ВУК ШИЈАКОВИЋ

ЛИРИКА ИТАКЕ
Наслов ове збирке је потекао од имена острва Итака. Итака је острво у
Грчкој које је постало популарно помоћу грчких митова, али и по Илијади и
Одисеји. Црњански је ово острво изабрао зато што оно неријетко означава циљ,
жудњу за домовином и неку врсту носталгије, што је свакако присутно код нашег
аутора, као схватање послијератног свијета.

Збирка се састоји из три циклуса: 1.„Видовданске песме“ (садржи 14

пјесама) 2. „Нове сенке“ (садржи 23 пјесме), 3. Стихови улица (садржи 19
пјесама).

Анализа пјесама
Пролог

У првој строфи Црњански спомиње Троју, која представља рат, али убрзо
спомиње море и лотос, као контраст рату. Море је симбол смирености. Лотос је
симбол чистоће. Такође говори да би на Итаки и он да убија, као Одисеј. Али
пошто он то не смије, он ће пјевати нове пјесме, што представља нови талас у
пјесмама који ће доћи за њим.

Друга строфа почиње са „У кући ми пијанка и блуд“, ово може имати два
значења, прво је значење његове праве куће, а друго да уствари мисли на државу.
Вјероватно осликава послератно стање државе, говори да пише само за себе.

На почетку треће строфе говори како не жели никакву врсту популарности.

Како не жели да се такмичи нити да прескочи Крлежу и Ћурчина, не тражи славу и
такође у каснијем дијелу строфе нас наводи на нови талас пјесништва који
долази. Из овог разлога пјесма „Пролог“ се може посматрати као својеврсно
програмско дјело, којим је Црњански открио сврху и начин своје поезије.

У посљедњој строфи износи дозу надања да може бити боље “, али опет
при крају долази до испољавања стварног стања духа, гдје каже „или нек' и нас, и
песме, и Итаку, и све ђаво носи“, такво стање духа није могло донијети оптимизам,
проблем је скривен дубоко у човјеку, јер такве страхоте, као што је рат, остају
уткане у човјеку до краја његовог живота.
ВУК ШИЈАКОВИЋ

Форма стиха је строго одбачена, што је наведено у „Објашњењу Суматре“ у

оном теоријско-програмском дијелу, „Објашњење Суматре“ је уједно и манифест
правца који Црњански представља, а то је – суматраизам.

Спомен принципу

На почетку он одбацује славу владара који су прославили Србију. Умјесто

њих он слави народ, тј. Хајдуке, такође говори и о поразу на Косову, не баш
толико директно.

Након тога говори да прошлост није славна као што многи сматрају. Каже да
је народ „крвав и гладан“. Овдје опет слика српског народа у том тренутку, када
није било средстава да се прехрани цијела држава, и опет „мали човјек“ подноси
највећу жртву, није се нашао човјек који ће увидјети ово и онај који ће цијенити сав
бол „малог и обичног“ човјека, први је био Црњански, вјероватно зато што се и сам
сматрао тако „обичним“.

Mизера

Смрт се појављује као мотив на самом почетку, послије тога имамо низ
питања на које пјесник чека одговор. Најупечатљивије је оно закључно „Где си сад
Ти“.

Мотив смрти је свепристуан. Питања пјесник вјероватно поставља својој

драгој. Пита је да ли је сада срећна, даље нам кроз стихове даје слику да је код
њега вјероватно све сиво. Тражи од ње да не буде срећна, да не воли, тј. Да не
треба или да не смије да воли.

Након тога пјесник се присјећа њихове шетње по киши и говори да су се

зарекли остати несретни, бар њих двоје. И на крају кључно питање „Где си сад ти“,
уједно ово и описује смисао пјесме, носталичност и чежња за прошлим и велики
су изгледи да се то неће поновити, барем из неког пјесниковог погледа.

Траг

У овој пјесми Црњански све манифестује кроз само једну жељу. Каже да она
од њега понесе тугу, што нам још једном говори о стању нашег пјесника. Говори јој
да уз тугу понесе бијелу свилу уз благи мирис увелог лишћа. На крају пјесме се
ВУК ШИЈАКОВИЋ

јавља и јаблан као симбол снаге, што пјесник покушава у том тренутку бити, али
неуспјешно.