Professional Documents
Culture Documents
Обреновићии PDF
Обреновићии PDF
Вишеград
Историја
Први кнез Кнежевине Србије био је управо Милош Обреновић, док је посљедњи
био Милан Обреновић.
1
2. ВЛАДАВИНА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА
Милош Теодоровић Обреновић (18. март 1780. или 1783. 1 — 26. септембар
1860.), био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године.
Достојанство насљедног кнеза добија 1830. године. Његова владавина Србијом трајала
је од 1815. године до 1839. и од 1858. године до 1860. године. Узео је учешће и у
Првом српском устанку као борац, када је захваљујући својим заслугама добио звање
војводе, посебно се истакавши у борбама код Ужица. После слома устанка, што се
десило 1813. године, он је био један од малобројних војвода који су се задржали у
земљи, чиме је заслужено добио повјерење великог дијела народа, у то изузетно
тешко доба.
2.1. Младост
Родитељи Милоша Обреновића били су Вишња Урошевић и њен други супруг,
Теодор Михаиловић, сиромашни сељак из Црногорског среза Ужичке нахије. Сматра се
да је рођен у селу Горња Добриња код Пожеге, између 1780. и 1783. године. Његови
родитељи су и прије брака у ком су добили Милоша имали већ основане породице.
Теодор Михаиловић је имао три сина из првог брака са женом Горданом, док је
Вишња у свом првом браку била удата за Обрена Мартиновића, из села Бруснице у
Рудничком крају, са којим је имала два сина, Јакова и Милана, и кћерку Стану. Након
Милошевог рођења, Теодор и Вишња су добили још два сина, Јована (1786) и Јеврема
(1790). Дјетињство Милоша Обреновића је било изузетно тешко. Наиме, његов отац је
рано и изненадно умро, те се он са мајком Вишњом и два брата нашао у великом
сиромаштву.
неопходно чувати стоку од дивљих звијери или хајдучких засједа. За то кратко вријеме,
док је био слуга код трговца, Милош је успио да пређе и упозна се са читавом
1
1783. као година рођења наведена је на новчаницама од 50 милијарди динара из 1993. године и 50
динара из 1996. године.
2
Шумадијом, Подрињем, Херцеговином и Босном, те се упознавши такође и са бројним
новим људима, предјелима и обичајима. Тада је успио и да примјети на који начин
старији људи склапају разне пословне договоре, понекад се користећи само давањем
сопствене рјечи или вјере. У властитој биографији, Милош Обреновић је оставио
следеће свједочанство: „По неком времену пак отац наш Теодор умре, и ми, још
недорасла деца, останемо сиротни. Ја, као најстарији, кад сам узрастом приспео за
службу, мати ме даде код марвених трговаца, које сам три године служио; и кроз то
време с њима ходио трговине ради у Задар и у Венецију... Затим на једну годину дође
брат наш Јаков из Бруснице, узме матер и нас све троје деце и одведе к себи. Милан,
наш брат већ је зачео и трговину марвену водити, па сад и мене к себи у радњу узме.“2
2
,,Кнез Милош прича о себи“, забиљежио совјетски секретар Анастас Јовановић, приредио Милан Ђ.
Милићевић, Београд, 1899.
3
Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006); ,,Обреновићи: сакривена историја“
3
Турске снаге улазе у Србију 1813. године са дозволом да 21 дан спроводе зулум
у знак освете. Тада Милош одлучује да не напушта земљу, већ да помаже народу.
Турцима је ишло у прилог да имају битне људе из народа уз себе како би лакше
контролисали стање. Милош је затим постављен за кнеза Рудничке нахије у Такову од
стране турског везира Сулејман-паше Скопљака. Убрзо, у околини Чачка се диже Хаџи
Проданова буна, без икаквих припрема. Ту буну су, Милош и Станоје Главаш, пристали
да угуше са Турцима да не би дошло до неких тежих заплета, али под условом да се
побуњеницима да амнестија. Хаџи Продан је, видјевши да буна не добија жељене
резултате, пребјегао у Аустрију, док је Милош примирио његов крај. Ову буну је
искористио Сулејман-паша да уведе терор у земљи. 4
Турци шаљу снаге да угуше устанак. Њихова и устаничка војска се сударају код
Палежа, те устаници односе побједу. Милош се затим упутио на фронт код Љубића,
гдје су доживјели пораз. Устаници се повлаче и Милош врши регруписавање и
попуњавање својих редова, након чега опет крећу на Турке. У борбама на Западној
Морави гине главни турски заповједник, након чега је завладала паника у турским
редовима и они се предају, те напуштају Чачак 29. маја. Мјесец дана после освојен је и
Пожаревац. Устаници су и 14. јула напала Ибрахим-пашу и његову војску на Дубљу, те
су пашу узели као таоца. Кнез Милош га убрзо враћа, а такоће и забрањује да се
нападају султанови градови.
4
Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920.
University of Washington Press.
5
Милићевић, Милић (2002). Реформа војске Србије: 1897—1900; страна 41-59.
4
склопљен, јер је паша тражио безусловну предају оружја. После овога, Милош се
састаје са Марашли Али-пашом, са којим је склопљен усмени споразум јер су његови
услови били блажи. Имала су два главна услова: да се изда препорука за српске
делегате који планирају поднијети султану жалбу на Сулејман-пашу Скопљака и том
приликом умоле порту да поставе Марашлију за београдског везира, као и да се
опрости Србима подизање устанка. Порта и султан Махмут II су прихватили услове
1815. године и то се сматра првом дипломатском побједом кнеза Милоша.
У околини Пожаревца такође избија буна, коју је Милош успио угушити у старту.
Током 1820-их Милош се нашао између ,,двије ватре“:
радикалних исламиста који нису хтјели да се невјерници
мијешају у било какве државне послове и радикалних
хришћана који су жељели слободу и државу. Након смрти
београдског везира Марашлије, на његово мјесто долази
Абдурахман-паша. Почетком 1825. године у Јасеници
избија буна Миливоја Поповића Ђака, да би били потучени
у фебруару од стране Томе Вучића, а Ђак је погубљен.
После овога, Милош наређује да се из сваког села узме
један или два младића и сврстају у чете. Њих 1147
Милош Обреновић
(Павела Ђурковића, представљају прву јединицу стајаће војске у Србији, а ишли
уље Народни музеј су под именом ,,Уписани пандури“.
у Београду)
5
У фебруару Милош такође смјењује неке старјешине којима је народ био
незадовољан. 1825. године долази нови руски цар жустри Николај I, који упућује
ултиматум у Цариград за покретање реформи. Укинути су јањичарски редови. Убрзо
долази до рата између Русије и Турске, када је Русија, удружена са Енглеском и
Француском, поразила турску флоту код Наварина. Током овог рата Милош је остао
неутралан.
1831. године избија буна против султанових реформи током које велики везир
Мехмед Решид паша предаје Милошу Јадар и Рађевину, као и дијелове новопазарске
и сјеничке нахије на управу.
6
преносио вијести Милошу. Кнез Милош се одлучује да изда устав, те да установи
Државни савјет, а Скупштину је сазвао за 14. фебруар 1835. године.
1835. године кнез Милош добија позив у посјету султану у Цариград, гдје је
убрзо и отишао. Након што је султан предао дарове кнезу Милошу, почео је Танзимат,
процес реформи у Османском царству. Послије тога, српска делегација је отишла у
обилазак Цариграда, да би опроштајна аудијенција била одржана у октобру 1835.
године.
6
Аврамовић, Сима (2010); „Сретењски устав – 175. година после”; страна 17.
7
Милоша да да оставку, што он и чини 13. јуна 1839. године. Послије тога је изабрано
Прво намјесништво (Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић и Јеврем Обреновић)
да управљају Србијом умјесто тешко болесног Милана Обреновића II. Два дана послије
абдикација, Милош се повлачи са сином Михаилом на своје имање у Кнежевини
Влашкој. Намјесништво је управљало све до доласка Михаила у Србију у марту 1840.
године.
Одлуком Свете алијансе, Милош се није дуго задржао на свом имању већ је
одлучено да борави у Бечу. Након што је на власт ступио Милошев син Михаило,
владао је на исти начин као и отац му те је и он убрзо прогнан из земље. 1841. године
долази до Вучићеве буне која је имала подршку Порте. Након ове буне, кнез Михаило
је морао напустити земљу, а уставобранитељи 1842. године на власт доводе
Александра Карађорђевића. 1843. године умире Милошева супруга Љубица, а њему
није било дозвољено да путује на сахрану. У Бечу, Милош непрекидно ради на свом
повратку. Под његовим утицајем 1844. године избија Катанска буна, коју је угушио
Матеја Ненадовић. 1848. године почињу студентски немири у Бечу и те године
Метерних, који је ограничавао Милоша, одлази у изгнанство. Крајем априла исте
године, Милош шаље свог сина у Нови Сад да спријечи сукоб Мађара и Срба, а он
одлази у Загреб на заказани сабор, гдје је стављен у кућни притвор.
8
3. ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА
Михаило Обреновић (4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868) је био кнез
Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Његова прва владавина се
завршила збацивањем 1842, а друга атентатом.
3.1. Дјетињство
Михаило Обреновић је био син и најмлађе дијете кнеза Милоша Обреновића и
његове супруге књегиње Љубице. Рођен је 4. септембра 1823. године у Крагујевцу, гдје
је и провео дјетињство, да би потом живио у Пожаревцу и Београду. Осим Михаила,
кнез Милош и Љубица су имали још шесторо дјеце: Милана, Тодора, Марију,
Габријелу, Савку (Јелисавету) и Петрију. Кћерка Петрија је била удата за барона
Теодора пл. Хаџи-Бајића од Варадије, док је друга кћерка Савка била удата за барона
Јована пл. Николића од Рудне у Темишвару.
9
У таквој ситуацији, присталице Обреновића су
покренуле народни покрет који је показао да породица
Обреновића још увијек има много присталица у земљи.
Огранизатори тог покрета су били Милошева супруга
књегиња Љубица и Јован Мићић, начелник ужичког
округа, као и господар Јеврем, који је 1840. године
одржао састанак са групом сељака. Послије тога је
дошло до општег покрета против уставобранитеља, прво
у колубарском срезу, а потом и у Смедереву, Шумадији,
те подринском и чачанском округу. Много сељака је
дошло у Топчидер да покажу своју подршку младом
кнезу. Вучић и Петронијевић су под притиском народа
Михаило Обреновић
морали дати оставку на положаје савјетника, а прваци у
редовима уставобранитеља бјеже у Београдску тврђаву и траже пашину заштиту.
Сељаци затим траже да се престоница премјести у Крагујевац што је и урађено 25. маја
1840. године.
На прољеће 1840. године кнез је успио да саставу владу Ђорђа Протића. Веома
значајну улогу у влади је играо и Цветко Рајовић, министар унутрашњих послова.
Михаило Обреновић такође протјерује и уставобранитеље, али поред њих и
Милошеве присталице. У исто вријеме он спроводи мјере у циљу унапријеђивања
заостале земље. Он поново подиже порез на 6 талира, те уводи новчану казну за
бесправну сјечу државних шума, као и уредбе о издржавању школа на рачун општина
у којој се налазе и уредбу којом је износ зајма из касе државе повећан са 50 на 300
дуката, што је онемогућило сељацима да користе зајмове. Вриједност дуката је
смањена са 24 на 23 гроша, те је такође повећана такса за вјерске услуге. Ове одлуке
које је донио кнез Михаило су утицале на велико незадовољство народа његовом
владавином. Ово је послужило уставобранитељима за напад на режим. Кнез је био
спреман да пружи помоћ покрету против Турака јужно од Србије. Завјереници су тада
прелазили у Србију и из ње добављали барут, да би послије слома многи пребјегли на
просторе Кнежевине. Из овог разлога Турци још више стају на страну уставобранитеља.
10
Пошто није била на страни Михаиловог режима, Порта даје допуштење
уставобранитељским првацима за повратак у Србију, свима осим Перишићу, Симићу и
Гарашанину, који се враћају тек на прољеће 1842. године. Средином 1841. године
откривена је завјера брата књегиње Љубице, Гаје Вукомановића, у циљу враћања
Милоша на пријесто. Порта је 1842. године послала Шекиб-ефендију у Београд са
циљем да тражи демисију тројице министара. Кнез то одбија, а у то вријеме у народу
избија буна под називом Вучићева буна.
11
пјесме ,,Што се боре мисли моје“. 1853. године у Бечу се жени грофицом Јулијом
Хуњади, која је припадала породици Хуњади де Кетељи. Овдје, Михаило је усавршио
свој њемачки и француски језик.
7
Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920.
University of Washington Press; страна 64.
8
Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century
Serbia. Duke University Press; страна 9.
12
на енглески двор шаље Филипа Христића, у циљу протестовања код Енглеза управо
због тих турских претензија, те да се покуша дипломатским путем избори независност
Србије.
23. септембра 1862. године је кнез Михаило јавио свом народу да ће се Турци
иселити из Србије, осим из Београда, Шапца, Смедерева и Кладова. 23. маја 1865.
године Михаило Обреновић је подарио споменицу свим борцима из Милошевог
устанка, који су прославили педесетогодишњицу обновљене слободе, која се називала
Таковски крст. 9 1867. године у Букурешту је закључен Букурештански уговор о
заједничкој држави Срба и Бугара.
1866. године кнез Михаило је захтјевао да Порта писмено повуче све своје
посаде које држи у српским градовима. У фебруару 1867. године је турски везир Али
паша јавио да ће султан уступити Србији све оне градове у којима се у том моменту
налази турска посада, али да се мора у истим градовима поред српске развити и турска
застава.
9
Владимир Кривошејев (1998) Од ког је топа изливен Таковски крст из 1865. – прилог изучавању
артиљерије у Другом српском устанку, Зборник Историјског музеја Србије, бр. 29/30, Београд,
Историјски музеј Србије.
10
Димитријевић-Стошић 1967, стр. 123–128.
13
3.5. Убиство кнеза Михаила Обреновића
Док је Михаило Обреновић радио на завођењу
апсолутизма у својој земљи, против њега се склапала
завјера чији је крајњи циљ био да се кнез убије. Браћа
Радановићи су били главни организатори ове завјере.
Њихов повод је била освета због робије брата Љубомира
Радовановића. Главни извршилац убиства је био Коста
Радовановић, који је био угледан и имућан трговац.
Током атентата је био присутан и Павле Радовановић, а
трећи од браће је био Ђорђе Радовановић. Помагачи у
убиству, иако непосредни, били су Станоје Рогић, бивши
трговар и Лазар Марић, бивши предсједник београдског Илустрација убиства
окружног суда. Михаила Обреновића
У сриједу, 29. маја 1868. године, око 17 часова послијеподне, кнез Михаило
Обреновић се кочијама превозио до Кошутњака. Са њим у друштву су били Светозар
Гарашанин, син Илије Гарашанина, као и Томанија Обреновић, Михаилова стрина,
Анка Константиновић, Михаилова сестра од стрица, као и Катарина, Анкина кћерка.
14
4. ЗАКЉУЧАК
Пошто кнез Михаило није имао никаквих законитих потомака, на пријестолу је
наслијеђен од стране Милана Обреновића, унука Милошевог брата Јеврема. Милан
Обреновић је био задњи кнез кнежевине Србије. Милан је имао само 14 година када је
проглашен насљедником, те је из тог разлога именовано намјесништво које су чинили
Јован Ристић, Јован Гавриловић и Миливоје Базнавац.
15
Референце
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Милош_Обреновић
http://www.politika.rs/scc/clanak/371509/Knjaz-Milos-veci-socijalista-od-danasnjih-levicara
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Михаило_Обреновић
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/ј-cu-s-moјim-narodom
http://www.politika.rs/scc/clanak/55360/Srbija/Kako-je-trgovala-Knezevina-Srbija
http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/23704/krvavo-vece-u-kosutnjaku.html
https://www.znanje.org/i/i19/99iv05/99iv0517/milos.htm
16
Садржај
1. УВОД ......................................................................................................................................... 1
2. ВЛАДАВИНА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА ..................................................................................... 2
2.1. Младост ............................................................................................................................ 2
2.2. Војвода у Првом српском устанку .................................................................................... 3
2.3. Милош Обреновић као турски обор-кнез ....................................................................... 3
2.4. Милош Обреновић у Другом српском устанку ................................................................ 4
2.5. Самоуправа кнежевине.................................................................................................... 5
2.6. Владавина права .............................................................................................................. 6
2.7. Пад са власти и изгнанство .............................................................................................. 7
2.8. Повратак на власт и смрт ................................................................................................. 8
3. ВЛАДАВИНА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА .................................................................................... 9
3.1. Дјетињство........................................................................................................................ 9
3.2. Прва владавина ................................................................................................................ 9
3.3. Михаило Обреновић у изгнанству ................................................................................. 11
3.4. Друга владавина кнеза Михаила Обреновића .............................................................. 12
3.5. Убиство кнеза Михаила Обреновића............................................................................. 14
4. ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................................. 15
17