„Девета девинска елегија“-Рајнер Марија Рилке

О писцу
Рајнер Марија Рилке (њем. Rainer Maria Rilke; Праг, 4. децембар 1875 — Валмонт, 29.
децембар 1926) је био аустријски песник. Широко је препознат као један од лирски
најинтензивнијих пјесника на њемачком језику. Рођен је у Прагу 4. децембара 1875.
године.Сматра се једним од највећих поета на њемачком говорном подручју. Након
1884.године родитељи су му живјели одвојено и он се с мајком одселио у Беч. У првим
годинама живота, мајка га је одгајала и одјевала као девојчицу, вјероватно јер није могла
да преболи губитак рано умрле ћерке. Његова поезија представља завршетак европске
декаденције и почетак поезије бити. Рилкеова лирика је морбидна и сјетна, пуна
сумрачних и самртничких угођаја. Израз је доба на прелому свјетова између Истока и
Запада и посебне мјешавине словенског и германског. Древни Богови као Аполон и
Хермес су често спомињани у његовим дјелима, као и анђели, руже... Осим лирике, писао
је и приповијетке, роман „Записи Малтеа Лауридса Бригеа“ и велики број писама.

Анализа

Због чега је живот вриједан када је тако кратак ("као осмијех вјетра) и зашто онда чезнути
за судбином? Ово су питања лирског субјекта којима пјесма почиње. Читајући пјесму,
одговор се открива. Пjесник каже да је присуство на свијету значајно иако је краткотрајно.

Мотив ловоровог листа помиње се више пута као асоцијација на грчког бога Аполона и
његову неузвраћену љубав Дафне која није могла да га заволи и да би избјегла његову
освету бива претворена у ловорово дрво, а Аполон се старао да она никад не увене. У
сјећање на њу често је са собом носио ловоров лист.

Пјесма добија метафизички призвук. Сазнајемо да је улога човјека да стварима да

значење и да их обогати. За заљубљене, све се изједначава заносом.

Уочавам пероснификацију. Кроз њу све ствари добијају другачији облик. Оне живе, мисле,
разумију... Користи симболе и слободну асоцијативност.

Кроз пјесму се прожима мотив пролазности. Она је меланхолична, у појединим

тренуцима нејасна, она не слика предмете, већ њихову унутрашњост. Све ово упућује на
душевно стање писца, за којег могу рећи да је био изванредан човјек.

Вук Шијаковић III1

Пјесма се завршава симболично. стиховима ".. земљо вољена безимено се за тебе
одлучих..." који подсјећају на оду у славу земље и живота.

Вук Шијаковић III1