осуши, уситни, стабилише, те стерилише – тек онда може да служи као материјал за
израду инфуза и свих других биљних екстраката, али и основа за многе синтетичке
фармацеутске препарате.

Сљедећи корак је екстракција. Биљна дрога, дакле, у зависности од тога какав препарат
желимо добити, подлијеже једној од метода екстракције (мацерација, перколација, дигестија
и др.) уз одабир најпогоднијег растварача.

У зависности од тога која метода и растварач су коришћени у процесу екстракције, добија

се један од три облика екстраката, получврсти, суви или течни екстракт.

Инфузи (опарци) су течни екстрактивни препарати, у народу познатији под називом

„чајеви“, мада се од оригиналних чајева, који потичу од биљке чајевца (Camellie Sinensis), у
многоме разликују. Инфузи представљају биљне инфузије које се праве од њежнијих дијелова
различитих врста биљака.

Примјењују се, најчешће, у циљу превенције болести, за лијечење блажих симптома и за

јачање имунитета, мада се често пију и због пријатног укуса. Инфузи, као и декокти, веома су
заступљени у народној медицини, као алтернативни лијекови. Метода лијечења заснована на
љековитом биљу назива се фитотерапија, а још неки термини, који се доводе у везу са
инфузима су траварство и фармакогнозија.

Иако ове препарате људи вијековима примјењују самоиницијативно и без консултација,

потребно је добро познавати фармакокинетику и фармакодинамику биљних састојака како би
се избјегле евентуалне компликације, па је препоручљиво поштовати савјете за правилну
примјену од стране стручних лица.

2
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

1. Екстракција

Екстракција је фармацеутско-технолошка операција којом се из дрога биљног и

животињског поријекла, примјеном стандардних метода екстрахују љековите материје
тј. активни принципи помоћу растварача. На тај начин добијају се различити
екстрактивни фармацеутски препарати: мацерати, инфузи, декокти, сирупи, тинктуре,
екстракти и други. Екстракција може бити дјелимична и потпуна. Постоје различите методе
екстракције (мацерација, перколација, декокција итд.).

Биљне дроге (слика бр. 1) су осушени биљни дијелови (цвијет, лист, коријен и др.).
Дрога је сложен систем због своје ћелијске структуре и великог броја супстанци које садржи.
Уз активне компоненте, који могу бити и главне и споредне, у дроги има и баластних
материја. Ове материје приликом израде такође доспијевају у љековити облик гдје су
најчешће непожељне, јер могу умањити дјеловање активних суптанци (хлорофил,
бјеланчевине, масти, смоле, слузи и др.). Баластне материје могу и да убрзају ресорпцију и
дејство активних принципа (нпр. шећери Digitalisa убрзавају ресорпцију кардиотоничних
гликозида).

Cлика бр. 1 Биљне дроге

3
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Из биљних дрога се у највећем броју случајева екстрахују соли алкалоида, гликозида,

сапонини, танини, етарска уља, пектини, слузи и остале материје. Најчешће су везане за
друге материје, које могу бити у чврстом или у течном стању, па од тога зависи степен
њихове растворљивости.

Екстракција се састоји из растварања активних принципа, а потом дифундовања истих

кроз полупропустљиву ћелијску мембрану у раствор (слика бр 2). Уколико се за екстракцију
користе суве дроге, потребно их је претходно наквасити малом количином воде или етанола.
Ћелије сушењем губе велики проценат воде, а активни принципи се налазе наталожени
унутар њих. Дакле, квашењем дроге се омогућава лако растварање активних принципа, те се
постиже бољи контакт растварача и активних принципа из ћелије. Под одређеним условима
растварач раствара активне принципе, који усљед процеса осмозе и дифузије прелазе у
колатуру, односно менструм (слика бр. 3).

Уситњавањем дроге се убрзава процес екстракције јер се на тај начин повећава

додирна површина растварача са дрогом. Приликом уситњавања треба водити рачуна да се
дрога не уситни превише јер се менструм тешко одваја од уситњених честица дроге, а може
доћи и до реадсорпције љековитих материја, те смањити коцентрацију активних принципа у
екстрактивном раствору. Због тога Фармакопеје уз сваку дрогу прописују коју уситњеност
дроге треба користити за израду препарата. Уситњеност дрога је јако важан полазни фактор

4
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

за екстакцију коре, коријена, плодова и сјеменки са дебелим епидермом.

Слика бр. 2 Приказ настајања екстраката Слика бр. 3 Шематски приказ екстракције

1.1 Растварачи екстактивних препарата

Зависно од својстава активних принципа дроге које желимо екстраховати, бирамо раствор
који ће највише одговарати датим матерјама и обезбједити највећу стабилност препарата.
Растварачи по правилу не смију реаговати са активним принципима, нити дјеловати штетно
на организам. Не смију бити експлозивни или запаљиви и морају се лако уклањати из
препарата из којих је то потребно. Растварач је утолико бољи уколико екстрахује што више
активних принципа, а што мање баластних материја. Најчешћи растварачи у екстрактивним
препаратима су: вода, етанол, етар, петролетар, ацетон, бензин, масна уља, глицерол, вино и
др.

5
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

 Вода се у највећем броју случајева користи као растварач при изради екстрактивних
препарата.

Предности: добро раствара соли алкалоида, скроб, бојене материје, активне принципе,
а не раствара масти, уља, етарска уља и алкалоиде база, индиферентна је и јефтина, а с
обзиром да заузима велики проценат сваке ћелије, представља најпогоднији растварач за
разне врсте фармацеутских препарата, па и екстрактивне препарате.

Недостатци: није селективан растварач, па раствара и многе баластне материје,

убрзава хидролизу, оксидацију и др. процесе деградације активних принципа, представља
подлогу за развој микроорганизама и не може се дуго чувати.

Често се комбинује са алкохолом различитих концентрација, а уз додатак глицерола

или пропиленгликола се повећава стабилност готовог препарата. Са 70% -ним етанолом се, у
већини случајева, постиже максимално искоришћење активних супстанци, уз незнатно
присуство баластних материја у екстракту.

Вода се користи за добијање: Macerata, Infusa, Extracta sicca, Decocta, који се не смију дуго
чувати (због нестабилности), сувих екстраката, који се након израде ослобађају воде
испаравањем или укувавањем.

 Етанол је, за разлику од воде, селективнији растварач. Слабије раствара баластне

материје. Добро раствара алкалоиде, хетерозиде, етарска уља, смоле, балзаме, а не
раствара бјеланчевине, шећер, слузи, гуме и пектине.

Предности: екстрактивни препарати добијени екстракцијом помоћу етанола су

стабилнији, не садрже микроорганизме, процеси оксидације и хидролизе су много спорији.
Етанол инактивира ферменте и ензиме, јер изазива денатурацију протеина, од којих су
изграђени. У концентрацији од 18% и више има бактериостатично дејство.

Недостаци: Чист етанол раствара знатно мањи број супстанци од воде.

Остали органски растварачи нису физиолошки прихватљиви (етар, ацатон, хлороформ,

метиленхлорид и сл.). Употрбљавају се само ако се при крају израде отклањају из готовог
препарата.

6
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

 Етар је органски растварач. Раствара масти, уља, смоле и алкалоидне базе. Због
испарљивости се не користи често у фармацеутској пракси, а ако се употреби, потребно га је
отклонити из препарата након екстракције. Лако је запаљив и експлозиван.

Остали растварачи нису физиолошки прихватљиви, а ту спадају:

 Ацетон је селективан растварач, токсичан је и лако испарљив. Потребно га је

уклонити из препарата након екстракције.

 Петрол-етар и бензин су селективни растварачи за масти и уља. Користе се за

уклањање масти и уља из дрога прије екстракције. Могу се користити и у току екстракције за
одмашћивање дрога.

 Глицерол се ријетко користи као растварач. Добро раствара танине, бјеланчевине и

гуме. Најчешће се комбинује са другим растварачима као корастварач.

 Масна уља се као растварачи користе за добијање екстрактивних препарата за

спољашњу употребу. У осталим случајевима се ријетко користе.

Ради лакшег екстраховања неких активних принципа дрогама се могу додати

хлороводонична, винска или лимунска киселина које олакшавају екстракцију алкалоида.
Површински активен материје (ПАМ) омогућавају боље квашење и бољи контакт доге са
растварачем.

1.2 Методе екстракције

Избор поступка екстракције зависи од финалног облика екстракта и степена

екстракције дроге који се жели постићи. Основне методе екстракције су мацерација и
перколација, а све остале методе су, у ствари модфикације ових метода. Разлика између
мацерације и перколације је у томе што су код мацерације дрога и растварач покретни, док је
код перколације дрога непокретна, а растварач покретан и креће се кроз стуб дроге. Ph. Jug.
IV прописује сљедеће методе екстракције:

Мацерација је једнократна екстракција дроге прописане уситњености у прописаном

растварачу, на собној температури.
7
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Поступак: Уситњена дрога се, уколико није другачије прописано, прелије са пет
дијелова растварача и у добро затвореној посуди, заштићеној од директне сунчеве
свијетлости, мацерује пет дана, уз мијешање или мућкање, најмање два пута дневно.
Изузетак су тинктуре, које се умјесто са пет, преливају са четири дијела растварача, а затим
се мацерат одвоји од дроге цијеђењем и накнадним пресовањем и остави два дана на хладном
мјесту, заштићеном од свјетлости и филтрује.

Недостатак овог метода је што не обезбјеђује потпуну екстракцију. Због тога Ph. Jug.
IV прописује двоструку мацерацију.

Cлика бр 4. Мацерати

Двострука мацерација (бимацерација) представља екстракцију прописано уситњене

дроге са прописаним растварачем на собној температури, два пута узастопно. Примјењује се
за екстракцију дрога чвршће структуре.

Поступак: Уситњена дрога се, уколико није другачије прописано, прелије са три дијела
растварача и мацерује три дана, у добро затвореној посуди, заштићеној од директне сунчеве
свјетлости. Мућка се или мијеша најмање два пута дневно. Мацерат се, затим, одваја од дроге
цијеђењем и накнадним пресовањем. Затим се на исти начин, са преостала два дијела
растварача, остави да мацерује три дана. Мацерат се одваја цијеђењем, па пресовањем,
сједини са претходним мацератом и остави још два дана на хладном мјесту, заштићен од
свјетлости и филтурије.

Дигестија је једнократна екстракција прописано уситњене дроге у прописаном

растварачу на повишеној температури.
8
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Поступак: Процес екстракције је исти као и код мацерације. Дигестијом се израђују

водени екстракти дрога – декокти, на температури од 50℃ до 90℃, у зависности од природе
дроге. Примјењује се за екстракцију термостабилних дрога чвршће структуре.

Перколација је континуирана екстракција прописано уситњене дроге, на собној

температури. Изводи се континуираним и равномјерним протицањем прописаног растварача
кроз стуб дроге, по правилу одозго надоле. Стуб дроге се припреми у коничној или
цилиндричној цијеви од стакла или другог индиферентног материјала. Однос средњег
промјера дроге и висине стуба у перколатору мора износити најмање 1:5, а угао нагиба зида
коничне цијеви највише 5°.

Поступак: Уситњена дрога се, ако није другачије прописано, равномијерно накваси и
згњечи у прописаном растварачу (40 – 50 g растварача на 100g дроге) и остави да бубри
најмање два часа у затвореној посуди. Затим се дрога протјера кроз сито 2 и пренесе у
перколатор. Прије пуњења, на дно перколатора се стави слој вате наквашене растварачем,
дебљине 2 – 3 cm. Горњи дио стуба дроге се поравна и мало потисне, прекрије папиром за
филтровање или ватом. Затим се отвори славина и на стуб се равномјерно долива растварач,
који за све вријеме екстракције мора прекривати површину стуба дроге 2 – 3 cm. Када кроз
славину перколатора прођу прве капи перколата, славина се затвори и дрога мацерује
дванаест часова. Затим се одврне славинаи уз континуирано доливање растварача испушта у
погодан суд прописаном брзином. Када је прописана „перколација“ перколат се испушта
брзином од 1ml у минуту за 1000g дроге, односно 3ml у минуту за 1000g дроге када је
прописана „брза перколација“. Перколација траје до рационалног степена искоришћења.
Једним перколатом се сматра количина перколата која по маси одговара маси екстрахујуће
дроге. Сматра се да је перколација завршена када последњих 10ml перколата није дало суви
остатак тежи од 25g.

9
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Слика бр 5. Перколатор

Еваколација је перколација под сниженим притиском и одвија се у вакуму. Користи се

за добијање екстраката.

Дијаколација је перколација која се врши под повишеним притиском.

Остале врсте екстракције су:

 Екстракција помоћу течног CO2 под високим притиском

 Ултразвучна метода
 Турбоекстракција

Савремени уређаји за екстракцију:

 Карусел екстрактор
 Противструјни пужни екстрактор

2. Екстракти
Екстракти (extracta) су чврсти, течни или получврсти (Слика бр. 6) концентровани
препарати који се добијају издвајањем из осушених биљних дрога. За израду неких

10
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

препарата, дрога за екстракцију се претходно мора третирати у циљу инактивације ензима,

уситњавања или одмашћивања. Најчешће коришћене методе екстракције су: мацерација,
двострука мацерација, дигестија, турбоекстракција, перколација, реперколација, ултразвучна,
противструјна екстракција и циркулаторна екстракција. Као растварачи користе се вода, етар,
петролетар, етанол, бензин, ацетон, масна уља и други. Послије екстракције потребно је
уклонити баластне материје.

Према конзистенцији, Ph, Jug. V прописује:

 течне екстракте и тинктуре (extracta fluida, tincturae)

 получврсте - меке екстракте (extracta spissa)

 чврсте екстракте (extracta sicca)

Слика бр. 6 Чврсти, течни и получврсти екстракти

Течни екстракти (Слика бр. 6) су препарати течне

конзистенције код којих један дио масе/запремине екстракта
одговара једном дијелу масе биљне дроге, која је
употребљена за екстракцију.

11
 Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Слика бр. 6 Течни екстракти Получврсти – меки екстракти (Слика бр. 7) су получврсти
препарати добијени упаравањем или дјелимичним упаравањем
растварача који је коришћен за екстракцију. Морају да садрже најмање
70% сувог остатка.

Слика бр. 7 Меки екстракти

Суви екстракти (Слика бр. 8) су чврсти препарати добијени
упаравањем растварача који је коришћен за њихово добијање. Садрже
90 – 95% сувог остатка. Изразито су хигроскопни. Суви екстракти се
могу растварати у води или алкохолу и тако формирати течне екстракте
или тинктуре.

Слика бр. 8 Суви екстракти

Тинктуре су водено-етанолни разблажени биљни екстракти. Карактеристичног су
мириса и укуса на дрогу од које су добијене. Најчешће се израђују перколацијом (однос дроге
и растварача је 1:4), а могу и мацерацијом. За разлику од екстрактивних препарата, тинктуре
су, због присуства етанола, стабилне, те се могу дуже чувати.

3. Течни екстракти (Extracta fluida)

Течни екстракти морају да одговарају захтјевима фармакопеје у погледу садржаја

компонената, растварача или процената сувог остатка. Израђују се методама перколације или
мацерације с етанолом различите концентрације или са водом, или растварањем меких или
сувих екстраката у једном од ових растварача и по потреби се филтрирају. Без обзира на
поступак израде, морају имати дефинисан садржај. Слаб талог у препарату је прихватљив све
док се састав значајно не промијени. Течни екстракти могу да садрже погодан конзерванс.

12
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Према Ph. Jug. V, код течних екстраката испитује се релативна густина, садржај
алкохола, садржај метанола и 2-пропранола (алкохолни екстракти не смију да садрже више од
5%(v/v) метанола и не више од 0,5% (v/v) 2-пропанола уколико није другачије прописано).

Чувају се у затвореним посудама, заштићени од свјетлости. На сигнатури треба

навести име биљне или животињске дрога која је употријебљена. Треба назначити уколико је
дрога која је коришћена свјежа. Потребно је назначити и име растварача и концентрацију
етанола у растварачу за екстракцију,затим садржај активне компоненте, однос дроге према
готовом течном екстракту, као и име и концентација употријебљеног конзерванса.

У зависности од температуре екстракције, разликујемо двије врсте препарата: инфузе

и декокте (Слика бр. 9).

Слика бр. 9 Разлике између инфуза и декокта

4. Инфузи (Infusa)

Инфузи (Слика бр. 10) су водени екстракти дрога за унутрашњу примјену. Израђју се
преливањем биљних дрога кључалом водом (100°С).

Инфузи се израђују од њежнијих дијелова биљака или од дрога које садрже

термолабилне и лако испарљиве љековите супстанце. Из десет дијелова дроге се, ако није
другачије прописано, израђује сто дијелова инфуза. Ако се израђује инфуз дрога са јаким
дјеловањем (+), мора бити прописана количина дроге.

13
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Слика бр. 10 Инфузи

Израђују се тако што се дрога најприје уситни до одређене величине и просије кроз
одговарајуће сито. Уколико није прописан степен уситњености, за њежније дијелове биљке
(лишће, цвјетови, херба) узима се сито број 6, за нешто грубље дијелове (коријен, дрво, кора,
поданци) узима се сито 3, за плодове и сјемење сито 2, а за алкалоидне дроге сито 0,75. Након
постизања прописаног степена уситњености, дрога се накваси једнаком количином воде и
остави да бубри 5 минута на собној температури. Затим се прелије прописаном количином
кључале воде и остави се да бубри 30 минута уз повремено мијешање и затим се проциједи.
Остатак на ситу је потребно прогњечити и испрати кључалом водом којом се препарат
допуњује до прописане количине. Уколико се, усљед стајања, у препарату формира
пахуљасти талог, одстрањује се одливањем.

Однос дроге и воде у инфузима је 1:10. Инфузи се израђују у стакленим и

порцуланским судовима, а они који садрже етарска уља се израђују у боцама са брушеним
затварачем. Као и мацерати, инфузи се израђују свјежи (ex tempore), а рок употебе је 3 дана,
јер су они као водене исцрпине веома нестабилни, па су прикладна подлога за развој
микроорганизама.

Инфузи имају значајну примјену и у козметици, гдје се користе умјесто воде у

препаратима за хидратацију, као и препарати за припрему коже на одређене третмане. Поред
тога, могу се користити и након козметичких третмана ради смиривања коже. У
козметологији се најчешће примјењују инфузи цвијета камилице, листа питоме нане и листа
жалфије.

14
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

С обзиром да алкалоиди нису растворљиви у води, биљне дроге које садрже ове
супстанце као активне принципе неопходно је прије квашења прелити са истом количином
раствора лимунске киселине колико садржи алкалоида. Реакцијом алкалоид-базе са
киселином настаје со која је растворљива у води.

Уколико се инфуз конзервише, а конзерванс није просписан, додаје се 0,1%

метилхидроксибензоат.
Инфузи се, уколико није прописано другачије, чувају на хладном мјесту, највише три
дана од дана израде. Издају се са напоменом „Прије употребе промућкати“.

У апотекама се, биљне дроге за израду инфуза, продају запаковане у каронским

амбалажама (Слика бр. 11).

Слика бр. 11 Амбалажа биљних дрога за израду чаја

5. Савјети за правилну примјену инфуза

Иако њихово дејство није изразито јако и најчешће се

користи за лијечење блажих симптома и превенције
болести, неправилна употреба инфуза може имати веома
опасне посљедице. Наиме, свака биљка садржи јединствену
комбинацију хемијских супстанци, па треба водити
рачуна код комбиновања са другим биљкама, куповини
само од провјерених произвођача, о умјереној
конзумацији, као и у правилном начину припреме у кућним условима.

Биљне дроге садрже бројне макро и микроелементе. Неки од њих у већим количинама
могу имати неповољне посљедице по организам. На примјер, жива, која је пронађена у
великом броју биљних дрога, може изазвати проблеме са срцем, бубрезима и репродуктивним
органима. Флуор се, такође, може наћи као састојак, поготово код дрога лошијег квалитета, а
његова прекомјерна конзумација штети зубима, костима, као и зглобовима.

Биљке неповољне састојке могу покупити и из земљишта на ком се узгајају, па треба

избјегавати припрему инфуза од биљака са загађених предјела. Тако, на примјер, биљке из

15
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Индије, Кине, Шри Ланке садрже знатно већу концентрацију алумијијума и живе од осталих,
а све као посљедица високе загађености тла и ваздуха, због развијене тешке индустрије.

Интеракције биљних принципа једне, са биљним приципима друге биљке могу бити
изразито опасне. Наиме, понекад је потребно синергијско дејство више биљака за постизање
фармаколошког дјеловања. Исто тако, ако комбинујемо биљке које нису компатибилне, може
доћи до изостанка терапијског ефекта, али и до појаве нежељених. Па тако, на примјер, ако се
истовремено користе брусница (Vaccinium macrocarpa) и ува (Arctostaphylos uva ursi),а обје
биљке помажу код уринарних тегоба, неће доћи ни до каквог побољшања, јер међусобно
поништавају дејство.

За паралелну примјену инфуза са неким лијековима потребно је добро познавање

фармакокинетике и фармакодинамике. Најбољи примјер је камилица (Matricaria chamomilla),
која са неким антикоагулансима може изазвати унутрашње крварење. Инфуз кантариона
(Chypericum perforatum) ће, уколико се паралелно примјењује са другим лијековима, довести
убрзане елиминације лијека из организма (нпр, жена која користи оралне антиконтрацептиве
може остати трудна уколико пије инфуз кантариона).

Неки препарати, заједно са љековитим састојцима, садрже и поједине токсине. Неке

биљке имају исти активни принцип, али у раличитим концентрацијама. Неке се не смију
користити дуже од одрђеног временског периода. Због свега наведеног, може се закључити да
је најбоље консултовати пратити инструкције стручњака код примјене биљних инфуза, те
поштовати препоруке о дозирању, трајању терапије и правилној употреби.

ПРАКТИКУМ

1.Инфуз коријена одољена (VALERIANAE RADICIS INFUSI)

Rp/

Valerianae radicis infusi      18:180

Sirupi Citri   ad                       200 g

D.S. 3 x дневно, 1 велика кашика

16
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Израда: Прво се по општем пропису Ph, Jug. IV, изради инфуз од валеријане. Коријен
валеријане се уситни, просије кроз сито 3 и одмејрена количина пренесе у стаклени суд
широког грла. Затим се накваси истом количином хладне воде и остави 5 минута да дрога
бубри на собној температури у поклопљеном суду. Потом се прелије остатком прописане
количине кључале, пречишћене воде, поклопи и остави 30 минута да се екстрахује, уз
мијешање или мућкање, како би екстракција била што квалитетнија. Послије екстракције
инфуз се колира преко лијевка на којем се налази мало вате или преко вишеструке газе, у
тарирану бочицу. Затим се остатак дроге благо прогњечи на цједилу и испере пречишћеном
водом док се не добије прописана количина препарата од 180 г (мала количина воде остаје у
натопљеној дроги и она се на крају надокнађује испирањем дроге водом).

У израђеном инфузу се раствори натријум бромид и дода се сируп од лимуна.

Дозе: средња појединачна доза је 1,5g

Употреба: благи седатив, посебно за дигестивни тракт и код срчане неурозе.

Издавање: у тамној медицинској боци, бијела сигнатура са назнакм ,,Прије употребе

промућкати“ и чувати на хладном мјесту. Рок употребе је три дана.

2.Инфуз коријена ипекакуане (IPECACUANHAE RADICIS INFUSI)

Rp/

Ipecacuanhae radicis infusi          0,6:170

Ammonii chloridi                             3,0 g

Anisi aetherol. sol. aethanol.            2,0 g

Sirupi simplicis              ad           200,0 g

M.f. infus.

S. Свака 2 сата по 1 кашику.

Израда: Израђује се инфуз од алкалоидне дроге, што значи да се дрога треба просијати кроз
сито 0,75. Како се алкалоиди у дроги налазе у облику тешко растворних таната, по пропису
фармакопеје додаје им се, прије саме екстракције, потребна количина раствора лимунске
киселине са циљем да танати пређу у лакорастворне цитрате екоји се могу екстраховати
водом.

*Израчунавање потребне количине раствора лимунске киселине:

2:100=X:0,6

17
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

X=0,01g алкалоида у 0,6g дроге, што значи да количина лимунске киселине треба да буде
0,01g. Даље, треба израчунати масу 1% раствора лимунске киселине коју треба додати:

1:100=0,01:X

X=1g раствора лимунске киселине

Из овога слijеди да треба додати 1g раствора лимунске киселине да би се у њему налазило

0.01g чисте лимунске киселине. Како је 1g немjерљива маса треба је додати у капима, а
пошто је 1% водени раствор број капи, приближно је једнак као и за воду, те треба додати 20
капи 1% воденог раствора лимунске киселине у фази бубрења. Након бубрења дрога се
прелије прописаном количином кључале, пречишћене воде и остави 30 минута да се
екстрахује. По завршетку екстракције дрога се одваја од инфуза цијеђењем, приликом чега се
дрога на цједилу испере кључалом водом и препарат се допуни до 170g. Пренесе се у
тарирану бочицу и дода му се раствор амонијум-хлорида, етанолни раствор етарског уља
аниса и обични сируп.

Дјеловање и употреба: дјелује као бронхоспазмолитик и користи се као експекторанс и

секретолитик код продуктивног кашља.

Издавање: у медицинскј боци сигнирано бијелом сигнатуром с напоменом ,,Пијре употребе

промућкати“ и чувати на хладном мјесту. Рок упоребе је три дана.

3.Инфуз листа сене (SENNAE FOL. INFUSI)

Rp/

Sennae fol.infusi          8:80

Sirupi simplici ad         200 g

Израда: За израду овог препарата користи се сенино лишће, уситњено и просијано кроз сито
6. Дрога се уситни и накваси прописаном количином воде и остави да бубри 5 минута. Након
тога прелије се остатком кључале воде и остави се да се екстрахује све док се потпуно не
охлади (разлика у односу на израду других инфуза). Дрога се на цједилу испире хладном
водом. Смоле које се налазе у топлом инфузу хлађењем очврсну и приликом цијеђења ће
остати на цједилу. Иначе, смоле изазивају грчеве у стомаку.

Употроба: као лаксанс јер сдржи антрахинонске хетерозиде.

Напомена: не даје се дјеци и трудницама!

Издавање: у медицинској боци сигнирано бијелом сигнатуром с назнаком ,,Прије употребе

промућкати“ и чувати на хладном мјесту. Рок упоребе је три дана.

18
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Закључак

Течни екстрактивни препарати се сврставају међу најстарије облике препарата и

најранији облик лијечења. Почетак примјене и производње биљних препарата није тачно
утврђен, а сматра се да се развио због присуства биљака у исхрани. Љековито биље користи
се за јачање ослабљеног организма, сузбијање симптома, као и за подстицање сопствене
исцјељитељске моћи организма. Може да се користи за лијечење лакших тегоба, а и за јачање
имунитета. С
развојем науке почело је издвајање активних хемијских супстанци из биљака, те утврђивање
дјеловања различитих биљних састојака. Инфузи (опарци), као и декокти (одварци) у народу
су познатији под заједничким именом – чајеви. Иако тај назив у народу подразумијева све
врсте биљних напитака, они се међусобно доста разликују. Наиме, назив
чај, преузели смо од Енглеза, који ритуално пију јак чај, сличан кафи, који се добија од
чајевца (Camellie Sinensis). Овај чај потиче из Кине и разликује се од биљног чаја,
првенствено, по начину обраде. У зависности од тога подлијеже ли процесима оксидације и
ферментације, може бити црни чај или зелени чај, а чај под називом оолонг представља
њихову мјешавину. Биљни чајеви са наших подручја, за разлику црног и зеленог, не садрже
19
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

кофеин. Припрема и једних и других спада у традицију, прикладна је за самолијечење, али и

ради опуштања и веома је заступљена у домаћинствима. Осим у филтер
врећицама, у којима се продају ради лакше употребе, могу се набавити и осушене
неподијељени у појединачне дозе, па се онда дозирају помоћу кашичице. Добијена течност се
остави да одстоји неко вријеме, те се, по потреби, проциједи. Служе се топли или хладни, уз
могући додатак шећера или меда. Најчешће се примјењују орално, или у виду облога.
Прве болнице и
апотеке имале су сопствене заликхе љековитог биља како би осигурали сталан извор
лијекова. У фармацији су данас рјеђе заступљени од синтетских препарата, али имају
значајно мјесто јер су представљали основ за даљe синтетисање љековитих препарата.

Комисија:

Предсједник: ___________________________________________________________

Испитивач: ____________________________________________________________

Члан: ____________________________________________________________

Коментар:

20
Сандра Стевановић Течни екстрактивни препарати – инфузи (Infusa)

Датум одбране: _____________ Оцјена: _____________ ( )

Литература

1. Мр ph. Вићентијевић, Љиљана, Фармацеутска технологија 1 Фармацеутско-

технолошке операције, за II разред медицинске школе, Завод за уџбенике, Београд,
2007. година
2. Попов Г., Стојменов С, Фармацеутска технологија 2 са практикумом, за III разред
медицинске школе, Завод за уџбенике, Београд, 2013. година
3. Група аутора, Природно лечење болести и тегоба, Младинска књига, Београд, 2005.
година
4. Pharmacopoea Jugoslavica, IV
5. Pharmacopoea Jugoslavica, V
6. Formulae magistrales, I et II
7. https://farmacija101.wordpress.com/
8. https://sr.wikipedia.org/wiki/Фитотерапија
9. https://herbateka.eu

21