Za moju kćer Miu i ženu Ellu

Dio uţitka pisanja niza od ĉetiri knjige leţi u tome što mogu zahvaliti svima kojima to
dugujem prije nego što priĉa završi. Susan Watt je jedna od tih osoba — divna dama koja je
svojom struĉnošću i energijom pomogla da sva hrapava mjesta postanu glatka.

Osim toga htio bih zahvaliti gospoĊi Toni i gospodinu Italu D’ Urso koji su mi dopustili da se
godinama i godinama sluţim starim raĉunalom Amstrad u njihovu hodniku, bez ijedne rijeĉi
prituţbe. Naposljetku sam se, iz pristojnosti, oţenio njihovom kćeri.

Conn Iggulden
IMPERATOR
POLJE MAČEVA
 PRVI DIO

1. POGLAVLJE
Julije je stajao kraj otvorena prozora zureći preko španjolskih brda. Zalazeće sunce zlatom je
zapljuskivalo udaljene vrhove tako da su izgledali kao da vise u zraku bez oslonca, kao
svjetlosna ţila u daljini. Iza njega se pojaĉavao i stišavao ţamor razgovora ne prekidajući
njegove misli. Mogao je osjetiti vonj kozje krvi na povjetarcu i zbog toga dodira u nosnicama
njegov je ustajali znoj bio još jetkiji dok je istanĉani miomiris plovio zrakom i nestajao.

Bio je to dugaĉak dan. Kad je rukom pritisnuo oĉi, mogao je osjetiti kako u njemu raste
iscrpljenost poput nekakve tamne vode. Glasovi u ratnoj sobi miješali su se sa škripom stolica
i šuštanjem zemljovida. Koliko je stotina veĉeri već proveo na katu utvrde s tim ljudima?
Ustaljena koloteĉina svima je donosila spokojnost na kraju dana, pa ĉak ako niĉega nije bilo
za raspravu, ipak su se okupljali u ratnim prostorijama radi pića i razgovora. To je u njihovu
duhu odrţavalo Rim na ţivotu i ponekad su mogli zaboraviti da nisu vidjeli doma više od
ĉetiri godine.

Isprva je Julije bio prigrlio probleme provincije i tijekom ĉitavih mjeseci jedva je pomišljao
na Rim. Dani su hitro prolazili dok je ustajao i lijegao sa suncem a Deseta legija podizala
gradove u pustoši. Na obali su preoblikovali Valenciju s pomoću kamena i drva i boje dok
nije postala gotovo nov grad što je zablistao na starim temeljima. Probijali su ceste da poveţu
zemlju i gradili mostove otvarajući doseljenicima divlja brda. Julije je tih prvih godina radio
sa zanosnom energijom, iskorištavajući iscrpljenost kao opij da bi od sebe odagnao
uspomene. Onda bi zaspao i Kornelija bi došla k njemu. To su bile noći kad bi napustio leţaj
natopljen znojem i odjahao do straţarskih postaja, pojavljujući se nenajavljen iz tame dok je
Deseta postajala nervozna i umorna poput njega.

Kao da se rugaju njegovoj ravnodušnosti, graditelji su bili otkrili zlato u dvije nove ţile,
bogatije od svih koje su do tada vidjeli. Ţuta kovina imala je vlastitu zamamnost, i kad je
Julije na svojem stolu vidio prvi plijen izasut iz platnenih vrećica, pogledao ga je s mrţnjom
zbog onoga što je predstavljao. Došao je u Španjolsku bez iĉega, ali zemlja je odala svoje
tajne i s bogatstvom je došao zov prastaroga grada i ţivota koji je gotovo bio zaboravio.
Uzdahnuo je pri toj misli. Španjolska je takva riznica da ju je teško napustiti, ali dio njega
znao je da se ne će moći još dugo u njoj gubiti. Ţivot je predragocjen da bi se tratio, i
prekratko traje.

Prostorija je bila topla od okupljenih tijela. Zemljovidi novih rudnika bili su rasprostrti na
niskim stolovima, pritisnuti utezima za papir. Julije je mogao ĉuti Renija kako se prepire s
Brutom i tihu pratnju Domicijeva smješkanja. Samo je gorostasni Ciro šutio. Ali i oni koji su
govorili samo su trošili vrijeme dok im se ne pridruţi Julije. Bili su to dobri ljudi. Svaki od
njih bio je uza nj kad se borio protiv neprijatelja i kad je prolazio kroz razdoblja tuge, i bilo je
trenutaka kad je Julije zamišljao kako bi dobro bilo poći s njima preko svijeta. Bili su to ljudi
predodreĊeni da stupaju biranijim stazama nego što su zaboravljeni putovi u Španjolskoj, i
Julije nije mogao podnijeti sućut koju je viĊao u njihovim oĉima. Znao je da zasluţuje samo
prijezir što ih je dovukao na to mjesto i sebe zakopao u beznaĉajan posao.

Da je Kornelija ostala na ţivotu, bio bi je doveo sa sobom u Španjolsku. Bio bi to nov

poĉetak, daleko od spletaka velikoga grada. Pognuo je glavu kad mu je veĉernji lahor
dodirnuo lice. Bila je to stara patnja, a znali su proći dani kada na nju ne bi ni pomislio. Tada
bi na površinu izbila krivnja i snovi bi bili uţasni, dolazeći kao kazna zbog propusta.

»Julije? Na vratima te ĉeka straţar«, reĉe Brut dodirnuvši mu rame. Julije kimnu i okrenu se
prema ljudima u sobi, traţeći stranca meĊu njima.

Legionar je izgledao nervozno dok je zvjerao oko sebe videći stolove s rasprostrtim
zemljovidima i vrĉevima vina, oĉevidno u strahu od nazoĉnih ljudi.

»Onda?« reĉe Julije.

Vojnik proguta pljuvaĉku kad se susreo s crnim oĉima svoga vojskovoĊe. Nije bilo
ljubaznosti na njegovu otvrdnulu licu bez mesa, i mladi je legionar poĉeo lagano mucati.

»Neki je mladi Španjolac pred kapijom, generale. Kaţe da je on onaj kojega traţimo.«

Razgovor u sobi je zamro i straţar je poţelio biti bilo gdje drugdje samo ne pod upiljenim
pogledima tih ljudi.

»Jeste li provjerili da nema oruţja?« reĉe Julije.

»Da, gospodine.«

»Onda mi ga dovedi. Ţelim govoriti s ĉovjekom koji mi je prouzroĉio toliko nevolja.«

Julije je ĉekao na vrhu stubišta dok su dovodili Španjolca. Odjeća mu je bila premalena za
krakate udove, a lice mu se nalazilo na prijelazu izmeĊu mladića i zrela muškarca, iako nije
bilo mekoće u košĉatoj ĉeljusti. Kad su im se susrele oĉi, Španjolac je zastao, gotovo
posrnuvši.

»Kako se zoveš, mladiću?« reĉe Julije.

»Adàn«, protisnu Španjolac.

»Ti si ubio moga ĉasnika?«, reĉe Julije s prezirnim smiješkom.

Mladi se ĉovjek okamenio, zatim kimnuo, dok se izraz njegova lica kolebao izmeĊu straha i
odluĉnosti. Mogao je vidjeti lica koja su se u sobi okrenula prema njemu i tada mu se uĉinilo
da ga hrabrost napušta pri pomisli da mora stupiti usred njih. Moţda je trebao zastati, ali
straţar ga je gurnuo preko praga.

»Priĉekaj dolje«, reĉe Julije legionaru, iznenada zahvaćen ljutnjom.

Adàn nije htio pognuti glavu pred neprijateljskim pogledima Rimljana, iako se nije mogao
sjetiti je li ikada u ţivotu osjetio veći strah. Dok je Julije zatvarao vrata iza njega, on se šutke
trzao, proklinjući svoju uznemirenost. Adàn je promatrao kako general sjeda suĉelice njemu, i
naglo ga je proţeo tup uţas. Treba li drţati ruke uz bok? Izgledale su mu odjednom nespretne
i razmišljao je o tome hoće li ih prekriţiti ili ispreplesti prste iza leĊa. Tišina je bila bolna dok
je ĉekao, a oni su ga i dalje probadali pogledima. Adàn teško proguta slinu, odluĉivši ne
pokazati straha.

»Znao si dovoljno da mi kaţeš svoje ime. Moţeš li me razumjeti?« upita Julije.

Adàn je skupljao pljuvaĉkom po suhim ustima. »Mogu«, rekao je. Barem mu glas nije
zadrhtao kao u djeĉaka. Lagano je uspravio ramena i pogledao ostale, gotovo ustuknuvši pred
golom mrţnjom koja je izbijala iz jednoga od njih, iz medvjeda od ĉovjeka s jednom rukom
koji je kanda urlao od srdţbe.

»Rekao si straţarima da si ti onaj kojega traţimo, onaj koji je ubio vojnika?« reĉe Julije.

Adànov ga pogled presijeĉe. »Ja sam to uĉinio. Ja sam ga ubio«, odgovori on, a rijeĉi su mu
brzopleto stizale.

»Muĉio si ga«, dodade Julije.

Adàn opet proguta slinu. Zamišljao je taj prizor dok je hodao mraĉnim poljima prema utvrdi,
ali nije mogao prizvati svoj predviĊeni prkos. Osjećao se kao da se ispovijeda pred ocem, i
morao je sprjeĉavati noge da se ne pomiĉu od stida, unatoĉ svim prijašnjim nakanama.

»Pokušao je silovati moju majku. Odveo sam ga u šumu. Ona me je nastojala zaustaviti, ali
nisam je poslušao«, reĉe Adàn prigušeno, pokušavajući se sjetiti rijeĉi koje je uvjeţbavao.

Netko je u sobi promrsio psovku, ali Adàn nije mogao otrgnuti oĉi od generala. Osjetio je
neko mraĉno olakšanje kad im je to rekao. Sada će njega ubiti a njegove će roditelje
osloboditi.

Razmišljanje o majci bilo je pogrješno. Suze su navrle niotkud mu obrube oĉi i on je bijesno
zatreptao da ih suzbije. Ona bi ţeljela da bude jak pred tim ljudima.

Julije ga je promatrao. Mladi je Španjolac oĉevidno drhtao, i to s razlogom. On treba samo

izdati zapovijed i Adàn će biti izveden u dvorište i smaknut pred postrojenim redovima. To bi
bio kraj priĉe, ali jedna mu je uspomena zadrţala ruku.

»Zašto si se predao, Adàn?«

»Moja je obitelj privedena radi ispitivanja, generale. Oni su neduţni. Vi mene ţelite.«

»Ti misliš da će ih tvoja smrt spasiti?«

Adàn je oklijevao. Kako moţe objasniti da ga je samo ta krhka nada nagnala da doĊe?

»Oni nisu ništa skrivili.«

Julije podiţe ruku da se poĉeše po ĉelu, zatim spusti ruku na naslon stolice i zamisli se.

»Kad sam bio mlaĊi nego ti, Adàne, stajao sam pred Rimljaninom koji se zvao Kornelije Sula.
On je bio umorio moga ujaka i srušio sve što je bilo vrijedno u svijetu. Rekao mi je da mogu
slobodno poći ako se odreknem ţene i osramotim je skupa s njezinim ocem. On je uţivao u
takvim sitnim pakostima.«

Na trenutak Julije se zagledao u nezamislivu daljinu prošlosti, a Adàn je osjetio kako mu znoj
izbija na ĉelu. Zašto taj ĉovjek s njim razgovara? Već je priznao; tu nema niĉega drugoga.
Usprkos strahu, osjetio je da je pobudio zanimanje. Prije mu se ĉinilo da svi Rimljani imaju
samo jedno lice u Španjolskoj. Bilo je otkriće ĉuti da u njihovim redovima ima suparništava i
neprijatelja.

»Mrzio sam toga ĉovjeka, Adàne«, nastavi Julije. »Da mi je bilo pruţeno oruţje, bio bih ga
uporabio protiv njega iako bi to znaĉilo gubitak ţivota. Pitam se razumiješ li ti takvu vrstu
mrţnje?«

»Nisi se odrekao svoje ţene?« upita Adàn.

Julije trepnu zbog iznenadna pitanja, zatim se gorko nasmiješi. »Ne. Odbio sam, a on me je
ostavio na ţivotu. Pod oko njegovih nogu bio je poprskan krvlju ljudi koje je muĉio i ubijao,
ali mene je ostavio na ţivotu. Ĉesto sam se pitao zašto je to uĉinio.«

»Mislio je da mu nisi nikakva prijetnja«, reĉe Adàn, iznenaĊen vlastitom hrabrošću što tako
govori generalu. Julije odmahnu glavom.

»Sumnjam u to. Rekao sam mu da ću posvetiti ţivot tomu da ga ubijem ako me pusti.« Na
trenutak umalo da nije rekao kako je njegov prijatelj otrovao diktatora, ali taj se dio priĉe nije
smio nikada izreći, ĉak ni ljudima u toj sobi.

Julije slegnu ramenima. »Umro je od neĉije tuĊe ruke, na kraju. To je jedna od stvari za
kojima ţalim u ţivotu — što to nisam mogao uĉiniti sam i gledati kako se u njegovim oĉima
gasi ţivot.«

Adàn je morao skrenuti pogled od ognja koji je vidio u Rimljaninu. Vjerovao mu je i pomisao
da će ĉovjek koji kipti takvom zlobom narediti njegovu smrt nagnala ga je da zadrhti.

Dugo vremena Julije nije progovorio, a Adàn je ćutio slabost od napetosti i glava mu se
trznula uvis kad je general naposljetku prekinuo šutnju.
»Ima ubojica u ćelijama ovdje i u Valenciji. Jedan će od njih biti obješen zbog tvojih i
vlastitih zloĉina. A tebe ću pomilovati. Stavit ću potpis na otpusno pismo i ti ćeš se vratiti
doma k svojoj obitelji i nikada više ne ćeš privući moju pozornost.«

Renije je šmrknuo od zaprepaštenja. »Htio bih rijeĉ nasamo, generale«, zareţao je gledajući
otrovno Adàna. Mladi je Španjolac stajao otvorenih usta.

»Ne moţeš je dobiti, Renije. Ja sam rekao svoje i tako će ostati«, odgovori Julije ne
pogledavši ga. Promotrio je naĉas mladića i osjetio kako s njega pada teret. Donio je ispravnu
odluku, bio je siguran. Vidio je sebe u Španjolĉevim oĉima i to je djelovalo kao da se skinula
koprena s njegova pamćenja. Kako je strahovito Sula tada izgledao. Adànu je jamaĉno Julije
bio ĉovjek iste okrutne vrste, zaklonjen iza metalnog oklopa i još tvrĊih misli. Koliko je blizu
bio tomu da pošalje Adàna da bude nabijen na kolac, ili spaljen, ili ĉavlima prikovan na
kapiju utvrde, kao što je Sula uĉinio s tolikim svojim neprijateljima. Ironijom sudbine
nekadašnji Sulin hir spasio je Adàna, ali Julije, prije nego što je izdao zapovijed da se smakne,
iznenadio je sama sebe pitajući se kakav to postaje. Ne bi ţelio biti poput onih ljudi koje je
mrzio. Starenje ga ne će nagnati da uĊe u njihov kalup, bude li imao dostatno snage. Ustao je
sa stolice i suoĉio se s Adànom.

»Ne oĉekujem da propustiš ovu priliku, Adàne. Drugu ne ćeš od mene dobiti.«

Adàn je gotovo proplakao od emocija koje su ga obuzele i nadjaĉale. Bio se pripremio za

smrt, i sada je previše bilo za njega što joj je umaknuo i dobio obećanje slobode. Nagonski je
stupio naprijed i kleknuo na jedno koljeno prije nego što se itko mogao pomaknuti.

Julije je polako ustao, gledajući mlada ĉovjeka pred sobom.

»Mi nismo vaš neprijatelj, Adàne. Upamti to. Naredit ću da pisar pripremi pomilovanje.
Priĉekaj me dolje«, rekao je.

Adàn se pridignuo i pogledao u Rimljaninove crne oĉi posljednji put prije nego što će
napustiti prostoriju. Kad su se za njim zatvorila vrata, naslonio se na zid otirući hladan znoj s
lica. Osjećao je vrtoglavicu od olakšanja i svaki njegov udisaj bio je odijeljen i jasan. Nije
mogao razumjeti zašto je pošteĊen.

Straţar u prizemlju istegnuo je vrat da pogleda Adànovu mlohavu figuru u polutami.

»Hoću li onda zagrijati noţeve za tebe?« nacerio mu se Rimljanin.

»Danas ne«, odgovorio je Adàn, uţivajući u zbunjenu izgledu koji se pojavio na straţarovu
licu.

Brut gurnu vinski pehar u Julijevu ruku nataĉući ga spretno iz amfore.

»Hoćeš li nam reći zašto si ga pustio da ode?« reĉe on.

Julije podiţe pehar da presijeĉe mlaz i ispi ga prije nego što će ga opet pruţiti.

»Zato što je bio hrabar«, reĉe on.

Renije rukom protrlja ĉekinje na bradi. »Bit će slavan u gradovima, to shvaćaš. Bit će ĉovjek
koji se s nama suoĉio i preţivio. Vjerojatno će ga izabrati za gradonaĉelnika kada stari Del
Subió umre. Mladi će se sjatiti oko njega i prije nego što postaneš svjestan…«

»Dosta«, prekide ga Julije, rumen u licu od jaka vina. »Maĉ nije odgovor na sve, bez obzira
na to koliko ti moţda ţeliš da bude tako. Moramo ţivjeti s njima ne šaljući u grad ljude u
skupovima i ne pretraţujući svaku uliĉicu dok oĉekujemo zasjedu.« Rukama je presijecao
zrak dok se trudio naći rijeĉi za svoju misao.

»Oni moraju postati Rimljanima kao što smo mi, spremni umrijeti za naše ciljeve i protiv
naših neprijatelja. Pompej nam je pokazao put s legijama koje je ovdje unovaĉio. Istinu sam
govorio kad sam rekao da nismo njihov neprijatelj. Moţete li to razumjeti?«

»Ja razumijem«, progovori iznenada Ciro pokrivši gromkim glasom Renijev odgovor.

Julijevo se lice rasvijetli od iznenadne ideje. »To sam htio ĉuti. Ciro nije roĊen u Rimu, ali
nam je prišao od svoje volje i on pripada Rimu.« Borio se za rijeĉi, dok su mu misli jurile brţe
od jezika. »Rim je… ideja, više nego krv. Moramo postići to da se Adàn osjeća kao da ĉupa
vlastito srce ako bi nas htio odavde izbaciti. Noćas će se ĉuditi zašto nije smaknut. Spoznat će
da moţe biti pravde, ĉak i nakon smrti rimskoga vojnika. On će kazivati tu priĉu i zbog nje će
se zamisliti oni koji sumnjaju. To je dovoljan razlog.«

»Osim ako nije ubio ĉovjeka iz zabave«, reĉe Renije, »pa sada govori prijateljima kako smo
slabi i glupi.« Nije imao povjerenja u sebe da nastavi govoriti, nego je prišao Brutu i uzeo
amforu od njega, drţeći je na svijenu laktu da nalije pehar. U njegovu se gnjevu malo vina
prolilo po podu.

Julije malo zaţmiri prema starom gladijatoru. Polagano udahnu da obuzda srdţbu koja je u
njemu narastala.

»Ne ţelim biti Sula ili Katon. Razumiješ li barem to, Renije? Ne ţelim vladati sa strahom i
mrţnjom, ne ţelim da netko kuša svaki moj obrok zbog otrova. Razumiješ li to?« Glas mu se
dizao dok je govorio i Renije je okrenuo lice prema njemu, shvaćajući da je predaleko otišao.

Julije podiţe stisnutu šaku dok je iz njega izbijao gnjev. »Ako kaţem samo jednu rijeĉ, Ciro
će ti išĉupati srce, Renije. RoĊen je na obali razliĉite zemlje, ali on je Rimljanin. On je vojnik
Desete legije i moj je. Ne drţi ga uza me strah, nego ljubav. Razumiješ li to?«

Renije se okamenio. »To znam, naravno, ti…«

Julije ga prekinu kretnjom ruke, osjećajući šiljak glavobolje izmeĊu oĉiju. Zbog straha da bi
mogao pred njima dobiti napadaj išĉeznula je srdţba, osjećao je samo prazninu i umor.

»Ostavite me, svi vi. Dovedite Kaberu. Oprosti mi srdţbu, Renije. Potrebna mi je prepirka s
tobom samo da bih doznao vlastite misli.«

Renije je kimnuo, prihvaćajući ispriku. Izišao je s ostalima, a Julije je ostao sam u sobi.
Veĉernji se sumrak već bio gotovo pretvorio u noć i Julije je uţegao svjetiljke prije nego što
će stati pred otvoren prozor, naslonivši ĉelo na hladan kamen. Glavobolja je bubnjala i on je
tiho stenjao, trljajući sljepooĉnice kruţnim kretnjama kako ga je Kabera pouĉio.
Bilo je toliko posla koji je trebalo obaviti a cijelo mu je vrijeme neki unutarnji glas šaptao,
rugajući se. Skriva li se on zapravo u tim brdima? Nekoć je sanjao da će stajati u Senatu, a
sada se povukao iz njega. Kornelija je mrtva, Tubruk takoĊer. Kći mu je strankinja, ţivi u
kući koju je tijekom šest godina samo jedanput posjetio, i to noću. Bilo je ĉasova kad je ţelio
odmjeriti snage s ljudima kao što su Sula i Pompej, ali sada ga je od pomisli da se baci natrag
u igre oko vlasti hvatala muĉnina ispunjena mrţnjom. Bolje je, pouzdano bolje, Španjolsku
pretvoriti u dom, naći tu ţenu i nikada više ne vidjeti zaviĉaja.

»Ne mogu se vratiti«, rekao je uzviknuvši napuklim glasom.

Renije je našao Kaberu u konjušnicama dok je rezao natuĉak na konjskom kopitu. Konji su
kanda uvijek razumjeli da im ţeli pomoći, pa su i najplahovitiji stajali mirno ĉim bi im on
promrmljao nekoliko rijeĉi i pogladio ih.

Bili su sami i Renije je priĉekao dok Kaberina igla nije ispustila gnoj iz kopita dok su njegovi
prsti njeţno pritiskivali omekšano meso da olakšaju cijeĊenje. Konj je drhturio kao kad mu na
koţu slijeću muhe, ali Kabera nije dobio udarac i noga je opušteno mirovala u njegovim
ĉvrstim rukama.

»Potreban si njemu«, reĉe Renije.

Kabera podiţe pogled zbog prizvuka u njegovu glasu.

»Dodaj mi taj lonĉić, molim te.«

Renije mu pruţi posudu s ljepljivom smolom koja će zatvoriti ranu. Gledao je kako Kabera
radi u tišini, a kad je rana bila premazana, Kabera se okrenuo prema njemu zatomivši svoj
uobiĉajeni humor.

»Ti si zabrinut zbog Julija«, reĉe stari iscjeljitelj.

Renije slegnu ramenima. »Ubija sam sebe. Zabrinut sam, naravno. Ne spava, provodi noći
radeći na svojim rudnicima i zemljovidima. Ĉini mi se… ne mogu s njim progovoriti a da ne
doĊe do prepirke.«

Kabera pruţi ruku i stisnu ţeljezne mišiće na Renijevoj mišici. »On zna da si tu, ako mu
budeš potreban«, reĉe starac. »Veĉeras ću mu dati napitak za spavanje. Moţda bi ga i ti trebao
uzeti. Izgledaš iscrpljeno.«

Renije odmahnu glavom. »Samo uĉini sve što moţeš za njega. On zasluţuje nešto bolje od
toga.«

Kabera je promatrao jednorukoga gladijatora kako krupnim koracima odlazi u tamu.

»Dobar si ĉovjek, Renije«, rekao je gotovo neĉujno.

 2. POGLAVLJE
Servilija je stajala kraj ograde na malenu trgovaĉkom brodu proma- trajući uzvrpoljene ljude
u pristaništu dok su stizali sve bliţe. Bile su stotine malenih ĉamaca u vodama oko luke u
Valenciji i kapetan trgovac dvaput je naredio ribarskim posadama da se odmaknu od njegova
broda dok su uplovljavali kroz guţvu. Ĉinilo se da u tome nema nikakva reda i Servilija se
nasmiješila kad je jedan mladi Španjolac podignuo ulovljenu ribu i doviknuo cijenu prema
njoj. Primijetila je kako mladić odrţava ravnoteţu dok je njegov ĉamac jahao na valovima.
Nosio je samo usku tkaninu oko pasa, dok mu se noţ njihao viseći o koţnoj traci. Servilija
pomisli kako je lijep taj mladić.

Kapetan je mahao da se ĉamac odmakne, ali ribar se nije osvrtao na njegove znakove
namirisavši prodaju ţeni koja mu se tako krasno nasmijala odozgor.

»Kupit ću njegov ulov, kapetane«, reĉe Servilija.

Rimski se trgovac namršti, skupljajući debele obrve.

»To je tvoj novac, ali cijene će biti niţe u luci«, reĉe on.

Ona pruţi ruku i potapša ga po ramenu, a njegovo ĉangrizavo ponašanje išĉeznu zbog
zbunjenosti.

»Svejedno, jako je sunce, a nakon tako duga putovanja voljela bih nešto svjeţe«, reĉe ona.

Kapetan popusti preko volje, podiţe teţak smotak konopa i spusti ga preko boka. Ribar
priveza kraj konopa za mreţu kraj nogu i zatim se pope do palube spretno prebacivši noge
preko ograde kad je stigao do vrha. Mladi je Španjolac bio crn i otvrdnuo od posla, s bijelim
prugama soli na koţi. Duboko se naklonio umjesto odgovora na njezinu pohvalu i poĉeo vući
mreţu. Servilija je znalaĉkim oĉima promatrala igru mišića na njegovim rukama i ramenima.

»Zar ne će otploviti tvoj ĉamĉić?« upitala je.

Mladi je Španjolac zinuo da odgovori a kapetan je glasno otpuhnuo.

»Bojim se da on govori samo svoj jezik. Nemaju baš previše škola dok ih mi ne sagradimo.«

Servilija je primijetila preziran bljesak u mladićevim oĉima dok je to slušao. Tanak se konop
spuštao od mreţe do njegova ĉamca i Španjolac ga je vještom kretnjom zapešća priĉvrstio za
ogradu, zavezavši prstima ĉvor kao odgovor na Servilijino pitanje.

Mreţa je sadrţavala migoljavu smjesu tamnomodrih riba, i Servilija se stresla i odmaknula

dok su padale i odskakale u dodiru s palubom. Ribar se smijao njezinoj nelagodi i potegnuo
jednu veliku ribu za rep. Bila je duga kao njegova ruka i još posvema ţiva. Servilija je vidjela
kako joj se ţestoko miĉu oĉi dok se trzala u njegovoj ruci. Modra joj je koţa bila sjajna i
savršena a jedna tamnija crta tekla je od repa do glave. Kimnula je i podignula pet prstiju
prema njegovu ţarkom pogledu.

»Hoće li pet riba biti dovoljno za posadu, kapetane?« upitala je.

Rimljanin je progunĊao odobrenje i zazviţdao dvojici mornara da preuzmu ribe.

»Nekoliko bakrenjaka bit će dovoljno, gospoĊo«, rekao je.

Servilija otkopĉa široku traku oko zapešća, otkrivajući kovanice. Izabrala je srebreni denar i
pruţila ga mladiću. On je podignuo obrve i dodao još jednu od najvećih riba iz mreţe prije
nego što će opet na njoj zategnuti vezicu. S pobjedonosnim je pogledom prostrijelio kapetana
i razvezao ĉvor prije nego što će se popeti na ogradu i zaroniti u plavu vodu. Servilija se
nagnula preko ograde da promatra kako će izroniti i nasmijala se sa zadovoljstvom dok se on
ubacivao u svoj ĉamĉić, blistajući na suncu poput ribe. Izvukao je mreţu iz vode i mahnuo joj.

»Kakav divan poĉetak«, rekla je ona i odahnula. Kapetan je promrmljao nešto nerazumljivo.

Mornari koji su drţali ribe izvadili su drvene batove iz ostave na palubi i, prije nego što je
Servilija shvatila što ĉine, udarali njima po sjajnim ribljim glavama stvarajući mukle zvukove.
Riblje oĉi su nestajale pod silinom udaraca, tonući u glavu dok je krv prskala po palubi.
Servilija se namrštila kad je jedna kap pala na njezinu ruku. Mornari su oĉito uţivali u svojem
poslu, iznenada ţivahniji nego što su bili na ĉitavu putovanju od Ostije. Ĉinilo se da su
oţivjeli od ubijanja, pa su se smijali i meĊusobno šalili dovršavajući jezivu zadaću.

Kad je i posljednja riba bila mrtva, paluba je bila pokrivena njihovom krvlju i tankim
srebrnastim ljuskama. Servilija je promatrala kako mornari bacaju platneno vjedro na
konopcu u more i polijevaju daske dok ih nisu oĉistili.

»Luka je prepuna brodova, gospoĊo«, reĉe kapetan kraj njezina ramena, ţmireći prema suncu.
»Doplovit ću najbliţe što budem mogao, ali morat ćemo se usidriti na nekoliko sati dok ne
bude mjesta u pristaništu.«

Servilija se okrenula da opet pogleda Valenciju, iznenada poţeljevši da se ponovno naĊe na

kopnu. »Kako ti kaţeš, kapetane«, promrsila je.

Planine iza luke ispunjavale su obzor, niţući se zelene i crvene naspram tamnoplava neba.
Njezin sin, Brut, negdje je iza tih planina i bit će krasno vidjeti ga nakon toliko vremena.
Njezin se ţeludac ĉudnovato stegnuo gotovo do boli kad je pomislila na mladića koji je bio
njegov prijatelj. Pitala se kako su ga godine promijenile, pa je nesvjesno dodirnula kosu
poravnavajući nestašne uvojke koji su bili vlaţni od morskoga zraka.

Veĉer je već bila promijenila sunĉevu vrelinu u sivu mekoću kad je rimskom trgovaĉkom
brodu bilo dopušteno da se provuĉe izmeĊu niza usidrenih plovila i zauzme mjesto u
pristaništu. Servilija je sa sobom povela tri najljepše svoje djevojke koje su joj se pridruţile na
palubi dok je posada bacala konope luĉkim radnicima i sluţila se veslima da boĉno nasloni
brod uz goleme grede na vezu. Bio je to osjetljiv manevar i kapetan je do tanĉina pokazivao
vještinu odrţavajući vezu s prvim ĉasnikom na pramcu nizom ruĉnih znakova i uzvika.

Vladalo je opće uzbuĊenje i djevojke koje je dovela Servilija smijale su se i šalile dok su
pristanišni radnici usmjeravali poglede prema njima i dobacivali im drske primjedbe. Servilija
ih je bez rijeĉi pustila da se koĉopere; sve tri su bile rijetkost u njezinu poslu i još nisu bile
izgubile ljubav prema radu. Zapravo se Angelina, najmlaĊa, stalno zaljubljivala u svoje
mušterije, i malo bi mjeseci prošlo a da netko ne bi romantiĉno ponudio da je otkupi za brak.
Ali cijena bi ih uvijek iznenadila, a Angelina je danima bivala mrzovoljna prije nego što bi
netko drugi obuzeo njezinu maštu.

Djevojke su bile odjevene skromno kao kći bilo koje velike kuće. Servilija je silno pazila na
njihovu sigurnost, znajući da i kratko putovanje morem daje osjećaj slobode ljudima koji bi
mogli prouzroĉiti nevolje. Haljine su im bile krojene tako da prikriju obrise njihovih mladih
tijela, iako je bilo izazovnijih komada odjeće u škrinjama koje je Servilija ponijela sa sobom.
Ako su toĉna pisma koja joj je slao Brut, trţište postoji i te će tri djevojke biti prve u novoj
kući koju će kupiti. Mornari koji su gunĊali i ţalili se pod teţinom škrinja bili bi zapanjeni
kad bi doznali koliko je zlata u njima rasporeĊeno.

Servilijino pomno razgledavanje pristaništa prekinuo je iznenadan Angelinin vrisak. Naglo se

okrenula i vidjela nekog mornara kako ţurno bjeţi, dok je Angelina bila izvan sebe od radosti.
Stigli su do kopna baš u pravi ĉas, pomislila je.

Kapetan je dozivao luĉke radnike da ĉvrsto sveţu uţad, a momĉad se veselila toj najavi,
unaprijed uţivajući u luĉkim zabavama. Servilija je ulovila kapetanov pogled dok je prilazio k
njoj, odjednom srdaĉniji nego što se navikla oĉekivati.

»Ne ćemo iskrcavati teret prije sutra ujutro«, rekao je. »Mogu ti preporuĉiti neka mjesta ako
ţeliš izići na kopno, a imam roĊakinju koja će ti unajmiti koliko god hoćeš kola za prijevoz,
po umjerenoj cijeni.«

»Hvala ti, kapetane. Bilo mi je veliko zadovoljstvo.« Servilija mu se nasmiješila, videći kako
mu se poĉinju rumenjeti gornji dijelovi obraza. Angelina nije jedina s krugom oboţavatelja na
brodu, pomisli s odreĊenim ponosom.

Kapetan proĉisti grlo i podiţe bradu da ponovno progovori, postavši iznenada nervozan.

»Poslije ću sam veĉerati, ako bi mi se ţeljela pridruţiti. Stići će svjeţe voće na brod, pa će
podvorba biti bolja nego što smo se naviknuli.«

Servilija poloţi ruku na njegov lakat i osjeti toplinu koţe ispod tunike.

»To će morati biti neki drugi put, na ţalost. Htjela bih krenuti u zoru. Hoćete li moći najprije
iskrcati moje škrinje? Razgovarat ću sa zapovjedništvom legije da se postavi straţar dok se ne
natovare kola.«

Kapetan kimnu, pokušavajući sakriti razoĉaranje. Prvi mu je ĉasnik rekao da je ta ţena kurva,
ali on je stekao snaţan dojam da bi dovelo do grozna poniţenja kad bi joj ponudio novac da
ostane s njim. Na trenutak je izgledao tako strašno osamljen da je Servilija pomišljala
dopustiti Angelini da ga izvuĉe iz ĉamotinje. Mala plavuša je voljela postarije muškarce. Bili
su uvijek tako oĉajno zahvalni, a za tako malen napor. Kad ga je bolje pogledala, Servilija je
zakljuĉila da bi vjerojatno odbio takvu ponudu. Ljudi njegovih godina ĉesto ţele društvo zrele
ţene jednako kao tjelesne uţitke, a Angelinina zemaljska iskrenost samo bi ga dovela u
nepriliku.

»Tvoje će škrinje biti prve na molu, gospoĊo. Bilo mi je zadovoljstvo«, reĉe on gledajući
ĉeznutljivo za njom dok se upućivala prema stepenicama da se spusti na kopno. Nekoliko
njegovih mornara okupilo se u sluĉaju da mlaĊe djevojke budu nesigurne pri prijelazu
mostićem, i njegove su se obrve skupile dok ih je promatrao. Nakon trenutka razmišljanja
pošao je za Servilijom, znajući instinktivno da bi morao biti ondje i pomoći svojim ljudima.

Julije je bio duboko u poslu kad je straţar pokucao na vrata njegovih prostorija.

»Što je?«

Legionar je izgledao neobiĉno nervozno dok je pozdravljao.

»Mislim da bi morao sići do kapije, gospodine. Ovo moraš vidjeti.«

Namrštivši ĉelo Julije poĊe za ĉovjekom niz stubište i vani na ţestoko poslijepodnevno sunce.
Neka naroĉita napetost vladala je meĊu vojnicima koji su se sjatili oko kapije. I dok su se pred
njim razmicali, Julije primijeti da neki meĊu njima grĉe lice kao ljudi koji pokušavaju
suspregnuti smiješak. Njihovo zabavljanje i vrućina kao da su hranili razdraţljivu ljutnju koja
je bila postala osnovicom njegovih sati nakon buĊenja.

Iza otvorene kapije bio je niz teško natovarenih kola, dok su im vozaĉi bili pokriveni laganim
slojem putne prašine. Puna postrojba od dvadeset legionara stajala je na ĉelu i u pozadini te
ĉudne povorke. Zaţimirivši zbog jake svjetlosti, Julije je u ĉasniku prepoznao ĉovjeka koji je
prethodnoga dana bio rasporeĊen na duţnost u luci i njegova se ljutnja još više rasplamsala. I
legionari su poput kola bili pokriveni s dovoljno prašine da se vidi kako su pješaĉili cijelim
putem.

Julije je u njih zurio.

»Ne sjećam se da sam vam dao zapovijed da pratite trgovaĉku robu od obale«, rekao je resko.
»Dobro bi bilo da imate izvrstan razlog što ste napustili mjesto i prekršili moje naredbe. Ja se
ne mogu nijednoga sjetiti, ali vi ćete me moţda iznenaditi.«

Ĉasnik je lagano problijedio ispod prašine. »Ova gospoĊa, gospodine…« poĉeo je.

»Što? Koja gospoĊa?« odgovori Julije, gubeći strpljenje s ĉovjekom koji je oklijevao. Tada se
zaĉuo drugi glas i on se trgnuo prepoznavši ga.

»Rekla sam tvojim ljudima da im ne moţeš prigovoriti što pomaţu staroj prijateljici«, reĉe
Servilija, sišavši sa sjedalice na kolima i uputivši se prema njemu.

Za trenutak Julije nije znao što reći. Servilijina crna kosa vijorila joj se na glavi dok su
njegove oĉi upijale njezin lik. Okruţena muškarcima, izgledala je svjeţe i spokojno, savršeno
svjesna pozornosti koju je izazvala. Koraĉala je kao maĉka što vreba, zaodjenuta smeĊom
pamuĉnom haljinom koja je ostavljala nepokrivene ruke do ramena i vrat. Nije imala nakita
osim jednostavna zlatna lanĉića koji je završavao s privjeskom koji je bio gotovo skriven
nestajući meĊu njezinim dojkama.

»Servilija. Nisi se smjela pozvati na prijateljstvo«, reĉe Julije ukoĉeno.

Ona slegnu ramenima i nasmiješi se kao da se ništa nije dogodilo. »Nadam se da ih ne ćeš
kazniti, generale. Pristanište moţe biti opasno bez ĉuvara, a nisam imala nikoga drugog da mi
pomogne.«
Julije ju je hladno motrio, zatim je vratio pogled na ĉasnika.

»Jesu li moje zapovijedi bile jasne?« upita ga Julije.

»Da, gospodine.«

»Onda ćete ti i tvoji ljudi preuzeti dvije sljedeće smjene. Ti si zbog svoga ĉina odgovorniji
nego oni, je li tako?«

»Da, gospodine«, odgovori nevoljni ĉasnik.

Julije kimnu. »Kad ti prestane sluţba, javit ćeš se centurionu da budeš biĉevan. Dvadeset
udaraca po mojoj zapovijedi i da ti ime bude na popisu zbog neposluha, tako mu kaţi. Sada
trkom natrag.«

Ĉasnik oštro pozdravi okrenu se na peti. »Ĉelom natrag!« viknuo je svojoj dvadesetini.
»Dvostrukom brzinom do pristaništa.«

Nitko se nije usudio gunĊati zbog Julijeve nazoĉnosti, iako će biti iscrpljeni prije nego što
prevale pola puta do luke, a straţari koji doĊu kao njihova smjena naći će ih kako padaju s
nogu od umora.

Julije je zurio za njima dok nisu zamaknuli iza povorke kola, a onda se okrenuo prema
Serviliji. Stajala je ukoĉeno, pokušavajući sakriti iznenaĊenje i krivnju zbog onoga što je
njezin zahtjev prouzroĉio.

»Došla si vidjeti svoga sina?« reĉe joj Julije mršteći se. »On je na vjeţbi s legijom i vratit će
se u suton.« Pogledao je povorku kola i volova koji su mukali, oĉito u procijepu izmeĊu svoje
ljutnje zbog neoĉekivana dolaska i pravila pristojnosti. Popustio je nakon duge šutnje.

»Moţeš unutra ĉekati Bruta. Naredit ću da napoje tvoje ţivine i tebi donesu obrok.«

»Hvala ti na ljubaznosti«, odgovori Servilija, smiješeći se da zabašuri zbunjenost. Nije mogla

razumjeti promjenu u mladom generalu. Cijeli je Rim znao da je izgubio ţenu, ali ovo je bilo
kao da se razgovara s ĉovjekom potpuno razliĉitim od onoga kojega je poznavala. Imao je
tamne kolobare ispod oĉiju, ali to nije bio samo obiĉan umor. Kad ga je posljednji put vidjela,
bio je spreman uzeti oruţje protiv Spartaka i jedva je svladavao oganj u sebi. Srce joj se
kidalo zbog njegova gubitka.

U tom je ĉasu Angelina skoĉila na cestu iz kola na kraju povorke i mahnula, doviknuvši nešto
Serviliji. Njih se dvoje ukoĉilo kad se prolomio djevojaĉki glas.

»Tko je to?« rekao je Julije, suzujući oĉi zbog ţarke svjetlosti.

»Druţica, generale. Povela sam tri mlade dame na putovanje.«

Nešto u njezinu glasu navelo je Julija da je pogleda s iznenadnom sumnjom.

»Jesu li one…«
»Druţice, generale, da«, odgovorila je vedro. »Sve su dobre djevojke.« Za dobru plaću mogu
biti izvanredne, dodala je u sebi.

»Postavit ću straţara ispred njihovih vrata. Ljudi nisu naviknuti…« Oklijevao je. »Moţda će
biti potrebno da bude straţar. Na vratima.«

Na veliko Servilijino zadovoljstvo, Julijevim se obrazima poĉelo širiti rumenilo. Ima još
ţivota u njemu, negdje duboko, pomislila je. Njezine su se nosnice lagano raširile namirisavši
plijen. Dok je Julije koraĉao natrag kroz kapiju, gledala ga je i smiješila se, stišćući zubima
punu donju usnu od uţitka. Nisam prestara uostalom, rekla je u sebi, rasplećući rukom
zamršenu kosu.

Brut je istezao leĊne mišiće dok je jahao posljednju milju prema utvrdi. Centurija njegovih
konjanika bila je iza njega u formaciji i on je osjetio srhe ponosa kad je bacio pogled na obje
strane i vidio urednu crtu konja u lakom galopu. Domicije je bio na poloţaju njemu zdesna a
Oktavijan je odrţavao crtu nekoliko mjesta dalje. Grmjeli su ravnicom zajedno, podiţući
oblake prašine koja im je ostavljala gorak okus zemlje u ustima. Oko njih je bio topao zrak i
bili su vedro raspoloţeni. Svi su bili umorni, ali to je bila ugodna otupjelost od vješta rada,
dok su ih malo dalje ĉekali hrana i dobar noćni poĉinak.

Kad se utvrda pojavila na vidiku, Brut zovnu Domicija nadglasavši konjski topot: »Pokaţimo
im što znamo. Razdvojite se i zaokrenite na moj znak.«

Straţari na kapiji promatrat će ih dok budu ulazili, to je znao. Iako su extraordinarii bili na
okupu tek dvije godine, Julije mu je dao što je ţelio glede ljudi i konja, a on je ţelio sve
najbolje u Desetoj. Od ĉovjeka do ĉovjeka, Brut bi se na njih kladio protiv bilo koje vojske u
svijetu. Bili su udarni jurišnici, prvi u nemogućim situacijama. Svaki je od njih izabran zbog
vještine s konjem i maĉem, i Brut se svima njima ponosio. Znao je da ostali u Desetoj o njima
misle da su više paradni vojnici nego jezgra vojske, ali legija nije vodila nijednu bitku otkad
su u Španjolskoj. Kad se extraordinarii okrvave i pokaţu što mogu, opravdat će svoje
troškove, bio je siguran. Sam oklop stajao je malo bogatstvo: isprepletene bronĉane i ţeljezne
trake koje su im omogućavale veću pokretljivost umjesto teških ploĉa koje su nosili legionari
triarii. Brutovi su ljudi uglaĉali kovine do visokoga sjaja pa su na glatkoj dlaci njihovih konja
blistale poput sunca na zalasku.

Brut podiţe ruku i naĉini oštru kretnju prema svakoj strani. Podbode konja u galop dok se
skupina glatko razdvajala kao da je nevidljiva crta bila povuĉena na zemlji. Sad je vjetar šibao
Brutovo lice i on se smijao od uzbuĊenja, ne morajući pogledati kako bi doznao da je
formacija savršena. Krpice bijele pjene letjele su iz usta njegova konja, a on se nagnuo u sedlu
na prednji obluk pripijajući se tijesno nogama uz ljubimca i osjećajući kao da lete.

Utvrda je rasla pred njegovim oĉima sa zapanjujućom brzinom i Brut je u zanosu trenutka
gotovo zaboravio dati znak da preustroje razdvojenu ĉetvorinu. Dvije su se skupine opet slile
u zadnji ĉas prije mijenjanja poloţaja ruku na uzdama da bi se zaustavile, ali nije uĉinjena
nijedna pogrješka. Sjahali su kao jedan, tapšući zadimljene vratove ţdrijebaca i uštrojenih
konja koje je Julije doveo iz Rima. Samo su se uškopljenici mogli koristiti protiv
neprijateljskog konjaništva, jer bi ţdrijepci mogli pomahnitati zbog mirisa kobile koja se paše.
Bilo je to odrţavanje ravnoteţe izmeĊu biranja najboljih grla za konjaništvo i oĉuvanja
snaţnih pasmina. I domaći Španjolci su zviţdali i uzvikivali kad bi vidjeli te konje, jer je
njihova ljubav prema uzgoju bila jaĉa od uobiĉajene suzdrţanosti koju su pokazivali prema
rimskim vojnicima.

Brut se smijao neĉem što je rekao Domicije kad je ugledao svoju majku. Oĉi su mu se naĉas
raširile prije nego što je projurio ispod luka kapije da bi je zagrlio.

»Tvoja pisma nisu ovo spominjala!« rekao je podiţući je na noţne prste i ljubeći je u oba
obraza.

»Mislila sam da bi se moţda previše uzbudio«, odgovori Servilija. Oboje se nasmijalo i Brut
ju je spustio na zemlju.

Servilija ga je odmaknula za duţinu ruku i nasmiješila se videći da je tako pun ţivota. Godine
u Španjolskoj prijale su njezinu jedinom sinu. Imao je u sebi ţivotne snage zbog koje su ljudi
podizali pogled i stajali uspravnije u njegovoj nazoĉnosti.

»Lijep kao uvijek, vidim«, reĉe ona trepćući. »Pretpostavljam da cijelo jato ovdašnjih
djevojaka vene za tobom.«

»Ne usuĊujem se izići bez straţe koja me brani od tih jadnih stvorenja«, odgovori on.

Odjednom se pojavio Domicije, stiţući k njima da ih prisili na predstavljanje.

»A da, ovo je Domicije, on timari konje. Nisi upoznala Oktavijana? On je Julijev roĊak.«
Nacerivši se zbog Domicijeva zaprepaštena izraza, Brut je morao mahnuti Oktavijanu da se
pribliţi.

Oktavijan je bio uzbuĊen i pokušao je pozdraviti Serviliju ali to je ispalo tako nespretno da se
Brut masmijao. Bio mu je previše dobro poznat dojam koji ostavlja njegova majka da bi se
iznenadio, ali primijetio je da su brzo postali središtem zadivljena kruga konjanika koji su se
gurali da vide pridošlice.

Servilija im je mahnula, uţivajući u pozornosti nakon dosadnih mjesec dana na moru.

Mladići su bili posebno uzbuĊeni, još izvan dosega strahova zbog starosti ili smrti. Stajali su
oko njih kao nevina boţanstva i svojim su povjerenjem podizali njezin duh.

»Jesi li vidjela Julija, majko? On…« Brut zamuknu zbog iznenadna tajca koji je zavladao
dvorištem. Tri mlade ţene izronile su iz nadsvoĊena prolaza i gomila vojnika razdvojila se
pred njima. Sve su bile lijepe na razliĉit naĉin. NajmlaĊa je bila plava i vitka, obrazi su joj se
rumenjeli dok je koraĉala prema Serviliji. Kraj nje su bile druge dvije s licima zbog kojih
odrasli ljudi plaĉu nad peharom vina.

Ĉarolija njihova ulaska izgubila se kad je netko tiho zazviţdao i gomila se vratila u ţivot.

Servilija je podignula obrve kad se srela s Angelinom. Djevojka je toĉno znala što ĉini.
Servilija je to kod nje zapazila od samog poĉetka. Bila je od one vrste ţena za koje se
muškarci bore da ih zaštite, i njezina nazoĉnost u krĉmi obiĉno je bivala dovoljna da poĉne
kavga prije svršetka veĉeri. Servilija ju je našla dok je posluţivala vino i davala muškarcima
ono što su bili spremni dobro platiti. Nije bilo potrebno mnogo uvjeravanja, s obzirom na
ponuĊenu svotu. Servilija je zadrţavala dvije petine svega što bi Angelina zaradila u njezinoj
kući u Rimu, a mlada plavuša je ipak postajala bogatom ţenom. Kako su stvari stajale, za
nekoliko godina i sama će gledati da osnuje vlastitu kuću, i zbog toga će zamoliti Serviliju da
joj dade zajam.

»Bile smo zabrinute za tebe, gospo«, rekla je Angelina veselo.

Brut ju je gledao s otvorenim zanimanjem i ona mu je zbunjeno uzvraćala poglede. Pod

djevojĉinim pronicavim okom teško je mogao potvrditi sumnju koja mu je sijevnula u
mislima. Iako je sam sebi rekao da se pomirio sa Servilijinom profesijom, pomisao da njegovi
ljudi to znaju pokazala mu je da nije siguran u sebe koliko je mislio.

»Hoćeš li nas upoznati, majko?« upitao je.

Angelina je naĉas raširila oĉi. »Ovo je tvoj sin? Upravo je onakav kako si nam ga opisivala.
To je divno.«

Servilija joj nikada nije spomenula Bruta, ali se zatekla ulovljena izmeĊu oĉaja zbog
djevojĉine prozirnosti i svoga lukavijeg dijela koji je mogao namirisati novac. Oko njih je
narasla gomila. Ti ljudi nisu bili naviknuti na paţnju mladih ţena. Poĉinjala je naslućivati da
će zbog sama poslovanja s legijom Valencija biti doista unosna.

»Ovo je Angelina«, reĉe ona.

Brut se nakloni i Angelinine se oĉi zakrijesiše zbog njegove udvornosti.

»Morate nam se veĉeras pridruţiti za generalovim stolom. Opljaĉkat ću vinski podrum pa

ćemo s vas sprati putnu prašinu.« Zurio je u Angelinine oĉi dok je to govorio i uspio je
svojem prijedlogu dati izrazito erotiĉan prizvuk.

Servilija se nakašlja da ih prekine. »Povedi nas unutra, Brute«, reĉe ona.

Extraordinarii su se ponovno razdvojili da one mogu proći. Toplo jelo koje ih je ĉekalo u
vojarnama nije bilo ni upola privlaĉno kao kad su se vraćali s vjeţbe, jer nije bilo zaĉinjeno
ţenskim društvom. Stajali su kao napušteni u dvorištu dok je mala povorka nestajala u kući.
Ĉarolija je tada nestala i oni su se rasuli da se pobrinu za konje, odjednom ţustrih pokreta kao
da ih ništa nije bilo prekinulo u poslu.

Usprkos Angelininim prosvjedima, Servilija je ostavila tri druţice u sobama koje su im dane.
Netko je trebao raspremiti škrinje, a Servilija je k tomu te veĉeri ţeljela punu paţnju svoga
sina. Uostalom, nije ih dovela u Valenciju da Brutu naĊe ţenu iz njihovih redova.

Julije nije došao dolje s ostalima, poslavši kratku ispriku po osobnom straţaru kad je Brut
upitao hoće li im se pridruţiti. Servilija je vidjela da to odbijanje nije iznenadilo nijednoga
muškarca za stolom i ponovno se ĉudila promjeni koju je u njima prouzroĉila Španjolska.

U Servilijinu ĉast obrok je bio mješavina mjesnih jela, posluţenih u nizu zdjelica. Zbog
zaĉina i papra Oktavijan je kašljao sve dok ga nisu udarili po leĊima i dali mu vina da spere
grlo. Osjećao je strahopoštovanje prema Serviliji od prvog ĉasa u dvorištu, i Brut ga je
istanĉano peckao, dok se Servilija pravila da ne primjećuje mladićevu nelagodnost.
Prostorija je bila obasjana toplim treperavim svjetiljkama, a vino je bilo bolje nego što je Brut
obećao. Jeli su u ugodnom raspoloţenju i Servilija je uţivala u muškom zadirkivanju.
Domicije je dopustio da ga nagovore da kazuje jednu od svojih šala, iako je završetak bio
malko pokvaren kad je Kabera unaprijed uskliknuo kljuĉnu rijeĉ i veselo lupio šakom po
stolu.

»Ta je šala bila stara kad sam ja bio djeĉak«, nacerio se starac, posegnuvši za komadom ribe
iz zdjele blizu Oktavijana. Mladić se bio spremao uzeti isti komad i Kabera ga je udario po
prstima da ga ispusti, uhvativši pretilo meso u padu. Oktavijan se na njega namrštio, oĉito
zatomljujući odgovor kad se sjetio Servilijine nazoĉnosti za stolom.

»Kako se dogodilo da si pristupio Desetoj legiji, Domicije?« upitala je Servilija.

»To je sredio Brut kad smo se na jugu borili protiv Spartaka. Pustio sam ga da me pobijedi u
nekoliko vjeţba, zbog pristojnosti, ali naposljetku je uvidio da bi mogao imati koristi od moje
vještine.«

»To su laţi!« rekao je Brut kroz smijeh. »Upitao sam ga u prolazu bi li se ţelio prebaciti u
novu legiju, i on mi je praktiĉki odgrizao ruku od oduševljenja. Julije je morao platiti legatu
cijelo bogatstvo na ime odštete. Još ĉekamo da vidimo hoće li biti vrijedan toga.«

Domicije je strpljivo priĉekao dok Brut nije poĉeo piti vino iz pehara.

»Ja sam najbolji u svojoj generaciji, znaš«, rekao je Serviliji, gledajući veselo kako se Brut
bori da se ne zagrcne i pritom se rumeni.

Zvuk koraka naveo ih je da se okrenu i pogledaju, i svi su skupa ustali da pozdrave Julija. On
je zauzeo mjesto na ĉelu stola i dao im znak da sjednu. Posluţitelji su donijeli nove posude i
Brut mu je napunio pehar vinom, smiješeći se kad je vidio kako Julije podiţe obrvu cijeneći
kakvoću.

Razgovor je opet zapoĉeo i dok je tekao Servilija je ulovila Julijev pogled i lagano naklonila
glavu. On je ponovio njezinu kretnju, prihvativši je za stolom, a ona se iznenadila primijetivši
da je nesvjesno odahnula.

Iz njega je izbijala moć koje se nije mogla sjetiti iz prijašnjih susreta. Nije se pridruţivao
smijehu, samo se smiješio na najdrskije brbljarije. Kaţnjavao je vino, primijetila je Servilija,
pijući ga kao da je voda bez vidljivih posljedica, iako se na njegovu vratu pojavilo neznatno
rumenilo koje je moglo biti i zbog veĉernje topline.

Veselost se brzo obnovila za stolom. Drugarstvo meĊu muškarcima bilo je zarazno i nakon
nekog vremena Servilija je bila upletena sa svima drugima u priĉe i šale. Kabera joj se drsko
udvarao, namigujući u neprikladnim trenutcima i prisiljavajući je da otpuhuje od zadovoljstva.
Jednom je u smijehu ponovno ulovila Julijev pogled, i uĉinilo joj se da je vrijeme naĉas stalo,
upozoravajući na dublju stvarnost iza vesele fasade pri jelu.

Julije ju je promatrao, iznenaĊujući se stalno zbog uĉinka koji je ostavljala na inaĉe trijeznu
skupu. Smijala se bez prenavljanja i u tim trenutcima pitao se kako je moguće da nije odmah
primijetio koliko je lijepa. Koţa joj je bila tamna i pjegava od sunca, a nos i brada malo
prejaki, ali ipak je imala nešto što ju je odvajalo od drugih ţena. Njegov proraĉunati dio vidio
je kako se njezina pozornost prenosi na svakoga tko bi progovorio, laskajući mu pokazanim
zanimanjem. Bila je ţena koja voli muškarce i oni su to osjećali. Julije lagano potrese glavom.
Uznemirila ga je njegova reakcija prema njoj, ali bila je toliko razliĉita od Kornelije da mu
nikakva usporedba nije mutila misli.

Dugo vremena nije bio u ţenskom društvu, a i tada se to dogaĊalo samo ako bi ga Brut uspio
dovoljno napiti da više nije ni za što mario. Servilija ga je podsjetila na svijet izvan njegovih
grubih vojniĉkih okupljanja. S njom se osjećao nespretno, kao da je izgubio ravnoteţu.
Odjednom mu je sijevnula misao da mora paziti i drţati je dalje od sebe. Ţena njezina
iskustva mogla bi ga lako ţiva pojesti.

Potresao je glavom da je razbistri, ljuteći se na svoju slabost. Prva ţena koja je nakon tolikih
mjeseci sjela za njihov stol, a on se ponaša tek malo pribranije nego Oktavijan, iako se nadao
da njegove misli nisu tako oĉevidne. Ako se vide, nikada ne će biti kraja Brutovu
podrugivanju. Zadrhtao je zamišljajući tisuće podbadanja i ĉvrstom kretnjom odgurnuo od
sebe pehar s vinom. Bez obzira na sve, ona vjerojatno ne će pokazati zanimanje za prijatelja
svoga sina. Bilo je smiješno ĉak i razmatrati tu pomisao.

Oktavijan je prekinuo Julijevo sanjarenje kad je segnuo preko stola da Serviliji ponudi
posljednji zalogaj povrća. MlaĊahni Rimljanin je postao snaţan i vješt pod vodstvom Bruta i
Domicija. Julije se pitao hoće li se Oktavijan bojati šegrtâ u gradu kao nekada. Sumnjao je u
to. Ĉinilo se da mladić dobro uspijeva u društvu grubih vojnika Desete legije te ĉak oponaša
Brutov hod, izazivajući smijeh kod njegova prijatelja. Bio je još tako mlad, i Juliju je bilo
ĉudno kad je pomislio da se on oţenio kad je bio samo jednu godinu stariji od njega.

»Jutros sam nauĉio novu lukavštinu, gospodine«, reĉe Oktavijan ponosno.

Julije mu se nasmiješi. »Morat ćeš mi to pokazati«, reĉe on, pruţivši ruku da mu razbaruši
kosu.

Oktavijan je sav zasjao odgovarajući na taj sitan znak paţnje. »Hoćeš li onda sutra s nama
vjeţbati?« upitao je pripremajući se za razoĉaranje.

Julije odmahnu glavom. »Odlazim s Renijem do rudnikâ zlata na nekoliko dana«, reĉe on, »ali
moţda hoću kad se vratim.«

Oktavijan se trsio da pokaţe zadovoljstvo, ali svi su mogli vidjeti da je to primio kao glatko
odbijanje. Julije se gotovo predomislio, ali sumorno ga je raspoloţenje lako vratilo u prijašnje
misli. Nitko od njih ne razumije njegov rad. U njima je djeĉaĉki duh, a on sebi nije više
mogao dopustiti lagodnost toga nehaja. Zaboravivši raniju odluku, Julije posegnu za peharom
i iskapi ga.

»Španjolski će kovaĉ sutra poĉeti raditi s našim legionarima. Zar ne bi mogao odgoditi to
putovanje dok ne vidimo u što si uloţio novac?«

Julije se tako zagledao u njega da je svima postalo neugodno.

»Ne, obavljene su pripreme«, rekao je, nadolijevajući pehar i tiho psujući što je pritom malo
vina prolio po stolu. Julije se namrštio na svoje ruke. Ima li u njima drhtaja? Nije mogao
znati. Kad se priliĉno poljuljan razgovor nastavio, sve ih je promatrao, traţeći neki znak da je
primijećena njegova slabost. Samo se Kabera susreo s njegovim oĉima i starĉevo je lice bilo
puno ljubaznosti. Julije je ispio pehar, odjednom ljut na sve njih.

Servilija je zamoĉila prste u zdjelu s vodom i njima njeţno obrisala usta, i ta je kretnja
zadrţala Julijevu pozornost iako nije bio svjestan toga.

»Uţivala sam u ovome, veoma mnogo, ali putovanje je bilo zamorno«, rekla je smiješeći se
svima. »Ustat ću rano da promatram tvoju vjeţbu, Oktavijane, ako nemaš ništa protiv toga.«

»Naravno, doĊi i gledaj«, reĉe Brut blagonaklono. »Još ću za tebe spremiti koĉiju u
konjušnicama. Ovo je raskošna postaja, kad se usporedi s nekim drugima. Zavoljet ćeš ovo
mjesto.«

»NaĊi dobra konja pa mi ne će trebati koĉija«, odgovori Servilija, primjećujući bljesak u

Julijevim oĉima dok je slušao tu najavu. Muškarci su tako ĉudnovata stvorenja, ali meĊu
njima još nije našla onoga koji ne uţiva u pomisli na lijepu ţenu na konju.

»Nadam se da vam moje djevojke ne će poremetiti ţivotnu koloteĉinu. Sutra ću potraţiti stan
u gradu. Laku noć, gospodo. Generale.«

Ustali su s njom i ona je opet doţivjela neobiĉne srhe uzbuĊenja kad se susrela s Julijevim
pogledom.

Julije je krenuo na poĉinak malo poslije njezina izlaska, ljuljaljući se lagano.

»Ostavio sam zapovijedi u tvojim prostorijama, Brute, za vrijeme dok budem na putu. Pobrini
se da bude straţar kraj onih djevojaka dok su u našoj skrbi. Laku noć.« Napustio je prostoriju
bez ijedne rijeĉi više, hodajući s pretjeranom ukoĉenosti ĉovjeka koji pokušava sakriti uĉinak
prevelike koliĉine vina u krvi. Na trenutak je zavladala muĉna tišina.

»Dobro je imati novo lice ovdje«, reĉe Brut izbjegavajući oprezno teţe teme. »Ona će malo
oţiviti ovo mjesto. U posljednje je vrijeme bilo previše mirno.«

Kabera tiho zazviţda sam za sebe. »Takva ţena… oko nje svi muškarci polude«, reĉe blago, a
zbog prizvuka u njegovu glasu Brut se upitno zagleda u njega. Izraz na starĉevu licu bio je
nepronicljiv dok je lagano klimao glavom i posezao za peharom.

»Veoma je… draţesna«, sloţi se Domicije, traţeći prikladnu rijeĉ.

Brut otpuhnu. »Što ste oĉekivali pošto ste vidjeli mene s maĉem? Valjda nisam mogao poteći
od teglećega konja, zar ne?«

»Doista sam pomislio da u tvojem drţanju ima ţenskih svojstava, da«, odgovori Domicije,
trljajući se zamišljeno po ĉelu. »Da, sada to vidim. Ali njoj ipak to bolje pristaje.«

»To je muška draţest u meni, Domicije, muška. Jako sam sretan što ću ti je sutra opet
pokazati.« Na Brutovo se lice vratio stari smiješak dok je ţmirio zbog hinjene uvrede.

»Ima li u meni muške draţesti, Domicije?« upita Oktavijan.

Domicije polagano kimnu, na svoj nehajan naĉin. »Ima, naravno, mladiću. Samo se Brut bori
kao ţena.«

Brut zaurla kroz smijeh i baci tanjur na Domicija koji se lako izmaknuo. Tanjur je pao na
kameni pod i svi su se komiĉno ukoĉili prije nego što se napetost opet pretopila u šalu.

»Zašto tvoja majka ţeli kuću u gradu?« upita Oktavijan.

Brut ga oštro pogleda, odjednom rastuţen što mora oskvrnuti njegovu nevinost. »Zbog posla,
mladiću. Mislim da će njezine djevojke uskoro zabavljati legiju.«

Oktavijan je na trenutak zbunjeno gledao oko sebe, zatim mu je zasjalo lice. Svi su ga napeto
gledali.

»Hoće li naplaćivati punu cijenu onomu tko je moje dobi, što mislite?« rekao je Oktavijan.
Brut je bacio drugi tanjur u njegovu smjeru, pogodivši Kaberu.

Leţeći na uskoj slamarici u sobi iznad njih, Julije je ĉuo njihov smijeh i ĉvrsto je stisnuo oĉi u
mraku.

3. POGLAVLJE
Servilija je zaĉas zavoljela gradić Valenciju. Ulice su bile ĉiste i
vrvjele su narodom. Grad je odisao nekim obiljem od kojega su je svrbjeli dlanovi. Ipak,
unatoĉ znakovima bogatstva, u njemu se osjećala svjeţina koju je njezin drevni grad izgubio
prije mnogo stoljeća. Bio je to neviniji grad. I pronalaţenje prave zgrade bilo je lakše nego što
je oĉekivala. Nije bilo sluţbenikâ koje treba privatno potplatiti prije nego što se potpišu
dokumenti; radilo se jednostavno o tome da se naĊe odgovarajuće mjesto i da se trenutni
vlasnik isplati u zlatu. Bilo je to osvjeţenje nakon rimske birokracije, a vojnici koje je Brut
poslao s njom bili su sposobni pokazati joj tri moguće lokacije ĉim je to zatraţila. Prve su
dvije bile blizu mora i vjerojatno bi privukle više luĉkih radnika nego što bi ona ţeljela. Treća
je bila savršena.

U mirnoj ulici blizu trţnice i daleko od pristaništa, prostrana graĊevina s dojmljivim

proĉeljem od bijela kamena i bjelogoriĉna drveta. Servilija je odavno bila upoznata s
potrebom da se svijetu pokazuje ugodna vanjština. Bilo je sumornih kućica u zabaĉenim
dijelovima grada gdje su udovice i kurve ostvarivale malu dodatnu zaradu na svojim leĊima,
ali zgrada kakvu je ona ţeljela privlaĉit će dostojanstvenike i ĉasnike iz legije i u skladu s tim
biti skuplja.

Kraj toliko novih kuća što ih je podizala Deseta, Servilija je osjetila da bi vlasnik mogao biti
pod pritiskom, pa je konaĉna cijena bila uistinu povoljna, ĉak i s budućim pokućstvom i
opremom. Nešto je od toga trebalo poslati brodom iz Rima, iako je brz obilazak mjesnih
krojaĉica donio niz manjih pologa i sklopljenih poslova.
Postavši vlasnicom kuće, platila je trgovcu koji je isplovljavao da uzme popis njezinih
narudţbi iz Rima. Trebat će još barem ĉetiri ţene i Servilija je briţno navela njihova svojstva.
Bilo je vaţno steći dobar glas izvrsnim uslugama.

Nakon tri dana preostalo je samo da se kući dade ime, iako je to Serviliji priĉinilo više nevolja
nego što je oĉekivala. Premda nije bilo jasnih zakonskih propisa, Servilija je instinktivno
znala da to mora biti nešto diskretno ali sugestivno. Nimalo ne bi bilo dobro nazvati je
»Kućom ovnova« ili sliĉno.

Naposljetku ju je Angelina iznenadila svojim prijedlogom. »Zlatna ruka« bilo je dovoljno

erotiĉno bez prizvuka sirovosti i Servilija se pitala nije li Angelinu na tu pomisao navela
njezina svijetla kosa. Kad je pristala na to ime, Angelina je poskoĉila i poljubila je u oba
obraza. Djevojka je znala biti predivna kad su stvari tekle po njezinoj ţelji, o tome nije bilo
sumnje.

Trećega jutra nakon ulaska u grad, Servilija je promatrala krasno nacrtan znak obješen o
ţeljezne kuke i nasmiješila se kad je nekolicina iz Desete buĉno pozdravila taj prizor. Oni će
pronijeti glas da je kuća otvorena za poslovanje, i Servilija je oĉekivala da će prva noć imati
velik promet. Poslije toga budućnost će biti osigurana i ona se pouzdano nadala da će za
nekoliko mjeseci moći nekom drugom prepustiti upravu. Bilo je primamljivo pomisliti da bi
sliĉne ustanove mogla osnovati u svakom španjolskom gradu. Najfinije djevojke i osjećaj
Rima. Trţište je tu, novac će se slijevati u njezine škrinje.

Servilija se okrenu prema ĉuvarima i nasmiješi im se.

»Nadam se da ćete dobiti propusnice za veĉeras?« reĉe ona vedro.

Oni se meĊusobno pogledaše, svjesni da je straţa u pristaništu odjednom postala vaţan

ĉimbenik u njihovim novĉarkama.

»Moţda bi se tvoj sin mogao za nas zauzeti, gospo«, odgovori ĉasnik.

Servilija se na to namrštila. Iako nisu o tome otvoreno govorili, slutila je da je Brutu nemalo
neugodno zbog njezina posla. Pitala se zapravo je li Juliju reĉeno o novoj kući i što on misli o
tome. Moţda nije ništa ĉuo o njezinim planovima daleko na jugu kod svojih rudnika, iako nije
vidjela zbog ĉega bi joj mogao zamjeriti.

Servilija je nehajno prešla rukom preko grla dok je razmišljala o njemu. Danas se morao
vratiti. Vjerojatno u tom ĉasu jede u vojarni, pa ako ona krene bez odgaĊanja, mogla bi se
vratiti u utvrdu prije nego što dan bude na izmaku.

»Trebat će mi stalni ĉuvari za kuću«, reĉe ĉasniku kad joj je to palo na pamet. »Ako ţeliš,
zamolit ću generala da tebe postavi ovdje. Uostalom, ja sam graĊanka Rima.«

Straţari su se meĊusobno pogledali s crnim slutnjama. Koliko god ta ideja izgledala ĉudesno,
pomisao da bi Cezar ĉuo njihova imena u zahtjevu da ĉuvaju bludilište bila je dovoljna da
ugasi ţar svakoga muškarca. Nevoljko su svi odmahnuli glavom.

»Mislim da bi njemu ovdje više odgovarali domaći ljudi kao ĉuvari«, reĉe ĉasnik naposljetku.
Servilija uze uzde svoga konja iz ruku jednog vojnika i vinu se u sedlo. Štitnici za noge bili su
joj malko široki, ali suknja ili stola nisu bile nimalo prikladne za jahanje.

»Uzjašite, momci. Poći ću i upitati ga, pa ćemo vidjeti«, reĉe ona okrećući konja i
podbadajući ga u lagan galop. Kopita su glasno zabubnjala po ulici i ţene su u susjedstvu
podignule obrve gledajući ĉudnu Rimljanku koja je jahala poput vojnika.

Julije se pozdravljao s postarijim Španjolcem na kapiji kad je Servilija dojahala do utvrde.

Danju su vrata bila otvorena i straţari su samo kimnuli i prošli ravno u dvorište. Njezini su
pratioci iz grada smjesta poveli konje da ih napoje i nahrane, ostavivši nju samu. Pokazuje se
da je iznimno korisno biti Brutova majka, primijetila je.

»Htjela bih s tobom govoriti, generale, ako smijem«, doviknula je, vodeći konja prema njima
dvojici.

Julije se namrštio jedva skrivajući ljutnju.

»Ovo je gradonaĉelnik Del Subió, Servilija. Bojim se da za tebe danas popodne nemam
vremena. Moţda sutra.«

Okrenuo se da povede postarijeg ĉovjeka u glavnu zgradu, a Servilija je brzo nastavila

govoriti, dobacivši gradonaĉelniku kratak osmijeh.

»Razmišljala sam da odjašem do okolnih gradića, generale. Moţeš li mi preporuĉiti kojim

putem?«

Julije se okrenuo prema gradonaĉelniku. »Molim te, samo jedan ĉas«, rekao je.

Del Subió se naklonio pogledavši Serviliju ispod ĉekinjastih obrva. Da je on rimski general,
ne bi takvu ljepoticu ostavio da se sama duri. I u svojoj poodmakloj dobi Del Subió je cijenio
krasne ţene, pa se zaĉudio Julijevoj ljutnji.

Julije pristupi Serviliji.

»Ova brda nisu posvema sigurna. Ima hulja i putnika koji će te istog ĉasa napasti. Budeš li
imala sreće, samo će ti oteti konja i ostaviti te da se vratiš pješice.«

Izrekavši upozorenje, pokušao se vratiti ka gradonaĉelniku.

»Moţda bi mi se onda ti volio pridruţiti, radi zaštite?« reĉe Servilija njeţno.

On se ukoĉio, gledajući je u oĉi. Srce mu je zalupalo u prsima od misli prije nego što se
svladao. Nju nije lako odbiti, ali njegovo je poslijepodne ispunjeno poslom. Oĉima je
pretraţio dvorište i opazio Oktavijana koji je izlazio iz konjušnica. Julije oštro zazviţda da
privuĉe mladićevu paţnju.

»Oktavijane. Osedlaj konja za sebe. Sluţba pratnje.«

Oktavijan pozdravi i nestade opet u tami konjušnica.

Julije bezizraţajno pogleda Serviliju, kao da je već zaboravio njihov razgovor.

»Hvala«, rekla je, ali on joj nije odgovorio dok je odvodio Del Subióa u zgradu.

Kad se Oktavijan opet pojavio, već je jahao i morao se nisko sagnuti u sedlu da proĊe ispod
luka na vratima konjušnice. Njegov je smiješak išĉeznuo kad je vidio izraz Servilijina lica dok
se hvatala za obluk i prebacivala nogu preko sedla. Nikada ju nije vidio srditu i sada je zbog
gnjeva u oĉima bila još ljepša. Ne kazavši mu ni rijeĉi, smjesta je projurila kroz kapiju
galopom, prisilivši straţare da se maknu u stranu kako ih ne bi oborila s nogu. Raširivši oĉi od
iznenaĊenja, Oktavijan je pojurio za njom.

Jahala je ţestoko ĉitavu milju prije nego što je uzdom potaknula konja na umjereniji trk.
Oktavijan je smanjio razmak i jahao naporedo s njom, nesvjesno pokazujući vještinu dok se
toĉno usklaĊivao s njezinim korakom. Dobro rukuje konjem, primijetio je okom iskusna
konjanika. Mali trzaji uzde vodili su zadahtala konja lijevo i desno oko zapreka, i jednom ga
je nagnala da preskoĉi palo drvo, uzdiţući se u sedlu i spustivši se natrag bez potresa.

Oktavijan je bio oĉaran i rekao je u sebi da ne će progovoriti dok ne naĊe nešto dovoljno zrelo
i zanimljivo da se kaţe. Nadahnuće mu nije dolazilo, ali ĉinilo se da ona ţeli nastaviti šutnju i
usredotoĉiti se na jahanje dajući oduška gnjevu zbog Julijeve osornosti. Naposljetku je
zaustavila konja, lagano zadihana. Dopustila je Oktavijanu da joj se pribliţi i nasmiješila mu
se.

»Brut kaţe da si s Julijem u srodstvu. Priĉaj mi o tome.«

Oktavijan je uzvratio smiješak, nemoćan da se odupre njezinim ĉarima ili da se upita o

njezinim razlozima.

Julije je otpustio posljednjeg molitelja prije sat vremena i stajao je sam na prozoru koji gleda
na brda. Potpisao je nareĊenja da se zaposli još tisuću ljudi u rudnicima i odobrio naknadu
trojici ljudi ĉiju su zemlju obuhvatile nove graĊevine na obali. Koliko je još drugih sastanaka
bilo? Deset? Ruka ga je boljela od pisama koja je napisao i lagano ju je masirao drugom
rukom dok je stajao i ĉekao. Njegov je posljednji pisar otišao u mirovinu prije mjesec dana i
on je bolno osjećao njegov gubitak. Oklop mu je visio na drvenu stalku kraj radnoga stola, a
noćni zrak je bio pravo osvjeţenje pireći po tunici koja je pocrnjela od znoja. Zijevnuo je i
grubo protrljao lice. Smraĉivalo se, ali Oktavijan i Servilija još su bili negdje vani. Pitao se je
li sposobna zadrţati mladića dokasno na putu samo da njega zabrine, ili im se pak nešto
desilo. Moţda je koji konj poĉeo hramati pa ga je trebalo voditi do utvrde.

Julije lagano šmrknu. To bi bila dobra lekcija, ako je tako. Kad se skrene s putova, zemljište
je krševito i divlje. Konj lako moţe slomiti nogu, naroĉito u veĉernjem sumraku kad tama
skriva rupe i ţivotinjske logove.

Smiješno je bilo što se brine. Dvaput je izgubio strpljenje i odmaknuo se krupnim koracima
od prozora, ali dok je u mislima prebirao sutrašnje duţnosti, zatekao se kako polagano opet
prilazi pogledu na brda, traţeći ih. Da nema povjetarca, soba bi moţda bila zagušljiva, rekao
je sam sebi, previše umoran da bi povjerovao u samoobmane.

Kad se sunce pretvorilo u crvenu crtu iznad planina, ĉuo je topot kopita u dvorištu i bez ţurbe
odmaknuo se od prozora da ne bi bio viĊen. Tko je ta ţena da ga ispunjava tolikom
nelagodom? Pitao se koliko će im dugo trebati da istimare i napoje konje prije nego što uĊu u
kuću. Hoće li se opet pridruţiti ĉasnicima za stolom? Bio je gladan, ali nije htio zabavljati
gošću. Naredit će da mu hranu pošalju gore, i…

Tiho kucanje na vratima prekinulo je njegove misli, i on se trgnuo. Znao je da će to biti ona
još dok je ĉistio grlo da bi uzviknuo »Naprijed!«

Servilija je otvorila vrata i ušla u sobu. Kosa joj je bila raskuštrana poslije jahanja i obraz joj
je bio uprljan zemljom. Mirisala je na slamu i konje i on je oćutio kako mu se osjetila
razbuĊuju dok je gleda. Još je bila ljuta, to je vidio pribirući odluĉnost da joj uskrati što god je
došla traţiti. Bilo je uistinu previše što je ušla a da se uopće nije najavila. Što je radio straţar
dolje? Je li ĉovjek zaspao? Ĉut će on svoje kad ta ţena ode, zakleo se Julije u sebi.

Servilija bez rijeĉi zakoraĉi drvenim podom prema njemu. Prije nego što je mogao išta uĉiniti,
stavila mu je ruku na prsi i osjetila kako mu srce lupa ispod tkanine.

»Još je toplo, dakle. Poĉinjala sam se ĉuditi«, reĉe ona blago. U glasu joj je bilo prisnosti koja
ga je uznemirila ali nekako nije mogao oćutjeti ljutnju koju je oĉekivao. Osjećao je mjesto
gdje je leţala njezina ruka, kao da je ostavila vidljiv trag dodira. Gledala ga je u lice, stojeći
vrlo blizu njega, i on je odjednom postao svjestan mraka u sobi.

»Brut će se pitati gdje si«, reĉe on.

»Da, on se ponaša veoma zaštitniĉki«, odgovori ona. Okrenula se da poĊe i on je gotovo

pruţio za njom ruku, promatrajući je zbunjeno dok je koraĉala dugaĉkom sobom.

»Ne bih bio… ni pomislio da ti treba mnogo zaštite«, promrmljao je. Nije zapravo htio da ona
to ĉuje, ali vidio je da se nasmiješila prije nego što su se za njom zatvorila vrata, dok su se
njegove misli kovitlale u vrtlogu. Polagano je odahnuo, tresući glavom dok se ĉudio svojem
ponašanju. Osjećao se kao da na njega netko vreba, ali nije mu bilo neugodno. Njegov umor
kao da je išĉeznuo pa je pomislio kako bi se na koncu konca mogao pridruţiti ĉasnicima za
veĉerom.

Vrata su se opet otvorila i on je pogledao da je vidi, još je bila ondje.

»Hoćeš li sutra sa mnom poći na jahanje?« upitala je. »Oktavijan kaţe da ti najbolje poznaješ
okolicu.«

Lagano je kimnuo, nije se mogao prisjetiti koje je sastanke predvidio niti mu je bilo do njih
naroĉito stalo. Koliko je prošlo vremena od njegova posljednjeg slobodna dana?

»U redu, Servilija. Sutra ujutro«, rekao je.

Ona se tada osmjehnula bez odgovora, zatvarajući bešumno vrata iza sebe. Priĉekao je
trenutak dok nije ĉuo njezin lak korak niza stube i zatim se opustio. Iznenadio se kad je
spoznao da se veseli sutrašnjem jahanju.

Kad je danje svjetlo zgasnulo, peć je pretvorila radionicu u mjesto ispunjeno vatrom i
sjenama. Jedino je osvjetljenje dolazilo iz vignja i ţar je obasjavao rimske kovaĉe dok su
nestrpljivo ĉekali da se otkrije tajna tvrdoga ţeljeza. Julije je platio ĉitavo bogatstvo u zlatu da
ih pouĉi španjolski majstor, ali to nije bilo nešto što se moţe predati u ciglom trenutku, ĉak ni
u jednom danu. Na njihovo oĉajanje Cavallo ih je vodio kroz ĉitav postupak, korak po korak.
Isprva su se opirali što se prema njima ponašao kao da su šegrti, ali onda su iskusniji meĊu
njima vidjeli kako je Španjolac dosljedan u svakom dijelu svoje vještine i poĉeli su slušati. Na
njegovu su zapovijed prva ĉetiri dana cijepali ĉempresovo i johino drvo i cjepanice slagali
ispod gline u jami velikoj poput kuće. Kad se drvo pougljenilo, pokazao im je peć s rudaĉom i
pouĉio ih kako se ispire grubo kamenje prije nego što se zapeĉati ugljenom da bi ĉisto gorjelo.

Svi su oni voljeli svoj zanat, i potkraj petog dana bili su veoma uzbuĊeni kad je Cavallo prinio
k peći grumen ţeljeza i izlio ga rastopljena u glinene kalupe, da bi naposljetku iskrenuo teške
metalne šipke pred njih na radnu klupu da ih ispitaju.

»Johino drvo gori hladnije nego većina drugih i usporuje promjene. Zbog toga kovina postaje
tvrĊa jer većim dijelom upija ugljen, ali to je samo dio toga«, rekao im je, ubacujući jednu
šipku u svijetloţuti plamen svoga vignja. Bilo je jedva mjesta da se dvije šipke zagrijavaju u
isto vrijeme, pa su se sjatili oko druge, oponašajući svaku kretnju i uputu koju im je davao.
Nabijena radionica nije ih mogla sve primiti, pa su na smjenu ulazili i izlazili na hladni
veĉernji zrak. Samo je Renije stajao cijelo vrijeme kao promatraĉ, šutke zapaţajući svaki
stupanj postupka, dok mu se s ĉela slijevalo dovoljno znoja da ga zaslijepi.

I on je bio oĉaran. Iako se sluţio maĉevima otkad je postao zreo, nikada nije gledao kako se
prave, i zbog toga je cijenio vještinu stamenih ljudi koji zemlju pretvaraju u blistave oštrice.

Cavallo se posluţio ĉekićem da šipku preoblikuje u maĉ, zagrijavajući je uzastopce dok šiljak
nije poĉeo sliĉiti na crn gladius, pod korom neĉistoće. Dio vještine oĉitovao se u procjenjivaju
temperature po boji pri izlasku šipke iz ognja. Svaki put kad se maĉ uţario do toĉna stupnja
vreline, Cavallo ga je podignuo da vide preljev ţutila prije nego što bi išĉeznulo. Polijegao je
smekšanu kovinu i udarao dok je na njoj cvrĉao njegov znoj, padajući u krupnim kapima da bi
nestao pri dodiru.

Njihova se šipka usporeĊivala s njegovom u svakom trenutku, i kad je mjesec ogranuo,

Cavallo je zadovoljno kimnuo Rimljanima. Njegovi su sinovi zapalili plitko zemljano korito
puno ugljena i dugaĉko poput ĉovjeka, i prije nego što je uklonjen s njega poklopac ono se
ţarilo svijetlo kao viganj. Dok mu se maĉ opet grijao, Cavallo je pokazao na niz koţnih
pregaĉa o klinovima. Nespretno ih je bilo nositi, jer su bile debele i ukrućene od starosti.
Pokrivale su ĉitavo tijelo od vrata do stopala, ostavljajući slobodne samo ruke. Smiješio se
dok su ih oni navlaĉili na se, već sviknuti na to da slijede njegove upute bez pogovora.

»Trebat će vam zaštita«, rekao im je dok su se muĉili hodajući u pregaĉama koje su im

smetale. Na njegov znak sinovi mu se posluţiše mašama da podignu poklopac s korita s
drvenim ugljenom, a Cavallo izvuĉe ţutu oštricu iz peći. Rimski se kovaĉi naguraše bliţe
znajući da gledaju stupanj obrade koji nisu prepoznali. Renije se morao odmaknuti zbog
iznenadna toplinskog vala te je izduţivao vrat da vidi što se dogaĊa.

U bijeloj vrelini ugljena Cavallo je ponovno udarao ĉekićem po oštrici, šaljući iskre i
uskovitlane plamiĉke vatre u zrak. Jedan mu je pao na kosu i on je rukom automatski ugasio
plamen. Neprestano je okretao oštricu, dok mu se ĉekić dizao i spuštao s manje snage nego u
prvim udarcima. Zveket je bio gotovo njeţan, ali svi su mogli vidjeti kako se ugljen lijepi uz
kovinu u crnim ljuskama.
»Ovdje moramo biti brzi. Ne smije se previše ohladiti prije kaljenja. Gledajte boju… Sada!«

Cavallov se glas smekšao, oĉi mu se ispunile ljubavlju prema kovini. Dok je crvenilo
tamnjelo, podignuo je maše i gurnuo maĉ u vjedro vode uz grgoljanje pare koja je ispunila
malu radionicu.

»Zatim natrag u vrelinu. Najvaţniji stupanj obrade. Ako sada pogrješno procijenite boju, maĉ
će biti loman i neuporabljiv. Morate nauĉiti preljeve ili će vam biti uzalud sve što ste nauĉili.
Ja bih rekao da je to boja krvi stare jedan dan, ali morate sami naći vlastit naĉin pamćenja i
usaditi ga u mozak.«

Drugi je maĉ bio spreman i on je ponovio udaranje po njemu u koritu s ugljenom, ponovno
raspršujući ţarko ugljevlje po zraku. Do tada je već bilo dostatno jasno zašto su morali nositi
koţne pregaĉe. Jedan je Rimljanin stenjao od muke kad mu se ognjeni ugarak zaustavio na
ramenu prije nego što ga je uspio stresti sa sebe.

Maĉeve su opet uţarili gurajući ih još ĉetiri puta u ţar prije nego što je Cavallo napokon
kimnuo. Svi su u radionici bili znojni i praktiĉki slijepi od magle zasićene vlagom. Samo su
oštrice sijevale kroz paru, dok je zrak gorio od vrućine na njihovu tragu.

Zora je vani obasjavala planine iako oni nisu mogli vidjeti svjetla. Svi su zurili u peć tako
dugo da im je sve što bi pogledali bilo tamno.

Cavallovi su sinovi pokrili zemljano korito i odvukli ga natrag do zida. Dok su Rimljani teško
disali i otirali znoj iz oĉiju, Cavallo je zatvorio viganj i uklonio mijehove iz rupa za zrak,
vješajući ih uredno na kuke da budu spremni za sljedeću uporabu. Vrućina je i dalje bila
tegobna, ali zavladao je osjećaj da sve ide kraju kad ih je pogledao drţeći crnu oštricu u
svakoj ruci, dok su mu prsti bili omotani oko tanka šiljka koji će se usaditi u drţak prije
uporabe.

Oštrice su bile bez sjaja i grubo si izgledale. Iako je kovao jednu i drugu sluţeći se samo
okom, bile su potpuno jednake po duţini i širini, a kad su se dovoljno ohladile da bi se mogle
dodavati naokolo, rimski su kovaĉi u svakoj osjetili istu ravnoteţu. PotvrĊivali su vještinu
klimanjem glave i nisu više bili kivni što troše vrijeme daleko od svojih vignjeva. Svaki je
shvatio da su dobili nešto vrijedno i smiješili su se kao djeca odmjeravajući teţinu golih
oštrica.

I Renije je s njima došao na red, iako nije imao iskustva da bi mogao procijeniti teţinu bez
drška. Oštrice su dobivene iz španjolske zemlje, i on je povlaĉio prstom po gruboj kovini,
nadajući se kako će biti sposoban navesti Julija da shvati slavu toga trenutka.

»Korito s drvenim ugljenom daje im tvrdu koru preko meke srţi. Ove oštrice ne će puknuti u
borbi, osim ako u njima ne zaostane neĉistoće ili ako ih kalite pri pogrješnoj boji«, ponosno je
rekao Cavallo usiljenim glasom. Uzeo je oštrice od rimskih kovaĉa i dao im znak da se
odmaknu. Zatim je jednom i drugom snaţno udario po rubu nakovnja, izazvavši duboke
zvukove kao da je zajeĉalo jutarnje zvono. Maĉevi su ostali ĉitavi i on je zadovoljno smirivao
pojaĉano disanje.

»Ubijat će ljude, ovi maĉevi. Oni će smrt pretvarati u umjetnost.« Govorio je s poštovanjem i
oni su ga razumjeli. »Poĉinje novi dan, gospodo. Vaš ugljen će biti spreman oko podne i vratit
ćete se k svojim vignjevima da napravite uzorke novih maĉeva. Ja ću ih htjeti vidjeti, sve vaše
maĉeve, za recimo… tri dana. Ostavite ih bez drţaka, ja ću ih s vama izraditi. A sada, idem u
krevet.«

Prosijedi rimski kovaĉi promrmljali su zahvale i nahrupili van iz radionice, osvrćući se

ĉeznutljivo prema oštricama koje su naĉinili te noći.

4. POGLAVLJE
Pompej i Kras ustadoše sa sjedala u hladovini da pozdrave okupljeni narod. Posjetitelji utrka u
krcatom gledalištu klicali su svojim konzulima u valovima buĉna uzbuĊenja koje je
odjekivalo i potresalo Circus maximus. Pompej je podignuo ruku, a Kras im se blago smiješio
uţivajući u pozornosti. On ju je zasluţio, pomislio je, nakon toliko potrošena zlata. Svi
keramiĉki kipići umjesto ulaznica imali su utisnuta imena dvojice konzula, i premda su se
besplatno dijelili, Kras je ĉuo da su bili dobri kao novac tjednima uoĉi toga dogaĊaja. Mnogi
od onih koji su sjedili ĉekajući prvu utrku masno su platili tu povlasticu. Uvijek mu se sviĊalo
kako puk moţe ĉak i darove pretvoriti u mogućnost zarade.

Vrijeme je bilo lijepo i samo su laki pramenovi oblaka klizili svojom dugaĉkom stazom dok
se gomila smještala i vikala kladeći se izmeĊu sebe. U klupama je vladalo uzbuĊenje i Kras je
primijetio kako je malo obitelji nazoĉno. Bila je tuţna ţivotna ĉinjenica da su se utrke ĉesto
kvarile zbog tuĉnjava u jeftinijim redovima, jer su se ljudi svaĊali oko gubitaka. Ni mjesec
dana prije Cirkus su morali isprazniti legionari koji su pozvani da uspostave red. Pet je ljudi
poginulo u manjoj pobuni kad je favorit izgubio u posljednjoj utrci toga dana.

Kras se namrštio zbog te misli, nadajući se da se nemio dogaĊaj ne će ponoviti. Uspravio se

na sjedalu da vidi poloţaje Pompejevih vojnika na ulazima i glavnim prolazima. To je
dovoljno da zaplaši sve osim najdrskijih, ponadao se. Nije ţelio da se njegova konzularna
godina pamti po graĊanskim nemirima. Kako su stvari stajale, njegova potpora kandidatima
na sljedećim izborima bit će još uvelike vrijedna. Iako još nije prošlo ni pola roka njegove
sluţbe, strane su se u Senatu mijenjale kad su oni koji su se nadali najvišim poloţajima poĉeli
isticati svoja imena. Bila je to najveća igra u Rimu i Kras je znao da će naklonosti koje uspije
pridobiti biti moćan novac tijekom sljedeće godine, ako ne i mnogo dulje.

Kras pogleda ĉovjeka s kojim je dijelio konzulsku ĉast, pitajući se razmišlja li i Pompej o
budućnosti. Kada god je dolazio u napast da prokune zakon koji ih je ograniĉavao, tješio se
ĉinjenicom da je i Pompej sliĉno vezan. Rim ne će dopustiti da se neki novi Marije neprestano
bira za konzula. Ti divlji dani su prošli sa Sulinom sjenom i graĊanskim ratom. Ipak ništa nije
sprjeĉavalo Pompeja da uzgaja vlastite favorite koji će ga naslijediti.

Kras je poţalio što se ne moţe otresti osjećaja nedoraslosti koji ga je opsjedao kad god je bio
u društvu s Pompejem. Za razliku od njegovih oštrih crta, Pompej je izgledao kako bi se
oĉekivalo da izgleda konzul, sa snaţnim licem i blago prosijedom kosom. Kras se u sebi pitao
ne pomaţe li toj dostojanstvenoj slici malo bijelog pudera na sljepooĉnicama. Ĉak i sjedeći
pokraj njega nije mogao biti siguran.

Kao da mu bogovi nisu dovoljno dali, ĉinilo se da Pompej ima njihov blagoslov i u vojnim
pothvatima. Obećao je narodu da će uništiti gusare na moru i za samo nekoliko mjeseci
rimska je flota oĉistila Mare Internum od tih grabeţljivaca. I trgovina je procvjetala kako je
Pompej obećao. Nitko u gradu nije zahvaljivao Krasu što je financirao pohod ili što je pretrpio
gubitak brodova koji nisu preţivjeli bitke. Naprotiv, morao je još više bacati zlata pred puĉane
da ga ne bi zaboravili, dok se Pompej mogao spokojno odmarati praćen njihovim
oboţavanjem.

Kras je lupkao prstima jedne ruke po drugoj dok je razmišljao. Rimski graĊani poštuju samo
ono što mogu vidjeti. Ako podigne vlastitu legiju da vojnici krstare ulicama, blagoslivat će ga
svaki put kad neki njegov ĉovjek uhvati lopova ili prekine tuĉnjavu. Znao je da ga Pompej
nikada ne će smatrati jednakim dok ne bude imao legiju. Nije to bila nova ideja, ali
suzdrţavao se od pobijanja novoga stijega na Marsovoj poljani. Uvijek je u dubini osjećao
strah da Pompej ima pravo u svojoj procjeni. Kojim se pobjedama za Rim moţe Kras
podiĉiti? Bez obzira na to u kakve ih sjajne oklope zaodjenuo, legiju mora netko dobro voditi,
i dok se ĉinilo da to Pompej ĉini bez ikakva napora, pomisao na još jedno poniţenje
predstavljala je više nego što bi Kras mogao podnijeti.

Ratovanje protiv Spartaka bilo je dovoljno loše, pomislio je ojaĊeno. Bio je siguran da mu se
još smiju što je podignuo zid preko »noţnog palca« Italije. Nitko iz Senata nije to javno
spomenuo, ali glas se prosuo preko vojnika i doušnici mu su javljali da je i dalje predmet
smijeha meĊu brbljavim gradskim puĉanstvom. Pompej mu je rekao da to ništa ne znaĉi, ali
lako je njemu bilo biti zadovoljan sam sa sobom. Tko god bude izabran potkraj godine,
Pompej će i dalje biti snaga u Senatu. Kras bi volio da i sam bude tako siguran u svoj poloţaj.

Obojica su promatrala kako je donijeto sedam drvenih jaja na središnju okosnicu staze. Na
poĉetku svakoga kruga jedno će se ukloniti dok će posljednje dati znak za mahnitost borbe
kojom se okonĉava svaka utrka.

Kad se obred prije utrka primaknuo zakljuĉenju, Kras je dao znak iza sebe i otmjeno odjeven
rob stupio je naprijed da prenese njegove oklade. Iako je Pompej prezirao tu mogućnost, Kras
je proveo koristan sat s momĉadima i njihovim konjima u mraĉnim konjušnicama ispod
gledališta. Smatrao je sebe dobrim procjeniteljem i mislio je da je zaprega španjolskih bijelaca
pod Paulom nezaustavljiva. Oklijevao je dok je rob ĉekao da prenese njegove oklade svojim
gospodarima. Dolina izmeĊu brjegova obiĉno je bila savršena za konje koji vole meku stazu,
ali malo je kiše palo prošloga tjedna i mogao je vidjeti kovitlace prašine na tlu ispod
konzularne loţe. Usta su mu bila suha dok je donosio odluku. Paulo je pouzdan a bogovi vole
kockara. Ovo je njegov dan, uostalom.

»Tri sestercija na Paulovu zapregu«, reĉe on nakon duge stanke. Rob kimnu, ali kad se
okrenuo, Kras ga košĉatim prstima zgrabi za mišicu. »Ne, samo dva. Staza je priliĉno suha.«

Kad je ĉovjek otišao, Kras osjeti kako mu se Pompej smješka.

»Doista ne znam zašto se kladiš«, rekao je Pompej. »Ti si valjda najbogatiji ĉovjek u Rimu,
ali tvoja oklada je sigurno manja od polovice oklada u gledalištu. Što su tebi dva sestercija?
Pehar vina?«

Kras šmrknu zbog teme koju je već prije ĉuo. Pompej je uţivao da ga pecka, ali opet će doći
proseći zlato kad bude morao poduprijeti svoje dragocjene legije. To je bio tajni uţitak
starijeg ĉovjeka, iako se pitao je li Pompej ikada na to pomislio. Da je Kras na njegovu
mjestu, to bi mu bilo kao lagano trovanje, ali Pompej nikada nije mijenjao svoje veselo
ponašanje. Ĉovjek ne razumije dostojanstvo bogatstva, nimalo.

»Konj moţe uganuti nogu ili vozaĉ moţe pasti u svakoj utrci. Zar od mene oĉekuješ da
razbacujem zlato na puku sluĉajnost?«

Rob se vratio i pruţio Krasu potvrdu koju je ovaj ĉvrsto stisnuo. Pompej ga je pogledao
blijedim oĉima u kojima se vidjelo gaĊenje, ali Kras je hinio da to ne primjećuje.

»Osim Paula, tko još vozi u prvoj utrci?« upita Pompej roba.

»Još trojica, gospodaru. Nova zaprega iz Tracije, Dacije iz Mutine i još jedna zaprega koja je
stigla iz Španjolske. Kaţu da su konji iz Španjolske prošli kroz oluju koja ih je uznemirila.
Trenutno većina novca ide na Dacija.«

Kras se oštro zagleda u ĉovjeka. »To nisi prije spomenuo«, obrecnu se on. »I Paulo je doveo
konje iz Španjolske. Jesu li se patili na istom brodu?«

»To ne znam, gospodaru«, odgovori rob prignuvši glavu.

Kras se zacrvenio razmišljajući bi li povukao okladu prije nego što poĉne utrka. Ne, ne će to
uĉiniti pred Pompejem, osim ako ne naĊe izliku da ode na nekoliko trenutaka.

Pompej se nasmiješio zbog nove konzulove neugodnosti. »Imat ću povjerenja u narod. Stotinu
zlatnika na Dacija«, reĉe on.

Rob nije ni trepnuo na svotu koja je premašivala njegovu prodajnu cijenu.

»Sigurno, gospodaru. Donijet ću ti potvrdu.« Zastao je naĉas išĉekujući u tišini, ali Kras ga je
samo poprijeko pogledao.

»Brzo, utrka samo što nije poĉela«, dodade Pompej, poslavši roba da potrĉi. Vidio je kako se
dvojica stjegonoša primiĉu dugaĉkom bronĉanom rogu na rubu staze. Gomila je klicanjem
pozdravila razlijeganje zvuka i vrata konjušnica su se otvorila.

Prvi je izišao Rimljanin, Dacije, a laka su mu kola vukli crni konji. Kras se uzvrpoljio
zapaţajući bahato drţanje i ravnoteţu ĉovjeka dok je upravljao svojom zapregom zaokrenuvši
je glatko u voţnji do poĉetne crte. Ĉovjek je bio nizak i zdepast i gomila mu je divlje klicala.
Naklonio se prema konzularnoj loţi i Pompej je ustao da mu uzvrati pozdrav. Kras je uĉinio
to isto, ali Dacije se već bio okrenuo na drugu stranu da dovrši pripreme.

»Izgleda gladno danas, Krase. Njegovi konji grizu ţvale«, reĉe Pompej veselo svojem kolegi.
Kras se nije na nj obazreo, promatrao je sljedeću zapregu na pijesku. Bio je to traĉki
natjecatelj, obiljeţen zelenom bojom. Bradat vozaĉ bio je neiskusan i malo je gledatelja
stavilo novac na njega. Ipak su mu duţno klicali, premda su mnogi već izvijali vratove da
vide kako posljednje dvije zaprege izlaze iz mraĉnih konjušnica.

Paulo je pucnuo dugaĉkim uzdama iznad svojih španjolskih konja kad su dotutnjali na sunce.
Kras je udario šakom po ogradi kad ih je ugledao.

»Dacije će se morati potruditi da ove pobijedi. Pogledaj u kakvu su stanju, Pompeju.

Veliĉanstveni su.«

Paulo je izgledao samopouzdano dok je pozdravljao konzule. Ĉak izdaleka Kras je vidio
bljesak bijelih zubi naspram tamne koţe i njegove su se brige djelomice raspršile. Zaprega je
zauzela mjesto kraj drugih i tada se zadnji natjecatelj, Španjolac, dovezao da im se pridruţi.

Kras nije vidio nikakvih nedostataka kod konja prigodom prvog posjeta, ali sad ih je
prouĉavao traţeći znakove slabosti. Unatoĉ Pompejevim tvrdnjama, odjednom je bio uvjeren
da ţdrijepci posve loše izgledaju kad se usporede s ostalima. Kras je nevoljko sjeo kad se rog
opet oglasio i klaĊenje prestalo. Rob se vratio da Pompeju preda potvrdu i konzul se s tim
sitnim keramiĉkim predmetom dokono poigravao dok su ĉekali.

Na mnoštvo naroda spustila se tišina. Dacijeva se zaprega neĉega uplašila i sudarila se s

traĉkom zapregom, prislivši oba vozaĉa da prasnu biĉevima iznad konjskih glava. Dobar
vozaĉ mogao je pucnuti vrškom biĉa nekoliko palaca daleko od svakoga konja u punom trku,
i red se zaĉas uspostavio. Kras je zapazio Traĉaninov mir i pitao se je li propustio priliku. Taj
sitni ĉovjek nije izgledao nimalo neumjesno meĊu iskusnijim upravljaĉima kola.

Tišina je potrajala neko vrijeme dok su konji udarali kopitima i frktali na mjestu, zatim se rog
oglasio po treći put dok se njegovo zavijanje nije izgubilo u grmljavini kad su se zaprege
pokrenule i utrka zapoĉela.

»Dobro si uĉinio, Krase«, reĉe Pompej, gledajući preko mora glava. »Sumnjam da u Rimu
ima ĉovjeka kojemu nije poznata tvoja velikodušnost.«

Kras ga oštro pogleda, traţeći mu na licu trag ruganja. Pompej je bio ravnodušan i ĉinilo se da
ne osjeća pogled.

Ispod njih je grmljavina konja stigla do prvog zaokreta. Laka su kola skliţući se obiljeţila
dugaĉke lukove u pijesku dok su konji hitali dalje. Vozaĉi su se naginjali da odrţe ravnoteţu,
dok ih na stazi nije drţalo ništa više nego njihova vještina i snaga. Bilo je to veoma dojmljivo
a Dacije je spretno kliznuo izmeĊu dviju zaprega i rano izbio na ĉelo. Kras se namrštio zbog
takva razvoja dogaĊaja.

»Jesi li odluĉio koga ćeš poduprijeti za konzula na kraju godine?« rekao je prisiljavajući se da
mu glas bude nepristran.

Pompej se nasmiješio. »Malo je prerano da se o tome razmišlja, prijatelju moj. Uţivam u

tome što sam trenutno ja konzul.«
Kras šmrcnu na tu oĉitu laţ. Predobro je poznavao Pompeja da bi povjerovao u to nijekanje.
Pod pritiskom njegova pogleda Pompej slegnu ramenima.

»Mislim da bi se senator Prando dao nagovoriti da stavi svoje ime na popis«, reĉe on.

Kras je promatrao utrku, razmišljajući što zna o tome ĉovjeku.

»Ima i gorih izbora«, reĉe naposljetku. »Bi li on prihvatio tvoje… vodstvo?«

Pompejeve su oĉi zasjale od uzbuĊenja kad je Dacije nastavio voditi na trkalištu. Kras se pitao
hini li Pompej zanimanje za utrku samo da njemu napakosti.

»Pompeju?« potaknuo ga je.

»On ne bi stvarao smetnje«, odgovori Pompej.

Kras prikri svoje zadovoljstvo. Ni Prando ni njegov sin Svetonije nisu utjecajni ljudi u Senatu,
ali imati slabe ljude kao konzule znaĉilo bi da on i Pompej mogu i dalje upravljati gradom,
jednostavno zamijenivši javni poloţaj za privatni. Povratak u anonimnost zadnjih klupa u
Senatu nakon vodstva u Rimu bila je neugodna perspektiva za njih obojicu. Kras se pitao zna
li Pompej da je on vjerovnik Prandove obitelji i da će nad njim imati vlastit oblik nadzora ako
bude izabran.

»Mogao bih prihvatiti Pranda, ako si siguran u njega«, rekao je nadglasavši buku gomile.
Pompej se okrenuo prema njemu pokazujući zadovoljno lice.

»Izvrsno. Znaš li hoće li se Cina kandidirati?«

Kras odmahnu glavom. »Povukao se nakon kćerine smrti. Jesi li ti što ĉuo?«

U svojoj radoznalosti Kras je uhvatio Pompeja ispod ruke, a Pompej se namrštio na dodir.
Kras je osjetio ţalac mrţnje prema tom ĉovjeku. Kakva prava ima da bude toliko umišljen kad
je Kras platio sve raĉune za njegovu veliku kuću?

»Ništa još nisam ĉuo, Krase. Ali ako ne će Cina, moramo naći drugoga da se kandidira za
drugo mjesto. Moţda nije prerano da se poĉne promicati neko novo ime.«

Kad je poĉeo ĉetvrti krug, Dacije je vodio za cijelu duţinu, dok je Traĉanin drţao mjesto iza
njega. Paulo je bio treći, sustiţući ih s konjima koji su prepatili morsku bolest. Publika je
navijala i svako je oko bilo na zapregama kad su obilazile daleki ugao i galopirale kroz
poĉetni poloţaj ulazeći u peti krug. Drveni je obelisk uklonjen i glasovi su postajali promukli
od dernjave.

»Jesi li razmišljao o Juliju? Njegov je rok sluţbe u Španjolskoj na isteku«, reĉe Kras.

Pompej mu dobaci pogled, odjednom zabrinut. I dalje je sumnjao u Krasa zbog odanosti
mladom Cezaru koju on nije dijelio. Nije li taj ĉovjek otpisao dugove Desete legije uskoro
nakon Julijeva preuzimanja zapovjedništva? Pompej odmahnu glavom.

»Njega ne, Krase. Taj pas ima zube. Siguran sam da ne ţeliš raskol, nimalo više nego ja.«
Dacije je povećao vodstvo a Kras je nastavio govoriti, zadovoljan što moţe namreškati
spokojnu duševnu površinu svoga kolege.

»Kaţu da je Cezar izvrstan u Španjolskoj. Nove zemlje pod našom vlašću, novi gradovi.
Vjerujem da je bilo ĉak govora o trijumfu za njega.«

Pompej oštro pogleda Krasa naboravši ĉelo. »Ništa nisam ĉuo o trijumfima i jasno sam rekao
što mislim. Kad njegovo namjesništvo isteĉe, poslat ću ga nekamo drugdje. U Grĉku, moţda.
Sve što planiraš valja zaboraviti, Krase. Bio sam svjedokom dok su moji ljudi za njega stajali
na kiši kad je dobio hrastov vijenac. Moji vlastiti ljudi, a ĉastili stranca! Dovoljno se dobro
sjećaš Marija. Ne ţelimo još jednoga u gradu, a najmanje kao konzula.«

Kras dugo nije odgovorio i Pompej je odluĉio protumaĉiti njegovu šutnju kao pristanak.

Ispod njih na stazi Dacije je stigao iza leĊa zaostaloj španjolskoj zaprezi i skrenuo da je
zaobiĊe. Umorni vozaĉ ţestoko se zaljuljao dok ga je Dacije prestizao, izgubivši u hipu
nadzor nad konjima. To je bilo dovoljno dugo. Uz prasak koji se mogao ĉuti iznad
zaprepaštena urlanja gomile, obje su se zaprege poremetile i u trenutku su se razgovijetne
konjske linije pretvorile u njištav kaos.

Traĉanin je uzdignuo uzde da izbjegne krš ispred sebe. Njegov biĉ je udarao unutarnje konje
prisiljavajući ih da skrate korak radi zaokreta zbog kojega se gotovo prevrnuo. Gomila je
tjeskobno promatrala dok je sitni ĉovjek upravljao zbunjenim konjima da zaobiĊe zapreku, ali
tada su oni prošli i nastavili juriti ravno naprijed, i mnogi su u Cirkusu ustali na noge da
plješću njegovoj vještini.

Pompej je opsovao ispod glasa videći da Dacije leţi nepomiĉno na pijesku. Jedna mu je noga
bila ĉudno svijena. Koljeno mu je oĉito bilo smrskano, te premda je ostao ţiv, više se ne će
utrkivati.

»Daj znak ĉuvarima koje sam ti dao, Krase. Bit će tuĉnjave kad se oporave od zaprepaštenja.«

Kras je srdito stisnuo ĉeljusti dok je lovio centurionov pogled i podizao stisnutu šaku. Silazili
su izmeĊu klupa i to su ĉinili u zadnji ĉas. Nakon uzbuĊenja zbog propasti konja i kola,
gomila je postala svjesna svojih gubitaka na klaĊenju i poĉela urlikati kao jedan u orgiji
nezadovoljstva. Posljednji je krug prošao bez teškoća i Traĉanin je prvi prešao preko crte uz
opću ravnodušnost. Tuĉnjave su se već zametnule i legionari su brzo djelovali, sluţeći se
plosnatom stranom maĉa da razdvoje ljude koji su se hvatali u koštac.

Pompej je dao znak osobnoj pratnji da je spreman poći i oni su mu krĉili put. Razmijenio je
pogled s Krasom na odlasku i vidio nesklonost na njegovu licu, ovaj put bez maske. Kad je
stigao do ulice, Pompej je utonuo u svoje misli, jedva ĉujući sve veću lomljavu iza sebe.

Julije je sjahao na rubu sela, i njegov konj je poĉeo tiho hrzati pasući travu izmeĊu kamenja
na drevnom putu. On i Servilija odjahali su duboko u unutrašnjost i nije bilo znaka ţivota u
brdima oko njih. Bila je to lijepa zemlja, s prostranim šumama i bjelkastim liticama koje su se
strmoglavljivale u zelene doline. Sunce je bilo prevalilo podne prije nego što su došli do toga
mjesta. Vidjeli su šarene jelene i veprove koji su skiĉeći bjeţali ispred njihovih konja.
Julije je izabrao dugaĉke zaobilazne staze da izbjegne svaki ljudski trag za vrijeme jahanja.
Ĉinilo se da je zadovoljan što je sam s njom, i to je laskalo Serviliji. Povremeno je izgledalo
kao da su oni jedina ţiva stvorenja. Šuma je bila puna sjene i tišine, i prolazili su kroz
sjenovitu tamu kao da su duhovi. Zatim bi drveće ustupilo mjesto sunĉevu sjaju i travnatoj
livadi, pa bi smiono galopirali dalje od tame dok se ne bi zadihali i skupa prasnuli u smijeh.
Servilija se nije mogla sjetiti savršenijega dana.

Selo u koje ju je Julije uveo bilo je neobiĉo mjesto na rubu doline. U blizini je tekla rijeka, ali
nije se ĉulo glasa da bi poremetio mir, kao prije u šumi. Kuće su bile oronule od starosti, a
bujna paprat i bršljan rasli su iz njihovih prozora. Posvuda su se vidjeli znaci propadanja.
Vrata ovješena o krutim koţnim šarkama zijevala su prema njima, a divlje ţivotinje umicale
su im pred oĉima dok su vodili konje ulicom prema središtu. Zbog spokoja u praznom selu
teško im je bilo govoriti, osjećali su se kao uljezi. Serviliju je okolina podsjetila na svodove
nekakva hrama gdje se razlijeţe jeka i ĉudila se zašto ju je Julije onamo doveo.

»Zašto su otišli?« upitala ga je.

On je slegnuo ramenima. »Moglo bi biti bilo što: neprijateljska provala, zarazna bolest.
Moţda su samo ţeljeli naći novi dom negdje drugdje. Ovdje sam provodio dane kad sam tek
bio došao, ali kuće su bile odavna opljaĉkane i malo je toga ostalo da bi se vidjelo kako su
ţivjeli. Ovo je ĉudno mjesto, premda ga volim. Ako ikada stignemo do ove doline s našim
mostovima i novim ulicama, bit ću tuţan dok budem gledao kako sve ovo nestaje.«

Njegova je noga udarila u izblijedio komad keramike koji je nekoć mogao biti uliĉni znak, i
on kleknu da ga pogleda, otpuhujući prašinu. Bio je ĉist i tako tanak da ga je mogao slomiti u
rukama.

»Pretpostavljam da je ovo nekada izgledalo kao Valencija. Trţnica i plodovi na prodaju,

naokolo trĉe djeca s kokošima. Sada je to teško zamisliti.«

Servilija pogleda oko sebe i pokuša prizvati sliku mjesta ispunjena uţurbanim ljudima.
Gušterica pretrĉa duţ zida kraj nje, ulovivši na ĉasak njezin pogled prije nego što će išĉeznuti
ispod spuštene strehe. Bilo je neĉega jezovita u hodu kroz takvo mjesto, kao da se u svakom
trenutku ulice mogu opet ispuniti ţivotom i bukom, bacajući u zaborav prekid u njihovim
ţivotima.

»Zašto dolaziš ovamo?« upita ona.

On je pogleda sa strane, smiješeći se na ĉudan naĉin. »Pokazat ću ti«, reĉe on, skrećući iza
ugla na širi put.

Tu su kuće bile tek hrpe razvalina i Servilija je iza njih mogla vidjeti trg. Zrak je zbog sunca
bio topao i svijetao kad su mu se pribliţili, i Julije je pun išĉekivanja ubrzao korak kad su
stigli do otvorena prostora.

Teško kamenje na trgu bilo je ispucalo i obrubljeno puzavom travom i divljim cvijećem, ali
Julije je preko toga netremice gazio dok su mu oĉi bile uprte u razbijeno postolje i kip koji je
kraj njega leţao u komadima. Njegove su linije bile gotovo posvema izlizane i bijeli je kamen
bio otkrhnut i nagrĊen, ali Julije mu se primaknuo s poštovanjem. Privezao je konje za
mladicu koja je šiknula izmeĊu kamenja na trgu i nagnuo se nad kip, dodirujući linije. Jedna
je ruka nestala, ali mogao je vidjeti da je taj kip nekoć predstavljao moćnu figuru. Servilija je
zapazila rijeĉi koje su bile uklesane na teškom podnoţju i prstom je slijedila ĉudna slova.

»Tko je to?« šapnula je.

»Jedan mjesni uĉenjak mi je rekao — Kralj Aleksandar.«

Julijev je glas bio hrapav od uzbuĊenja i ona je opet osjetila potrebu da ga dodirne, da podijeli
njegove misli. Na svoje zaprepaštenje vidjela je kako mu se skupljaju suze u oĉima dok je
promatrao kameno lice.

»Što je to? Ne razumijem«, rekla je pruţivši ruku prema njemu bez razmišljanja. Njegova je
koţa bila vruća pod njezinom rukom i on se nije odmaknuo.

»Kad vidim njega…« reĉe on tiho, tarući oĉi. Na trenutak je rukom pritisnuo njezinu ruku
prije nego što će je ispustiti da padne. Nakon još jednog dugaĉkog pogleda na kamenu figuru,
slegnuo je ramenima i ponovno se pribrao.

»Kad je dosegnuo moju dob, već je bio osvojio svijet. Govorili su da je boţanstvo. Kad se
usporedim s tim, ja sam uzalud potratio ţivot.«

Servilija je sjela na podnoţje do njega, njihova su se bedra lagano dotaknula, premda je mogla
osjetiti svaki dijelak dodira. Julije je opet progovorio nakon nekog vremena, glas mu je bio
dalek, izgubljen u sjećanju.

»Kad sam bio djeĉak, slušao sam priĉe o njegovim bitkama i njegovu ţivotu. Bio je… ĉudo.
Imao je ĉitav svijet u ruci kad je bio malo više nego dijete. Znao sam zamišljati sebe… znao
sam nekada jasno vidjeti njegovu stazu.«

Opet je Servilija posegnula za njegovim licem, gladeći mu koţu. On je izgledao kao da to

osjeća prvi put i podignuo je glavu da je gleda dok mu je govorila.

»Moţeš imati sve, ako hoćeš«, rekla je, ni sama pritom ne znajući nudi li mu išta više od nade
o slavi ili nešto osobnije. On je kanda ĉuo oba znaĉenja u njezinim rijeĉima i ponovno ju je
uzeo za ruku. Ovaj put su pri dodiru njegove oĉi pretraţivale njezine, postavljajući nijemo
pitanje.

»Ţelim sve«, šapnuo je, i ona nije znala tko se od njih prvi pomaknuo kad su se dodirnuli.
Poljubac se jednostavno dogodio, i oni su osjetili njegovu snagu sjedeći kraj Aleksandrovih
nogu.
 5. POGLAVLJE
Sljedećih je dana izgledalo da vrijeme sporije prolazi, a Servilija
nije mogla naći izlike da opet izvede konje. »Zlatna ruka« je dobro poslovala i trebalo je
dovesti iz Rima dva ĉovjeka dovoljno krupna da smiruju najneobuzdanije pijance. Umjesto da
uţiva u uspjehu, njezine su se misli neprekidno vraćale na neobiĉna mlada muškarca koji je
mogao biti ranjiv i ulijevati strah u istom trenutku. Prisiljavala se da ne pita za njega i ĉekala
je njegov poziv. Kad je poziv došao, glasno se nasmijala, šaleći se na svoj raĉun, ali ipak se
nije mogla oduprijeti uzbuĊenju koje je donio.

Zaustavila se da doda još jednu stapku vjenĉiću koji je plela dok su hodali poljem lelujava
ţita. Julije je zastao s njom, opušten kako se već dugo nije osjećao. Potištenost koja ga je
muĉila kao da je išĉezavala u njezinu društvu, i bilo je ĉudno pomisliti da je njihovo prvo
jahanje u divljinu bilo prije tek nekoliko tjedana. Ona je vidjela dijelove njegova ţivota koji
su mu bili najvaţniji, a on se osjećao kao da je oduvijek poznavao Serviliju.

S njom su ga napustile noćne more koje je kao štenad pokušavao utapati u vinu, iako je
osjećao da još kruţe oko njega. Ona mu je bila Aleksandrov blagoslov, ĉuvarica protiv sjena
koje su ga tjerale u oĉajanje. Mogao je zaboraviti što je postao, zbacujući sa sebe plašt vlasti.
Svakog je dana provodio sat-dva na suncu koje mu nije grijalo samo koţu.

Gledao ju je dok se uspravljala, ĉudeći se snazi osjećaja koje je u njemu pobudila. U jednom
je trenutku mogla pokazati znanje o gradu i senatorima da mu zastane dah, u drugom je bivala
gotovo djetinjasta dok se smijala ili birala nov cvijet da ga uplete meĊu ostale.

Brut je ohrabrivao njihovo prijateljstvo nakon prvog izleta u selo sa skrhanim kipom. Vidio je
da je Servilija bila poput melema smućenom duhu njegova prijatelja, poĉinjući lijeĉiti ranu
koja se predugo pozljeĊivala.

»Pompej je pogriješio kad je dao razapeti robove«, reĉe Julije sjećajući se niza kriţeva i na
njima uplakanih, izmuĉenih likova koji ĉekaju smrt. Slike iz velikog robovskog ustanka još su
bile bolne u njegovoj pameti, ĉak i nakon ĉetiri godine. Vrane su se gostile dok nisu postale
predebele da bi mogle letjeti pa su srdito graktale na njegove ljude koji su nogama udarali
teturave ptice. Julije lagano zadrhta.

»Od sama poĉetka robovima nismo ponudili ništa osim smrti. Znali su da im ne ćemo
dopustiti da umaknu. Imali su loše vodstvo i Pompej ih je sve svezao i razapeo uz cestu od
juga zemlje do grada. Nije bilo veliĉine u njemu kad je tako odgovorio na teror rulje.«

»Ti to ne bi uĉinio?« upita Servilija.

»Spartak i njegovi gladijatori morali su umrijeti, ali u robovskim redovima bilo je hrabrih
ljudi koji su se suprotstavili legijama i pobijedili ih. Ne, ja bih osnovao novu legiju i zasolio je
najokorjelijim gadovima izmeĊu centuriona. Šest tisuća hrabrih ljudi, Servilija, uništenih zbog
njegova slavohleplja. Bio bi to bolji primjer nego pribijanje sviju njih na kriţeve, ali Pompej
ne moţe vidjeti dalje od svojih sitnih pravila i tradicija. On se drţi svoga pravca dok ostatak
svijeta prolazi pokraj njega.«

»Narod ga je s klicanjem dopratio u grad, Julije. Pompej je bio jedini kojega su ţeljeli za
konzula. Kras je zauzeo drugo mjesto u njegovoj sjeni.«

»Bolje bi bilo da su robove sami vratili na imanja«, promrsi Julije. »Tada bi ponosno stajali,
ne bi trĉali ljubiti Pompeju noge. Bolje ti je obraĊivati svoju zemlju nego zazivati ljude poput
Pompeja da ti dade hrane. Bolest je u nama, znaš. Uvijek uzdiţemo nevrijedne ljude da nama
vladaju.«

Borio se da naĊe rijeĉi i Servilija se zaustavila okrenuvši se prema njemu. Toga vrućeg dana
izabrala je stolu od tankog lana i kosu je srebrenim nitima svezala na zatiljku, ostavivši gol
vrat. Svaki dan što ga je s njom provodio kao da je dodavao novu pojedinost njegovoj paţnji.
Poţelio ju je poljubiti.

»Istrijebio je gusare, Julije. Tebi bi to trebalo biti draţe nego ikomu drugom.«

»Drago mi je, naravno«, rekao je gorko, »premda sam taj zadatak ţelio za sebe. Pompej nema
mašte, Servilija. Ima ĉitavih novih zemalja koje obiluju biserima i zlatom, ali on poĉiva i
prireĊuje igre za narod. Na poljima ljudi skapavaju dok im on podiţe nove hramove da se
mole za blagostanje.«

»Ti bi više uĉinio?« upita ona, hvatajući ga ispod ruke. Dodir je bio topao i njegove misli
pobjegoše pred nasrtajem nagle strasti koja ga je iznenadila. Pitao se je li to na njemu vidljivo
dok je mucao odgovor.

»Doista bih više uĉinio. Ima dovoljno zlata da se uzdignu najsirotiji u Rimu, i tu leţi naša
prilika, ako je moţemo iskoristiti. Ništa na svijetu nije kao naš grad. Kaţu da je Egipat
bogatiji, ali mi smo još dovoljno mladi da napunimo pregršti. Pompej je zadrijemao ako misli
da će granice ostati sigurne s legijama koje imamo. Moramo ih više osnovati i platiti ih novim
zemljama i zlatom.«

Ona spusti ruku osjećajući kako drhtaj ţudnje podiţe meke dlaĉice na njezinoj koţi. U njemu
je takva snaga, kad se ne savija pod tugom i oĉajem. Sa strahopoštovanjem i uţitkom vidjela
je kako odbacuje sumornost. Ĉovjek koji je sada uzbuĊuje dodirom nije onaj s kojim se prvi
put srela na kapiji utvrde, pa se pitala što će se zbiti pri ponovnom njegovu buĊenju.

Kad je osjetila da za njim ţudi, to ju je prenerazilo, gotovo ustrašilo. Nije mislila da će to tako
biti. Ljudi koji su je voljeli nikada je nisu dirnuli dublje od koţe za kojom su hlepjeli. Mogli
su se na njoj istrošiti s pukim zametkom pravog drhtaja. Ali ovaj ju je ĉudni mladić
obezglavljivao kada god bi joj njegove oĉi uhvatile pogled. Takve ĉudne oĉi, s crnim
zjenicama koje su ga boljele na jarku svjetlu. Ĉinilo se da vide od ĉega se zapravo sastoje sve
njezine smicalice, prodirući kroz lakoću njezina ponašanja do najskrovitije nutrine.

Uzdahnula je kad su nastavili šetnju. Ona je luda. Ne traje više ono razdoblje u njezinu ţivotu
kad je mogla dopustiti da je zaĉara muškarac star kao njezin sin. Nesvjesno je prešla rukom
preko svezane kose. To ne znaĉi da se njezine godine vide, ni najmanje. Maţe uljem tijelo
svake noći i jede dobro i pomno. Ĉovjek bi joj mogao dati trideset, tako joj govore, umjesto
ĉetrdeset manje jednu koliko ih je dosad stvarno proţivjela. Ponekad se osjećala i starijom,
posebice u gradu, kad bi Kras došao k njoj. Ponekad bi se rasplakala bez ikakva razloga, ali to
je raspoloţenje išĉezavalo brzo kako je i dolazilo. Znala je da bi mladi muškarac pokraj nje
mogao imati svaku djevojku u gradu. Ne će htjeti ţenu što na sebi nosi toliko oţiljaka koje
nitko drugi ne moţe vidjeti.

Prekriţila je ruke, gotovo zgnjeĉivši vjenĉić svezanih cvjetova. Nije posumnjala da u njemu
ne bi mogla razbuktati strast ako bi htjela. On je mlad i nevin u usporedbi s njom. Bilo bi to
lako i ona je shvaćala da to ţeli jednim svojim dijelom koji bi pozdravio njegove ruke na njoj
u visokoj travi na livadi. Lagano je odmahnula glavom. Glupa cura. Nikada ga nije smjela
poljubiti.

Progovorila je brzo da prikrije stanku, pitajući se je li on opazio njezinu rastresenost ili

rumenilo koje joj je preplavilo obraze.

»Već dugo nisi vidio Rim, Julije. Sada u njemu ima toliko sirotinje. Robovska vojska nije
ostavila gotovo nikoga da radi u polju, i prosjaka ima kao muha. Pompej im barem daje okus
slave, ĉak i kad im je ţeludac prazan. Senat mu se ne bi usudio ništa uskratiti u sluĉaju da se
rulja pobuni i svima zaprijeti. Vladalo je krhko zatišje kad sam otišla, a sumnjam da se išta
otada poboljšalo. Ne moţeš zamisliti koliko su blizu kaosa. Senat ţivi u strahu od novog
ustanka koji bi nadmašio bitke sa Spartakom. Svi koji imaju sredstava unajmljuju ĉuvare, a
siromasi se meĊusobno ubijaju po ulicama i ništa se protiv toga ne poduzima. Nisu laka
vremena, Julije.«

»Moţda bih se onda trebao vratiti. Ĉetiri godine nisam vidio kćer i Pompej mi mnogo duguje.
Moţda je vrijeme da naplatim neke dugove i pobrinem se da opet budem sudionikom
zbivanja.«

Na trenutak lice mu je zasjalo od strasti i njezino je srce zaigralo jer je vidjela sliku ĉovjeka
kojega je gledala na suĊenju kad je zadivio Senat otevši pravdu od svojih neprijatelja. Zatim
je trenutak prošao brzo kao što je došao i Julije je od oĉaja glasno ispustio zrak kroz usne.

»Imao sam ţenu da s njom dijelim ţivot prije svega ovoga. Imao sam Tubruka koji mi je bio
više otac nego prijatelj; imao sam svoj dom. Budućnost mi je dolazila u susret sa
svojevrsnom… radosti. Sada nemam ništa osim novih maĉeva i rudnika, a to mi se ĉini da je
besmisleno. Dao bih sve da mi se vrati Tubruk na jedan sat i sa mnom podijeli piće, ili da mi
se pruţi prigoda vidjeti Korneliju samo na trenutak, dovoljno dugo da kaţem kako mi je ţao
što sam joj prekršio zadana obećanja.«

Protrljao je oĉi rukom prije nego što će krenuti dalje. Tada je Servilija gotovo posegnula za
njim, znajući da će mu njezin dodir donijeti utjehu. Suzdrţala se uz golem napor volje. Dodir
bi vodio do više dodira, te premda je bolno ţeljela da se naĊe u njegovu zagrljaju, imala je
snage da se ne upusti u tako dobro poznatu igru kojoj se prepuštala cijelog ţivota. MlaĊa bi ga
ţena moţda privukla k sebi bez stida u trenutku njegove slabosti, ali Servilija je previše znala
da bi to pokušala. Bit će još dana.

Tada se on okrenuo prema njoj i stisnuo je dovoljno ĉvrsto da je zaboli, pritiskujući ustima
njezine usne da mu se otvore. Ona je popustila, nemoćna da sama sebi pomogne.

Brut spretno skliznu iz sedla prolazeći ispod kapije na utvrdi. Deseta je izvodila sloţene
manevre u brdima i Oktavijan se dobro iskazao sluţeći se povjerenim snagama da napadne
Domicija s boka s mnogo pokazane vještine. Brut nije oklijevao hitajući u glavnu zgradu.
Tmurno raspoloţenje koje je na sve njih bacilo sjenu bilo je sada samo uspomena, i znao je da
će Juliju biti drago kad ĉuje kako je njegov mladi roĊak uspješan. Oktavijan ima pleća za
zapovijedanje, kako je Marije znao reći.

Ĉuvar na dnu stubišta nije bio na mjestu, stajao je popriliĉno dalje od predviĊena poloţaja.
Dok je kloparao po stepenicama, Brut ga je ĉuo kako nešto viĉe ali samo se osmjehnuo.

Julije je leţao na poĉivaljci sa Servilijom, a lica su im se zarumenjela od panike zbog

iznenadna i buĉna Brutova ulaska u sobu. Julije je skoĉio gol na noge i gnjevno se suoĉio s
prijateljem.

»Izlazi!« riknuo je.

Brut se smrznuo od nevjerice, zatim se zgrĉio u licu i okrenuo, zalupivši vratima iza sebe.

Julije se polagano okrenuo da se susretne sa Servilijinim oĉima, već poţalivši zbog svoje
srdţbe. Opet je sjeo na dugaĉku poĉivaljku i grubo navukao pokrivaĉ. Njezin teţak miris
ispunjavao mu je nosnice i znao je da miriše po njoj. Kad je ustao, toplina pokrivaĉa ostala je
iza njega i on se udaljio, razmišljajući što mu je ĉiniti.

»Ja ću otići do njega«, rekla je ona, ustajući.

Obuzet vlastitom ogorĉenošću, Julije je jedva primijetio njezinu nagost. Bilo je ludo zaspati
gdje su ih mogli zateći, ali nije imalo smisla ţaliti zbog onoga što je prošlo. Potresao je
glavom zavezujući sandale.

»Ti imaš manje razloga za ispriĉavanje. Pusti me da ja prije odem do njega«, rekao je.

Njezine se oĉi ohladiše na trenutak. »Ne ćeš se valjda ispriĉavati… za mene?« rekla je, a glas
joj je bio prijetvorno miran.

Julije je stajao i gledao joj u lice. »Ni za jedan trenutak s tobom«, rekao je njeţno.

Tada mu je došla u zagrljaj i on je našao nešto neopisivo erotiĉno u drţanju gole ţene dok je
sam bio odjeven. Odmaknuo se sa smiješkom usprkos zabrinutosti zbog Bruta.

»Bit će on u redu kad se malo smiri«, rekao je da je ohrabri, ţeleći i sam u to povjerovati.
Smirenim je rukama prikopĉao maĉ uz bok. Servilija je odjednom izgledala uplašeno.

»Ne ţelim da se s njim boriš, Julije. Ne smiješ to uĉiniti.«

Julije se prisilio na smijeh koji je zazvuĉao kao jeka njegova prazna ţeludca.

»On me nikada ne bi povrijedio«, rekao je na izlasku.

Na hodniku se Julijev izraz lica pretvorio u smrknutu masku dok se upućivao prema stubištu.
Domicije i Kabera bili su dolje s Cirom, i on je zamišljao kako ga njihove oĉi optuţuju.

»Gdje je on?« upitao je resko.

»U dvorištu, na vjeţbalištu«, rekao je Domicije. »Da sam na tvojem mjestu, ja bih ga pustio
na miru neko vrijeme, generale. Njemu je krv uzavrela i ne bi bilo dobro da joj sada dade
oduška.«

Julije je oklijevao, zatim ga je svladala neustrašivost. Sam je to prouzroĉio i spreman je platiti

cijenu.

»Ostanite ovdje«, rekao je kratko. »On je moj najstariji prijatelj i ovo je privatna stvar.«

Brut je stajao sam u praznom dvorištu, u ruci mu se ljeskao Cavallov gladius. Kimnuo je dok
mu se Julije primicao i u jednom ĉasu Julije je opet gotovo zastao videći kako natmuren
pogled prati svaku njegovu kretnju. DoĊe li do krvi, on ne moţe pobijediti Bruta. Ako bi i
mogao ukrasti pobjedu, sumnjao je da bi mu ikada mogao oduzeti ţivot.

Brut postavi blistavu oštricu u poĉetni poloţaj i Julije isprazni mozak drţeći se stare discipline
kojoj ga je Renije uĉio. To je neprijatelj koji ga moţe ubiti.

Julije izvuĉe maĉ iz toka.

»Jesi li joj platio?« reĉe Brut tiho, remeteći njegovu usredotoĉenost.

Julije se borio protiv ţuĉne srdţbe koja ga je tada obuzela. Uĉili su od istog ĉovjeka, znao je
da ne smije slušati. Poĉeli su kruţiti jedan oko drugoga.

»Mislio sam da znam, ali nisam mogao povjerovati«, opet zapoĉe Brut. »Mislio sam da me ne
ćeš s njom osramotiti, pa se nisam brinuo.«

»Nema nikakve sramote«, odgovori Julije.

»Ima sramote«, reĉe Brut i pokrenu se.

Julije je poznavao njegov stil bolje nego itko drugi, ali jedva je uspio odbiti oštricu koja mu je
pojurila ravno prema srcu. Bio je to smrtonosan udarac i on ga nije mogao oprostiti. Gnjev je
potom porastao u njemu i sam je krenuo malo brţe, korak mu je postao ĉvršći na zemlji dok je
osjećao kako mu se razbuĊuju osjetila. Pa neka bude.

Julije strjelovito nasrnu, izmiĉući se pred bljeskom srebra i prisiljavajući Bruta da prebaci
teţište na straţnju nogu. Trgnuo je oštricom u stranu, ali Brut se s prezirnim osmijehom
izmaknuo, zatim odgovorio kišom udaraca.

Rastavili su se, poĉinjući polako dahtati. Julije stisnu prste lijeve ruke u šaku da zatvori ranu
na dlanu. Krv je polako kapala iz nje dok se micao u krugu, ostavljajući toĉke poput sjajnih
oĉiju da išĉezavaju u pijesku.

»Ja je volim«, rekao je odjednom Julije. »Volim tebe. Previše vas volim da bi se ovo
dogaĊalo.« Odbacio je maĉ s kretnjom punom gnušanja te stao suĉelice prijatelju.

Brut mu je prinio vršak maĉa pod grlo i pogledao ga u oĉi.

»Znaju li svi oni? Kabera, Domicije, Oktavijan?«

Julije ga je smireno gledao, ukoĉivši se da ne bi zadrhtao.

»Moţda. To nismo namjeravali, Brute. Nisam ţelio da nas zatekneš.«

Maĉ je bio nepomiĉna toĉka u svijetu koji se gibao. Julije je stisnuo ĉeljusti, dok ga je
preplavljivao osjećaj smirenosti. Svjesno je opustio svaki mišić i ĉekao. Nije ţelio umrijeti, ali
ako doĊe do toga, pokazat će prijezir prema smrti.

»To nije mala stvar, Marko. Ni za mene, ni za nju«, rekao je.

Maĉ se naglo spustio i luĊaĉko svjetlo je zamrlo u Brutovim oĉima.

»Ima toliko toga meĊu nama, Julije, ali ako je povrijediš, ja ću te ubiti.«

»PoĊi i vidi je. Ona se brine za tebe«, odgovori Julije, zanemarivši prijetnju.

Brut je dugo zadrţao pogled na njemu prije nego što će otići i ostaviti ga sama na vjeţbalištu.
Julije ga je promatrao kako odlazi, zatim otvorio šaku i trznuo se. Naĉas se opet gnjev
probudio u njemu. Objesio bi svakog drugog ĉovjeka koji bi se drznuo dignuti maĉ na njega.
Tu ne bi moglo biti isprike.

Ali oni su zajedno rasli kao djeĉaci i to se brojilo. Moţda dovoljno da proguta izdaju oštrice
koja je gaĊala u njegovo srce. Julije skupi obrve razmišljajući. Teţe će biti povjerovati tomu
ĉovjeku drugi put.

Sljedećih šest tjedana bilo je ispunjeno gotovo nepodnošljivom napetošću. Iako je Brut
razgovarao s majkom i stisnutih zubi dao blagoslov njihovoj vezi, hodao je naokolo noseći sa
sobom svoj gnjev i osamljenost kao plašt.

Bez rijeĉi objašnjenja Julije je opet poĉeo osobno vjeţbati Desetu. Izvodio je sam ljude po
nekoliko dana odjedanput i nikada nije progovorio ništa osim zapovijedi. Legionari su sa
svoje strane podnosili patnju i iscrpljenost samo da bi od njega dobili potvrdno klimanje
glavom, a to je kanda bilo vrjednije nego rjeĉita pohvala od bilo koga drugoga.

Kad je boravio u vojarnama, Julije je pisao pisma i zapovijedi dokasno u noć, grabeći duboko
iz nagomilane priĉuve zlata. Slao je jahaĉe u Rim da bi naruĉio nov oklop u Aleksandrijinoj
radionici i karavane su se vijugale putovima kroz planine iz španjolskih gradova. Nove je
rudnike trebalo otvarati radi rudaĉe za maĉeve koji su se proizvodili po Cavallovu nacrtu.
Šume su se sjekle da bi se dobio drveni ugljen i nije bilo nijednog trenutka da ijedan od pet
tisuća vojnika nije imao dvije-tri zadaće koje je trebalo obaviti.

Njegovi su se ĉasnici zatekli izmeĊu muke što su iz svega iskljuĉeni i veselja što vide da je
Julije opet otkrio nekadašnju energiju. Mnogo prije nego što je Julije sazvao svoje podĉinjene
iz ispostava diljem pokrajine oni su naslutili da se vrijeme boravka u Španjolskoj bliţi kraju.
Hispanija je jednostavno bila premalena da bi zadrţala zapovjednika Desete legije.

Julije je izabrao najsposobnijega španjolskog kvestora1 da preuzme njegovo mjesto u

meĊuvlaĊu dok Rim ne imenuje drugoga od svojih sinova. Predao mu je peĉat svoga ureda i
zatim se bacio na danonoćni posao, ne spavajući katkada po tri dana zaredom prije nego što bi
malaksao od iscrpljenosti. Poslije kratka poĉinka ustao bi i poĉeo iznova. Ljudi su ga u
vojarnama oprezno zaobilazili i nervozno ĉekali ishod cijelog njegova mukotrnog rada.

Brut je jednog jutra rano došao k njemu, dok je svuda oko njih tabor još bio miran i tih.
Pokucao je na vrata i ušao ĉim je Julije promrmljao nerazumljiv odgovor.

Julije je sjedio za radnim stolom koji su prekrivali zemljovidi i glinene ploĉice, dok ih je još
više leţalo kraj njegovih nogu na podu. Ustao je kad je vidio Bruta, i ĉinilo se na trenutak da
hladnoća meĊu njima sprjeĉava govor. Kod obojice je bila izblijedjela navika prijateljstva.

Brut je s mukom progutao pljuvaĉku. »Ţao mi je«, rekao je.

Julije je šutio, promatrajući ga. Lice koje je pokazao kao da je pripadalo strancu, na njemu
nije bilo ništa od prijateljstva koje je nedostajalo Brutu.

Brut opet pokuša. »Bio sam budala, ali ti me dovoljno dugo poznaješ da si prešao preko
toga«, rekao je. »Ja sam ti prijatelj. Tvoj maĉ, sjećaš li se?«

Julije kimnu, prihvaćajući ga. »Volim Serviliju«, rekao je blago. »Bio bih ti rekao prije nego
ikomu drugom, ali sve se meĊu nama prebrzo dogodilo. Nema u tome nikakvih igara, to je
moj privatan odnos. Ne ću ti zbog toga odgovarati.«

»Kad sam vas vidio zajedno…« poĉe Brut.

Julije podiţe ukoĉenu ruku. »Ne. Ne ţelim to više ĉuti. To je svršeno.«

»O bozi, ne ţeliš mi nimalo olakšati, je li tako?« reĉe Brut tresući glavom.

»Ne bi smjelo tako biti. Više mi je stalo do tebe nego i do koga na svijetu, a ti si zamahnuo da
me ubiješ na vjeţbalištu. To je teško oprostiti.«

»Što?« odgovori Brut kratko. »Ja nisam…«

»Znam, Brute.«

Brut lagano klonu. Bez rijeĉi privuĉe stolac. Nakon nekoliko trenutaka i Julije sjede.

»Ţeliš li da se stalno ispriĉavam? Bio sam bijesan. Pomislio sam da je iskorištavaš kao…
Pogriješio sam, oprosti. Što još ţeliš?«

»Ţelim znati mogu li ti vjerovati. Ţelim da se sve ovo zaboravi«, odgovori Julije.

Brut ustade. »Moţeš mi vjerovati. Ti to znaš. Odrekao sam se Primigenije zbog tebe. Pustimo
neka ovo proĊe.«

Dok su se gledali, na Julijevu se licu pojavio smiješak.

»Jesi li primijetio kako sam odbio udarac? Volio bih da je to Renije vidio.«

»Da, bio si jako dobar«, odgovori Brut sarkastiĉno. »Jesi li zadovoljan?«

»Mislim da sam mogao pobijediti«, reĉe Julije veselo.

Brut trepnu oĉima prema njemu. »Sada to već ide predaleko.«

Jenjala je napetost meĊu njima, ostao je samo dalek pritisak.

»Vratit ću legiju u Rim«, reĉe Julije naglo, osjetivši olakšanje što ima prijatelja da opet s njim
dijeli planove. Pitao se jesu li tjedni poslije borbe boljeli Bruta upola koliko su boljeli njega.

»Svi to znamo, Julije. Ljudi brbljaju kao starice na prelu. Zbog toga da izazoveš Pompeja?«
reĉe Brut usputno, kao da o odgovoru nisu ovisile tisuće ţivota.

»Ne, on dovoljno dobro vlada, s Krasom. Kandidirat ću se za konzula na izborima.«

Promatrao ja kako će Brut reagirati.

»Misliš da moţeš pobijediti?« uzvrati Brut polako, nakon kraćeg razmišljanja. »Imat ćeš samo
nekoliko mjeseci, a narod je kratka pamćenja.«

»Ja sam posljednji izdanak Marijeve krvi. Podsjetit ću ih«, reĉe Julije, a Brut osjeti trnce
starog uzbuĊenja. Razmišljao je o tome kako se njegov prijatelj gotovo preporodio tijekom
posljednjih mjeseci. Srdita nabusitost je nestala, a njegova je majka u tome odigrala ulogu.
Ĉak je i njegova draga mala Angelina ţivjela u strahu od Servilije, a sad je mogao donekle
razumjeti zbog ĉega.

»Skoro će zora. Moraš malo spavati«, rekao je.

»Još ne, ima mnogo posla koji treba obaviti prije nego što budemo spremni opet vidjeti Rim.«

»Onda ću ostati s tobom, ako nemaš ništa protiv toga«, reĉe Brut prigušujući još jedno
zijevanje.

Julije mu se nasmiješi. »Nemam ništa protiv toga. Treba mi netko da piše dok ja diktiram.«

6. POGLAVLJE
Renije je stajao u suhom rijeĉnom koritu i gledao gore u most. Gradilište je vrvjelo
Rimljanima i domaćim ljudima koji su se penjali uz drvene skele što su se ljuljale i škripale
dok su oni hodali duţ prolaza. Dvjesta je stopa bilo od suha korita do poploĉene ceste iznad
njegove glave. Kad bude završena, uklonit će se brana podignuta uzvodno i voda će prekriti
leţišta masivnih stupova mosta da bi oplakivala zaobljene rubove dugo vremena pošto se
graditelji pretvore u prah. I samo stajanje u njegovoj sjeni proţimalo je staroga gladijatora
ĉudnim osjećajem. Kada nadoĊu vode nitko više ne će opet tu stajati.

Zaklimao je glavom od nijemog ponosa, slušajući zapovijedi i dozivanja kad su radnici uz

vitlo poĉeli dizati još jedan kamen koji će se ugraditi u luk. Njihovi su glasovi odjekivali
ispod mosta i Renije je mogao vidjeti kako ljudi dijele njegovo zadovoljstvo. Taj se most
nikada ne će srušiti i oni su to znali.

Cesta iznad njegove glave otvorit će plodnu dolinu u izravnom spoju s obalom. Gradovi će se
izgraditi i putovi produţiti da zadovolje potrebe novih doseljenika. Doći će zbog dobra tla i
trgovine, i većina njih zbog ĉiste vode što dotjeĉe iz podzemnih akvedukata koji su se gradili
pune tri godine.

Renije je promatrao kako radnici snaţno poteţu debelu uţad dok se luĉni kamen njihao iznad
predviĊena poloţaja. Koloture su škripale i vidio je kako se Ciro naginje preko ograde da
dovede blok na mjesto. Ljudi kraj njega razmazivali su smeĊu ţbuku po površinama i tada ga
je Ciro obuhvatio rukom, pojući s ostalima u uspavljujućem ritmu prema radnicima ispod
njih. Renije zadrţa dah. Iako je gorostasova snaga bila bez premca meĊu radnicima,
iskliznuće je lako moglo zgnjeĉiti ruku ili rame. Ako blok ispadne iz leţišta, dovoljno je teţak
da sruši potpornje i sve ih odvuĉe u provaliju.

Iako se nalazio duboko dolje, Renije je mogao ĉuti Cirovo gunĊanje dok je namještao blok
istiskujući ţbuku koja je u vlaţnim krpicama padala u rijeĉno korito. Renije je zaklonio
rukom oĉi da vidi hoće li koja pasti dovoljno blizu i prisiliti ga da je izbjegne, smiješeći se
njihovim naporima.

Volio je krupnog ĉovjeka. Ciro nije mnogo govorio, ali nije se štedio kad je trebalo naporno
raditi i Reniju bi se već zbog toga sviĊao. Iznenadio se isprva kad je vidio da mu je drago
pouĉavati Cira vještinama koje su iskusnijim legionarima bile razumljive same po sebi. Legiju
ne smiju zaustaviti doline ili planine. Svaki ĉovjek na skelama znao je da nema rijeke koja se
ne moţe premostiti ili ceste koju oni ne bi mogli usjeći bilo gdje na svijetu. Gradili su Rim
gdje god su došli.

Ciro se divio vodi i miljama tunela koje su probili da bi je doveli dolje iz visokih planinskih
izvora. Sada se puĉanstvo naseljeno u dolini ne će svakog ljeta suoĉavati s bolestima kad im
se u zamućenim bunarima nakupi ţabokreĉina. Moţda će se tada sjetiti Rimljana koji su
sagradili vodovod.

Renijeve spokojne misli poremetio je osamljeni jahaĉ u svijetlom oklopu koji je upravljao
konja preko nasipa i spuštao se u korito gdje je on stajao. Ĉovjek se znojio na vrućini i izvijao
vrat da pogleda gore od instinktivna straha dok je prolazio ispod lukova. Teţak ĉekić koji
padne s te visine mogao bi ubiti konja i ĉovjeka na njemu, ali Renije se smješkao njegovu
oprezu.

»Imaš poruku za mene?« upitao ga je Renije.

Ĉovjek je dokasao u hladovinu ispod luka i sjahao.

»Da, gospodine. General zahtijeva tvoju nazoĉnost u vojarnama. Rekao je da sa sobom

devedeš legionara Cira, gospodine.«

»Posljednji luk se upravo dovršava, momĉe.«

»Rekao je da smjesta doĊeš, gospodine.«

Renije se namršti, zatim zaţmiri visoko iznad sebe prema Ciru. Samo bi budala viknula
zapovijed ĉovjeku koji nosi kamen gotovo svoje teţine, ali vidio je da Ciro stoji sa strane,
brišući krpom znoj s ĉela. Renije napuni pluća.

»SiĊi ovamo, Ciro. Traţe nas.«

Unatoĉ sunĉanoj ţezi Oktavijan je osjećao hladnoću povjetarca koji ga je šibao po koţi.
Njegova pedesetorica bila su u punom galopu niz najstrmiji breţuljak što ga je ikada vidio. Da
nije toga jutra prošao svaku njegovu stopu, nikada se ne bi usudio sjuriti takvom vratolomnom
brzinom, ali ledina je bila ravna i nijedan iskusni jahaĉ nije pao, zavlaĉeći snaţno noge ispod
sedla. I tada su ih straţnji obluci oštro probadali u slabine. Oktavijan je od muke škripao
zubima dok ga je galop nemilosrdno iscrpljivao.

Brut je s njim izabrao breţuljak da pokaţe stvarnost i snagu juriša. Ĉekao je sada njihov
dolazak s cijelom centurijom konjanika podno breţuljka, a Oktavijan je već izdaleka mogao
vidjeti kako se njihovi konji plaho vrpolje pokušavajući instinktivno izbjeći pedesetoricu koji
su gromoglasno silazili.

Buka je bila nevjerojatna dok je Oktavijan vikao na svoje ljude da poravnaju crtu. Jurišni red
postajao je malo nazubljen i morao je urlati najjaĉe što je mogao da privuĉe pozornost jahaĉa
oko sebe. Pokazali su vještinu kad se linija uĉvrstila bez usporavanja i Oktavijan je izvukao
maĉ mahnito stišćući koljena. Noge su ga jako boljele pod tim kutom, ali nije popuštao.

Zemljište se lagano izravnalo u podnoţju i Oktavijan je jedva imao vremena prebaciti teţinu
prije nego što su njegova pedesetorica poĉela promicati izmeĊu široko razmaknutih redova
koji su im stajali suĉelice. Lica i konji teško su se razaznavali zbog velike brzine s kojom su
se strjelovito probijali kroz centuriju i izlazili na drugu stranu, naizgled sve to u jednom hipu.
Oktavijan je vidio jednog ĉasnika koji je problijedio kad ga je munjevito mimoišao. Da je
drţao maĉ sa strane, ĉovjeku bi bila poletjela glava.

Oktavijan je uzbuĊeno vikao zovući ljude da se okrenu i postroje. Neki su se s olakšanjem

smijali kad su prilazili Brutu i vidjeli napeta lica ljudi kojima je on toga dana zapovijedao.

»Na pravom zemljištu moţemo biti strahoviti«, rekao je Brut povisivši glas da bi ga svi ĉuli.
»Na kraju mi je praktiĉki puknuo mjehur od strepnje, a znao sam da ćete samo proći kroz
nas!«

Jahaĉi pod Oktavijanom kliknuše na to priznanje, iako nisu povjerovali Brutu. Jedan od njih
potapšao je Oktavijana po leĊima kad se prema njima okrenuo nacereni Brut.

»Sada ćete to sami iskusiti. Svrstajte se u široke redove dok ja svoje ljude budem vodio na
breţuljak. Drţite ih ĉvrsto na mjestu kad budemo prolazili izmeĊu vas pa ćete nešto nauĉiti.«

Oktavijan proguta iznenadnu nervozu da bi se osmjehnuo, još ispunjen divljim podrhtavanjem

od juriša. Brut sjaha da povede konja uz breţuljak i tada ugleda osamljena jahaĉa koji je
grabio prema njima.

»Što li je to, pitam se?« promrmljao je.

Vojnik je spretno sjahao i pozdravio.

»General Cezar poziva Oktavijana i tebe, gospodine.«

Brut kimnu, a na licu mu se polako zaĉe smiješak.

»Baš sada?« Okrenuo se svojim voljenim konjanicima.

»Što bi bilo kad bi vaši ĉasnici poginuli u prvom naletu? Bi li nastao kaos? Nastavite bez nas.
Oĉekujem potpuno izvješće kad se vratite u vojarne.«

Oktavijan i Brut krenuše za glasnikom kad je okrenuo konja. Nakon nekog vremena dosadio
im je njegov umjereni korak pa su u galopu projurili pokraj njega.

Kabera je prelazio prstima po plavoj svili s djeĉjim oduševljenjem. Ĉinilo se da je u procijepu

izmeĊu ĉuĊenja i smijeha zbog skupa namještaja koji je Servilija dopremila u Zlatnu ruku, i
njezino se strpljenje primicalo kraju. On ju je opet prekinuo da bi prošao kraj nje i uzeo u ruku
lomnu skulpturu.

»Vidiš dakle«, pokušala je još jednom. »Htjela bih steći dobar glas kao ĉista kuća, a neki
vojnici upotrebljavaju kredni prah da pokriju osipe koje imaju…«

»Sve ovo zbog uţitka!« prekinu je Kabera i znaĉajno joj namignu. »Ţelim umrijeti na ovakvu
mjestu.« Dok se ona na njega mrštila, pribliţio se rubu udubljenja sa svilenim jastucima,
smještena ispod razine poda. Pogledao ju je radi dopuštenja, ali Servilija je odluĉno
odmahnula glavom.

»Julije je rekao da dobro poznaješ koţne bolesti, a ja bih ti dobro platila da budeš na
raspolaganju ovoj kući.« Morala je opet zastati kad je starac skoĉio na gomilu jastuka i poĉeo
se po njima valjati.

»To nije teţak posao«, nastavila je Servilija uporno. »Moje će djevojke prepoznati problem
kad ga vide, ali ako nastane prepirka, treba mi netko tko će pregledati… ĉovjeka u pitanju.
Samo dok ne uspijem naći lijeĉnika iz grada.« Zapanjeno je gledala kako se Kabera prevrće
po jastucima.

»Plaćat ću ti šest sestercija na mjesec«, reĉe ona.

»Petnaest«, odgovori Kabera, iznenada ozbiljan. Dok je ona zatreptala od iznenaĊenja, on je

brzim pokretima prstiju izravnavao staru halju.

»Ne će ići više od deset, stari. Za petnaest mogu dobiti mjesnog lijeĉnika koji ovdje ţivi.«

Kabera glasno otpuhnu. »Oni ništa ne znaju, a ti bi izgubila sobu. Dvanaest, ali ne ţelim imati
posla s trudnoćom. Za to naĊi nekoga drugoga.«

»Ja ne drţim javnu kuću u nekoj zabaĉenoj uliĉici«, odbrusi Servilija. »Moje cure mogu
uzdisati na mjeseĉini kao bilo koja druga ţena. Ako zatrudne, ja ih isplatim. Većina njih se
vrati, kad odbiju dijete od sise. Deset je moja posljednja ponuda.«

»Pregledavanje trulih dijelova kod vojnika vrijedi još dva sestercija bilo komu«, reĉe Kabera
veselo. »Htio bih takoĊer i neki od ovih jastuka.«
Servilija zaškripa zubima. »Oni stoje više nego tvoje usluge, stari. Onda dvanaest, ali jastuci
ostaju.«

Kabera pljesnu rukama od zadovoljstva. »Prva mjeseĉna plaća unaprijed i ĉaša vina da
zapeĉatimo ugovor, što kaţeš?« reĉe on.

Servilija zausti da odgovori i zaĉu kako se netko oprezno nakašljava iza nje. Bila je to Nadja,
jedna od novih djevojaka koje je dovela u kuću, crno obrubljenih oĉiju, nepopustljive naravi i
podatna tijela.

»Gospo, na vratima je glasnik iz legije.«

»Dovedi mi ga, Nadja«, reĉe Servilija prisiljavajući se na smiješak. Kad je ţena nestala,
okrenu se prema Kaberi.

»Sad izaĊi odatle. Ne ţelim da me dovodiš u nepriliku.«

Kabera se izvukao iz svilena udubljenja, a njegovi su dugaĉki prsti gurnuli jedan jastuk ispod
halje kad se ona okrenula da pozdravi glasnika.

Ĉovjek je bio ţestoko zajapuren i Servilija je mogla vidjeti po Nadjinu izrazu lica iza njegovih
leĊa da je ona s njim već razgovarala.

»Gospo, Cezar ţeli da doĊeš u vojarne.« Njegove oĉi skrenuše na Kaberu. »I ti, iscjelitelju. Ja
ću vam biti pratnja. Konji su vani.«

Servilija zamišljeno protrlja kut usana, zanemarujući naĉin kako ju je glasnik gledao.

»Hoće li moj sin biti ondje?« upitala je.

Glasnik kimnu. »Svi su sazvani, gospo. Moram još samo naći centuriona Domicija.«

»To je lako uĉiniti. On je gore«, reĉe ona, promatrajući sa zanimanjem kako se rumenilo toga
ĉovjeka širi niz vrat i dalje ispod tunike. Mogla je zapravo osjetiti vrućinu koja je izbijala iz
njega.

»Ja bih to malko odgodila da sam na tvojem mjestu«, rekla je.

Dok su zauzimali mjesta u dugaĉkoj prostoriji koja je gledala na dvorište, svatko je od njih
osjećao ţmarce uzbuĊenja kad bi im se susreli pogledi. Julije je dominirao prostorijom dok je
stajao kraj prozora, ĉekajući da posljednji stignu. Povjetarac s breţuljaka pirio je prostorijom i
hladio ih, ali napetost je bila gotovo bolna. Oktavijan se nervozno nasmijao kad je Kabera
izvukao svileni jastuk ispod halje, a Renije je ĉvrsto stegnuo pehar vina.

Kad je straţar zatvorio vrata i sišao niz stubište, Brut je iskapio svoje vino i nacerio se.
»Onda, hoćeš li nam reći zašto smo ovdje, Julije?«

Svi su gledali u ĉovjeka koje im je stajao suĉelice. Uobiĉajeni umor išĉeznuo je s njegova lica
dok je stajao uspravno a oklop mu se sjajio od ulja.
»Gospodo, Servilija. Ovdje smo završili posao. Vrijeme je da se poĊe doma«, rekao je.

Nastao je trenutak tišine, a onda je Servilija poskoĉila sa sjedalice dok su drugi klicali i
smijali se.

»Ja pijem u to ime«, rekao je Renije, nagnuvši pehar.

Julije razmota zemljovid na stolu i svi se okupiše oko njega dok je stavljao pritiskivaĉe na
uglove. Servilija se osjetila iskljuĉenom i tada je Julije uhvatio njezin pogled i nasmiješio joj
se. Sve će biti u redu.

Dok je Julije raspravljao o problemima premještanja pet tisuća ljudi, ona je poĉela raĉunati.
»Zlatna ruka« tek što je poĉela raditi, a tko će je voditi kad ona ode? Angelina nema ĉvrstoće
u sebi. Ona bi za godinu dana vodila kuću bez naplaćivanja ako bi joj Servilija prepustila
upravu. Nadja, moţda. Srce od kremena i dovoljno iskustva, ali moţe li se pouzdati da joj ne
bi ukrala pola zarade? Ĉuvši svoje ime, trgnula se iz misli.

»… onda ne kopnom, kad doĊe vrijeme. Servilija mi je dala ideju kad smo se sastali s
kapetanom trgovaĉkog broda koji ona koristi. Napisat ću zapovijed da se rekvirira svaki brod
u prolazu. O tome ne smije biti rasprave osim meĊu nama. Ako ĉuju da ćemo se posluţiti
njihovim brodovima, isplovit će na more i ondje ostati.«

»Zašto odlaziš prije nego što si završio posao ovdje?« upita Kabera tiho.

Razgovor oko stola utihnu do muka i Julije zastade s prstom na zemljovidu.

»Ja sam završio posao ovdje. Ovo nije mjesto gdje bih trebao biti«, odgovori on. »To si mi
sam rekao. Ako ĉekam da mi istekne rok, Pompej će me opet poslati nekamo daleko od moga
grada, a ako odbijem poći, to će mi biti posljednje postavljenje. Kod toga ĉovjeka nema druge
prilike.« Julije kucnu prstom po sitnom znaku na zemljovidu koji je oznaĉavao njegov voljeni
grad.

»Potkraj godine bit će izbori za dvojicu konzula. Vraćam se da bih se kandidirao za jedno od
tih mjesta.«

Kabera slegnu ramenima, iskušavajući ga dalje. »A zatim? Hoćeš li povesti rat za grad kao
Sula?«

Julije se potpuno umirio na trenutak, zureći u Kaberu.

»Ne, stari prijatelju«, reĉe on blago. »Tada više ne ću biti imenovan zbog nekog Pompejeva
hira. Kao konzul, bit ću nedodirljiv. Ponovno ću biti u središtu zbivanja.«

Kabera je htio popustiti, ali tvrdoglavost ga je nagnala da govori.

»Ali poslije toga? Hoćeš li pustiti Bruta da vjeţba Desetu dok ti pišeš zakone koje narod ne će
razumjeti? Hoćeš li se izgubiti u zemljovidima i mostovima kao što si ovdje ĉinio?«

Renije pruţi ruku i stisnu Kaberu za rame da ga zaustavi, ali starac se nije na njega osvrnuo.
»Ti moţeš uĉiniti više od toga, ako imaš oĉi da vidiš«, rekao je, trgnuvši se kad je Renije tako
stisnuo njegove tanke mišiće da ga je zaboljelo.

»Ako budem konzul«, rekao je Julije polako, »povest ću one koje volim na najdivljija mjesta
koja naĊem. Ţeliš li mi to reći? Da je Španjolska previše mirna za mene? To znam. Naći ću
svoj put kad budem ondje, Kabera. Bogovi pozornije slušaju one koji govore iz Rima. Odavde
me jednostavno ne mogu ĉuti.« Nasmiješio se da sakrije ljutnju i osjetio kako ga Servilija
gleda preko Oktavijanova ramena. Renije ispusti starĉevo rame a Kabera se namršti na njega.

Brut progovori da izgladi trenutak nelagode. »Ako noćas poĉnemo zadrţavati brodove, koliko
će potrajati dok ih ne budemo imali dovoljno za prijevoz Desete?«

Julije nakratko kimnu u znak zahvalnosti. »Najdulje mjesec dana. Već sam razglasio da su mi
potrebni kapetani za velik teret. Mislim da će trideset brodova biti dostatno da se iskrcamo u
Ostiji. Senat mi nikada ne bi dopustio da se primaknem Rimu s cijelom legijom, zato mi treba
tabor na obali. Ponijet ću sa sobom zlato na prvom putovanju. Imamo ga dovoljno za ono što
mi je na umu.«

Servilija ga je promatrala kako se prepire i bori dok je iza njega zalazilo sunce. Jedva su
primijetili straţara koji je ušao u prostoriju da uţeţe više svjetiljaka. Nakon nekog vremena
izišla je da zapoĉne vlastite poslove, osjećajući se ţivom na noćnom zraku u dvorištu poslije
zagušljive topline u prostoriji.

Mogla je još ĉuti njihove glasove dok je koraĉala dvorištem i gledala kako su se straţari
ukoĉili kad su je ugledali.

»Je li istina da idemo u Rim, gospo?« rekao je jedan od njih kad je kraj njega minula. Nije se
iznenadila otkrivši da je ĉovjek ĉuo glasine. Neke od njezinih najboljih informacija dolazile
su iz niţih staleţa.

»Istina je«, reĉe ona.

Ĉovjek se nasmiješi. »Bilo je i vrijeme«, reĉe on.

Kad se Deseta pokrenula, sve je teklo brzo. Već istog dana kad se odrţavao sastanak u
dugaĉkoj prostoriji, na deset najvećih brodova u luci Valencije bili su straţari koji su
sprjeĉavali njihovo isplovljenje. Kapetani su bjesnjeli dok se njihov dragocjeni teret iskrcavao
i ostavljao u pristanišnim skladištima da bi bilo više mjesta za mnoštvo opreme i ljudi koji su
ĉinili legiju.

Zlato iz utvrde spremljeno je u sanduke i prevezeno do brodova, uz pratnju potpuno

naoruţanih centurija na svakoj stopi puta. Kovaĉki vignjevi su rastavljeni i svezani na goleme
drvene podloge, i bile su potrebne volovske zaprege da se podignu i spreme u mraĉno
potpalublje. Velike ratne baliste i onageri svedeni su na grede i teški su brodovi sve više i više
uranjali u more nakon njihova ukrcavanja. Trebat će im najviša plima da isplove iz luke i
Julije je odredio polazak toĉno mjesec dana nakon formalne najave. Ako sve dobro proĊe,
stići će u Rim stotinjak dana prije konzularnih izbora.

Kvestor kojega je Julije promaknuo bio je ambiciozan i Julije je znao da će raditi kao rob da
bi zadrţao novo mjesto. Ne će se smanjiti disciplina u provincijama kada Deseta ode. Kvestor
je odveo dvije kohorte2 na istok po Julijevoj zapovijedi, a meĊu njima je bilo i domaćih ljudi
koji su godinama prije pristupili rimskim snagama. To je bila dovoljna snaga da odrţava mir, i
Julije je uţivao u ĉinjenici da to nije više njegov problem.

Bilo je tisuću stvari koje je valjalo organizirati prije nego što će brodovi skinuti uţad s veza i
krenuti na more. Julije se trošio do iscrpljenja, spavajući u najboljem sluĉaju svake druge
noći. Sastajao se s mjesnim voĊama iz cijele zemlje da im objasni što se dogaĊa, a darovi koje
im je ostavljao osiguravali su njihovu pomoć i blagoslov.

Kvestor je bio zapanjen kad mu je Julije rekao koliko su novi rudnici postali proizvodni
tijekom njegova roka sluţbe. Skupa su ih obišli i ĉovjek je iskoristio prigodu da osigura zajam
iz riznice Desete legije koji će vraćati u razdoblju od pet godina. Tko god na kraju bio pretor,3
dug će ostati. Rudnici će se razvijati i dio nove zarade bez sumnje će se objaviti. Ali ne prije
nego što postaja bude proglašena stalnom, pomisli Julije jetko. To u Rimu ne će probuditi
glad u ljudima kao što je Kras.

Kad je Julije izišao u dvorište, morao je zakloniti oĉi protiv ţestoka sunca. Kapija je bila
otvorena i utvrda je ostavljala dojam pustoši koja ga je podsjetila na selo s Aleksandrovim
kipom. Bila je to ĉudna misao, ali nove su se kohorte oĉekivale sutradan u zoru i utvrda će
opet oţivjeti.

Od sunĉeva blještavila nije vidio mladića koji je stajao kraj kapije i ĉekao ga. Julije je krenuo
prema konjušnicama i trgnuo se iz sanjarije kad je ĉovjek progovorio. Ruka mu je nagonski
pala na maĉ.

»Generale? Imaš li trenutak?« upitao je ĉovjek.

Julije ga je prepoznao i namrštio se. Ime mu je bilo Adàn, sjetio se, ĉovjek kojem je poštedio
ţivot.

»Što je?« rekao je nestrpljivo.

Adàn mu se primaknuo a Julije je zadrţao ruku u blizini drška. Nije sumnjao da ne bi mogao
izići na kraj s mladim Španjolcem, ali moglo bi biti i drugih a on je dovoljno dugo ţivio da bi
olako zanemario oprez. Oĉima je pretraţivao kapiju vrebajući na sjene koje se pomiĉu.

»Gradonaĉelnik Del Subió mi je rekao da trebaš pisara, gospodine. Ja znam ĉitati i pisati
latinski.«

Julije ga sumnjiĉavo pogleda. »Je li Del Subió spomenuo ĉinjenicu da se spremam otići u
Rim?« upita ga.

Adàn kimnu. »Svi to znaju. Volio bih vidjeti grad, ali doista ţelim raditi.«

Julije mu pogleda u oĉi, odmjeravajući ga. Vjerovao je svojem instinktu i nije mogao naslutiti
ništa skriveno u ĉovjekovu otvorenom licu. Moţda mladi Španjolac govori istinu, iako je
Julije i protiv svoje volje sumnjao u njegove motive u svezi s legijom koja se sprema
otploviti.

»Besplatno putovanje u Rim, zatim nestaneš u uliĉnoj vrevi, Adàn?« reĉe on.
Mladić slegnu ramenima. »Dajem ti rijeĉ. Ništa drugo ne mogu ponuditi. Marljiv sam radnik i
ţelim vidjeti više svijeta. To je sve.«

»Ali zašto dolaziš raditi za mene? Nije dugo prošlo otkad si imao rimsku krv na rukama.«

Adàn je porumenio, ali podignuo je glavu ne dajući se pokolebati. »Ti si ĉastan ĉovjek,
generale. Iako bi mi draţe bilo da Rim nije pokorio moj narod, ti si u meni probudio
znatiţelju. Ne ćeš poţaliti ako me primiš u sluţbu, kunem ti se.«

Julije se namršti prema njemu. Ĉovjek kao da nije bio svjestan opasnosti u svojim rijeĉima.
Sjećao se kako je stajao pred Julijem u dugaĉkoj sobi, boreći se da savlada strah.

»Moram biti u stanju da ti vjerujem, Adàne, a to dolazi samo s vremenom. Ono što ĉuješ od
mene vrijedit će novaca onima koji plaćaju informacije. Moţe li se tebi vjerovati da ćeš ĉuvati
tajne o mojem poslu?«

»Kao što kaţeš, upoznat ćeš me s vremenom. Moja rijeĉ vrijedi.«

Julije donese odluku i ĉelo mu se izravna.

»Vrlo dobro, Adàne. PoĊi gore u moju sobu i donesi mi papire sa stola. Izdiktirat ću ti pismo i
prosuditi tvoj rukopis. Onda ćeš dobiti vremena da se oprostiš s obitelji. Putujemo u Rim za
tri dana.«

7. POGLAVLJE
Brut je bespomoćno povraćao preko ograde u nabujalo more.

»Ovo sam bio zaboravio«, reĉe ojaĊeno.

Ciro je mogao samo zastenjati umjesto odgovora dok su im posljednje ĉaše vina koje su popili
u Valenciji navirale kroz grlo. Vjetar je ţestoko puhao i obojicu prskao kapima smrdljive
tekućine. Brut se ukoĉio od gaĊenja.

»Dalje od mene, vole jedan«, viknuo je kroz oluju. Iako mu je ţeludac bio prazan, bolni su
grĉevi opet poĉinjali, i on se stresao od gorĉine u ustima.

Oblaci su stizali s istoka dok su španjolske planine tonule iza njih. Brodovi su se raspršili prije
oluje, udaljavajući se jedni od drugih. Oni s veslima odrţavali su privid nadzora, iako su se s
uzljuljanih paluba vidjele dugaĉke lopatice potpuno izvan vode, ĉas s jedne, ĉas s druge
strane. Trgovci koji su ovisili o jedrima vukli su za sobom morska sidra, velike sveţnjeve
jakog platna i oblica, da uspore napredovanje i dadu teškim kormilima nekakva posla. To je
malo pomagalo. Oluja je donijela rani mrak i oni se više nisu meĊusobno vidjeli, svaki je brod
ostao sam da se bori protiv valova.
Brut je drhtao kraj krme kad se još jedan divlji val prelio preko boka s velikom navalom
pjene. Ĉvrsto je stisnuo ogradu dok se more bijeljelo oko njegovih koljena i zatim se
povlaĉilo. Vesla su pljuskala i preskakala preko planina tamne vode i Brut se pitao hoće li se
u iznenadnom srazu sudariti s kopnom.

Pomrĉina je bila potpuna i jedva je mogao razaznati Cirovu gromadu nekoliko koraka dalje.
Ĉuo je krupnog ĉovjeka kako tiho stenje pa je zatvorio oĉi, ţeleći samo da sve to prestane.
Bilo mu je dobro dok nisu odmaknuli od obale na širinu gdje su ih doĉekali boĉni valovi.
Tada je poĉela muĉnina s napadajima podrigivanja i naglom potrebom da se pohita do ograde.
Znao je dovoljno da treba ciljati preko krme, iako ljudi ispod njega nisu imali tu raskoš.
Onako nabijeni u potpalublju, predstavljali su prizor iz noćnih mora.

Maleni dio njegova mozga koji je mogao razmišljati o neĉemu izvan njegove nevolje shvatio
je da će se morati usidriti na dan-dva pred Ostijom prije uplovljenja, barem da operu brod i
dovedu u red Desetu. Kad bi u tom ĉasu stigli u luku, luĉki bi radnici pomislili da se vraćaju
iz neke strašne bitke.

Brut zaĉu korake iza sebe. »Tko je to?« upita on, izduţivši vrat da bi razaznao lice toga
ĉovjeka.

»Julije«, stiţe do njega veseo glas. »Imam za tebe vode. Tako ćeš barem imati nešto da
povraćaš.«

Brut se slabašno nasmiješi, prihvaćajući mješĉić i stišćući usnama bronĉani pipac. Dvaput je
isplahnuo usta i ispljunuo prije nego što će dopustiti tekućini da mu se slije niz grkljan. Ciro
zatim preuzme mješĉić i popije nekoliko gutljaja.

Brut je znao da bi morao pitati kako su ljudi ili kojim putem plove da bi prošli izmeĊu
Sardinije i Korzike, ali jednostavno se nije mogao prisiliti da mu do toga bude stalo. Glava
mu je bila teška od muĉnine i jedva je mogao mahnuti rukom Juliju u znak isprike prije nego
što se opet nagnuo preko ograde. Bilo mu je gotovo gore kad nije povraćao. Nije mu preostalo
ništa drugo nego da se prepusti bolesti.

Sva trojica su zateturala kad se brod zaljuljao pod strahovitim kutom a nešto je u potpalublju
palo uz snaţno kloparanje. Julije je izgubio uporište pod nogama na sklizavoj palubi i spasio
ga je zagrljaj Cirove ruke. Pridignuo se i sa zahvalnošću duboko udahnuo.

»Ovo mi je nedostajalo«, rekao im je. »Daleko od kopna u mraku.« Nagnuo se bliţe prema
Ciru.

»Sutra si sa mnom na kasnoj straţi. Kad se oluja ispuše, ostat ćeš bez daha gledajući zvijezde.
Muĉnina nikada ne traje dulje od jednog dana, ili najviše dva.«

»Nadam se da je tako«, protisnu Ciro sumnjiĉavo. Što se njega tiĉe, Julije prelazi granice
prijateljstva kad je tako veseo dok oni ĉekaju smrt da ih odnese. Dao bi mjeseĉnu plaću za
cigli sat zatišja da smiri ţeludac. Tada bi se mogao suoĉiti s bilo ĉime, bio je siguran.

Julije se probijao duţ ograde da bi govorio s kapetanom. Trgovac je bio mrzovoljno prihvatio
svoju novu ulogu, idući ĉak dotle da je razgovarao s vojnicima dok su se ukrcavali na njegov
brod. Upozoravao ih je da u svako doba jednom rukom obavljaju poslove na brodu, a drugom
da spašavaju vlastiti ţivot.

»Ako odeš preko ograde«, govorio je legionarima, »gotov si. Ĉak i da se vratim po tebe, a ne
ću se vraćati, ljudsku je glavu nemoguće opaziti i kad je more mirno. Ako ima imalo vjetra,
moţeš smjesta napuniti pluća vodom i potonuti. To će biti brţi naĉin.«

»Drţimo li pravac, kapetane?« upita Julije prišavši tamnoj figuri pod teškim voštanim
platnom, pogrbljenoj protiv vjetra.

»Znat ćemo ako udarimo u Sardiniju, ali ovuda sam plovio više puta«, odgovori kapetan.
»Vjetar dolazi s jugoistoka i mi ga sijeĉemo.«

Julije nije mogao vidjeti njegovo lice zbog tame kao u rogu, ali u glasu nije bilo zabrinutosti.
Kad su prvi naleti vjetra ošinuli brod, kapetan je krmena vesla svezao nekoliko stupnjeva niţe
i zauzeo mjesto, povremeno dovikujući zapovijedi posadi koja se nevidljivo kretala po palubi.

Naslonivši se na ogradu, Julije se zaljuljao s valom osjećajući golem uţitak. Njegovo vrijeme
na Accipiteru s kapetanom Gaditikom kao da je bilo prije ĉitava ţivotnoga vijeka, ali kad bi
dopustio mašti da odluta u prošlost gotovo bi mogao opet biti ondje, na nekom drugom brodu
u mraku. Pitao se je li Ciro ikada pomislio na ono doba. Bezbroj su puta stavili ţivot na kocku
u lovu na gusara koji je uništio njihov mali brod.

Julije sklopi oĉi razmišljajući o onima koji su poginuli u toj potjeri. Pelitas je bio naroĉito
dobar ĉovjek, sada već odavno pokojni. Tada je sve izgledalo tako jednostavno, kao da ga je
njegova staza ĉekala. Sada je imao više mogućnosti izbora nego što je htio. Dobije li mjesto
konzula, moţe ostati u Rimu ili povesti svoju legiju u neku novu zemlju bilo gdje na svijetu.
Aleksandar je to uĉinio prije njega. Djeĉak kralj poveo je vojsku na istok gdje izlazi sunce, do
tako dalekih zemalja da su se jedva razlikovale od legende. Dio Julija ĉeznuo je za slobodom
koju je upoznao u Africi i Grĉkoj. Da nikoga ne mora uvjeravati, nikomu odgovarati, samo
krĉiti nove staze.

Osmjehnuo se u mraku na tu pomisao. Španjolska je bila iza njih, i oluja je skinula sve brige i
svakidašnje poslove i sastanke s njegovih pleća.

Dok se naslanjao na ogradu, tapkanje koraka izvelo je još jednog ĉovjeka da izgubi posljednji
obrok. Julije je ĉuo Adànov uzvik kad je naletio na Cira i opsovao zbog neoĉekivane zapreke.

»Što je ovo, slon? Pomakni se, gromado jedna!« prosiktao je Španjolac a Ciro se tiho
zacerekao, sretan što svoju bijedu moţe s još nekim podijeliti.

Poĉela je padati kiša kao iz kabla i negdje sprijeda bljesnula je munja od koje su se svi trgnuli
na iznenadnom svjetlu.

Julije je neviĊen podignuo ruke u nijemoj molitvi da pozdravi nevrijeme. Rim se nalazio
negdje pred njima i njega je preplavila ţivotna snagu kakvu nije godinama osjetio.

Kiša je lijevala iz mraĉna neba iznad grada. Iako se Aleksandrija pokušavala osokoliti zbog
nazoĉnosti dvaju ĉuvara, otkrila je da se plaši ĉim se spustila rana noć pod oblacima. Kad je
nestalo sunca, ulice su se brzo ispraznile dok su obitelji zakraĉunavale vrata i palile veĉernje
svjetiljke. Kamenje se zaĉas izgubilo pod sporom plimom prljavštine koja je tiho šumila i
lijepila joj se za noge. Aleksandrija je gotovo posrnula na skrivenom oblutku i namrštila se od
pomisli da je mogla završiti na tlu.

Nije bilo svjetla na ulicama i svaka je figura izgledala kao prijetnja. Razbojniĉke bande,
raptores, vjerojatno vrebaju na lake ţrtve da ih siluju i opljaĉkaju, i Aleksandrija se mogla
samo nadati da će ih Tedo i njegov sin otjerati.

»Drţi se uz nas, gospoĊice. Još samo malo«, reĉe Tedo ispred nje.

Jedva je mogla razabrati njegove obrise dok je grabio naprijed, ali zvuk njegova glasa
pomogao joj je da ublaţi strah.

Vjetar je donio smrad ljudskog izmeta kad je naglo zapuhao i Aleksandrija je morala brzo
progutati pljuvaĉku dok joj je dolazilo na povraćanje. Teško je bilo odagnati strah. Tedo je bio
daleko od svojih najboljih godina i stara rana na nozi prisiljavala ga je na hramanje koje je
bilo gotovo smiješno. Njegov mrzovoljni sin nije ni progovorio pa nije znala moţe li mu
vjerovati.

Dok su koraĉali pustim ulicama, Aleksandrija je mogla ĉuti kako se uz gunĊanje zasunjuju
vrata kraj kojih proĊu dok obitelji osiguravaju svoj mir. Dobri rimski puk nije imao zaštite od
razbojnika i samo su se ljudi s oruţanom pratnjom usuĊivali prolaziti gradom poslije sumraka.

Na uglu ispred njih pojavila se zbijena skupina sjena koje su promatrale troje prolaznika i
Aleksandrija je zadrhtala. Ĉula je kako Tedo vadi lovaĉki noţ. Morat će ili prijeći na drugu
stranu ulice ili proći kroz skupinu, a ona se jedva susprezala da ne potrĉi. Znala je da će
umrijeti ako se odvoji od svojih ĉuvara i samo ju je ta misao drţala uz njih dok su se
pribliţavali uglu. Tedov se sin premjestio da joj bude sa strane, dodirujući joj lakat, ali ne
donoseći osjećaj sigurnosti.

»Gotovo smo stigli«, reĉe Tedo jasno, više upućeno ljudima na uglu nego Aleksandriji koja je
poznavala ulice bolje nego on. Iz glasa mu nije izbijala zabrinutost, a dugaĉku je oštricu drţao
uz bok dok su prolazili kraj njih. Bilo je premraĉno da bi se vidjela njihova lica, ali
Aleksandrija je mogla namirisati vlaţnost vune i trpak ĉešnjak. Srce joj je zalupalo kad joj je
jedna sjena okrznula rame tako da se spotaknula. Tedov ju je sin povukao za sobom
pokazujući im pritom maĉ u ruci. Oni se nisu pomaknuli i Aleksandrija je mogla osjetiti
prijeteće poglede u kritiĉnom trenutku. Jedan posrtaj, i oni bi navalili, bila je sigurna dok ju je
srce boljelo od ubrzana bila.

Zatim su prošli i Tedo ju je ĉvrsto uhvatio ispod ruke, a njegov sin s druge strane.

»Nemoj se na njih osvrtati, gospoĊice«, promrmljao je Tedo tiho.

Ona mu je kimnula, premda je znala da je ne moţe vidjeti. Prate li ih oni, kaskajući za njima
kao divlji psi? Silno je ţeljela pogledati preko ramena, ali Tedo ju je gotovo nosio vukući je
dalje ulicom. Njegovo se hramanje pogoršavalo i muĉno je disao kad je ugao ostao iza njih.
Nikada nije o tome govorio, ali njegovu je desnu nogu svake veĉeri trebalo mazati mašću da
bi ujutro mogla nositi njegovu teţinu.
Iznad njih je kiša bubnjala po krovovima kuća u kojima su se stiskali ljudi koji znaju da ne
smiju biti na ulici poslije sumraka. Aleksandrija se osmjelila pogledati iza sebe, ali ništa nije
mogla vidjeti i bilo joj je drago. Tada se u njoj javila srdţba. Senatori se ne moraju bojati kao
ona. Oni nikamo ne idu bez oruţane pratnje i raptores ih izbjegavaju, videći prisutnost veće
prijetnje s kojom se ne mogu mjeriti. Sirotinja nema takve zaštite, pa je ĉak usred bijela dana
bilo kraĊa i iznenadnih tuĉnjava na ulicama, kad su neki ostajali mrtvi a ostali ukoĉeno
odlazili znajući da ih nitko ne će uhititi pa ĉak ni progoniti.

»Gotovo smo stigli, gospoĊice«, reĉe Tedo ponovno, ovaj put ozbiljno.

Ĉula je olakšanje u njegovu glasu i pitala se što bi se dogodilo da su sjene u skupini trgnule
svoje noţeve. Bi li umro za nju ili bi je prepustio na milost i nemilost razbojnicima?
Nemoguće je bilo to znati, ali poĉela je raĉunati koliko bi stajalo unajmljivanje još jednog
ĉuvara. Samo tko bi na njega pazio?

Još dva skretanja dovela su ih u njezinu ulicu. Kuće su bile pokrivene debelim slojem prašine.
Namrštila se kad ju je glib zapljusnuo ispod stole do koljena. Još je jedan par sandala
upropašten. Njihova koţa nikada više ne će mirisati ĉisto, koliko god ih namakala.

GunĊajući tiho od boli, Tedo stiţe prvi do njezinih vrata i zalupa po njima. Ĉekali su u tišini,
dok su njih dvojica bacala poglede niz ulicu bojeći se da ih netko iznenada ne napadne. To se
nekomu dogodilo prije nekoliko veĉeri malo dalje od njezina prebivališta. Nitko se nije
usudio priskoĉiti u pomoć.

Aleksandrija je zaĉula korake koji su se pribliţavali s druge strane vrata.

»Tko je?« stigao je Atijin glas i Aleksandrija je polagano odahnula od olakšanja što je stigla
doma. Poznavala je tu ţenu godinama, i Atija joj je bila najbliskija osoba u Rimu, premda je
ţivjela u kući i sluţila kao Aleksandrijina kuharica.

»Ja sam, Atija«, rekla je.

Svjetlo se prolilo na ulicu kad su se otvorila vrata i oni su brzo ušli — Aleksandrija prva, a
Tedo posljednji. On je pomno spustio zasun i tada napokon spremio noţ u tok dok mu se u
plećima smanjivala napetost.

»Hvala vam obojici«, reĉe Aleksandrija.

Sin je šutio, ali Tedo je odgovorio kroz gunĊanje, tapšući rukom ĉvrsta vrata kao da se ţeli
uvjeriti da su zaštićeni. »Za to smo plaćeni«, reĉe on.

Vidjela je da mu je slabija noga malo podignuta dok je stajao ne opterećujući je, i srce ju je
zbog njega zaboljelo. Ima razliĉitih vrsta hrabrosti.

»Donijet ću ti topao napitak nakon što pregledaš nogu«, reĉe ona.

Na njezino iznenaĊenje on je lagano porumenio. »To nije potrebno, gospoĊice. Mi ćemo se

snaći, ja i moj sin. Moţda kasnije.«
Aleksandrija kimnu, ne znajući bi li trebala ponovno pokušati. Ĉinilo se da je Tedu neugodno
sve što je imalo sliĉilo na nuĊenje prijateljstva. Kao da nije ţelio ništa drugo osim uobiĉajene
plaće i ona je prihvaćala njegovu suzdrţanost. Ali noćas je još bila uzdrmana i trebala je imati
ljude oko sebe.

»Sigurno ste gladni, a u kuhinji ima hladne govedine. Bilo bi nam drago da s nama jedete kad
budete spremni.«

Atija se prebacila s noge na nogu, a Tedo je na trenutak pogledao u pod i lagano se namrštio.

»Ako si sigurna, gospoĊice«, rekao je naposljetku.

Aleksandrija je promatrala dvojicu muškaraca dok su odlazila u svoje sobe. Zatim je

pogledala Atiju i nasmiješila se videći strog izraz na njezinu licu.

»Ti si previše ljubazna s tom dvojicom«, reĉe Atija. »Malo je dobra u njima, u ocu i sinu. Ako
im dopustiš da se osjećaju kao kod svoje kuće, oni će to iskoristiti, sigurna sam. Sluge ne
smiju zaboraviti svoje mjesto, a ni oni koji ih plaćaju.«

Aleksandrija se smješkala, njezin veĉernji strah je poĉinjao popuštati. Zapravo je i Atija bila
sluškinja, iako to nikada nisu spomenuli. Aleksandrija ju je upoznala kad je traţila ĉistu sobu
u gradu, pa kad je uznapredovao njezin posao s nakitom Atija se preselila k njoj u novu kuću
da njome upravlja. Ţena je bila jako stroga s ostalim slugama, ali uspjela je u kući ostvariti
osjećaj doma.

»Meni je drago da budu sa mnom, Atija. Razbojnici su bili rano izišli s olujom, pa je ĉaša
toplog vina poštena plaća za sigurnost. Idemo, skapavam od gladi.«

Atija je radije šmrknula nego odgovorila, ali ju je prestigla u hodniku dok su išle prema
kuhinji.

Senatska se graĊevina kupala u svjetlosti desetaka prštavih svjetiljaka na zidovima. Dvorana

ispunjena jekom bila je topla i suha usprkos prigušenu bubnjanju kiše, i malo je prisutnih
uţivalo u pomisli kako će se smoĉiti na putu do kuće. Poslijepodne je proteklo u podnošenju
izvješća o gradskom proraĉunu, s nizom glasovanja kojima su se odobravale goleme svote za
legije s kojima se odrţava Pax Romana4 u dalekim zemljama. Svote su bile strahovite, ali
zalihe su bile dovoljno velike da se podmire potrebe drţave još jednu godinu. Nekoliko
starijih senatora dopustilo je da ih toplina uljuljka u drijemeţ i samo ih je oluja zadrţavala da
ne poĊu prema kasnim obrocima i vlastitim posteljama.

Senator Prando stajao je za govornicom i pogledom letio po polukruţnim redovima klupa,

traţeći pomoć. Naljutilo ga je što Pompej brblja s kolegom dok on objavljuje svoju
kandidaturu za mjesto konzula. Upravo na Pompejev zahtjev on je pristao istaknuti svoje ime
i ĉovjek je barem morao pokazati prividno zanimanje.

»Budem li izabran na to mjesto, namjeravam okupiti kovaĉe novca pod jedan krov i ustanoviti
plateţno sredstvo na koje se graĊani mogu osloniti. Ima previše kovanica za koje se tvrdi da
su od zlata ili ĉistoga srebra, a svaka trgovina mora imati vagu da izmjeri novac koji dobiva.
Jedinstvena kovanica pod okriljem Senata okonĉat će zbrku i obnoviti povjerenje.«
Vidio je kako se Kras mršti i pitao se je li on odgovoran za neke krivotvorine koje nanose
toliku štetu. To ga ne bi iznenadilo.

»Ako mi graĊani udijele pravo da zasjednem na konzulsko mjesto, radit ću na korist Rima,
obnavljajući vjeru u vlast Senata.« Opet je zastao kad je Pompej podignuo pogled i tada je
shvatio da je pogriješio. Netko se zacerekao i Prando je osjetio kako raste njegova zbunjenost.

»… veću vjeru u Senat«, dodao je. »Poštivanje vlasti i vladavine zakona. Pravda mora biti
slobodna od mita i potkupljivanja.« Ponovno je zastao, u mislima mu je nastajala praznina.

»Meni će biti ĉast da sluţim. Hvala vam«, rekao je silazeći s govornice i zauzimajući mjesto u
prednjoj klupi s oĉevidnim olakšanjem. Dva-tri najbliţa senatora potapšala su ga po ramenu i
on se poĉeo opuštati. Moţda govor i nije bio tako loš, na koncu konca. Pogledao je sina
Svetonija da vidi kako je on to primio, ali mladić je nepomiĉno zurio ispred sebe.

Pompej je sišao izmeĊu redova i nasmiješio se Prandu u prolazu. Umuknuli su oni koji su se
šaptom razgovarali kad je konzul stupio za govornicu. Izgleda opušteno i samopouzdano,
pomislio je Prando s primjesom ljutnje.

»Zahvaljujem kandidatima za izreĉene rijeĉi«, rekao je Pompej zaustavljajući oĉi na ljudima

koji su mu nijemo odobravali prije nego što će nastaviti. »To mi daje nade da se u ovom gradu
još moţe naći onih koji mu ţele posvetiti ţivot ne misleći na osobni probitak ili ĉastohleplje.«
Priĉekao je da proĊe pohvalni ţamor, nagnuvši se naprijed i oslonivši se na lakte.

»Izbori će pruţiti priliku mojim graditeljima da povećaju ovu zgradu i spreman sam dati na
uporabu svoje novo kazalište dok budu trajali radovi. Trebalo bi odgovarati potrebama, rekao
bih.« Nasmiješio se senatorima i oni su mu odgovorili, znajući da je kazalište dvaput veće od
senatske zgrade i barem dvostruko raskošnije. Nije bilo primjedaba.

»Poput onih koje smo ovdje ĉuli, i svi drugi kandidati moraju se izjasniti prije sveĉanosti
Volturnalija,5 u roku od deset dana. Izvijestite me na vrijeme, molim. Prije nego što se
osmjelimo na kišu, moram obznaniti javno okupljanje na Forumu za jedan tjedan. SuĊenje
Hospiju bit će odgoĊeno mjesec dana. Tada ćemo se Kras i ja obratiti puĉanstvu kao konzuli.
Ako itko od kandidata ţeli svoj glas dodati našima, morate mi se javiti prije nego što veĉeras
odem odavde.«

Pompej ulovi Prandov pogled ĉasak prije nego što će nastaviti. Sve je bilo dogovoreno i
Prando je znao da će se njegova kandidatura pojaĉati udruţivanjem s iskusnijim ljudima.
Neka samo uvjeţbava svoj govor. Unatoĉ svim Pompejevim obećanjima, rimska gomila zna
biti nezgodno slušateljstvo.

»Dan se primaknuo svršetku, senatori. Ustanite radi prisege«, rekao je Pompej povisivši glas
da ga se ĉuje iznad kiše koja je šibala grad.

Oluja je trajala tri dana, hujeći iznad raštrkanih brodova i prema njihovu odredištu. Kad je
prošla, flota je opet polagano nosila okupljenu Desetu, i svaki je brod bio poput košnice dok
su se popravljala jedra i vesla te zagrijavala smola da se zaliju pukotine izmeĊu širokih dasaka
na palubama kuda je curila voda. Kao što je Brut prorekao, Julije je dao znak da se flota usidri
ispred Ostije i ĉamci su se gibali izmeĊu brodova, noseći namirnice i tesare te provjeravajući
da sve bude spremno za smotru. Sunce je osušilo palube i Deseta je isprala potpalublja
brodova, uklonivši smrad od bljuvanja morskom vodom i bijelom masti.

Kad su se podignula sidra i oĉistila od gline, uplovili su u luku s Julijem na pramcu prvog
broda. Stajao je zagrlivši jednom rukom prednju statvu i oĉima upijao zaviĉaj. Bacivši pogled
preko ramena vidio je bijela krila plovila s veslima koja su tvorila šiljak strijele iza njega, dok
su druga s jedrima bila na zaĉelju povorke. Ne bi našao rijeĉi za svoje osjećaje da se to od
njega traţilo i nije ih pokušavao ispitivati. Glavobolje su mu nestale na svjeţem morskom
zraku i zapalio je tamjan u ţeravniku da zahvali bogovima za uspješan prolaz kroz oluju.

Znao je da se Deseta moţe stalno utaboriti na poljima iza luke dok on bude putovao u grad.
Vojnici su bili uzbuĊeni kao i ĉasnici zbog prigode da opet vide obitelji i prijatelje, ali ne će
se izdavati dopuštenja za posjete prije nego što tabor bude podignut i utvrĊen. Pet tisuća ljudi
bilo bi previše da se spuste do njegova imanja. Sama prehrana tolikog broja prouzroĉila bi
probleme, a i cijene su niţe u pristaništu. Kad bi im to dopustio, Deseta bi poput skakavaca
pojela zlato koje je donio. U najmanju ruku potrošili bi vlastite uštede u gradskim krĉmama i
javnim kućama.

Pomisao da će vidjeti svoje imanje ispunila ga je mješavinom tuge i uzbuĊenja. Vidjet će

koliko mu je narasla kći i šetat će se duţ rijeke koju je njegov otac zajazio da teĉe kroz
imanje. Julijev se smiješak ugasio kad se sjetio oca. Obiteljski je grob na putu prema gradu, i
prije svega ostaloga mora posjetiti posljednje poĉivalište onih koji su ostali iza njega.

8. POGLAVLJE
Kras je disao u pari dok se opuštao potonuvši u kupelj do pojasa. Mramorni prag hladio mu je
ramena dok je sjedio na unutarnjoj stepenici i ta suprotnost bila je izvanredno ugodna.
Osjećao je napetost u vratu i mahnuo je rukom dozvavši roba da ga masira dok bude vodio
razgovor.

Drugi ljudi u bazenu bili su njegovi štićenici, odani više nego što je zahtijevala mjeseĉna
potpora koju su primali. Kras je sklopio oĉi kad su ĉvrsti palĉevi poĉeli trljati njegove mišiće i
uzdahnuo je od zadovoljstva prije nego što je progovorio.

»Moja konzularna sluţba ostavila je malo traga u gradu, gospodo.« Nasmiješio se kiselo dok
su se ljudi s njim uzvrpoljili od zapanjenosti. Prije nego što su mogli prosvjedovati, on je
nastavio. »Mislio sam da ću više napraviti tijekom svoje sluţbe. Premalo je stvari u koje
mogu uprijeti prstom i reći: ›To je bilo moje djelo.‹ Ĉini mi se da ponovna nagodba o
trgovaĉkim ugovorima nije ono što uzbuĊuje krv naših graĊana.«
Izraz njegova lica obojio se gorĉinom dok ih je promatrao i prstom stvarao vrtlog na površini
vode.

»Oh, dao sam im kruha kad su rekli da ga nemaju. Ali kad je nestalo hljebova, ništa se nije
promijenilo. Dobili su nekoliko dana s utrkama iz moje kese i vidjeli obnovljeni hram na
Forumu. Ipak se pitam hoće li se oni toga sjetiti ove godine ili ĉak pomisliti da sam u to doba
bio konzul.«

»Mi smo za tebe«, reĉe jedan ĉovjek i taj osjećaj brzo odjeknu u ostalima.

Kras kimnu, otpuhujući svoj cinizam u paru. »Nisam za njih pobjeĊivao u ratovima, znate.
Oni laskaju Pompeju, a staroga su Krasa zaboravili.«

Štićenici se nisu usuĊivali jedan drugom pogledati u lice i vidjeti odraţenu istinu tih rijeĉi.
Kras je podignuo oĉi prema njihovoj smetenosti prije nego što će nastaviti, namjerno
osnaţivši glas.

»Ne ţelim da se moja godina zaboravi, gospodo. Zakupio sam za njih još jedan dan na
trkalištu i to je poĉetak. Ţelim da se mojim najmoprimcima dadu ponajbolje ulaznice i neka
pokušaju dovesti obitelji.« Zastao je da bi iza sebe dosegnuo ĉašu hladne vode i rob je
prekinuo tiještenje da je gurne meĊu košĉate prste. Kras se nasmiješio mladiću prije nego što
će nastaviti.

»Novi sesterciji s mojom glavom na njima već su gotovi. Trebat ću sve vas da upravljate
razdiobom, gospodo. Moraju otići najsiromašnijim obiteljima i to samo po jedan komad
svakom muškarcu i ţeni. Morat ćete voditi straţare i svaki put uzimati sa sobom samo malene
svote.«

»Mogu li spomenuti jednu ideju, konzule«, upita jedan od njih.

»Naravno, Pareju«, odgovori Kras podiţući obrve.

»Unajmi ljude da oĉiste ulice«, reĉe ĉovjek, izgovarajući prebrzo rijeĉi pod konzulovim
pomnim pogledom. »Velik dio grada smrdi i narod će ti biti zahvalan zbog toga.«

Kras se nasmija. »Ako uĉinim kako kaţeš, hoće li oni zbog toga prestati bacati smeće na
ulice? Ne, reći će oni, neka leti, jer poslije nas će doći stari Kras s vjedrima da to opet oĉisti.
Ne, prijatelju moj, ako ţele ĉiste ulice, moraju uzeti vodu i krpe i sami ih oĉistiti. Ako ljeti
zapah postane uţasan, moţda će biti na to prisiljeni i to će ih nauĉiti da ih ĉiste.« Kras je vidio
da je ĉovjek razoĉaran pa je ljubazno dodao: »Divim se ĉovjeku koji misli najbolje za naš
puk, ali previše ima onih koji ne mare za to što kaljaju vlastite korake. Nema smisla poticati
na dobru volju ljude poput njih.« Kras se na trenutak osmjehnu na tu misao, zatim umuknu.

»S druge strane, ako bi to bilo popularno… Ne, ne ţelim biti poznat kao Kras ĉistaĉ govana.
Ne.«

»Zatim uliĉne bande?« nastavi Parej tvrdoglavo. »U nekim podruĉjima otele su se nadzoru.
Nekoliko stotina ljudi s dopuštenjem da razbijaju bande uĉinilo bi više za grad nego…«
»Hoćeš novu bandu koja bi nadzirala druge? A tko će njih drţati pod nadzorom? Bi li zatraţio
još veću skupinu da izlazi na kraj s prvom?« Kras se naruga u sebi, ali zabavljala ga je
upornost toga ĉovjeka.

»Jedna bi centurija mogla…« promuca opet on.

Kras sjede uzgor, poslavši kruţne valove površinom bazena. Podiţe ruku da bi nastala tišina i
njegovi se štićenici uzvrpoljiše.

»Da, Pareju, legija bi mogla uĉiniti mnoge stvari, ali ja nemam legije pod svojim
zapovjedništvom, kao što bi se moţda trebao prisjetiti. Zar bi htio da od Pompeja zatraţim još
vojnika koji bi ophodili sirotinjske ĉetvrti? On traţi ĉitava bogatstva samo za redare na
utrkama i već sam sit toga da njegov ugled podupirem svojim zlatom.« Kras zamahnu rukom i
prevrnu metalnu ĉašu koja se zakotrljala preko podnih ploĉica u kupalištu.

»Dosta za ovaj put, gospodo. Imate trenutno zadatke, a sutra ćete dobiti nove. Ostavite me.«

Ljudi se bez rijeĉi pokupiše iz bazena, ţureći se da budu što dalje od svoga razdraţljiva
gospodara.

Juliju je bilo drago ostaviti pristanišnu buku iza sebe dok su on i Oktavijan jahali cestom
prema gradu. Uz Brutov nadzor nad iskrcavanjem ljudi i opreme posao je morao biti brzo
završen. Centurione su osobno izabrali i u njih su se mogli pouzdati da će ljude drţati ĉvrsto
na uzdi dok se prve skupine ne pošalju na dopust.

Pogledao je Oktavijana i zapazio kako dobro sjedi na konju. Vjeţbanje s konjanicima ukrotilo
je njegovu divlju narav i sada je jahao kao da je roĊen u sedlu, a ne kao uliĉni deran koji nije
vidio konja prije svoje devete godine.

Jahali su preko izlizana kamenja u grad, potiĉući konje da zaobilaze kola i robove koji su s
njima hitali da obave nepoznate poslove. Ţito i vino, drago kamenje, štavljene koţe, ţeljezno i
bronĉano oruĊe, pokraj tisuću drugih stvari namijenjenih gladnoj utrobi grada pred njima.
Vozaĉi su vješto pucketali biĉevima iznad volova i magaraca, i Julije je znao da će se
karavana protegnuti cijelim putem od mora do gradskih trţnica.

Uljuljkivao ih je blagi topot kopita, ali Julija je proţimala napetost od koje su ga boljela
ramena. Obiteljski je grob bio izvan grada i on mu se veselio, išĉekujući kad će ga ugledati.

Sunce se dizalo prema podnevnoj toĉki kad je osjetio da je spreman te je zario pete u konjske
slabine. Oktavijan je smjesta uhvatio njegov korak i njih su dvojica lagano galopirala preko
kamenja, praćeni uzvicima i zviţducima trgovaca koji su se gubili iza njih.

Grob je bio jednostavan, pravokutan blok od teškoga crnog mramora koji je straţario kraj
ceste, ni milju daleko od gradskih vrata. Julije je bio znojan kad je sjahao i poveo konja
izmeĊu grobnih humaka do trave koja je bujala na ostatcima rimskih pokojnika.

»Ovo je taj grob«, prošapta Julije ispuštajući uzde iz ruku. Ĉitao je imena uklesana u tamnu
stijenu i na trenutak sklopio oĉi kad je došao do majĉina imena. Djelomice je to oĉekivao, ali
spoznaja da se tu nalazi njezin prah donijela je bol koja ga je iznenadila, ispunivši mu oĉi
suzama.
Ime njegova oca još je bilo oštro nakon minula desetljeća, i Julije pognu glavu dodirujući
vršcima prstiju slova i prateći crte.

Treće je ime još bilo svjeţe uklesano kao i bol koju je osjetio pri pogledu na nj. Kornelija.
Skrivena od sunca i njegova zagrljaja. Nikada je više ne će privinuti na grudi.

»Imaš li vina, Oktavijane«, reĉe Julije nakon duga vremena. Pokušavao je uspravno stajati, ali
ruke koje je polagao na kamen kao da su se ondje uĉvrstile i nije ih mogao odlijepiti. Ĉuo je
kako Oktavijan pretraţuje torbe i osjetio hladnu keramiku amfore koja ga je stajala više od
mjeseĉne plaće jednoga od njegovih ljudi. Nije bilo boljega vina od onoga iz Falerna, ali
Julije je htio najbiranije da poĉasti bića koja je najviše volio.

Na vrhu groba bila je izdubljena plitka zdjelica u mramoru, vodeći do rupice koja nije bila šira
od bakrenjaka. Dok je Julije razlamao peĉat na vinu, pitao se je li Klodija ikada odvela
njegovu kćer da nahrani pokojnike. Nije ni pomislio da bi starica mogla zaboraviti Korneliju,
nimalo više nego on.

Crno je vino zaklokotalo u zdjelici i Julije je mogao ĉuti kako se slijeva i propada u zemlju.

»Ova je ĉaša za moga oca koji mi je dao snagu«, šaptao je. »Ova za moju majku koja mi je
dala ljubav. Ova posljednja za moju ţenu.« Zastao je, gledajući zaneseno u malen vrtlog vina
koje je nestajalo u grobu. »Za Korneliju koju sam ljubio i još je štujem.«

Kad je napokon vratio amforu Oktavijanu, oĉi su mu bile crvene od plaĉa.

»Dobro zaĉepi grljak, mladiću. Moramo posjetiti još jedan grob prije nego što poĊemo doma
na imanje, a Tubruk će htjeti više od jedne ĉaše.« Julije se prisilio da se nasmiješi osjetivši
kako njegova tuga djelomice postaje lakša kad je opet uzjahao, a konjska su kopita toptala
dovoljno buĉno da naruše spokoj niza grobova koji se daleko pruţao.

Julije se primicao imanju s nekakvim osjećajem straha koji ga je grizao iznutra. To je mjesto
sadrţavalo toliko uspomena i toliko boli. Njegove djeĉje oĉi zapaţale su grub korov u visoku
ţitu i vidjele najsitnije oštećenje na stazi obrasloj travom ili slabo popravljen zid. Moglo se
ĉuti tiho zujanje ulišta i oĉi su ga poĉele svrbjeti na taj zvuk.

Bijeli zidovi oko glavnih zgrada izazvali tu tupu bol u njemu. Boja je bila prošarana golim
površinama i on je osjetio ubod krivnje. Kuća je bila dio svake rane u njegovu pamćenju, a ni
jedno jedino pismo s njegovim rukopisom nije stiglo njegovoj kćeri ni Klodiji. Pritegnuo je
uzdu i usporio konja, dok mu je svaki korak povećavao bol.

Ugledao je straţarsko mjesto na kapiji gdje je išĉekivao oĉev povratak iz grada. Iza njega će
biti konjušnice gdje je okusio prvi poljubac i dvorište gdje je gotovo poginuo od Renijeve
ruke, prije mnogo godina. Usprkos oronulu izgledu, mjesto je bilo jednako vaţno, pravo sidro
u promjenama njegova ţivota. Ali dao bi sve za Tubruka kad bi mogao izići da ga pozdravi,
ili za Korneliju da je zatekne ondje.

Zaustavio se ispred kapije i priĉekao u tišini, izgubljen u uspomenama koje je stiskao uza se
kao da mogu ostati stvarne dok se kapija ne otvori i sve ponovno ne promijeni.
Na zidu se pojavio nepoznat ĉovjek i Julije se nasmiješio pomislivši na stube sakrivene od
pogleda. Poznavao ih je bolje nego išta drugo na svijetu. Njegove stube. Njegov dom.

»Što traţiš ovdje?« upitao je ĉovjek zadrţavši neutralan glas. Iako je na Juliju bio
najjednostavniji oklop, ipak je bio okruţen aurom moći dok je nijemo procjenjivao zidove i
ĉovjek je to osjetio.

»Došao sam vidjeti Klodiju i svoju kćer«, odgovori Julije.

Ĉovjeku se oĉi malo raširiše od iznenaĊenja prije nego što je nestao da izvijesti one unutra.

Vrata su se polagano otvorila i Julije je s Oktavijanom iza sebe ujahao kroz kapiju u dvorište.
Iz daljine je ĉuo kako netko doziva Klodiju, ali njime je ovladao trenutak ispunjen
uspomenama i on je duboko udahnuo.

Njegov je otac umro braneći taj zid. Tubruk ga je nosio na ramenima ispod kapije. Julije
lagano zadrhta, usprkos vrelini sunca. Previše je duhova bilo na tome mjestu. Pitao se hoće li
mu tu ikada više biti ugodno, kad ga svaki kutak i prolaz podsjećaju na prošlost.

Klodija je dotrĉala izmeĊu zgrada i skamenila se kad ga je ugledala. Dok je sjahivao, prignula
se u dubok naklon. Godine nisu bile blage prema njoj, pomislio je hvatajući je za ramena i
podiţući je u zagrljaj. Uvijek je bila krupna, snaţna ţena, ali lice joj je bilo naborano ne samo
od vremena. Da je Tubruk poţivio, bila bi se udala za njega, ali tu mogućnost sreće ukrali su
joj isti noţevi koji su odnijeli Korneliju.

Kad je podignula lice prema njemu, vidio je svjeţe suze i taj prizor kao da je izvlaĉio njegovu
unutarnju bol bliţe površini. Zajedniĉki su dijelili gubitak, i on je bio nepripremljen za
ranjivost svojih osjećaja nakon prohujalih godina, ali sada kao da su opet stajali u dvorištu
dok je robovska pobuna pustošila jug. Tada je bila obećala da će ostati i odgojiti njegovu kćer,
i to su bile posljednje rijeĉi koje su razmijenili prije nego što je otišao.

»Toliko dugo nismo ništa ĉuli o tebi, Julije. Nisam znala kamo bih poslala vijest o tvojoj
majci«, rekla je. Nove su se suze skotrljale niz njezine obraze dok je govorila, i Julije ju je
ĉvrsto stegnuo.

»Znao sam… da se to bliţilo. Je li bilo teško?«

Klodija odmahnu glavom, otirući oĉi.

»Govorila je o tebi na kraju i tješila se što ima Juliju. Nije se muĉila, nimalo.«

»To mi je drago«, reĉe Julije tiho. Majka mu je tako dugo bila daleki lik te se iznenadio
koliko mu je nedostajala mogućnost da je vidi i da sjedne na rub njezine postelje priĉajući joj
pojedinosti o Španjolskoj i bitkama u kojima je sudjelovao. Koliko joj je puta prišao da joj
kaţe što je uĉinio sa svojim ţivotom? Ĉak i kad joj je bolest oduzela razbor, ĉinilo mu se da
ga ona ĉuje. Sada nikoga više nema. Nema oca da mu pritrĉi, nema Tubruka da se smije
njegovim pogrješkama, nema nikoga na svijetu tko ga je volio bez ograniĉenja. Bolno je
tugovao za svima njima.

»Gdje je sada Julija?« upita on, odmaknuvši se natrag jedan korak.

Klodijino se lice lagano promijenilo dok su se po njemu razlijevali ponos i ljubav. »Vani je,
jaše. Odlazi s ponijem u šumu kada god moţe. Sliĉi na Korneliju, Julije. Ista kosa.
Povremeno, kad se nasmije, ĉini mi se da se vrijeme vratilo trideset godina i da je ona opet sa
mnom.« Vidjela je u njemu napetost i krivo ju je razumjela. »Nikada joj ne dopuštam da sama
jaše. Dvojica su slugu s njom, radi sigurnosti.«

»Hoće li me prepoznati?« upita Julije, odjednom uznemiren. Pogledao je prema kapiji kao da
mu je razgovor o njoj moţe dovesti pred oĉi. Tek malo se sjećao kćeri koju je ostavio Klodiji
da se o njoj skrbi. Krhka djevojĉica koju je tješio dok je njezina majka leţala u tami. Sjećanje
na sitne ruĉice ovijene oko njegova vrata bilo je neobiĉno snaţno.

»Hoće, sigurna sam. Uvijek pita da joj priĉam o tebi, i rekla sam joj sve što znam.« Klodijin
pogled kliznu mimo njega i pade na Oktavijana koji je uspravno stajao kraj konja.

»Oktavijane?« reĉe ona ĉudeći se promjenama na njemu.

Prije nego što se on mogao oduprijeti, Klodija mu je pritrĉala i silovito ga zagrlila. Julije se
smješkao zbog njegove nelagode.

»Naša su grla puna prašine, Klodija. Hoćeš li nas drţati da ovdje stojimo ĉitav dan?«

Klodija dopusti Oktavijanu da joj se otrgne.

»Da, naravno. Dajte konje nekom od onih momaka, a ja ću vas otpratiti do kuhinje. Sada smo
ovdje samo ja i nekoliko slugu. Bez papira s tvojim imenom, trgovci ne ţele sa mnom
poslovati. Bez Tubruka da upravlja imanjem, ovdje je…«

Julije se zarumenio kad je ţena opet stigla na rub plaĉa. Nije ispunio svoju duţnost prema
njoj, shvatio je ĉudeći se vlastitom sljepilu. Ona se muĉila sve te godine, a on joj je, na svoju
sramotu, mogao olakšati breme. Trebao je prenijeti upravu nad imanjem s Tubruka na njezino
ime prije nego što je otišao. Ĉinilo se kao da je Klodija odjednom u neprilici zbog pomisli da
Julije posjećuje kuću koju je ona poĉela smatrati svojim domom, i on joj poloţi ruku na rame
da je umiri.

»Nisam mogao više od tebe traţiti«, reĉe on.

U njoj se donekle smanjila napetost. Dok su momci odvodili konje da ih išĉetkaju i nahrane,
Klodija je pohitala ispred njih u kuću i oni su je slijedili. Julije je gutao na suho dok su
prolazili kroz dvorište i išli prema prostorima njegova djetinjstva.

Obrok koji je pred njih iznijela Klodija prekinulo je milo dozivanje izvana dok je topot kopita
najavljivao Julijin povratak. Julijeva usta su bila puna kruha i meda kad je skoĉio na noge i
krupnim koracima izišao na sunce. Mislio je da će joj dopustiti da mu priĊe i da će je zatim
formalno pozdraviti, ali zvuk njezina glasa svladao je njegovu strpljivost i nije mogao više
ĉekati.

Iako je navršila tek deset ljeta, bila je slika svoje majke, a crna joj je kosa visjela niz leĊa u
dugoj pletenici. Julije se nasmijao videći kako djevojĉica skaĉe s ponija i bavi se njime,
ĉupkajući prstima trnje i granĉice iz njegove grive kao da se sluţi ĉešljem.
Njegova se kći trgnula na zvuk nepoznata glasa i okrenula se da vidi tko joj se usuĊuje smijati
u njezinoj vlastitoj kući. Kad joj se pogled susreo s Julijevim oĉima, sumnjiĉavo se namrštila.
Julije ju je pomno promatrao dok je prilazila k njemu, nagnuvši glavu u stranu dok ga je
nijemo prouĉavala na naĉin kako se sjećao da je Kornelija ĉinila.

Ona samopouzdano hoda, zapazio je sa zadovoljstvom. Gospodarica imanja koja dolazi

pozdraviti posjetitelje. Nosila je otrcanu ţućkastu tuniku i jahaće štitnike za noge, pa je s
kosom svezanom otraga i bez traga grudi ispod odjeće mogla gotovo proći kao djeĉak. Vidio
je jednostavnu srebrenu narukvicu na njezinu zapešću i prepoznao je kao nakit njezine majke.

Klodija je izišla da bude svjedokom susreta i smiješila im se s materinskim ponosom.

»To je tvoj otac, Julija«, rekla je. Djevojĉica se ukoĉila u trenutku kad je otresala prašinu s
rukava. Podignula je pogled prema Juliju bez ikakva izraza na licu.

»Sjećam se tebe«, rekla je polagano. »Jesi li se vratio da ostaneš?«

»Na neko vrijeme«, odgovorio je Julije jednako ozbiljno.

Ĉinilo se da djevojĉici treba trenutak da to upije i zatim je kimnula.

»Hoćeš li mi kupiti konja? Postajem prevelika za starog ponija i Recid kaţe da se mogu
okušati na konju, s malo hrabrosti.«

Julije trepnu gledajući je i ĉinilo se da ga ispunjava zadovoljstvo što prošlost djelomice kopni.

»Naći ću ti pravog ljepotana«, obećao je, nagraĊen smiješkom od kojega mu je jaĉe zakucalo
srce za ţenom koju je izgubio.

Aleksandrija se odmaknula od vrela vignja, promatrajući kako Tabik pomiĉe posudu s

rastaljenim zlatom i prinosi je rupama u glini.

»Sad se ište mirna ruka«, upozorila je bez potrebe kad je Tabik poĉeo okretati dugaĉku
drvenu ruĉku bez podrhtavanja. Oboje je tekućoj kovini iskazivalo poštovanje koje zasluţuje
dok je šištala i grgoljala slijevajući se u kalup. Jedna jedina kap sprţila bi meso do kosti pa su
u svakom dijelu postupka kretnje morale biti polagane i oprezne. Aleksandrija je zadovoljno
kimnula kad je para zazviţdala kroz otvore za zrak u glini i dubok grleni zvuk poĉeo se
povisivati dok se šupljina nije sasvim ispunila. Kad se zlato ohladi, glina će se mukotrpno
odstranjivati da bi se pojavila maska savršena kao lice ţene koju predstavlja. Na senatorov
zahtjev Aleksandrija je obavila neugodnu duţnost uzimajući otisak lica njegove ţene nekoliko
sati poslije njezine smrti. Tri su manje maske slijedile u glini dok je Aleksandrija mijenjala
crte da s lica ukloni oštećenja koja je nanijela bolest. S beskrajom je pomnjom popravila nos
gdje je bolest izgrizla meso, i ĉovjek je naposljetku zaplakao videći lik koji mu je smrt
ugrabila. U zlatu će ona ostati zauvijek mlada, dugo nakon što se i ĉovjek koji ju je volio
pretvori u prah i pepeo.

Aleksandrija spusti ruku na glinu osjećajući u njoj zasuţnjenu toplinu i pitajući se bi li nju
mogao ijedan ĉovjek toliko voljeti da ĉuva njezin lik tijekom ĉitava ţivota.
Izgubljena tako u mislima nije ni ĉula kad je Brut ušao u radionicu, i samo ju je tišina nagnala
da se okrene, osjetivši nešto što nije znala imenovati.

»Otĉepi dobro vino i skini odjeću sa sebe«, rekao je. Njegove su oĉi poĉivale na njoj, nije ĉak
ni primijetio Tabika koji je ondje stajao razjapljenih usta. »Vratio sam se, djevojko. Julije se
vratio, i Rim će se naglavce prevrnuti kad završimo ono što smo naumili.«

9. POGLAVLJE
Brut je tapšao Aleksandriju po bedru, uţivajući u njezinu dodiru dok su u sumrak jahali prema
imanju. Pošto je s njom proveo noć u krevetu, osjećao se opušteno i smireno naspram svijeta
nakon dugo vremena. Poţelio je da svako njegovo vraćanje kući bude takve vrste.

Nenavikla na jahanje, ĉvrsto ga je stezala i on je mogao osjetiti kako ga njezina kosa šiba po
golu vratu što mu je bilo izvanredno erotiĉno. Ojaĉala je dok ga nije bilo, tijelo joj je pucalo
od zdravlja i snage. I lice joj se istanĉano promijenilo, a na ĉelu je imala oţiljak od prskanja
vrele kovine, gotovo u obliku suze.

Njezin crni plašt trenutno ga je pokrio na vjetru pa je zgrabio njegov rub i privukao djevojku
bliţe k sebi. Ona je ovila ruke oko njegovih grudi i duboko disala. Zrak je bio topao dok je
zemlja vraćala sunĉevu toplinu, i Brut je samo poţalio što nema nikoga u blizini da bude
svjedokom kako oni veliĉanstveno izgledaju jezdeći preko polja prema imanju.

Vidio ga je izdaleka, dok se sjaj upaljenih baklja slijevao tvoreći od zida svijetlu krunu u sve
većem mraku. Na kraju je usporio konja i naĉas pomislio da ga Tubruk ĉeka kraj otvorene
kapije.

Julije je stajao šutke dok su se usporavali do hoda, naslućujući Brutove misli i razumijevajući
ih. Zanemario je svoje nestrpljenje i nijemo zahvalio prijatelju što je došao. Bilo je pravo da
bude tu, pa su razmijenili prisan smiješak ţaljenja kad se Brut okrenuo u sedlu da Aleksandriji
pomogne sjahati i zatim skoĉio na zemlju kraj nje.

Julije poljubi Aleksandriju u obraz. »Ĉast mi je što si u mojem domu. Sluge će te uvesti dok
ja razmijenim koju rijeĉ s Brutom«, reĉe on. Oĉi su joj se zaiskrile, pomislio je, pitajući se
odlutaju li i njezine misli natrag do jedne osobite veĉeri kao njegove.

Kad je ona otišla, Julije duboko udahnu i prisno potapša Bruta po ramenu.

»Ne mogu vjerovati da Tubruk nije ovdje«, reĉe Julije bacajući pogled preko polja.

Brut ga je na trenutak pogledao, zatim se sagnuo i podignuo pregršt zemlje.

»Sjećaš li se kad te je natjerao da ovo uzmeš u ruku?« rekao je.

Julije je kimnuo i ponovio njegovu kretnju. Brutu je bilo drago vidjeti ga kako se smiješi dok
je ispuštao zemlju da je raznosi povjetarac.
»Natopljena krvlju onih koji su otišli prije nas«, reĉe Julije.

»I našom krvlju. Bio je dobar ĉovjek«, odgovori Brut, zatim ispusti zemlju i sklopi ruke oštro
pljesnuvši. »Morat ćeš naći nekoga drugog da opet duboko uzore polja. Nikada nisam vidio
ovako zapušteno tlo. Ali sada si se vratio.«

Julije se namršti na njega. »Htio sam te pitati kamo si bio nestao, ali vidim da si našao nešto
bolje od nadziranja tabora u Ostiji.« Julije se nije mogao naljutiti na prijatelja, iako je htio
posvema jasno istaknuti tu ĉinjenicu.

»Renije drţi sve u svojim rukama i dobro je da sam ovako postupio«, odgovori Brut.
»Aleksandrija mi je rekla da će sutra biti javna rasprava na Forumu pa sam odmah dojahao
ovamo da ti to kaţem.«

»Znam za to. Servilija mi je rekla ĉim je ona ĉula. Ipak mi je drago što si došao. Bio bih
poslao po tebe i da nisi prekršio moju zapovijed.«

Brut pogleda prijatelja pokušavajući procijeniti koliko je ozbiljan dok mu to predbacuje.

Julijevo lice nije više bilo napeto i iscrpljeno od vremena provedena u Španjolskoj, ĉinilo se
da je mlaĊi nego što je odavno bio. Brut priĉeka jedan trenutak.

»Je li mi oprošteno?« reĉe zatim.

»Oprošteno ti je«, odgovori Julije. »Sada uĊi i upoznaj se s mojom kćeri. Ĉeka te spremna
soba i ţelim da sa mnom planiraš moju kampanju. Ti se posljednji ukljuĉuješ.«

Skupa su prešli dvorište uz jedini zvuk prštanja i treperenja svjetiljaka duţ zidova. Lahor ih je
naĉas ošinuo dok se zatvarala kapija i nagnao ih da se stresu. Julije je otvorio vrata prostorije
koju su ispunjavali ţivot i ţamor, pa je prignuo glavu da uĊe, osjećajući prve dodire
uzbuĊenja.

Julije ih je sve sazvao, vidje Brut osvrćući se po prostoriji i pozdravljajući prijatelje. Tu su

osim Aleksandrije bili svi do kojih mu je stalo i oĉi su im se sjajile kao u radosnih urotnika
koji planiraju kako će upravljati gradom. Servilija, Kabera, Domicije, Ciro, Oktavijan, svi
koje je Julije okupio oko sebe. Jedini je stranac bio mladi Španjolac koji je s njima došao kao
Julijev pisar. Adàn je gledao od lica do lica kao što je i Brut ĉinio, a kad su se njihove oĉi
srele, Brut mu je kimnuo prihvaćajući ga kako bi to Julije ţelio.

Brut vidje da Aleksandrija meĊu njima stoji ukoĉeno pa joj se instinktivno primaknuo. Julije
je primijetio tu kretnju i razumio.

»Trebamo te ovdje, Aleksandrija. Nitko nije ţivio u gradu posljednjih nekoliko godina, a ja
ţelim znati što se dogaĊalo.«

Ona je ljupko porumenjela od olakšanja, a Brut ju je neprimjetno uštipnuo za straţnjicu.

Majka ga je oštro pogledala kad ga je Aleksandrija pljusnula po ruci, ali Brut joj se samo
nasmiješio prije nego što će vratiti pogled na Julija.

»Gdje ti je kći?« upita Brut. Bio je znatiţeljan, htio je vidjeti djevojĉicu.

»Valjda je u konjušnici«, reĉe Julije. »Jaše kao kentaur, znaš. Zovnut ću je prije nego što poĊe
na spavanje.« Naĉas se ponos pojavio na njegovu licu dok je razmišljao o kćeri i Brut se
nasmiješio skupa s njim. Zatim se Julije nakašljao i pogledao sve okupljene.

»Sada moram odluĉiti što ću sutra ujutro uĉiniti kad iziĊem na Forum i objavim da se
natjeĉem za mjesto konzula.«

Svi su pokušali govoriti u isti mah pa se prvih nekoliko trenutaka nije ĉulo kucanje na
vratima. Klodija ih je otvorila i izraz njezina lica izazvao je opći muk kad su je ugledali.

»Ovdje je… nisam ga mogla sprijeĉiti«, poĉela je.

Julije je uhvati za lakat. »Tko?« upita on.

Ukoĉio se kad je spazio ĉovjeka iza nje i uzmaknuo skupa s Klodijom da bi se vrata mogla
otvoriti.

Na pragu je stajao Kras, zaogrnut togom blještave bjeline naspram njegove tamne koţe.
Zlatna mu se kopĉa ljeskala na ramenu i Aleksandrija je trepnula kad je prepoznala svoj rad,
pitajući se je li to sluĉajnost ili istanĉan dokaz njegova razumijevanja odnosâ u toj sobi.

»Dobra veĉer, Cezare. Vjerujem da tvoj poloţaj tribuna6 nikada nije opozvan. Moram li te
sada tako oslovljavati kad si ostavio iza sebe poloţaj španjolskoga pretora?«

Julije je prignuo glavu boreći se da prikrije srdţbu zbog bezbriţna ulaska toga ĉovjeka u
njegov dom. U glavi su mu se iznenada poĉele rojiti misli. Jesu li vojnici vani? Ako jesu, Kras
će vidjeti da je teţe izići nego ući, zakleo se u sebi. Julije olabavi stisak na Klodijinu laktu i
ona brzo iziĊe iz sobe ne okrećući se. Nije joj zamjerio što je pustila Krasa u njegov dom.
Iako je upravljala kućom kao njezina gospodarica, previše je godina bila ropkinja da se ne bi
uplašila jednog od najmoćnijih ljudi u Senatu. Nijedna se vrata nisu smjela zatvoriti pred
rimskim konzulom.

Kras je opazio napetost u mladom ĉovjeku s kojim se suoĉio pa je nastavio. »Nemoj se

zabrinjavati, Julije. Ja sam prijatelj ove kuće, kao što sam bio Marijev prijatelj prije tebe. Zar
misliš da bi ti mogao iskrcati legiju na mojoj obali a da glas ne stigne do mene? Mislim da je i
slabašni krug Pompejevih doušnika već ĉuo da si se vratio.« Kras opazi da je Servilija u sobi i
lagano nakloni glavu u znak pozdrava.

»Ovdje si dobrodošao«, reĉe Julije nastojeći da se opusti. Znao je da predugo oklijeva i slutio
je da stariji ĉovjek uţiva u svakom trenutku pometnje koju je stvorio.

»Drago mi je«, odgovori Kras. »No, ako netko donese još jednu stolicu, pridruţit ću vam se, s
dopuštenjem. Sutra će ti trebati jak govor ako ţeliš nositi halju sljedeće godine. Pompeju ne
će biti drago kad to ĉuje, ali upravo to je najslaĊe od svega.«

»Zar pred tobom nema nikakvih tajna?« upita Julije poĉinjući se oporavljati.

Kras mu se nasmiješi. »PotvrĊeno iz tvojih usta! Pomislio sam da nema drugoga razloga zašto
si napustio pretorsko mjesto. Vjerujem da si imenovao zamjenika prije nego što si otplovio
prema Rimu?«
»Imenovao sam ga, naravno«, odgovori Julije. Na svoje iznenaĊenje primijetio je da uţiva u
razgovoru s konzulom.

Kras prihvati stolicu koju mu je donio Oktavijan i smjesti se, sluţeći se dugaĉkim prstima da
dovede u red svoju togu. Napetost u sobi poĉela je jenjavati dok su prihvaćali njegovo
društvo.

»Pitam se jesi li mislio samo oštrim korakom prijeći Forum i popeti se na govorniĉki podij?«
upita Kras.

Julije ga pogleda ravnodušno. »Zašto ne? Servilija mi kaţe da će ondje biti i govoriti Prando,
a ja imam jednako pravo kao on.«

Kras se nasmiješi klimajući glavom. »Vjerujem da bi ti to uĉinio. Ali bolje je doći na moj
poziv, Julije. Uostalom, Pompej ne će od tebe traţiti da nam se pridruţiš. Veselim se vidjeti
njegovo lice kad se tvoje ime pojavi na popisu.«

Prihvatio je pehar vina i malko otpio, trgnuvši se lagano.

»Je li ti jasno da Pompej moţe ustvrditi kako si napustio duţnost prije nego što ti je istekao
rok u Španjolskoj?« reĉe on, naginjući se naprijed na stolici.

»Kao tribun, ja sam imun na optuţbe«, odgovori brzo Julije.

»Osim ako nije u pitanju zloĉin nasilja, prijatelju moj, iako mislim da napuštanje tvoga
poloţaja nije opasno. Pompej zna da si zaštićen, ali kako će to izgledati pred narodom? Od
sada do izbora, Julije, moraš se ne samo dobro ponašati nego nastojati da te puĉani vide kako
se dobro ponašaš, ili će glasovi koje trebaš otići drugom kandidatu.«

Kras se osvrnu oko sebe po sobi i nasmiješi se kad su mu se oĉi susrele s Aleksandrijim
pogledom. Njegovi prsti pogladiše naĉas zlatnu kopĉu na ramenu i ona je znala da ju je
prepoznao osjetivši srh opasnosti. Po prvi put otkad ju je Brut našao u radionici shvatila je
kako je Julije nakupio jednako mnogo neprijatelja kao i prijatelja, a nije bila sigurna na kojoj
je strani Kras.

»Što ti dobivaš ako mi pomogneš?« upita iznenada Julije.

»Imaš legiju koju sam pomogao obnoviti, Julije, dok joj je još bilo ime Primigenia. Bio sam
uvjeren… da su gradu potrebni ljudi. Uvjeţbani ljudi koje ne moţeš podmititi ni natjerati u
bijeg s pomoću razbojniĉkih druţina.«

»Hoćeš reći da sam tvoj duţnik?« odgovori Julije, spremajući se da ga odbije.

Kras pogleda Serviliju i s njom razmijeni pogled pun razumijevanja u koje Julije nije mogao
proniknuti.

»Ne. Otpisao sam dugove tako davno da se to ne treba spominjati. Slobodno traţim tvoju
pomoć, a zauzvrat će moji štićenici prosuti po gradu glas o tvojem imenu. Imaš samo sto
dana, prijatelju. Ĉak i uz moju potporu to je kratko vrijeme.«
Vidio je da Julije oklijeva pa je nastavio: »Bio sam prijatelj s tvojim ocem i Marijem. Je li
previše zahtijevati povjerenje njihova sina i nećaka?«

Servilija pokuša navesti Julija da je pogleda. Poznavala je Krasa bolje nego itko u sobi i
nadala se da Julije ne će biti toliko lud da ga odbije. Promatrala je voljenog muškarca sa
stanovitom boli dok je ĉekala njegov odgovor.

»Hvala ti, konzule«, rekao je Julije formalno. »Ja ne zaboravljam prijatelje.«

Kras se nasmiješio od iskrena zadovoljstva. »S mojim bogatstvom…« poĉeo je.

Julije odmahnu glavom. »Imam dovoljno za ovo, Krase, iako ti zahvaljujem.«

Po prvi put Kras pogleda mladog generala s traĉkom pravog poštovanja. Ima pravo u svojoj
prosudbi, pomislio je. Moţe raditi s njim i istodobno razbjesniti Pompeja.

»Hoćemo li nazdraviti u ĉast tvoje kandidature?« upita Kras podiţući pehar.

Na Julijev mig ostali uzeše vino i nespretno podignuše ĉaše išĉekujući što će slijediti. Na
trenutak je Julije poţalio što mu je nestalo vina iz Falerna, ali zatim se predomislio. Tubruk
moţe s njima podignuti ĉašu toga vina gdje god bio.

Julija je bila sama u tami konjušnica, uţivajući u toploj udobnosti koju pruţaju konji.
Prošetala se izmeĊu pregradaka i pomilovala njihove mekane nozdrve, govoreći blago
svakomu od njih. Zaustavila se kraj golema uškopljenika na kojem je prijatelj njezina oca
doveo onu ţenu. Ĉudno je bilo upotrijebiti tu rijeĉ. Njezin otac. Koliko joj je puta Klodija
pripovijedala o hrabrom ĉovjeku koji je poslan iz grada zbog konzulova hira. Stvorila je sama
njegovu sliku, govoreći sebi da ga zadrţava duţnost pa se ne moţe vratiti k njoj. Klodija je
uvijek govorila da će se na kraju vratiti i da će sve biti u redu, ali sada kad je tu, Julija je bila
više nego uplašena. Ĉim je nogom stupio na tlo dvorišta, sve se promijenilo i kuća je dobila
novog gospodara.

Izgledao je tako strogo, pomisli ona naslonivši lice na svilene nozdrve krupnoga konja. Konj
je odgovorio njeţno hrzajući i gurajući je dok joj je lice zapljuskivao toplim dahom. Nije bio
star koliko je oĉekivala. Zamišljala ga je sa sijedim sljepooĉnicama i smirenim dostojanstvom
ĉlana Senata.

Noćni zrak donosio je ţamor okupljenih ljudi. Toliko ih je došlo! Kuća nikada nije bila tako
ispunjena posjetiteljima, pomisli ona s ĉuĊenjem. S uzvisine izvanjskoga zida promatrala ih je
dok su ulazili i klimala glavom zbog tolikog broja neznanaca.

Bili su razliĉiti od ljudi koje je Klodija pozivala, osobito starija ţena s dijamantima oko vrata.
Julija je vidjela da ju je njezin otac poljubio kad je mislio da ga nitko ne moţe vidjeti i Julija
je osjetila kako joj se grlo steţe od odbojnosti prema njoj. Pokušala je sama sebi reći da je to
samo prijateljstvo, ali bilo je neĉega prisna u naĉinu kako se ţena opustila prema njemu, i
Julijini su se obrazi zarumenjeli od neugodnosti. Tko god ona bila, nikada se ne će s njom
sprijateljiti.
Zanijela se na kratko zamišljajući kako ta ţena nastoji pridobiti njezinu naklonost. Bit će
veoma hladna prema njoj, pomisli Julija, ali ne gruba. Klodija ju je nauĉila da prezire grubost.
Tek toliko da ta ţena osjeti kako nije dobrodošla.

Teţak plašt visio je o klinu kraj konjskoga pregradka i Julija ga prepozna kao ogrtaĉ koji je
pokrivao posljednji par jahaĉa. Sjetila se muškarĉeva smijeha koji se prolamao iznad polja.
On je veoma lijep, pomisli ona. Niţi od njezina oca, a koraĉa kao ĉovjek kojega je Klodija
unajmila da je nauĉi jahati. Ĉinilo se da u njemu ima toliko energije te se jedva moţe
suzdrţati da ne zapleše od zadovoljstva.

Julija pomisli da ga njegova suputnica mora voljeti, sudeći po naĉinu kako se privijala uz
njegova leĊa. Ĉinilo se da se stalno dodiruju, gotovo sluĉajno.

Dugo je stajala u konjušnicama, pokušavajući stići do korijena onoga što osjeća otkad joj se
otac vratio. Uvijek je dolazila ovamo kad bi imala kakav problem ili kad bi naljutila Klodiju.
Okruţena mirisom koţe i slame, u polumraku, uvijek se osjećala sigurno. U glavnoj je zgradi
bilo toliko praznih prostorija koje su noću hladne i mraĉne. Dok je kroz njih prolazila da bi se
popela na zid obasjan mjeseĉinom, mogla je zamisliti kako se tuda šeće njezina majka pa bi
uzdrhtala. Bilo je veoma lako pomisliti kako se ljudi koji su je ubili šuljaju za njom sve dok se
Julija ne bi s uţasom okrenula i pobjegla od utvara koje nikada nije mogla vidjeti.

Do nje je stizao grohotan smijeh iz kuće i ona zastade da ga ĉuje. Zvuk je postupno zamro u
dublju tišinu i ona je trepnula u mraku shvativši odjednom da se osjeća sigurnije kad su
prijatelji njezina oca u kući. Noćas se ne će ubojice verati preko zida, ne će biti noćnih mora.

Potapšala je konja po nozdrvama i skinula plašt s klina pustivši ga da padne u trenutku prkosa.
Prijatelj njezina oca zasluţuje bolji plašt, pomislila je, omatajući se njime u mraku.

Pompej je koraĉao s ĉvrsto stisnutim rukama na leĊima. Nosio je togu od debele bijele tkanine
koja mu je ostavljala gole ruke, i mišići su se vidljivo micali dok je isprepletao prste.
Svjetiljke u njegovu domu u gradu poĉinjale su treptati, ali on nije zovnuo robove da nadoliju
ulja. Prigušeno svjetlo odgovaralo je raspoloţenju rimskoga konzula.

»Samo izlazak na izbore mogao bi popraviti štetu koju je uĉinio napustivši svoje mjesto. Ništa
drugo nije vrijedno pogibli kojoj se izvrgnuo, Regule.«

Njegov najstariji centurion stajao je u stavu pozora dok je general koraĉao gore-dolje. Bio mu
je odan više od dvadeset godina i poznavao je njegova raspoloţenja bolje nego itko drugi.

»Ĉekam tvoje zapovijedi, gospodine«, rekao je zureći ravno ispred sebe.

Pompej ga pogleda i kao da pokaza zadovoljstvo onim što je vidio.

»Ti si moja desna ruka, Regule. Ja to znam. Ali meni je potrebno više od poslušnosti ako
treba sprijeĉiti da Cezar ne naslijedi grad iz mojih ruku. Potrebne su mi ideje. Govori
slobodno i niĉega se nemoj bojati.«

Regul se malko opusti na tu zapovijed. »Jesi li razmišljao o donošenju zakona koji bi ti

dopustio da se ponovno kandidiraš? On ne bi mogao dobiti to mjesto ako bi mu ti bio
protivnik.«
Pompej se namršti. Kad bi i na trenutak povjerovao da je ta stvar moguća, uzeo bi je u
razmatranje. Ali Senat bi se pobunio, pa i graĊani, protiv svake pomisli da se vrate ona minula
vremena. Bio je potpuno svjestan ironije kako je on osobno pomogao da se donesu
ograniĉenja koja ga sada sputavaju, ali ta pomisao nije ga nimalo pribliţila rješenju.

»To nije moguće«, protisnu kroz stisnute zube.

»Onda moramo planirati budućnost, gospodine«, reĉe Regul.

Pompej zastade da ga pogleda s nadom u oĉima. »Što ti je na pameti?«

Regul duboko udahnu prije nego što će progovoriti. »Dopusti mi da stupim u njegovu legiju.
DoĊe li ikada vrijeme kad bi ga bilo potrebno zaustaviti, imat ćeš svoj maĉ u njegovoj
blizini.«

Pompej se poĉeša po licu razmišljajući o toj ponudi. Takva odanost, povezana s toliko
nasilnim ĉovjekom. Iako ga je nešto u nutrini odbijalo od takva neĉasna puta, bio bi budala da
odbije oruţje za godine koje nadolaze. Tko zna što budućnost sprema, bilo komu od njih?

»Trebao bi se prijaviti kao legionar«, reĉe Pompej polako.

Centurion je poĉeo muĉno disati kad je razumio da general ne moţe odbaciti njegovu ideju
prije nego što je sasluša.

»To mi ne će biti teško. Moja su promaknuća dolazila na bojnom polju, iz tvoje ruke. To sam
već prošao.«

»Ali tvoji oţiljci — bit će im jasno tko si«, odgovori Pompej.

»Reći ću da sam plaćenik. Mogu dovoljno lako odigrati tu ulogu. Pusti me u njegovu blizinu,
konzule. Ja sam tvoj ĉovjek.«

Pompej se zamislio, dok su mu se u glavi nizale primjedbe. Uzdahnuo je. Uostalom, politika
je praktiĉan posao.

»To bi moglo godinama potrajati, Regule. Hoćeš li komu nedostajati?«

»Ne, gospodine. Ja sam samac.«

»Onda je to moja zapovijed. PoĊi s mojim blagoslovom.«

Regul se borio da naĊe prave rijeĉi. »To je… ĉast, gospodine. Bit ću u njegovoj blizini kad
me pozoveš. Kunem ti se.«

»Znam da hoćeš, Regule. Nagradit ću te kad…«

»To nije potrebno, gospodine«, odgovori Regul brzo, iznenadivši sama sebe. Inaĉe se ne bi
usudio prekinuti konzula, ali ţelio je nekako pokazati da je umjesno njegovo povjerenje.
Razveselio se kad mu se Pompej nasmiješio.
»Kad bih samo imao više ljudi kao što si ti, Regule. Nitko nije zadovoljniji od mene.«

»Hvala, gospodine«, odgovori Regul nadimljući prsi. Znao je da ga ĉekaju godine teške
discipline i smanjene plaće, ali zbog toga se uopće nije zabrinjavao.

10. POGLAVLJE
Rim nikada nije mirovao, i dok se bliţila zora prostrani se Forum ispunjavao gomilama
graĊana koje su se stalno mijenjale kao ţito na vjetru. Oĉevi su drţali nejake sinove na
ramenima da pogledom izdaleka ulove konzule samo da bi mogli kazati kako su vidjeli ljude
koji su porazili Spartaka i spasili grad.

Juliju je gomila izgledala bezliĉno i plašila ga je. Treba li zuriti u prazninu dok bude govorio,
ili zagledati se u nekog nesretnog graĊanina? Pitao se hoće li ga uopće ĉuti. Bili su tihi za
Pompejeva istupa, ali Julije nije ni posumnjao da se s gomilom nisu pomiješali njegovi
štićenici. Ako poĉnu vikati i rugati se kad Julije iziĊe poslije njega, to će biti bijedan poĉetak
njegove kandidature. Ponavljao je stalno govor u glavi, moleći se bogovima da ne zapne u
njemu ili izgubi nit. Moglo bi biti pitanja kad završi, moţda od ljudi koji su na konzulovu
platnom popisu. Mogao bi doţivjeti poniţenje. Julije pomno poloţi vlaţne dlanove na koljena,
prepuštajući tkanini da upije njihov znoj.

Sjedio je na uzdignutu podiju s Krasom i Svetonijevim ocem ne gledajući ni jednoga ni

drugoga. Pozorno su slušali dok je Pompej duhovito govorio i podizao ruke da stiša smijeh. U
njemu nije bilo oklijevanja, primijetio je Julije. Pompejeva govorniĉka vještina mogla se
oĉitati iz reakcije slušateljstva. Podizali su lica prema konzulu gotovo s oboţavanjem i Julije
osjeti neugodan grĉ u crijevima na pomisao da je on sljedeći govornik.

Pompejev je glas postao ozbiljan kad je poĉeo nabrajati svoje zasluge tijekom konzularne
godine, a publika je gromko pljeskala. Vojni uspjesi bili su propleteni obećanjima o besplatnu
ţitu i kruhu, o igrama i spomen-kovanicama. Kras se lagano ukoĉio pri posljednjim rijeĉima.
Pitao se gdje će Pompej naći sredstva da svoje lice otisne u srebru. Najgora je od svega bila
spoznaja da je nuţno podmićivanje. Pompej je vladao gomilom, potiĉući ljude naizmjenice na
smijeh i ozbiljan ponos. Bila je to majstorska predstava i Julije je morao ustati kad je završila,
prisiljavajući se na smiješak dok se Pompej odmicao od govornice i pokazivao na njega. Julije
je ljutito škripnuo zubima zbog ispruţene ruke koja je trebala izgledati kao da oĉinski
pokrovitelj izvodi njega na pozornicu.

Dok su se mimoilazili, Pompej mu se tiho obratio. »Nemaš nikakve prikrivene štitove, Julije?
Mislio sam da ćeš nešto pripremiti.«

Julije se morao nasmiješiti kao da su te rijeĉi neka zabavna primjedba, a ne ţalac. Obojica su
se sjećala suĊenja i njegove pobjede na istom trgu, kad su štitovi s prizorima iz Marijeva
ţivota otkriveni pred slušateljstvom.

Pompej se potom bez rijeĉi vratio na mjesto, ostavljajući dojam mirnoće i radoznalosti. Julije
pristupi bliţe govornici i zastade na trenutak, gledajući preko mora lica. Koliko ih se okupilo
da ĉuju godišnje obraćanje konzula? Osam tisuća, deset? Izlazeće sunce još se skrivalo iza
hramova što obrubljujuju golemi trg i svjetlo je bilo sivo i hladno dok je njegov pogled letio
iznad njihovih glava. Julije duboko udahnu ţeleći da mu glas bude ĉvrst i jak od sama
poĉetka. Vaţno je bilo da ĉuju svaku rijeĉ.

»Meni je ime Gaj Julije Cezar, nećak sam Marija koji je sedam puta bio rimski konzul.
Upisao sam svoje ime u Senatu na istome mjestu. Ne ĉinim to zbog uspomene na toga
ĉovjeka, nego da nastavim njegov rad. Zar od mene ţelite ĉuti obećanja o kovanicama i kruhu
što će vam se dijeliti? Vi niste djeca da vam se nude lijepe stvarĉice radi odanosti. Dobar otac
ne kvari dijete darovima.«

Julije zastade i poĉe se opuštati. Svako je oko na Forumu bilo uprto u njega i on je osjetio prvi
dodir povjerenja otkad se popeo na podij.

»Upoznao sam one kojima pucaju leĊa dok uzgajaju ţito za vaš kruh. Ne stjeĉe se bogatstvo
hranjenjem drugih, ali oni imaju ponosa, oni su ljudi. Upoznao sam mnoge koji su se bez
prituţbe borili za ovaj grad. Vidjet ćete ih katkada na ulicama, bez oka ili kojeg uda, koje
gomila zaobilazi dok odvraćamo pogled u stranu, zaboravljajući da se moţemo smijati i
voljeti samo zato što su ti vojnici dali toliko mnogo.

Sagradili smo ovaj grad na krvi i znoju onih koji su otišli prije nas, ali još je ostalo mnogo
posla. Jeste li ĉuli konzula Krasa da govori o vojnicima koji će zavesti red na ulicama? Ja vam
dajem svoje ljude bez ţaljenja, ali kad ih povedem da pronalazimo nove zemlje i bogatstva za
Rim, tko će vam tada osiguravati spokojnost ako ne ćete vi sami?«

Gomila se nestrpljivo komešala i Julije je oklijevao na trenutak. Mogao je vidjeti ideju u

glavi, ali napinjao se traţeći naĉin kako da je oni razumiju.

»Aristotel je rekao da se drţavnik trsi proizvesti odreĊen moralni karakter u svojim

graĊanima, sklonost prema vrlini. Ja to traţim u vama i vidim da je tu, spremno da se dozove.
Vi ste oni koji su izišli na zidine da brane Rim od robovskoga ustanka. Niste se tada skrili od
duţnosti i ne ćete ni sada kad ja to od vas zatraţim.« Nastavio je, glasnije nego prije. »Odvojit
ću sredstva za svakoga nezaposlena ĉovjeka ako bude ĉistio ulice i sprjeĉavao razbojniĉke
druţine da ne tlaĉe najslabije meĊu nama. Gdje je slava Rima ako noću ţivimo u strahu?
Koliki od vas zasunjuju vrata i ĉekaju iza njih strepeći kad će zagrebati ubojica ili lupeţ?«

U sebi je zahvalio Aleksandriji za ono što mu je rekla i vidio po klimanju glava da je mnoge u
gomili dirnuo u ţicu.

»Konzul Kras me je imenovao edilom,7 što znaĉi da sam ja onaj kojemu se trebate poţaliti
ako u gradu ima nereda ili zloĉina. DoĊite k meni ako ste krivo optuţeni i ja ću saslušati vaš
sluĉaj i sam ću vas braniti ako vam ne mognem naći zastupnika. Moje vrijeme i snaga sada
pripadaju vama, ako to hoćete. Moji pristaše i moji ljudi uvest će red na ulicama, a ja ću se
pobrinuti da zakon bude jednak za sve. Budem li konzul, bit ću povodanj koji će oĉistiti Rim
od vjekovnoga gliba, ali to ne mogu sam. Ne mogu vam ja dati bolji grad. Zajedniĉki ga
moţemo obnoviti.«

Osjetio je vrtoglavu radost u sebi kad su mu odgovorili. To je sliĉilo na stanje kad te dotaknu
bogovi. Grudi su mu se nadimale dok je njegov glas plovio iznad mnoštva koje se guralo da
mu pogleda u oĉi.
»Gdje je bogatstvo koje su naše legije donosile u grad? Samo na ovome trgu? To nije
dovoljno, ja mislim. Budem li konzul, ne ću izbjegavati manje stvari. Ceste su zakrĉene
prometom tako da se trgovina guši. Natjerat ću ih da putuju noću i utišat ću beskrajnu viku
goniĉa volova.« Na to su se ljudi nasmijali i Julije im se zauzvrat nasmiješio. To je njegov
narod.

»Zar mislite da ne bih trebao to uĉiniti? Zar da trošim vrijeme i podiţem još jednu krasnu
graĊevinu kojom se nikada ne ćete sluţiti?«

Netko je uskliknuo: »Ne!« i Julije je osmijehom uzvratio tomu osamljenu glasu, uţivajući u
valovima smijeha koji se širio naokolo.

»Tomu ĉovjeku koji je viknuo ja kaţem: Da! Mi trebamo podizati veliĉanstvene visoke
hramove i mostove i akvedukte za ĉistu vodu. Ako koji strani kralj doĊe u Rim, ţelim da zna
kako smo blagoslovljeni u svemu. Ţelim da podigne pogled, ali da pritom ne vidi ništa od
ĉega će se uţasnuti.«

Julije je priĉekao da se stiša smijeh prije nego što će nastaviti. Znao je da ga slušaju zbog
jednostavna razloga što njegov glas zvoni uvjerljivo. On vjeruje u ono što kaţe i oni ga ĉuju i
njegove im rijeĉi podiţu duh.

»Mi smo praktiĉni ljudi, vi i ja. Nama su potrebni slivnici na ulicama i sigurnost i poštena
trgovina i niske cijene hrane da preţivimo. Ali mi smo i sanjari, praktiĉni sanjari koji će
preurediti svijet da potraje tisuću godina. Mi gradimo da traje. Mi smo baštinici Grĉke.
Imamo snagu, ali ne samo tjelesnu snagu. Mi iznalazimo i usavršujemo dok ništa ne bude tako
dobro kao Rim. Ulicu po ulicu, ako treba.«

Duboko je i polagano udahnuo i oĉi su mu se ispunile ljubavlju prema narodu koji ga je

slušao.

»Gledam vas i ponosim se. Moja je krv pomogla da se izgradi Rim i vidim da nije uzalud
potrošena kad pogledam rimsko puĉanstvo. Ovo je naša zemlja. Ali postoji izvanjski svijet
koji tek mora doznati do ĉega smo došli. Ono što smo ostvarili dovoljno je veliko da prodre
na mraĉna mjesta, da proširi vladavinu zakona, ponos i ĉast našega grada, sve dok bilo gdje na
svijetu jedan od nas moţe reći ›Ja sam rimski graĊanin‹ i oĉekivati da se s njim dobro
postupa. Budem li konzul, radit ću na tome da osvane taj dan.«

Završio je, iako oni to nisu istoga ĉasa znali. Ĉekali su strpljivo da ĉuju što će još reći, i Julije
je gotovo došao u napast da nastavi, dok mu unutarnji glas opreza nije rekao da im
jednostavno zahvali i odstupi.

Tišina se pretvorila u gromoglasno odobravanje i Julije se zbog toga zarumenio od uzbuĊenja.

Nije bio svjestan ljudi na podiju iza njega, mogao je vidjeti samo puĉane koji su slušali samo
njega i upijali njegove rijeĉi. Bilo je to bolje od vina.

Otraga se Pompej nagnuo prema Krasu i poĉeo mu šaptati dok je pljeskao.

»Ti si ga proglasio edilom? On ti nije prijatelj, Krase. Vjeruj mi.«

Kras se radi gomile osmjehnuo svojem kolegi dok su mu oĉi sjale od srdţbe.
»Ja znam prosuditi tko mi je prijatelj, Pompeju.«

Pompej je tada ustao i rukom pljesnuo Julija po ramenu kad im je pristupio. Dok je gomila
vidjela kako se dva ĉovjeka meĊusobno smiješe, ponovno su poĉeli klicati i Pompej je
podignuo drugu ruku da im zahvali, kao da je Julije njegov uĉenik koji se dobro iskazao da im
ugodi.

»Krasan govor, Cezare«, reĉe Pompej. »Bit ćeš kao novi vjetar u Senatu budeš li uspješan.
Praktiĉni sanjari, ĉudesan izraz.«

Julije stisnu ponuĊenu ruku prije nego što će se okrenuti da pozove Krasa naprijed. Drugi je
konzul već prilazio, previše iskusan da bi dopustio da prigoda proĊe bez njegove prisutnosti.

Trojica su ljudi stajala zajedno dok je gomila klicala, a izdaleka su njihovi osmijesi izgledali
iskreno. Ustao je i senator Prando, ali to nitko nije primijetio.

Aleksandrija se okrenula prema Tedu kraj sebe dok je gomila klicala ljudima na podiju.

»Onda, što misliš o njemu?« rekla je.

Stari vojnik poĉešao se po ĉekinjama na bradi. Došao je zato što je to Aleksandrija od njega
traţila, ali nisu ga ni najmanje zanimala obećanja ljudi koji vladaju gradom, pa nije znao što
bi rekao a da ne uvrijedi unajmiteljicu.

»Bio je u redu«, rekao je nakon razmišljanja. »Premda ga nisam ĉuo da nudi kovanice kao
drugi. Sva su obećanja na mjestu, gospodarice, ali srebrenim novĉićem moţeš platiti dobar
obrok i vrĉ vina.«

Aleksandrija se naĉas namrštila, zatim otkopĉala tešku grivnu sa zapešća i iz nje izvukla
srebrenjak. Dala ga je Tedu i on ga je prihvatio podignuvši obrve.

»Zbog ĉega je ovo?« reĉe on.

»Potroši ga«, odgovori ona. »Kad ga ne bude a ti opet ogladniš, Cezar će i dalje biti tu.«

Tedo kimnu kao da razumije, briţno spremajući kovanicu u skriven dţep na tunici. Osvrnuo
se naokolo da provjeri je li tko vidio gdje drţi novac, ali gomila je bila usredotoĉena na
uzdignuti podij. Ipak, isplati se biti oprezan u Rimu.

Servilija je promatrala voljenog ĉovjeka dok ga je Pompej tapšao rukom po ramenu. Konzul
je mogao namirisati promjenu vjetra brţe nego itko drugi u Senatu, iako se ona pitala zna li
Pompej da Julije ne će dopustiti ni privid utjecaja konzulâ na odlasku.

Bilo je trenutaka kad je mrzila plitke igre u kojima su svi sudjelovali. Dijelom toga bilo je ĉak
je i dopuštenje da Julije i Prando govore na sluţbenom obraćanju konzula. Znala je da su još
dva kandidata na senatskom popisu, a proći će još nekoliko dana prije nego što se popis
zakljuĉi. Nikomu od njih nije bilo dopušteno da umanje obraćanje konzula svojim sitnim
obećanjima.
Gomila će zapamtiti samo tri ĉovjeka a Julije je jedan od njih. Odahnula je osjećajući da joj
popušta napetost. Za razliku od većine na Forumu, ona se nije mogla do tada opustiti i uţivati
u govoru. Dok je Julije stajao pred njima, srce joj je brţe kucalo od straha i ponosa. Nije
nijednom pogriješio. Sjećanje na ĉovjeka kojega je zatekla u Španjolskoj ovdje se jednostavno
potvrdilo. Juliju se vratila stara ĉarolija koja je ganula ĉak i nju dok ga je slušala i gledala
njegove svijetle oĉi kako prelaze preko nje bez zaustavljanja. Tako je mlad. Moţe li gomila to
vidjeti? Unatoĉ svoj vještini i duhovitosti, Pompej i Kras su ocvale snage kad se usporede s
njim, a on je njezin.

Jedan je ĉovjek stao malko preblizu nje dok se probijala kroz guţvu i Servilija na trenutak
zapazi grubo lice s oţiljcima, vlaţno od znoja. Prije nego što je mogla išta uĉiniti, neka snaţna
ruka uhvatila je ĉovjeka za mišicu i nagnala ga da jaukne.

»Idi svojim putem«, rekao je Brut mirno.

Ĉovjek se snaţno trznuo da se oslobodi i uzmaknuo, iako se zaustavio da pljune kad se našao
izvan dohvata. Servilija se okrenula prema sinu i on joj se nasmiješio, zaboravivši nezgodu.

»Mislim da si zajahala pravoga konja, majko«, reĉe on gledajući prema Juliju. »Zar to ne
moţeš osjetiti? Sve se posloţilo za njega.«

Servilija se nasmija, zahvaćena njegovim oduševljenjem. Njezin je sin bez oklopa izgledao
djeĉaĉki više nego inaĉe, pa je pruţila ruku i njeţnu mu razbarušila kosu.

»Od jednoga se govora ne postaje konzulom, znaš. Danas je tek poĉeo posao.« Slijedila je
njegov pogled gore do Julija koji se napokon okretao da zaĊe u gomilu, prihvaćajući
ispruţene ruke i odgovarajući graĊanima koji su mu se obraćali. Ona je već izdaleka mogla
vidjeti njegovu radost.

»Ali ovo je dobar poĉetak«, rekla je.

Svetonije je s prijateljima koraĉao praznim ulicama udaljavajući se od Foruma. Trgovine i

kuće bile su zatvorene i zasunjene, a još su mogli ĉuti mukle zvukove gomile iza redova kuća.

Svetonije je dugo vremena šutio, a lice mu je bilo ukoĉeno od ogorĉenosti. Svako klicanje
trgovaca izjedalo ga je sve dok više nije mogao izdrţati. Julije, uvijek Julije. Što god se
dogodilo, taj ĉovjek kao da je imao više sreće nego trojica drugih. Nekoliko rijeĉi gomili i oni
mu se ulaguju, da ĉovjeku bude zlo, dok Svetonijev otac doţivljuje poniţenje. Bilo je grozno
gledati kako se dadu zavesti varkama i rijeĉima dok jedan ĉestit Rimljanin prolazi nezapaţen.
Bio je tako ponosan kad je njegov otac pristao da mu ime uĊe u utrku za konzula. Rim
zasluţuje ĉovjeka njegova dostojanstva i ĉasti, a ne Cezara, koji ne ide ni za ĉim osim za
svojom slavom.

Svetonije stisnu šake, gotovo zareţavši na ono ĉemu je svjedoĉio. Dva prijatelja razmijeniše s
njim poglede.

»On će pobijediti, je li tako?« reĉe Svetonije ne gledajući ih.

Bibil kimnu, korak iza prijatelja, zatim shvati da se njegova kretnja ne moţe vidjeti.
»Moţda. Reklo bi se barem da Pompej i Kras misle tako. Tvoj otac bi ipak mogao zauzeti
drugo mjesto.«

Pitao se hoće li ih Svetonije tjerati da s njim pješaĉe sve do imanja izvan Rima. Dobri konji i
sobe ĉekali su ih u drugom smjeru dok je Svetonije tvrdoglavo išao dalje, zaslijepljen
mrţnjom. Bibil je mrzio hodati kad god su mu konji bili na raspolaganju. Mrzio je i jahanje,
ali lakše mu je bilo nogama i manje se znojio.

»Napušta svoje mjesto u Španjolskoj i upada ovamo da najavi kako se ţeli natjecati za
konzula, a oni ga jednostavno prihvaćaju! Pitam se koliko je mita promijenilo ruke da bi se
ovo dogodilo. On je za to sposoban, vjerujte mi. Dobro ga poznajem. Taj ĉovjek nema ĉasti.
Upamtio sam to s brodova i iz Grĉke. Taj gad se vratio da me opet progoni. Pomislili biste da
će prepustiti politiku boljima od sebe nakon ţenine smrti, zar ne? Trebao je tada nauĉiti što
znaĉi opasnost. Ja vam kaţem, Katon je moţda stvarao neprijatelje, ali on je bio dvostruko
bolji ĉovjek od Cezara. Tvoj otac je to znao, Bibile.«

Bibil pogleda nervozno oko sebe da vidi moţe li ih tko ĉuti. Kad je Svetonije u takvu
raspoloţenju, nikada se ne zna što moţe reći. Bibil je uţivao u ogorĉenosti svoga prijatelja
kad su se nalazili u zaklonu kuće. Priliĉno je strahovao od razine srdţbe koju je znao pokazati
Svetonije. Ali na ulici, javno, osjećao je kako mu se pazuha obilato znoje. Svetonije je i dalje
koraĉao kao da sve više sunce nije bilo ništa drugo nego puko priviĊenje, a vrućina je rasla.

Svetonije se okliznu preko rasklimana kamena i opsova. Uvijek mu Cezar mora stvarati
neprilike. Kada god se taj ĉovjek naĊe u gradu, njegova obitelj trpi gubitke. Znao je da je
Cezar prosuo klevete protiv njega što ga je udaljilo od zapovjednih mjesta u legijama. Vidio
je prikrivene osmijehe i ĉuo šaptanje i znao je gdje im je izvor.

Kad je vidio kako se ubojice šuljaju prema Cezarovoj kući, iskusio je trenutak pravog uţitka.
Mogao je povikati na uzbunu, poslati jahaĉe da ih upozore. Mogao je sve zaustaviti, ali otišao
je odande i ništa nije rekao. Raskomadali su Cezarovu ţenu. Svetonije se sjećao kako se
smijao kad mu je otac priopćio tu groznu vijest. Stari Prando je imao takav ozbiljan izraz lica
da se Svetonije nije mogao suzdrţati. Zaprepaštenje njegova oca pojaĉavalo je komiĉnu
situaciju sve dok mu nisu grunule suze na oĉi.

Moţda će njegov otac razumjeti malo bolje sada kad je sam vidio Cezarovu lasku i obećanja.
Ĉudno ga se doimala pomisao da bi bio sposoban ponovno razgovarati s ocem, ovaj put
dijeleći nešto zajedniĉko. Svetonije se nije mogao sjetiti kad mu je otac uputio išta drugo osim
nekoliko škrtih rijeĉi, i ta je hladnoća takoĊer bila Cezarovo djelo. Otac je vratio zemlju koju
su onako mudro stekli dok je Julije bio odsutan. Vratio je zemljište gdje je Svetonije trebao
sagraditi svoju kuću. Još se sjećao oĉevih oĉiju kad je prosvjedovao. U njima nije bilo ljubavi,
samo hladna procjena koja je uvijek otkrivala njegove nedostatke.

Svetonije podiţe glavu i opusti stisnute šake. Vidjet će oca i nad njim će se saţaliti. Moţda ne
će trepnuti kad ga Svetonije pogleda u oĉi, kao obiĉno kad mu je kanda bivalo zlo od onoga
što bi u njemu vidio. Moţda ne će izgledati tako razoĉaran svojim sinom.

Bibil je opazio promjenu u hodu svoga prijatelja i iskoristio priliku.

»Postaje vruće, Svetonije. Morali bismo se vratiti u krĉmu.«

Svetonije se zaustavi i okrenu prema prijatelju.

»Koliko si bogat, Bibile?« upita iznenada.

Bibil nervozno protrlja ruke, kao što je uvijek ĉinio kad bi se meĊu njima poveo razgovor o
novcu. Naslijedio je dovoljno veliku svotu da ne mora ništa raditi, ali od razgovora o tome
bivalo mu je nelagodno vruće. Volio bi da ta tema ne oĉarava toliko Svetonija.

»Imam dovoljno, to znaš. Ne kao Kras, oĉevidno, ali dovoljno«, reĉe on zabrinuto. Traţi li
novi zajam? Bibil se ponada da ne traţi. Jer jedini put kad je Svetonije obećavao vraćanje
duga bivalo je u ĉasu traţenja. Ĉim bi dobio novac, dug se nikada više nije spominjao. Kad bi
Bibil skupio dovoljno hrabrosti da iznese pitanje iznimno velikih svota, Svetonije bi postao
razdraţljiv i obiĉno bi bjesnio dok se naposljetku ne bi Bibil morao ispriĉati.

»Dovoljno da se kandidiraš za konzula. Bibile? Još imamo dva--tri dana prije nego što Senat
zakljuĉi popis.«

Bibila je ta ideja nagnala da trepne od zbunjenosti i uţasa. »Ne, Svetonije, sigurno ne. Ne
ţelim to, ĉak ni zbog tebe. Meni se sviĊa moj ţivot i poloţaj u Senatu kakav jest. Ne bih ţelio
biti konzul i da mi to ponude.«

Svetonije mu priĊe bliţe i uhvati ga za vlaţnu togu, dok mu se na licu vidjelo gaĊenje. »Zar
ţeliš gledati Cezara kao konzula? Sjećaš li se uopće graĊanskoga rata? Sjećaš li se Marija i
štete koju je nanio? Ako se kandidiraš, moţeš raspoloviti Cezarove glasove i omogućiti da
pobijedi netko drugi tko je s mojim ocem. Ako si mi prijatelj, ne ćeš oklijevati.«

»Prijatelj sam ti, naravno, ali od toga ništa ne će biti!« reĉe Bibil i pokuša se otrgnuti od
gnjevna sugovornika. Poniţavala ga je pomisao da bi Svetonije mogao namirisati njegov znoj,
ali stisak na njegovoj togi bio je snaţan i otkrivao je bijelu koţu njegovih mlohavih prsiju.

»Ĉak ako se ukljuĉim i dobijem nešto glasova, mogao bih ih preoteti tvojem ocu jednako lako
kao Cezaru, zar to ne vidiš? Zašto se sam ne kandidiraš, ako to ţeliš? Ja ću ti dati sredstva za
kampanju, kunem ti se.«

»Jesi li šenuo pameću kad mi govoriš da se kandidiram protiv svoga oca? Ne, Bibile. Ti
moţda nisi osobit prijatelj, moţda nisi ništa osobito, ali nitko se na popisu ne istiĉe. Ako ništa
ne uĉinimo, Cezar će uništiti moga oca. Znam kako se ulizuje rulji, kako ga oni vole. Koliko
će njih voljeti mog oca ako se pred njima Cezar šepiri kao nalickana kurva? Ti potjeĉeš od
stare obitelji i imaš sredstava da istakneš svoje ime prije izbora.« Oĉi su mu bljesnule od
zlobe dok je razmišljao o toj ideji.

»Moj otac nije izbivao iz Rima godinama, upamti, i ima podršku u bogatijim izbornim
jedinicama koje prve glasuju. Ĉuo si govore. Cezar se obraća kukavnoj sirotinji. Ako se
zarana dosegne većina, pola Rima ne treba pozvati na birališta. To se moţe postići.«

»Ja ne mislim…« zamuca Bibil.

»Moraš, Bibile, za mene. Samo nekoliko ranih izbornih jedinica na biralištima bilo bi
dovoljno, i Cezar će tada posramljen napustiti Rim. Ako vidiš da glasovi za mog oca trpe,
moţeš se povući. Ništa ne bi moglo biti jednostavnije, osim ako ti ne bi draţe bilo da Cezar
postane konzulom bez borbe?«

Bibil opet pokuša. »Nemam sredstava da platim…«

»Otac ti je ostavio bogatstvo, Bibile. Zar si mislio da to ne znam? Zar misliš da bi on ţelio
vidjeti starog Katonova neprijatelja kao konzula? Ne, oni sitni zajmovi koje si mi dao u
prošlosti nisu nimalo više nego što potrošiš za nekoliko dana.« Svetonije je kanda osjetio
neskladnost u tome što ĉvrsto stišće svoga prijatelja dok ga pokušava nagovoriti. Ispustio ga
je i prstima poravnao nabore na Bibilovoj togi.

»Ovako je bolje. Onda, hoćeš li to za mene uĉiniti, Bibile? Ti znaš koliko mi je to vaţno. Tko
zna, moţda ćeš uţivati da budeš konzul s mojim ocem, ako doĊe do toga. I što je vaţnije,
Cezaru se ne smije dopustiti da doĊe na vlast u ovom gradu.«

»Ne. Ĉuješ li me? Ne ću!« rekao je Bibil zakreštavši pomalo od straha.

Svetonije se namršti i zgrabi Bibila za mišicu, odvlaĉeći ga od društva. Kad ga ostali nisu
mogli ĉuti, Svetonije se nagnuo bliţe znojnom licu mladog Rimljanina.

»Sjećaš li se što si mi rekao prošle godine? Što sam vidio kad sam došao u tvoju kuću? Znam
zašto te je otac prezirao, Bibile, zašto te je poslao u tvoju krasnu kuću i povukao se iz Senata.
Moţda ga je zbog toga izdalo srce, tko zna. Što misliš koliko ćeš dugo opstati ako tvoje
sklonosti postanu javno poznate?«

Bibil je bolesno izgledao, lice mu se grĉilo. »Ono je bilo sluĉajno, ona djevojka. Imala je
krvarenje…«

»Kako moţeš podnijeti dnevnu svjetlost, Bibile?« reĉe Svetonije primiĉući mu se sve bliţe.
»Vidio sam posljedice tvoga… zanosa. Mogao bih te osobno optuţiti, a kazne su neugodne,
iako nisu ništa više nego što zasluţuješ. Koliko je djevojĉica i djeĉaka prošlo kroz tvoje ruke
posljednjih nekoliko godina, Bibile? Koliko ima senatora koji su oĉevi, što misliš?«

Bibilova vlaţna usta drhtala su od nemoći. »Nemaš pravo da mi prijetiš! Moji robovi su moje
vlasništvo. Nitko te ne će slušati.«

Svetonije pokaza zube, a lice mu postade ruţno od likovanja. »Pompej je izgubio kćer, Bibile.
On će slušati. On će se pobrinuti da patiš zbog svojih uţitaka. Siguran sam da me ne će odbiti
ako odem k njemu.«

Bibil se tada slomio, oĉi su mu se ispunile suzama. »Molim te…« prošaptao je.

Svetonije ga je potapšao po ramenu. »Nema potrebe da se ovo više spominje, Bibile. Prijatelji
se ne ostavljaju na cjedilu«, rekao je, gladeći ga utješno po vlaţnom obrazu.

»Stotinu dana, Servilija«, reĉe Julije zagrlivši je na stubištu Senata. »Moji ljudi istraţuju
parnice koje su na redu. Izabrat ću najbolje meĊu njima da iziĊem na glas, i mnoštvo će
dolaziti da sluša. O bozi, toliko toga treba uraditi! Trebam tebe da stupiš u dodir sa svima koji
duguju mojoj obitelji. Trebaju mi skoroteĉe, organizatori, svi koji me mogu zagovarati na
ulicama od zore do mraka. Brut se mora posluţiti Desetom da baci na koljena razbojniĉke
druţine. To je sada moja duţnost, zahvaljujući Krasu. Stari je genij, kunem ti se. Jednim
udarcem dobivam moć koja mi je potrebna da dokaţem kako mogu uvesti red u gradu. Sve je
to došlo tako brzo, gotovo ne mogu…«

Servilija mu prstima pritisnu usne da zaustavi bujicu rijeĉi. Nasmijala se kad je nastavio
govoriti, sriĉući prigušeno ideje kako su mu navirale. Zatim ga je poljubila, a on je naĉas
nastavio govoriti dok su im se usne spajale, sve dok ga nije slobodnom rukom lagano
pljusnula po obrazu.

On se otrgnuo, smijući se glasno.

»Moram u Senat na sjednicu, njima ne mogu zakasniti. Poĉni raditi, Servilija. Sastat ćemo se
ovdje u podne.«

Promatrala ga je dok je otrĉao uza stube i nestao u polumraku zgrade, a zatim lakim korakom
sišla u podnoţje gdje su je ĉekali ĉuvari.

Kad je Julije stigao do predvorja, zatekao je Krasa koji ga je ĉekao. Stariji je ĉovjek izgledao
nervozno, niz lice su mu se slijevale kapi znoja.

»Moram s tobom govoriti prije nego što uĊeš, Julije«, rekao je Kras. »Ne unutra, gdje ima
ušiju koje bi nas ĉule.«

»Što je?« upita Julije, osjećajući kako mu iznenadna teţina pritišće pleća dok je promatrao
konzulovu uznemirenost.

»Nisam bio potpuno iskren s tobom, prijatelju moj«, odgovorio je Kras.

Obojica su mogla ĉuti ţamor senatorskih glasova iza sebe kad su ta dva ĉovjeka sjela na
široke stepenice, licem prema Forumu.

Julije zaklima glavom od nevjerice. »Ne bih ni u snu pomislio da si za ovo sposoban, Krase.«

»Nisam za to sposoban«, odbrusi Kras. »Kaţem ti to sada, prije nego što urotnici krenu na
Pompeja.«

»Morao si ih zaustaviti kad su došli k tebi. Mogao si poći ravno na Senat i prijaviti toga
Katilinu prije nego što je imao išta više osim ideja. A sada mi kaţeš da je okupio ĉitavu
vojsku? Malo je prekasno tvrditi da je tvoja halja ĉista, Krase, bez obzira na to koliko
prosvjedovao.«

»Da sam odbio, ubili bi me, da, a kad su mi obećali vlast u Rimu, podlegao sam napasti. Eto,
ĉuo si što sam rekao. Jesam li ih trebao prepustiti Pompeju da još paradira pred narodom kao
pobjednik? Da ga vidim kako se proglašava doţivotnim diktatorom kao Sula? Bio sam u
napasti, Julije, i pustio sam da stvar ode predaleko ne govoreći ništa, ali sada to mijenjam.
Znam njihove planove i gdje su se okupili. S tvojom legijom moţemo ih uništiti prije nego što
nastane ikakva šteta.«

»Jesi li me zbog toga postavio na mjesto edila?« upita Julije.

Kras slegnu ramenima. »Naravno. Sad je tvoja duţnost da ih zaustaviš. To će biti krasan
oslonac za tvoju kampanju kad narod vidi da se plemić poput Katiline smatra odgovornim za
zloĉine kao bilo koji graĊanin. Oni će u tebi vidjeti ĉovjeka koji je iznad sitnih staleških i
plemenskih spona.«

Julije saţaljivo pogleda konzula. »A da se nisam vratio iz Španjolske?«

»Onda bih našao drugi naĉin da ih potuĉem prije kraja.«

»Bi li doista?« nastavi Julije s laganim pritiskom.

Kras se okrenu da se zagleda u mladića pokraj sebe. »Nemoj u to sumnjati. MeĊutim, sad si
ovdje. Mogu ti predati njihove voĊe, a Deseta će uništiti ološ koji su okupili. Bili su opasni
samo kad nitko nije znao. Bez toga iznenaĊenja, razjurit ćeš ih i mjesto konzula je tvoje.
Vjerujem da tada ne ćeš zaboraviti svoje prijatelje.«

Julije brzo ustade i odozgor pogleda konzula. Je li ĉuo svu istinu, ili samo dijelove koje je
Kras ţelio da ĉuje? Moţda su ljudi koje je izdao krivi samo zato što su Krasovi neprijatelji.
Ne bi bilo pametno poslati Desetu u domove moćnih ljudi na temelju razgovora koji bi Kras
mogao poreći. Konzul je za to sposoban, Julije je bio siguran.

»Ramislit ću što treba uĉiniti, Krase. Ne ţelim biti tvoj maĉ što udara po neprijateljima.«

Kras ustade da ga pogleda u lice, a oĉi su mu gorjele od potisnuta gnjeva.

»Politika je krvava, Julije. Bolje je da to sada nauĉiš dok ne bude prekasno. Predugo sam
ĉekao da se s njima obraĉunam. Pazi da ne napraviš istu pogrješku.«

Dva ĉovjeka uĊoše u zgradu Senata skupa, ali razdvojeni.

11. POGLAVLJE
Kuća koju je Servilija našla za kampanju bila je trokatnica i sva ispunjena ljudima. Najvaţnije
je bilo što se nalazila u jednom od najţivljih dijelova grada, u Eskvilinskoj dolini, što je Juliju
omogućavalo da bude u dodiru s onima koji su ga trebali vidjeti. Od praskozorja dok sunce ne
bi zašlo njegovi su štićenici jurili kroz stalno otvorena vrata, odnoseći narudţbe i zapovijedi
kad je Julije poĉeo primjenjivati svoju strategiju. Deseta je bila rasporeĊena u skupinama po
noći i nakon tri opake borbe s razbojniĉkim bandama legionari su oĉistili jedanaest ulica u
najsiromašnijim ĉetvrtima i širili su se dalje. Julije je znao da bi samo budala pomislila kako
su bande potuĉene, ali razbojnici se nisu više usuĊivali okupiti u ĉetvrtima koje je izabrao, i s
vremenom će puĉani shvatiti da su pod zaštitom legije i s pouzdanjem će se kretati ulicama.
Prihvatio je tri sudska sluĉaja na Forumu i dobio prvi, dok je drugi slijedio već za tri dana. U
gomilama su došli vidjeti mladoga govornika i klicali su odluci u njegovu korist, iako je
zloĉin bio razmjerno blag. Julije se nadao, protivno zdravu razumu, da će od njega zatraţiti da
brani nekog ubojicu, ili da prihvati neki drugi prijestup koji bi privukao tisuće ljudi da ga ĉuju
kako govori.

Nije bio vidio Aleksandriju gotovo dva tjedna pošto je prihvatila narudţbu da oklopi borce za
veliko natjecanje u maĉevanju izvan grada. Kad bi klonuo iscrpljen od rada, Julije se
osvjeţavao jahanjem do Marsove poljane gdje je gledao kako se gradi arena. Brut i Domicije
razaslali su glas u svaki rimski grad unutar petsto milja da pošalju najvrsnije natjecatelje.
Unatoĉ tomu obojica su oĉekivala da će se naći u finalu, i Brut je bio uvjeren da će pobijediti,
idući tako daleko da je uloţio veći dio godišnje plaće na svoj uspjeh.

Kad se Julije šetao Forumom ili izjahivao do gradilišta, namjerno je putovao bez ĉuvara,
uvjeren da narod mora svojim oĉima vidjeti kako prema njima osjeća povjerenje. Brut je
prigovarao toj njegovoj odluci, zatim je popustio sa sumnjiĉavim olakšanjem. Julije je slutio
da njegov prijatelj šalje svoje ljude da prate vojskovoĊu kamo god krene po gradu, spremne
da ga obrane. Nije mu smetala ta taktika sve dok bude prikrivena. Ĉesto je izvanjski privid
mnogo vaţniji od stvarnosti.

Kao što je obećao, Julije se zauzeo u Senatu da se promet što dolazi u grad i odlazi iz grada
odvija samo noću, ostavljajući graĊanima slobodne ulice. Njegovi su vojnici bili na svakom
uglu da osiguraju mir kad padne noć, i nakon nekoliko buĉnih svaĊa s razbjesnjelim
trgovcima promjena se priliĉno lako prihvatila. On je kao edil bio odgovoran za red u gradu, a
kako ga je Kras otvoreno podupirao, malo su ograniĉenjâ postavljali drugi ĉlanovi Senata.

Julije je ĉlancima ruku istiskivao umor iz oĉiju dok ne bi jasno ugledao svjetalce. Njegovi su
štićenici i vojnici marljivo radili za njega. Kampanja je dobro tekla i mogao je biti zadovoljan
da nije bilo problema koji mu je Kras bacio u krilo.

Konzul ga je danomice salijetao da krene protiv onih koje je nazvao izdajicama. Dok je Julije
odgaĊao poduzeti korake, muĉila ga je misao da bi oni mogli udariti i tada bi grad potonuo u
kaos koji je mogao sprijeĉiti. Imao je uhode koji su pazili na njihove kuće i bilo je dovoljno
jasno da se sastaju u privatnim prostorima i kupalištima gdje ne moţe prodrijeti uho koje ih
ĉuje. Ipak i dalje ništa nije poduzimao. Bilo mu je nemoguće povjerovati da postoji urota
veliĉine kako je Kras opisuje dok je promatrao mir na ulicama oko svoga izbornog stoţera.
Ali već je u ţivotu vidio kako rat zahvaća Rim, i to je bilo dovoljno da pošalje Bruta da izvidi
mjesta kamo ih je Kras uputio.

To je breme odgovornosti za kojim je ţudio, priznavao je Julije sam sebi. Iako je mogao
poţeljeti da netko drugi izvrgne pogibli karijeru i ţivot, odluka je leţala u njegovim rukama.
Nije podcjenjivao ono što se nalazilo na kocki. Imajući samo nekoliko osumnjiĉenih imena,
Julije nije mogao optuţiti senatore za izdaju a da ne stavi omĉu na vlastiti vrat. Ako ne uspije
dokazati sumnje, Senat će se bez trenutka oklijevanja okrenuti protiv njega. Što je još gore,
narod bi se mogao pobojati povratka Sulinih dana, kada nitko nije znao tko će sljedeći biti
izvuĉen iz kuće zbog izdaje. Rim moţe pretrpjeti veću štetu od pogrješke nego ako se ništa ne
uĉini, i taj je pritisak bio gotovo nepodnošljiv.

Ostavši sam na nekoliko dragocjenih trenutaka, Julije je udario šakom po stolu i potresao ga.
Kako je mogao povjerovati Krasu nakon takva otkrića? Kao konzul, on je morao prokazati
Katilininu urotu ĉim je stupio u zgradu Senata. Ogriješio se o svoju najtemeljniju duţnost, i
unatoĉ njegovu dokazivanju da je nevin, Julije je uvidio da mu teško moţe oprostiti tu slabost.
Ne moţe se preko toga prijeći otkad je Sula zaprijetio da će s oruţanom silom ući u grad, i
sjećanje na tu noć neprestano je tjeralo Julija da zadrhće. Vidio je kako vojnici u crnim
plaštevima obaraju Marija, vrveći preko njega kao afriĉki mravi. Kras je znao da ne smije
slušati ljude poput Katiline, bez obzira na ono što su mu obećavali.

Guţva u prizemlju trgnula je Julija iz misli. Ruka mu se spustila na maĉ što je leţao na stolu
prije nego što je razabrao Brutov glas i opustio se. Do toga ga je doveo Kras — vratio mu se
strah koji je osjetio kad mu je Katon zaprijetio pa je svakog ĉovjeka morao smatrati
neprijateljem. Planuo je od srdţbe shvativši kako se Kras prema njemu sluţi smicalicama, ali
znao je da starac uvijek dobije ono što ţeli. Urotnike valja obuzdati prije nego što krenu.
Moţe li im se zaprijetiti? upitao se. Da jednu centuriju s najboljim ĉasnicima pošalje u
njihove domove, moţda. Ako ljudi shvate da su otkrivene njihove namjere, moglo bi se
dopustiti da urota skonĉa kao mrtvoroĊenĉe.

Brut pokuca i uĊe i Julije je znao da donosi loše vijesti ĉim je vidio izraz njegova lica.

»Poslao sam ljude da uhode sela na koja te je Kras upozorio. Mislim da govori istinu«, reĉe
Brut bez okolišanja. U njegovu ponašanju nije bilo niĉega od njegove uobiĉajene lakoće.

»Koliko maĉeva imaju?« upita Julije.

»Osam tisuća, moţda više, iako su raštrkani. Svaki je grad ondje pun ljudi, previše ih ima da
bi se mogli dugo prehranjivati. Nijedne legijske oznake, nijednoga stijega, samo grozno
mnoštvo oštrica preblizu Rimu da bismo mogli biti spokojni. Da moji momci nisu bili
pozorni, mogli su ih potpuno previdjeti. Mislim da je opasnost stvarna, Julije.«

»Onda sam ja na potezu«, reĉe Julije. »Otišlo je predaleko da bih ih mogao suzbiti
upozoravanjem. Povedi ljude do kuća koje smo nadzirali. Do Katilinine kuće poĊi osobno.
Uhiti urotnike i dovedi ih na sjednicu Senata danas poslijepodne. Javit ću se za rijeĉ i reći
našim senatorima koliko su bili blizu propasti.« Ustao je i pripasao maĉ. »Budi oprezan,
Brute. Oni u tom poslu moraju imati pristaša u gradu. Kras kaţe da će dati znak podmetanjem
poţara u sirotinjskim ĉetvrtima, zato moramo imati ljude na ulicama da ih spremno doĉekaju.
Tko zna koliko ih je upleteno?«

»Deseta će se raspršiti ako pokušamo pokriti ĉitav grad, Julije. Ne mogu odrţavati red i
suĉeliti se s plaćenicima u isto vrijeme.«

»Nagovorit ću Pompeja da svoje ljude pošalje na ulice. Shvatit će nuţnost. Pošto dovedeš
ljude u Senat, daj mi jedan sat da iznesem sluĉaj i tada kreni. Ako se ne potom ne pojavim da
preuzmem vodstvo, poĊi sam protiv njih.«

Brut zastade na trenutak, shvaćajući što se od njega zahtijeva da uĉini.

»Ako krenem u borbu bez naredbe Senata, to bi mogao biti moj kraj, bez obzira na to hoćemo
li pobijediti ili ne«, reĉe smireno. »Jesi li siguran da mogu vjerovati Krasu da te u tome ne će
izdati?«
Julije je oklijevao. Bilo bi dovoljno da svi nastradaju ako Kras odbije ponoviti optuţbe pred
Senatom. Stari lisac je dovoljno lukav da je mogao sam skovati urotu jednostavno zato da
ukloni nekoliko svojih protivnika. Mogao se riješiti suparnika i pritom ostati posvema
neokaljan.

Ali, kakav mu izbor preostaje? Ne moţe dopustiti da poĉne pobuna ako ima mogućnosti da je
zaustavi.

»Ne mogu mu vjerovati, ne, ali tko god bio odgovoran za okupljanje vojnika, ja ne smijem
dopustiti prijetnju Rimu. Uhiti ljude koje je imenovao prije nego što nastane veća šteta zbog
ĉekanja. Ja ću preuzeti odgovornost ako mognem doći do tebe. Ako me ne bude bilo, sam ćeš
donijeti odluku. Ĉekaj najdulje što budeš mogao.«

Brut je vodio dvadesetoricu ponajboljih ljudi s Domicijem da uhiti Katilinu u njegovu domu.
Bio je bijesan što su izgubili kljuĉne trenutke dok su provaljivali kroz izvanjsku kapiju. Kad
su prodrli do njegova prebivališta, Katilina je grijao ruke na ţeravniku punom zapaljenih
papira. Ĉovjek je izgledao mirno dok je pozdravljao vojnike. Lice mu je bilo gotovo isklesano
od tvrdih ploha, a širina njegovih ramena pokazivala je da se brine o svojoj snazi. Nosio je o
boku maĉ u urešenom toku, što je bilo neobiĉno za jednog senatora.

Utrĉavši unutra Brut izli vrĉ vina na plamenove. Dok je vlaţan dim šišteći splašnjavao, zario
je ruke u promoĉen pepeo, ali ništa nije ostalo.

»Vaš zapovjednik je prestupio granicu, gospodo«, primijeti Katilina.

»Dobio sam nareĊenje da te odvedem u Kuriju,8 senatore, gdje ćeš odgovarati na optuţbu za
izdaju«, reĉe mu Domicije.

Katilina poloţi ruku na drţak maĉa, a Brut i Domicije se ukoĉiše.

»Ako još jednom dotakneš taj maĉ, smjesta ćeš umrijeti«, upozori ga Brut tiho, i Katilinine se
oĉi raširiše pod teškim vjeĊama dok je procjenjivao opasnost koja mu prijeti.

»Kako se zoveš?« upita on.

»Marko Brut iz Desete legije.«

»Dobro, Brute, konzul Kras je moj prijatelj, i kada budem na slobodi, s tobom ću podrobnije o
ovome raspraviti. Sada uĉini kako ti je reĉeno i vodi me u Senat.«

Domicije pruţi ruku da uhvati senatora za mišicu, a Katilina je odbi u stranu pokazujući pravu
narav kroz prividni mir.

»Da se nisi usudio staviti ruke na mene! Ja sam rimski senator. Kada ovo proĊe, nemoj misliti
da ću zaboraviti uvrede koje su mi nanesene. Tvoj gospodar ne će biti uvijek u stanju da te
zaštiti od zakona.«

Katilina hitro proĊe kraj njih sa smrtonosnim izrazom na licu. Vojnici Desete postrojiše se
oko njega razmjenjujući zabrinute poglede. Domicije ništa više nije rekao kad su stigli na
ulicu, premda se radi sviju njih nadao da su druge skupine našle neke dokaze za optuţbu
protiv tih ljudi. Bez toga i Julije je mogao biti uzrokom vlastite propasti.

Cesta je vani vrvjela od jutarnje uţurbanosti i Brut se morao sluţiti plosnatom stranom maĉa
da prokrĉi put. Guţva je bila prevelika da bi se graĊani mogli lako sklanjati, pa se sporo
napredovalo. Brut je opsovao ispod glasa kad su stigli do prvog ugla i nije osjetio promjenu u
tišmi dok nije bilo gotovo prekasno.

Išĉeznule su ţene i djeca, i vojnici Desete našli su se okruţeni ljudima mrka izgleda. Brut baci
pogled na Katilinu. Senatorovo je lice sjalo od likovanja. Brut osjeti da je stiješnjen i
opkoljen, i s bolnim razumijevanjem shvati da je Katilina bio spreman za njihov dolazak.

»Branite se!« riknu Brut. Dok je još izdavao zapovijed, vidio je kako se maĉevi izvlaĉe ispod
plašteva i tunika i kako gomila oţivljuje od nasilja. Katilinini su se ljudi skrivali meĊu
prolaznicima, ĉekajući da oslobode svoga voĊu. Ulica se uskomešala od maĉeva i jauka kad
su prvi vojnici Desete bili iznenaĊeni i posjeĉeni.

Brut vidje kako napadaĉi odvlaĉe Katilinu na sigurno i pokuša ga zgrabiti. Bilo je to
nemoguće. Ĉim je pruţio ruku, netko je na nju zamahnuo i on se srdito obranio. Pritisnut
tijelima, gotovo je osjetio paniku. Tada je vidio da je Domicije rašĉistio okrvavljen prostor na
ulici i prišao k njemu.

Vojnici Desete dobro su se drţali, sijekući Katilinine pristalice s okrutnom djelotvornošću

dugotrajna vjeţbanja. Nije bilo slaba ĉovjeka meĊu njima, ali svaki se suoĉavao s dva-tri
maĉa što su divlje uzmahivala. Unatoĉ pomanjkanju vještine kod napadaĉa, borili su se s
fanatiĉnom energijom, pa je ĉak i legionarski štit mogao izdrţati tek nekoliko udaraca.

Brut zgrabi ĉovjeka za grlo lijevom rukom i baci ga na put dvojici drugih da bi ih pobio ĉistim
udarcima kad su se oni meĊusobno sudarili. Tada je osjetio da mu se smiruje uzbuĊeno srce,
pruţajući mu mogućnost da pogleda oko sebe. Izmaknuo se ispred maĉa koji je zaprijetio da
mu probode desnicu i zatim presjekao grlo onomu koji je uzmahnuo. Grlo i prepone, najbrţe
smrti.

Brut posrnu kad ga je nešto udarilo u donji dio leĊa, i on osjeti da je popustila jedna traka na
njegovu oklopu poremetivši mu ravnoteţu. Okrenuo se s maĉem pod oštrim kutom da bi
drugom ĉovjeku presjekao kljuĉnu kost i poslao ga u mješavinu blata i mesa pod njihovim
nogama. Krv ga je poprskala i naĉas je trepnuo, traţeći okom Katilinu. Senator je u
meĊuvremenu nestao.

»Rašĉistimo tu prokletu ulicu, Deseta!« viknuo je i njegovi su ljudi odgovorili, krĉeći

maĉevima put. Teške oštrice zabadale su se u protivnike, odsijecajući udove lako kao da su
mesarske sjekire. Pošto su se neki Katilinini ljudi povukli sa senatorom, redovi su se
prorijedili i legionari su mogli odvajati preostale zabadajući uzastopce maĉeve u tjelesa da bi
platili uvredu napada jedinim novcem koji je zasluţila.

Kad je sve bilo gotovo, legionari su stajali zadihani dok su im oklopi bili pokriveni crnom
krvlju koja je polagano kapala s uglaĉane kovine. Neki su pozorno išli od jednog do drugog
Katilinina ĉovjeka i posljednji put zabadali maĉeve da budu sigurni.
Brut obrisa okrvavljeni maĉ na ĉovjeku kojega je ubio i pomno ga zadjenu u tok pošto je
provjerio rub. Nije bilo oštećenja na Cavallovu djelu.

Od poĉetne dvadesetorice ostalo ih je samo jedanaest, a još su dvojica umirala. Brut vidje
kako ljudi bez zapovijedi podiţu drugove s ulice i podupiru ih, razmjenjujući posljednje rijeĉi
dok su im ţivoti otjecali s krvlju.

Brut se pokuša sabrati. Katilinini ljudi su bili spremni da ga preotmu Desetoj. Senator bi već
mogao biti na putu da se pridruţi pobunjenicima, ili oni njemu.

Brut je znao da brzo mora donijeti odluku. Ljudi su ga gledali u tišini, ĉekajući njegovu rijeĉ.

»Domicije, ostavi ranjenike da se o njima skrbe u najbliţim kućama. Prije nego što nas
sustigneš, odnesi poruku Juliju u Senatu. Sada ga ne moţemo ĉekati. Svi ostali, trkom za
mnom.«

Brut zatim bez rijeĉi nagnu u oštar kas, dok su ga njegovi ljudi slijedili brzo koliko su bili
sposobni.

Senatska je kuća bila u kaosu dok se trista senatora borilo da jedni druge nadviĉu. Najglasniji
su prosvjedi bili na sredini podija gdje su ĉetiri Julijeva uhićenika bila u lancima i zahtijevala
da se dokaţu optuţbe protiv njih. Ti su ljudi isprva bili snuţdeni, ali kad su shvatili da
Katilina ne će biti dovuĉen da im se pridruţi, brzo im se vratilo samopouzdanje.

Pompej je nestrpljivo ĉekao da zavlada tišina i naposljetku je bio prisiljen dodati svoj glas
općoj buci, zagrmjevši iznad njih.

»Zauzmite svoja mjesta i umirite se!« riknuo je, zvjerajući pogledom oko sebe. Najbliţi do
njega sjeli su dovoljno brzo i val koji se proširio uskoro je uspostavio prividan red.

Pompej je priĉekao dok se ţamor nije pretvorio u šapat. Ĉvrsto je stisnuo rubove govornice,
ali prije nego što se mogao obratiti neposlušnu Senatu, jedan od ĉetvorice optuţenika
podignuo je lance da se potuţi.

»Konzule, zahtijevam da nas oslobode. Dovuĉeni smo ovamo iz svojih domova…«

»Umukni, ili ću zapovjediti da ti ţeljezom zaĉepe usta«, uzvratio je Pompej. Govorio je

mirno, ali ovaj put je njegov glas stigao do najdaljega kutka kuće. »Imat ćeš prigode
odgovoriti na optuţbe koje je Cezar iznio protiv tebe.« Zatim je duboko udahnuo.

»Senatori, ovi ljudi su optuţeni zbog urote da se u gradu izazovu neredi koji bi odveli do
posvemašnje pobune i svrgnuća vlasti ovoga tijela, da bi dosegnuli vrhunac u umorstvu naših
sluţbenika. Vi koji tako glasno vapite za pravdom dobro biste uĉinili da razmislite o
ozbiljnosti tih prijestupa. Umirite se svi da ĉujete Cezara koji ih optuţuje.«

Dok je Julije prilazio govornici, osjetio je kako mu znoj oblijeva tijelo. Gdje je Katilina? Bilo
je dovoljno vremena da ga Brut dovede s ostalima, ali sad je Julije svaki korak osjećao kao
polagani hod prema propasti. Nije imao ništa osim Krasove rijeĉi da napadne te ljude i da
rasprši vlastite sumnje.
Suoĉio se s redovima svojih kolega, primjećujući pobunjeniĉki izraz na mnogim licima.
Gotovo nasuprot njemu sjedio je Svetonije s Bibilom. Njih dvojica su oĉito treptala išĉekujući
kako će sve to proteći. I Cina je bio tu, lice mu je bilo bezizraţajno kad je kimnuo Juliju.
Poslije smrti njegove kćeri rijetko su ga vidjeli u Senatu. Nije moglo biti prijateljstva meĊu
njima, ali Julije nije smatrao da mu je neprijatelj. Volio bi da tako moţe biti siguran u ostale
ĉlanove Senata.

Julije udahnu da se smiri dok je pribirao misli. Ako je i u ĉemu pogriješio, s njim je svršeno.
Ako ga je Kras doveo u taj poloţaj da ga prepusti vukovima, oĉekuje ga sramota a moţda i
prognanstvo.

Julije uhvati Krasov pogled traţeći u njemu znak trijumfa. Starac se lagano dotaknuo grudi a
Julije niĉim nije odao da je to vidio.

»Optuţujem ove ljude i još jednoga, kojemu je ime Lucije Sergije Katilina, zbog izdaje
usmjerene protiv grada i Senata«, poĉe Julije i njegove rijeĉi odjeknuše u mrtvoj tišini. Ĉinilo
se da iz njega izlazi treperav dah. Više nije bilo uzmaka.

»Mogu potvrditi da je skupljena vojska u gradovima i selima sjeverno od Rima, jakosti od

osam do deset tisuća ljudi. S Katilinom na ĉelu, bili su spremni napasti kad im se dade znak u
obliku podmetnutih poţara na rimskim breţuljcima, skupa s općim neredima na ulicama. To
su trebali obaviti njihovi pristaše u gradu.«

Sve su oĉi bile uprte u ĉetiri okovana ĉovjeka pred njihovim nogama. Stajali su prkosno
skupa, uzvraćajući oštre poglede. Jedan je od njih klimao glavom kao da ne moţe vjerovati
Julijevim rijeĉima.

Prije nego što je Julije mogao nastaviti, glasnik u senatskoj odori dotrĉao je do njega i pruţio
mu voštanu tablicu. Julije je brzo proĉitao što piše i namrštio se.

»Imamo nadalje vijest da je voĊa ovih ljudi umaknuo onima koje sam poslao da ga uhite.
Traţim sada odobrenje Senata da povedem Desetu na sjever protiv odmetnika koje su okupili.
To se ne smije odgaĊati.«

Jedan senator ustade polako iz posjedalih redova. »Koji nam dokaz nudiš?«

»Moju rijeĉ i Krasovu rijeĉ«, odgovori Julije brzo, zanemarujući vlastite sumnje. »Takva je
narav urote da ne ostavlja previše tragova, senatore. Katilina je umaknuo ubivši devet mojih
ljudi. Prije toga pristupio je konzulu Krasu s ovom ĉetvoricom pred vama, nudeći mu
Pompejevu smrt i novi poredak u Rimu. Ostatak dokaza mora priĉekati dok ne otklonim
prijetnju našem gradu.«

Tada ustade Kras i Julije se susrete s njegovim oĉima ne znajući ni dalje moţe li mu vjerovati.
Konzul pogleda dolje na okovane urotnike i na njegovu se licu pokaza izraz strašne srdţbe.

»Proglašavam Katilinu izdajicom.«

Julije osjeti kako ga je zapljusnuo val olakšanja nakon Krasovih rijeĉi. Što god stari konzul
ĉinio, barem njega ne oĉekuje pad. Kras ga pogleda uprijeko prije nego što će nastaviti a
Julije se upita koliko taj ĉovjek razumije od njegovih misli.
»Kao konzul, dajem svoj pristanak da Deseta napusti Rim i krene na taj pohod. Pompeju?«

Pompej ustade, pogledavši oštro jednoga pa drugoga. I on je mogao osjetiti da mu nije

ispriĉana cijela priĉa, ali nakon poduţe stanke kimnu.

»Neka dakle poĊe. Vjerovat ću da je potreba velika kao što mi je reĉeno, Julije. Moja legija će
biti spremna protiv pobune u gradu. Ipak, ovi ljudi koje nazivaš urotnicima ne će biti osuĊeni
dok se ne vratiš i dok situacija ne bude posvema jasna. Ja ću ih osobno ispitati.«

Oluja šapata podiţe se iz klupa nakon te jezgrovite rasprave, i zatim njih trojica nijemo
poĉeše razmatrati uzajamne poloţaje. Nijedan od njih nije se odavao.

Kras je prvi prekinuo tajac i zovnuo pisara da napiše nareĊenje, pruţivši ga u ruke Juliju kad
je sišao s govornice.

»Izvrši svoju duţnost i bit ćeš siguran«, promrmljao je.

Julije je u njega zurio na trenutak prije nego što će izjuriti na Forum.

12. POGLAVLJE
Brut je sa svojim konjanicima jahao na ĉelu Desete, prelazeći mnogo puta udaljenost od
pješaka kad su odlazili u izvidnicu ispred kolone i pretraţivali okolicu s bokova. Nuţno su
morali biti sjeverno i zapadno od grada jer se glavnina legije trebala pozvati iz tabora blizu
obale da bi krenula preĉacem i susrela se s jednom jedinom centurijom koju je Brut doveo iz
Primigenijinih vojarna.

Kad su se spojili, dio briga koje su opsjedale Bruta išĉeznuo je od ushićenja što prvi put vodi
legiju protiv neprijatelja. Iako se nadao da će ugledati Julija kako ga sustiţe, drugi dio njegove
naravi nadao se da će ostati sam i odvesti ljude u bitku. Njegovi extraordinarii preustrojavali
su se na zapovijed kao da su se godinama skupa borili. Brut je uţivao u pogledu na njih i
osjetio priliĉnu odbojnost prema pomisli da ih ikomu treba prepustiti.

Renije je ostao kraj obale s pet centurija da ĉuva opremu i zlato iz Španjolske. To se moralo
uĉiniti, ali Brut je prigovarao zbog svakog izgubljena ĉovjeka jer mu je broj neprijatelja bio
nepoznat. Dok je bacao profesionalno oko niz kolonu, osjećao je trnce ponosa zbog ljudi koji
su stupali iza njega. Poĉeli su ni s ĉim osim zlatna orla i uspomene na Marija, ali opet su
postali legijom i bili su njegovi.

Podignuo je oĉi prema poloţaju sunca i sjetio se zemljovida koji su nacrtali njegovi izviĊaĉi.
Katilinine su snage bile više od jednog dana hoda daleko od grada pa je morao odluĉiti hoće li
podignuti utvrĊen logor ili marširati cijelu noć. Deseta je bila svjeţija nego što su se ikada
nadali da će biti, odavno oporavljena od plovidbe koja ih je dovela doma. Isto tako
odmetniĉka misao ga je podsjetila da bi ih Julije lako sustigao ako budu logorovali i
zapovjedništvo bi se ponovno prenijelo na njega. Neravno zemljište bit će podmuklo po
mraku, ali Brut odluĉi tjerati svoje ljude dok ne stignu do neprijatelja.
Pokrajina Etrurija, kojoj je Rim tvorio najjuţniju toĉku, bila je zemlja brda i klanaca, i teško
je bilo njome putovati. Deseta je bila prisiljena razviti se u šire redove da pronalazi put oko
drevnih klisura i dolina, i Brut je sa zadovoljstvom gledao kako se formacije brzo i
disciplinirano mijenjaju.

Oktavijan je galopirao preko njegova vidnog polja i okrenuo konja s munjevitim

pokazivanjem vještine kad mu je došao naporedo.

»Koliko još imamo?« viknuo je nadglasavši zveket i topot vojske.

»Trideset milja do sela koja smo izviĊali«, odgovori Brut smiješeći se. Mogao je vidjeti
uzbuĊenje koje se zrcalilo na Oktavijanovu licu. Mladić još nije sudjelovao u bitci i za njega
napredovanje nisu mutile misli na smrt i bol. Brut je trebao biti neosjetljiv, premda je Deseta
sjala na suncu dok je mladić, kakav je i sam nekoć bio, uţivao u zapovijedanju.

»Uzmi centuriju da izvidiš pozadinu«, naredi Brut ne osvrćući se na razoĉaranje koje se

pojavilo na mladićevu licu. Teško mu je to palo, ali Brut nije mogao dopustiti Oktavijanu da
juriša u prvim redovima prije nego što iskusi malo više stvarnosti bitke.

Promatrao je kako Oktavijan okuplja jahaĉe i kreće u savršenom redu prema zaĉelju kolone.
Brut zadovoljno kimnu sam sebi, naslaĊujući se mogućnošću da o sebi razmišlja kao o
generalu.

Sjetio se kako je prije mnogo godina Primigeniju predao Juliju, i gorko ţaljenje je ovladalo
njime prije nego što ga je mogao potisnuti. Zapovjedništvo koje obavlja samo je zamjena dok
ne stigne Julije, ali ipak je znao da će trenutci toga marširanja dugo trajati u njegovu
pamćenju.

Jedan je izviĊaĉ brzo dojurio i konj se poskliznuo na rahloj zemlji kad je jahaĉ trznuo uzdom.
Ĉovjekovo je lice bilo blijedo od uzbuĊenja.

»Neprijatelj je na vidiku, gospodine. Marširaju prema Rimu.«

»Koliko ih ima?« odsijeĉe Brut dok mu je srce ţestoko zakucalo.

»Dvije legije neredovitih vojnika, gospodine, u otvorenim ĉetvorinama. Nemaju konjaništva

koliko sam mogao vidjeti.«

Iz pozadine se prolomila vika i Brut se okrenuo u sedlu gotovo prestravljen. Iza kolone dva su
konjanika galopirala prema njima. Tada je spoznao da je Domicije izvršio duţnost i da dovodi
Julija u Desetu. Stisnuo je zube od srdţbe koja ga je preplavila.

Okrenuo se prema izviĊaĉu i zastao. Treba li priĉekati da doĊe Julije i preuzme

zapovjedništvo? Ne, ne će ĉekati. On treba izdati zapovijed pa je duboko udahnuo.

»Prenesi zapovijed. Neka krenu i napadnu neprijatelja. Trubaĉi neka oglase poredak u
manipulima. Velites9 na ĉelo da se s njima sukobe. Extraordinarii na bokove. Razbit ćemo te
gadove u prvom naletu.«
IzviĊaĉ je pozdravio i odjurio u galopu, a Brut je osjetio prazninu dok je promatrao oblak
prašine koji je obećavao krv i bitku. Sada će ih preuzeti Julije.

Kad su ugledali kako prema njima ide legija, redovi plaćenika pokolebali su se i usporili.
Deseta je klizila preko polja kao nekakva golema posrebrena zvijer i tlo je lagano podrhtavalo
u ritmu njihova stupanja. Mnoštvo zastava podignulo se i razvilo na vjetru, a ţaloban zvuk
rogova mogao se tiho razabrati u hujanju lahora.

Ĉetiri tisuće onih koji su došli po Katilinino zlato bile su iz Galije, a njihov voĊa okrenuo se
prema Rimljaninu spustivši mu snaţnu ruku na rame.

»Rekao si da put do grada ne će biti branjen«, zareţao je.

Katilina strese sa sebe njegovu ruku. »Imamo dovoljno snage da se s njima sukobimo,
Glavise«, odbrusi on. »Znao si da će ovo biti krvav posao.«

Gal kimnu, ţmireći kroz prašinu prema rimskim redovima. Zubi su mu bljesnuli kroz bradu
dok je izvlaĉio maĉ iz toka na leĊima, zagunĊavši kad je osjetio njegovu teţinu. Svuda oko
njega ljudi su slijedili tu kretnju, dok se mnoštvo oštrica nije podignulo iznad glava da doĉeka
juriš.

»Samo ova malena legija, dakle, i još jedna u gradu. Pojest ćemo ih«, obeća Glavis, zabacivši
glavu da zaurla. Gali oko njega odgovoriše i njihovi se prednji redovi razmaknuše da bi se
brţe kretali, trĉeći preko neravna zemljišta.

Katilina takoĊer izvuĉe maĉ i obrisa znoj iz oĉiju. Srce mu je lupalo od nenavikla straha i on
se pitao je li Gal to primijetio. Odmahnuo je glavom od ogorĉenosti i prokleo Krasa zbog
njegovih laţi. Moglo je biti izgleda da se zauzme Rim u pometnji i panici po mraku, ali što će
protiv legije na bojištu?

Brojĉano smo nadmoćniji, šapnuo je sam sebi, teško gutajući pljuvaĉku. Pred sobom je vidio
uzbibanu masu konja koji su zaobilazili pješake. Tlo se potresalo od teţine juriša, i Katilina
iznenada povjerova da će umrijeti. U tom je trenutku išĉeznuo njegov strah i noge su mu bile
lake kad je potrĉao.

Julije preuze zapovjedništvo bez oklijevanja dojahavši na zapjenjenu konju do Bruta. Pruţio
mu je voštanu tablicu s potpisima konzulâ.

»Sad smo u skladu sa zakonom. Jesi li izdao borbene zapovijedi?«

»Jesam«, odgovori Brut. Pokušao je sakriti hladnoću koju je osjećao, ali Julije nije gledao u
njega nego prosuĊivao crtu napredovanja pobunjeniĉkih snaga.

»Extraordinarii su spremni na bokovima«, reĉe Brut. »Volio bih se njima pridruţiti.«

Julije kimnu. »Ţelim da brzo razbijemo te plaćenike. Preuzmi desni bok i povedi ih na moj
znak. Dva kratka zvuka rogova. Dobro slušaj.«

Brut pozdravi i udalji se, odrekavši se zapovjedništva bez osvrtanja. Njegovi su extraordinarii
već bili zauzeli poloţaj na rubu redova. Propustili su njegova konja do ĉela kad su vidjeli da
im se pridruţuje, i nekoliko veselih glasova uzviknulo je dobrodošlicu. Brut se na to namrštio,
nadajući se da konjanici nisu previše samopouzdani. Kao u sluĉaju Oktavijana, ima razlike
izmeĊu razbijanja ciljnih štitova na komadiće i hitanja kopalja u ţive ljude.

»Drţite poredak«, proderao se Brut iznad njihovih glava, probadajući ih pogledom.

Oni tada umuknuše, iako je uzbuĊenje bilo opipljivo. Konji su njištali i trzali se da im se
dopusti potrĉati, ali ĉvrste su ih ruke obuzdavale. Ljudi su bili nemirni, Brut je to mogao
vidjeti. Mnogi su stalno pregledavali koplja, razvezujući ih iz dugaĉkih koţnih drţaĉa što su
visjeli konjima niz bokove.

Sad su već mogli vidjeti pobunjeniĉka lica, more ljudi što viĉu i trĉe drţeći maĉeve visoko
iznad ramena za jedan silovit udarac. Oštrice su blistale na suncu.

Centurije Desete legije stijesniše redove, svaki je ĉovjek bio spreman s maĉem i štitom koji
brani njegova druga slijeva. Nije bilo razmaka u redovima dok su kasom išli naprijed. Tada su
se trubaĉi oglasili s tri kratka zvuka i Deseta je prešla u trk, odrţavajući tišinu do posljednjeg
trenutka kad su zaurlali kao jedan i podignuli uzrak koplja.

Teški ţeljezni šiljci obarali su s nogu ljude duţ neprijateljske crte, i Brut je zapovjedio da
konjanici jurnu odmah iza njih, usmjeravajući toĉnije udarce na svakoga tko bi pokušao uvesti
reda meĊu neprijateljima. Prije nego što su se vojske ozbiljno sukobile, stotine su poginule
bez ijednog izgubljena rimskog ţivota. Extraordinarii su opkolili krila i Julije je mogao vidjeti
kako jahaĉi nesvjesno pokrivaju leĊa štitovima dok uzmahuju. Bila je to divna smotra vještine
i uvjeţbanosti, i Julije je bio zanesen gledajući prizor kad su se dvije bojne crte srazile.

Glavis je potrošio svoj prvi strašan udarac na štit i skroz ga probio. Dok se pokušavao
odmaknuti, neki maĉ mu se zabo u trbuh. Trgnuo se oĉekujući bol i opet podignuo oštricu.
Dok je uzmahivao da zada sljedeći udarac, drugi ga je Rimljanin ţestoko udario štitom i on se
svalio poboĉke dok mu je maĉ ispao iz utrnulih prstiju. Glavis se zatim uspaniĉio kad je
pogledao gore i vidio šumu nogu i maĉeva što poĉinju prelaziti preko njega. Udarali su ga i
gazili nogama i tijelo mu je za kratko vrijeme bilo probodeno još ĉetiri puta. Krv je tekla iz
njega i on je umorno pljunuo kad ju je osjetio u grlu. Upinjao se da ustane, ali oni su nastavili
udarati po njegovu tijelu. Nitko nije mogao primijetiti toĉan trenutak njegove smrti. Nije imao
vremena vidjeti kako se raspada ĉelna crta njegovih Gala kad su shvatili da ne mogu
poremetiti borbeni ritam Desete.

Kad su vidjeli da je Glavis pao, Gali su se pokolebali i to je bio trenutak koji je Julije ţelio
vidjeti. Viknuo je trubaĉima i odjeknula su dva kratka zvuka.

Brut ih je ĉuo i osjetio kako mu je srce zaigralo u grudima. Unatoĉ brojĉanoj nadmoći,
plaćenici su se slamali pod rimskim jurišem. Neki su već poĉinjali bjeţati, odbacujući
maĉeve. Brut se nacerio kad je podignuo stisnutu šaku i njome zamahnuo prema neprijatelju.
Njihovi drţaĉi koplja već su bili prazni i sad će pokazati svoju pravu vrijednost. Extraordinarii
su odgovorili kao da su se cijelog ţivota borili zajedno, razmiĉući se jedni od drugih da dobiju
više prostora i prodirući zatim meĊu neprijateljske redove poput noţa. Svaki je jahaĉ vodio
konja s jednom rukom na uzdi, dok je njegova dugaĉka spatha10 odsijecala glave koje su im
se suprotstavljale. Konji su bili dovoljno teški da pred sobom ruše ljude, i ništa se nije moglo
oduprijeti pukoj njihovoj teţini kada su zaranjali u protivniĉke redove, sve dublje i dublje,
razbijajući pobunjenike.
Ĉelni red Desete pomicao se brzo preko neprijatelja, dok se svaki borac sluţio oštricom i
štitom znajući da ga pokriva brat s desne strane. Bili su nezaustavljivi i kad su pali prvi redovi
oni su povećali brzinu, sopćući i gunĊajući od napora dok su im se ruke poĉinjale umarati.

Julije izdade zapovijedi za maniples i centurioni ih glasno izviknuše. Veliti uzmaknuše laka
koraka i pustiše da naprijed stupe triarii u teţim oklopima.

Pobunjenici su se raspali kad su na njih navalili svjeţi vojnici. Stotine su pobacale oruţje i još
više stotina ih je trkom pobjeglo, ne osvrćući se na pozive svojih voĊa.

Za one koji su se prerano predali nije moglo biti milosti. Rimska ĉelna crta nije im mogla
dopustiti da joj ostanu iza leĊa i svi su pobijeni s ostalima.

Extraordinarii su lijetali oko odmetnika kao crna masa konja što frkću i jahaĉa što viĉu,
umrljana krvlju i dovoljno divlja da stvara noćne more. Opkolili su neprijateljske snage i tada
su, kao na neki opći znak, tisuće ljudi odbacile maĉeve i podignule ruke uvis, teško dišući.

Julije je oklijevao kad je vidio svršetak. Da nije zapovjedio trubaĉima da oglase prestanak
borbe, Deseta bi nastavila dok i posljednji odmetnik ne bi pao mrtav. Dio njega bio je u
iskušenju da dopusti da se to dogodi. Što će s toliko zarobljenika? Tisuće ih moraju ostati na
ţivotu, a ne smije im se dopustiti da se vrate u svoje zemlje i domove. Ĉekao je, osjećajući na
sebi oĉi svojih centuriona koji su ĉekali znak da prestane ubijanje. Do tada je već nastala
klaonica i poraţeni Gali što su bili najbliţi rimskim redovima poĉinjali su opet posezati za
oruţjem, radije nego da umru nenaoruţani. Julije tiho opsova za sebe, odsjekavši rukom
prema dolje. Trubaĉi su vidjeli tu kretnju i oglasili se zvukom koji se stišavao. I sve je bilo
gotovo.

Preţivjeli su ostali razoruţani brzinom s kojom su se vojnici Desete mogli rasporediti izmeĊu
njih. U malim su skupinama premetali plaćenike, i samo jedan Rimljanin je uklanjao maĉeve
dok su drugi to promatrali mrko usredotoĉeni, spremni kazniti svaku naglu kretnju.

Prozvani su plaćeniĉki ĉasnici da iziĊu iz redova i stanu pred Julija. Gledali su ga šutke
pomireni sa sudbinom, ĉudnovata skupina, u gruboj odjeći s rasparenom opremom.

Hladan je povjetarac puhao bojišnicom dok se sunce spuštalo iza obzora. Julije je pogledao
kleĉeće zarobljenike svrstane u redove u kojima su trupla prekidala ravne linije. NaĊeno je
Katilinino tijelo i dovuĉeno na ĉelo. Julije je bacio pogled na nešto izbodeno i okrvavljeno što
je prije bilo senator. On više ne moţe odgovarati na pitanja.

Iako je Julije mislio da zna istinu o neuspjeloj pobuni, naslućivao je da Kras ne će ostati
neokrznut zbog svoje uloge u njoj. Moţda je neke istine bolje drţati izvan javnoga pogleda.
Ne bi škodilo imati najbogatijega ĉovjeka u Rimu za duţnika.

Osvrnuo se na drugu stranu gdje je Oktavijan tapšao konja po vratu, sav blistajući od
uzbuĊenja zbog brzine i straha. Extraordinarii su napokon okrvavili ruke. Konji i ljudi bili su
poprskani zgrušanom krvlju i zemljom nakon juriša. Brut je stajao meĊu njima, razmjenjujući
smirene rijeĉi pohvale dok je ĉekao da Julije sve okonĉa. U vjerojatnoj zapovijedi ne će
uţivati, priznao je Brut sam sebi, ali Rim ne bi dopustio nikakvo milosrĊe.
Julije dade znak vojnicima Desete da zarobljenike dotjeraju bliţe k njemu. Niţi ĉasnici gurali
su plaćenike palicama, oborivši jednoga od njih na zemlju. Ĉovjek je gnjevno uzviknuo i bio
bi se bacio na njih da ga jedan sudrug nije zaustavio. Julije je slušao kako raspravljaju, ali
jezik mu je bio nepoznat.

»Ima li meĊu vama neki zapovjednik?« upitao ih je napokon.

VoĊe su se pogledali izmeĊu sebe a onda je jedan stupio naprijed.

»Bio je Glavis, za one od nas iz Galije«, rekao je ĉovjek. Pokazao je palcem iza leĊa na hrpe
tjelesa što su leţala na zemlji. »Tamo je otraga, negdje.«

Ĉovjek je pogledom uzvratio na Julijevu hladnu procjenu prije nego što je skrenuo oĉi na
drugu stranu. Zurio je preko bojišnice s tuţnim izrazom lica, zatim je opet pogledao u Julija.

»Imaš naše oruţje, Rimljanine. Nismo ti više nikakva prijetnja. Pusti nas da odemo.«

Julije polagano odmahnu glavom. »Nikada nam niste bili prijetnja«, reĉe zapazivši iskru vatre
koja je zasjala u ĉovjekovim oĉima prije nego što će se ugasiti. Povisio je glas da stigne do
sviju njih.

»Imate izbor, gospodo. Ili ćete umrijeti po mojem nareĊenju…« Oklijevao je. Pompej će
pomahnitati kad to ĉuje. »Ili ćete poloţiti prisegu kao legionari, pod mojim
zapovjedništvom.«

Ţamor koji je uslijedio nije se ograniĉio na plaćenike. I vojnici Desete legije zinuli su od ĉuda
zbog onoga što su ĉuli.

»Dobivat ćete plaću svakoga prvog dana u mjesecu. Sedamdeset pet srebrenjaka svakom
ĉovjeku, iako će dio toga biti ustegnut.«

»Koliko?« uzviknu netko.

Julije se okrenuo u pravcu glasa. »Dovoljno za sol, hranu, opremu i desetinu namijenjenu
udovicama i siroĉadi. Ĉetrdeset dva denara bit će ostavljena svakom ĉovjeku da ih potroši
kako hoće.« Tada mu je misao sijevnula kroz glavu i nagnala ga da zastane. Plaća za toliko
mnogo ljudi narast će na tisuće kovanica. Trebalo bi golemo bogatstvo za odrţavanje dviju
legija, ĉak bi se i zlato koje je donio iz Španjolske brzo otopilo pred tolikim zahtjevima. Kako
je Katilina našao novac? Na trenutak je odbacio iznenadnu sumnju da bi nastavio.

»U vaše ću redove porazmjestiti svoje ĉasnike i uvjeţbati vas da se borite jednako dobro kao
ljudi prema kojima ste danas izgledali kao djeca. Imat ćete dobre maĉeve i oklope i plaća će
vam stizati na vrijeme. To, ili ćete sada umrijeti. PoĊite meĊu svoje ljude i kaţite im. I
upozorite ih: ako razmišljaju o tome kako će umaknuti, ulovit ću ih i povješati. Oni koji
izaberu ţivot marširat će do Rima, ali ne kao zarobljenici. Vjeţbanje će biti teško, ali oni su
dovoljno hrabri za poĉetak. A sve drugo moţe se nauĉiti.«

»Hoćeš li nam vratiti oruţje?« stiţe glas izmeĊu ĉasnika.

»Ne budi lud«, reĉe Julije. »Sad se pokrenite! Bilo ovako ili onako, ovo će se završiti do
sunĉeva zalaska.«

Ne mogavši podnijeti njegov oštar pogled, plaćenici se raziĊoše, krenuvši prema braći koja su
kleĉala u blatu. Legionari su ih propuštali da proĊu, razmjenjujući zapanjene poglede.

Dok su ĉekali, Brut priĊe i stade uz bok Juliju.

»Senatu ovo ne će biti drago, Julije. Ne treba ti još više neprijatelja.«

»Ja sam na bojnom polju«, odgovori Julije. »Voljeli oni to ili ne, na bojnom polju govorim u
ime grada. Ja sam ovdje Rim, i odluka je moja.«

»Ali dobili smo nareĊenje da ih uništimo«, reĉe Brut tiho da ga drugi ne ĉuju.

Julije slegnu ramenima. »Moţe još i do toga doći, prijatelju moj, ali trebao bi se nadati da će
poloţiti prisegu.«

»Zašto bih se trebao tomu nadati?« upita Brut sumnjiĉavo.

Julije mu se nasmiješi, pruţivši ruku da ga potapše po ramenu.

»Zato što će oni biti tvoja legija.«

Brut se potpuno ukoĉio kad mu je to doprlo do svijesti.

»Oni su se pobunili protiv nas, Julije. Ni sam Mars osobno ne bi mogao napraviti legiju od
ove rulje.«

»Jedanput si to uĉinio, s Primigenijom. Uĉinit ćeš to i s ovima. Reci im da su preţivjeli juriš

najbolje legije koja je ikada izišla iz Rima, pod blagoslovljenim generalom. Navedi ih da
podignu glave, Brute, i oni će te slijediti.«

»Bit će samo moji?« upita Brut.

Julije se tada zagleda u njegove oĉi. »Ako i dalje budeš moj maĉ, kunem ti se da se ne ću
miješati, iako vrhovno zapovjedništvo mora pripasti meni kad se budemo zajedno borili. Sve
ostalo, ako budeš hodio mojom stazom, bit će prepušteno tvojem izboru — kao što je uvijek
bilo.«

Jedan po jedan, plaćeniĉki ĉasnici opet su se okupili. Kad su se sastali, kimnuli su oštro jedni
drugima, oĉevidno opušteni. Julije je znao da ih je pridobio prije nego što se njihov
predstavnik uputio prema njemu.

»Nije bilo mnogo izbora«, rekao je ĉovjek.

»Nema onih… koji se ne slaţu?« reĉe Julije blago. Gal odmahnu glavom.

»Dobro. Neka onda ustanu. Kad svaki ĉovjek poloţi prisegu, upalit ćemo baklje i cijelu noć
marširati prema Rimu. Ondje vas ĉeka vojarna i topao obrok.« Julije se okrenu prema Brutu.
»Pošalji najsvjeţije jahaĉe da odnesu poruku Senatu. Oni sami ne bi znali jesmo li neprijatelji
ili nismo, a ja ne ţelim izazvati pravu pobunu zbog koje smo se borili da je sprijeĉimo.«

»Mi jesmo neprijatelji«, promrmlja Brut.

»Ne više, Brute. Nijedan od njih ne će koraka uĉiniti prije nego što se obveţe prisegom.
Poslije toga svi će biti naši, znali oni to ili ne.«

Dok je Julije jahao prema gradu s izabranom konjaniĉkom pratnjom, vidio je da su pred njima
zatvorena vrata. Prva siva svjetlost zore već se javljala na obzorju i on je osjećao umor u
zglobovima. Još ga ĉeka da obavi neke stvari prije nego što mogne zaspati.

»Otvorite vrata!« viknuo je priteţući uzdu i podignuo pogled na tamnu masu drveta i ţeljeza
koja mu je zaprijeĉila put.

Legionar u Pompejevu oklopu pojavio se na zidu, gledajući ih odozgor. Kad je vidio malenu
skupinu jahaĉa, zagledao se duţ ceste i zadovoljno zakljuĉio da nema skrivene snage koja bi
ĉekala da provali u grad.

»Ne otvaramo prije zore, gospodine«, doviknuo je dolje prepoznavši Julijev oklop.
»Pompejeva zapovijed.«

Julije opsova ispod glasa. »Baci mi onda uţe. Imam posla s konzulom i to ne moţe ĉekati.«

Vojnik nestade, vjerojatno da se javi nadreĊenom ĉasniku. Konjanici su se nemirno vrpoljili.

»Reĉeno nam je da te otpratimo do Senata, generale«, usudi se jedan od njih progovoriti.

Julije se okrenu u sedlu da pogleda ĉovjeka. »Ako je Pompej zapeĉatio grad, njegova je legija
sigurno vani. Ne ću biti u opasnosti.«

»Da, gospodine«, odgovori jahaĉ dok ga je disciplina sprjeĉavala da ospori zapovijed.

Na zidinama se pojavio ĉasnik u punoj opremi, njegova perjanica na kacigi lagano se povijala
na noćnom lahoru.

»Edile Cezare! Spustit ću ti uţe ako mi dadeš rijeĉ da ćeš doći sam. Konzuli nisu odobrili da
se vratiš ovako rano.«

»Imaš moju prisegu«, odgovori Julije, gledajući kako ĉovjek daje znak i teški smotak pada na
zemlju podno kapije. Vidio je kako ga s tornjeva na ulazu pokrivaju strijelci i kimnuo sam
sebi. Pompej nikomu ne dopušta da ga nasamari.

Kad je sjahao i uhvatio se za uţe, Julije se osvrnuo prema konjanicima.

»Vratite se u stare Primigenijine vojarne skupa s ostalima. Brut je zapovjednik do mojeg

povratka.«

Ne dodavši ništa više, poĉeo se na rukama penjati uz uţe.

 13. POGLAVLJE
Lagana je kiša poĉinjala padati dok je Julije koraĉao kroz prazan grad. Na istoku je pucala
zora i ulice su već morale biti pune radnika, slugu i robova što hitaju da obave tisuću poslova.
Morali su se ĉuti povici prodavaĉa, skupa s bukom bezbrojnih obrtnika. Umjesto toga, vladala
je tajanstvena tišina.

Julije se pognuo pod kišom, slušajući vlastite korake kako odjekuju od kuća s obiju strana.
Vidio je lica na visokim prozorima stanova, ali nitko ga nije zovnuo odozgor i on je nastavio
ţurno koraĉati prema Forumu.

Pompejevi su ljudi stajali na svakom uglu u malenim skupinama, spremni odrţavati zabranu
kretanja. Jedan se od njih uhvatio za drţak maĉa kad je ugledao samotna prolaznika. Julije je
zabacio jahaći plašt da otkrije oklop i oni su ga pustili da proĊe. Ĉitav je grad bio uznemiren i
Julije je osjećao jetku srdţbu zbog Krasove uloge u svemu tome.

Koraĉao je brzo duţ Visoke staze11 koja se od breţuljka Kvirinala spuštala do Foruma.
Krupno ravno kamenje postavljeno za prijelaz preko ulice omogućavalo mu je da se ne uprlja
blatom koje je pokrivalo dno ceste. Kiša je poĉinjala prati grad, ali trebalo bi mnogo više od
kratka pljuska da se obavi taj posao.

Nikada u ţivotu nije vidio prostranu širinu Foruma tako pustu. Kad je stupio na trg,
zapljusnuo ga je vjetar koji su do tada zaustavljali nizovi kuća, i plašt je zalepršao iza njega.
Bilo je vojnika na ulazima u hramove i zgradu Senata iz koje nije dopiralo nikakvo svjetlo.
Svećenici su bili upalili treperave baklje za ljude koji su se molili u hramovima, ali Julije nije
imao posla s njima. Dok je prolazio pokraj Minervina hrama, obratio joj se ispod glasa da mu
dade mudrosti da vidi prolaz kroz zamršenu zamku koju mu je Kras postavio.

Ţeljezni ĉavli njegovih sandala klopotali su po ploĉama pješĉenjaka na širokom prostoru dok
se pribliţavao zgradi Senata. Ondje su stajala dva legionara, savršeno mirna usprkos kiši i
vjetru što su ih šibali po goloj koţi. Kad je Julije spustio nogu na prvu stepenicu, obojica su
isukala maĉeve i Julije se na njih namrštio. Obojica su bila mlada. Iskusniji ljudi ne bi trgnuli
na tako sitan izazov.

»Po zapovijedi konzula Pompeja, nitko ne moţe ući dok se opet ne sazove Senat«, reĉe jedan
od njih Juliju, pun vaţnosti zbog svoje sluţbe.

»Ja moram vidjeti konzule prije toga saziva«, odgovori Julije. »Gdje su oni?«

Dva se vojnika pogledaše na trenutak, pokušavajući odluĉiti bi li bilo u redu da mu pruţe tu

informaciju. Julije je bio promoĉen do koţe i osjećao je kako gubi strpljenje.

»Meni je reĉeno da se javim ĉim se vratim u Rim. Evo me ovdje. Gdje je vaš zapovjednik?«
»U zgradi zatvora, gospodine«, odgovori vojnik. Otvorio je usta da nastavi, ali onda se
predomislio i zadjenuo maĉ u tok, zauzevši prijašnji poloţaj. Opet su obojica bila poput dva
kipa blizanca na kiši.

Do tada su crni oblaci zastrli nebo nad gradom i vjetar je bivao sve jaĉi, poĉinjući hujati preko
pusta Foruma. Julije je odolio porivu da potrĉi u zaklon i pošao do zatvora koji se nalazio
pokraj zgrade Senata. Bila je to malena graĊevina, sa samo dvije ćelije u podrumu. U njima su
drţali osuĊenike na smrt tijekom noći uoĉi smaknuća. Nije bilo drugih zatvora u gradu: zbog
smaknuća i prognanstva nije bilo potrebe da se grade. Sama ĉinjenica da se ondje nalazi
Pompej govorila je Juliju što će zateći pa se pripremio da se bez ĉuĊenja s tim suoĉi.

Još jedan par Pompejevih ljudi ĉuvao je izvanjski ulaz. Kad se Julije primaknuo, kimnuli su
mu kao da ga oĉekuju i skinuli zasune s vrata.

Na oklopu koji je nosio bilo je obiljeţje Desete legije i nisu mu postavljali nikakvih pitanja
dok nije stigao do stubišta koje vodi dolje u ćelije. Kad se najavio, tri su ĉovjeka spretno stala
u stranu a ĉetvrti je sišao niza stubište koje se nalazilo iza njih. Julije je strpljivo ĉekao dok je
slušao kako se njegovo ime izgovara negdje dolje i kako Pompej buĉno odgovara. Ljudi kraj
njega bili su ukoĉeni od napetosti pa se naslonio na zid najopuštenije što je mogao, otirući
vodu s površine oklopa i cijedeći je iz kose. Te su mu kretnje pomogle da se opusti pod
uperenim pogledima i mogao se nasmiješiti kad se Pompej popeo s onim vojnikom.

»To je Cezar«, potvrdio je Pompej. Oĉi su mu bile stroge i nije bilo odgovora na Julijev
smiješak. Na tu potvrdu od strane generala vojnici su odmaknuli ruke od maĉeva i stali u
stranu, ostavivši otvoren pristup stubištu.

»Traje li još prijetnja gradu?« upita Pompej.

»Prestala je«, odgovori Julije. »Katilina nije preţivio bitku.«

Pompej tiho opsova. »To je vrijedno ţaljenja. DoĊi sa mnom dolje, Cezare. Trebao bi se s
ovim upoznati«, reĉe Pompej.

Dok je govorio, otirao je znoj s ĉela i Julije je vidio krvavu mrlju na njegovoj ruci. Slijedio je
Pompeja niza stube i srce mu je lupalo od išĉekivanja.

Kras je bio u ćeliji. Krv je naizgled bila istekla iz njegova lica tako da je pod svjetlom
svjetiljke izgledao kao voštana figura. Podignuo je pogled kad je Julije ušao u nisku prostoriju
i oĉi su mu nezdravo zasjale. U zraku se osjećao muĉan zapah i Julije je pokušavao ne gledati
ljude svezane na stolicama na sredini ćelije. Bila su ĉetvorica i od njih se širio miris svjeţe
krvi koji mu je tako dobro bio poznat.

»A Katilina? Jesi li ga doveo?« upita Kras spuštajući ruku na Julijevo rame.

»Poginuo je u prvom naletu, konzule«, odgovori Julije gledajući ĉovjeka u oĉi. Vidio je kako
iz njih išĉezava strah kao što je oĉekivao. Katilinine su tajne umrle s njim.

Pompej zagunĊa, dajući znak muĉiteljima koji su stajali kraj urotnika slomljenih tjelesa.
»Šteta. Ove su ga spodobe imenovale kao svoga voĊu, ali ne znaju ništa o pojedinostima koje
sam ţelio doznati. Do sada bi nam već bili rekli.«
Julije pogleda te ljude i zatomi drhtaj zbog onoga što im je uĉinjeno. Pompej je bio temeljit i
nije vjerovao da su ljudi mogli išta zatajiti. Trojica su leţala nepomiĉno poput mrtvaca, ali
ĉetvrti je zaklimao glavom prema njima u iznenadnom trzaju. Jedno mu je oko bilo iskopano,
iz njega je curio blistav potoĉić niz obraz, ali drugo je besciljno gledalo naokolo, zasjavši kad
je opazilo Julija.

»Ti! Tebe optuţujem!« pljunuo je i zatim se slabašno zacerekao dok mu je krv kapala po
bradi.

Julije se borio protiv sve jaĉeg nagona za povraćanjem kad je spazio komadiće koţe na
kamenom podu.

»Izgubio je pamet«, rekao je tiho i bilo mu je lakše kad je Pompej to potvrdio.

»Da, iako je najduţe izdrţao. Ţivjet će oni još dovoljno dugo da sutra budu smaknuti i to će
biti kraj cijele priĉe. Moram ti zahvaliti što si na vrijeme iznio sluĉaj pred Senat. Bio je to
plemenit ĉin i dostojan tvoga poloţaja.« Pompej pogleda ĉovjeka koji će se za dva mjeseca
kandidirati za mjesto konzula.

»Kad proĊe zabrana kretanja, mislim da će se narod razveseliti što je pošteĊen krvave pobune.
Izabrat će tebe, što misliš? Kako bi mogli da te ne izaberu?«

Njegove su oĉi opovrgavale nehajan prizvuk u glasu i Julije ga nije pogledao kad je osjetio da
u njega zuri. Osjećao je stid zbog svega toga.

»Moţda hoće«, rekao je Kras tiho. »Nas trojica morat ćemo skupa raditi za Rim. Trijumvirat
će donijeti vlastite probleme, siguran sam. Moţda bismo trebali…«

»Drugi put, Krase«, odbrusi Pompej. »Ne sada, dok mi smrad ovoga mjesta ispunjava pluća.
Još imamo sjednicu Senata kad ograne sunce, a prije toga ţelim poći u kupalište.«

»Zora je već svanula«, reĉe Julije.

Pompej tiho opsova, sluţeći se krpom da obriše ruke. »Ovdje dolje uvijek je noć. Dosta mi je
ovoga.«

Naredio je muĉiteljima da operu ljude kako bi ih mogli javno pokazati, zatim se opet okrenuo
prema Krasu. Dok je Julije promatrao, muĉitelji su umakali crne spuţve u vjedra i poĉinjali
spirati najdeblje slojeve krvi koja je izmeĊu njegovih nogu otjecala u kamene slivnike.

»Odredit ću da smaknuće bude u podne«, obeća Pompej vodeći ih uza stubište u hladnije
gornje prostorije.

Siva je svjetlost poprimala rumene preljeve kad su Julije i Kras stupili na Forum. Kiša je
bubnjala po kamenim ploĉama, odbijajući se u tisućama sićušnih kapi koje su šumjele u
praznom prostoru. Iako ga je Julije pozvao po imenu, Kras se brzo udaljio kroz pljusak.
Kupelj i presvlaka nesumnjivo će ukloniti dijelak bolesna bljedila s njegove koţe, pomisli
Julije. Zatim pohita da sustigne konzula.
»Nešto mi je palo na pamet dok sam zatirao pobunjenike okupljene u tvoje ime«, viknu Julije
i njegov glas odjeknu trgom.

Konzul na to zastade kao da ga je grom ošinuo, osvrćući se naokolo. Nikoga nije bilo u
blizini.

»U moje ime, Julije? Katilina ih je vodio. Zar njegovi pristaše nisu ubili tvoje vojnike na
ulici?«

»Moţda, ali kuća koju si mi pokazao bila je skromna, Krase. Gdje bi Katilina skupio dovoljno
zlata da plati deset tisuća plaćenika? Vrlo malo ljudi u ovom gradu moglo bi platiti toliku
vojsku, je li tako? Pitam se što bi se dogodilo da sam poslao ljude koji bi istraţili njegove
raĉune. Bi li se našao izdajica s golemim zalihama skrivena bogatstva, ili bi trebalo traţiti
drugog ĉovjeka, rizniĉara koji plaća?«

Kras ništa nije znao o spaljenim papirima koje je Brut zatekao u Katilininoj kući, pa je iskra
zabrinutosti bila sve što je Juliju trebalo da potvrdi svoje sumnje.

»Sinulo mi je da bi takva velika snaga plaćenika, udruţena s nemirima i poţarima u gradu,

lako izišla na kraj s Pompejevom legijom koja bi sama ĉuvala Rim. Nisu ti oni ponudili
isprazno obećanje, Krase, shvaćaš li? Grad je uistinu mogao pripasti tebi. IznenaĊen sam što
nisi pokušao. Ostao bi sam na hrpi mrtvih tjelesa i Rim je mogao biti spreman za uvoĊenje
diktature.«

Kad se Kras spremao odgovoriti, na Julijevu se licu promijenio izraz i njegov podrugljiv ton
postao je opor.

»Ali bez upozorenja stigla je još jedna legija iz Španjolske i tada…? Tada si se morao zateći u
veoma tešku poloţaju. Snage su okupljene, urota je spremna, ali deset tisuća vojnika brani
Rim i pobjeda nije više zajamĉena. Ĉovjek sklon kockanju moţda bi riskirao, ali ti nisi takav.
Ti si ĉovjek koji zna kad je igra završena. Pitam se kad si odluĉio da je bolje izdati Katilinu
nego vidjeti što će se dogoditi? Je li to bilo onda kad si došao u moj dom i sa mnom planirao
kampanju?«

Kras spusti ruku na Julijevo rame.

»Rekao sam da sam prijatelj tvoje kuće, Julije, i zato ću zanemariti tvoje rijeĉi. Hoću, radi
tvojega dobra.« Zastao je na trenutak. »Urotnici su mrtvi i Rim je spašen. Izvrstan ishod,
zapravo. Neka ti to bude dovoljno. Nema niĉega drugog što bi trebalo uznemirivati tvoje
misli. Neka ostane na tome.«

Pognuvši glavu prema kiši, Kras krenu svojim putem ostavivši Julija da zuri za njim.
 14. POGLAVLJE
Hladni sivi oblaci visjeli su nisko na nebu iznad golema mnoštva koje je ĉekalo na Marsovoj
poljani. Tlo je pod nogama bilo mokro, ali tisuće su ljudi napustile domove da stignu do
prostrana polja i svjedoĉe smaknućima. Pompejevi su vojnici ĉekali u savršenim sjajnim
redovima, ne pokazujući nikakva znaka o radovima koje je trebalo obaviti da se podigne
platforma za osuĊenike i poreda sva sila klupa za senatore. I tlo je bilo pokriveno suhim
rogozom koji je pucketao pod nogama.

Roditelji su visoko podizali djecu da bace pogled na ĉetiri ĉovjeka koja su snuţdeno ĉekala na
drvenoj platformi, dok su okupljeni gledatelji vodili tihe razgovore osjećajući nešto od
sveĉanosti trenutka.

Kad se primaknulo podne, senatori su završili vijećanje u Kuriji i skupa došli na poljanu.
Vojnici Desete pridruţili su se Pompejevim ljudima u zatvaranju grada, stavljajući voštane
peĉate na gradska vrata i podiţući zastavu na breţuljku Janikulu. U odsutnosti Senata grad se
drţao u stanju oruţane opsade do povratka senatora. Mnogi su od njih s izrazom dosade
promatrali daleku zastavu na zapadnom breţuljku. Ostat će ondje sve dok grad bude siguran,
ĉak bi se i smaknuće izdajica zaustavilo ako bi se zastava spustila kao upozorenje da se
pribliţava neprijatelj.

Julije je stajao u najboljem plaštu ĉiji su se vlaţni nabori tijesno pripijali uz njega. Usprkos
tunici i teškoj togi ispod njega tresao se od hladnoće dok je promatrao bijedne ljude koje je
njegova akcija dovela na to mjesto smrti.

Zatvorenici nisu bili zaštićeni od ledena vjetra. Samo dvojica su mogla stajati i oni su bili
zgrbljeni od boli dok su okovanim rukama u nijemom jadu pritiskivali rane zadobivene
tijekom noći. Moţda su zbog tolike blizine smrti ta dvojica gutala hladan zrak, ispunjavajući
pluća i zanemarujući studen koja ih je štipala po izloţenoj koţi.

Viši je imao dugaĉku crnu kosu koja mu je šibala i zastirala lice. Oĉi su mu bile nateĉene, ali
Julije je mogao u njima vidjeti sjaj gotovo sakriven usred natuĉena mesa, grozniĉavu bistrinu
ţivotinje u zamci.

Onaj što je vikao na Julija u zatvoru sada je jecao, glava mu je bila omotana platnom. Taman
kruţić krvi pojavio se na tkanini, obiljeţavajući mjesto gdje se nalazilo oko. Julije se stresao
sjetivši se prizora i ĉvršće se uhvatio za plašt, osjećajući kako mu hladna kovina jedne od
Aleksandrijinih kopĉa dodiruje vrat. Pogledao je Pompeja i Krasa koji su stajali na rogozu
prostrtu preko blata. Dva su se konzula tiho razgovarala, a uzbuĊena je gomila sjajnih oĉiju
ĉekala na njih.

Napokon su ta dva ĉovjeka stala u stranu. Pompej je uhvatio pogled ĉlana gradskoga
poglavarstva i mnoštvo se zanjihalo i zaţamorilo dok se ĉovjek penjao na platformu da se s
njima suoĉi.

»Ova ĉetvorica su kriva za izdaju protiv grada. Po nareĊenju konzula Krasa i Pompeja, i po
nareĊenju Senata, oni će biti smaknuti. Njihova će tijela biti rasjeĉena i njihovo meso
razbacano da bude plijenom nebeskim pticama. Njihove glave bit će postavljene na ĉetvorim
vratima kao upozorenje onima koji zaprijete Rimu. To je volja naših konzula, koji govore u
ime Rima.«

Krvnik je bio majstor mesar po zanatu, snaţno graĊen ĉovjek s kratko podrezanom
prosijedom kosom. Nosio je togu od grube smeĊe vune, ĉvrsto opasanu da mu drţi nabrekao
struk. On se nije ţurio, uţivajući u pogledima gomile koji su se usredotoĉili na njega.
Srebrenjaci koje će dobiti za svoj trud nisu bili ništa u usporedbi sa zadovoljstvom koje je
pritom osjećao.

Julije je promatrao kako taj ĉovjek izvodi predstavu dok provjerava noţ i posljednji put
prelazi brusnim kamenom preko njegova brida. Bila je to oštrica opaka izgleda, uzak noţ za
klanje dugaĉak kao njegova podlaktica s vrškom u gruboj vunenoj navlaci. Hrbat mu je bio
širok kao prst. Neka se curica nervozno nasmijala i roditelji su je brzo ušutkali. Dugokosi je
zatoĉenik poĉeo glasno moliti, zastakljena pogleda. Moţda je to bilo zbog njegovih rijeĉi, ili
zbog osjećaja za predstavu, ali mesar je najprije pristupio k njemu, poloţivši mu noţ na vrat.

Ĉovjek se lecnuo i glas mu je postajao piskutaviji dok je zrak u naglim trzajima posljednji put
šištao iz njegovih pluća. Ruke su mu se tresle i njegova blijeda koţa postajala je voštano
bijela. Gomila je gledala kao opsjednuta dok je mesar rukom hvatao njegovu kosu i polagano
naginjao glavu u stranu pokazujući ĉistu liniju vrata.

Ĉovjekov je glas sada bio dubok i slab. »Ne, ne… ne«, mrmljao je, a gomila se napinjala da
ĉuje njegove zadnje rijeĉi.

Nije bilo fanfara ni uzvika upozorenja. Mesar je namjestio stisak u njegovoj kosi i poĉeo
polagano rezati meso. Krv je šikljala, polijevajući obojicu, i osuĊenik je podizao ruke da
sprijeĉi oštricu koja je prodirala u njega, miĉući se naprijed-natrag s uţasnom toĉnosti.
Ispustio je tih zvuk, ruţan krik koji je trajao jedan ĉasak. Noge su mu klonule, ali mesar je bio
snaţan i drţao ga je nauzgor sve dok noţ nije zagrebao po kosti. Tada ga je izvukao i s dva
kratka zasjeka završio posao odvojivši glavu dok je tijelo mlohavo palo na daske. Još su mu
podrhtavali mišići na obrazima a oĉi su ostale otvorene rugajući se ţivotu.

U gomili su ruke prekrile usta od grozniĉava uţitka kad se tijelo svaljalo s platforme u rogoz
kao da u njemu nije više bilo kostiju. Stajali su na vršcima prstiju i gurali se da vide kad je
mesar podignuo glavu da im je pokaţe, dok mu se krv slijevala niz ruku i potamnjivala
njegovu togu. Ĉeljusti su se pri mahanju otvorile, otkrivajući zube i jezik.

Jedan je od preoostalih osuĊenika povratio po sebi, zatim kriknuo. Kao na dani znak, druga su
mu se dvojica pridruţila, jauĉući i moleći za milost. Buka je potaknula gomilu da im se poĉne
rugati, smijući se grohotom kad je popustila napetost. Mesar je ubacio glavu u platnenu vreću
i polako se okrenuo da pograbi najbliţega od preostale trojice. Sklopio je tešku šaku iznad uha
vrištava osuĊenika i dovukao do svojih nogu.

Julije je odvratio pogled ĉekajući da predstava završi. Dok je to ĉinio, vidio je da Kras okreće
glavu, ali nije prihvatio njegov pogled. Gledatelji su pozdravljali svaku glavu koja se podizala
prema njima, i Julije ih je sa zanimanjem promatrao. Pitao se jesu li im oni dogaĊaji koje je
platio Kras bili upola uzbudljivi kao zabava toga dana.

To su njegovi puĉani, ta gomila što se tamno prostire preko vlaţna tla Marsove poljane. To su
nominalni gospodari grada, koji se posredno zasićuju uţasom i tako se proĉišćuju. Kad je sve
završilo, vidio je olakšanje na licima kao da je s njih skinut neki teţak teret. Muţevi i ţene
zajedniĉki su zbijali šale, opuštajući se, i on je znao da će se toga dana malo raditi u gradu.
Proći će kroz velika vrata i krenuti ravno u toĉionice vina i krĉme da raspravljaju o onome što
su vidjeli. Njihovi vlastiti ţivotni problemi postat će manje vaţni na nekoliko sati. Grad će
potonuti u veĉer bez uobiĉajene jurnjave i ţurbe na ulicama. Dobro će spavati i probudit će se
osvjeţeni.

Redovi Pompejevih ljudi razmaknuše se da bi propustili senatore. Julije ustade s ostalima i

poĊe natrag prema gradskim vratima, gledajući kako se lome peĉati i izmeĊu vratnica se
pojavljuje pruga svjetlosti. Morao se pripremiti za dvije parnice na Forumu i njegovo
maĉevateljsko natjecanje dolazilo je za nekoliko dana, ali poput gomile graĊana, i on je
osjetio ĉudnovat mir kad je pomislio na rad koji ga ĉeka. Nije moglo bit hitnje u takav dan, i
vlaţni zrak je imao ĉist i svjeţ okus u njegovim plućima.

Te je veĉeri Julije stajao i lupkao prstima po dugaĉkom stolu u kući izbornog stoţera. Buka se
stišavala koliko je to dopuštalo dobro crno vino, a on je ĉekao, promatrajući ljude koji su mu
se pridruţili u utrci za mjesto konzula. Svaka osoba za stolom mnogo je riskirala kad ga je
javno podrţala. Ako izgubi, svi će oni na neki naĉin snositi posljedice. Aleksandrija bi mogla
doţivjeti da joj mušterije išĉeznu nakon jedne Pompejeve rijeĉi i posao bi joj propao. Bude li
Julije poslan s Desetom u neku daleku pokrajinu, oni koji bi pošli s njim odrekli bi se karijere
postavši zaboravljeni ljudi i bili bi sretni ako bi ponovno vidjeli svoj grad prije umirovljenja.

Kad su se utišali, Julije je pogledao Oktavijana, jedinoga za stolom s kojim je bio u krvnom
srodstvu. Bilo mu je muĉno vidjeti divljenje u oĉima toga mladića kad je pomislio na sve
turobne godine koje bi slijedile nakon njegova neuspjeha i prognanstva. Bi li se tada
Oktavijan s gorĉinom osvrtao na kampanju?

»Stigli smo ovoliko daleko«, rekao im je. »Neki su od vas bili sa mnom od sama poĉetka. Ne
mogu se ni sjetiti vremena kad nije bilo Renija, ili Kabere. Moj bi otac bio ponosan da vidi
svoga sina s takvim prijateljima.«

»Hoće li spomenuti mene, što misliš?« reĉe Brut Aleksandriji.

Julije se ljubazno nasmiješio. Spremao se jednostavno nazdraviti onima koji su se prijavili za

natjecanje u maĉevanju, ali smaknuća toga jutra prognila su ga cijeloga dana, bacajući tmurnu
sjenu na njegovo raspoloţenje.

»Volio bih da su i drugi za ovim stolom«, rekao je Julije. »Primjerice Marije. Kad pogledam
unatrag, lijepe se uspomene gube meĊu ostalima, ali poznavao sam velike ljude.« Osjetio je
kako mu srce lupa u grudima dok naviru rijeĉi.

»Nikada u ţivotu nisam prošao ravnom stazom. Stajao sam uz bok Mariju kad smo se vozili
kroz Rim bacajući puĉanima kovanice. Zrak je bio pun latica i klicanja, a ja sam ĉuo roba koji
je imao zadaću da mu šapće na uho: ›Sjeti se da si smrtnik‹.« Julije uzdahnu videći ponovno
šarenilo i uzbuĊenje onoga dana.

»Bivao sam tako blizu smrti da je ĉak i Kabera od mene dizao ruke. Gubio sam prijatelje i
gubio sam nadu i gledao sam kako padaju kraljevi i kako Katon na Forumu reţe vlastiti
grkljan. Bio sam toliko ogreznuo u smrti da sam mislio kako se nikada više ne ću nasmijati
niti ikada opet i za koga mariti.«
Zurili su u njega preko hrane što je pokrivala dugaĉki stol, ali njegov je pogled bio dalek i on
nije vidio djelovanje svojih rijeĉi.

»Vidio sam Tubruka na samrti i Kornelijino tijelo tako bijelo da nije izgledala stvarno dok je
nisam dotaknuo.« Njegov glas se stanjio do šapata i Brut je pogledao u majku. Ona je
problijedjela, stavivši ruku preko usta dok je Julije govorio.

»Kaţem vam, nikomu ne bih poţelio ono što sam vidio«, promrmljao je Julije. Ĉinilo se da se
vraća k njima, svjestan ledene atmosfere u sobi.

»Ali još sam ovdje. Ĉastim mrtve, ali iskoristit ću svoje vrijeme. Rim je vidio tek poĉetak
moje borbe. Upoznao sam oĉaj, u njemu nema više straha za mene. Ovo je moj grad, moje
ljeto. Dao sam mu svoju mladost i darovat ću mu opet svoje godine budem li imao prilike.«

Podignuo je pehar prema zapanjenom stolu.

»Kada vas sve pogledam, ne mogu zamisliti silu na svijetu koja nas moţe zaustaviti«, rekao
je. »Pijmo za prijateljstvo i ljubav, jer sve ostalo je nevrijedno.«

Polagano su ustali, podignuli pehare i ispili krvavocrno vino.

15. POGLAVLJE
Prizor u kojem se vidi dvadeset tisuća rimskih graĊana na sjedalima treba pamtiti za
uspomenu, pomisli Julije prelijećući pogledom preko njih. Svako je mjesto bilo popunjeno za
svaki dan natjecanja u maĉevanju, i svakoga su jutra keramiĉke ulaznice za gledanje
nadmetanja posljednje trideset dvojice stalno prelazile iz ruke u ruku za sve veće svote
novaca. Julije je isprva bio iznenaĊen kad je na sva ĉetiri ulaza u krug Cirkusa ĉuo ljude koji
viĉu da ţele kupiti ulaznice od rijeke gledatelja što se slijevala na borilište. Malo je bilo
preprodaje kad su prošli prvi okršaji.

Konzulska je loţa bila u sjeni ţutosmeĊeg platnena krova što je visio izmeĊu dva vitka stupa.
Iz nje je pucao najbolji pogled na krug, i ponudu nije odbio nijedan ĉovjek kojega je Julije
pozvao. Došli su svi kandidati s obiteljima, i Julija je zabavljalo vidjeti kako je Svetoniju i
njegovu ocu nelagodno bilo prihvatiti njegovu velikodušnost.

Vrućina se pojaĉavala cijelog jutra i u podne pijesak će biti dovoljno vruć da opeĉe golu koţu.
Mnogi su u publici ponijeli sa sobom vode i vina, ali Julije je ipak mislio kako će imati lijepu
zaradu na pićima i hrani što su ih prodavali njegovi ljudi. Jastuci su stajali tek nekoliko
bakrenjaka za cjelodnevni najam i zalihe su brzo nestale.

Pompej je ljubazno zahvalio na pozivu, pa su on i Kras zauzeli mjesta od kojih su se graĊani

drţali podalje zbog poštovanja sve dok gromoglasni rogovi nisu najavili prve dvoboje.

I Renije je bio tu, a Julije je za svaki sluĉaj postavio skoroteĉe u njegovoj blizini ako u
vojarnama bude problema. Nije mogao starom gladijatoru uskratiti mjesto, ali kako je Brut još
bio meĊu trideset dvojicom, skupa s Oktavijanom i Domicijem, mogao se samo nadati da će
se unovaĉeni plaćenici pristojno ponašati. Imajući to na umu bio je prisiljen velikoj većini
Desete uskratiti mogućnost da vidi dvoboje, iako je straţe mijenjao triput na dan da bi što više
njih podijelilo to rijetko iskustvo. Pokazujući svoju novu vlast, Brut je desetoricu novih ljudi
koji su najviše obećavali pridodao straţarskoj sluţbi. Julije je mislio da je još prerano za takvo
povjerenje, ali nije nametnuo svoju volju znajući koliko im je vaţno vidjeti da se njihov
general istiĉe. Iako se ĉinilo da je tim ljudima neudobno u legionarskoj opremi, izgledali su
dovoljno krotko.

KlaĊenje je bilo ţestoko kao uvijek. Njegov se narod volio kockati i Julije je nagaĊao kako će
se ĉitava bogatstva dobivati i gubiti prije nego što se odrţe finalni dvoboji. Ĉak je i Kras
uloţio pregršt srebrenjaka na Bruta po Julijevu savjetu. Koliko je Juliju bilo poznato, i sam
Brut je uloţio sve što je imao na svoju pobjedu u finalu. Ako pobijedi, manje će ovisiti o
Juliju i vjerovnicima pri nabavi namirnica. Njegov prijatelj je stigao meĊu posljednja trideset
dva natjecatelja bez iznenaĊenja, ali preostali protivnici bili su na visokoj razini i loša sreća
mogla mu je pokvariti izglede.

Ispod konzulske loţe posljednji su borci izišli iz vojarna da stupe na uţaren pijesak. Srebreni
su oklopi blistali gotovo bijelom svjetlošću i gomila je zanijemjela bacivši na njih pogled,
unaprijed kliĉući svojim miljenicima. Aleksandrija je nadmašila samu sebe s visokim sjajem
metala koji su nosili. Julije je znao da je kvaliteta finalista djelomice postignuta zahvaljujući
obećanju da će moći zadrţati oklope kad završe borbe. Za samu teţinu plemenite kovine svaki
će vlasnik kompleta, ako ga proda, moći kupiti malu farmu, a zbog slave koja prati natjecanje
mogu dobiti i više. Julije pokuša ne misliti koliko ga je to stajalo. Cijeli Rim već govori o
njegovoj velikodušnosti, a oklopi zaista lijepo izgledaju na suncu.

Nekoliko je boraca nosilo ozljede iz ranijih nastupa. Bili su to civilizarani okršaji, s tek ĉetiri
mrtva ĉovjeka koja su nastradala od sluĉajnih udaraca u ţaru natjecanja. S prvom kapi krvi
završavala je svaka borba, bez ikakvih drugih ograniĉenja osim iscrpljenosti. Najdulji dvoboj
prije završnice trajao je gotovo sat vremena, i oba ĉovjeka jedva su mogla stajati kad je sraz
završen nespretnim zasjekom po straţnjoj strani noge. Gomila je klicala poraţenom jednako
glasno kao pobjedniku koji je ušao u završnicu.

Prvi su dvoboji donijeli obilje vještine i snage, s više od stotinu parova na pijesku u isto
vrijeme. Vidjeti toliko blistavih maĉeva bilo je jednako uzbudljivo kao promatrati
pojedinaĉne dvoboje posljednje trideset dvojice, iako su pravi poznavatelji više voljeli gledati
zasebno nadmetanje gdje su se mogli usredotoĉiti na stil i umijeće.

Raspon je bio golem i Julije je zabiljeţio imena nekoliko ljudi da ih poslije u vojarnama
unovaĉi u novu legiju. Već je bio zakupio usluge trojice dobrih maĉevatelja. Nuţno je morao
uzeti one koji su se borili rimskim stilom, ali zaboljelo ga je kad je morao izostaviti neke
druge. Poziv natjecateljima proširio se dalje nego što su stizali njegovi glasnici, i tu je bilo
ljudi iz svih rimskih zemalja pa i dalje. Afrikanci su bili pomiješani s ljudima boje
mahagonija iz Indije i Egipta. Jedan ĉovjek, Sung, imao je kose oĉi rasa koje su napuĉivale
toliko dalek istok da su bile gotovo mitske. Julije je bio prisiljen odrediti ĉuvare da
zaustavljaju svjetinu koja je pokušavala da ga dodirne na ulici. Samo bogovi su znali što on
radi tako daleko od zaviĉaja, ali Sung je tako spretno vitlao svojim dugaĉkim maĉem da je
stigao u završnicu s najkraćim dvobojima od svih natjecatelja. Julije ga je promatrao dok je s
ostalima pozdravljao konzule i odluĉio da ĉovjeku ponudi sluţbu ako stigne meĊu osmoricu,
pa borio se rimskim stilom ili ne.
Na tom visokom stupnju natjecanja gledateljstvu su se najavljivala imena boraca na pijesku, i
svaki je istupao da bi mu klicao rimski narod. Brut i Oktavijan stajali su skupa s Domicijem,
njihovi su oklopi blještali na suncu. Julije se smiješio zbog zadovoljstva koje je vidio na
njihovim licima. Bez obzira na to tko bude osvojio pobjedniĉki maĉ, oni nikada ne će
zaboraviti to iskustvo.

Tri Rimljanina podignuše maĉeve prema gledalištu, zatim prema konzulima. Gomila je urlala
podiţući zvuĉni zid koji je bio gromoglasan, gotovo bolan. Borba je zapoĉela. Najavljivaĉ se
popeo do mjedenih cijevi koje su pojaĉavale njegov glas i izviknuo imena sudionika u prvom
dvoboju.

Domicije se trebao ogledati s nekim sjevernjakom koji je stigao kući s dopuštenjem

zapovjednika legije da sudjeluje u natjecanju. Bio je krupan ĉovjek sa snaţnim podlakticama i
uskim, vitkim strukom. Dok su ostali napuštali pijesak, on je zabrinuto motrio Domicija koji
je zapoĉinjao izvoditi vjeţbe istezanja. Julije je i izdaleka mogao vidjeti da na Domicijevu
licu nema znakova napetosti. Osjetio je da mu srce brţe kuca od uzbuĊenja koje su oćutjeli i
drugi u loţi. Pompej je ustao i potapšao ga po ramenu.

»Trebam li se kladiti na tvoga ĉovjeka, Julije? Hoće li ući meĊu šesnaestoricu?«

Julije se okrenu i vidje odsjev u konzulovim oĉima. Crta sjajna znoja pojavila se na
Pompejevu ĉelu i oĉi su mu sjale od išĉekivanja. Julije kimnu.

»Domicije je drugi najbolji maĉevatelj što sam ga ikada vidio. Zovni kladioniĉarske robove
pa ćemo na njega uloţiti malo bogatstvo«, reĉe on. Smješkali su se jedan drugome kao djeĉaci
i teško se bilo podsjetiti da mu taj ĉovjek nije bio prijatelj.

Rob je spremno došao u njihovu loţu. Pompej je zakolutao oĉima od oĉaja kad je Kras
izbrojio tri srebrenjaka na mladićev dlan.

»Barem jedanput, Krase. Barem jedanput volio bih vidjeti gdje se kladiš dovoljno krupno da
te zaboli. Nema radosti u sitnišu. To te mora malo ţacnuti.«

Kras se namrštio, pogledavši iskosa Julija. Tamna sjena pokrila je njegovo lice kad je sklonio
kovanice.

»Vrlo dobro. Mladiću, daj mi svoju tablicu za klaĊenje.«

Rob izvadi drvenu ploĉicu pokrivenu tankim slojem voska i Kras u nju utisnu prsten,
napisavši svoje ime i brojke ne pokazujući ih ostalima. Dok je vraćao ploĉicu, Pompej je
pruţio ruku i istrgnuo je, tiho zazviţdavši u sebi. Rob je strpljivo ĉekao.

»Doista bogatstvo, Krase. Zapanjuješ me. Jedan zlatnik je više nego što sam ikada vidio da se
na bilo što kladiš.«

Kras otpuhnu i baci pogled na dvojicu boraca, promatrajući ih kako pristupaju poĉetnim
poloţajima i ĉekaju da se oglase rogovi.

»Ja ću staviti stotinu na tvoga ĉovjeka, Julije. Hoćeš li i ti toliko?«

»Tisuću za mene. Poznajem svoga ĉovjeka«, odgovorio je Julije.

Pompejevo se lice ukoĉilo od izazova. »Onda ću i ja toliko, Julije.«

Njih dvojica napisaše svote i imena na voštanoj ĉetvorini.

Renije se nakašlja. »Pet zlatnika na Domicija za mene«, reĉe on promuklo.

Od sviju njih on je jedini izvadio kovanice, drţeći ih kruto sve dok mu ih rob nije uzeo iz
ruku. Stari gladijator je gledao kako svjetlucavi novac nestaje u platnenoj torbi, zatim je sjeo
sav znojan. Svetonije je upravo htio pruţiti svoj ulog, ali se vratio k ocu po novac kad je to
vidio. Oni su uloţili deset zlatnika i ploĉica je još jednom krenula naokolo, ĉak je i Bibil
riskirao nekoliko srebrenjaka iz svoje kese.

Rob je otrĉao natrag do gospodara a Julije je ustao na zvuk trubaĉa. Gledatelji su se utišali
kad su vidjeli da je ustao, i on se pitao koliko će se njih sjetiti njegova imena na izborima.
Uţivao je u tišini jedan trenutak, zatim sjeĉimice spustio ruku. Preko pijeska se razlegnulo
oštro zavijanje rogova.

Domicije je gledao najviše što je mogao prijašnjih dvoboja kad se nije sam borio. Pravio je
bilješke o onima za koje je mislio da bi se mogli probiti u posljednje krugove, i od trideset
dvojice samo je polovica njih bila uistinu opasna. Sjevernjak s kojim se susreo bio je dovoljno
vješt da stigne do toga stadija natjecanja, ali hvatala ga je panika kad bi protivnik na njega
nasrnuo i Domicije je namjeravao navaliti na njega od prvog trenutka.

Osjetio je na sebi oĉi toga ĉovjeka dok je istezao ruke i noge, pa je na licu zadrţao izraz
mirnoće i sporosti koliko god je mogao. Sudjelovao je u toliko natjecanja da je već znao kako
se mnogi dvoboji ne dobivaju maĉem nego ponašanjem u trenutcima koji koji prethode srazu.
Njegov stari uĉitelj imao je obiĉaj savršeno mirno sjediti na zemlji raskreĉenih nogu ispred
protivnika. Dok su se oni trzali i poskakivali da opuste mišiće, taj je ĉovjek bio kao stijena i
ništa ih nije više uznemirivalo nego takvo drţanje. Kad bi napokon ustao lelujavo poput dima
da se s njima suoĉi, borba je već bila napola dobivena. Domicije je razumio pouku i nije
dopuštao da se imalo umora vidi u njegovim kretnjama. Istinu govoreći, osjećao je ukoĉenost
u desnom koljenu i boljelo ga je nakon udarca u jednom prijašnjem dvoboju, ali nije se
nijedanput trznuo gibajući se polagano i mekano kroz vjeţbe koje su oĉaravale svojom
glatkoćom. Ćutio je kako se na njega spušta velika spokojnost i uzdignuo je u nebesa nijemu
molitvu za svoga starog uĉitelja.

Drţeći maĉ nisko i daleko od tijela, Domicije je stupio na oznaĉeno mjesto i stao kao
skamenjen. Njegov je protivnik nervozno kruţio ramenima, njišući glavom s jedne na drugu
stranu. Kad su im se susrele oĉi, sjevernjak je zurio u njega ne ţeleći prvi skrenuti pogled.
Domicije je stajao kao kip, dok su mu se oštro ocrtani rameni mišići sjajili od znoja. Srebreni
su oklopi štitili grudi boraca, ali Domicije je bio sposoban odrezati kao britvom ĉuperak kose
s ĉovjeka koji bi protrĉao pokraj njega i osjećao se snaţno.

Rogovi su ga prenuli iz mirnoće i on je jurnuo prije nego što je drugi ĉovjek u potpunosti upio
zvuk. Rad nogu doveo je sjevernjaka u završnicu, i prije nego što je oštrica mogla zasjeći, on
se izmaknuo izvan dosega. Domicije je mogao ĉuti njegov dah i usredotoĉio se na protunapad.
Sjevernjak se sluţio dahom da poveća snagu udarca, gunĊajući pri svako zamahu. Domicije
mu je dopustio da se ustali u ritmu, uzmiĉući desetak koraka pred njegovim naletom i traţeći
daljnje slabosti.

Pri zadnjem koraĉaju Domicije osjeti bol kad mu je teţina pala na desnu nogu, kao da mu se
igla zabola u iver. Koljeno se ukoĉilo poremetivši mu ravnoteţu, a sjevernjak je navalio
naslutivši slabost. Domicije pokuša izbaciti bol iz misli, ali nije se usudio posvema osloniti o
nogu. Sunuo je naprijed vukući stopala dok im se nije pomiješao znoj što je prštao na sve
strane. Sjevernjak je ustuknuo i zatim natraške uzmaknuo pokušavajući dobiti prostora, ali
Domicije ga je pritiskivao, narušivši ritam uzmahivanja kratkim udarcem kad su im se
zakvaĉili maĉevi.

Sjevernjak je odskoĉio ispred udarca i oni su se razdvojili, poĉevši kruţiti jedan oko drugoga.
Domicije je slušao njegovo disanje i ĉekao kad će se njegov protivnik lagano zasrknuti prije
napada. Nije se usudio pogledati u svoje koljeno, ali svaki je korak donosio novo
prosvjedovanje tijela.

Sjevernjak ga je pokušao oboriti kišom udaraca, ali Domicije ih je blokirao, osluškujući

njegov dah i ĉekajući pravi trenutak. Sunce je bilo visoko iznad njih i znoj im je curio u oĉi.
Sjevernjak glasno udahnu a Domicije sunu naprijed. I prije dodira znao je da je udarac
savršen. Na protivnikovoj je lubanji zinula rana i komadić uha pao je na zemlju dok je krv
šikljala, i sjevernjak je zaurlao uzvraćajući gnjevno udarce kad je Domicije pokušao
uzmaknuti.

Domiciju se ukoĉilo koljeno, prostrijelivši ga nesnošljivom boli kroz prepone. Sjevernjak je

oklijevao, oĉi su mu se razbistrile kad je osjetio sve jaĉu bol rane. Iz njega je liptala krv.
Domicije ga je pozorno motrio, nastojeći zaboraviti bol u koljenu.

Sjevernjak je tada dodirnuo vreo curak na vratu, zureći u okrvavljene prste. Turobno mirenje
sa sudbinom prelilo mu se preko lica i tada je kimnuo Domiciju te su se obojica vratila na
poĉetni poloţaj.

»Morao bi zavezati to koljenu, prijatelju. Drugi su to sigurno primijetili«, reĉe sjevernjak tiho,
pokazujući prema mjestu odakle su ih iz hladovine natkrivena prostora promatrali ostali
finalisti. Domicije slegnu ramenimaima. Iskušao je koljeno i trznuo se, zatomivši jauk.

Shvativši to, sjevernjak je klimao glavom dok su pozdravljali gledatelje i konzule. Domicije je
nastojao ne pokazati iznenadan strah koji ga je obuzeo. Ĉudno je osjećao zglob i molio se da
to bude samo uganuće ili djelomiĉno išĉašenje što se moţe namjestiti. Sve drugo bilo bi
nepodnošljivo ĉovjeku koji ništa drugo nije imao u ţivotu osim svoga maĉa i Desete legije.
Dok su dva ĉovjeka koraĉala preko uţarena pijeska, Domicije se trsio da ne hramlje, škripeći
zubima od boli. Drugi par u srebrenim oklopima izišao je na sunce za sljedeću borbu i
Domicije je mogao osjetiti njihovo samopouzdanje dok su ga gledali i smiješili mu se.

Julije je promatrao kako mu prijatelj nestaje u hladu i trgnuo se od saţaljenja.

»Oprostite, gospodo. Htio bih sići dolje i vidjeti brinu li se vidari dobro o njihovim ranama«,
reĉe on.

Pompej ga potapša po leĊima umjesto odgovora, previše promukao da bi ga popratio glasom.

Kras naruĉi hladna pića za sve njih i raspoloţenje se zarazno podignulo dok su se smještali na
sjedalima za sljedeći dvoboj. Hrana će im biti donijeta dok budu gledali, i svaki je od njih
osjećao blage ţmarce išĉekujući krv i darovitost. Svetonije je objašnjavao ocu neki
maĉevateljski trik i stariji se ĉovjek s njim smiješio, pridruţujući se uzbuĊenju.

Renije je stajao kad je Julije stigao do njegova mjesta na rubu loţe. Stari gladijator je pošao za
njim prema hladovini ispod gledališta ne razmijenivši s njim nijedne rijeĉi.

Razliĉit je svijet bio ispod mnoštva ljudi ĉije se urlanje stišavalo i postajalo nekako daleko.
Sunĉevo je svjetlo prodiralo kroz pukotine izmeĊu debelih greda i padalo na tlo u šarolikim
prugama, miĉući se skupa s gledateljima. Tu je bilo mekano tlo Marsove poljane, bez sloja
pijeska koji je dopremljen s obale.

»Hoće li se i dalje boriti?« upita Julije.

Renije slegnu ramenima. »Kabera će mu pomoći. Starac ima tu moć.«

Julije ne odgovori, sjetivši se kako je Kabera polagao ruke na Tubruka koji je leţao
isprobadan na mnogo mjesta u napadu na imanje kad je usmrćena Kornelija. Kabera nije htio
govoriti o svojem iscjeljivanju, ali Julije je zapamtio kako mu je jednom rekao da je to pitanje
staze. Ako je staza stigla kraju, ništa se ne moţe uĉiniti, ali s nekima je, kao s Renijem, ipak
ukrao malo vremena.

Julije isprijeka pogleda staroga gladijatora. Kako su godine prolazile, kratkotrajna

mladenaĉka energija ustupala je mjesto starosti. Lice mu je opet pokazivalo staraĉku
hrapavost i duboke bore, i Julije nije znao zašto ga je smrt poštedjela. Kabera je ĉvrsto
vjerovao da sve ljude bogovi gledaju s jalnom ljubavi i Julije mu je na tome zavidio. Kad je
sam molio, ĉinilo mu se da viĉe u prazninu bez odgovora, sve dok ne bi pao u oĉajanje.

Iznad njih su gledatelji poĉeli klicati zbog nekog udarca, mijenjajući svjetlosne uzorke na
prašnom tlu. Julije proĊe izmeĊu zadnja dva stupa na otvorenu širinu i zasopta od vrela zraka
koji je kanda bio pregust da bi se mogao udisati.

Pogledao je na pijesak, ţmireći prema blještavilu da bi vidio dvije figure koje su hrlile jedna k
drugoj kao da plešu. Oštrice su odbijale svjetlost a mnoštvo je stajalo i nogama udaralo ritam.
Julije je trepnuo kad mu je curak prašine odozgor pao na koţu. Pogledao je u teške svodove
koji su drţali gledalište, osjetivši podrhtavanje kad je spustio ruku na gredu. Nadao se da će
konstrukcija izdrţati.

Kabera je tankom tkaninom omatao Domicijevo koljeno, a kraj njega su kleĉali Brut i
Oktavijan, ne obazirući se na borbu na pijesku. Podignuli su pogled kad im se Julije pridruţio,
a Domicije je mahnuo rukom i slabašno se osmjehnuo.

»Mogu osjetiti kako me ostali promatraju. Strvinari, svi po redu«, rekao je sopćući kad je
Kabera ĉvršće pritegnuo tkaninu.

»Koliko je loše?« upita Julije.

Domicije ne odgovori, ali u njegovim se oĉima vidio strah koji ih je sve potresao.
»Ne znam«, reĉe suho Kabera kad je nastala tjeskobna tišina. »Iver je napuknuo i ne
razumijem kako je ovoliko dugo izdrţao. Nije mogao biti sposoban ni da hoda i zglob je
moţda… tko zna. Uĉinit ću sve što mogu.«

»Potrebno mu je to«, reĉe Julije ljubazno.

Stari iscjelitelj otpuhnu. »Zar je toliko vaţno da se još jedanput tamo bori? To nije…«

»Ne, ne zbog toga. On je jedan od naših. On mora slijediti stazu«, reĉe Julije ozbiljnije. Bude
li trebalo, on će usrdno zamoliti starca.

Kabera se ukruti i sjede na pete. »Ti ne znaš što pitaš, prijatelju moj. Što god u meni bilo, to
se ne smije trošiti na svaku ogrebotinu ili napuknutu kost.« Zagledao se u Julija i ĉinilo se da
će klonuti od iscrpljenosti. »Ţeliš li da to izgubim zbog nekakva hira? Ne znam kako da ti
kaţem. Zanos je… agonija. I nijedanput ne znam je li moja patnja uzaludna i jesu li prisutni
bogovi koji miĉu moje ruke.«

Svi su šutjeli dok ga je Julije i dalje gledao potiĉući ga da pokuša. Još netko od trideset
dvojice priĊe k njima nakašljavajući se i Julije se okrenu prema njemu prepoznavši jednoga
od onih koje je zapamtio po vještini. Lice mu je bilo poput stare tikovine i jedini od sviju nije
nosio oklop koji su mu dali, draţa mu je bila sloboda jednostavne halje. Ĉovjek se naklonio.

»Ja se zovem Salomin«, rekao je, zastavši kao da bi netko mogao prepoznati njegovo ime.
Kad se to nije dogodilo, slegnuo je ramenima. »Dobro si se borio«, proslijedio je. »Jesi li
sposoban nastaviti?«

Domicije se prisili na smiješak. »Odmorit ću se malo, onda ću vidjeti.«

»Moraš staviti hladne obloge protiv otoka, prijatelju. Najhladnije što ih moţeš naći na ovoj
vrućini. Nadam se da ćeš biti spreman ako nas prozovu u isto vrijeme. Ne bih se ţelio boriti
protiv ozlijeĊena ĉovjeka.«

»Ja bih«, odgovori Domicije.

Salomin je zbunjeno trepnuo kad se Julije nasmijao, pitajući se kakva je šala izreĉena.
Naklonio im se ponovno i otišao, a Domicije je svrnuo pogled na ispruţeno koljeno.

»Sa mnom je svršeno ako ne budem mogao hodati«, rekao je gotovo šapatom.

Kabera je prstima istjerivao tekućinu iz koljena, lice mu je bilo smrknuto. Tišina se

beskonaĉno otegnula i grašak znoja skotrlja se starcu s ĉela na vrh nosa gdje je zastao i
podrhtavao.

Nitko od njih nije ĉuo kad je Brut prozvan prvi put. Ĉovjek koji se trebao s njim boriti prošao
je oštro kraj njih i izišao na sunce ne osvrćući se, ali Salomin se opet primaknuo i gurnuo
Rimljanina da se trgne iz zanijetosti.

»Red je na tebe«, rekao je Salomin dok su mu se krupne oĉi crnjele ĉak i naspram koţe.

»Ovoga ću brzo srediti«, rekao je Brut, izvukao maĉ i krenuo van za svojim protivnikom.
Salomin je s ĉuĊenjem zaklimao glavom, zaklanjajući oĉi kad se primaknuo rubu sjene da
gleda dvoboj.

Julije je osjetio da se Kabera ne će pomaknuti dok on zuri u njega, pa je iskoristio priliku da

ga ostavi nasamo s Domicijem.

»Daj im prostora, Oktavijane«, rekao je dajući ujedno znak i Reniju da poĊe.

Oktavijan je poslušao upozorenje i pošao, lice mu je bilo naborano od zabrinutosti. I on je

zaklonio oĉi od sunca da ţmireći gleda kako Brut nestrpljivo išĉekuje zvuk rogova.

Stojeći ispod gledališta Julije je zaĉuo oštro zavijanje rogova i poĉeo trĉati. Prije nego što su
on i Renije napravili nekoliko koraka, klicanje gomile presjekla je tajanstvena tišina. Julije je
prešao u najbrţi trk i zadihan se vratio u konzulsku loţu.

Svi su bili sleĊeni od iznenaĊenja kad je Julije ušao. Brut se već ukoĉeno vraćao u prostor za
borce, ostavivši protivnika da leţi na pijesku.

»Što se dogodilo?« upita Julije.

Pompej odmahnu glavom s ĉuĊenjem. »Bilo je tako brzo, Julije. Nikada ništa sliĉno nisam
vidio.«

Od sviju njih samo se na Krasu nije vidjelo da je imalo dirnut. »Tvoj je ĉovjek mirno stajao i
izbjegao dva udarca ne pomaknuvši noge, zatim je šakom oborio protivnika i posjekao ga po
nozi dok je leţao na tlu. Je li to onda pobjeda? To ne izgleda kao pošten udarac.«

Imajući na umu velik ulog na Bruta, Pompej je brzo progovorio.

»Brut je prvi pustio krv, iako je njegov suparnik bio onesviješten. To će se brojiti.«

Tišina u gledateljstvu se narušila kad se isto pitanje poĉelo postavljati u svim redovima.
Mnogi su gledali prema konzulskoj loţi da bi se znali ravnati i Julije je poslao skoroteĉu do
trubaĉa da objave Brutovu pobjedu.

Tada su se zaĉuli prosvjedi onih koji su se okladili protiv mladoga Rimljanina, ali većina je
gledatelja izgledala zadovoljna tom odlukom. Julije ih je promatrao kako jedni prema drugima
glume udarac, smijući se cijelo vrijeme. Dva su vojnika iz Desete pljuskanjem po obrazima
probudila palog borca i pomogla mu da ode s pijeska. Kad mu se povratila svijest, poĉeo se
otimati iz njihova stiska, viĉući srdito protiv ishoda borbe. Vojnici se nisu obazirali na
njegove prosvjede dok su nestajali s pogleda ulazeći u hladovinu natkrivena prostora.

Poslijepodne je protjecalo u borbama preostalih natjecatelja. Oktavijan se probio dalje

ubodom u protivnikovo bedro kad se široko izmaknuo da izbjegne njegov udarac. Publika se
muĉila pod ţarkim suncem, ne ţeleći propustiti nijedan trenutak.

Šesnaestorica pobjednika još su jedanput izvedena u svijetlim oklopima da im gledateljstvo

iskaţe poštovanje. Kad zaĊe sunce poĉet će natjecanje pri svjetlu bakljâ da ih prorijedi za
posljednji dan, pruţajući pobjednicima mogućnost da se preko noći oporave i zalijeĉe ozljede.
Kovanice su padale po pijesku oko njihovih nogu kad su podignuli maĉeve i bacalo se
raznobojno cvijeće što se nagomilavalo od jutra. Julije je pozorno gledao kad je prozvan
Domicije, i srce mu je zaigralo kad ga je vidio kako hoda gipkije i sigurnije nego ikada. Nisu
bile potrebne rijeĉi, ali vidio je kako su se Renijevi ĉlanci zabijeljeli na ogradi dok su gledali
na pijesak i klicali glasnije nego gledateljstvo.

16. POGLAVLJE
Posljednjeg dana pridruţila im se u loţi Servilija. Nosila je tijesno pripijenu svilenu haljinu,
otvorenu oko vrata. Julija je zabavljalo gledati kako su drugi muškarci oĉarani dubokim
izrezom koji se otkrio kad je ustala da kliĉe ljudima iz Desete koji su bili meĊu posljednjom
šesnaestoricom.

Oktavijan je zadobio posjekotinu po obrazu u svojem zadnjem dvoboju. Izgubio je od

Salomina koji je trijumfalno prošao dalje skupa s Domicijem, Brutom i još petoricom koji su
Juliju bili poznati samo iz njegovih biljeţaka. Kad su se stranci nalazili na borilištu, Julije je
uzastopce diktirao pisma Adànu, prestajući samo kad bi borba dosegnula vrhunac pa mladi
Španjolac nije mogao otrgnuti pogleda od ljudi na pijesku. Adàn je bio oĉaran predstavom i
zapanjen zbog tolikog broja nazoĉnih ljudi. Sve veće svote koje su ulagali Pompej i Julije
navodile su ga da klima glavom od nijema ĉuĊenja, iako se jako trudio da izgleda mirno poput
ostalih gledatelja u loţi.

Prvi je krug toga dana dugo potrajao i ritam okršaja se usporio. Svaki je ĉovjek na borilištu
bio pravi majstor i nije bilo brzih pobjeda. I raspoloţenje publike se promijenilo, jer se
tijekom gledanja i bodrenja nakon boljih udaraca neprekidno raspravljalo o tehnici i stilu.

Salomin je imao puno teškoća dok se borio da uĊe meĊu posljednju ĉetvoricu za veĉernji
vrhunac natjecanja. Unatoĉ hitnosti posla, Julije je prekinuo diktiranje da bi ga promatrao
pošto je Adàn dvaput bio izgubio nit reĉenice. Salomin se isticao po tomu što je izabrao da se
bori bez srebrenog oklopa i već je bio postao miljenikom publike. Taj sitni ĉovjek borio se
kao akrobat, nikada ne mirujući. Prevrtao se i kotrljao u teĉnom nizu udaraca zbog kojih su
njegovi protivnici izgledali nespretno.

Ali ĉovjek s kojim se Salomin borio da uĊe meĊu ĉetvoricu nije bio poĉetnik da bi ga naveo
na poteze iznad vlastitih mogućnosti. Renije je potvrdno kimnuo na rad njegovih nogu koji je
bio dovoljno dobar da ne dopusti hitrom Salominu da naĊe pukotinu u njegovoj obrani.

»Salomin će se iscrpiti, to je sigurno«, rekao je Kras.

Nitko mu nije odgovorio, svi su bili zaneseni promatranjem prizora. Salominov maĉ je bio
nekoliko palaca dulji od oštrica kojima su se drugi sluţili i dopirao je uţasno daleko prilikom
prodora.

Ta dodatna duljina pretegnula je u nadmetanju kad je sunce prevalilo polovinu nebeskog

raspona na poslijepodnevnoj ţezi. Obojicu je oblijevao znoj i Salomin se bio malo izmaknuo
u stranu izvodeći izravan udarac koji je prikrivao tijelom. Drugi ĉovjek nije ni primijetio kad
mu se maĉ zario u grlo, samo je pao kao pokošen dok mu je krv liptala u pijesak.
Iz blizine gdje su se nalazili, Julije je mogao vidjeti da Salomin nije namjeravao zadati
smrtonosan udarac. Sitni ĉovjek ostao je zapanjen i ruke su mu se tresle dok je stajao iznad
palog protivnika. Kleknuo je kraj trupla i pognuo glavu.

Publika je ustala da mu kliĉe i tek nakon duga vremena izgledalo je da se njihova buka probila
kroz njegovu odsutnost duha. Salomin je srdito pogledao glasne graĊane. Ne podignuvši maĉ
na uobiĉajen pozdrav, prešao je palcem i kaţiprstom niz brid maĉa da ga obriše i pognuto se
vratio u natkriven prostor.

»Taj nije jedan od naših«, izgovorio je šaljivo Pompej. Dobio je još jednu krupnu okladu i
ništa mu nije moglo pokolebati dobro raspoloţenje, iako se manja skupina gledatelja poĉela
izrugivati vidjevši da ne će biti pozdrava konzulima. Truplo je odvuĉeno i brzo su pozvani
sljedeći borci prije nego što se publika uznemiri.

»Ali zasluţio je mjesto meĊu ĉetvoricom«, rekao je Julije.

Domicije se veoma muĉio meĊu osmoricom, ali i on će se boriti u jednom od dvaju

posljednjih parova u natjecanju. Preostajalo je da se odluĉi još samo o jednom mjestu i za
njega će se boriti Brut. Sve ih je do tada publika gledala tijekom ĉetiri dana i cijeli je Rim
pratio njihovo napredovanje dok su skoroteĉe nosile vijesti onima koji nisu mogli dobiti
sjedala. Izbori su bili nepun mjesec daleko, a većina je drţala da je Julije već zasjeo na mjesto
konzula. Pompej se primjetno smekšao prema njemu, a Julije je odbijao sastanak s njim i
Krasom gdje bi se raspravljalo o budućnosti. Nije htio iskušavati sudbinu dok narod ne
glasuje, premda je u trenutcima spokojnosti sanjario kako se obraća Senatu kao jedan od voĊa
Rima.

Bibil je došao posljednjeg dana i Julije je pogledao mladića, pitajući se zašto se on ukljuĉio u
utrku za konzula. Mnogi poĉetni kandidati otpali su dok se bliţilo glasovanje, jer su dotle
njihovi suparnici stekli nadmoćniji poloţaj. Ali ĉinilo se da Bibil ostaje. Unatoĉ svojoj
upornosti, Bibil je loše govorio i njegov pokušaj da obrani nekog ĉovjeka optuţena za kraĊu
završio je kao lakrdija. Ipak, plaćeni ljudi obilazili su grad s njegovim imenom na usnama i
ĉinilo se da ga je rimska mladeţ prihvatila kao amajliju. Bogatiji rimski sloj mogao ga je
doista prihvatiti kao svojeg ĉovjeka protiv Julija i Bibil se nipošto nije smio otpisati.

Julije se zabrinjavao zbog troškova kampanje dok je ĉekao da se Brut prozove na borbu. Više
od tisuću ljudi dolazilo je svakog jutra u kuću podno breţuljka Eskvilina po plaću. Julije nije
pouzdano znao što oni mogu postići u tajnom glasovanju, ali prihvatio je Servilijin argument
da ljudi moraju vidjeti kako ima svoje pristaše. Bila je to opasna igra, jer bi velika potpora
puĉanstva mogla znaĉiti da će na dan izbora mnogi Rimljani ostati kod kuće, zadovoljivši se
spoznajom da njihov kandidat ne moţe izgubiti. Bila je pogrješka u sustavu što su slobodni
rimski graĊani glasovali u izbornim jedinicama koje su se brojile kao jedan glas. Ako bi samo
nekoliko biraĉa iz imenovane skupine bilo nazoĉno, oni su mogli glasovati za sve njih. Bibil
je mogao imati koristi od tako pogrješno rasporeĊena povjerenja ili senator Prando koji je po
svoj prilici unajmio jednak broj ljudi kao Julije.

Ipak, njegova uloga u porazu Katiline bila je dobro poznata, a ĉak i njegovi neprijatelji morali
su priznati da je natjecanje u maĉevanju postiglo velik uspjeh. Osim toga, Julije je dovoljno
zaradio kladeći se na svoje ljude da bi pokrio neke dugove u kampanji. Adàn je vodio njegove
raĉune i svaki dan se smanjivala hrpa španjolskoga zlata, prisiljavajući ga da se zaduţuje.
Ponekad su ga visine zajmova zabrinjavale, ali ako postane konzulom nijedna od tih svota ne
će biti vaţna.

»Moj sin!« iznenada reĉe Servilija kad je Brut izišao s Aulom, vitkim borcem s padina
Vezuva.

Obojica su izgledala sjajno u srebrenom oklopu i Julije se nasmiješio Brutu kad je pozdravio
konzulsku loţu, namignuvši majci prije nego što će se okrenuti i podignuti maĉ prema publici.
Gledalji su im gromko zapljeskali i njih dvojica su lakim korakom pošli do obiljeţenih mjesta
na sredini. Renije je lagano zagunĊao ispod glasa, ali Julije je mogao vidjeti napetost u njemu
kad se nagnuo naprijed da ga pogleda.

Julije se nadao da će Brut moći jednako lako podnijeti poraz kao što je podnosio pobjede. Već
ulazak meĊu posljednju osmoricu bio je pothvat kojim se razgaljuju unuci, ali Brut je već na
poĉetku rekao da će biti u finalu. I on se prestao zaklinjati da će njegov prijatelj pobijediti, ali
i dalje se nadao.

»Stavi sve na njega, Pompeju. I ja ću se okladiti na istu svotu«, rekao je Julije ponesen
uzbuĊenjem.

Pompej je samo ĉasak oklijevao. »Ulagaĉi dijele tvoje samopouzdanje, Julije. Ako mi dadeš
pristojan omjer, mogu se kladiti protiv tebe.«

»Pet prema jedan na Bruta. Jedan prema pet na Aula«, reĉe Julije brzo. Pompej se nasmiješio.

»Toliko si uvjeren da će Brut pobijediti? Iskušavaš me s tim Aulom nudeći toliki dobitak.
Stavljam pet tisuća zlatnika protiv tvoga ĉovjeka, uz taj omjer. Hoćeš li prihvatiti?«

Julije pogleda dolje na pijesak i dobro mu se raspoloţenje odjednom poljuljalo. Bio je to

posljednji okršaj meĊu osmoricom, a Salomin i Domicije već su bili prošli. Je li sigurno da se
ne moţe naći borac s dovoljno vještine za pobjedu nad njegovim najstarijim prijateljem?

»Prihvaćam, Pompeju. Dajem ti rijeĉ«, rekao je osjećajući kako mu svjeţ znoj probija kroz
koţu. Adàn je bio oĉevidno zaprepašten i Julije ga nije ţelio pogledati. Zadrţao je izraz
mirnoće dok se pokušavao sjetiti koliko su mu se smanjile priĉuve nakon nove opreme za
plaćenike i tjednih plaća za sudionike u kampanji. Ako Brut izgubi, dvadeset pet tisuća u zlatu
bit će dovoljno da ga upropasti, ali uvijek se javljala misao da će kao konzul lako dobiti
zajam. Lihvari će stajati u repu da mu posude novac.

»Taj Aulo — je li vješt?« upita Servilija samo da prekine šutnju koja ja zavladala u loţi.

Bibil je bio zamijenio mjesto da joj bude bliţe, pa odgovori uz smiješak koji je po njegovu
mišljenju bio neodoljiv.

»Svi su vješti u ovoj fazi nadmetanja, gospo. Svaki je pobijedio u sedam dvoboja da bi dovde
stigao, iako sam siguran da će tvoj sin pobijediti. On je miljenik publike i kaţu da moţe
ĉudesno nadjaĉati ĉovjeka.«

»Hvala ti«, odgovori Servilija poloţivši ruku na njegovu podlakticu.

Bibil porumeni i ĉvrsto zgrĉi prste. Julije ga je promatrao bez imalo naklonosti pitajući se
skriva li to ponašanje oštriji duh ili je pak Bibil bespomoćan glupan kako bi se naizgled reklo.

Rogovi oglasiše poĉetak dvoboja i prvi zveket oštrica sve ih je privukao k ogradi gdje su se
gurali ne razmišljajući o društvenom poloţaju. Servilija je ubrzano disala i njezina se nervoza
dovoljno pokazivala da joj Julije dotakne ruku. Ĉinilo se da ona to ne osjeća.

Na pijesku su svjetlucali maĉevi dok su dva borca kruţila jedan oko drugoga brzinom koja se
rugala vrućini. Brzo su se gibali, prekidajući ritam koraka da bi uzvratili udarac s vještinom
koju je lijepo bilo gledati. Aulo je bio graĊen sliĉno napetom Brutovu tjelesnom ustrojstvu, i
ĉinilo se da su podjednaki u svemu. Adàn je ispod glasa brojio udarce, gotovo podsvjesno,
steţući šake od uzbuĊenja. Njegove su bilješke i pisma leţali zaboravljeni na stolici iza njega.

Brut je udario po oklopu tri puta zaredom u brzom slijedu. Aulo je propustio te udarce kroz
obranu da bi dobio prigodu za protunapad i nakon metalnog zveketa Bruta je svaki put spasio
izvrstan rad nogu. Obojica su se kupala u znoju, crna im je kosa bila potpuno promoĉena.
Razišli su se da predahnu i Julije je mogao ĉuti Brutov glas preko pijeska. Nitko u loţi nije
mogao razabrati rijeĉi, ali Julije je znao da su to peckanja sa svrhom da razdraţe Aula.

Aulo se nasmijao na taj pokušaj i opet su se srazili, stojeći uţasno blizu dok su im se maĉevi
vrtjeli i bljeskali. Dršci su se sudarali i oštrice su klizile u kiši udaraca koji su bili prebrzi da
bi ih Adàn mogao pobrojiti. Mladi je Španjolac zinuo ĉudeći se razini vještine, a sva je
publika zamuknula. U strašnoj napetosti mnogi su zadrţavali dah, išĉekujući prvi mlaz krvi iz
sukobljena para.

»Eno!« kriknula je Servilija ugledavši prugu što se pojavila na Aulovu desnom bedru. »Vidiš
li? Gle, ondje!« Divlje je pokazala u ĉasu kad je igra maĉeva na pijesku dosegnula mahnitu
ţestinu. Znao to Brut ili ne, oĉito je bilo kako Aulo nema pojma da je ranjen i Brut se nije
mogao rastaviti na toliko kratko razmaku a da se ne izvrgne smrtonosnu udarcu. Ostali su
ĉvrsto spojeni dok je s njih prštao znoj.

Na Julijev znak trubaĉi su zasvirali znak upozorenja koji se razlegnuo gledalištem. Bilo je
opasno remetiti njihovu usredotoĉenost na taj naĉin, ali oba su borca istodobno odstupila
sopćući od umora. Aulo je dodirnuo rukom bedro i podignuo crven dlan prema Brutu. Nijedan
nije mogao govoriti i Brut je ruke oslonio na koljena da bi napunio pluća iznad zahuktala srca
koje je bubnjalo u svakom njegovu dijelu. Ispljunuo je ljepljivu gvalju pljuvaĉke i morao je
ponovno pljunuti da bi prekinuo dugaĉku nit što mu se cijedila iz usta i sezala do tla. Kad su
im prestala tutnjati bìla, borci su ĉuli klicanje publike i nakratko su se zagrlili prije nego što će
opet podignuti maĉeve na pozdrav.

Servilija je samu sebe stezala oko ramena, smijući se glasno dok su je prolazili radosni
ţmarci. »Onda je ušao meĊu posljednja ĉetiri, je li? Mili moj sin. Bio je izvanredan, zar ne?«

»Sada ima prigodu pobijediti i donijeti ĉast Rimu«, odgovorio je Pompej i kiselo pogledao
Julija. »Dva Rimljanina u zadnja dva para. Sami bogovi znaju odakle su druga dvojica došla.
Nadajmo se da je to dovoljno da Rimljanin osvoji taj tvoj maĉ, Julije. Bila bi sramota vidjeti
poganina kao pobjednika nakon svega ovoga.«

Julije slegnu ramenima. »Sve je u rukama bogova.«

Ĉekao je da konzul spomene klaĊenje koje je uglavljeno izmeĊu njih i Pompej je s
mrgoĊenjem naslutio njegove misli.

»Poslat ću ĉovjeka da ti donese novac, Julije. Ne trebaš tu stajati kao noseća kokoš.«

Julije smjesta kimnu. Unatoĉ prijateljskoj vanjštini, svaki je ulomak razgovora u loţi bio
poput dvoboja bez krvi u kojem se nastojala steći prednost. Veselio se veĉernjem nastavku
natjecanja, makar samo zbog toga da vidi završetak.

»Naravno, konzule. Bit ću kod kuće na Eskvilinu do posljednjih noćašnjih dvoboja.«

Pompej se namrštio. Nije oĉekivao da će morati tako brzo smognuti toliku svotu, ali sada su
ga svi u loţi pomno promatrali a Krasu se oko usana zaĉinjao sitan smiješak. U Pompeju je
kuhalo. Morat će pokupiti svoje dobitke da isplati taj gubitak i tako će mu propasti sav raniji
uspjeh. Samo bi Kras mogao imati toliko zlata pri ruci. Strvinar bez sumnje samozadovoljno
razmišlja o jednom jedinom zlatniku što ga je dobio kladeći se na Bruta, pomisli Pompej.

»Izvrsno«, reĉe naglas, ne ţeleći ipak odluĉno preuzeti obvezu. I kad zbroji sve dobitke ostat
će još kratak, ali prije će vidjeti kako gori Rim nego se ponovno obratiti Krasu za još jedan
zajam.

»Do tada — gospodo, Servilija«, rekao je na kraju Pompej uz škrt osmijeh. Dao je znak
ĉuvarima i napustio loţu ukoĉenih leĊa.

Julije ga je promatrao kako odlazi prije nego što će se naceriti od zadovoljstva. Pet tisuća! U
jednom jedinom klaĊenju njegova je kampanja opet mogla poslovati.

»Volim ovaj grad«, rekao je naglas.

Svetonije je stajao s ocem spreman poći, i premda je pristojnost prisilila mlada ĉovjeka da
izgovori otrcane rijeĉi pri prolazu, nije bilo uţitka na njegovu mršavu licu. Bibil je ustao s
njima, promatrajući nervozno prijatelja dok je takoĊer mrmljao zahvalu i polazio za njima.

Servilija je ĉekala, u oĉima joj se vidio odraz istog uzbuĊenja kakvo je zapazila kod Julija.
Publika je otjecala poput rijeke da naĊe hrane i vojnici Desete mogli su jasno vidjeti kad ga je
ţudno poljubila.

»Da si svojim ljudima naredio da namjeste zastore i povukao se straga, imali bismo privatnost
da budemo zloĉesti kao djeca, Julije.«

»Ti si prestara da budeš zloĉesta, lijepa moja ljubavnice«, odgovorio je Julije šireći ruke da je
zagrli. Ona se tada ukoĉila i obrazi su joj planuli od srdţbe.

Oĉi su joj sijevale dok je govorila, a Julije se zapanjio zbog njezine iznenadne promjene.

»Onda drugi put«, rekla je osorno i projurila kraj njega.

»Servilija!« viknuo je za njom, ali ona se nije okrenula i on je ostao sam u praznoj loţi,
bijesan na sebe zbog nepromišljenosti.
 17. POGLAVLJE
U svjeţini veĉeri Julije je koraĉao ĉekajući da Servilija stigne u loţu. Pompejev mu je ĉovjek
poslao škrinju kovanica koju minutu prije nego što je pošao na završne dvoboje i Julije je
morao malo zakasniti dok je sazvao dovoljno vojnika da ĉuvaju toliko bogatstvo. Premda je
vjerovao ljudima iz Desete, zabrinjavala ga je pomisao da tako mnogo blaga stoji otvoreno.

Svi drugi došli su dobrano prije njega i Pompej se neveselo nasmiješio videći zabrinut izraz
na Julijevu licu kad je ustrĉao do svoga mjesta. Gdje li je Servilija? Nije mu se pridruţila u
stoţeru, ali jamaĉno ne će propustiti završna nadmetanja svoga sina. Julije nije mogao mirno
sjediti ni trenutka, nervozno je koraĉao gore-dolje na rubu loţe.

Pješĉani krug bio je obasjan treperavim bakljama i veĉer je donijela blag lahor da smanji
dnevnu vrućinu. Gledalište je bilo krcato, nazoĉni su bili mnogi graĊani i svaki ĉlan Senata.
Ne će biti rada u gradu dok ne završi natjecanje i ĉinilo se da je napetost prodrla do
najsiromašnijih uliĉica. Ljudi su se okupljali u bezobliĉnim gomilama na Marsovoj poljani,
kao što će se ponovno okupiti na budućim izborima.

Servilijin dolazak podudario se s prvim zvukom rogova koji su pozvali posljednju ĉetvoricu
na pijesak. Julije ju je upitno pogledao dok su sjedali, ali ona se nije susrela s njegovim oĉima
i izgledala je hladnije nego što ju je ikada vidio.

»Ţao mi je«, šapnuo je, nagnuvši glavu prema njoj. Ona nije dala znaka da ga je ĉula i
nagnula se natrag, neraspoloţena. On se zakleo da to više ne će pokušati.

Publika je ustala da pozdravi svoje miljenike i kladioniĉarski su robovi poĉeli kruţiti. Pompej
se na njih ne osvrće, primijetio je Julije uţivajući zlobno u promjeni drţanja koju je on
prouzroĉio. Bacio je letimiĉan pogled na Serviliju da vidi je li ona to zapazila, i njegova je
prijašnja odluka išĉeznula kad je okrenula hladnu masku prema njemu. Opet joj se blisko
nagnuo.

»Zar ti toliko malo znaĉim?« šapnuo je preglasno, tako da su se Bibil i Adàn trgnuli na
sjedalima i pokušali hiniti da ništa nisu ĉuli. Ona nije odgovorila i Julije je gnjevno stisnuo
ĉeljusti, zureći dolje u taman pijesak.

Ĉetiri su natjecatelja polagano izišla pod svjetlo bakalja. Publika je ustala i poĉela
gromoglasno vikati dok se dvadeset tisuća grla slijevalo u jedan glas. Brut je koraĉao pokraj
Domicija, pokušavajući nadglasati buku. Za njima je išao Salomin, a na kraju ih je sustigao
posljednji borac kojega je mnoštvo jedva pozdravilo. Zbog neĉega Sungov stil i pobjede nisu
zapalile njihovu maštu. Nije pokazivao emocije i njegovi su pozdravi bili nemarni. Bio je viši
i krupniji od Salomina, a njegovo ravno lice i obrijano tjeme davali su mu odbojan izraz dok
je koraĉao iza drugih, gotovo kao da ih uhodi. Sung je nosio najdulji maĉ meĊu posljednjom
ĉetvoricom. To mu je nesumnjivo donosilo prednost, iako je svaki natjecatelj mogao uzeti
sliĉnu oštricu da je htio. Julije je znao da je Brut o tome razmišljao, jer je imao nekog iskustva
sa spathom, ali na kraju je prevagnuo gladius s kojim se srodio.
Julije je svu ĉetvoricu pomno promatrao, traţeći znak ukoĉenosti ili ud kojemu se poklanja
posebna paţnja. Naroĉito je izgledalo da Salomin ima tegoba jer je koraĉao s glavom
spuštenom na grudi. Sve su ih tištile ozljede i iscrpljenost prethodnih dana. O konaĉnom
pobjedniku donekle je mogla odluĉiti izdrţljivost, a ne vještina. Pitao se kako će se spariti
protivnici i nadao se da će se Brut boriti protiv Domicija, da bi jedan Rimljanin sigurno
dospio u finale. Njegov politiĉki dio bio je potpuno svjestan da će publika izgubiti interes ako
na kraju ostanu Salomin i Sung sami na pijesku. Bilo bi to strašno razoĉaranje na kraju tjedna,
i njegovo je srce potonulo kad je ĉuo prozvane parove: Brut će se boriti protiv Salomina,
Domicije protiv Sunga. Ponovno su poĉele letjeti oklade u kakofoniji dozivanja i nervozna
smijeha. Napetost je visjela nad njima i Julije je osjetio kako mu opet poĉinje izbijati znoj
ispod pazuha, unatoĉ povjetarcu koji je pirio iznad pijeska.

Ĉetvorica su pomno gledala dok je posluţitelj bacao novĉić u zrak. Sung je kimnuo vidjevši
ishod a Domicije mu je nešto rekao sa strane što se nije moglo ĉuti od buke. MeĊu njima je
vladalo profesionalno poštovanje koje je bilo oĉito u svakoj kretnji. Vidjeli su jedni druge
kako uzastopce pobjeĊuju i nijedan nije gajio nikakvih iluzija glede ţestine buduće borbe.

Dobacivši preko ramena rijeĉi ohrabrenja Domiciju, Brut se sa Salominom vratio u prostor za
natjecatelje. Primijetio je novu krutost u Salominovim kretnjama i pitao se je li mu puknuo
koji mišić. Takva bi sitnica mogla znaĉiti razliku izmeĊu dospijeća u finale i odlaska praznih
ruku. Brut ga je pomno prouĉavao, pitajući se ipak glumi li taj sitni ĉovjek u svoju korist. To
ga ne bi iznenadilo. Na tom stupnju natjecanja svi su ţeljeli pokušati bilo što ne bi li stekli
najneznatniju prednost.

Publika se umirila tako naglo da je tišinu pokvario neĉiji nervozan smijeh. Trubaĉi su stajali
spremni na svojim mjestima, bacajući pogled gore da vide je li Julije još nepomiĉan na
sjedalu.

Julije je strpljivo priĉekao kad je Domicije zapoĉeo vjeţbe istezanja. Sung nije obraćao
pozornost na Rimljanina s kojim se imao boriti, samo je zurio u mnoštvo dok neki gledatelji
nisu to primijetili i poĉeli pokazivati na njega prstom i uzvraćati pogled. Sve je to bilo dijelom
uzbuĊenja posljednje noći i Julije je mogao vidjeti stotine roditelja s djecom koja su bila
ushićena što nisu u krevetu.

Domicije je završio svoje spore kretnje s dugaĉkim iskorakom na desno koljeno i Julije je
vidio kako smiješak nabire njegovo tamno lice kad nije osjetio boli. Zahvalio je bogovima što
imaju Kaberu, iako je osjećao krivnju što je to zahtijevao od njega. Stari je iscjelitelj pao na
zemlju nakon lijeĉenja, sav je bio posivio i izgledao lošije nego što ga je Julije ikada vidio.
Kad sve završi, zakleo se Julije u sebi, dat će starcu za nagradu što god zaţeli. Nije dopustio
da mu se u glavi dugo zadrţi pomisao kako bi mogao ostati bez njega, ali tko bi mogao znati
kako je Kabera?

Julije spusti ruku i rogovi odjeknuše. Bilo je jasno od prvoga ĉasa da Sung namjerava
iskoristiti prednost dugaĉkog maĉa. Zapešća mu moraju biti poput ţeljeza da bi ga drţao
toliko daleko od tijela i primao teţinu Domicijeve oštrice, primijeti Julije. Ali njegove snaţne
noge kao da su bile usidrene u pijesku, a neobiĉna duţina srebrnaste kovine drţala je daleko
Domicija dok su hinili i zadavali udarce. Obojica su poznavala protivnikov stil gotovo kao
svoj nakon tako duga prouĉavanja, i posljedica toga bilo je neodluĉno stanje. Domicije se nije
usuĊivao stupiti unutar dugaĉkog dosega Sungove oštrice, ali kad je na to bio primoran, u
njegovoj obrani nije bilo pukotine.
Renije je udarao šakom po ogradi pri svakom dobru udarcu, kliĉući kroz isprekidano reţanje
kad bi Domicije na trenutak nagnao Sunga da uzmakne, narušavajući mu ravnoteţu. Dugaĉka
se oštrica kruţno uzvitlala i Domicije se izmaknuo ispod nje, da bi na kraju strjelovito sunuo
naprijed. Njegov je ispad bio savršen, ali Sung se glatko uklonio u stranu i maĉ mu je kliznuo
pokraj oklopljenih prsiju, a zatim je drţak spustio na Domicijev obraz.

Bio je to površinski udarac, ali mnogi su se gledatelji trznuli kad su ga vidjeli. Julije je klimao
glavom diveći se razini vještine, iako bi neuvjeţbanu oku to moglo izgledati kao zbrkana
borba. Nije bilo nijednog savršena napada i protunapada kakve su viĊali dok su se bolji
maĉevatelji borili protiv poĉetnika u ranim okršajima. Ovdje su svaka blokada i uzvrat bili
sprijeĉeni u zaĉetku, i potom je slijedila kiša ruţnih udaraca, a da se nijedna kap krvi ne bi
meĊu njima prolila.

Domicije je prvi uzmaknuo. Obraz mu je bio nateĉen gdje ga je zahvatio drţak, i on je

podignuo dlan da ga opipa. Sung je strpljivo ĉekao sa spremnim maĉem dok mu je Domicije
pokazivao neokrvavljenu ruku. Koţa nije bila pukla i oni su ponovno skoĉili jedan prema
drugom s većom ţestinom.

Samo je ubrzano bilo nagnalo Julija da shvati kako je prestao disati. Ne mogu dugo izdrţati
taj ritam, bio je siguran, i svakog je ĉasa oĉekivao da jedan od njih zasijeĉe protivnika.

Opet su se rastavili i kruţili gotovo trkom, prekidajući ritam ĉim bi ga koji od njih uspostavio.
Dvaput je Domicije gotovo namamio Sunga na pogrješan korak kad je promijenio pravac, a
drugi je sluĉaj doveo do udarca koji bi bio odsjekao Sungovu ruku da nije odskoĉio unatrag i
oklopom doĉekao zamah.

Iscrpljenost zbog napora tijekom prethodnih dana poĉinjala se pokazivati kod obojice, moţda
više kod Domicija koji je vidno soptao. Julije je znao da se njihova bitka jednako vodi u duhu
i s pomoću maĉeva, pa nije znao je li rijeĉ o još jednoj lukavštini ili se Domicije doista nalazi
u nevolji. Ĉinilo se da njegova snaga dolazi u naletima i mijenjala se brzina njegove ruke dok
je postajala sve teţom.

I Sung je bio nesiguran, dvaput je propustio priliku kad je mogao iskoristiti prednost
zakasnjele blokade. Nagnuo je glavu u stranu kao da prosuĊuje, i opet je zadrţao Rimljanina
na razmaku sa zasljepljujućim nizom pokreta vrškom.

Munjevit uzvrat gotovo je okonĉao dvoboj kad je Domicije rukom ploštimice udario po oštrici
i tako joj brzo promijenio smjer da se Sung bacio na leĊa. Renije je kriknuo od uzbuĊenja.
Malo je bilo znalaca koji su vidjeli da je pad bio namjeran i pod nadzorom. Nije bilo brţeg
naĉina da se izbjegne udarac, ali publika je klicala kao da je njihov miljenik pobijedio i urlala
je videći gdje se Sung vuĉe poput raka pred Domicijevim udarcima dok se nije, kao ĉudom,
opet našao na nogama.

Moţda je posrijedi bilo razoĉaranje pošto je bio došao tako blizu, ali Domicije je zaustavio
nasrtaj trenutak prekasno i Sungov je šiljak bljesnuo, zabovši se u meso ispod donjeg ruba
Domicijeva oklopa. Obojica su se tada ukipila i gledatelji oštrijeg oka jauknuli su zbog
izjalovljenih nada dok su njihovi susjedi još izvijali vratove da vide tko je pobijedio.

Krv je kapala niz Domicijevu nogu i Julije je vidio kako mu iz usta teĉe bujica psovki prije
nego što se svladao i vratio na poĉetni poloţaj. Sungovo se lice nije mijenjalo, ali kad su se
dva borca suoĉila, Domicije je uzvratio kretnju i otvoreno se osmjehnuo kroz iscrpljenost dok
su zajedniĉki pozdravljali publiku.

Renije se okrenuo k Juliju sa sjajem u oĉima. »S dopuštenjem, gospodine. Da sam imao

Domicija, moje uvjeţbavanje novaka išlo bi mnogo bolje. On razmišlja dok se bori i oni bi
mu morali isto tako odgovarati.«

Julije je mogao osjetiti kako se napinje svako uho u loţi na to spominjanje njegove nove
legije.

»Ako Brut pristane, poslat ću ti ga. Obećao sam dati najbolje centurione i niţe ĉasnike za taj
posao. On će im se pridruţiti.«

»Trebaju nam kovaĉi i štavitelji jednako kao…« poĉe Renije, ali zastade kad je Julije
odmahnuo glavom.

Servilija je ustala kad su Brut i Salomin izišli na pijesak. Nesvjesno je ustreptala i stisnula
šake promatrajući sina. Ĉinilo joj se da nekakva strašna odbojnost izbija iz kruga obasjana
bakljama.

Julije je poţelio dodirnuti je rukom, ali zatomio je poriv, svjestan znaĉenja svake njezine
kretnje kraj njegova ramena. Mogao je osjetiti njezin miris u noćnom zraku i on ga je
uznemirio. Njegova ljutnja i zbunjenost gotovo je pokvarila trenutak dok je utiskivao peĉatni
prsten u vosak kladeći se za pet tisuća zlatnika na Bruta. Uţivao je videći izraz na Pompejevu
licu i raspoloţenje mu se popravilo usprkos Servilijinoj usiljenosti. I Adàn je zatomio uţasnut
pogled kad mu je Julije namignuo. Skupa su pregledali zalihe i shvatili jednostavnu ĉinjenicu
da je zlato što ga je donio iz Španjolske gotovo nestalo. Ako izgubi pet tisuća, morat će se
osloniti na zajam dok ne proĊe kampanja. Julije nije htio ništa reći mladom Španjolcu o
crnom biseru što ga je kupio za Serviliju. Osjećao je njegovu teţinu u dţepu na prsima, i
toliko se svemu tome veselio da ga je htio predati bez obzira na njezino raspoloţenje. Od
njegove se cijene malko stresao kad je pomislio kako je umjesto njega mogao nabaviti
opremu i namirnice. Šezdeset tisuća zlatnika. On je lud. To je zasigurno bilo previše nastrano
da bi se unijelo u raĉune. Trgovac se zakleo na krv svoje majke da ne će otkriti svotu, što je
znaĉilo da će proći barem nekoliko dana prije nego što ta golema prodaja ne bude poznata u
svakoj kući i bludilištu u Rimu. Julije je osjećao kako mu teţina bisera nateţe togu i ponekad
je nesvjesno htio pruţiti ruku da opipa njegovu oblinu ispod tkanine.

I Salomin je promatrao svaku Brutovu borbu, ukljuĉujući i onu kad je protivnika onesvijestio
udarcem šake i zatim mu pustio krv gotovo uvrjedljivim zarezom po nozi. Da se i najbolje
osjećao, ipak bi mu bilo draţe da ga je zapao Domicije ili pak lijeni Kinez Sung. Promatrao je
kako se mladi Rimljanin borio bez imalo predaha, zbog nakane ili taktike, kao da su mu tijelo
i mišići bili uvjeţbani da djeluju bez svjesna upravljanja. Kad se s njim suoĉio preko pijeska,
Salomin je progutao suhu pljuvaĉku, nastojeći da se usredotoĉi na borbu. Oĉaj ga je ispunio
kad je opustio ramene mišiće i osjetio kako mu pucaju kraste na leĊima. Znoj mu se slijevao
niz ĉelo dok je stajao ĉekajući da se oglase rogovi.

Vojnici su bili došli po njega toga popodneva dok je jeo i odmarao se u skromnom svratištu
blizu gradskih zidina. Nije znao zašto su ga izvukli na ulicu i tukli dok im se štapovi nisu
polomili. Utrljao je gušĉju mast u svaku ozljedu i nastojao ostati gibak, ali išĉeznuli su i
najmanji njegovi izgledi da pobijedi i samo ga je ponos natjerao da zauzme svoje mjesto.
Promrmljao je kratku molitvu na jeziku svoga grada i osjetio da ga je ona smirila.

Kad su se oglasili rogovi, reagirao je instinktivno, pokušavajući da se izmakne. LeĊa su mu se

bolno savila i oĉi su mu se ispunile suzama koje su pretvorile baklje u zvijezde. Naslijepo je
podignuo maĉ i Brut ga je izbjegao. Salomin je jauknuo od boli i nemoći dok su mu pucali
ukrućeni mišići. Pokušao je još jedan udarac i potpuno promašio. S lica su mu kapale krupne
kapi znoja dok je stajao, prisiljavajući se da ustraje.

Brut se odmaknuo, mršteći se u nedoumici. Pokazao je prema Salominovoj ruci. Na trenutak

Salomin se nije usudio pogledati, ali kad je osjetio da je uboden, oĉi su mu primijetile plitku
ranu na koţi i on je kimnuo da se predaje.

»Ovo mi nije najteţa današnja rana, prijatelju. Nadam se da si neduţan za druge ozljede«,
rekao je Salomin tiho.

Brut ga je pogledao s nerazumijevanjem dok je dizao maĉ prema gledateljima, odjednom

svjestan zgrĉena poloţaja sitnog ĉovjeka koji je obiĉno bio veoma okretan. Lice mu se
otegnulo u trenutku uţasna razumijevanja.

»Tko je to bio?«

Salomin slegnu ramenima. »Tko moţe razlikovati jednog Rimljanina od drugog? Bili su
vojnici. Ali to je prošlo.«

Brut je problijedio od gnjeva i sa sumnjom bacio pogled prema loţi odakle ga je Julije bodrio.
Krupnim je koracima otišao s pijeska, gluh za klicanje u njegovo ime.

Za vrijeme dvosatne stanke prije finala, pijesak su ĉistili grabljama dok su mnogi graĊani
pošli da se operu i jedu, uzbuĊeno zapodijevajući razgovore. Loţa se brzo ispraznila i Julije je
primijetio da je senator Prando otišao prije sina koji se zatim s Bibilom izgubio u gomili,
jedva kimnuvši ocu kad su pokraj njega prošli.

Julije je ĉuo Brutov dolazak kad je lelujava masa blizu loţe prepoznala svoga prvaka i
pozdravila ga s novim oduševljenjem. Iako je drhtao od uzbuĊenja, Brut je zadrţao dovoljno
zdrava razuma da zadjene maĉ u tok prije nego što će se primaknuti ĉuvarima oko loţe.
Duţnost bi ih primorala da ga zaustave, bez obzira na njegov novi poloţaj.

Julije i Servilija brzo su mu prišli i Juliju je ĉestitanje zamrlo u grlu kad je vidio izraz na licu
svoga prijatelja. Brut je bio blijed kao krpa od gnjeva.

»Jesi li ti pretukao Salomina?« rekao je resko kad se popeo. »Jedva je mogao stajati. Jesi li ti
to uĉinio?«

»Ja…« poĉeo je Julije, zaprepašten. Prekinuo ga je iznenadan zveket kad su Pompejevi

vojnici zauzeli stav pozora i širom razmaknuli zastor da bi konzul izišao.

Tresući se od zatomljenih osjećaja, Brut je pozdravio i ukoĉio se dok ga je Pompej pogledao

od glave do pete.
»Ja sam izdao tu zapovijed. Ne zanima me jesi li od toga imao koristi ili ne. Stranac koji ne
pozdravlja ne moţe oĉekivati ništa bolje i zasluţuje još gore. Da se nije našao meĊu
posljednjom ĉetvoricom, sada bi se već njihao na povjetarcu.«

Uzvratio je njihovim zapanjenim pogledima jednakom mjerom.

»Ĉak se i stranac moţe nauĉiti poštovanju, ja bih rekao. A sada, Brute, poĊi i odmori se za
finale.«

Dobivši otpust, Brut je mogao samo dobaciti pogled isprike svojem prijatelju i majci.

»Moţda je bolje bilo priĉekati s tim do završetka natjecanja«, rekao je Julije kad je Brut
otišao. Nešto ga je u Pompejevu gmazovskom pogledu navelo da bude paţljiv u izboru rijeĉi.
Arogancija toga ĉovjeka bila je veća nego što je do tada bio toga svjestan.

»Ili sve skupa zaboraviti, moţda?« odgovorio je Pompej. »Konzul je Rim, Cezare. Njemu se
nitko ne smije rugati ili olako s njim postupati. Moţda ćeš to s vremenom razumjeti, ako ti
graĊani dadu priliku da staneš gdje danas ja stojim.«

Julije zausti da upita Pompeja je li se kladio na Bruta i umuknu toĉno na vrijeme prije nego
što bi sam sebe uništio. Sjetio se da se Pompej nije kladio; njegov uvrnuti osjećaj ĉasti
sprijeĉio ga je da ne izvuĉe koristi iz dosuĊene kazne.

Odjednom umoran i bolestan od svega, Julije kimnu kao da razumije, pridrţavajući zastor da
Servilija i Pompej mogu proći. Ona ga ni tada nije pogledala, a on je gorko uzdahnuo u sebi
pošavši za njima. Znao je da Servilija oĉekuje da joj pristupi nasamo, i premda ga je to
ţuljalo, drugoga izbora nije bilo. Njegova se ruka podignula do bisera i on je zamišljeno
opipao njegovu oblinu.

Još zasopljen od jahanja, Julije je duboko udahnuo i zatim pokucao na vrata. Gostioniĉar je
potvrdio da se Servilija vratila u sobu i Julije je mogao ĉuti pljuskanje vode dok se kupala
prije posljednjeg dvoboja. Unatoĉ uznemirenosti Julije nije mogao odoljeti prvim svilenim
srsima uzbuĊenosti kad je ĉuo kako se pribliţavaju koraci, ali zaĉuo se glas ropkinje koja je
gostima prireĊivala kupelj.

»Julije«, odgovorio je na njezin upit. Moţda bi njegovi naslovi potaknuli djevojku da se malo
brţe pomakne, ali duţ malog hodnika bilo je ušiju i sam je sebi donekle smiješno izgledao
dok se obraćao zatvorenim vratima kao zaljubljen djeĉak. Lomio je prste dok je ĉekao. Ali
barem je ta gostionica kraj gradskih zidina dovoljno blizu da stigne natrag na vrijeme,
pomislio je. Konj mu je ţvakao sijeno u maloj konjušnici, a njemu je trebala samo jedna
minuta da Serviliji preda biser, da oćuti njezine ushićene zagrljaje i s njom se u galopu vrati
na borilište za posljednju borbu u ponoć.

Ropkinja je napokon otvorila vrata i poklonila mu se. Julije je mogao vidjeti veselost u
njezinim oĉima kad je kraj njega kliznula u hodnik, ali zaboravio je na nju ĉim su se iza njega
zatvorila vrata.

Servilija je nosila jednostavnu bijelu haljinu, a kosa joj je bila smotana i svezana na zatiljku.
Dio njega ĉudio se kako je imala vremena da našminka lice i namaţe ga uljem, ali ipak je
pohitao k njoj.
»Ja ne marim za godine koje nas dijele. Jesu li one bile vaţne u Španjolskoj?« upitao je. Prije
nego što ju je mogao dodirnuti, ona je podignula ruku drţeći uspravno leĊa kao kraljica.

»Ti ništa ne razumiješ, Julije, i to je jednostavna istina.«

Pokušao je prosvjedovati, ali ona ga je nadglasala sijevajući oĉima.

»Znam da bi ovo nemoguće bilo u Španjolskoj, ali sve je ondje bilo drukĉije. Ne mogu
objasniti… Bilo je kao da se Rim nalazi predaleko, i ti si jedini bio vaţan. Kad sam ovdje,
osjećam godine, desetljeća, Julije. Desetljeća izmeĊu nas. Juĉer je prošao moj ĉetrdeset treći
roĊendan. Kada ti budeš u ĉetrdesetim godinama, ja ću biti starica sijede kose. I sada imam
sijedih, ali prikrivam ih najboljim bojama iz Egipta. Pusti me da odem, Julije. Ne moţemo
više dijeliti vrijeme.«

»Ja ne marim za to, Servilija!« rekao je oštro Julije. »Ti si još lijepa…«

Servilija se neugodno nasmijala. »Još lijepa, Julije? Da, ĉudo je što sam saĉuvala dobar
izgled, iako ti ništa ne znaš o tome koliko me truda stoji da svijetu pokazujem glatko lice.«

Na trenutak oĉi su joj se opustile i ona se borila sa suzama. Kad je opet progovorila, glas joj je
bio ispunjen beskrajnim umorom.

»Ne ću ti dopustiti da me gledaš dok starim, Julije. Vrati se svojim prijateljima, prije nego što
zovnem ovdašnje ĉuvare da te izbace. Pusti me da dovršim odijevanje.«

Julije otvori šaku i pokaza joj biser. Znao je da griješi, ali tu je kretnju planirao cijelim putem
od borilišta i sada je bilo kao da mu se ruka sama ispruţila bez svjesne volje. Ona je od
nevjerice zaklimala glavom prema njemu.

»Sad bih se trebala baciti u tvoj zagrljaj, Julije? Trebala bih zaplakati i reći da mi je ţao što
sam ikada pomislila da si djeĉak?«

Tresući se od prkosa zgrabila je biser i bacila ga prema njemu, pogodivši ga u ĉelo. On se

trgnuo i ĉuo kako se biser kotrlja u kut sobe, i ĉinilo mu se da taj zvuk beskonaĉno traje.

Govorila je polagano, kao da se obraća ĉovjeku bez zdrava razuma. »A sada iziĊi.«

Dok su se vrata zatvarala iza njega, srdito je protrljala oĉi i poĉela traţiti biser po kutovima
sobe. Kad ga je stisnula prstima, podignula ga je prema svjetlosti svjetiljke i njezin se izraz
lica naĉas smekšao. Usprkos ljepoti, bio je tvrd i hladan u njezinoj ruci, kao što se i ona
pretvarala da je takva.

Servilija je gladila biser jagodicamna svojih dugih prstiju, misleći na Julija. Još nije navršio
tridesetu, i premda se ĉinilo da ne misli na to, trebat će mu ţena da mu rodi sinove. Suze su
svjetlucale na njezinim trepavicama dok je razmišljala o svojoj uveloj utrobi. Tri mjeseca nije
joj tekla krv i ţivot se nije u njoj micao. Na trenutak se bila usudila ponadati djetetu, ali kad je
izostala još jedna mjeseĉnica, znala je da je prošlo posljednje razdoblje njezine mladosti. Ne
će od nje dobiti sina i bolje je bilo odagnati ga prije nego što mu se misli okrenu prema djeci
koju mu ona ne moţe dati. Bolje nego ĉekati da on nju odbaci. On se sa svojom snagom tako
lagano i dobro nosi da je znala kako nikada ne će razumjeti njezin strah. Duboko je uzdahnula
da se smiri. On će se oporaviti, mladi su se uvijek oporavljali.

Kada su se Brut i Sung pojavili u ponoć, baklje su bile ponovno napunjene uljem i pješĉani je
krug svijetlio u tami borilišta. Kladioniĉarski su robovi bili tiho povuĉeni i više se nije primao
novac. Mnogi su graĊani neprekidno pili tijekom poslijepodneva išĉekujući vrhunac, i Julije
je poslao skoroteĉe po dodatne vojnike Desete u sluĉaju da bude nemira na kraju. Usprkos
umoru koji je opsjedao njegov duh, Julije je osjećao trnce ponosa dok je gledao kako Brut
posljednji put podiţe jedan od Cavallovih maĉeva. Ta je kretnja imala osobno, bolno znaĉenje
za sve njih koji su je razumjeli.

Julije je bez razmišljanja prstima stisnuo Servilijinu ruku i zatim ju je ispustio.

Njezino će se raspoloţenje promijeniti ako Brut pobijedi, bio je uvjeren.

Bio je izišao mjesec, blijedi srp je visio nad bakljama u krugu. Iako je bilo kasno, vijest o
finalistima brzo je prostrujala gradom i sav Rim je bio budan išĉekujući konaĉan ishod. Ako
pobijedi, Brut će se proslaviti, i Julije ironiĉno pomisli kako bi tada njegov prijatelj gotovo
sigurno zasjeo na mjesto konzula ako bi se kandidirao.

Ĉim su trubaĉi puhnuli u rogove, Sung je napao bez upozorenja, pokušavajući odnijeti
pobjedu u prvim trenutcima. Njegova je oštrica bljesnula kad je njome zamahnuo prema
Brutovim nogama i mladi ju je Rimljanin odbio u stranu uz zvek kovine. Nije krenuo u
protunapad i Sung je naĉas izgubio ravnoteţu. Tanka pukotina njegovih oĉiju ostala je
smirena kad je slegnuo ramenima i opet krenuo naprijed, prosijecajući dugaĉkim maĉem
krivulju u zraku.

Ponovno je Brut odbio oštricu i zvuk kovine razlegnuo se poput zvona preko utihnule publike.
Svi su oĉarani promatrali taj posljednji dvoboj koji je bio toliko razliĉit od svega što su prije
vidjeli.

Julije je još mogao vidjeti šare od srdţbe na Brutovu licu i vratu, i pitao se hoće li njegov
prijatelj ubiti Sunga ili će sam poginuti dok mu se po glavi motaju misli o laţnoj pobjedi nad
Salominom.

Dvoboj se pretvorio u niz napada i zveketa, ali Brut se nije pomaknuo ni koraka s poĉetnoga
poloţaja. Kad ga je Sungova oštrica mogla dosegnuti, blokirao ju je kratkim trzajem maĉa.
Kad je udarac bio laţan, Brut se nije na nj osvrtao, ĉak i kad je šiljak prolazio dovoljno blizu
da je mogao ĉuti kako reţe zrak. Sung je teško disao dok je gomila poĉinjala podizati glas sa
svakim njegovim napadom, da bi zamuknula pri udarcu i zatim glasno otpuhivala što je sliĉilo
na izrugivanje. Gledatelji su mislili da Brut tomu ĉovjeku drţi predavanje o Rimu.

Dok je Julije promatrao, znao je da se Brut bori sa samim sobom. Ţelio je gotovo oĉajniĉki
pobijediti, ali nagrizala ga je sramota zbog postupka sa Salominom i jedva je odolijevao
Sungu dok je o tome razmišljao. Julije je shvatio da svjedoĉi nastupu savršena maĉevatelja.
Bila je to zapanjujuća istina, ali djeĉak kojega je nekoć poznavao sada je postao majstor, veći
od Renija i bilo koga drugoga.
Sung je to znao, dok ga je pekao znoj u oĉima a Rimljanin pred njim i dalje mirno stajao.
Sungovo se lice prekrilo nemoćnim gnjevom. Poĉeo je gunĊati pri svakom udarcu, i bez
ikakve svjesne odluke nije više udarao da pusti prvu krv nego da ubije.

Julije nije više mogao to gledati. Nagnuo se preko ograde i glasno viknuo svom prijatelju
preko pijeska: »Pobijedi, Brute! Za nas, pobijedi!«

Narod je zaurlao kad ga je ĉuo. Brut je svojom oštricom zakvaĉio Sungovu dovoljno dugo da
protivnika udari laktom po ustima. Krv se vidljivo prolila po Sungovoj blijedoj koţi i ĉovjek
je uzmaknuo korak natrag, zapanjen. Julije je vidio kako Brut podiţe ruku i nešto govori, a
Sung je na to odmahnuo glavom i opet sunuo.

Tada je Brut oţivio i gledateljima se uĉinilo da promatraju maĉku koja se sprema skoĉiti.
Dopustio je da dugaĉki maĉ klizne kraj njegovih rebara kako bi probio protivnikovu obranu i
zabio gladius niz Sungov vrat sa svom ţestinom svoga gnjeva. Oštrica je nestala ispod
srebrena oklopa i Brut je potom krenuo preko pijeska ne pogladavši iza sebe.

Sung je gledao za njim s grĉem na licu. Lijevom je rukom zgrabio oštricu pokušavajući
viknuti, ali njegova su pluća bila trake rasjeĉena mesa i samo se promuklo krkljanje moglo
ĉuti u grobnoj tišini.

Publika je poĉela klicati i Julije se zbog njih stidio. Stajao je i grmio zahtijevajući mir,
dovoljno snaţno da je utišao one koji su ga mogli ĉuti. Ostali su za njima potonuli u napeti
muk dok je rimski puk ĉekao da Sung padne.

Sung je ljutito pljunuo na pijesak, dok mu je sva boja otjecala s lica. Ĉak i na udaljenosti
moglo se ĉuti kako mu se prekida svaki teški udisaj. Polagano, s beskrajnom pomnjom,
otkopĉao je oklop i pustio ga da padne. Tkanina ispod njega bila je promoĉena i crna na
treperavu svjetlu, i Sung ju je zaĉuĊeno promatrao, dok mu je pogled svjetlucao preko redova
Rimljana koji su ga gledali.

»Idemo, kopile jedno«, šapnuo je Renije sam za se. »Pokaţi im kako se umire.«

Sa samrtnom toĉnosti Sung je zadjenuo svoj dugaĉki maĉ, i tada su ga izdale noge pa je pao
na koljena. I dalje ih je sve ukrug gledao, a teški njegovi udisaji bili su kao krici, svaki kraći
od prethodnoga. Onda je pao a gledatelji su odahnuli, sjedeći kao kipovi bogova u ĉasu
izricanja presude.

Pompej je rupcem obrisao ĉelo, klimajući glavom. »Moraš ĉestitati svojem ĉovjeku, Cezare.
Nikada nisam vidio boljega«, rekao je.

Julije ga je hladno pogledao i Pompej je kimnuo kao da potvrĊuje vlastite rijeĉi, zovući
ĉuvare da ga otprate do gradskih zidina.
 18. POGLAVLJE
Bibil je šutke zurio dok je Svetonije koraĉao gore-dolje po dugaĉkoj sobi gdje je primao
posjetitelje. Kao svaki dio kuće, soba je bila ukrašena po Bibilovu ukusu, i ĉak dok je gledao
Svetonija, uţivao je u jednostavnim bojama svake poĉivaljke i stupova s pozlaćenim glavama.
Nekako ga je posvemašnja ĉistoća uvijek smirivala, i kad bi ušao u koju god prostoriju u vili,
znao je na prvi pogled je li sve na svojem mjestu. Crni mramorni pod bio je toliko sjajno
uglaĉan da je svaki Svetonijev korak pratila obojena sjena ispod njega kao da hoda po vodi.
Bili su sami, ĉak su i robove otpustili. Vatra se odavno ugasila i zrak je bio dovoljno hladan
da im se sleĊivao dah. Bibil je ţelio naruĉiti vino zagrijano uţarenim ţeljezom, ili neku hranu,
ali nije se usuĊivao prekinuti prijatelja u šetnji.

Poĉeo je brojiti okretaje dok je Svetonije nizao krupne korake, pokazujući napetost
skupljenim ramenima i ĉvrsto stisnutim šakama na leĊima. Bibil je sa zlovoljom podnosio
noćno iskorištavanje svoga doma, ali Svetonije ga je imao u šaci pa je osjećao da se mora
pokoravati, iako je sve više prezirao toga ĉovjeka.

Svetonijev opori glas naruši tišinu bez najave, kao da se gnjev nije više mogao zadrţavati u
njemu. »Kunem ti se, Bibile, da sam mogao doći do njega, ja bih ga ubio. Tako mi Jupiterove
glave, kunem ti se!«

»Ne govori tako«, promuca Bibil prestravljeno. Neke se rijeĉi ne bi smjele izgovarati ni u
vlastitoj kući.

Svetonije prekide koraĉanje kao da je izazvan i Bibil potonu natrag na pojastuĉenu

poĉivaljku. Bijela pjena pljuvaĉke bila se skupila u kutovima Svetonijevih usta i Bibil je zurio
u njega nemajući snage da otrgne pogled.

»Ne poznaješ ti njega, Bibile. Ne znaš ti kako on glumi ulogu rimskoga plemića, kao i njegov
ujak prije njega. Kao da je njegova obitelj bila išta više od obiĉnih trgovaca! Laska onima koji
su mu potrebni, navodeći ih da se šepire na njegovu tragu kao pijetlovi. Oh, ja bih mu
pokazao! Majstor je u pronalaţenju onih koji ga vole. Sve utemeljeno na laţima, Bibile. Vidio
sam to.« Zapiljio se u prijatelja kao da oĉekuje da će mu protusloviti.

»Njegova taština toliko blješti da ne mogu povjerovati kako sam ja jedini koji to primjećuje,
dok svi stoje u repu da mu priĊu i nazovu ga mladim rimskim lavom.«

Svetonije pljunu na uglaĉani pod i Bibil tjeskobno pogleda vlaţnu mrlju sline. Svetonije se
nacerio dok mu se ogorĉenost pretvarala u ruţnu masku na licu.

»Njima je sve to igra — Pompeju i Krasu. Vidio sam to kad smo se skupa vratili iz Grĉke.
Grad je bio siromašan, robovi su bili na rubu najvećeg ustanka u našoj povijesti, a oni su
Cezara postavili za tribuna. Već tada sam morao znati da nikada više ne ću vidjeti pravde.
Uostalom, što je on uĉinio da to zasluţi? Bio sam ondje kad smo se borili protiv Mitridata,
Bibile. Cezar nije bio nimalo više voĊa nego ja, iako je na to igrao. Mitridat nam je praktiĉki
predao pobjedu, ali nikada nisam vidio Julija da se borio. Jesam li ti to spomenuo? Nikada ga
nisam vidio ni da je trgnuo maĉ da nam pomogne kad je krv prštala na sve strane.«

Bibil uzdahnu. Sve je to već ĉuo, previše puta da bi brojio. Jednom mu se uĉinilo da ga
opravdava srdţba, ali svaki put kad je ĉuo priĉu o prituţbama, Cezar je postajao sve veći
nitkov kakvim ga je Svetonije ţelio prikazati.

»A Španjolska? Oh, Bibile, sve znam o Španjolskoj. Odlazi onamo ni s ĉim, a vraća se s
dovoljno zlata da se natjeĉe za konzula, ali tko mu je postavio ikakvo pitanje? Zar nije doveo
sud pod steĉaj? Pisao sam ĉovjeku koji je ondje zauzeo njegovo mjesto i provjerio sam brojke
koje je iznio pred Senatom. Obavio sam njihov posao, Bibile, radio sam za one stare budale.«

»Što je ĉovjek rekao?« upita Bibil diţući pogled s ruku. To je bio nov dio tuţaljke i zanimao
ga je. Gledao je kako Svetonije traţi rijeĉi i nadao se da ne će opet pljunuti.

»Ništa! Pisao sam mu nekoliko puta i naposljetku mi je ĉovjek poslao kratku bilješku,
upozorenje da se ne miješam u poslove rimske uprave. Prijetnja, Bibile, drska mala prijetnja.
Tada sam doznao da je jedan od Cezarovih ljudi. Nema sumnje, njegove su ruke prljave kao i
ruke ĉovjeka prije njega. Dobro se pokriva taj Julije, ali ulovit ću ja njega.«

Od umora i gladi Bibil nije mogao odoljeti da ga malko ne bocne. »Ako postane konzulom,
bit će zaštićen od sudskoga gonjenja, Svetonije, ĉak i za kapitalne zloĉine. Tada ga ne ćeš
moći ni dodirnuti.«

Svetonije se nacerio i oklijevao prije nego što će progovoriti. Sjetio se kako je promatrao
tamne ljudske spodobe što su išle prema Cezarovoj kući da umore Korneliju i njezine sluge.
Katkada je pomišljao da ga samo to sjećanje sprjeĉava da ne šene pameću. Bogovi nisu
zaštitili Julija toga dana. Julije je bio poslan u Španjolsku s glasinama o nemilosti, dok je
njegovoj lijepoj ţeni prerezan grkljan. Svetonije je tada pomislio da je napokon utaţio svoj
gnjev. Kornelijina smrt bila mu je kao ĉir koji je prsnuo da bi se sav otrov iscijedio iz njega.

Svetonije uzdahnu zbog gubitka toga mira. Julije je zlorabio svoj boravak u Španjolskoj
opljaĉkavši zlato te zemlje. Morali su ga ondje kamenovati na ulici, ali on se vratio i govorio
laţi bezazlenim puĉanima i pridobio ih. Njegovo natjecanje u maĉevanju pronijelo mu je ime
po cijelom gradu.

»Jesu li iznenaĊeni kad njegov prijatelj pobijedi u nadmetanju maĉevatelja, Bibile? Ne, oni
samo praznoglavo kliĉu, iako je svatko zdravih oĉiju mogao vidjeti kako je Salomin jedva
mogao doći do oznaĉena mjesta. To je bio pravi Cezar, onaj koji zna svoj posao. Toĉno ondje,
pred tisućama, a oni to nisu htjeli vidjeti. Gdje je tada bila njegova dragocjena ĉast?«
Svetonije se opet ushodao, gazeći pri svakom koraku po svojoj odraţenoj slici. »On ne smije
postati konzulom, Bibile. Uĉinit ću ono što moram, ali on ne smije proći. Nisi ti moja jedina
nada, prijatelju. Moţda odneseš dostatan broj glasova u jedinici da ga potuĉeš, ali ja ću naći
drugi naĉin ako to ne bude dovoljno.«

»Ako te ulove da ĉiniš nešto…« poĉe Bibil.

Svetonije ga ušutka odluĉnom kretnjom.

»Radi svoj posao, Bibile, dok ja radim svoj. Maši gomili, izlazi na sud, odrţavaj govore.«
»A ako to ne bude dovoljno?« upita on, strahujući od odgovora.

»Nemoj me razoĉarati, Bibile. Izdrţat ćeš do kraja, osim ako tvoje povlaĉenje ne bi pomoglo
mojem ocu. Traţim li previše od tebe? To je sitnica.«

»Ali ako…«

»Umoran sam od tvojih primjedaba, prijatelju«, odgovori Svetonije blago. »Ako hoćeš, mogu
otići k Pompeju i objasniti mu zašto nisi doliĉan da budeš rimski konzul. To bi htio, Bibile?
Htio bi da on dozna tvoje tajne?«

»Nemoj«, reĉe Bibil dok su ga suze pekle u oĉima. U takvim prigodama osjećao je samo
mrţnju prema ĉovjeku pred sobom. Svetonije je kaljao sve ĉega bi se dotaknuo.

Svetonije se primaknu i uhvati ga rukom ispod brade.

»I mali psi mogu ugristi, je li tako, Bibile? Pitam se bi li me ti izdao? Da, naravno, kad bih ti
pruţio priliku. Ali ti bi pao skupa sa mnom, i to teţe. I ti to znaš, zar ne?«

Svetonije mu stisnu podvoljak izmeĊu dva prsta i uvrnu ga. Bibil se stresao od boli.

»Ti si doista prljavi gad, Bibile. Ali si mi potreban, i to nas povezuje ĉvršće nego prijateljstvo,
bolje nego krv. Nemoj to zaboraviti, Bibile. Ti ne bi mogao podnijeti muĉenje, a poznato je da
je Pompej u tome temeljit.«

Bibil se istrgnuo i lagano prstima pritisnuo ozlijeĊeno mjesto na vratu.

»Zovni svoju lijepu djecu i naredi im da opet upale vatru. Ovdje je hladno«, reĉe Svetonije
zaţarenih oĉiju.

U blagovaonici izbornoga stoţera Brut je stajao na ĉelu stola i drţao pehar gledajući prijatelje.
Svi su ustali u njegovu ĉast, i gorĉina koju je osjetio zbog Salomina donekle je jenjala u
njihovu društvu. Julije se susreo s njegovim oĉima i Brut se prisilio na smiješak, postiĊen što
je mogao povjerovati da je njegov prijatelj odgovoran za premlaćivanje.

»Ĉemu ćemo nazdraviti?« reĉe Brut.

Aleksandrija se nakašlja i svi je pogledaše.

»Trebat će nam više nego jedna zdravica veĉeras, ali prva mora biti u ĉast Marka Bruta, prvog
maĉa u Rimu.«

Svi su se nasmiješili i ponovili njezine rijeĉi, a Brut je ĉuo duboko Renijevo reţanje iznad
ostalih glasova. Stari mu je gladijator dugo govorio odmah nakon njegove pobjede na
natjecanju, i kako je to bio on, Brut je slušao.

Brut podiţe pehar i zagleda se u starca, pretvarajući kretnju u privatno zahvaljivanje. Renije
mu se nacerio i Brut je osjetio kako mu raste raspoloţenje.
»Onda sljedeća zdravica mora biti za moju lijepu zlataricu«, reĉe on, »koja voli dobra
maĉevatelja na više naĉina.«

Aleksandrija je porumenjela na nastali smijeh i Brut se zagledao u njezin izrez na grudima.

»Ti si pijan, pohotljivĉe jedan«, odgovorila je i oĉi su joj zasjale od dragosti.

Julije naredi da im se opet napune pehari.

»Za one koje volimo a nisu ovdje«, reĉe on i zbog neĉega u njegovu glasu svi zamuknuše.
Kabera je leţao na katu s najboljim lijeĉnicima u Rimu kraj sebe, a nijedan nije raspolagao ni
s pola njegova umijeća. Premda je izlijeĉio Domicija, starac je odmah nakon toga pao i
njegova je bolest bacila sjenu smrti preko cijeloga društva.

Odgovorili su na zdravicu i zatim ušutjeli sjećajući se onih koje su izgubili. Julije je pomislio i
na Serviliju, njegov je pogled odlutao do prazne stolice koja se za nju ĉuvala. Protrljao je
mjesto na ĉelu sjećajući se gdje ga je udario biser.

»Zar ćemo prostajati cijelu noć?« upitao je Domicije. »Oktavijan bi već morao biti u
krevetu.«

Oktavijan je nagnuo pehar i iskapio ga. »Rekli su mi da mogu dokasna ostati ako budem
dobar«, uzvratio je veselo.

Julije je toplo pogledao mladog roĊaka dok su sjedali. Izrástao je u krasna muškarca, iako mu
je ponašanje bilo pomalo grubo. Ĉak se i Brut osvrnuo na to koliko je puta Oktavijan viĊen u
Servilijinoj kući, i oĉevidno je postajao nekom vrstom miljenika onih djevojaka. Julije je
promatrao kako se Oktavijan smije neĉemu što mu je Renije rekao i ponadao se da stari
gladijator ne će biti previše okrutan prema izvanrednu samopouzdanju toga mladića. Ali ako
mlad ĉovjek nikada ne bude podvrgnut pravoj kušnji, ĉekat će ga poslije dramatiĉna
promjena. Mnogo je bilo stvari koje bi Julije mijenjao u vlastitoj prošlost, ali znao je da bi bez
njih i dalje bio onaj srditi ponosni djeĉak kojega je Renije uvjeţbavao. Uţasno je bilo i
pomisliti na to, ali nadao se da će Oktavijan barem donekle upoznati bol da ga prevede u
zrelost. Poznavao je samo takav naĉin, i dok je Julije mogao lako zaboraviti svoje uspjehe,
znao je da su ga oblikovali njegovi promašaji.

Hrana je došla na Julijevim srebrenim pladnjevima podrijetlom iz Španjolske. Svi su za

stolom bili gladni i dugo vremena nitko nije govorom prekinuo blage zvukove usta koja
ţvaĉu.

Brut se nagnuo na stolici i rukom zaklonio podrigivanje.

»Onda, hoćeš li postati konzulom, Julije?« upitao je.

»Ako glasuju u dovoljnom broju«, odgovorio je Julije.

»Aleksandrija ti pravi konzulsku kopĉu za plašt. Jako je lijepa«, nastavio je Brut.

Aleksandrija je naslonila glavu na ruku. »IznenaĊenje, sjećaš li se, Brute? Rekla sam da će to
biti iznenaĊenje. Što je to tebi toĉno znaĉilo?«
Brut se nagnu i stisnu joj ruku. »Oprosti. Ali krasna je doista, Julije.«

»Nadam se da će mi se pruţiti prilika da je nosim. Hvala ti, Aleksandrija«, odgovori Julije.

»Volio bih da mogu biti siguran u pobjedu kao Brut.«

»Zašto ne bi bio? Izgubio si na Forumu samo jedan sluĉaj koji nitko ne bi mogao dobiti. A
dobio si tri koja si trebao izgubiti. Tvoji ljudi svake veĉeri na ulicama govore o tebi i izvješća
su dobra.«

Julije kimnu, razmišljajući o dugovima koje je nagomilao da bi to postigao. Zlato koje je

dobio od Pompeja išĉeznulo je za nekoliko kratkih dana kampanje. Usprkos izvanrednoj slavi
koju je time postigao, bilo mu ţao zbog nekih nepromišljenih troškova, napose zbog kupljena
bisera. Još gore je bilo gledati kako lihvari postaju s njim prisni dok su se dugovi povećavali.
Ponašali su se kao da ga djelomice posjeduju i on je ĉeznuo za danom kad će se osloboditi
njihovih gramzivih ruku.

Rumen od vina, Brut je ponovno ustao. »Moramo još jednom nazdraviti«, rekao je. »Za
pobjedu, za ĉasnu pobjedu.«

Svi su skoĉili na noge i podignuli pehare. Julije je poţalio što ih njegov otac ne moţe vidjeti.

19. POGLAVLJE
Velika se sveĉanost osjećala u golemu mnoštvu koje je izišlo iz grada da glasuje. Julije je s
ponosom promatrao kako se razvrstavaju po izbornim jedinicama i nose voštane tablice do
birališnih mjesta gdje su ih diribitores12 spremali u košare za prebrojavanje. Grad se vidio na
obzoru, dok se sa zapadne strane daleka zastava na breţuljku Janikulu visoko dizala kao znak
da je grad siguran i zatvoren dok traju izbori.

Nemoguće je bilo zaspati prethodne noći. Kad su auguri bili spremni izići i posvetiti
zemljište, Julije je bio s njima na gradskim vratima, nervozan i ĉudno lakomislen dok ih je
promatrao kako spremaju noţeve i vode velikog bijelog bika iz grada. Sad je njegovo klonulo
tijelo leţalo blizu mjesta gdje je Julije šutke stajao pokušavajući procijeniti raspoloţenje
gomile. Mnogi su mu kimnuli i nasmiješili se dok su pruţali glasove da se ubace u vrbove
košare, ali Julije je malo u tome uţivao. Brojit će se samo glasovi njihovih izbornih jedinica, a
kako su bogatiji slojevi prvi glasovali, Prando je već vodio sa sedam prema ĉetiri ispred
Bibila. Nijedna od jedanaest prvih jedinica nije se izjasnila za Julija, i on je osjećao kako mu
znoj teĉe ispod pazuha pod togom kad je poĉinjala rasti dnevna toplina.

Već je znao da će najteţe biti pridobiti glasove najbogatijih slobodnjaka, ali gledati stvarnost
svakog izgubljena glasa bilo je gorko iskustvo. Konzuli i kandidati stajali su kraj njega u
dostojanstvenoj skupini, ali Pompej nije mogao skrivati koliko mu je zabavno pa je ĉavrljao s
robom koji mu je pruţao pehar hladna pića.
Julije je s mukom zadrţavao ugodan izraz na licu. Unatoĉ svim njegovim pripremama, rani
glasovi su mogli utjecati na kasnije jedinice i ishod bi za njega mogao biti katastrofalan. Po
prvi put nakon povratka u grad pitao se što će uĉiniti ako izgubi izbore.

Ostane li u gradu kojim bi vladali Bibil i Prando, to bi bio njegov kraj, u to je bio uvjeren.
Pompej bi našao naĉina da ga uništi, ako to ne bi uĉinio Svetonije. Bio bi prisiljen moliti
poloţaj u nekoj oĉajnoj rupi na rubovima rimskih pokrajina. Julije je nesvjesno klimao
glavom dok su njegove misli doticale sve gore i gore mogućnosti prateći izvikivanje glasova.
Prandovi i Bibilovi pristaše klicali su nakon svakog uspjeha i Julije se silom morao smiješiti u
znak ĉestitanja, iako se osjećao kao da pije kiselinu.

Rekao je samu sebi da ništa ne moţe uĉiniti i nakon toga je našao trenutaĉan mir. Rimljani su
glasovali u malenim drvenim pregradcima i predavali preokrenute tablice da diribitores ne
vide znakove koje su napravili. Nije moglo biti nikakve prisile na tom stupnju, i svako mito ili
spletka postajali su ništavni kad su graĊani stajali sami i dvaput utiskivali znak uz odabrana
imena. Unatoĉ tomu ljudi u gomili ĉuli su svaki ishod i svi će uskoro glasovati skupa s
mnoštvom ispred njih. Na mnogim izborima Julije je vidio kako se siromašniji staleţi šalju
natrag u Rim ĉim bi se postigla većina. Molio se da toga dana ne bude takav sluĉaj.

»… Cezar«, izviknuo je sluţbenik, i Julije je naglo podignuo glavu da ĉuje. Bilo je to na kraju
prvog staleţa i on je dobio posljednji njihov glas. Sada će doći na red oni s manje imovine i
bogatstva. I dok se smiješio, grizao se iznutra nastojeći da to ne pokazuje. Najveću je podršku
imao meĊu najsiromašnijima koji su u njemu vidjeli ĉovjeka koji se sam uspeo do toga
poloţaja. Ipak, ne osvoji li više glasova kod bogatijih, njegov narod ne će ni dobiti priliku da
zagrebe po vosku kraj njegova imena.

Rezultati drugog staleţa bili su ujednaĉeniji i Julije je stao malo uspravnije kad je ĉuo da
njegov broj raste s drugima. Prando je vodio ispred Bibila sa sedamnaest prema ĉetrnaest, dok
se pet jedinica izjasnilo za Julija povećavajući njegove nade. Vidio je da ne pati samo on.
Svetonijev je otac problijedio od izvanredne napetosti i Julije je slutio da njegov susjed ţeli to
mjesto jednako ţarko kao on. I Bibil je bio nervozan, oĉi su mu povremeno klizile do
Svetonija, gotovo kao da ga moli za milost.

Tijekom sljedećeg sata vodstvo se triput mijenjalo i na kraju je Svetonijev otac pao na treće
mjesto i daleko zaostao. Julije je vidio kako Svetonije oštrim korakom prilazi Bibilu. Debeli
se Rimljanin odmaknuo, ali Svetonije ga je zgrabio za mišicu i nešto mu oštro šapnuo na uho.
Zahvaljujući njegovoj srdţbi svi su to ĉuli, a Bibil je pomodrio u licu.

»Odustani, Bibile. Smjesta moraš odustati!« zareţao je Svetonije na njega, ne osvrćući se na

Pompejev pogled.

Bibil je nervozno kimnuo, sav u grĉu, ali Pompej je spustio krupnu ruku na njegova pleća, kao
da ondje nije bilo Svetonija koji se ţurno odmaknuo da ne doĊe u dodir s konzulom.

»Nadam se da ne razmišljaš o napuštanju borilišta, Bibile«, rekao je Pompej.

Bibil je ispustio zvuk koji je mogao biti nekakav odgovor, ali Pompej se nije zaustavio da ga
ĉuje.
»Postigao si lijep uspjeh u prvim staleţima, i to bi mogao još poboljšati prije završetka. Izdrţi
do kraja i tko zna? Ako i ne uspiješ, uvijek ima mjesta za stare obitelji u Senatu.«

Bibil je navukao bolestan izraz preko lica i Pompej ga je potapšao udaljujući se od njega.
Svetonije se okrenuo ne pokušavajući ga ponovno nagovarati i hladno je gledao kako Bibil
dobiva još tri glasa.

Oko podne svaki je glas pozdravljalo klicanje dok su vinari prodavali svoj proizvod ţednoj
gomili. Julije je osjećao kako je dovoljno sposoban da se opusti i popije pehar vina, ali nije ga
mogao okusiti. Razmjenjivao je prazne rijeĉi s Bibilom, a senator Prando drţao se postrance i
samo ukoĉeno kimao kad bi mu Julije ĉestitao na osvojenom glasu. Svetonije nije bio nimalo
vješt u skrivanju emocija kao njegov otac, i Julije je stalno osjećao njegov pogled na sebi što
mu je išlo na ţivce.

Kad je sunce minulo zenit, Pompej je naredio da se razapnu platna radi hladovine. Stotinu je
izbornih jedinica glasovalo i Julije je bio drugi sa sedamnaest glasova ispred Pranda. Kako su
stvari stajale, Bibil i Julije će osvojiti mjesta, i svjetina je poĉinjala otvorenije iskazivati svoje
pristajanje, kliĉući i gurajući jedni druge da bi vidjeli kandidate. Julije je tada vidio kako
Svetonije izvlaĉi veliku crvenu krpu ispod toge i njome briše ĉelo. Bila je to ĉudna nametljiva
kretnja i Julije se tmurno nasmiješio bacivši pogled prema zapadu gdje se mogla vidjeti
zastava na Janikulu.

S Janikula se dobro mogao vidjeti ĉitav grad i njegova okolica. Visok jarbol uzdizao se iz
kamenog postolja na najvišoj toĉki, i ljudi koji su bdjeli nad sigurnosti grada nikada nisu s
njega skidali pogled. Bila je to obiĉno laka duţnost i više je dolikovala drevnim danima kad
se grad nalazio u trajnoj opasnosti od okolnih plemena. Te je godine Katilinina urota potvrdila
stalnu potrebu da se bdije, i oni koji su ţdrijebom dobili taj zadatak bili su budni i pozorni.
Bila su šetorica, ĉetiri mladića i dva veterana iz Pompejeve legije. Raspravljali su o
kandidatima dok su jeli hladan ruĉak, uţivajući u prekidu uobiĉajenih duţnosti. U suton će
završiti sluţbu uz zvuke dugaĉkog roga i sveĉano spuštanje zastave.

Nisu vidjeli ljude koji su iza njih puzali uz breţuljak sve dok kamenĉić nije udario o stijenu i
otkotrljao se niz strmu padinu ispod vrha. Mladići su se okrenuli da vide koja ih ţivotinja
uznemiruje, i jedan je uzviknuo s upozorenjem videći kako se gore veru naoruţani ljudi. Bilo
ih je sedam: krupni razbojnici puni oţiljaka koji su iskesili zube ugledavši malen broj
branitelja.

Pompejevi su ljudi skoĉili na noge, razbacavši hranu i prevrnuvši glineni vrĉ s vodom koja je
potamnila prašno tlo. Ĉim su trgnuli maĉeve bili su opkoljeni, ali znali su svoju duţnost i prvi
je razbojnik pao kao pokošen kad se previše pribliţio. Ostali su nasrnuli reţeći, ali tada se
drugi jedan glas prolomio zrakom.

»Stanite! Tko se makne poginut će«, viknuo je Brut. Trĉao je prema njima s dvadeset vojnika
za petama. Ĉak da je bio sam, bilo bi dovoljno. Malo ih je bilo u Rimu koji ne bi prepoznali
njegov srebreni oklop ili osvojeni maĉ sa zlatnim drškom.

Razbojnici su se smrznuli. Bili su to kradljivci i ubojice, i nikakvo ih iskustvo nije pripremilo

da se suoĉe s vojnicima svoga grada. Trebao im je samo ĉasak da se okane napada na zastavu
i trkom razbjeţe u svim pravcima niz strme padine. Dvojica su izgubila tlo pod nogama i
kotrljala se, odbacivši oruţje u panici. Kad je Brut stigao do jarbola, bio je lagano zadihan, a
Pompejevi su ga vojnici pozdravili zajapurenih lica.

»Bila bi sramota da nam je izbore prekinula šaka lupeţa, zar ne?« rekao je Brut gledajući za
sve manjim figurama bjegunaca.

»Siguran sam da bismo ih Slani i ja mogli zadrţati«, odgovori jedan Pompejev ĉovjek, »ali
ovi mladići su dobri deĉki i vjerojatno bismo izgubili jednoga ili dvojicu.« Ĉovjek zastade kad
mu je postalo jasno da nije baš pristojan prema onima koji su im priskoĉili u pomoć. »Bilo
nam je drago kad smo te vidjeli, gospodine. Zar ćeš ih pustiti da umaknu?«

Legionar se s Brutom primaknu rubu, gledajući kako napreduju razbojnici ispod njih. Brut
odmahnu glavom.

»U podnoţju imam nekoliko jahaĉa. Ne će stići do grada.«

»Hvala ti, gospodine«, odgovori vojnik i tmurno se nasmiješi. »Nisu ni zasluţili.«

»Moţeš li vidjeti koji kandidat u ovom ĉasu gubi?« upita Brut ţmireći prema tamnoj masi
graĊana u daljini. Mogao je razabrati gdje stoji Julije i vidjeti kako se crvena mrlja pojavljuje
na jednom ĉovjeku pokraj njega. Kimnuo je od zadovoljstva. Julije je imao pravo.

Pompejev vojnik slegnu ramenima. »Ne moţemo mnogo vidjeti odavde, gospodine. Misliš li
da je crvena krpa bila njihov znak?«

Brut se nasmija. »Nikada to ne ćemo moći dokazati, znaš. Moţda bi trebalo pridobiti one
lupeţe s malo zlata, da se okrenu protiv gospodara. Mnogo bolje nego da se njihova trupla
ostave strvinarima, što kaţeš?«

Vojnik se ukoĉeno nasmiješio. Znao je da njegov general ne voli toga ĉovjeka, ali srebreni mu
je oklop ulijevao strahopoštovanje. Moći će svojoj djeci priĉati kako se razgovarao s
najboljim maĉevateljem u Rimu.

»Daleko bolje, gospodine«, rekao je, »ako tako uĉine.«

»Oh, mislim da hoće. Moji jahaĉi znadu biti veoma uvjerljivi«, odgovorio je Brut
promatrajući zastavu koja je lepršala na povjetarcu iznad njegove glave.

Svetonije pogleda najusputnije što je mogao prema zastavi na Janikulu. Još se vijorila!
Zagrizao je donju usnu od ljutnje, pitajući se bi li trebao još jedanput izvući crvenu krpu ispod
toge. Zar su zaspali? Ili su samo uzeli njegov novac i sada sjede u nekoj krĉmi gdje se opijaju
kao svinje? Pomislio je da raspoznaje ljude kako se miĉu po tamnom hrptu i pitao se jesu li
ljudi koje je unajmio mogli vidjeti njegov znak. U tom ĉasu opazi kako mu se Julije smiješi,
kao da pogledom potvrĊuje da zna svaku njegovu misao. Svetonije pusti da mu ruke padne
niz bok i ukoĉi se, bolno svjestan rumenila koje se razlijevalo po njegovu vratu i obrazima.

Oktavijan je leţao u visokoj travi, dok je kraj njega na zemlji konj duboko i polagano disao.
Mjesecima su extraordinarii uvjeţbavali konje da budu u neprirodnim poloţajima, i sada su
trebali samo poloţiti ruku na njihove mekane nozdrve da ih smire. Gledali su kako razbojnici
klize i skaĉu niz Janikul i Oktavijan se nacerio. Julije je imao pravo rekavši da bi neki ljudi
mogli pokušati spustiti zastavu ako bi izbori krenuli protiv njih. Iako je to bio jednostavan
potez, posljedice bi bile katastrofalne. GraĊani bi pohitali natrag u grad i izbori bi se poništili.
Moţda bi ĉitav mjesec dana prošao prije nego što bi se opet okupili, a za to bi se vrijeme
mogle promijeniti mnoge stvari.

Oktavijan je ĉekao dok se bjegunci nisu primaknuli, zatim je lagano zazviţdao, prebacivši
nogu preko sedla dok mu je konj ustajao. Preostala dvadesetorica glatko su se uzvinula s njim,
našavši se u sedlima prije nego što su im se konji potpuno uspravili.

Lupeţima se u trku uĉinilo kao da je pred njima ĉitavo naoruţano konjaništvo izronilo iz
zemlje. Njih sedmoricu je istog trena obuzela panika te su pali niĉice ili podignuli ruke na
predaju. Oktavijan je isukao maĉ gledajući ih u oĉi. Njihov ga je voĊa obeshrabreno pogledao,
zatim okrenuo glavu i pljunuo u visoku travu.

»Samo naprijed. Završimo s tim«, rekao je.

Usprkos prividnu pomirenju sa sudbinom, lopov je bio potpuno svjestan poloţaja jahaĉa i
opustio se tek kad je svaki mogući put uzmaka bio zaprijeĉen. Ĉuo je da ĉovjek moţe biti brţi
od konja na kratku razmaku, ali dok je gledao sjajne konje oko sebe to mu nije izgledalo
vjerojatno.

Kad im je oduzeto nekoliko posljednjih maĉeva, Oktavijan je odvezao kacigu sa sedla i stavio
je na glavu. Perjanica se blago njihala na povjetarcu, povećavajući njegovu visinu i dajući mu
opasan izgled. Pomisli kako je kaciga vrijedila dobar dio njegove plaće koji je otišao na
kupovinu. Sada su ga razbojnici listom gledali, ĉekajući nju s jezom nareĊenje da budu
sasjeĉeni.

»Ne oĉekujem da će se ikada podignuti optuţnica protiv vašega gospodara«, rekao je

Oktavijan.

VoĊa je opet pljunuo. »Ne znam nikakva gospodara, vojniĉe, osim moţda srebra«, rekao je i
lice mu je iznenada poprimilo lukav izgled sluteći da se nešto sprema.

»Bila bi sramota ako bi se izvukao ĉak i bez dobrih batina, što kaţeš?« bezazleno je upitao
Oktavijan.

Razbojnici su kimnuli, jer je i najsporiji meĊu njima poĉinjao shvaćati da ne će doći nareĊenje
da ih pobiju.

»Ja ga mogu pronaći, ako nas pustiš«, rekao je njihov voĊa pokušavajući zatomiti nadu.
Ĉovjek odrastao u gradu osjećao je nekakav uţas pred konjima. Nikada zapravo nije ni vidio
koliko su veliki pa se sav stresao kad je jedan zafrktao iza njega.

Oktavijan je bacio zveckavu kesicu u zrak i ĉovjek ju je uhvatio, osjetivši njezinu teţinu prije
nego što će nestati u njegovim njedrima.

»Izvršite posao znalaĉki«, rekao je Oktavijan ustuknuvši s konjem da ostavi prolaz za ljude.
Neki su pokušali pozdraviti dok su hodali izmeĊu jahaĉa i polazili natrag prema gradu.
Nijedan se nije usudio pogledati iza sebe.
Prije nego što je glasovala posljednja izborma jedinica, Julije je znao da su on i Bibil osvojili
konzulska mjesta za iduću godinu. Sjetio se gibanja pĉela kad su se senatori okupili oko njih
dvojice i on se nasmiješio videći izraz zadovoljstva na Bibilovu licu.

Julija su tapšali po ramenima i stezali mu ruku bezbrojni ljudi koje je jedva poznavao, i prije
nego što je potpuno razumio promjenu u svojem poloţaju, primao je pitanja i zahtjeve za
budući rok sluţbe, ĉak su mu govorili koje mu se mogućnosti otvaraju za ulaganja. GraĊani
Rima, obavljajući formalnu duţnost kao comitia centuriata,13 odredili su dva nova ĉovjeka
kojima će polagano krv sisati, i Julije je osjećao kako ga opterećuje i ljuti njihova pozornost.
Gdje su ti nasmiješeni pristalice bili kad je vodio kampanju?

U usporedbi s plitkom srdaĉnosti ĉlanova Senata, ĉestitke od strane Pompeja i Krasa pruţile
su mu pravo zadovoljstvo, osobito kad je znao da bi Pompej radije grizao staklo nego
izgovorio koju rijeĉ. Julije je stisnuo ponuĊenu ruku ne pokazujući nikakva oduševljenja, dok
su mu se misli već bavile budućnošću. Bez obzira na to koga su graĊani izabrali da vodi
Senat, konzuli na odlasku imali su i dalje moć u gradu. Samo bi ih budala prezrela u trenutku
trijumfa.

Gradski sluţbenik se popeo na malu platformu da raspusti posljednje jedinice. Pognuli su

glave dok im je glasno izricao zahvalnu molitvu, završavajući s tradicionalnom zapovijedi:
»Discedite!«14

GraĊani su uĉinili kako im je reĉeno i raspršili se, smijući se i zbijajući šale dok su se
zapućivali prema zapeĉaćenu gradu.

Svetonije i njegov otac iskazali su poštovanje i Julije je s njima toplo govorio, znajući da je to
prigoda za popravljanje mostova koji su porušeni za vrijeme kampanje i u prošlosti. Mogao je
sebi dopustiti takvu gestu i ĉinilo se da Prando prihvaća njegove dobre ţelje dok se lagano
klanjao novoizabranom rimskom konzulu. Njegov sin Svetonije gledao je ravno kroz njega,
lice mu je bilo blijedo od poraza.

Pompejevi su ljudi doveli konje i Julije je podignuo pogled kad mu je pruţena uzda. S leĊa
sivoga konja gledao ga je odozgor Pompej, s neodgonetljivim izrazom lica.

»Proći će još sati prije nego što se sastane Senat da potvrdi izbore, Julije. Ako sada pojašeš s
nama, Kurija će biti samo za nas.«

Kras se sagnuo niz vrat svoga konja da s njim prisnije govori. »Hoćeš li mi još jedanput
povjerovati?«

Julije je pogledao obojicu, osjećajući meĊu njima laganu napetost dok su ĉekali njegov
odgovor. Nije oklijevao, uzvinuvši se u sedlo i podiţući ruku prema okupljenim ljudima koji
su promatrali što se meĊu njima zbiva. Klicali su mu dok se okretao i pojurio niz prostrano
polje s drugom dvojicom, dok je Pompejeva konjaniĉka centurija krenula za njima kao
pratnja. Pred njima se razmicalo mnoštvo a njihove su sjene padale iza njih.
 20. POGLAVLJE
Grad je bio ĉudnovato prazan bez biraĉa dok su tri ĉovjeka jahala kroz puste ulice. Julije se
sjetio olujne noći kad je sišao u zatvorske ćelije i vidio muĉenje Katilininih ljudi. Pogledao je
Krasa kad su sjahali pred Senatom, i starac je podignuo obrve pogaĊajući razlog pozornosti.

Julije nikada nije ušao u senatsku zgradu a da je nisu ispunjavali ljudi u klupama. Izvanredno
je odjekivala, vraćajući svaki koraĉaj dok su zajedno zauzimali mjesta kraj govornice. Vrata
su ostala otvorena i sunce je prodiralo u obliku zlatne pruge tako da su mramorni zidovi
izgledali lagano i prozraĉno. Julije se naslonio na tvrdu drvenu klupu s osjećajem beskrajna
zadovoljstva. Tek je poĉinjao bivati svjestan svoga izbora i jedva se susprezao da se pri toj
pomisli ne nasmiješi sam sebi.

»Kras i ja mislimo da bi nam svima mogao biti koristan privatan razgovor prije zasjedanja
Senata«, poĉeo je Pompej. Ustao je i poĉeo koraĉati dok je govorio. »Ostavljajući po strani
cvjetne rijeĉi za publiku, meĊu nama trojicom ima malo prijateljstva. Postoji poštovanje,
nadam se, ali nema velike ljubavi.« Zastao je, a Kras je slegnuo ramenima. Julije ništa nije
rekao.

»Ako ne postignemo nekakav dogovor za sljedeću godinu«, nastavio je Pompej, »oĉekujem

da će to biti izgubljeno vrijeme za grad. Vidjeli ste kakav utjecaj ima Svetonije na Bibila.
Ĉitav je Senat godinama slušao njegovo blejanje protiv tebe. Oni će zajedniĉki odgaĊati ili
ometati sve što predloţiš tako da se ništa ne bude moglo uĉiniti. To ne će biti dobro za Rim.«

Julije pogleda ĉovjeka, sjetivši se kako su se prvi put sreli upravo u toj dvorani. Pompej je bio
nenadmašan taktiĉar na bojištu i u Senatu, ali sada se skupa s Krasom suoĉavao s gubitkom
moći i poštovanja što su ih uţivali. To je bio pravi razlog toga privatnog sastanka, a ne briga
da se što bolje iskoristi Julijeva konzularna godina. Nagodba je jamaĉno bila moguća, ako bi
našao uvjete koji će svu trojicu zadovoljiti.

»Već sam o tome razmišljao«, rekao je Julije.

Svetonije je jahao natrag prema konjušnicama krĉme blizu gradskih vrata gdje je uzeo sobu za
dan izbora. Njegov je otac jedva s njim progovorio i samo je kimnuo kad mu je Svetonije
izrazio ţaljenje zbog poraza. Senator Prando je brzo i šutke pojeo obrok prije nego što će poći
gore u sobu, ostavljajući sina da utapa vlastito izjalovljenje nada u jeftinu vinu.

Otvorila su se vrata krĉme i Svetonije podignu pogled, nadajući se da će ugledati Bibila koji
dolazi da mu se pridruţi. Njegov se prijatelj bez sumnje vratio u svoju palaĉu u središtu grada
i sad ga nije bilo briga ni za što na svijetu dok su ga masirali njegovi privlaĉni robovi.
Svetonije još nije bio poĉeo uzimati u obzir što sve povlaĉi za sobom izbor Bibila za konzula.
Najprije je u panici pomislio kako će zbog imuniteta njegova poloţaja izgubiti vlast nad tim
ĉovjekom, ali to je istog ĉasa odbacio. Imao imunitet ili ne, Bibilu će utjerivati strah u kosti
mogućnost da njegove navike postanu općenito poznate u gradu. Moţda bi moglo biti i
korisno imati debelog prijatelja na ĉelu Senata. To nije bilo ono što je planirao, ali moglo bi
biti zanimljivo imati konzula koji će ga slijepo slušati.

Došljak je bio stranac i Svetonije ga je zanemario nakon prvog pogleda. Bio je previše pijan
da bi se trgnuo kad se ĉovjek nakašljao i poĉeo govoriti.
»Gospodine, momak u konjušnici kaţe da nešto nije u redu s tvojim konjem. On misli da mu
se zabio trn u kopito.«

»Dat ću da ga biĉuju bude li tako«, odsjekao je Svetonije i naglo ustao. Jedva je primjećivao
ĉvrst stisak na ramenu koji je njime upravljao kad su iz krĉme izišli u tamu.

Noćni je zrak donekle odagnao vinsku maglu iz njegovih misli, i on se istrgnuo iz ruke koja
ga je obgrlila kad su ušli u niske konjušnice. Ondje su bili neki ljudi, previše njih da bi se
brinuli o konjima. Cerili su mu se dok je hladna panika obuzimala njegovu uzavrelu krv.

»Što ţelite? Tko ste vi?« proderao se Svetonije.

VoĊa razbojnika istupio je iz sjene i Svetonije je uzmaknuo pred izrazom na licu toga
ĉovjeka.

»Ovo je samo moj posao, ja odradim ono za što sam plaćen, kad mogu«, rekao je zakoraĉivši
prema mladom Rimljaninu.

Svetonija su ĉvrsto drţali za obje mišice kad se poĉeo otimati, a jedna ruka mu je zaĉepila
usta.

VoĊa je prijeteći stisnuo šake.

»Ugasite svjetiljke, momci. Za ovo mi ne treba svjetla«, rekao je i u iznenadnoj tami zaĉulo se
potmulo bubnjanje teških udaraca.

Julije poţali što se prethodne noći nije naspavao. Pritiskivao ga je umor, ali sada, više nego
ikada, morao je biti oštrouman u pregovorima s ta dva ĉovjeka.

»Vas dvojica skupa i dalje raspolaţete s dovoljno potpore u Senatu da moţete provesti sve što
ţelite.«

»Osim ako ne bude konzulova veta«, smjesta odgovori Pompej.

Julije slegnu ramenima. »Nemojte se na to obzirati. Ja ću se pobrinuti za Bibila kad doĊe

vrijeme.«

Pompej trepnu prema njemu a Julije nastavi.

»Bez te smetnje, dovoljna je vaša stranka u Senatu. Pitanje je samo što vam ja moram dati da
bih osigurao vašu potporu.«

»Ja ne mislim…« poĉe Kras ukoĉeno, ali Pompej podiţe ruke.

»Pusti ga da govori, Krase. Nas dvojica smo o tome dovoljno raspravljali ne našavši rješenja.
Ţelim ĉuti što je njemu na pameti.«

Julije se osmjehnu zbog njihove pohlepe. »Kras ţeli trgovinu. Mogli bismo mu zajamĉiti
apsolutan monopol u svim rimskim zemljama. Dozvolu na dvije godine, recimo. Imao bi u
šaci svaku kovanicu u našim posjedima, i ĉvrsto vjerujem da će se ukupno bogatstvo povećati
pod njegovom ĉvrstom rukom. Koliko ja poznajem Krasa, rimska će riznica nabreknuti za
manje od godinu dana.«

Kras se nasmiješio toj laski, ali nije se moglo reći da je naroĉito ganut. Julije se nadao da će
starac pasti u iskušenje kad mu se ponudi samo dozvola, ali nagodba je morala svakoga
zadovoljiti ili bi pala na prvom ispitu.

»Ali moţda to nije dovoljno?« reĉe Julije, promatrajući ih pozorno.

Pompejeve su oĉi zasjale od zanimanja a Kras se duboko zamislio. Ĉudesno ga je opajala

ideja o posvemašnjem nadzoru nad trgovinom i znao je bolje nego Julije što bi mogao postići
s tim ovlaštenjem. Jednim udarcem njegovi bi konkurenti pali na prosjaĉki štap, a njihove bi
kuće i robovi otišli na draţbu. Za kratko vrijeme mogao bi utrostruĉiti zemljišne posjede i
raspolagati najvećom trgovaĉkom flotom na svijetu. Mogao bi zanemarivati gubitke u
olujama i slati svoje brodove u daleke zemlje, u Egipat i Indiju, ĉak do bezimenih mjesta.
Ništa se od toga nije pokazalo na njegovu licu. Kras se pomno namrštio da pokaţe tomu
mladiću kako ga još mora nagovarati, dok mu se duh naslaĊivao mišlju na flotu koju će
okupiti.

»A što ti traţiš za sebe, Julije?« reĉe Pompej s nestrpljenjem.

»Ţelim šest mjeseci u Senatu, da radim s vama uz uzajamnu potporu. Obećanja koja sam dao
rimskom narodu nisu bila isprazna. Ţelim provesti nove zakone i uredbe. Neke će promjene
uznemiriti tradicionalnije ĉlanove Senata i moram imati vaše glasove da nadjaĉam njihove
primjedbe. Narod me je izabrao, nemojmo dopustiti da nas sprijeĉi Bibil ili ĉopor krezubih
staraca.«

»Ne vidim koja je moja korist u ovakvoj nagodbi«, napomenu Pompej.

Julije podiţe obrve. »Osim dobrobiti Rima, naravno.« Nasmiješio se da ublaţi ţalac kad se
Pompej zacrvenio, znajući da bi sve mogao izgubiti s jednim pogrješnim korakom.

»Tvoje su ţelje priliĉno jednostavne, prijatelju moj«, nastavio je Julije. »Ti hoćeš poloţaj
diktatora, iako bi se moţda opirao tom imenu. Kras i ja poduprijet ćemo svaki prijedlog koji
podneseš u Senatu. MeĊu nama reĉeno, mogli bismo imati cijeli Senat pod nogama.«

»To nije sitnica«, reĉe Pompej mirno. Julijev je prijedlog potpuno potkopao njegovu nakanu
da ima dvojicu konzula koji će jedan drugoga sprjeĉavati, ali Pompej nije imao snage da to
spomene.

Julije kimnu. »Ne bih to ponudio kad bih mislio da si manji ĉovjek, Pompeju. Razmimoilazili
smo se u prošlosti, ali nikada nisam posumnjao u tvoju ljubav prema ovom gradu, a tko te
bolje poznaje od mene? Skupa smo uništili Katona, sjećaš se? Pod tobom Rim ne će patiti.«

Laska je moţda bila malko oĉita, iako je Julije na svoje iznenaĊenje zakljuĉio da on barem
djelomice u nju vjeruje. Pompej je vojskovoĊa i branit će interese Rima, odluĉno i snaţno,
iako ih nikada ne će proširiti.
»Ja ti ne vjerujem, Cezare«, reĉe Pompej bez uvijanja. »Sva ta obećanja mogu se svesti ni na
što ako ne budemo ĉvrsto povezani.« Zastao je i malko se nakašljao. »Trebam tvoj zalog
dobre volje, dokaz tvoje potpore koji je nešto više nego zrak.«

»Reci mi što ţeliš«, reĉe Julije i slegnu ramenima.

»Koliko je stara tvoja kći?« upita Pompej. Lice mu je bilo smrtno ozbiljno i Julije je smjesta
razumio što hoće reći.

»Deset godina«, odgovorio je. »Premlada za tebe, Pompeju.«

»Ne će uvijek biti premlada. Veţi se svojom krvlju uza me i prihvatit ću tvoja obećanja. Moja
je ţena u grobu više od tri godine, a ĉovjek nije stvoren da bude sam. Kad joj bude ĉetrnaest,
pošalji mi je i ja ću se njome oţeniti.«

Julije protrlja oĉi. Toliko je mnogo ovisilo o sklapanju ugovora s dvojicom starih vukova.
Kad bi njegova kći bila jedan od njegovih vojnika, znao je da bi je ţrtvovao ne razmišljajući
ni trenutka u igri s takvim ulozima.

»Šesnaest. Bit će ti mladenka sa šesnaest godina«, reĉe naposljetku.

Pompeju zasjaše oĉi i on kimnu, pruţajući ruku. Julije je osjetio hladnoću kad ju je stisnuo.
Dobio je obojicu, bude li mogao sloţiti završne dijelove, ali problem Krasa još mu je
pomućivao misli. U tihoj Kuriji Julije je mogao ĉuti Pompejeve vojnike kako stiţu na Forum,
i jeka njihovih koraka dala mu je odgovor.

»I jednu legiju, Krase«, rekao je Julije razmislivši na brzinu. »Novi orao na Marsovoj poljani,
ponosno poboden u tvoje ime. Ljudi koje ću pola godine vjeţbati i s njima pomiješati najbolje
svoje ĉasnike. Novaĉit ćemo ih po svoj zemlji, desetke tisuća priprostih ljudi koji nikada nisu
imali prilike boriti se za Rim. Oni će postati tvoji, Krase, a mogu ti reći iz iskustva da nema
veće privrţenosti ili radosti nego što je formiranje legije. Ja ću ih ustrojiti, ali ti ćeš nositi
generalsku perjanicu.«

Kras oštro pogleda obojicu razmatrajući ponudu. Ţudio je neprestano za zapovjedništvom,

naroĉito poslije katastrofe sa Spartakom, ali ga je sputavala sumnja da ne bi mogao tako
lagano zapovijedati kao Pompej i Cezar. Dok je slušao Julija ĉinilo mu se da je to ipak
moguće, ali je ipak pokušao govoriti da objasni svoju dvojbu.

Julije mu poloţi ruku na podlakticu.

»Ja sam doveo ljude iz Afrike i Grĉke i od njih napravio vojnike, Krase. Više ću uĉiniti s
ljudima rimske krvi. Katilina je vidio slabost koju moramo ukloniti ako Rim ţeli napredovati
s tvojom trgovinom, zar ne? Prije svega ostaloga, grad treba dobre ljude na zidinama.«

Kras porumenje. »Moţda ja… nisam ĉovjek koji bi ih vodio, Cezare«, reĉe kroz stisnute zube.

Julije je mogao zamisliti koliko ga je stajalo da to prizna pred Pompejem, ali je odrješito
odgovorio: »Nisam ni ja to bio dok mi nisu Marije i Renije, da, i Pompej, pokazali kako se to
radi, primjerom i vjeţbom. Nitko ne uskoĉi kao zreo ĉovjek u tu ulogu, Krase. Ja ću biti s
tobom na prvim koracima, a Pompej će uvijek biti tu. On zna da je Rimu potrebna još jedna
legija za zaštitu. Sumnjam da bi htio išta manje u gradu koji ga sluša.«

Obojica su pogledala Pompeja i on je smjesta odgovorio.

»Što god budeš trebao, Krase. Istina je to što kaţe.« Prije nego što su mu mogli iĉim uzvratiti
osim smiješkom, Pompej je nastavio. »Lijepu sliku stvaraš za nas dvojicu, Julije. Kras sa
svojom trgovinom, ja sa svojom mladenkom i gradom koji volim. Ali nisi nam rekao cijenu
svoje velikodušnosti. Reci je sada.«

Kras upade. »Prihvatit ću ove uvjete, uz dva dodatka. Dozvolu na pet godina, a ne na dvije, i
da moj najstariji sin Publije bude uzet u Desetu kao ĉasnik, tribun. Ja sam star ĉovjek, Julije.
Moj će sin voditi tu legiju poslije mene.«

»Na to mogu pristati«, reĉe Julije.

Pompej nestrpljivo proĉisti grlo. »Ali što ti ţeliš, Cezare«

Julije opet protrlja oĉi. Nije uzimao u obzir vezanje svoje obitelji s Pompejevom lozom, ali
njegova bi se kći jednim potezom podignula do najvišeg društvenog poloţaja u Rimu. Bila je
to poštena trgovina. I Pompej i Kras bili su predugo u politici da bi odbili takvu nagodbu, a
ono što im je on ponudio bilo je beskrajno bolje nego bijedan gubitak moći i utjecaja, makar i
djelomice. Juliju je bila poznata ovisnost o zapovijedanju. Nije bilo većeg zadovoljstva od
upravljanja. Kad ih je pogledao, njegove su oĉi bile svijetle i oštre.

»Kad proĊe mojih šest mjeseci u gradu i kad se zakoni koje ţelim upišu u zakonike, onda sve
postaje jednostavno. Ţelim povesti svoje dvije legije u nove zemlje. Opunomoćit ću Pompeja
i hoću da obojica potpišete naredbe koje mi daju potpunu slobodu novaĉenja vojnika,
sklapanja ugovorâ i donošenja zakonâ u ime Rima. Izvješća ću slati samo ako budem drţao da
je to prikladno. Nikomu ne ću odgovarati osim samu sebi.«

»Hoće li to biti zakonito?« upita Kras.

Pompej kimnu. »Budem li imao konzulovo opunomoćenje, bit će. Bilo je takvih sluĉajeva.«
Pompej se namršteno zamisli. »Kamo ćeš povesti te legije?« upita.

Julije se nasmiješi, ponesen vlastitim oduševljenjem. Koliko se prepirao s prijateljima oko

odredišta! Ali na kraju je ostao samo jedan izbor. Aleksandar je bio pošao na istok i ta je staza
dobro utrta. On će krenuti na zapad.

»Ţelim divlju zemlju, gospodo«, rekao je. »Ţelim Galiju.«

Pod punom bojnom opremom Julije je oštro koraĉao kroz noć, uputivši se prema Bibilovoj
kući. Pompej i Kras su vjerovali da poznaje neki naĉin kako će ušutkati kolegu konzula, ali
istina je bila da nije imao jasnu ideju što uĉiniti da sprijeĉi Bibila i Svetonija koji bi mogli
izvrgnuti ruglu njegove planove.

Julije je stiskao šake dok je koraĉao. Odrekao se kćeri i predao vrijeme i novac i vlast u ruke
Pompeja i Krasa. Zauzvrat će imati veću slobodu nego što ju je imao ijedan vojskovoĊa u
povijesti Rima. Scipion Afriĉki nije imao raspon ovlaštenja kakav će Julije imati u Galiji. Ĉak
je i Marije odgovarao Senatu. Julije je znao da ne će dopustiti da mu sve to ispadne iz ruku
zbog jednog ĉovjeka, bez obzira na ono što mora uĉiniti.

Gomila se pred njim razmicala dok je oštro stupao. Prestajali su govoriti ljudi koji bi ga
prepoznali. Izraz na licu novoga konzula otklanjao je svaki pokušaj pozdravljanja ili
ĉestitanja, i mnogi su se pitali kakve su vijesti mogle tako naljutiti ĉovjeka na sam dan
njegova izbora.

Julije ih je ostavljao iza sebe da mrmljaju dok se pribliţavao velikoj kapiji i stupovima
Bibilova doma. Njegova je odluka oĉvrsnula kad je podignuo šaku da lupne po hrastovim
vratima. Nitko mu ne će zanijekati taj posljednji korak.

Na njegov poziv odazvao se mladi rob s teško naliĉenim licem što mu je davalo lascivan
izgled ĉak i kad je prepoznao posjetitelja i razrogaĉio oĉi od iznenaĊenja.

«Ja sam rimski konzul. Je li ti poznat zakon?«

Rob kimnu sav uţasnut.

»Onda ne zatvaraj vrata preda mnom. Ako dodirneš moj rukav bit ćeš mrtav. Došao sam
posjetiti tvoga gospodara. Uvedi me unutra.«

»Konzule…«

Djeĉak je pokušao kleknuti i Julije se izderao na njega.

»Smjesta!«

Naliĉenog djeĉaka nije trebalo više poticati. Okrenuo se i gotovo pobjegao od Julija, ostavivši
vrata širom otvorena prema ulici.

Julije je išao za njim, prolazeći kroz prostorije gdje su ga gledale skupine sliĉne djece koja bi
se ukipila dok je išao dalje. Jedno ili dvoje njih kriknulo je od zaprepaštenja i Julije se u njih
zagledao. Zar nije bilo odraslih u toj kući? Njihova odjeća više ga je podsjećala na Servilijine
kurve nego…

Gotovo je izgubio mladog roba iza ugla kad mu je sijevnula misao. Tada je pohitao i rob je
povećao brzinu kroz predsoblja i hodnike dok nisu skupa upali u veliku osvijetljenu
prostoriju.

»Gospodaru!« zavapio je djeĉak. »Konzul Cezar je ovdje!«

Julije je zastao, lagano zadihan od srdţbe koja je kolala njegovim ţilama. Bibil je bio u
prostoriji i Svetonije je stajao nagnut nad njim, šapćući mu nešto na uho. Lijepi su robovi
stajali uz rubove, a dva su se naga djeĉaka protezala na podu. Julije je vidio da im lica gore od
vina i da su im oĉi starije nego put. Stresao se kad se licem okrenuo prema Svetoniju.

»IziĊi«, rekao je.

Svetonije se bio polagano pridignuo kao u transu nakon Julijeva ulaska. Lice mu je bilo
podbuhlo i ovješeno, a zgrušana krv zaĉepila mu je nosnice. Izraz mu je bio ruţan od zlobe
dok se borio sa sukobljenim osjećajima. Konzul se ne smije dotaknuti, konzul se ne smije
zaustaviti. Ni poloţaj u Senatu ne bi spasio Svetonija nakon takva prijestupa.

Julije nehajno spusti ruku na maĉ. Znao je da će Bibil biti slabiji bez svoga prijatelja. Julije je
to znao i kad nije imao batine koju će zariti u utrobu toga debelog ĉovjeka. Sada ju je našao.

Dok je Svetonije gledao u Bibila traţeći potporu, nije našao ništa drugo osim uţasa na
konzulovu mesnatom licu. Svetonije je ĉuo kako Julije koraĉa mramornim podom i dalje je
odgaĊao odlazak, ĉekajući rijeĉ koja će mu dopustiti da ostane.

Bibil je gledao kao dijete u zmiju kad se Julije pribliţio Svetoniju i nagnuo se prema njemu.
Svetonije je ustuknuo korak natrag.

»IziĊi«, ponovio je Julije mirno i Svetonije je pobjegao.

Kad se Julije okrenu prema Bibilu, konzul je progovorio zamuckujući.

»Ovo je moj d-dom…« pokušao je reći.

Julije je zaurlao na njega i snaga zvuka nagnala je Bibila da se natraške svali na poĉivaljku.

»Smeće jedno! UsuĊuješ se sa mnom govoriti dok ta djeca sjede kraj tvojih nogu! Da te sada
ubijem, to bi bio blagoslov za Rim. Ne, još bolje, trebao bih ti odsjeći posljednju stvar koja te
ĉini muškarcem. Uĉinit ću to, sada.«

Julije isuka maĉ i poĊe prema poĉivaljci, a Bibil vrisnu i rukama stisnu tkaninu na sebi
pokušavajući uzmaknuti. Ronio je gorke suze dok je Julije drţao blistavu oštricu blizu
njegovih prepona.

Bibil se smrznuo. »Molim te«, zacvilio je.

Julije je micao oštricom gurajući je sve dublje meĊu nabore tkanine. Bibil se odupro o naslon
poĉivaljke ali dalje se nije mogao povući.

»Molim te, što god hoćeš…« Poĉeo se gušiti u navali jecaja koji su suzama dodavali sjajnu
sluz dok mu je lice jedva zadrţavalo ljudski izraz.

Julije je znao da su SuĊenice sve poloţile u njegove ruke. Najhladniji njegov dio uţivao je u
otkriću takve Bibilove slabosti. Nekoliko probranih prijetnja i taj ĉovjek ne će više pomoliti
lice u Senatu. Dok još nije poĉeo govoriti, jedno se dijete pomaknulo i Julije ga je pogledao.
Djeĉak nije gledao u Julija, nego u svoga gospodara, isteţući vrat da bolje vidi. Primijetio je
mrţnju koja je uţasno izgledala na tako mladu licu. Djeĉakova su se rebra jasno mogla vidjeti
i vrat mu je nosio ljubiĉaste masnice. Julije shvati da je njegova kći iste dobi. Okrenuo se
gnjevno prema Bibilu.

»Prodaj svoje robove. Prodaj ih gdje ih nitko ne će muĉiti, i pošalji mi adrese da ih mogu
pojedinaĉno provjeriti. Ţivjet ćeš sam, ako ti uopće dopustim da ţiviš.«
Bibil je kimnuo, dok mu je podvoljak podrhtavao. »Da, da, hoću… nemoj me uškopiti.« Iz
njega je opet provalila struja bijednih zvukova, i Julije ga je dvaput udario po licu. Glava mu
se trznula natrag i tanak mlaz krvi poĉeo mu je teći preko usana dok je vidljivo drhtao.

»Ako te vidim u Senatu, ne će te zaštititi imunitet, kunem ti se svim bogovima. Pobrinut ću se

da te odvedu na neko mirno mjesto gdje će te danima ţeći i lomiti. Molit ćeš ih da te
skonĉaju.«

»Ali ja sam konzul!« protisnu Bibil.

Julije se nagnu i pritisnu ga vrškom maĉa prisiljavajući ga da poĉne dahtati.

»Samo po imenu. Ne ţelim imati takva ĉovjeka u Senatu. Nikada dok sam ţiv. Isteklo je tvoje
vrijeme u onoj kući.«

»Moţe li me sada muĉiti?« upita odjednom rob djeĉak.

Julije ga pogleda i vidje da je ustao, pa odmahnu glavom.

»Onda mi daj noţ. Ja ću ga uškopiti«, reĉe djeĉak.

Julije mu pogleda u oĉi i vidje u njima samo odluĉnost.

»Izgubit ćeš ţivot ako to uĉiniš«, reĉe Julije blago.

Djeĉak slegnu ramenima. »Isplati se«, reĉe on. »Daj mi noţ i to ću uĉiniti.«

Bibil otvori usta a Julije opako zamahnu maĉem.

»Ti šuti. Ovdje ljudi vode razgovor. Ti u njemu ne sudjeluješ.« Okrenuo se prema malom
robu i vidio da stoji uspravnije nakon tih rijeĉi.

»Ne ću te zaustaviti, momĉe, ako tako ţeliš, ali meni je korisniji ţiv nego mrtav. Barem
zasada.« Truplo bi znaĉilo nove izbore i novog protivnika koji moţda ne bi imao Bibilovih
slabosti. Ipak Julije nije rekao djeĉaku da se udalji.

»Ti hoćeš da ostane ţiv?« upitao je djeĉak.

Julije ga je dugo gledao prije nego što će kimnuti.

»U redu«, nastavio je djeĉak. »Ali ja bih ţelio otići odavde veĉeras.«

»Mogu ti naći smještaj, momĉe. Zahvalan sam ti.«

»Ne samo ja. Svi mi. Ne ţelimo više ovdje provoditi noći.«

Julije ga pogleda s iznenaĊenjem. »Svi vi?«

»Svi mi«, reĉe rob uzvraćajući pogled bez ikakva kolebanja. Julije je prvi skrenuo oĉima u
stranu.
»Dobro, djeĉaĉe. Skupi ih kraj izlaznih vrata. Ostavite me naĉas nasamo s Bibilom i ja ću doći
za vama.«

»Hvala, gospodine«, reĉe djeĉak. Za nekoliko trenutaka sva su djeca s njim nestala iz sobe, i
jedino se ĉuo zvuk Bibilova muĉna disanja.

»Kako si o-otkrio?« prošapta Bibil.

»Dok ih nisam vidio, nisam znao da si takav. A da ih i nisam vidio, na tebi se ĉitala krivnja.«
Julije zaurla: »Upamti, doznat ću budeš li doveo novu djecu u svoju kuću. Ako ĉujem da je
ijedno dijete prošlo kroz tvoja vrata, znat ću što to znaĉi i ne ću te štedjeti. Jesi li razumio?
Senat je sada moj. Potpuno.«

Pri posljednjim rijeĉima Julije trznu maĉem i Bibil vrisnu, pomokrivši se od uţasa. Jauĉući
hvatao se za sve veću mrlju mokraće obojene krvlju. Julije zadjenu maĉ i poĊe prema izlazu
gdje se okupilo više od trideset robova.

Svaki je bjegunac drţao smotak odjeće pod rukom. Oĉi su im bile krupne i pune straha na
svjetlu svijeća, a tišina je bila gotovo bolna kad su se svi okrenuli da ga pogledaju.

»U redu. Noćas ćete ostati u mojoj kući«, rekao je Julije. »Naći ću vam obitelji koje su
izgubile dijete i koje će vas zavoljeti.« Sreća na njihovim licima posramila ga je više od
svakoga prijekora. Nije bio došao u tu kuću po njih.

21. POGLAVLJE
Ljeto je došlo i prošlo sa svojim dugim danima punim posla, ali zima je još bila daleko kad je
Julije uzjahao konja kraj Kvirinalskih vrata, spreman da se pridruţi legijama na Marsovoj
poljani. Pogledao je oko sebe dok je hvatao uzdu, pokušavajući urezati u pamćenje tu
posljednju sliku grada. Tko zna koliko će se dugo morati zadrţati u dalekoj Galiji? Rijetki
trgovci i putnici koji su bili u malenom rimskom taboru u krajnjem podnoţju Alpa govorili su
da je to surovo mjesto, hladnije od svih krajeva koje su upoznali. Julije je iskoristio zajmove
da kupi krzna i namirnice za deset tisuća vojnika. Znao je da će se na kraju svoditi raĉuni, ali
nije dopustio da mu misao na dug pokvari posljednje trenutke u njegovu gradu.

Kvirinalska su se vrata otvorila i Julije je mogao kroz njih vidjeti Marsovu poljanu s
vojnicima koji su ga strpljivo ĉekali u sjajnim ĉetvorinama. Julije je sumnjao da igdje postoji
legija kakva je Deseta, a Brut se teško muĉio da od unovaĉenih ljudi stvori nešto više.
Nijednomu nije bio odobren dopust gotovo godinu dana i dobro su iskoristili to vrijeme. Juliju
se svidjelo ime koje je Brut za njih izabrao. Treća galska legija otvrdnut će u zemlji po kojoj
je dobila ime.

Brut i Oktavijan uzjahaše pokraj njega, dok je Domicije posljednji put provjeravao sedleni
kolan. Julije se u sebi nasmiješio gledajući njihove srebrene oklope. Sva tri su ĉovjeka stekla
pravo da ih nose, ali pruţali su neuobiĉajen prizor na ulicama blizu gradskih vrata i već je
ondje bila skupina derana koji su došli da ih pokazuju prstom i u njih bulje. I mogli su to
ĉiniti. Svaki dio njihove opreme blistao je poput laka iznad birane odjeće i Julije je osjećao
srhe uzbuĊenja što s tim ljudima jaše za Rim.

Da je Salomin pošao s njima, bilo bi savršeno, pomisli Julije. Kad nije mogao nagovoriti
sitnoga borca da poĊe s njima na put u Galiju, bilo je to još jedno od tisuću ţaljenja zbog
kojih se grizao u sebi. Salomin je dugo govorio o rimskoj ĉasti a Julije je slušao. To je bilo
sve što mu je mogao ponuditi nakon Pompejeva sramotnog postupka prema njemu, ali nije
navaljivao nakon prvog odbijanja.

Mjeseci u Senatu nadmašili su Julijeve nade, i trijumvirat se drţao bolje nego što je imao
pravo oĉekivati. Kras je poĉeo dominirati u trgovini i njegova je velika flota već nadmašivala
sve što je ikada Kartaga izvela na more. Njegovoj legiji sastavljenoj od ţutokljunaca dali su
već nekakav oblik najbolji ĉasnici iz Desete, a Pompej će nastaviti taj rad kad oni odu. Tri su
ĉovjeka izgradila meĊusobno poštovanje s puno zavisti tijekom mjeseci zajedništva, i Julije
nije poţalio zbog nagodbe koju je s njima uglavio.

Poslije izborne noći Bibil nije viĊen u Senatu ni na jednom sastanku. Gradom su se širile
glasine o dugotrajnoj bolesti, ali Julije je šutio o onome što se dogodilo. Odrţao je obećanje
zadano djeci, poslavši ih da odrastu na sjeveru u obiteljima koje su ih zavoljele. Njegov
osobni sram što je iskoristio njihovu nesreću potaknuo ga je da ih otkupi, iako su zbog toga
patila njegova novĉana sredstva povrh svega drugoga. Ali taj mu je jednostavni ĉin pruţio
više zadovoljstva nego gotovo išta drugo tijekom mjeseci konzulata.

»Brute!« zazvao je neki glas narušivši trenutak.

Julije okrenu konja na mjestu, a Brut se glasno nasmijao videći kako se Aleksandrija probija
kroz gomilu prema vratima. Kad je došla do njega, propela se na prste da dobije poljubac, ali
Brut se prignuo i podignuo je u sedlo. Julije je pogledao u stranu da ih ne gleda. Teško mu je
bilo ne pomisliti na Serviliju videći koliko su oni sretni što su zajedno.

Kad se Aleksandrija opet spustila na tlo, Julije je primijetio da nosi platneni smotak. Uzvio je
obrve kad ga je pruţila njemu, pocrvenjevši od neugodnosti što je bio svjedokom njihova
zagrljaja. Julije uze smotak i polagano ga razmota, zaĉudivši se kad je ugledao kacigu
izraĊenu s izvanrednom vještinom. Bila je od uglaĉana ţeljeza i sjajila se od ulja, ali
najĉudnija je stvar bila puno lice oblikovano tako da sliĉi na njega.

Julije s poštovanjem podiţe kacigu iznad glave i zatim je spusti, pritiskujući pomiĉno lice dok
nije škljocnulo. Pristajalo mu je kao druga koţa. Oĉi su bile dovoljno velike da lako vidi na
sve strane, a po ponašanju svojih drugova znao je da kaciga ostavlja dojam kakav je
Aleksandrija ţeljela.

»Ima hladan izraz«, promrmlja Oktavijan zureći u njega.

Brut kimnu i Aleksandrija se uhvati rukom za Julijevo sedlo da s njim govori nasamo.

»Mislila sam da će ti bolje štititi glavu nego kaciga koju obiĉno nosiš. Na vrhu ima utor za
perjanicu, ako je hoćeš. Ništa sliĉno ne postoji u Rimu.«

Julije je pogleda kroz ţeljeznu masku, poţalivši u jednom bolnom trenutku što ta djevojka ne
pripada njemu nego njegovu prijatelju.
»Savršena je«, rekao je. »Hvala ti.« Prignuo se i zagrlio je, osjetivši jak miris kojim se sluţila.
Tada ga je obuzeo poriv i skinuo je kacigu kad se ona odmaknula, dok mu se lice zarumenjelo
od neĉega što nije bilo samo dnevna vrućina. Legija će malo dulje priĉekati, uostalom. Moţda
još ima vremena posjetiti Serviliju prije odlaska.

»Aleksandrija, moram te zamoliti da nas ispriĉaš«, reĉe Julije. »Gospodo? Imam još nešto
obaviti u gradu prije nego što se pridruţimo vojnicima.«

Domicije se vinu u sedlo umjesto odgovora a druga se dvojica pripremiše krenuti.

Aleksandrija posla poljubac Brutu dok je Julije zabadao pete u konjske slabine te su sva
ĉetvorica otkasala cestom, dok se gomila sklanjala ispred njih.

Kad su se pribliţili Servilijinoj kući, Brut je izgubio dio ţara koji mu je udijelila Aleksandrija.
U najmanju ruku, on je bio odahnuo kad je završila veza izmeĊu Julija i njegove majke. Ali
sada, videći gorljiv izraz na prijateljevu licu, zastenjao je u sebi. Morao je znati da se Julije ne
će tako lako predati.

»Jesi li siguran?« upitao ga je Brut dok su sjahivali pred vratima i predavali konje u ruke
njezinih robova.

»Jesam«, odgovori Julije i oštro zakoraĉi unutra.

Kao konzul, mogao je ići kamo god je htio u gradu, ali sva ĉetvorica su bila poznata u toj kući
na razne naĉine, pa su se Oktavijan i Domicije zaustavili u pokrajnjim sobama da se sa svoje
strane pozdrave s miljenicama kad im se pruţila prigoda. Brut se svalio na dugaĉku
poĉivaljku i udobno namjestio. Jedini on nikada nije posjetio tu kuću ni zbog ĉega drugoga
nego da posjeti majku. Bilo je neĉega neodreĊeno rodoskvrna u toj pomisli i on se nije osvrtao
na interes njezinih djevojaka. U svakom sluĉaju, tu je Aleksandrija, rekao je sam sebi
krjeposno.

Julije je ţurno prošao kroz hodnike do Servilijinih odaja. Što će joj reći? Mjesecima nisu
govorili, ali postojala je ĉarolija odlaska, kad nema straha od posljedica što bi im moglo
pomoći da naĊu barem neku vrstu prijateljstva.

Osokolio se kad ju je ugledao. Nosila je tamnomodar plašt koji joj je ostavljao gola ramena i
on se nasmiješio kad je vidio svoj crni biser optoĉen zlatom na blagoj izboĉini njezinih grudi.
Aleksandrija zasluţuje svoj ugled, pomislio je.

»Ja odlazim, Servilija«, rekao je prilazeći k njoj. »U Galiju. Na gradskim vratima sam
pomislio na tebe.«

Uĉinilo mu se da vidi kako smiješak dodiruje njezina usta kad je stigao do nje i to ga je
ohrabrilo. Nikada nije izgledala tako lijepo kao tada, i znao je da mu ne će biti teško sjetiti se
njezina lica na dugim marševima koji ga ĉekaju. Uhvatio ju je za ruke i stisnuo ih, gledajući je
u oĉi.

»Zašto i ti ne poĊeš?« rekao je. »Mogao bih ukljuĉiti u povorku najbolju koĉiju u Rimu. Na
jugu Galije postoji rimsko naselje, i mogla bi biti sa mnom.«
»Da ne bi morao traţiti kurve, Julije?« reĉe ona tiho. »Jesi li zabrinut što ćeš ĉiniti bez ţene
tako daleko od zaviĉaja?«

On je zinuo od ĉuĊenja, videći hladnu oporost koja ga je gotovo uplašila svojom ţestinom.

»Ja te ne razumijem«, rekao je.

Istrgnula je ruke i on se zaljuljao. Bio je dovoljno blizu da omiriše njezin parfem i to ga je

izluĊivalo. Nije mu dopušteno da je dotakne nakon što je svaki njezin dijelak bio njegov.
Osjetio je kako u njemu narasta gnjev.

»Ti si okrutna, Servilija«, promrsio je, a ona mu se nasmijala.

»Znaš li ti koliko sam napuštenih ljubavnika vidjela kako viĉu u ovoj kući? Ĉak i konzulâ,
Julije? Ili misliš da su oni previše moćni za takvu predstavu? Što god si htio od mene, toga
ovdje nema. Jesi li razumio?«

Negdje iza nje Julije je ĉuo muški glas. Ukoĉio se.

»Kras? Je li on ovdje?«

Servilija zakoraĉi naprijed i poloţi ruku na njegove prsi. Zubi su joj zasjali kad je progovorila
a iz glasa joj je nestala sva njeţnost koju je volio.

»Tebe se ne tiĉe s kim se ja viĊam, Julije.«

Julije je gubio strpljenje stišćući šake od nemoćna bijesa. Pomislio je od muke da joj strgne
biser s vrata, a ona se tada odmaknula kao da je to osjetila.

»Sad ćeš biti njegova kurva? Barem ti je bliţi po godinama«, rekao je Julije.

Snaţno ga je pljusnula, a on joj je istodobno uzvratio udarac zakrenuvši glavu tako da su se

zvukovi gotovo spojili.

Servilija zagreba drugom rukom po njegovim oĉima, ostavivši tragove noktiju na obrazima, a
Julije zareţa na nju i prijeĊe u napad. Bio je slijep od bijesa kad je ona napokon uzmaknula
pred njim, ali tada ga ja napustio gnjev da bi ostao prazan i zadihan, s gorĉinom na licu. Kap
krvi pala mu je s brade gdje ga je ogrebla. Pogledom je slijedio tu kap.

»To si dakle ti, Julije«, rekla je stojeći ukoĉeno pred njim.

Vidio je kako njezina usta već poĉinju oticati i tada ga je preplavio stid.

Ona se nacerila. »Pitam se što će moj sin reći kad ga opet vidiš.« Oĉi su joj sjale od zlobe i
Julije je potresao glavom.

»Bio bih ti dao sve, Servilija. Sve što bi poţeljela«, rekao je njeţno. Ona je tada otišla od
njega, ostavivši ga sama.
Brut je stajao kad se Julije vratio kroz pokrajnje sobe u kući. Oktavijan i Domicije bili su s
njim i Julije je po njihovim izrazima znao da su ĉuli. Brut je bio blijed, u oĉima nije imao
ţivota, i Julije je nehotice osjetio trnce straha kad je pogledao prijatelja.

»Jesi li je udario, Julije?« upita Brut.

Julije dodirnu okrvavljen obraz. »Ne ću se pred vama opravdavati, ĉak ni pred tobom«,
odgovori on, krenuvši da proĊe mimo njih trojice.

Brut spusti ruku na pozlaćeni drţak koji je osvojio, a Domicije i Oktavijan dodirnuše svoje
drške, zakoraĉivši da stanu izmeĊu njega i Julija.

»Nemoj«, uzviknu Domicije. »Odstupi za jedan korak.«

Brut otrgnu pogled s Julija i prebaci ga na ĉovjeka koji se s njim suoĉio s takvom prijetnjom.

»Zar doista misliš da bi me mogao zaustaviti?« reĉe on.

Domicije mu uzvrati oštar pogled. »Ako budem morao. Zar misliš da će se išta promijeniti
ako trgneš maĉ? Ono što se dogaĊa meĊu njima ne tiĉe se nimalo više tebe nego mene. Pusti
to na miru.«

Brut odmaknu ruku s maĉa. Zaustio je da nešto kaţe a onda je prošao mimo njih i izišao do
konja te skoĉio u sedlo i podbo ţivotinju da potrĉi kasom prema vratima.

Domicije rukom obrisa znoj s ĉela. Pogleda prema Oktavijanu i vidje mu na licu zabrinutost
što se našao izmeĊu sila kojima se nije mogao oduprijeti.

»Smirit će se on, Oktavijane, moţeš s tim raĉunati.«

»To će se iznojiti iz njega na maršu«, reĉe Julije gledajući za prijateljem. Nadao se da je to

istina. Opet dodirnu obraz i trznu se.

»Ovo nije najbolji znak«, promrmlja za sebe. »Idemo, gospodo. Dovoljno sam se nagledao
ovoga grada da mi dugo potraje njegova slika u pamćenju. Ĉim prekoraĉimo crtu na gradskim
vratima, oslobodit ćemo se svega toga.«

»Nadam se«, odgovori Domicije, ali Julije ga nije ĉuo.

Kad su dokasali do Kvirinalskih vrata, Brut se nalazio pod njihovim svodom u hladu. Julije
vidje da su mu oĉi zakrvavljene rupe u pogubnom izrazu lica i on zaustavi konja kraj njega.

»Pogriješio sam što sam se vratio da je posjetim, Brute«, reĉe Julije promatrajući ga pozorno.
Volio je svoga prijatelja više nego ikoga na svijetu, ali da se njegova ruka pomaknula prema
dršku maĉa, Julije je bio spreman podbosti konja ravno na njega da suzbije napad. Svaki mu
je noţni mišić bio napet kad je Brut podignuo pogled.

»Legije su spremne za marš. Vrijeme je«, rekao je Brut. Oĉi su mu bile hladne i Julije
polagano odahnu dok su mu rijeĉi zamirale u grlu.
»Onda nas povedi«, rekao je blago.

Brut je kimnuo. Bez rijeĉi je projahao kroz vrata na Marsovu poljanu, ne okrećući se. Julije je
petama pritisnuo konja da ga slijedi.

»Konzule!« zaĉuo se uzvik iz gomile.

Julije glasno zastenja. Zar tomu nema kraja? Hladovina je bila tako blizu, mameći ga.
Mrgodno je pogledao skupinu ljudi koji su pritrĉali konjima. VoĊa im je bio lihvar Herminije,
i ĉim ga je Julije prepoznao, ĉeznutljivo je pogledao prema vratima.

»Gospodine, drago mi je što sam te uhvatio. Sigurno nisi namjeravao napustiti grad a da ne
platiš dugove?« reĉe Herminije zasopljen od napora.

»PriĊi ovamo«, reĉe Julije dajući ĉovjeku znak. Poveo je korakom konja kroz hladovinu vrata
i zatim na Marsovu poljanu, a Herminije je pošao s njim ne razumijevajući što se zbiva.

Julije pogleda ĉovjeka odozgor.

»Vidiš li onu crtu što su je vrata izdubila u kamenu?« upita ga.

Herminije bezizraţajno kimnu i Julije se nasmiješi.

»Dobro. Onda ti mogu reći da sam i posljednji bakrenjak koji sam mogao uzajmiti ili isprositi
potrošio da opremim svoje ljude za Galiju. Same namirnice i volovi i magarci što ih nose stoje
malo bogatstvo. Sol, koţa, ţeljezni kalupi, zlato za podmićivanje, konji, koplja, sedla, šatori,
oruĊe — popis je beskrajan.«

»Gospodine? Hoćeš li kazati…« zausti Herminije poĉinjući razumijevati.

»Kaţem ti da su u ĉasu kad sam prekoraĉio onu crtu svi moji dugovi ostali iza mene. Ali moja
rijeĉ vrijedi, Herminije. Platit ću kad se vratim, na moju ĉast. Ali danas ne ćeš ni novĉića
dobiti od mene.«

»Veselit ću se tvojem povratku, konzule.«

»Naravno, Herminije«, odgovori Julije nagnuvši glavu u ironiĉan pozdrav.

Kad je lihvar otišao, Julije je posljednji put pogledao natrag kroz vrata. Problemi grada nisu
ga se više ticali, barem za neko vrijeme.

»Sada«, rekao je okrećući se prema Domiciju i Oktavijanu, »idemo na sjever.«

 DRUGI DIO

Galija

22. POGLAVLJE
Pa zašto onda ostaješ s njim?« upita Kabera. Ratnik u srebrenom oklopu pokraj njega jedva je
pokazivao ikakve sliĉnosti s nekadašnjim mladićem i malo bi se drugih u taboru usudilo
postaviti Brutu takvo pitanje.

Promatrali su kako se Julije penje uz hrastove stube do strijelaca na zidu navrh utvrde koju su
podignuli. Brut je bio predaleko da bi razabrao pojedinosti, iako je mogao vidjeti kako sunce
odsijeva s Julijeva prsnog oklopa. Naposljetku je Brut odvratio oĉi i oštro pogledao Kaberu
kao da se odjednom sjetio njegove nazoĉnosti.

»Pogledaj ga«, uzvratio je. »Prije manje od dvije godine napustio je ni s ĉim Španjolsku, a
sada je konzul s neograniĉenim ovlastima Senata. Tko me je drugi mogao dovesti ovamo da
zapovijedam svojom vlastitom legijom? Koga bih drugoga po tvojem mišljenju trebao
slijediti?«

Glas mu je bio ogorĉen i Kabera je strahovao za dva ĉovjeka koja je poznavao kao djeĉake.
Ĉuo je pojedinosti o Julijevu rastanku sa Servilijom, iako njezin sin nikada nije o tome
govorio. Ţelio je upitati Bruta, barem da procijeni štetu koja je zbog toga nastala.
»On ti je najstariji prijatelj«, reĉe Kabera, a Brut kao da se uzvrpoljio na te rijeĉi.

»A ja sam njegov maĉ. Kad hladno pogledam što je postigao, zavrti mi se u glavi, Kabera.
Jesu li ludi oni u Rimu kad ne vide njegovo ĉastohleplje? Julije mi je kazao kakvu je nagodbu
s njima uglavio, i još ne mogu u to povjerovati. Misli li Pompej da je bolje prošao, pitam se.
Ĉovjek moţda ima pod sobom grad, ali u njemu prebiva kao stanar koji ĉeka vlasnika da se
vrati doma. Narod to zna. Vidio si gomile koje su došle na Marsovu poljanu da vide kako
odlazimo. Pompej mora biti budala ako misli da će se Julije zadovoljiti i s ĉim manjim od
krune.«

Tada je zamuknuo, gledajući po navici naokolo da vidi moţe li ga tko ĉuti. Naslonili su se na
utvrdu koja se mjesecima gradila. Dvadeset milja zida i zemlje, i nigdje manja visina od tri
ĉovjeka. Utvrda se dizala iznad rijeke Rhone i dominirala njezinim tokom oko sjeverne
granice rimske provincije. Bila je to ĉvrsta brana poput Alpa na istoku.

Dovoljno je kamenja i ţeljeza bilo nagomilano na zidu da se potopi svaka vojska koja bi
pokušala prijeći rijeku. Legije su bile samopouzdane dok su odrţavale straţu, iako nijedan
ĉovjek ondje nije vjerovao da bi Julije bio zadovoljan obranom, naroĉito otkad je donio onaj
dokument.

Pokazao ga je pretoru malene rimske provincije koja se pripila uz podnoţje Alpa, i ĉovjek je
problijedio kad ga je proĉitao, dodirujući s poštovanjem peĉat Senata. Nikada nije vidio tako
neodreĊeno sroĉeno nareĊenje i mogao je samo pognuti glavu dok je razmatrao dublji smisao.
Pompej i Kras nisu se poigravali rijeĉima oko pojedinosti, doista. Brut je znao da je Julije
diktirao Adànu pismo i zatim ga poslao njima da ga potvrde i dadu na glasovanje u Senatu.
Bilo je kratko i zaokruţeno unutar Julijevih ovlaštenja u Galiji, i svaki njegov legionar je to
znao.

Kabera je protrljao mlohave mišiće na obrazu i Brut ga je saţalno pogledao. Nakon

Domicijeva izljeĉenja starac je osjećao slabost od koje mu se lice objesilo na jednu stranu i
pola njegova tijela bilo je gotovo nekorisno. Nikada više ne će nategnuti luk, a na maršu
preko Alpa nosili su ga vojnici Desete na nosiljci. Nijednom se nije poţalio. Brut pomisli
kako ga na ţivotu drţi samo njegova znatiţelja. Jednostavno ne ţeli umrijeti dok ima što
vidjeti, a Galija mu je bila divljija i neobiĉnija negoli ijedna druga zemlja.

»Osjećaš li bolove?« upita Brut.

Kabera slegnu ramenima koliko je mogao i spusti ruku s lica. Jedna mu je vjeĊa pala kad je
uzvratio pogled, i povremeno bi dodirnuo lijevi kut usta da obriše pljuvaĉku prije nego što bi
mogla pasti. Ta je kretnja postala dijelom njegova ţivota.

»Nikad mi nije bilo bolje, voljeni rimski generale kojega sam poznavao kao malog šmrkavca.
Nikad bolje, iako bih volio vidjeti okolicu s vrha pa bi mi moţda trebao netko da me gore
uznese. Obuzela me je slabost a uspon zahtijeva par jakih nogu.«

Brut ustade. »I ja sam se spremao poći, sada kad se Helvećani okupljaju na suprotnoj obali.
Kad ĉuju da im Julije ne će dopustiti prolaz kroz našu malu provinciju, mogao bi nastati
zanimljiv prizor. Idemo, starĉe. O bozi, pa ti nemaš nikakve teţine!«
Kabera je pristao da se naĊe na Brutovim leĊima i generalove su jake ruke ĉvrsto stezale
njegove noge dok se on drţao desnom rukom. Druga je ruka nemoćno visjela.

»Moraš uzeti u obzir kvalitetu tereta, Brute, a ne teţinu«, rekao je, i premda je njegova bolest
pomutila te rijeĉi, Brut je razumio i nasmiješio se.

Julije je stajao na vrhu bedema gledajući preko brzih voda Rhone koja se mjestimice pjenila
od snage proljetnih bujica. Na drugoj strani široke rijeke vidik je bio ispunjen ljudima:
muškarci, ţene i djeca. Neki su sjedili i ljuljali noge u vodi kao da ne razmišljaju ni o ĉemu
ozbiljno nego se prepuštaju poslijepodnevnoj dokolici. Djeca i odrasli nosili su jednostavnu
odjeću, opasani pojasom ili uzicom. MeĊu njima je vidio ţute i crvene kose, kao i obiĉnije
smeĊe. Tjerali su sa sobom volove i magarce koji su nosili velike koliĉine hrane i potrepština
za toliku vojsku u pokretu. Julije je razumio njihove teškoće, pamteći probleme koje je imao
kad je trebalo prehraniti legije pod njegovim zapovjedništvom. Kraj toliko gladnih usta, oni se
jednostavno nisu mogli dugo zadrţati na jednom mjestu, i morali su otimati sve ţivo
krajevima kuda su prolazili, zatirući stoku za ĉitave generacije. Helvećani su za sobom
ostavljali siromaštvo.

Njihovi su se vojnici isticali, noseći svojevrsne oklope od tamne koţe. Gibali su se u mnoštvu,
viĉući na one koji bi se previše pribliţili rijeci. Julije je promatrao kako jedan od njih izvlaĉi
maĉ i sluţi se plosnatom stranom da naĉini prostor za ĉamac koji su donosili. Bio je to
kaotiĉan prizor i Julije je mogao ĉuti kako se neki napjev razlijeţe hladnim zrakom, dok su
sviraĉi bili negdje u gomili, skriveni od pogleda.

Helvećani su spustili ĉamac uz ritam napjeva i drţali ga mirno u pliĉini dok su veslaĉi
zauzimali mjesta. Usprkos tomu što su bila po trojica sa svake strane, Julije je vidio da će se
morati teško boriti protiv struje koja je prijetila da ih odnese nizvodno. Bila je smiješna ideja
da će potom uslijediti provala, i nije bilo nikakve napetosti meĊu Rimljanima koji su ih
promatrali.

Ĉak i gruba procjena njihova broja u centurijama bila je nemoguća. Juliju je reĉeno da su
Helvećani spalili zemlju iza sebe da bi sišli na jug, i on nije u to posumnjao. Ako ih ništa ne
zaustavi, njihov put prolazi toĉno kroz usku rimsku provinciju u podnoţju Alpa.

»Nikada nisam vidio takvu seobu«, reĉe Julije gotovo za se.

Rimski ĉasnik kraj njega pogledao ga je dok je to govorio. On je pozdravio legije koje je
Julije doveo sa sobom, posebno veterane Desete. Nekim ljudima u isturenom trgovaĉkom
uporištu bilo je krivo što se s Julijevim dolaskom promijenila vlast, ali drugima je ta novost
bila poput iznenadna dotoka energije u njihov drevni grad. Kad su se razgovarali izmeĊu sebe,
u njihovim se odnosima osjećala suspregnuta radost i novo samopouzdanje. Ne će više morati
podnositi prijezir galskih trgovaca i pritom znati da ih oni podnose ali nipošto ne prihvaćaju.
Rim je jedva vodio raĉuna o tom uporištu sa samo jednom legijom, i da nije bilo trgovine
vinom provincija je mogla biti potpuno zanemarena. Oni koji su još sanjali o napredovanju i
karijeri doĉekali su Cezara raširenih ruku, a nitko više od njihova zapovjednika Marka
Antonija.

Kad mu je Cezar predao nareĊenja Senata, general nije mogao odoljeti smiješku koji se razlio
njegovim licem.
»Onda ćemo barem vidjeti akciju«, rekao je Juliju. »Napisao sam toliko pisama i poĉinjao
sam već gubiti nadu.«

Julije je bio pripreman na obeshrabrenost, ĉak i na prijetnju neposluha. Došao je u rimski grad
s licem poput munje da nametne svoju volju, ali na takav odgovor napetost je išĉeznula i on se
glasno nasmijao iskrenom zadovoljstvu Marka Antonija. Odmjerili su jedan drugoga i obojica
su našla nešto što im se svidjelo. Julije je oĉarano slušao generalovo kratko izvješće o
provinciji i tegobnu primirju s mjesnim plemenima. Marko Antonije nije prikrivao nijedan
problem s kojim se suoĉavaju, ali govorio je s dubokim uvidom u stanje stvari i Julije ga je
smjesta ukljuĉio meĊu svoje savjetnike.

Ako su drugi bili kivni zbog nagla uspona novog ĉovjeka, to nisu pokazivali. Marko Antonije
je bio u provinciji već ĉetiri godine i podrobno je oslikao mreţu saveza i zavada u pravoj
moĉvari trgovine i nevoljama djelotvorne uprave.

»Nije to toliko seoba koliko osvajaĉki pohod, gospodine«, rekao je Marko Antonije. »Svako
manje pleme izgubit će svoje ţene, svoje ţito, sve.« Osjećao je strahopoštovanje prema
ĉovjeku kojega je poslao Rim, ali bilo mu je reĉeno da slobodno govori i on je uţivao u
novom poloţaju što mu ga je udijelio meĊu vlastitim ljudima.

»Onda se ne mogu suzbiti?« upitao je Julije promatrajući lelujavo mnoštvo na drugoj obali.

Marko Antonije pogleda dolje s bedema legije koje su bile rasporeĊene u punom bojnom
poretku. Prošli su ga ugodni srsi pri pomisli na snagu koja leţi u onim ĉetvorinama. Julije je
doveo deset tisuća ljudi, i još su tri legije pozvane iz sjeverne Italije. To je više nego išta
drugo pokazivalo nova Julijeva ovlaštenja kad je trebao samo poslati jahaĉe da im odnesu
prijepise njegovih nareĊenja da bi se vratili u usiljenom maršu preko Alpa s petnaest tisuća
vojnika.

»Ako ih suzbijemo, poumirat će od gladi ove zime, gospodine. Moji su izviĊaĉi javili da je
spaljeno ĉetiristo sela, sa svim ozimim usjevima. Znaju da se ne mogu vratiti i zbog toga će se
boriti najţešće što mogu.«

Brut stiţe na zaravan iza njih, spuštajući Kaberu na zemlju da se moţe zdravom rukom
uhvatiti za drvenu ogradu i promatrati što se zbiva. Brut je pozdravio kad se pribliţio Juliju,
svjesniji nego obiĉno prividne discipline pred pridošlicom. Nije se moglo baš reći da mu se
Marko Antonije sviĊa. Nešto u njegovu ponašanju što se naizgled potpuno slagalo s Julijevim
ciljevima i nakanama loše je odjeknulo u Brutu, iako ništa nije rekao da to ne bi morao pred
sobom protumaĉiti kao zavist. Oćutio je zapravo traĉak upravo tog osjećaja kad je vidio da se
njih dvojica razgovaraju kao stari prijatelji promatrajući vojsku Helvećana na drugoj obali.
Brut se namrštio kad je Marko Antonije rekao nešto duhovito o golemu mnoštvu pa se ĉinilo
da se on i Julije natjeĉu u izvanjskom pokazivanju smišljene nehajnosti.

Nije pomagalo ni to što je Marko Antonije bio krupan, srdaĉan ĉovjek, od one vrste ljudi koji
su zabavljali Julija u rijetkim prigodama kad bi se na njih namjerio. Brut je znao da Julije nije
ni u ĉemu više uţivao negoli u grohotnu smijehu i hrabrosti ljudi kakav je bio njegov ujak
Marije, a ĉinilo se da Marko Antonije odgovara njegovu tipu kao da ga je osobno poznavao.
Bio je za glavu viši od Julija i nos mu je jasno pokazivao svijetu da u njemu teĉe stara rimska
krv. Nos je dominirao njegovim licem pod mrkim ĉelom, te ako se nije smijao, u miru je
prirodno izgledao strogo i dostojanstveno. Na najmanji poticaj spomenuo bi svoje obiteljsko
stablo, i reklo bi se da je vjerovao u svoju plemenitu krv jednostavno zbog brojnih predaka
koje je mogao nabrojiti po imenu.

Sula bi bez sumnje volio toga ĉovjeka, pomisli Brut s ljutnjom. Marko Antonije imao je na
umu mnoštvo stvari koje bi se mogle ostvariti sada kad je došao Julije, ali na neki naĉin ništa
od toga nije uspijevao izvesti na svoju ruku. Brut se pitao je li plemeniti Rimljanin svjestan
što bi Julije postigao da je bio na njegovu mjestu, makar s jednom legijom.

Okanivši se tih misli, Brut se i sam nagnuo preko ograde i gledao kako se ĉamac pribliţava
rimskoj obali i veslaĉi iskaĉu u plitku vodu da ga izvuku iz rijeke. Unatoĉ brojnosti Brut nije
mislio da će oni pokušati probiti rimsku crtu obrane.

»Moraju vidjeti da im moţemo potopiti svaki ĉamac kopljima i kamenjem prije nego što se
uspiju iskrcati. Napad bi bio samoubojstvo«, reĉe Julije.

»A ako dolaze miroljubivo?« upita Marko Antonije, ne skidajući oĉiju s njihovih glasnika koji
su stajali dolje malo podalje od veslaĉa.

Julije slegnu ramenima. »Onda ću morati nad njima proširiti rimsku vlast. Bilo ovako ili
onako, dobit ću svoje uporište u ovoj zemlji.«

Brut i Kabera okrenuše se da pogledaju ĉovjeka kojega poznaju i vidješe divlje zadovoljstvo
na njegovu licu dok je uspravno stajao na bedemu ĉekajući da ĉuje vijesti o Helvećanima.

Vidjeli su sliĉan izraz kad se Marko Antonije prvi put obratio generalskom vijeću prije
nekoliko mjeseci.

»Drago mi je što ste ovdje, gospodo«, rekao je tada Marko Antonije. »Pojavila se prijetnja da
budemo pregaţeni.«

Julije je ţelio osvojiti divlju zemlju, pomisli Brut za sebe. Helvećani su tek jedno pleme u tom
kraju, a da se i ne govori o ĉitavoj zemlji koju Julije u svojim snovima kani pripojiti Rimu.
Ipak nije mogao više ni zamisliti tmurna španjolska raspoloţenja u ĉovjeku koji je s njima
stajao na bedemu. Svi su to moglo osjetiti i Kabera je sklopio oĉi dok su mu slutnje i nehotice
tumarale krivudavim stazama budućnosti.

Starac je zadrijemao i bio bi se srušio da ga Brut nije prihvatio. Nitko se drugi nije pomaknuo
dok su glasnici govorili i Julije se okrenuo prema tumaĉu da ĉuje rijeĉi na iskvarenu
latinskom. Drţeći se jahaĉima izvan pogleda, osmjehnuo se u sebi i zatim se suoĉio s njima,
drţeći se objema rukama za široku ogradu.

»Ne«, viknuo je dolje. »Ne ćete proći.«

Julije zatim pogleda Marka Antonija.

»Ako krenu na zapad da zaobiĊu Rhonu prije nego što udare na jug, koja im plemena stoje na
putu?«

»Heduanci su ravno zapadno od nas, tako da bi oni najviše trpjeli, iako Ambari i Alobrozi…«
poĉe Marko Antonije.
»Koji su od njih najbogatiji?« prekide ga Julije.

Marko Antonije je oklijevao. »Heduanci su na glasu da imaju golema stada stoke, dok…«

»Pošalji najbrţe jahaĉe da mi dovedu njihova izaslanika uz zajamĉenu sigurnost«, reĉe Julije
gledajući opet preko ograde. Dolje su opet bili u ĉamcu da bi preplovili na drugu obalu, a bilo
je dovoljno blizu da je mogao vidjeti gnjev na licima veslaĉa.

Dvije noći poslije toga mala je utvrda bila tiha, iako je Julije mogao ĉuti bat koraka dok su se
smjenjivale straţe na zidovima. Nove su vojarne sagraĊene za vojnike koje je doveo iz Rima,
ali tri legije iz Arimina još su spavale pod šatorima u utvrĊenim taborima. Julije nije za njih
kanio graditi ništa trajnije. Nadao se da to ne će biti potrebno.

Nestrpljivo je ĉekao da se njegove rijeĉi prenesu poglavici Heduanaca preko tumaĉa kojega je
nabavio Marko Antonije. Ĉovjek je putovao mnogo dulje nego što je Julije mislio da je
opravdano, ali odluĉio je ne reći im da Adàn govori njihov jezik nego je radije ĉuvao tu
korisnu tajnu. Španjolski se pisar zapanjio kad su Gali progovorili prve rijeĉi. Njegov je narod
govorio varijantom istog jezika, što mu je bilo dovoljno da razumije njihove razgovore. Julije
se pitao jesu li bili isti narod u dalekoj prošlosti, neko nomadsko pleme iz dalekih zemalja
koje se naselilo u Galiji i Španjolskoj dok je Rim još bio maleno selo meĊu breţuljcima.

Adàn je poslije toga bio na svakom sastanku, maskirajući svoje slušanje marljivim
prepisivanjem Julijevih biljeţaka i pisama. Kad su ostajali nasamo, Julije bi ga potanje
ispitivao i njegovo je pamćenje obiĉno bilo besprijekorno.

Julije je pogledao marljivog Španjolca dok je mladi tumaĉ s beskrajno mnogo pojedinosti
ponavljao opasnost od Helvećana. VoĊa Heduanaca bio je tipiĉan pripadnik svoje rase,
tamnokos ĉovjek s crnim oĉima i tvrdim koštunjavim licem koje je djelomice pokrivala brada
što se sjala od ulja. Heduanci su tvrdili da nemaju kralja, nego im je Morben bio vrhovni
sudac, po izboru, a ne po roĊenju.

Julije je lupkao prstima kad mu je Morben odgovorio a tumaĉ zastao da razmisli o prijevodu.

»Heduanci ţele prihvatiti tvoju pomoć u odbacivanju Helvećana s njihovih granica«, rekao je
naposljetku tumaĉ.

Julije se tako grubo nasmijao da je Morben poskoĉio.

»Ţele prihvatiti?« rekao je šaljivo. »Reci mu da ću spasiti njegov narod od propasti ako plate
u ţitu i mesu. Moji se ljudi moraju prehraniti. Za trideset tisuća ljudi treba zaklati više od
dvjesta grla goveda svaki dan, najmanje toliko. Prihvatit ću protuvrijednost u divljaĉi ili
ovcama, isto tako mogu mi platiti ţitom, kruhom, uljem, ribom i zaĉinima. Bez namirnica ne
ću ni prstom maknuti.«

Tada su zapoĉeli ozbiljni pregovori koje je na svakom stupnju produţavalo sporo prevoĊenje.
Julije je jako poţelio izbaciti tumaĉa i umjesto njega imati oštroumnog Adàna, ali strpljivo je
sve podnosio dok su se otezali sati i naranĉasti se mjesec dignuo iznad planina iza njih. Ĉinilo
se da Morben gubi strpljenje, i kad su svi ĉekali da tumaĉ upotpuni još jednu klimavu
reĉenicu, Gal je rukom presjekao zrak i progovorio jasnim latinskim jezikom s rimskim
naglaskom.
»Dosta mi je ove budale. Dobro te razumijem i bez njega.«

Julije je prasnuo u smijeh nakon tog otkrića. »On ubija moj jezik, to znam. Tko te je nauĉio
rijeĉi Rima?«

Morben slegnu ramenima. »Marko Antonije poslao je svoje ljude svim plemenima ĉim je
došao. Većina je njih bila ubijena ili vraćena, ali ja sam svoga zadrţao. Ovaj bijednik uĉio je
od istog ĉovjeka, iako loše. Nema uho za jezike, ali on je bio sve što sam mogao ponuditi.«

Poslije toga pregovori su brţe tekli i Julija su zabavljali Galovi pokušaji da prikrije koliko
zna. Pitao se je li Morben pogodio Adànovu ulogu na sastanku. Vjerojatno je naslutio. VoĊa
Heduanaca bio je vrlo inteligentan i Julije je mogao na kraju osjetiti kako ga je taj ĉovjek
toĉno procijenio.

Kad je sve završilo, Julije je ustao da potapše Morbena po ramenu. Osjetio je mišiće ispod
vunene tkanine. Ĉovjek je bio više vojskovoĊa nego sudac, barem koliko je Julije razumio
njegovu ulogu. Otpratio je Morbena do konja i vratio se na mjesto gdje ga je Adàn ĉekao.

»Onda?« reĉe Julije. »Jesam li propustio išta korisno prije nego što je Morben izgubio
strpljenje?«

Adàn se nasmiješio njegovu zabavnom prizvuku. »Morben je pitao tumaĉa imaš li snage
odbiti Helvećane i tumaĉ je rekao da misli kako je to veoma vjerojatno. To je sve što nisi ĉuo.
Nemaju izbora ako ne ţele vidjeti kako Helvećani proţdiru njihova stada.«

»Savršeno. Pretvaram se od stranog zavojevaĉa koji je jednako opasan kao Helvećani u

Rimljanina koji odgovara na poziv da priskoĉi u pomoć plemenu pod opsadom. Unesi to u
izvješća koja šaljemo gradu. Ţelim da moj narod dobro misli o onome što ovdje radimo.«

»Je li to vaţno?« upita Adàn.

Julije glasno otpuhnu. »Ti pojma nemaš koliko je to vaţno. GraĊani ne ţele znati kako se
osvajaju zemlje. Njima je draţe zamišljati kako se tuĊinske vojske predaju našoj moralnoj
nadmoći nego našoj snazi. Ovdje moram paţljivo postupati, ĉak i s ovlaštenjima Senata. Ako
se u Rimu promijeni vlast, još me mogu opozvati, a uvijek će se naći neprijatelja koji će
uţivati videći me osramoćena. Pošalji izvješća s dovoljno novca da se proĉitaju u svakoj ulici
i na Forumu. Neka puĉani znaju kako napredujemo u njihovo ime.«

Julije je zastao i njegovo se dobro raspoloţenje poĉelo gubiti kad je pomislio na probleme s
kojima se suoĉio.

»Sada nam ostaje samo da porazimo najveću vojsku što sam je ikada vidio i to će doista biti
dobra vijest da se pošalje u Rim«, rekao je. »Pozovi Bruta, Marka Antonija, Oktavijana,
Domicija, cijelo moje vijeće. I Renija, njegov je savjet uvijek dobar. Reci Brutu da razašalje
izviĊaĉe. Ţelim znati gdje su Helvećani i kako se organizirani. Brzo, mladiću. Moramo
planirati bitku i ţelim da krenemo u zoru.«
 23. POGLAVLJE
Julije je leţao na trbuhu i promatrao kako Helvećani putuju preko ravnice. Dok se još
usredotoĉivao, jednim je svojim dijelom zapaţao je bujno zelenilo zemlje. U usporedbi s njom
rimsko je tlo izgledalo bijedno. Umjesto poznatih golih planina prema jugu, gdje su seljaci
mukotrpno ţivjeli, ovdje je vidio bogate valovite ravnice dobre zemlje i ĉeznuo za njom sa
svom prvobitnom gladi ĉovjeka koji je sam obraĊivao svoje njive. Galija je mogla nahraniti
carstvo.

Svjetlost je poĉinjala slabjeti i on je stisnuo šake od uzbuĊenja kad je zaĉuo cviljenje rogova
što ga je donosio povjetarac. Velika se povorka zaustavljala da prenoći. Jedan je izviĊaĉ
stigao do njega i naglo se zaustavio, sopćući dok je i sam lijegao.

»Ĉini se da su tu svi, gospodine. Nisam mogao vidjeti nikakvu zaštitnicu ili priĉuvnu snagu.
Brzo se kreću, ali noćas se moraju odmoriti, ili će poĉeti ostavljati za sobom trupla na
ravnici.«

»Sad se zaustavljaju«, reĉe Julije. »Moţeš li vidjeti kako se vojnici slaţu u skupine oko
jezgre? Izgleda kao grĉka kopljaniĉka falanga. Pitam se jesu li do toga sami došli ili su njihovi
predci prošli kroz Grĉku. Budem li imao prigodu, upitat ću nekoga od njih.«

Prouĉavao je ravnicu, razmatrajući svoje mogućnosti. Iza sebe u šumi imao je trideset tisuća
legionara spremnih sići na Helvećane, ali nakon usiljena marša od ĉetrdeset milja ljudi su bili
previše iscrpljeni da bi stali na put plemenu. Julije je osjećao razoĉaranje što nije mogao
dovesti veći broj balista i skorpija15 koje su u svakoj legiji predstavljale vaţan dio snage. Za
njih bi ravnica bila savršena, ali dok ne probije ceste kroz tu zemlju, morat će leţati u
komadima na kolima koja je poveo iz Rima.

»Nikada nisam vidio toliko ratnika«, šapnuo je izviĊaĉ u strahu od vojske s kojom su se
suoĉili. Helvećani su bili predaleko da bi ĉuli, ali pod pritiskom pukog opsega seobe Julije je
spustio glas najniţe što je mogao da bi odgovorio.

»Rekao bih da ih ima osamdeset tisuća, ali ne mogu biti siguran kolika je pratnja«, rekao je.

Bilo ih je previše da bi poslao legije u izravan napad, ĉak i da nisu bile iscrpljene od
marširanja.

»Dovedi mi Bruta«, naredio je.

Nakon kratka vremena ĉuo je kako netko trĉi i Brut je već bio kraj njega, puţući po vlaţnu
lišću.

Helvetski su ratnici marširali kroz široku dolinu koja je vodila u zemlju Heduanaca. Kretali su
se oštrim korakom da bi zaobišli rijeku, i Julija se dojmila njihova upornost i organizacija kad
su poĉeli oblikovati noćni logor na ravnici. Da su zašli imalo dublje u heduansku zemlju, našli
bi se u gustoj šumi i tada bi se izgubila prednost legijâ. To nisu bile razrijeĊene šume kakve je
poznavao iz Rima, nego gusto nisko raslinje koje bi blokiralo konje i onemogućilo svaku
organiziranu borbu. Tada bi puka brojĉana nadmoć odnijela pobjedu, a Helvećani su imali
more ratnika koji nisu imali kamo nego ići naprijed.
Pleme je spalilo prvo selo na koje su naišli na granici prema Heduancima, i izviĊaĉi su javili
da nitko nije ostao na ţivotu. Ţene i ţivotinje pripojili su povorci a ostale poklali. Selo po
selo, proći će zemljom kao skakavci ako ih Julije ne mogne istjerati na ravnicu. Zahvaljivao je
bogovima što nisu nastavili nepredovanje kroz noć. Nesumnjivo su zbog brojnosti bili previše
samopouzdani, iako bi mu i sa spremnim legijama teško bilo vidjeti kako napasti toliko
mnoštvo i pobijediti.

Julije se obrati Brutu. »Vidiš li onaj breţuljak prema zapadu?« Upro je prstom prema
zbijenim slojevima zelenila i sivila u nejasnoj daljini. Brut kimnu. »Ono je snaţan poloţaj.
Povedi Desetu i Treću na vrh breţuljka, da budu spremne u zoru. Helvećani će vidjeti
prijetnju i ne mogu vas ostaviti ondje da ih uznemiravate. Uzmi strijelce iz Arimina, ali drţi ih
daleko od ĉelne crte. Strijelci će biti korisniji na breţuljku nego u ravnici.«

Tmurno se nasmiješio i potapšao Bruta po ramenu.

»Ova se plemena nikada nisu borila protiv legija, Brute. Kad ograne sunce, oni će vidjeti
samo malu vojsku od deset tisuća ispred sebe. Ti ćeš ih pouĉiti.«

Brut ga pogleda. Sunce je već zalazilo i njegovo se svjetlo odraţavalo u Julijevu oštrom
pogledu.

»Smraĉit će se prije nego što onamo stignem«, odgovori Brut. To je bilo najdalje dokle je
mogao posumnjati u zapovijed dok su svuda oko njih slušali izviĊaĉi.

Ĉinilo se da Julije ne opaţa njegovo kolebanje, jer je hitro nastavio: »Moraš odrţavati tišinu u
pokretu. Kad te vide i navale, ja ću na njih udariti s leĊa. Brzo poĊi.«

Brut je otpuzao natrag da bi se uspravio i potrĉao prema svojim ljudima.

»Na noge, momci«, rekao je došavši do prvih redova Desete. »Noćas ne ćete mnogo spavati.«

Dok se pribliţavala zora, Julije je ponovno promatrao ravnicu. Sunce je izišlo iza njega i dugo
se zadrţala siva svjetlost prije nego što se dignulo iznad planina. Helvećani su poĉeli
oblikovati povorku i Julije je gledao kako ratnici diţu na noge ostale staleţe. Ljudi s
maĉevima i kopljima imali su poseban poloţaj, primjećivao je Julije. Nisu nosili nikakvu
opremu, ostajući slobodni da se mogu boriti i trĉati. Julije je išĉekivao trenutak kad će
Helvećani vidjeti poredane legije na breţuljku i ĉinilo mu se da se vrijeme otegnulo u
beskonaĉnost.

Iza njega je Marko Antonije ĉekao sa svojom legijom i tri druge, smrzavajući se s natmurenim
vojnicima bez doruĉka i vatre da se ogriju. Teško je bilo povjerovati da bi to moglo biti
dovoljno da se uhvate u koštac s tolikom golemom vojskom, ali Julije nije mogao smisliti
ništa drugo da bi promijenio odnos snaga.

Iza njega je dojurio konj u galopu i Julije se bijesno okrenuo kako bi ĉovjeku mahnuo da
legne prije nego što ga ugledaju. Ĉuĉnuo je i vidio blijedo izviĊaĉevo lice, a kad je ĉovjek
skliznuo sa sedla, isprva nije mogao progovoriti od zasopljenosti.

»Gospodine, neprijateljske su snage na breţuljku prema zapadu! U velikom broju.«

Julije ponovno pogleda Helvećane pri slabu svjetlu. Spremali su se raspremiti logor, bez
ikakva znaka panike ili uznemirenosti. Jesu li primijetili njegove izviĊaĉe i pripremili poloţaj
s boka? Njegovo poštovanje prema plemenu znatno se povećalo. A gdje je Brut? Dvije se
snage oĉito nisu srele u mraku, inaĉe bi se buka borbe ĉula miljama daleko. Je li se po noći
popeo na pogrješan breţuljak? Julije glasno opsova, bijesan zbog neuspjeha. Nije imao naĉina
da stupi u vezu s nestalim legijama, i nije se usudio napasti dok se one ne pojave na vidiku.

»Pokazat ću ja njemu«, obeća i zatim se okrenu prema ljudima kraj sebe.

»Nikakvih rogova ni znakova. Samo se povucite. Prenesite poruku da se pregrupiraju u

hodu.«

Dok su oni odlazili, Julije je ĉuo daleku jeku rogova kad su se helvetske mase poĉele micati.
Razoĉaranje je bilo strašno i pomisao da će se morati s njima sukobiti u gustoj šumi nimalo
nije sliĉila na munjevitu pobjedu kojoj se nadao.

Brut je ĉekao da sunce odagna tamne sjene s breţuljka. Poredao je Desetu ispred svoje Treće
galske, oslanjajući se na njihovo veće iskustvo da se odupru svemu što Helvećani mogu na
njih poslati. Osim toga, dio njegove legije potjecao je iz Galije. Julije je rekao da se legija
moţe ustrojiti za manje od godinu dana. Zajedniĉki ţivot, rad i borba povezuju ljude jaĉe
nego išta drugo, ali uvijek je postojala napasna sumnja što bi se moglo dogoditi ako se tim
ljudima naredi da se bore protiv svojih zemljaka. Ali kad ih je Brut upitao za Helvećane, samo
su slegnuli ramenima kao da ne vide nikakva protuslovlja. Nijedan od njih nije bio iz toga
plemena, a oni koji su došli u Rim zbog zlata nisu pokazivali nikakve posebne privrţenosti
onima koje su ostavili. Bili su svojevrsni plaćenici koji ţive samo za plaću i druţe se samo sa
sebi sliĉnima. Brut je znao da će redovito srebro i hrana biti san nekima od njih, ali ipak je
postavio Desetu da se odupre prvom jurišu.

Iako je bio neizrecivo umoran nakon uspona, morao je priznati da Julije ima oko za dobro
zemljište. Brut je jedino ţalio što je morao ostaviti konjaništvo u taboru, ali nije mogao znati
da će uspon biti lagan, uz samo nekoliko uganuća i jedan prijelom ruke pri padu u mraku. Tri
su ĉovjeka izgubila maĉeve i sad su nosili bodeţe, ali popeli su se na vrh breţuljka prije zore i
prevalili dugaĉku padinu ne izgubivši nijednog ĉovjeka. Legionar sa slomljenom rukom
privezao ju je trakama uz prsi i rekao da će se boriti lijevom rukom. S prijezirom je odbio da
ga pošalju natrag i pokazao na Cira u prednjem redu Desete rekavši da taj krupni ĉovjek moţe
umjesto njega hitnuti njegovo koplje.

Kad je zasvjetlucalo sivo svjetlo, Brut je šaptom poslao zapovijed da se uspostave formacije
što su se pruţale preko padina. Ĉak su i veterani iz Desete izgledali pomalo neuredno nakon
traţenja poloţaja u mraku, a njegovoj su legiji bile potrebne palice niţih ĉasnika da zavedu
red. Razvezali su trake na kopljima dok su bdjeli, i Brut je znao da će s ĉetiri koplja po
ĉovjeku razbiti svaki neprijateljski juriš. Helvetski su borci nosili okrugle štitove, ali teška će
ih koplja pribosti uz tlo, skupa sa štitovima.

Sunce se dizalo iza planina dok su Helvećani ništa ne sluteći stupali prema njihovu poloţaju.
Brut je osjećao kako u njemu raste staro uzbuĊenje dok je ĉekao da njihovi vojnici ugledaju
Desetu i Treću kako ih odozgor promatraju. Nacerio se išĉekujući prve zrake svjetlosti, a kad
su se pojavile, glasno se nasmijao prizoru. Sunce je po njima bacalo zrake s vrhunaca. Deset
tisuća kaciga i oklopa pretvorilo se od nejasna sivila u zlato za nekoliko minuta. Ţute
perjanice od konjske strune na centurionima kao da su se ţarile, i helvetska se povorka
zanjihala na ravnici dok su ljudi pokazivali rukama i vikali upozorenja.

Plemenu se ĉinilo da se legija pojavila niodakle, ali ipak ih nije napustila hrabrost. Ĉim je
splasnulo poĉetno zaprepaštenje, vidjeli su malobrojnu vojsku na padinama i tada su gotovo
kao jedan izazovnim urlanjem ispunili dolinu.

»Mora ih sigurno biti pola milijuna. Tako mi Marsa, mora«, šapnuo je Brut.

Vidio je kako borbene falange vrve naprijed s podignutim kopljima, poĉinjući sve brţe trĉati
preko zemljišta izmeĊu dviju vojska. Njihovi su prednji redovi nosili široke štitove da se sruĉe
na neprijatelja, ali te formacije nisu mogle opstati na neravnu tlu breţuljka. Trĉali su preko
pomiĉna šljunka u vododerinama kao vukovi, i Brut je klimao glavom ĉudeći se mnoštvu koje
je dolazilo prema njemu.

»Strijelci — domet!« viknu Brut gledajući kako ĉetiri strijele lete visoko i pokazuju krajnji
domet hitaca. Imao je samo tri stotine strijelaca iz Arimina i nije znao koliko su vješti. Paljba
na nezaštićene ljude mogla je biti zatorna, ali sumnjao je da će postići išta više osim ljutnje
kod Helvećana pod štitovima.

»Pripremite koplja!« riknuo je.

Vojnici Desete uzeli su po ĉetiri koplja provjeravajući posljednji put njihove oštrice. Ne će
gaĊati neprijatelja, samo će teško oruţje sa ţeljeznom glavom hitnuti visoko u zrak tako da će
padati gotovo okomito u trenutku udara. Za to je bila potrebna vještina, ali to im je bio zanat i
bili su doista uvjeţbani.

»Domet!« viknu Brut.

Gledao je kako Ciro veţe crvenu krpu oko kraja koplja i s gunĊanjem ga šalje da poleti. Nitko
se nije mogao mjeriti s dometom toga gorostasa, i kad se drhtavo koplje zabilo u ledinu, Brut
je imao obiljeţenu najdalju toĉku, pedeset koraka bliţe od strijela koje su se vidjele niţe na
kamenitoj padini. Kad Helvećani jurnu preko daljih linija, trĉat će kroz tuĉu hitaca. A kad
nagrnu mimo Cirova koplja, ĉetrdeset tisuća kopalja bit će hitnuto u vremenu kraćem od deset
otkucaja srca.

Helvetski su ratnici urlali kad su poĉeli toptati uz breţuljak, a jutarnji lahor puhao je niz
padine podiţući prašinu u ravnici.

»Strijelci!« uzviknu Brut, i vojnici deset redova iza njega glatko su potom odapinjali lukove
dok im se nisu ispraznili tobolci. Brut je promatrao let strijela dok su padale dolje meĊu
vrištave ljude koji su još bili izvan dometa smrtonosnijih kopalja. Mnoge su se strijele odbile
kad su Helvećani podignuli štitove i nastavili trĉati, ostavivši tek nekoliko tjelesa iza sebe.
Pala je prva krv. Brut se nadao da je Julije spreman.

Julije je bio u sedlu kad je ĉuo urlik plemena. Okrenuo je naglo konja traţeći izviĊaĉa koji mu
je donio vijest.

»Gdje je onaj ĉovjek koji mi je rekao da je neprijatelj na breţuljku?« viknuo je dok mu se

ţeludac grĉio od gnjeva.
Povik se proslijedio naokolo i zaĉas je došao kasom ĉovjek na konju. Bio je vrlo mlad i obrazi
su mu se rumenjeli od jutarnje hladnoće. Julije ga pogleda s uţasnom sumnjom.

»Izvijestio si me o neprijatelju. Kaţi mi što si vidio«, reĉe Julije.

Mladi je izviĊaĉ nervozno mucao pod strogim pogledom vojskovoĊe. »Bile su ih tisuće na
breţuljku, gospodine. U mraku nisam mogao biti siguran koliko, ali mnogo ih je bilo,
gospodine. Zasjeda.«

Julije na trenutak sklopi oĉi.

»Uhitite toga ĉovjeka i zadrţite ga da se kazni. Ono su bile naše legije, glupane jedan.«

Julije okrenu konja grozniĉavo razmišljajući. Otišli su tek nekoliko milja od ravnice. Moţda
još nije prekasno. Odveza kacigu s prednjeg sedlenog obluka i grubo je navuĉe preko lica,
okrenuvši svoj metalni lik prema okupljenim ljudima.

»Deseta i Treća galska nemaju potpore. Krenut ćemo najbrţe što moţemo da napadnemo
Helvećane. Ravno naprijed, gospodo. Ravno naprijed, smjesta!«

Brut je ĉekao, a Helvećani su kuljali mimo pobodena koplja dok se nije izgubilo iz vida. Ako
prerano izda zapovijed, Treća će iza njega prekratko dobacivati. Izda li je prekasno, nastat će
strašni gubitci zbog dopuštena napada kad popuste prednji redovi.

»Koplja!« viknu Brut najglasnije što je mogao i baci svoje koplje u zrak.

Deset tisuća ruku trznulo se naprijed i zatim posegnulo za drugim kopljem kraj nogu. Prije
nego što se prvi val spusti na zemlju, Brut je znao da će Deseta imati još dva u zraku. U
Trećoj su bili sporiji, ali samo malo, jer ih je nadahnjivao primjer veterana i nervozan strah od
juriša.

Savršeno je procijenio i razni redovi Desete i Treće galske izbacili su na neprijatelja koplja
poput ţeljezne kiše. Stotine su poginule od prvoga vala, a preţivjeli su mogli vidjeti kako se
zacrnio sljedeći val stiţući nad njih, premda su se meĊusobno bodrili.

Nije bilo naĉina da se izbjegne smrt iz zraka. Koplja su letjela u jatu da bi padala u skupinama
ili pojedinaĉno. Jednog je ĉovjeka mogao pogoditi ĉitav snop, a mogla je i cijela jurišna crta
ostati ĉudesno neozlijeĊena te uništiti prvu zapreku. Iako su se Helvećani zaklanjali ispod
štitova, teški ţeljezni šiljci probijali su drvo i kost da bi se zaboli u zemlju. Brut je vidio kako
se mnogi borac upinje da oslobodi štit, katkada prikovan skupa s drugim štitom. Mnogi
probodeni bili su još ţivi, ali nisu mogli ustati dok je iz njih liptala krv.

Brut je gledao kako se napad polagano slamao i stao. Treći je val nanio manje štete i napadaĉi
su se povukli ispred posljednjega, bjeţeći pomamno ispred ljudi na breţuljku. Deseta je
poĉela klicati kad su se Gali okrenuli, a Brut je pogledao na istok oĉekujući Julija. Da je u
tom ĉasu poslao legije, mogli bi posijati paniku meĊu Helvećanima i izazvati posvemašnje
rasulo. Ali od njega nije nije bilo ni traga ni glasa.

Helvećani su se preustrojili na rubu dometa i ponovno poĉeli napredovati preko tjelesa svojih
najboljih ratnika.
»Ovi se ljudi nikada nisu borili protiv rimske legije!« viknu Brut ljudima oko sebe.

Neki su se nasmiješili, ali oĉi su im bile prikovane uz nadolazeće horde pod kojima su pri
ponovnom usponu na breţuljak nestajala tjelesa poginulih suplemenika. Istrgnuli su nekoliko
kopalja iz mrtvaca na tlu i bacili ih na Desetu, ali su ona podbacila zbog uzdignuta zemljišta.

»Pripremite maĉeve!« naredio je Brut, i po prvi put dvije legije trgnuše oštrice i dignuše ih
visoko da na njih padne sunce. Brut pogleda oko sebe i ponosno podiţe glavu. Neka se samo
penju, pomislio je.

Kad su se Helvećani zasopili i poĉeli teško disati bliţeći se rimskim linijama, raspale su se
ustrojene falange. Deseta ih je strpljivo ĉekala, i svaki je ĉovjek stajao meĊu prijateljima koje
godinama poznaje. Nije bilo straha u rimskim redovima. Tvorili su savršenu formaciju s
trubaĉima koji su bili spremni rotirati prednje redove kad bi se umorili. Nosili su maĉeve od
tvrdoga ţeljeza, i Brut je na licima svojih ljudi mogao vidjeti pouzdano išĉekivanje. Neki su
legionari ĉak domahivali nadolazećim ratnicima, potiĉući ih da navale. Kad Helvećani krenu
u juriš, Brut je u duhu vidio legionare kao zid naĉinjen od ljudi i štitova, bez pukotina.

Prvi su Helvećani doprli do Desete i bili posjeĉeni s djelotvornom okrutnosti. Tvrde rimske
oštrice zasijecale su se u njih duţ cijele crte, odrubljujući glave i ruke jednim jedinim
udarcem. Dugaĉka koplja napadaĉa nisu mogla probiti rimske štitove i Brut je likovao nad
brojem ţrtava.

Stajao je u trećem redu zdesna i oĉaran pokoljem podizao glavu da izvidi poloţaj. More ljudi
stizalo je u pomoć drugovima a još ih je više vrvjelo oko breţuljka da udare s boka. Osjetio je
kako mu novi znoj izbija kroz koţu dok je pogledom još jednom potraţio Julija. Pod tim mu
je kutom sunce padalo u oĉi, ali on je ţmirio protiv njegova ţara prema crti drveća na obzoru.

»DoĊi, doĊi«, rekao je glasno.

Iako će proći neko vrijeme prije nego što Helvećani mognu opkoliti njegove ljude, ako stignu
na hrbat iza njega, Deseta i Treća ne će imati mogućnosti uzmaka. Glasno je zastenjao od
nemoći kad je vidio kako je malen broj Helvećana napustio straţu kraj ţena i djece. Napad s
leĊa izazvao bi smjesta paniku meĊu njihovim ratnicima.

Puka brojĉana nadmoć jurišnika poĉinjala je stvarati pukotine u prednjem redu Desete. Velites
su bili brzi i lagano opremljeni, i premda su se mogli boriti dva sata bez odmora, Brut je
pomislio da pošalje naprijed teške oklopnike radi lakšeg uzmaka ako bude morao narediti
povlaĉenje. Ako Julije brzo ne doĊe, Brut je znao da će morati povući legije na hrbat
breţuljka, boreći se na svakom pedlju puta. A bit će mnogo gore kad ogoljeni do maĉeva
krenu nizbrdo s plemenom iza leĊa.

Brut pogleda preko glava svojih ljudi i srce mu poĉe lupati od srdţbe. Ako preţivi povlaĉenje,
zakleo se da će mu Julije platiti zbog uništenja Desete. Poznavao ih je gotovo sve nakon
godina provedenih skupa u Španjolskoj, i svaku je smrt doţivljavao kao udarac.

Odjedanput, u daljini, ugledao je kako srebrene linije Julijevih legija izranjaju na ravnici i
uskliknuo od zadovoljstva i olakšanja. Helvećani u povorci zapuhali su u rogove radi
upozorenja i Brut je vidio kako njihove priĉuvne falange izlaze da se suoĉe s novom
prijetnjom. Više je rogova zatrubilo na breţuljku kad se pleme zaustavilo i pogledalo natrag
na ravnicu. Brut je na njih urlao u nepovezanom likovanju dok su se poĉinjali udaljavati od
Desete stvarajući razmak izmeĊu dviju vojska. Ne će dakle biti boĉnog napada, ako svaki
ratnik oĉajniĉki ţeli zaštititi svoj plijen i obitelj.

»Deseta i Treća!« vikao je neprestano Brut na desnu i lijevu stranu. Bili su spremni za
njegove zapovijedi i on je podignuo ruku da njome mahne dolje prema ravnici.

»Zbijena formacija! Strijelci, skupljajte strijele koje naĊete! Naprijed Deseta! Naprijed
Treća!«

Deset tisuća ljudi krenulo je na njegovu rijeĉ naprijed kao jedan, a Brut je mislio da će mu
prsi puknuti od ponosa.

Helvećani nisu imali konjaništva i Brut je naredio da extraordinarii razbijaju njihove crte
obrane dok su ih oĉajniĉki pokušavali uspostaviti da bi odbili napad. Dok je Julije napredovao
s Markom Antonijem, promatrao je kako Oktavijan vodi konjanike pod kosim kutom prema
helvetskim falangama. U punom galopu svaki je ĉovjek posezao dolje da iz dugaĉke koţne
cijevi kraj noge izvuĉe vitko koplje izbacujući ga s razornom toĉnosti. Helvećani su urlali i
uzmahivali štitovima, ali Oktavijan se nije htio s njima sraziti dok i posljednje koplje ne bude
izbaĉeno. Kad je Julije stigao do zaĉelja njihove povorke, priĉuvne su snage bile u kaosu i
nije bilo teško uništiti ih sve dojednoga.

Na njegovu zapovijed trubaĉi su se oglasili s nareĊenjem da se podvostruĉi brzina i dvadeset

tisuća legionara prešlo je u pseći kas koji su mogli miljama izdrţati, idući ravno na
neprijatelja. Povorka koja je pratila Helvećane nijemo ih je promatrala dok su kraj njih
promicali bez zaustavljanja. Od nje nije prijetila nikakva opasnost i Julije je grozniĉavo
razmišljao kako bi najbolje iskoristio poloţaj.

Ratnici koji su napadali breţuljak sada su u posvemašnjoj panici trĉali natrag prema povorci, i
Julije se nasmiješio videći kako blistave ĉetvorine Desete i Treće dolaze iza njih, a zbog
zbijene formacije izgledali su kao srebreni tanjuri na jutarnjem suncu. Breţuljak je bio osut
tijelima i Julije je vidio da su Helvećani obezglavljeni, zaboravivši svoje falange. Pomislio je
zovnuti natrag konjaništvo da nasrne na povorku, ali u tom je trenutku Oktavijan dao znak za
juriš i masa konja pretvorila se u golem klin koji je udario na ratnike u bijegu. Julije je
priĉekao dok se extraordinarii nisu zaustavili i poĉeli okretati da ponovno jurnu, i tada im je
dao znak da zadrţe poloţaj.

»Spremite koplja!« uzviknuo je Julije. Podignuo je vlastito koplje u ruci osjetivši teţinu
drvenog kopljišta. Već je mogao vidjeti lica ratnika koji su trĉali prema njemu. Bit će jedva
dovoljno vremena za jedan izbaĉaj prije nego što se vojske sraze.

»Koplja!« viknuo je izbacivši svoje koplje u zrak.

Redovi oko njega pocrnili su ţeljezom nebo, i prednje su helvetske linije popadale. Prije nego
što su se mogli oporaviti, prve su legije doĉekale njihov juriš i probile se naprijed.

Centurioni su otraga odrţavali baraţnu paljbu kako je koja skupina stizala unutar dometa, i
Julije je grmio dok su nezaustavljivo prodirali u dubinu plemena. Bilo ih je tako mnogo!
Legionari su gazili sve što im je stalo na put, i napredovanje je bilo tako brzo da se Julije
odjednom zabrinuo zbog izlaganja opkoljenju. Trubaĉi su se oglasili s njegovim upozorenjem
da se proširi crta napada, pa su se ariminske legije iza njega raširile da opkole neprijatelja. S
njima su krenuli s boka extraordinarii, ĉekajući znak za juriš.

Mlaz krvi zalio je po ustima Julija dok se usporavao, i on brzo pljunu, otirući rukom lice.
Naredio je da se izbace druga koplja u valovima po deset redova odjednom, i ne videći kamo
padaju ţeljezni šiljci. Bila je to opasna praksa, jer ništa više ne uništava moral nego oruţje
koje se prekratko izbaci i padne na vlastite redove, ali Julije je morao iskoristiti svaku
prednost da bi smanjio golemu snagu plemena.

Helvećani su se borili s oĉajniĉkom okrutnosti, pokušavajući doprijeti do svoje glavne

povorke koja je sada bila nezaštićena iza rimskih legija. Ratnici koji nisu bili u prednjim
crtama vrvjeli su kao pĉele po rubovima, proteţući se dalje niz ravnicu. Julije im se
suprotstavljao sa sve širom frontom, dok mu sve ĉetiri legije nisu bile u jednoj crti, sa samo
šest redova po dubini, metući sve ispred sebe.

Neko vrijeme Julije nije imao gotovo nikakva pregleda nad bitkom. Borio se kao pješak s
ostalima i poţelio stati na neku uzvisinu da bi upravljao borbom.

Brut je široko razvio Desetu i Treću da presijeĉe povlaĉenje, i obje su legije krĉile put dok se
sunce dizalo i prţilo ih. Djeĉaci su trĉali izmeĊu redova s mješinama vode za one koji su
popili svoju zalihu i dalje se borili.

Julije naredi da se naslijepo izbace posljednja dva koplja što su ih nosili njegovi ljudi. Na
ravnu zemljištu mnoga su vraćena odmah nakon izbaĉaja, ali mekane ţeljezne glave svinule
bi se pri padu i slabo su letjele natrag, s malo snage. Julije vidje ĉovjeka tek nekoliko stopa
dalje kako diţe ruku da odbije koplje i zaĉu kako mu se lomi ruka. Poĉeo je shvaćati da će se
Helvećani boriti do posljednjeg ĉovjeka pa je pozvao k sebi najstarije generale iz Arimina.

General Beriko stigao je smiren i svjeţ, kao da sudjeluju u nekoj laganoj vojnoj vjeţbi.

»Generale«, rekao je Julije, »hoću da uzmeš tisuću ljudi i napadneš povorku iza nas.«

Beriko je stao malo ukoĉenije na tu zapovijed. »Gospodine, ne vjerujem da su nam oni

prijetnja. Vidio sam u prolazu samo ţene i djecu.«

Julije kimnu, pitajući se hoće li poţaliti ako takvu pristojnom ĉovjeku dade da vodi njegove
vojnike.

»To su moje zapovijedi, generale. MeĊutim, imaš moje dopuštenje da stvaraš koliku god
hoćeš buku kada kreneš onamo.«

Beriko je na trenutak tupo gledao, zatim su mu se usne zgrĉile kad je razumio.

»Galamit ćemo kao pomahnitali, gospodine«, rekao je i pozdravio.

Julije ga je gledao kako odlazi i dozva k sebi glasnika.

»Reci konjanicima da su slobodni napadati kad vide da je prikladno«, dodao je.

Ĉim je Beriko stigao do svojih redova, Julije je vidio kako se miĉu dok se nareĊenje prenosilo
niţe po zapovjednom lancu. Za kratko vrijeme dvije su se kohorte odijelile od glavnine i drugi
su popunili njihova mjesta na crti. Julije ih je ĉuo kako urliĉu dok su se okretali i slobodnim
hodom polazili natrag da napadnu povorku. Beriko je sa sobom poveo trubaĉe koji su
neprekidno dizali uzbunu sve dok više nije bilo nijednoga ĉovjeka u ravnici koji nije postao
svjestan njihove prijetnje.

Isprva su se helvetski ratnici borili s obnovljenom energijom, ali extraordinarii su pojaĉali

smrtonosne udare s krila a rimska je disciplina suzbijala sve juriše plemena. Odjednom su
zapali u oĉaj, videći s uţasom kako se linije legija zasijecaju u nebranjenu povorku.

Iz daljine se zaĉulo klicanje i Julije istegnu vrat da vidi što je tomu razlog. Naredio je da
velites opet smijene manipule na ĉelu i pošao s njima, sav zasopljen od iscrpljenosti. Koliko
se dugo već bore? Sunce kao da se zaustavilo iznad njihovih glava.

Klicanje s lijevog krila bivalo je sve jaĉe, ali premda mu je to budilo nadu, Julije se i sam
suĉelio s dvojicom ljudi koji su se sluţili štitovima da probiju rimsku bojnu crtu. Opazio je
usta s krugom pjene prije nego što se nagnuo naprijed i osjetio kako se njegov maĉ zabada u
meso. Prvi je pao vrišteći i Marko Antonije mu je presjekao grkljan dok su gazili preko njega.
Drugoga je oborio s nogu neki legionar i Julije je ĉuo kako mu pucaju rebra dok se vojnik
svom teţinom odupro koljenom o njegove prsi. Kad je legionar ustao, Helvećani su bacili
oruţje uz silan zveket koji je zaglušio uši i stali, zadihani i zapanjeni. Julije je s tmurnim
zadovoljstvom naredio prekid borbe i osvrnuo se na bezbrojna tjelesa što su pokrivala ravnicu
iza njega. Bilo je više mesa nego trave i samo su dvije rimske kohorte stupale dalje po
okrvavljenu tlu.

Tiha tuţaljka zaĉula se iz prateće povorke kad su vidjeli predaju, i Julije je opet zaĉuo
klicanje, prepoznajući u njemu glasove Desete i Treće galske legije. Julije uze bronĉani rog
od najbliţeg trubaĉa i puhnu otegnut znak da zaustavi Berika prije nego što poĉne napad. Oni
stadoše u savršenoj formaciji kad je zvuk stigao do njih, i Julije se nasmiješio. Što god drugo
krenulo na njih, on se ne moţe poţaliti na vrsnoću legija kojima zapovijeda.

Julije je tada zastao, skinuo kacigu i okrenuo lice prema povjetarcu. Razaslao je zapovijed
centurionima i niţim ĉasnicima da okupe ljude u osnovnim postrojbama. To je trebalo obaviti
brzo i katkada surovo, da bi predaja bila potpuna. Vojna tradicija je nalagala da se dobit od
prodaje zarobljenih neprijateljskih vojnika dijeli izmeĊu legija, što je trebalo sprijeĉiti pokolj
zatoĉenika. Ali Julije je znao da će u gnjevu bitke mnogi njegov legionar lako posjeći
nenaoruţana neprijatelja, naroĉito ako ga je taj ĉovjek netom ranio. Julije je tjerao trubaĉe da
neprekidno oglašavaju prekid dok njihovi zvuci nisu svima prodrli u svijest i nekakav se oblik
reda poĉeo vraćati u ravnicu.

Pokupljena su koplja i maĉevi i uklonjeni su s bojnog polja, pod straţom konjaništva koje se
brzo postrojilo. Helvetski su ratnici morali kleknuti i ruke su im svezane na leĊima. Nekima
su davali vode isti djeĉaci što su posluţivali legije i Julije je poĉinjao svrstavati zarobljenike u
redove, krećući se izmeĊu svojih ljudi da ga jednostavno vide i ĉestitajući gdje je to bilo
potrebno.

Legionari su bili veoma ponosni dok su zbrajali zarobljenike i mrtve. Znali su da su potukli
daleko veću silu, i Juliju je bilo drago kad je vidio kako jedan od njegovih ljudi zove djeĉaka
vodonošu da doĊe do vezana ratnika i prinosi bronĉanu cjevĉicu njegovim usnama.
Dok je Julije prolazio izmeĊu njih procjenjujući gubitke, Rimljani su zurili nadajući se susretu
s njegovim pogledom, pa kad bi im to uspjelo kimali su s poštovanjem kao djeca.

Brut je dokasao na naĊenom konju ĉiji je jahaĉ bio meĊu mrtvima.

»Kakva pobjeda, Julije!« kliknuo je skoĉivši iz sedla.

Vojnici su se oko njega vrpoljili i došaptavali prepoznavši srebreni oklop, a Julije se

osmjehnuo videći strahopoštovanje na njihovim licima. Mislio je kako je opasno nositi srebro
za vrijeme bitke, jer je ta kovina mnogo mekša od dobra ţeljeza, ali Brut ga je zadrţao
govoreći kako ljudima podiţe moral ĉinjenica što se bore skupa s najboljim maĉevateljem
jednog naraštaja.

Julije se nasmiješio sjetivši se toga.

»Bilo mi je drago kad sam te ugledao na ravnici. Ne mogu ti kazati koliko«, reĉe Brut.

Julije ga oštro pogleda, sluteći pitanje. Smiješak mu je zaigrao oko usana kad je naredio da se
dovede onaj izviĊaĉ, i Brut se zaĉudio videći snuţdena Rimljanina s ĉvrsto svezanim rukama
kao da je zarobljenik. Mladić je morao marširati s legijama, i palica niţeg ĉasnika udarila ga
je po leĊima svaki put kad je usporio korak. Juliju je bilo drago što je ostao ţiv i s
pobjedniĉkim je likovanjem donio odluku protiv biĉevanja koje je jamaĉno zasluţivao.

»Odveţite ga«, rekao je Julije niţem ĉasniku koji je to uĉinio hitrim potezom noţa. Izgledalo
je da je izviĊaĉ na rubu plaĉa dok se upinjao da zauzme stav pozora pred svojim generalom i
pobjednikom maĉevateljskog natjecanja u Rimu.

»Ovaj mladi ĉovjek donio mi je vijest da je neprijatelj zauzeo breţuljak na koji sam tebi
zapovjedio da se popneš. U mraku mu se od dviju sjajnih rimskih legija uĉinilo da je gomila
plemenskih ratnika.«

Brut prasnu u glasan smijeh od ushićenja. »Nisi se povukao? Julije, to je…« Prestao se smijati
i Julije se okrenuo sa strogo podrugljivim izrazom lica prema ojaĊenu mladom izviĊaĉu.

»Imaš li ti pojma koliko je teško steći glas taktiĉkoga genija ako se ĉuje da ostavljam na
cjedilu vlastite ljude?« upitao je.

»Ţao mi je, gospodine. Uĉinilo mi se da ĉujem galske glasove«, promucao je izviĊaĉ.

Zajapurio se od smetenosti.

»Da, takva je moja sudbina«, reĉe Brut veselo. »Zbog toga nosiš lozinku, sinko. Morao si se
javiti prije nego što si dao petama vjetra.«

Mladi se izviĊaĉ poĉinjao smiješiti umjesto odgovora i Brutov se izraz lica u ĉasu promijenio.

»Naravno, da si mnogo dulje odgodio napad, došao bih k tebi i oderao ti koţu.«

Bolesna grimasa zamrla je na izviĊaĉevu licu.

»Tromjeseĉna uskrata plaće i izviĊat ćeš kao pješak dok tvoj ĉasnik ne bude siguran da ti
moţe povjeriti konja«, dodao je Julije.

Mladić je odahnuo od olakšanja, ne usuĊujući se pogledati u Bruta dok ga je pozdravljao i

odlazio. Julije se okrenuo prema Brutu i s njim razmijenio smiješak.

»Bio je to dobar plan«, rekao je Brut.

Julije je kimnuo, zatraţivši konja. Dok je uzjahivao, gledao je preko bojnog polja videći kako
se vraća red dok su se zašivale rimske rane i povezivali lomovi, a tjelesa pripremala za
pogrebne lomaĉe. Najteţe će ranjenike morati prebaciti u rimsku provinciju radi lijeĉenja.
Oprema poginulih vojnika rasprodat će se po sniţenim cijenama. Praznine koje su ostale iza
poginulih ĉasnika popunit će se promaknućima iz niţih redova, uz njegov potpis. Svijet se
nastavio vrtjeti u pravom smjeru i dnevna je vrućina poĉinjala opadati.

24. POGLAVLJE
Julije je sjedio na prijeklopnom stolcu pod velikim šatorom helvetskoga kralja i pio iz zlatna
pehara. Vedro je raspoloţenjenje vladalo meĊu ljudima koje je pozvao. Generali iz Arimina
posebno su ţestoko pili iz kraljevih osobnih zaliha, a Julije ih nije zaustavljao. Zasluţili su
pravo da otpoĉinu, iako ih je još ĉekao strašan posao. Julije nije isprva procijenio ni koliko će
teţak zadatak biti da se jednostavno popiše prtljaga, jer će cijelu noć odjekivati uzvici dok
vojnici budu prebrajali i slagali na hrpe helvetsku imovinu. Bio je poslao Publija Krasa s ĉetiri
kohorte da poĉne skupljati koplja i ostalo oruţje s bojnog polja. To nije bila neka veliĉajna
zadaća, ali sin bivšega konzula okupio je svoje ljude brzo i bez guţve, pokazujući nešto od
oĉevih organizacijskih sposobnosti.

Kad se sunce poĉelo spuštati daleko na zapadu, kopljišta Desete i Treće bila su vraćena
legionarima. Mnoge ţeljezne glave bile su savijene do neuporabljivosti, ali Kras je njima
napunio helvetska kola da ih legijski kovaĉi poprave ili rastale. Igrom sudbine jednom je
kohortom zapovijedao Germinije Katon, promaknut nakon Španjolske. Julije se pitao jesu li ta
dva ĉovjeka iza pristojnih osmijeha ikada razmišljala o mrţnji njihovih otaca.

»Ima dovoljno ţita i sušena mesa da nas mjesecima hrane, ako se ne pokvare«, rekao je
Domicije sa zadovoljstvom. »Samo oruţje vrijedi malo bogatstvo, Julije. Neki su maĉevi od
dobra ţeljeza, a ĉak i bronĉani imaju drške vrijedne ĉuvanja.«

»Ima li novca?« upita Julije promatrajući pehar u ruci.

Renije otvori vreću kraj nogu i izvadi nekoliko grubo kovanih ploĉica.

»Ovo je ovdje umjesto novca«, reĉe on. »Mješavina srebra i bakra. Jedva išta vrijedi, iako su
pune škrinje.« Julije uze jednu kovanicu i podiţe je prema svjetiljci. Iz kruga potamnjele
kovine bio je isjeĉen komadić, sve do sredine.
»Ĉudna stvar. Izgleda kao nekakva ptica s gornje strane, iako nisam siguran zbog ĉega je
isjeĉen ovaj komadić.«

Noćni je povjetarac stigao pod šator skupa s Brutom i Markom Antonijem.

»Sazivaš li vijeće, Julije?« upitao je Brut. Julije kimnu i Brut proviri glavom iz šatora te
zovnu Cira i Oktavijana da im se pridruţe.

»Jesu li zarobljenici pod straţom?« upita Renije Bruta.

Odgovorio mu je Marko Antonije. »Ratnici su svezani, ali gotovo da nemamo dovoljno ljudi
da sprijeĉe ostale da ne pobjegnu u noć ako to ţele.« Primijetio je vreću s kovanicama i uzeo
jednu.

»Ruĉno kovano?« upita Julije videći njegovu kretnju.

Marko Antonije kimnu. »Ovo jest, iako veća naselja mogu proizvesti kovanice jednako dobre
kakve vidimo u Rimu. Njihovi predmeti od kovine ĉesto su veoma lijepi.« Ispustio je
kovanicu na Renijev ispruţeni dlan. »Ali ove kovanice nisu takve. Mnogo su slabije.«

Julije pokaza stolce dvojici svojih ljudi i oni prihvatiše crno vino u peharima iz kraljevih
osobnih zaliha.

Marko Antonije nagnu pehar i zadovoljno odahnu. »Ali vino nije slabije. Jesi li razmišljao što
ćeš uĉiniti s ostalim Helvećanima? Imam nekoliko prijedloga, ako mi dopustiš.«

Renije proĉisti grlo. »SviĊalo se to nama ili ne, sada smo mi za njih odgovorni. Heduanci će
ih sve pobiti ako poĊu na jug bez svojih ratnika.«

»To je problem«, reĉe Julije, istjerujući trljanjem umor iz oĉiju. »Odnosno, ovo je problem.«
On razvi teţak svitak pergamenta i pokaza im gornji rub, išaran sitnim slovima.

»Adàn kaţe da je to popis njihova naroda. Trebali su mu ĉitavi sati samo da doĊe do grube
procjene.«

»Koliko ih ima?« upita Marko Antonije. Svi pogledaše u Julija, išĉekujući.

»Devedeset tisuća ljudi u borbenoj dobi, tri puta toliko ţena, djece i staraca.«

Svi se zapanjiše pred tim brojevima. Oktavijan prvi progovori raširenih oĉiju.

»A koliko smo ih zarobili?«

»Moţda dvadeset tisuća«, odgovori Julije. Njegovo je lice ostalo mirno dok su ostali prasnuli
u smijeh, udarajući jedni druge po plećima.

Oktavijan zazviţda. »Sedamdeset tisuća mrtvih. Pobili smo velik grad.«

Njegove rijeĉi otrijezniše ostale dok su razmišljali o hrpama mrtvaca na ravnici i breţuljku.
»A koliko je naših poginulo?« upita Renije.

Julije izgovori brojke bez zaustavljanja. »Osam stotina legionara, meĊu njima dvadeset ĉetiri
ĉasnika. Moţda isto toliko ranjenih. Mnogi će se opet boriti kad ih pokrpamo.«

Renije odmahnu glavom od ĉuĊenja. »To je dobra cijena.«

»Neka uvijek bude tako«, reĉe Julije podiţući kraljev pehar. Ostali ispiše vino s njim.

»Ali i dalje imamo u rukama gomilu ljudi«, istaknu Marko Antonije. »A izloţeni smo na ovoj
ravnici, dok Heduanci brzo stiţu da podijele plijen. Ne sumnjajte u to, gospodo. Sutra do
podne pojavit će se još jedna vojska zahtijevajući dio helvetskoga bogatstva.«

»Koje je naše, i to s pravom, pa bilo kakvo bilo«, odgovori Renije. »Iako nisam vidio previše
pravoga bogatstva, osim ovih pehara.«

»Ne, moţda ima neĉega u tome da im se prepusti dio«, reĉe Julije zamišljeno. »Izgubili su
jedno selo i bitka se vodila na njihovoj zemlji. Potrebni su nam saveznici meĊu tim ljudima, a
Morben je utjecajan.« Okrenuo se zatim prema Beriku koji je još bio u okrvavljenu oklopu.

»Generale, neka tvoji ljudi odijele desetinu svega što smo ovdje našli. Ĉuvaj to pod straţom
za Heduance.«

Beriko ustade i pozdravi. Poput ostalih, i on je bio blijed od umora, ali brzo je napustio šator i
svi su ĉuli njegov sve snaţniji glas kako izdaje naredbe u mraku.

»Što ćeš onda uĉiniti sa zarobljenicima?« upita Brut.

»Rimu su potrebni robovi«, odgovori Julije. »Iako će cijena naglo pasti, moramo imati
sredstava za ovaj pohod. U ovom ĉasu naše jedino bogatstvo predstavljaju kovanice poput
ovih. Nemamo srebra da platimo Desetu i Treću, a svakog mjeseca legije pojedu ĉitavo
bogatstvo. Naši vojnici znaju da prihodi od zarobljenih robova pripadaju njima, i mnogi već
raspravljaju o svojem novom blagu.«

Marko Antonije se malko ukoĉio kad je to ĉuo. Njegova je legija primala plaću izravno iz
Rima pa je pretpostavljao da to vrijedi i za druge.

»Nisam znao da…« poĉe on, zatim zastade. »Mogu li govoriti?«

Julije kimnu. Marko Antonije pruţi pehar prema Brutu koji mu nije poklanjao nimalo
pozornosti.

»Ako prodaš pleme u Rimu, helvetska će zemlja ostati pusta, sve do Rajne. Ondje su
germanska plemena koja jedva ĉekaju da prijeĊu rijeku i zauzmu nebranjenu zemlju. Gali
poštuju snaţne ratnike, ali ništa dobro ne kaţu o ljudima preko rijeke. Ne bi ti bilo drago da ih
imaš na granicama rimske provincije.«

»Mogli bismo sami zauzeti tu zemlju«, upade Brut.

Marko Antonije odmahnu glavom. »Ako bismo ostavili nekoliko legija da brane obale Rajne,
izgubili bismo polovinu snaga bez ikakve svrhe. Sada je ta zemlja pepeo bez vrijednosti.
Hranu bi trebalo dopremati prije nego što se polja oĉiste i ponovno zasiju, i tko bi je k tomu
obraĊivao? Naši legionari? Ne, mnogo je bolje poslati Helvećane natrag u njihovu zemlju.
Neka nam oni ĉuvaju sjever. Uostalom, oni imaju više izgubiti.«

»Zar ih ne će pregaziti ta divlja plemena što si ih spomenuo?« upita Julije.

»Ostalo im je dvadeset tisuća ratnika. To nije malen broj, a što je vaţnije, borit će se do smrti
da odbiju svakog novog zavojevaĉa. Vidjeli su što legije mogu uĉiniti, pa ako se ne mogu
preseliti na jug, moraju ostati i boriti se za svoja polja i domove. Još vina ovamo, Brute.«

Brut pogleda Marka Antonija s negodovanjem kad je ponovno pruţio pehar prema njemu,
oĉito nesvjestan prvog odbijanja.

»Vrlo dobro«, reĉe Julije. »Iako to ljudima ne će biti drago, ostavit ćemo Helvećanima
dovoljno hrane da se mogu vratiti kući, a ostalo ćemo uzeti za sebe. Naoruţat ću svakog
desetoga da mogu zaštititi svoj narod. Sve drugo ostaje nama, osim dijela za Heduance. Hvala
ti, Marko Antonije. To je dobar savjet.«

Julije pogleda ljude oko sebe pod šatorom. »Javit ću Rimu što smo ovdje postigli. Moj pisar
piše izvješća dok govorimo. Sada, nadam se da niste umorni, jer ţelim da ona povorka krene
kući u svanuće.« Jedva se ĉulo njihovo gunĊanje i Julije se nasmiješio.

»Ostat ćemo da Heduancima predamo njihov udio, a onda laganim maršem natrag u
provinciju, da bismo preksutra stigli onamo.« Duboko je udahnuo je i njegovo se zijevanje
prenijelo na dvojicu-trojicu drugih. »Tada ćemo se naspavati.« Podignuo se na noge i oni su
ustali s njim. »Idemo, ljetne su noći priliĉno kratke.«

Sljedećeg je dana Julije i preko volje iskazivao poštovanje prema organizacijskim

sposobnostima Helvećana. Već je priprema za polazak toliko ljudi bila dovoljno teška, ali
mjerenje hrane koja je bila potrebna da ih odrţi na ţivotu dok ne stignu doma potrajalo je
nekoliko sati. Tu je zadaću dobila Deseta legija i uskoro su se otegnuli redovi do vojnika koji
su imali vreće i drţali mjerice da udijele namirnice svakom preţivjelom ĉlanu plemena.

Helvećani su još bili zapanjeni zbog iznenadne promjene njihove sudbine. MeĊu njima je bilo
otprije zarobljenih Heduanaca koje je valjalo na silu odijeliti nakon dva jutarnja umorstva
noţevima. Heduanske su se ţene osvetile svojim zarobljivaĉima s opakošću koja ja prestravila
i okorjele vojnike. Julije je naredio da se dvije od njih objese i potom nije više bilo takvih
ispada.

Heduanska se vojska pojavila iz šume prije podne, kad se Julije već pitao hoće li ikada
pokrenuti golemu povorku. Videći ih u daljini, poslao je prema njima izviĊaĉa s porukom od
jedne rijeĉi: »Ĉekajte!« Znao je da bi se zbrka samo povećala s nekoliko tisuća gnjevnih
boraca koji jedva ĉekaju da napadnu potuĉena neprijatelja. Da bi im ojaĉao strpljivost, nakon
jedne ure Julije je za porukom poslao volove i kola nakrcana helvetskim oruţjem i vrijednim
predmetima. S njima je poslao i njihove osloboĊene zarobljenike, zadovoljan što ih se mogao
riješiti. Bio je velikodušan s Heduancima, iako mu je Marko Antonije rekao kako će oni
misliti da je sve najbolje zadrţao za sebe, bez obzira na ono što im prepusti. Uistinu, zadrţao
je zlatne pehare razdijelivši ih izmeĊu generala svojih legija.
Kad je prošlo podne a Helvećani i dalje bili na ravnici, Julije je planuo u licu i naljutio se
zbog kašnjenja. Dio toga otpadao je na neizbjeţnu ĉinjenicu da su svi plemenski ĉelnici bili
izginuli u bitci, ostavivši obezglavljenu gomilu naroda koji je vrvio naokolo, pa je Julije
dolazio u napast da zapovjedi niţim ĉasnicima da se posluţe palicama i tako ih pokrenu na
odlazak.

Na kraju je Julije naredio da dvije tisuće ratnika dobiju maĉeve. Ti su ljudi s oruţjem u
rukama stajali malko ponosnije izgubivši beznadni izgled zarobljenika i robova. Oni su
dotjerali svoj narod u kakav-takav red i zatim, nakon jednog jedinog zvuka roga na
povjetarcu, Helvećani su se pokrenuli. Julije ih je s olakšanjem gledao kako odlaze, i kao što
je Marko Antonije prorekao, ĉim je postalo jasno da se upućuju na sjever, Heduanci su se
poĉeli slijevati u ravnicu viĉući i prijeteći za njima.

Julije je naredio trubaĉima da pozovu šest legija da stanu na put Morbenovim ratnicima, i dok
su se oni pribliţavali pitao se hoće li stati ili će se zametnuti nova bitka. Onako neraspoloţen,
gotovo da ju je poţelio.

Heduanske ĉelne crte zaustavile su se na ravnici, ĉetvrt milje daleko. Prešli su poprište bitke
preko desetaka tisuća nepokopanih tjelesa koja su već poĉinjala zaudarati. Nije bilo boljeg
naĉina da se pokaţe snaga legija koje ih ĉekaju nego što je bio hod preko mrtvaca što su ih
one ostavile iza sebe. Brzo će se o tome pronijeti glas.

Promatrao je kako Morben izjahuje s dva pratioca koja su nosila visoke zastave što su lepršale
na lahoru. Julije ih je ĉekao, a njegovo je nestrpljanje išĉezavalo dok se iza njega smanjivao
broj Helvećana. Mnogi su njegovi ljudi bacali pogled za sve daljom povorkom, osjećajući
prirodnu nelagodu vojnikâ koji se naĊu izmeĊu dviju velikih skupina, ali Julije nije pokazivao
nimalo zabrinutosti jer ga je iscrpljenost ispunjavala praznim spokojem, kao da su se s onom
povorkom iz njega iscijedile sve emocije.

Morben je sjahao i raširio ruke da ga zagrli. Julije ga je pristojno odbio i Morben je smijehom
prikrio zbunjenost.

»Nikada nisam vidio toliko mrtvih neprijatelja na zemlji, Cezare. To je dostojno divljenja.
Odrţao si zadanu rijeĉ koja je zaslaĊena darovima što si mi ih poslao, jer znam odakle
potjeĉu. Doveo sam stoku za veliku gozbu, dovoljno da tvoji ljudi nabreknu od sitosti. Hoćeš
li sa mnom prelomiti kruh?«

»Ne«, odgovorio je Julije, na oĉito zaprepaštenje toga ĉovjeka. »Ne ovdje. Tjelesa donose
bolest ako se ostave da trunu. Ona su na tvojoj zemlji i moraju se spaliti ili pokopati. Ja se
vraćam u provinciju.«

Morben je naĉas izgledao ljutito zbog odbijanja. »Ti misliš da bih morao provesti dan u
kopanju raka za helvetska tjelesa? Neka istrunu kao opomena. Ti si ovdje stranac, pa moţda
ne znaš da se poslije bitke odrţava gozba. Bogovima zemlje mora se pokazati da ţivi poštuju
mrtve. Moramo one koje smo ubili uputiti stazom, inaĉe ne mogu otići.«

Julije protrlja oĉi. Kad je zadnji put spavao? Trsio se da naĊe rijeĉi koje će zadovoljiti toga
ĉovjeka.
»Vratit ću se sa svojim ljudima u podnoţje planina. Bit će mi ĉast ako mi se ondje pridruţiš.
Tada ćemo se pogostiti i nazdraviti mrtvima.« Vidio je kako Morben zamišljeno gleda za sve
daljom povorkom i nastavio sve oporijim glasom. »Preţivjeli Helvećani su pod mojom
zaštitom dok se ne vrate u svoju zemlju. Razumiješ li?«

»Pod tvojom zaštitom?« ponovi Morben polako.

»Vjeruj mi ako kaţem da će onaj tko njih napadne biti moj neprijatelj«, uzvrati Julije.

Nakon kratke stanke Morben slegnu ramenima, provlaĉeći prste kroz bradu. »Vrlo dobro,
Cezare. Dojahat ću tamo s osobnom pratnjom da te doĉekam kad se vratiš.«

Julije ga potapša po ramenu i okrenu se od njega. Vidio je kako ga Morben zadivljeno gleda
dok je trubaĉima davao znak. Ravnicom su se razlijegali zvuci i šest se legija smjesta
okrenulo. Zadrhtala je meka zemlja i Julije se smješkao dok su legionari odlazili u savršenim
redovima, ostavljajući Morbena i Heduance iza sebe. Kad su stigli do linije drveća na rubu
ravnice, Julije je dozvao Bruta.

»Prenesi zapovijed. Marširamo cijelu noć i gostit ćemo se kad stignemo onamo.« Julije je
znao da će ljudi prihvatiti izazov, koliko god bili iscrpljeni. Poslao je Desetu na ĉelo da drţi
korak.

Dok je svanjivala zora, šest je legija prelazilo posljednju uzvisinu prije rimskog naselja u
podnoţju Alpa. Ljudi su teturali i marširali više od ĉetrdeset milja, i Julije je bio na rubu
izdrţljivosti. Propješaĉio je ĉitav put sa svojim vojnicima, znajući da će im njegov primjer
dati snage da nastave put. Takve su male stvari bile vaţne ljudima koje je predvodio. Usprkos
ţuljevima oni su promuklo kliknuli kad su ugledali nanizane graĊevine, prelazeći lako u brţi
hod posljednji put.

»Recite ljudima da imaju osam sati spavanja i gozbu da napune trbuh kad se probude. Ako su
gladni kao ja, ne će htjeti ĉekati, stoga neka im se dade hladno meso i kruh da otupe oštricu
gladi. Svima se njima ponosim«, rekao je Julije izviĊaĉima, razaslavši ih drugim generalima.
Upitao se isprazno bi li njegove legije bile takmac spartanskoj vojsci, ili Aleksandru.
Iznenadio bi se ako ne bi bile sposobne da ih barem izmore hodom.

Kad je Morben stigao na istu uzvisinu s pedeset svojih najboljih boraca, sunce je već bilo nad
obzorom i Julije je tvrdo spavao. Morben je pritegnuo uzdu, promatrajući promjene koje su
donijeli Rimljani. Tamni zid koji su sagradili vijugao je daleko na sjever, kao rez u plodnom
krajoliku. Sve drugo što je mogao vidjeti pretvorilo se u ĉetvorine zgrada, šatora i zemljanih
cesta. Morben je prije nekoliko milja prešao preko legijske staze, ali ipak ga je zapanjila
stvarnost. Na neki je neobjašnjiv naĉin zaostao iza njih u mraku. Nagnuo se u sedlu i
pogledao natrag prema snaţnoj figuri svoga prvaka Artorata.

»Kako su ĉudni ti ljudi«, reĉe on.

Umjesto odgovora, Artorat zaţmiri pogledavši iza sebe.

»Dolaze neki jahaĉi«, reĉe zatim. »Nisu naši.«

Morben okrenu konja i pogleda niz blagu padinu breţuljka. Nakon nekog vremena kimnu.
»Drugi se voĊe okupljaju da vide toga novog ĉovjeka u našoj zemlji. Ne će im biti drago što
je potukao Helvećane prije nego što su oni mogli stići ovamo.«

Diţući zastave primirja visoko iznad glava, skupine jahaĉa stizale su bliţe. Ĉinilo se da je
svako pleme unutar dvjesta milja poslalo predstavnike u rimsko naselje.

Morben pogleda dolje na prostrano taborište s urednim linijama i utvrĊenjima.

»Budemo li lukavi, ovdje moţemo iskoristiti veliku prednost«, reĉe glasno. »Trgovina
hranom, na primjer, ali one lijepe legije nisu stacionarna vojska. Prema onom što sam dosad
vidio, ovaj Cezar je gladan rata. Ako je gladan, Heduanci imaju i drugih neprijatelja protiv
kojih se moţe boriti.«

»Zbog tvoga spletkarenja svi ćemo na kraju izginuti, rekao bih«, progunĊa Artorat.

Morben podiţe obrve prema ĉovjeku koji je sjedio na snaţnu ţdrijepcu kao da je poni. Artorat
je bio najkrupniji ĉovjek što ga je ikada vidio, iako je katkada oĉajavao traţeći inteligenciju
koja bi odgovarala njegovoj snazi.

»Zar misliš da bi tjelohranitelji trebali na takav naĉin govoriti sa svojim gospodarima?« reĉe
Morben.

Artorat svrnu plave oĉi na njega i slegnu ramenima. »Tada sam govorio kao tvoj brat,
Morbene. Vidio si što su uĉinili Helvećanima. Lakše bi ti bilo uzjahati na medvjeda nego
posluţiti se svojom slatkorjeĉivosti s tim novim ljudima. U najmanju ruku, kad skoĉiš s
medvjeda moţeš potrĉati da pobjegneš.«

»Ima trenutaka kad ne mogu vjerovati da imamo istog oca«, odbrusi Morben.

Artorat se zacereka. »Ţelio je krupnu ţenu za drugoga sina, tako je rekao. Ubio je tri ĉovjeka
da je otme od Arvernjana.«

»Da bi napravio vola kakav si ti, da. Ali ne voĊu, mlaĊi brate, upamti to. VoĊa mora biti
sposoban zaštititi svoj narod s nešto više nego što su tek neugodno nabrekli mišići.«

Artorat glasno otpuhnu dok je Morben nastavljao. »Oni su nam potrebni, Artorate. Heduanci
će napredovati u savezu s njima, i to je stvarnost, sviĊala ti se ili ne.«

»Ako se sluţiš zmijama da ti hvataju miševe, Morbene…«

Morben uzdahnu. »Barem jedanput ţelio bih se s tobom razgovarati a da mi ne bacaš u lice tu
ţivotinjsku mudrost. Zbog toga ne zvuĉiš pametno, znaš. I dijete bi moglo jasnije vidjeti
stvari, kunem ti se.«

Artorat planu prema njemu, ali ostade nijem. Morben odahnu s olakšanjem.

»Hvala ti, brate. Mislim da bi se za ostatak današnjeg dana morao ponajprije smatrati mojim
tjelohraniteljem a zatim mojim bratom. Onda, ideš li sa mnom?«
Njegovi su ljudi dobili šatore dok budu ĉekali da se Julije probudi. Morben je poslao jahaĉe
natrag da pospješe stado koje je poveo za gozbu, i prije nego što je podne potpuno prošlo,
poĉelo je klanje ţivotinja, a Morben i Artorat osobno su sudjelovali dok se rezalo i zaĉinjalo
meso.

Kad su drugi ĉelnici poĉeli pristizati, Morben ih je pozdravljao s velikom radošću, uţivajući u
njihovu iznenaĊenju što ga vide kako okrvavljenih ruku do lakata izdaje zapovijedi djeĉacima
i odraslima dok se stoka kolje i sijeĉe da bi se priredila gozba za trideset tisuća ljudi. Cvrĉanje
govedine ispunjavalo je zrak dok se potpaljivalo stotinu vatara i podizali teški raţnjevi.
Drjemljive su legionare istjerivali ispod toplih pokrivaĉa da pomaţu u poslu, a za nagradu su
dobivali slastan okus liţući opeĉene prste.

Kad se Marko Antonije probudio, naredio je da mu robovi donesu vjedra vode s rijeke da se
umije i obrije, ne dopuštajući da ga poţuruju. Ako je Julije spreman spavati tijekom najvećeg
okupljanja plemenskih voĊa od pamtivijeka, ni on zacijelo ne će izići pred njih s dvodnevnom
bradom na licu. Kako je koja ura prolazila, Marko Antonije je bio primoran buditi sve više
vojnika, ne osvrćući se na psovke koje su se ĉule iz šatora kad su se njegove zapovijedi
probijale kroz obamrlost od umora. Obećanje tople hrane stvaralo je ĉudesa u njihovoj naravi,
i glad je utišavala prituţbe dok su slijedili primjer Marka Antonija i prali se prije odijevanja
najbolje odore.

Bilo je mnogo malih sela u rimskoj provinciji, i Marko Antonije je do njih razaslao jahaĉe po
ulje, riblji umak, trave i voće. Zahvaljivao je bozima što su stabla bila teška od neobranih
jabuka i naranaĉa, koliko god bile nezrele. Pošto su toliko dugo pili samo vodu, kiseo sok
iscijeĊen u vojniĉke vrĉeve bio je bolji od vina.

Julije se probudio meĊu posljednjima, sav ljepljiv od vrućine. Spavao je u ĉvrstim zgradama
izvornog naselja, sada znatno proširenim. Tko god im je pravio nacrte, dijelio je rimski ukus
za ĉistoću, i Julije se mogao polijevati hladnom vodom u kupaonici, zatim leţati na tvrdim
prostirkama da bi mu robovi namazali uljem koţu i potom je obrisali, ostavljajući ga ĉista i
osvjeţena. Mišići koji su ga boljeli na leĊima napokon su se opustili kad je sjeo da ga obriju, i
on se pitao je li tako gibak zbog svakidašnje masaţe. Prije nego što će se odjenuti, pogledao
se da vidi ozljede. Trbuh mu je naroĉito bio osjetljiv i pomodrio kao da je dobio snaţan
udarac. Ĉudno je bilo što se toga nije sjećao. Odijevao se polagano, uţivajući u svjeţini ĉiste
tkanine na koţi poslije mirisa znoja na maršu. Kosa mu je zapela u finim zupcima ĉešlja, a
kad je potegnuo, zapanjio se nad koliĉinom dlake koja se otkinula. Nije bilo zrcala u
kupaonici i Julije se pokušao sjetiti kad je posljednji put vidio svoj lik. Gubi li kosu? To je
bila grozna pomisao.

Brut je ušao s Domicijem i Oktavijanom, sva trojica u natjecateljskim srebrenim oklopima,

uglaĉanim do visokog sjaja.

»Plemena su poslala predstavnike da te posjete, Julije«, rekao je Brut sav rumen od

uzbuĊenja. »Ima ih jamaĉno više od trideset, svi pod mirovnim zastavama, i pokušavaju
prikriti koliko ih zanima naša brojnost i strategija.«

»Izvrsno«, uzvratio je Julije odgovarajući na oduševljenje. »Neka se za njih postave stolovi u

blagovaonici. Moramo ih sve smjestiti unutra, ako im ne smeta guţva.«
»Sve je već uĉinjeno«, rekao je Domicije. »Ali svi ĉekaju tebe da im se pridruţiš, vani, i
Marko Antonije je izvan sebe. Kaţe da se ne ţele pomaknuti dok ih ti ne pozoveš za svoj stol,
a mi mu nismo dopustili da te probudi.«

Julije se nasmija. »Onda iziĊimo k njima.«

25. POGLAVLJE
Zrak u blagovaonici bio je gust od tjelesne topline kad je Julije zauzeo mjesto za dugaĉkim
stolom. Iako je tkanina prekrivala površinu stola, Julije nije mogao odoljeti porivu da ispod
nje ne dotakne grubo novo drvo. Nije bilo tu kad je stigao toga jutra i on se nasmiješio
energiji Marka Antonija i tesarske legije.

Pozvao je Morbena da mu sjedne s desne strane, i Gal je zauzeo mjesto s oĉevidnim

zadovoljstvom. Juliju se svidio taj ĉovjek i pitao se koliko će meĊu drugim voĊama steći
prijatelja ili neprijatelja tijekom sljedećih godina.

Ljudi za njegovim stolom tvorili su šaroliku skupinu, iako su svi dijelili crte kao da su im
predci potekli iz istog plemena. Imali su tvrda lica, kao da su istesana od borovine. Mnogi su
bili bradati, iako nijedno posebno obliĉje nije dominiralo skupom, i Julije je vidio jednako
mnogo brkova i obrijanih glava koliko je bilo brada i dugaĉkih pletenica s crveno obojenim
korijenima. Isto tako nije bilo jedinstvena obrasca u njihovoj odjeći ili opremi. Neki su nosili
srebrene i zlatne broševe koji bi oĉarali Aleksandriju, to je znao, dok na drugima nije bilo
nikakva ukrasa. Julije vidje kako Brut promatra urešenu kopĉu na Morbenovu plaštu pa odluĉi
za nju ponuditi nekoliko lijepih predmeta da bi je mogao dati Aleksandriji kad je opet vidi u
Rimu. Uzdahnuo je pri toj misli i upitao se kad će sjediti sa svojim ljudima za dugaĉkim
stolom i slušati njihov lijepi jezik umjesto grlena iskašljavanja Gala.

Kad su svi sjeli, Julije dade znak Adànu da stane kraj njega i ustade da se obrati poglavicama.
Za tako vaţan sastanak otjerao je postarijega tumaĉa natrag u njegovo pleme.

»Dobro došli u moju zemlju«, rekao je Julije i priĉekao da Adàn prenese rijeĉi u njihov jezik.
»Vjerujem da znate da sam sprijeĉio Helvećane da ne proĊu kroz moju zemlju i kroz zemlju
Heduanaca. To sam uĉinio na Morbenov zahtjev i time vam ţelim pokazati svoju dobru
vjeru.«

Dok je Adàn prevodio, Julije je gledao kako reagiraju. Dobro je bilo biti udaljen od njih za taj
korak. Stanke su mu pruţale priliku da pripremi argumente i da promatra kako ih Gali primaju
dok im oĉi budu uprte u Adàna.

»Rimski narod ne ţivi u stalnom strahu od neprijateljskih napada«, nastavio je. »Rimljani
imaju ceste, trgovinu, kazališta, kupališta, jeftinu hranu za obitelji. Imaju ĉistu vodu i zakone
koji ih štite.«

Vidio je po izrazima oko stola da je krenuo krivim putem u svojem opisivanju. Tim ljudima
nije bilo vaţno da pruţe raskoš svojim podanicima.
»Mnogo je vaţnije kazati«, nastavi Julije brzo, dok se Adàn muĉio s rijeĉima, »da rimski
ĉelnici imaju prostrana imanja i kuće deset puta veće od ove male utvrde. Imaju robove da ih
sluţe i nabolja vina i konje na svijetu.«

To su bolje primili.

»Oni koji meĊu vama postanu mojim saveznicima upoznat će sve to. Ja ĉvrsto namjeravam
izgraditi rimske putove kroz Galiju i trgovati s najzabaĉenijim dijelovima zemlje. Dovest ću
najveće trţište na svijetu ovamo za vaše proizvode.«

Dva-tri su se ĉovjeka nasmiješila i kimnula, ali tada je ustao mlad ratnik i svi su ga pogledali,
umuknuvši. Julije je mogao osjetiti kako se Brut najeţio s njegove lijeve strane. Nije bilo
niĉega neobiĉna u liku koji se suoĉio s Julijem na razmaku od dvadesetak stopa. Gal je imao
kratku bradu, plava mu je kosa bila svezana u klupko na zatiljku. Poput većine ostalih, bio je
onizak i snaţan, odjeven u vunu i iznošenu koţu. Ipak, unatoĉ mladosti, Gal je arogantno
pogledao okupljene predstavnike plemena. Lice mu je nosilo grdne oţiljke a njegove hladne
plave oĉi kao da su se svima njima rugale.

»A ako odbijemo tvoja isprazna obećanja?« reĉe ĉovjek.

Kad je Adàn preveo, Morben ustade s Julijeve desne strane.

»Sjedi, Cingeto. Ţeliš li dodati još jednog neprijatelja na svoj popis? Kad je narod tvog oca
zadnji put vidio mir?«

Morben je govorio svojim jezikom i mladi Gal je prebrzo odgovorio da bi ga Adàn mogao
slijediti. Njih su dvojica urlala jedan na drugoga preko stola, i Julije se zakle da će nauĉiti
njihov jezik. Znao je da ga Brut već uĉi pa će mu se pridruţiti u svakidašnjoj poduci.

Bez upozorenja plavokosi je ratnik skoĉio iza stola i izjurio iz blagovaonice zalupivši vratima.
Morben je zaţmirio promatrajući ga kako odlazi.

»Cingetov bi se narod radije borio nego jeo«, reĉe Morben. »Arvernjani su uvijek bili takvi,
ali ne daj da te to uznemiri. Njegov stariji brat, Madok, manje je hirovit, a on će nositi oĉevu
krunu.«

Prepirka je vidno zabrinula Morbena, ali on se prisilio na smiješak dok je gledao Julija.

»Moraš zanemariti grubost toga mladića. Ne osjećaju se svi kao Cingeto.«

Julije naredi da se donesu pladnjevi peĉene govedine i bravetine, s uljem i zaĉinima.

Pokušavao je prikriti iznenaĊenje kad su potom stigli tanjuri sa svjeţim kruhom, narezanim
voćem i peĉenom divljom peradi. Marko Antonije je bio zaposleniji nego što je mogao
pomisliti.

Nespretna tišina nakon Cingetova odlaska izgubila se u zveketu posuĊa. Poglavice su zdušno
navalili, vadeći svaki svoj noţ da reţe i nabada vruću hranu. Zdjelice s hladnom vodom za
pranje ruku posluţile su za razrjeĊivanje vina, na veliko iznenaĊenje posluţitelja koji su ih
brzo nadolijevali. Julije je razumio da poglavice ne ţele izgubiti pamet u pijanstvu, pa je i sam
izlio vodu iz zdjelice u vinski pehar. Brut i Oktavijan slijedili su njegov primjer razmjenjujući
osmijehe.

Zbog iznenadna loma izvana dva su gosta napola poskoĉila. Julije je ustao s njima, ali Morben
se namrštio i ostao sjediti.

»To će biti Artorat, moj pratilac. Valjda je već našao nekoga da se s njim pohrve.« Još jedan
lom i stenjanje popratili su njegove rijeĉi i on je uzdahnuo.

»Onaj krupni ĉovjek?« upita Julije sa zanimanjem.

Morben kimnu. »Njemu lako postane dosadno, ali što moţeš ĉiniti s ĉlanovima obitelji? Moj
otac je napao Arvernjane da ugrabi njegovu majku kad je doista bio prestar za takve pothvate.
Cingetov narod ne oprašta, iako i sami tako postupaju s vlastitim ţenama kad mogu.«

»Ţene su sigurno nesretne u takvim okolnostima«, reĉe Julije polako, pokušavajući razumjeti.

Morben se glasno nasmija. »Jesu, ako ugrabimo pogrješnu u mraku. Tada tomu nema kraja.
Ne, Julije, kad se plemena sastanu na proljetnim sveĉanostima radi trampe i trgovine, mnogo
se brakova sklopi. Moţda bi i ti uţivao da to vidiš jedne godine. Ţene jasno iskazuju svoje
ţelje mladim ratnicima i pred momcima je velik pothvat kad ih pokušaju oteti iz njihova roda.
Sjećam se kako se moja ţena borila protiv mene kao vuĉica, ali nije nijedanput zovnula u
pomoć.«

»Zašto ne?« upita Julije.

»Jer bi je mogli spasiti! Mislim da ju je oĉarala moja brada. Zamisli, išĉupala mi je pregršt
dlaka dok sam je pokušavao prebaciti preko ramena. Bio sam neko vrijeme ćosav, baš na vrhu
brade.«

Julije je nalio Galu vina i gledao kako ga Morben razrjeĊuje vodom.

»Nikada prije nisam vidio da se zdjelica za pranje prstiju upotrebljava na ovakav naĉin«,
rekao je Morben. »Ali to je dobra ideja, kad je vino ovako jako.«

Artorat se zanjihao svom teţinom, premještajući središte ravnoteţe. Domicije se odjednom

našao u zraku. Uslijedio je kratak osjećaj uţasna leta i zatim je ljosnuo na zemlju ostavši
pritom bez zraka u plućima. Leţao je stenjući dok se Artorat cerekao.

»Ti si jak za tako sitna ĉovjeka«, rekao je, iako je već znao da nijedan Rimljanin ne moţe
razumjeti njegove rijeĉi. Krupnom se Galu ĉinilo da nisu naroĉito bistri. Isprva, kad je
podignuo kovanicu i pred njima oponašao zahvat, izgledali su mu slaboumno. Zatim mu je
pristupio jedan od njih i Artorat ga je smjesta svalio na leĊa. Tada su zasjala njihova lica i
poĉeli su kopati po dţepovima da vade kovanice za okladu.

Domicije mu je bio peti protivnik te veĉeri, i dok je Artorat uredno zagrizivao srebrenjake
koje su mu davali, razmišljao je kako bi mogao imati dovoljno za novog konja dok Morben
završi oĉaravanje rimskog vojskovoĊe.
Artorat je primijetio kako Ciro stoji dalje od ostalih. Njihove su se oĉi samo jednom susrele,
ali Artorat je znao da ga ima. Veselio se izazovu i uţivao je bacivši Domicija pod Cirove noge
najbliţe što je mogao.

»Još netko?« zagrmio je Artorat prema njima, upirući prstom u svakoga od njih i miĉući
ĉekinjastim obrvama kao da govori djeci. Domicije je do tada ustao s vragolastim smiješkom
na licu. Podignuo je dlan s nedvosmislenom kretnjom.

»Priĉekaj ovdje, slone. Znam ĉovjeka za tebe«, rekao je Domicije polako.

Artorat slegnu ramenima. Dok je Domicije trĉao prema glavnim zgradama, Artorat je upitno
pogledao Cira, dajući mu jednom rukom znak da istupi i drţeći u drugoj kovanicu. Na
njegovo zadovoljstvo Ciro je kimnuo i poĉeo skidati oklop da bi na kraju ostao samo u
gaćama i sandalama.

Artorat je štapom nacrtao krug na zemlji i pokazao Ciru da prekoraĉi crtu. Volio se boriti s
krupnim ljudima. Niski su naviknuti gledati gore u protivnike, ali ratnici Cirove visine
vjerojatno se nikada nisu namjerili na ĉovjeka koji se uzdiţe iznad njih kao Artorat. To mu je
davalo veliku prednost, iako gledatelji to nisu znali.

Ciro poĉe istezati leĊa i noge i Artorat mu dade mjesta, izvodeći i sam uobiĉajene kretnje
opuštanja. Nakon pet dvoboja to mu nije ni bilo potrebno, ali on se volio razmetati pred
gomilom i rimski su se vojnici već bili okupili u trostrukim redovima oko malenog borilišta.
Artorat se zavrtio i poskoĉio, neizmjerno uţivajući sam u sebi.

»Kaţu li u zemlji odakle dolazite da su krupni ljudi spori, vojniĉići?« narugao se njihovim
bezizraţajnim licima. Veĉer je bila svjeţa i on se osjećao nepobjedivo.

Kad je Ciro stupio u krug, neki je glas uzviknuo i mnogi su se vojnici nacerili ĉekajući Bruta
koji je dotrĉao s Domicijem.

»Ĉekaj, Ciro. Brut se ţeli ogledati prije nego što ti potuĉeš toga velikoga vola«, reĉe Domicije
sav zadihan.

Brut je zastao kad je ugledao Artorata. Ĉovjek je bio gorostasan i mišićaviji nego itko koga je
dotada vidio. Nije to samo pitanje snage, odmah je uvidio. Artoratova je lubanja bila upola
veća od Cirove, i svaka mu je druga kost bila deblja nego u obiĉna ĉovjeka.

»Ti se sigurno šališ«, reĉe Brut. »Visok je valjda sedam stopa! Samo nastavi, Ciro. Ne ĉekaj
na mene.«

»Ja sam se s njim ogledao«, reĉe Domicije. »I zamalo ga nisam oborio.«

»Ne vjerujem ti«, reĉe Brut hladno. »Gdje su ti tragovi? Jedan udarac onih ruĉetina progurao
bi ti nos kroz glavu na zatiljak.«

»Da, ali on ne udara. To je poput grĉkog hrvanja, ako si ga ikada gledao. Sluţi se nogama da
te saplete, a sve ostalo je potezanje i odrţavanje ravnoteţe. Vrlo je vješt, ali kako rekoh,
zamalo ga nisam oborio.«
Ciro je i dalje strpljivo ĉekao, a Artorat je samo podignuo obrvu prema Brutu ne
razumijevajući ništa od razgovora što se oko njega vodio.

»Ja ga mogu svladati«, rekao je Ciro kad je nastala tišina.

Brut je sumnjiĉavo pogledao Artorata. »Kako? On je kao planina.«

Ciro slegnu ramenima. »Moj otac je bio krupan ĉovjek. Nauĉio me je neke zahvate. To nije
grĉki naĉin hrvanja. Moj ga je otac bio nauĉio od nekog Egipćanina. Mogu ti pokazati.«

»Onda je tvoj«, reĉe Brut s vidnim olakšanjem.

Artorat ga je gledao dok je govorio, a Brut je na to mahnuo rukom prema Ciru i odmaknuo se.

Ciro je ponovno prekoraĉio crtu i ovaj put krenuo naprijed u brzom skoku. Artorat ga je
spremno doĉekao i dva su se ĉovjeka srazila uz zvuĉan prasak mesa od kojega su se gledatelji
trznuli. Ne zastajući, Ciro je raskinuo stisak na plećima i krenuo izvanjskom stranom, zamalo
izbjegavši Galova otvrdla stopala što su zamahivala prema njegovim gleţnjevima. Ciro je
kliznuo mimo njega i pokušao odskoĉiti, ali Artorat se okrenuo i zadrţao ga prije nego što se
mogao izmaknuti.

Noge su se spletale dok se svaki borac upinjao da svali drugoga. Artorat se izvukao iz Cirovih
ruku i zamalo da ga nije bacio preko boka, ali Ciro je sprijeĉio taj zahvat spustivši se u nizak
ĉuĉanj i zatim sunuo naprijed, pokušavajući oboriti Artorata s nogu. Udarivši u tako velika
protivnika, samo je zaljuljao Artorata koji je smjesta prekriţio podlaktice i pritisnuo ih na
Cirovo grlo, naginjući se natraške.

To je mogao biti kraj da Cirova peta nije sprijeĉila njegov korak tako da je Artorat pao poput
klade, tresnuvši na zemlju s Cirom na sebi. Prije nego što su Rimljani poĉeli klicati, spleteni
su se borci nastavili još ogorĉenije boriti, stišćući protivnika i izvlaĉeći se iz stiska,
iskorištavajući i najmanju mogućnost da primijene zahvate na zglobovima koji bi pukli kod
manjih ljudi.

Artorat se opet posluţio moćnim rukama da stegne Cirovo grlo, a Ciro je napipao njegov mali
prst i slomio ga u trzaju. Iako je zaurlao, Artorat je zadrţao stisak, i Ciro je već postajao
modar kad mu je napipao još jedan prst i s njim uĉinio isto što i s prvim. Tek tada je gorostas
popustio, drţeći se za ozlijeĊenu ruku.

Ciro je ustao i lagano poskakivao. Velik se Gal sporije uspravio, pokazujući po prvi put
srdţbu.

»Hoćemo li prestati?« upitao je Domicije. Nitko nije odgovorio.

Artorat je uputio snaţan udarac nogom i promašio, spustivši je na zemlju dok se Ciro izmicao
i grabio protivnika oko pasa. Nije uspio podignuti krupnog ĉovjeka. Artorat je dotle stisnuo
Cirovo zapešće, ali njegovi su slomljeni prsti popustili i on je riknuo u Cirovo uho kad ga je
Rimljanin zasjekao stopalom po koljenu i naglavce ga svalio. Gal je zabezeknuto leţao dok su
mu se grudi nadimale. Ciro mu je kimnuo i pomogao da ustane.
Brut je oĉarano gledao kako Artorat zlovoljno otvara kesu za pasom da vrati jedan od
srebrenjaka koje je dobio. Ciro ga nije htio primiti i potapšao je Gala po ramenu.

»Ti si sljedeći, Brute?« upita Domicije zlobno. »Prsti su mu slomljeni, znaš.«

»Htio bih, naravno, ali ne bi bilo pošteno da ga još više ozlijedim«, odgovori Brut. »Odvedi
ga Kaberi da mu stavi udlagu na tu ruku.«

Pokušao je kretnjama objasniti Artoratu koji je slegnuo ramenima. Znao je on i teţe

nastradati, a ipak je za njegovim pasom bilo više srebra nego kad je poĉeo. Iznenadio se
videći otvorenu radost na licima vojnika oko kruga, veseli su bili ĉak i oni koje je pobijedio.
Jedan mu je donio amforu vina i razlomio voštani peĉat. Drugi ga je potapšao po leĊima prije
nego što će otići. Morben je imao pravo, pomislio je. Ti su ljudi zbilja ĉudni.

Zvijezde su bile nevjerojatno sjajne na ljetnom nebu. Iako je Venera već bila zašla, Julije je
mogao vidjeti Marsov crveni kruţić i pozdravio ga je peharom prije nego što će ga pruţiti
prema Morbenu da ga napuni. Ostali su se Gali davno prije povukli, ĉak je i razvodnjeno vino
pomoglo da se i najzabrinutiji meĊu njima opuste pred kraj gozbe. Julije je razgovarao s
mnogima, pamteći njihova imena i smještaj njihovih plemena. Ostao je duţnik Morbenu za
upoznavanja i osjećao je ugodno pripito poštovanje prema Galu dok su skupa sjedili.

Oko njih se prostirao utihli tabor. Negdje je kriknula sova i Julije je poskoĉio. Zurio je u pehar
s vinom i pokušao se sjetiti kad je prestao dodavati vodu.

»Ovo je krasna zemlja«, rekao je.

Morben ga je pogledao. Iako nije bio ni izdaleka popio koliko ostali, oponašao je njihove
lijene kretnje s rijetkom vještinom.

»Je li to razlog zašto je ţeliš?« upitao je Morben, zadrţavajući dah da ĉuje odgovor.

»Što zapravo bilo tko ţeli? Da imaš moje legije, zar ne bi sanjao da vladaš ovim mjestom?«

Morben kimnu za se. U Galiji se promijenio vjetar i on nije ţalio zbog onoga što mora uĉiniti
da bi saĉuvao svoj narod.

»Da imam tvoje legije, proglasio bih se kraljem. Zvao bih se Moriks, ili moţda Morbenriks«,
rekao je.

Julije se zamagljeno zagledao u njega, trepćući. »Riks?«

»To znaĉi kralj«, reĉe mu Morben.

Julije je zamišljeno umuknuo, a Morben je opet napunio pehare i poĉeo piti.

»Ali i kralju su potrebni jaki saveznici, Julije. Tvoji se ljudi dobro bore kao pješaci, ali imaš
samo šaku konjanika, dok se moji ratnici raĊaju u sedlu. Potrebni su ti Heduanci, ali kako
mogu biti siguran da se ne ćeš okrenuti protiv nas? Kako ti mogu vjerovati?«
Julije se okrenuo da se s njim suoĉi. »Ja sam ĉovjek od rijeĉi, Gale. Ako te nazovem
prijateljem, to će trajati do kraja mog ţivota. Ako se Heduanci budu borili uza me, njihovi
neprijatelji bit će moji neprijatelji, i njihovi prijatelji bit će moji prijatelji.«

»Mi imamo mnogo neprijatelja, ali postoji jedan koji napose prijeti mojem narodu.«

Julije otpuhnu a vrućina od vina ispuni njegove ţile. »Reci mi njegovo ime i on je mrtav«,
reĉe on.

»Njegovo je ime Ariovist, vladar Sveva i njihovih podaniĉkih plemena. Oni su germanske
krvi, Julije, blijede koţe, kuga od nemilosrdnih konjanika koji ţive za bitku. Svake godine
prodiru sve dalje na jug. Uništili su one koji su im se u poĉetku odupirali, zauzeli su njihove
zemlje po osvajaĉkom pravu.«

Morben se nagnu bliţe i nastavi uţurbano govoriti. »Ti si slomio leĊa Helvećanima, Julije. S
mojim jahaĉima, tvoje će se legije gostiti njihovim blijedim ratnicima, i sva će plemena u
Galiji gledati u tebe.«

Julije je na to pogledao u zvijezde i dugo vremena šutio.

»Ja bih mogao biti gori od Ariovista«, prošaptao je.

Morbenove su oĉi bile crne u noći dok se prisiljavao da mu na tvrdom licu lebdi osmijeh. Iako
je zlokobne znake prepuštao svojim druidima, pobojao se za svoj narod sada kad je taj ĉovjek
ušao u Galiju. Morben mu je ponudio konjaništvo da bi njegove legije vezao uza svoj narod.
Da bi Heduancima osigurao zaštitu.

»Moţda i hoćeš biti, to ćemo doznati kada doĊe vrijeme. Ako kreneš na njih, moraš ih uvući u
bitku prije zime, Julije. Poslije prvog snijega, za ratnike je završena godina.«

»Moţe li vaša zima biti tako strašna?«

Morben se neveselo nasmiješi. »Što god kaţem, prijatelju, ništa te ne će pripremiti. Prvi
mjesec nazivamo dumannios, što znaĉi najmrklija dubina. A poslije toga postaje još hladnije.
Vidjet ćeš kad stigne, naroĉito ako putujuš dalje na sjever, a morat ćeš da bi pobijedio moje
neprijatelje.«

»Tvoje će konjaništvo biti pod mojom zapovijedi?« reĉe Julije.

Morben mu pogleda u oĉi. »Ako budemo saveznici«, reĉe mirno.

»Onda sklopimo savez.«

Na Morbenovo iznenaĊenje, Julije izvuĉe bodeţ iza pasa i zareza desni dlan. Zatim pruţi
oštricu.

»Sklopimo ga krvlju, Morbene, ili uopće nije sklopljen.«

Morben uze noţ i zareza svoj dlan, dopuštajući Juliju da njegovu ranjenu ruku stegne u ĉvrst
stisak. Osjetio je bol i upitao se što će proizići iz te nagodbe. Julije drugom rukom podiţe
pehar prema crvenom planetu iznad njih.

»Kunem se pod okom Marsa da su Heduanci imenovani prijateljima. Kunem se na to kao

konzul i vojskovoĊa.« Julije olabavi stisak da im se razdvoje ruke i napuni ĉaše iz amfore koja
mu je leţala u krilu.

»Eto, to je gotovo«, reĉe on.

Morben zadrhta i toga puta iskapi pehar protiv hladnoće.

26. POGLAVLJE
Pompej se nagnuo preko ograde bijeloga mramornog balkona na Jupiterovu hramu dok se
široki prostor Foruma sterao daleko ispod njega. S vrha Kapitola mogao je promatrati srce
grada i silno ga je oneraspoloţilo ono što je vidio.

Kras nije pokazivao ništa od vlastita uţivanja dok je takoĊer promatrao sve veću gomilu.
Šutio je dok je Pompej srdito gunĊao za sebe, okrećući se povremeno da pokaţe neki novi
razdraţljiv prizor na pozornici.

»Eno, Krase. Vidiš li ih? Gadovi jedni!« kliknu Pompej pokazujući rukom.

Kras pogleda u smjeru drhtava prsta gdje je duga povorka ljudi u crnim togama vijugala s
jedne strane Foruma prema Senatu, zaustavljajući se u odreĊenim razmacima da bi zapalila
tamjan. Kras pomisli kako kroz vjetar moţe ĉuti zvuke ţalopojke koja je pratila njihove
korake, i jedva se suzdrţao da se ne nasmije kad se Pompej ukoĉio na te tugaljive napjeve.

»Što oni ţele postići kad mi se ovako rugaju?« viknu Pompej pomodrjevši od gnjeva. »Da ih
cijeli grad vidi u njihovoj ţalobniĉkoj odjeći? Tako mi bogova, bit će im drago da ih vide. I
što ćemo imati kao ishod svega toga? Kunem ti se, Krase, narod će iskoristiti ovu
neposlušnost Senata kao izliku za veĉerašnje nerede. Bit ću prisiljen još jednom proglasiti
zabranu kretanja, a oni će me optuţiti da vladam bez njih.«

Kras oprezno proĉisti grlo, pazeći da pomno bira rijeĉi. Dolje su brojni senatori zastajkivali u
povorci dok je tamjan nošen povjetarcem sukljao iz zlatnih kadionika.

»Znao si da bi se mogli pobuniti protiv našeg sporazuma, Pompeju. Sam si mi rekao da

postaju sve neposlušniji«, kazao je.

»Da, ali nisam oĉekivao ovakvo javno pokazivanje nereda, unatoĉ svim nevoljama koje mi
stvaraju u Kuriji. Onaj ludi Svetonije djelomice je iza toga, to znam. Ulaguje se onom trgovcu
Klodiju kao da je nešto bolje negoli voĊa razbojnika što uistinu jest. Ţao mi je što ga nisi do
kraja upropastio, Krase. Trebao bi vidjeti kako oni raspravljaju o mojem zakonodavstvu i
kako ga rašĉlanjuju. Kao da je ijedan od njih bio senatorom duţe nego što trepneš okom. To je
nepodnošljivo! Ponekad poţelim prigrabiti vlast upravo onako kako me optuţuju. Tada bismo
vidjeli kako se to radi. Kad bih postao diktatorom, makar samo šest mjeseci, mogao bih
iskorijeniti otpadnike i ukloniti ovo… ovo…« Izdale su ga rijeĉi dok je rukom kruţio preko
puna Foruma. Povorka senatora pribliţavala se zgradi Kurije i Kras je mogao ĉuti kako
gomila kliĉe njihovoj pobuni protiv Pompeja.

Kras nije suosjećao sa svojim kolegom. Pompeju je nedostajalo istanĉanosti da bude umiljat s
protivnicima, radije se sluţio ovlastima da Senat prisiljava na poslušnost. Privatno se Kras
slagao s mnogim senatorima da se Pompej već ponaša kao diktator prema gradu koji je gubio
strpljenje pod njegovom samodrţaĉkom rukom.

U daljini je povorka stigla do stubišta što vodi u Kuriju i Kras vidje kako su stali. Igrali su
opasnu igru ljuteći Pompeja na taj naĉin. Njihov posprdni pogreb zbog smrti Republike imao
je svrhu da se upozori javnost, ali posljednja ţeravica demokracije doista se mogla utrnuti ako
bi se zbog toga Pompej oslobodio svih ograniĉenja. Ako uslijede nemiri, Pompej će jamaĉno
imati pravo pritisnuti grad, a kad se jednom stigne tako daleko, uspostava diktature ne će biti
velik skok za njega. Ako se domogne toga poloţaja, Kras je znao da bi ga samo rat mogao
svrgnuti.

»Ako samo naĉas moţeš vidjeti dalje od svoga gnjeva«, poĉe Kras blago, »moraš shvatiti da
te oni ne ţele gurnuti dalje nego što si već otišao. Zar je prevelik zahtjev da se ponovno
uspostave izbori koje si ukinuo? Sada imaš svoje lutke kao puĉke tribune. Zar ne bi mogao
opet dopustiti glasovanje za buduće poloţaje? To bi donekle otupilo oštricu prosvjeda protiv
tebe i u najmanju ruku dobio bi na vremenu.«

Pompej nije odgovarao. Njih su dvojica promatrala kako senatori nestaju u Kuriji i kako se za
njima zatvaraju daleka bronĉana vrata. UzbuĊeno mnoštvo je ostalo, vrpoljeći se i viĉući pod
mrkim pogledima Pompejevih vojnika. Iako je pogrebna povorka završila, predstava je
naroĉito zarazno djelovala na mlaĊe graĊane koji se nisu ţeljeli razići. Pompej se ponadao da
će njegovi centurioni imati dovoljno zdrava razuma da s njima ne budu pregrubi. Kad je Rim
u takvu raspoloţenju, pobuna moţe planuti iz najmanje iskre.

Kad je Pompej napokon progovorio, glas mu je bio ogorĉen. »Sprjeĉavaju me na svakom

koraku. I kad je ĉitav Senat bio uza me, kurvini sinovi tribuni ustajali su i stavljali veto na
moje zakone. Ustoboĉili su se protiv mene. Zašto ne bih stavio svoje ljude na njihova mjesta?
Sada mi barem nitko ne upropaštava rad zbog neke sitnice ili hira.«

Kras pogleda kolegu primjećujući na njemu promjene tijekom minule godine. Ispod oĉiju je
imao podbuhle kesice i izgledao je iscrpljeno. To nije bilo lako razdoblje, i dok su graĊani
stalno iskušavali snagu svojih ĉelnika, Krasu je bilo drago što je pošteĊen svakidašnjeg
hrvanja. Pompej je ostario pod odgovornošću i Kras se pitao je li potajno poţalio zbog
sklopljena ugovora. Julije je dobio Galiju, Kras svoje brodovlje i dragocjenu legiju. Pompej je
poveo bitku svog ţivota, zapoĉetu prvog dana u Senatu kad je na silu proveo zakon s
Julijevim opunomoćenjem.

Senat je isprva priliĉno dobro podnosio promjenu vlasti, ali tada su se poĉele formirati struje, i
kad su u Senat ušli novi ljudi kao Klodije i Milon, poĉela je opasna igra za sve njih. Proširile
su se glasine da je Bibil ubijen ili osakaćen, i Senat je dvaput zahtijevao da ga pokaţu ţiva i
objasne njegovu odsutnost. Pompej im je dopustio da konzulu pošalju pisma, ali Julijeva se
rijeĉ poštivala. Bibil nije došao, a posjetitelji su našli zasunjenu i mraĉnu njegovu kuću.
Kad su dvije rasprave gotovo dovele do nasilja, Pompej je postavio vojnike da straţare na
sjednicama, ne osvrćući se na prosvjede senatora. Sada su sa svojim nezadovoljstvom
paradirali pred narodom, iznijevši prijepor pred javnost. Iako je Pompejeva srdţba bila Krasu
zabavna, zabrinjavalo ga je ono u što bi se ona mogla pretvoriti.

»Nitko ne vlada Rimom sam, prijatelju«, promrmljao je Kras.

Pompej ga je oštro pogledao. »Pokaţi mi zakone koje sam prekršio! Moji su tribuni
imenovani, radije nego izabrani. Nikada nije ni postojala namjera da oni potpuno zaustave rad
Senata, ne ĉine to ni sada.«

»Poremećena je ravnoteţa sustava, Pompeju. Nije malena promjena to što upravo spremaš.
Tribuni su bili glas rulje. Jako mnogo riskiraš kada to mijenjaš. A Senat postaje svjestan nove
snage ako zajedniĉki djeluju protiv tebe«, odgovori Kras.

Pompejeva se ramena opustiše od umora, ali Kras nije osjetio saţaljenja. Taj ĉovjek ulazi u
politiku kao da se svaki problem moţe suĉelice doĉekati. Sjajan je general, ali kukavan ĉelnik
grada, a sam je Pompej oĉevidno posljednji koji će spoznati tu istinu. Već ĉinjenica da je
zatraţio sastanak s Krasom nasamo bila je dokazom problema s kojima se Pompej suoĉio,
iako ne će izravno upitati za savjet.

»Tribuni su zapravo trebali ograniĉavati moć Senata, Pompeju. Moţda su pogriješili kad su
tebe tako potpuno zaustavili, ali njihova smjena donijela ti je samo gnjev u gradu.«

Pompej ponovno planu u licu i Kras nastavi brzo, pokušavajući ga navesti da shvati. »Ako za
njihove poloţaje opet uspostaviš glasovanje, povratit ćeš velik dio prostora koji si izgubio.
Pobunjene struje će misliti da su odnijele pobjedu i raspast će se. Ne smiješ im dopustiti da
ojaĉaju. Tako mi Jupitera, ne smiješ. Ti si pokazao što moţeš. Neka se sada obznani da
jednako drţiš do rimskih tradicija kao oni. Uostalom, ne mogu se poništiti zakoni koje si
proveo.«

»Dopustiti onim iskešenim psima da mi opet stavljaju veto?« uzvrati Pompej.

Kras slegnu ramenima. »Njima, ili drugima koje graĊani izaberu. Budu li to isti ljudi, moţda
ćeš neko vrijeme imati teškoća, ali ovim gradom nije lako vladati. Naši se puĉani od
djetinjstva hrane demokracijom. Mislim da ponekad imaju opasno visoka oĉekivanja. Ne vole
vidjeti kako im oduzimaju njihove predstavnike.«

»Razmislit ću o tome«, reĉe Pompej preko volje, gledajući isprijeka na Forum.

Kras je sumnjao da on potpuno razumije opasnost. Što se Pompeja ticalo, njemu je otpor u
Senatu bio prolazna stvar, a ne klica koja bi mogla dovesti do pobune.

»Znam da ćeš donijeti ispravnu odluku«, rekao je Kras.

Julije se umorno protrlja po licu. Koliko je dugo spavao, jednu uru? Nije se mogao toĉno
sjetiti kad je usnuo, ali mislio je da se nebo već bilo poĉelo rasvjetljivati. Boje kao da su bile
sprane s okolice, i glas Marka Antonija dobio je cmizdrav prizvuk koji Julije nije do tada
zapazio. Dok su vojnici u pola legija imali zamagljene oĉi i blijeda lica, Marko Antonije je
izgledao kao da je spreman za paradu, i Julije je bio uvjeren da njegov general osjeća moralnu
nadmoć nad onima koji su se izopijali prethodne noći. Njegove su se usne napućile dok je
slušao Julijevo izvješće o ugovoru s Morbenom.

»Ţao mi je što se nisi sa mnom posavjetovao prije nego što si mu obećao svoju potporu«, reĉe
Marko Antonije, jedva skrivajući ljutnju zbog onoga što je ĉuo.

»Prema onomu što je rekao Morben, taj će nam Ariovist biti smetnja u odreĊenom ĉasu. Bolje
je da se s njim pozabavimo sada, prije nego što toliko prodre da ga više ne bismo mogli
odbaciti preko Rajne. Nama su potrebni saveznici, Marko Antonije. Heduanci su obećali
staviti mi na raspolaganje tri tisuće konjanika.«

Marko Antonije se na trenutak borio da se svlada. »Da, oni će nam obećati bilo što,
gospodine. Ja ne ću povjerovati dok ne vidim. Upozorio sam te da je Morben pametan voĊa,
ali ĉini se da je nekako uspio da se dvije najmoćnije vojske u Galiji uhvate za grlo. I Ariovist
je bez sumnje isto tako prisegnuo na prijateljstvo, pa će Heduanci imati koristi od rata koji
moţe slomiti oba njegova neprijatelja.«

»Nisam vidio ništa u Galiji što nam se moţe oduprijeti«, reĉe Julije s prizvukom dosade.

»Još nisi vidio germanska plemena. Oni ţive za rat, u svako doba drţe profesionalni staleţ na
bojnom polju, a cijeli narod ga podupire. U svakom sluĉaju, Ariovist je…« Marko Antonije
uzdahnu. »Ariovist je nedodirljiv. On je već rimski prijatelj, imenovan tako prije deset godina.
Ako zavojštiš protiv njega, Senat bi ti mogao oduzeti zapovjedništvo.«

Julije se okrenu i zgrabi krupnijeg ĉovjeka za ramena. »Zar ti se ne ĉini da mi je to trebalo biti
reĉeno?« upita on.

Marko Antonije mu uzvrati pogled i pocrvenje. »Nisam mislio da ćeš takvo obećanje dati
Morbenu, gospodine. Ta jedva poznaješ ĉovjeka! Kako sam uopće mogao naslutiti da ćeš
obvezati legije na pohod gotovo trista milja daleko?«

Julije spusti ruke s generala i odmaknu se. »Ariovist je nemilosrdan osvajaĉ, Marko Antonije.
Moji jedini saveznici zatraţili su da im pomognem. Iskreno ću ti reći da me nije briga ako se
Morben nada da ćemo se meĊusobno uništiti. Nije me briga je li Ariovist dvostruko veći
ratnik nego što mi kaţeš. Što misliš zašto sam doveo legije u Galiju? Jesi li vidio ovu zemlju?
Mogao bih baciti šaku sjemena bilo kamo i vidjeti kako niĉe ţito prije nego što se okrenem.
Ima dovoljno šuma da se izgrade flote, tako velikih krda stoke da se ne mogu prebrojiti. A
dalje od Galije? Sve ţelim vidjeti. Trista milja samo je jedan korak na putu koji imam na
pameti. Nismo ovamo došli na jedno ljeto, generale. Došli smo da ostanemo, ĉim prokrĉim
stazu da me ostali slijede.«

Marko Antonije je zapanjeno slušao. »Ali Ariovist je jedan od naših! Ne moţeš samo…«
Marko Antonije umuknu kad je Julije kimnuo i podignuo ruku.

»Uzet ću mjesec dana da izgradim cestu odavde do ravnice za baliste i onagere. Ne ţelim
ponovno krenuti u rat bez njih. Poslat ću glasnika Ariovistu, zatraţit ću sastanak. Obratit ću
mu se s poštovanjem kakvo dolikuje prijatelju moga grada. Hoćeš li tada biti zadovoljan?«

Marko Antonije se opusti s olakšanjem. »Naravno, gospodine. Nadam se da se nisi uvrijedio

zbog mojih rijeĉi. Razmišljao sam o tvojem poloţaju u Rimu.«
»Razumijem. Moţda bi sada mogao poslati glasnika da preuzme moje pismo«, odgovori Julije
sa smiješkom.

Marko Antonije kimnu i napusti sobu. Julije se okrenu prema Adànu koji je otvorenih usta
slušao njihov razgovor.

»Što si ti zinuo?« odbrusi Julije i smjesta poţali zbog svojih rijeĉi. U glavi mu je bubnjalo a
ţeludac je osjećao kao da ga je potpuno ocijedio povraćajući po noći. Nejasno se sjećao kako
je po mraku glavinjao do kupaonice i ondje izbacio velike mlazove tamne tekućine u slivnik.
Ostala je samo ţuta ţuĉ, još ga je pekla i dizala se u grlo.

Adàn je paţljivo birao rijeĉi. »Ovako je valjda bilo i s mojom zemljom, nekoć davno.
Rimljani su odluĉivali o našoj budućnosti, kao da sami ništa nismo imali reći o toj stvari.«

Julije htjede oštro odgovoriti, ali tada se predomislio. »Misliš li da su Kartaţani plakali nad
osvojenim zemljama? A što misliš kako je tvoj narod odluĉio o sudbini onih koje su zatekli
kad su došli u Španjolsku? Ti su Kelti došli iz neke strane zemlje. Misliš li da su tvoji predci
razbijali glavu zbog dotadašnjih stanovnika? A moţda su i oni bili zavojevaĉi u nekoj davnoj
prošlosti. Nemoj misliti da je tvoj narod bolji od moga, Adàne.«

Julije se uhvati za hrbat nosa zatvarajući oĉi od jake glavobolje. »Volio bih da mi je bistra
glava da ti mogu kazati što mislim. Nije posrijedi samo snaga. Kartaga je bila snaţna, ali
njihov poraz je promijenio svijet. Grĉka je nekada bila najveća sila, ali kad su oslabjeli, došli
smo mi i osvojili je. O bozi, previše sam vina popio da bih mogao ovako rano raspravljati.«

Adàn ga nije prekidao. Osjećao je da se Julije nalazi na rubu neĉeg vaţna pa se nagnuo na
stolici da ĉuje. Julijev je glas imao hipnotiĉku moć, gotovo je šaptao.

»Zemlje se osvajaju u krvi. Ţene se siluju, muškarci se ubijaju, svaki uţas koji moţeš
zamisliti ponavlja se tisuću puta, ali onda završi i pobjednici uspokoje zemlju. Oni obraĊuju
tlo i podiţu gradove i donose zakone. Narod napreduje, Adàne, bilo ti po volji to ili ne. Tu je
zatim pravda i vladavina zakona. Oni koji vrebaju na susjede budu smaknuti, iskorijenjeni
izmeĊu ostalih. Moraju se ukloniti, jer i osvajaĉi stare i cijene mir. Krv zavojevaĉa miješa se s
narodom na zemlji sve dok nakon sto godina nisu više ni Kelti ni Kartaţani, ĉak ni Rimljani.
Oni su kao… vino i voda, nemoguće ih je odijeliti. Sve poĉinje u bitci, ali oni rastu na svakom
valu, Adàne. Velim ti, ako ikada naĊem zemlju koja nije prekaljena u vatri, pokazat ću ti
divljake gdje ćemo mi podizati gradove.«

»Ti u to vjeruješ?« upita Adàn.

Julije otvori oĉi, njegove tamne zjenice zasjaše. »Ja ne vjerujem u maĉ, Adàne, jer mi je sve
jasno. To je jednostavna istina. Rim je nešto više od ţeljeznih maĉeva i ĉvršćih ljudi. Ja ću taj
narod podignuti, s pomoću udaraca i vike. Galija će patiti pod mojom rukom, ali kad sve bude
gotovo, uĉinit ću ih većima nego što oni sada mogu zamisliti.«

Na vrata stiţe glasnik kojega je poslao Marko Antonije, nakašljavajući se da privuĉe njihovu
pozornost. Njih obojica se trgnuše iz sanjarenja i Julije zastenja, drţeći se za glavu.

»NaĊi mi hladan oblog i vidi ima li Kabera ikakav prašak protiv boli«, reĉe on mladiću. Kad
se okrenuo, vidio je smrknut izraz na Adànovu licu.
»To je ĉudno gledište, generale«, osmjeli se mladi Španjolac. »Mogu vidjeti zašto tako
razmišljaš, s vojskom koja se sprema pregaziti Galiju. Ali to će biti slaba utjeha obiteljima
koje izgube svoje hranitelje u danima koji dolaze.«

Julije osjeti ţalac srdţbe dok ga je razdirala glavobolja. »Zar misliš da oni jedni drugima pletu
cvjetne vjenĉiće dok mi ovdje sjedimo? Plemena se meĊusobno hvataju za grlo, mladiću.
Morben ima ĉetrdeset godina, a jedan je od plemenskih staraca. Razmisli o tome! Bolest i rat
odnose ih prije nego što posijede. Moţda nas mrze, ali mnogo više mrze jedni druge. No,
ostavimo to za drugi put. Moram diktirati pismo za Ariovista. Zatraţit ćemo od toga ›rimskog
prijatelja‹ da tiho napusti zemlje koje je osvojio i da zaboravi Galiju.«

»Misliš li da će to uĉiniti?« upita Adàn.

Julije nije odgovorio, samo je Adànu dao znak da uzme pisaću ploĉu i poĉeo diktirati pismo
kralju Sveva.

Krĉenje šuma za novu cestu do ravnice trajalo je dulje nego što se Julije nadao. Iako su legije
radile povazdan na ljetnoj vrućini, svaki masivni hrast morao se posjeći da bi ga zatim
odvukle skupine drvosjeĉa i volova. Kabera je poĉeo pouĉavati legijske djeĉake kao
pomoćnike da se brinu o slomljenim kostima i ranama koje su bile neizbjeţna posljedica
takva teškog rada. Dva su mjeseca sporo i mukotrpno protekla prije nego što se moglo
poloţiti prvo kamenje, ali potkraj ĉetvrtoga mjeseca kamene su se ploĉe protezale gotovo
ĉetrdeset milja dovoljno široka i tvrda puta da njima proĊu katapulte i opsadni strojevi bez
strepnje. Novi su kamenolomi iskopani u brjegovima i granitni su stupovi obiljeţavali milje
od Rima, bacajući njegovu sjenu dalje nego što je dotada dopirala.

Julije je sazvao vijeće u dvorani koju su izgradili Rimljani, a s njima su sjedili Morben i
Artorat kao njegovi glavni saveznici. Promatrao ih je sve naokolo, zaustavivši naposljetku
pogled na Adànu koji mu je ĉudno izgledao. Mladi Španjolac je preveo poruke koje su kolale
izmeĊu Ariovista i rimske provincije, i on je jedini znao što će Julije reći. Julije se pitao je li
ikada postojalo vrijeme kad je bio nevin kao mladi Španjolac. Ako je i postojalo, to je bilo
previše davno da bi ga se mogao sjetiti.

Do Ariovista nije bilo lako doći. Prvu dvojicu glasnika vratio je natrag s najkraćim porukama,
prezirući svako zanimanje za Julija ili njegove legije. Marko Antonije je uspio uvjeriti Julija
da mora pomno okolišati s tim kraljem, ali njegovi su odgovori bili iskljuĉivi i drski. Na
koncu prvog mjeseca Julije je samo ĉekao da se završi cesta prije nego što povede legije da
zgazi Ariovista, bez obzira na njegovo prijateljstvo s Rimom. Ali morao je pokazati kako je
pokušao sve što se moglo da stvar riješi mirnim putem. Znao je da Adàn nije jedini ĉovjek
koji šalje pisma u Rim. Pompej mora imati ljude koji ga dobro izvješćuju, a Julije je najmanje
ţelio da ga Rim zbog njegovih pothvata proglasi drţavnim neprijateljem. Takva stvar nije bila
nemoguća s Pompejem na ĉelu Senata. Taj ĉovjek bez sumnje ima senatore uvjeţbane do
savršenstva, i jedno bi glasovanje moglo napreĉac oduzeti Juliju sva ovlaštenja.

Tjedni su se sporo nizali dok su dani bili ispunjeni sastancima s plemenskim voĊama, gdje im
se obećavalo sve što su htjeli ako im dopuste slobodan prolaz kroz zemlju i osiguraju
namirnice za vojsku u pokretu. Brut je svladavao jezik s lakoćom koja je obojicu iznenadila, i
već je mogao sudjelovati u pregovorima, iako su se njegovi napori ponekad svodili na to da su
Galima tekle suze od smijeha.
Adàn je skrenuo pogled kad mu se Julije nasmiješio. Što je dulje boravio u društvu rimskog
vojskovoĊe, to se neugodnije osjećao. U nekim zgodama, kad ga je Julije htio oraspoloţiti,
Adàn je mogao osjetiti golemu osobnu privlaĉnost i razumjeti zašto ga drugi slijede. Onda je
bilo trenutaka kad nije mogao povjerovati u krajnju okorjelost generala koji su na vijećanju
odluĉivali o sudbini milijuna ljudi. Nije mogao biti na ĉistu je li Julije nemilosrdan kao ljudi
poput Renija, ili doista vjeruje da je dovoĊenje Rima u Galiju bolji put od svakoga drugoga
koji bi sama plemena mogla naći. To je bilo vaţno mladom ĉovjeku. Ako pomisli da Julije
vjeruje vlastitim rijeĉima o uzvišenosti civilizacije, Adàn bi mogao opravdati poštovanje koje
osjeća prema njemu. Ako je sve to igra, ili pak maska za osvajanje, tada je Adàn uĉinio
najveću pogrješku u ţivotu kad je napustio Španjolsku da poĊe za njim.

»Ariovist je još jednom uvrijedio moje glasnike«, reĉe Julije svojim generalima. Oni
razmijeniše poglede. »Iako je Marko Antonije izrazio ţelju da ga i dalje oslovljujem
naslovom prijatelja koji mu je udijeljen, ja ne mogu prijeći preko osornosti toga kralja.
IzviĊaĉi javljaju o okupljanju velike vojske na njegovim granicama za daljnja osvajanja, i ja
sam pristao na to da našim legijama zaštitim zemlje Heduanaca.«

Julije dobaci pogled Marku Antoniju koji je drţao oĉi prikovane uz dugaĉki stol.

»Naši će extraordinarii dobiti pojaĉanje, Morben daje svoje konjaništvo, i na tome mu

zahvaljujem«, nastavi Julije. Morben se nakloni s ironiĉnim osmijehom na licu.

»Budući da je taj Ariovist u prošlosti ĉinio usluge Rimu, ja ću mu i dalje slati glasnike dok
budemo napredovali. Imat će sve mogućnosti da se sa mnom susretne i donese miroljubivu
odluku. Izvijestio sam Senat o svojim koracima i ĉekam odgovor, iako moţda ne će stići prije
našeg polaska.«

Dok su oni gledali, Julije razmota zemljovid na najfinijem telećem pergamentu. Poloţio je
olovne utege na kutove i ljudi su ustali sa stolica da pogledaju zemlju koja se pred njima
otkrila.

»IzviĊaĉi su nam obiljeţili brda, gospodo. Podruĉje se zove Alsatia, tri stotine milja na sjever
i zapad.«

»Ona graniĉi s helvetskom zemljom«, promrmlja Brut, zamišljen nad zemljovidom što im ga
je dao Morben. Bilo je to tek malo bolje od niza obojenih podruĉja, bez pojedinosti, ali nitko
od Rimljana u prostoriji nije vidio taj dio Galije i svi su bili oĉarani.

»Ako ne pošaljemo Sveve natrag preko Rajne, Helvećani ne će doţivjeti iduće ljeto«,
odgovori Julije. »Poslije toga Ariovist moţe baciti pogled dalje na jug do naše provincije.
Naša je duţnost uspostaviti Rajnu kao prirodnu granicu Galije. Oduprijet ćemo se svakom
pokušaju da se ta rijeka prijeĊe, bez obzira na to o komu je rijeĉ. Bude li potrebno, premostit
ću je i predvoditi kaznene pohode duboko u njihovu zemlju. Taj Ariovist je postao bahat,
gospodo. Senat mu je predugo dopuštao da radi što hoće.«

Nije se obazreo na to što se Marko Antonije trznuo na njegove rijeĉi.

»Sad prijeĊimo na pripreme za pokret. Iako se mogu nadati miru, mi moramo biti spremni za
rat.«
 27. POGLAVLJE
Nakon one velike jurnjave kad su morali presresti i suzbiti Helvećane, legijskim je veteranima
sreĊeniji marš novom cestom bio je gotovo kao odmor. Iako su dani još bili naporni zbog
vrućine, poĉelo se javljati drveće već obojeno tisućama preljeva crvene i smeĊe boje. Vrane
su uzlijetale iz šuma dok su prolazili, oglašavajući se kreštavim upozorenjima. Na pustim
ravnicama legionarima je lako bilo zamišljati da su oni jedini ljudi unutar tisuću milja.

Julije je zapovjedio da Deseta i extraordinarii budu na ĉelu. Heduanski su jahaĉi bili

prepušteni brizi Domicija i Oktavijana, i poĉinjali su se privikavati na disciplinu koju je Julije
zahtijevao od svojih saveznika. Premda je bio zahvalan Morbenu za dodatne snage, jasno je
istaknuo da se moraju nauĉiti slušati zapovijedi i ustrojiti se na rimski naĉin. Konjanici su
imali dosta posla s galskim jahaĉima koji su sve dojednoga bili individualci, nenaviknuti ni na
kakav oblik organizirana juriša.

Veliki ratni strojevi pratili su povorku, ĉvrsto privezani na kola u pokretu, ali struĉna je
posluga stalno bila u blizini. Svaka teška balista imala je osobno ime urezano u krupne
blokove bukovine, i vojnici svake legije voljeli su upotrebljavati vlastitu balistu, uvjereni da
postiţu veći i toĉniji domet nego drugi. Skorpije su prije sastavljanja izgledale gotovo kao
natovarena hrpa greda i ţeljeznih šipaka. Teška krila zahtijevala su trojicu ljudi da ih namjeste
poslije svakog hitca, ali izbaĉeno koplje moglo je proburaziti konja i ubiti još jednog iza
njega. Bila su to vrijedna oruţja i legionari koji bi im se pribliţili ĉesto su pruţali ruke da
dodirnu kovinu za sreću.

Šest se legija otegnulo duţ deset milja ceste prema helvetskoj ravnici, iako se ta duţina
prepolovila kad je Julije naredio da se oblikuje šira formacija na otvorenom zemljištu.
Prolazeći toliko blizu heduanske zemlje, nije se bojao napada ali je bio bolno svjestan
izloţene kolone i dugaĉka niza opreme i prtljage u njezinoj pratnji. Bilo je slabih karika u
lancu do provincije, ali na prvi znak opasnosti legije su se mogle preustrojiti u široke zaštitne
ĉetvorine, neprobojne protiv svega što je do tada vidio u Galiji. Julije je znao da ima ljudstvo i
zapovjedništvo kakvo mu je potrebno. Ako ne uspije, sramota će pasti samo na njega.

Morben se odupro iskušenju da poĊe s njima na neprijatelja. Iako se jako kolebao, nijedan
heduanski voĊa nije mogao toliko dugo ostati daleko od svoga naroda a da samozvanci ne bi
ţurno zasjeli na njegovo mjesto. Julije se s njim pozdravio na samom rubu rimske provincije,
imajući iza sebe dugaĉak niz blistavih legija koje su stajale napete kao lovaĉki hrtovi.

Morben je bacio oko preko mirnih redova koji su ĉekali vojskovoĊu i zaklimao glavom videći
njihovu disciplinu. Njegovi bi se vojnici prije pokreta vrzmali naokolo bez cilja, pa se snuţdio
i uplašio zbog usporedbe s Rimljanima. Kad mu je Julije okrenuo leĊa, Morben je izgovorio
pitanje koje je prevrtao u mislima otkad je vidio snagu vojne sile koja se šalje na Ariovista.

»Tko ĉuva tvoju zemlju dok te nema?« doviknuo je.

Julije se okrenuo prema njemu, probadajući Gala crnim oĉima. »Ti, Morbene. Ali ne će biti
potrebni ĉuvari.«
Morben je poprijeko pogledao rimskog vojskovoĊu u uglaĉanom oklopu. »Ima mnogo
plemena koja bi poţeljala iskoristiti tvoju odsutnost, prijatelju. Helvećani se mogu vratiti, a
Alobrozi bi ukrali sve što mogu ponijeti.«

Promatrao je kako Julije navlaĉi kacigu s likom cijelog lica preko glave, dok je zbog ţeljeznih
crta izgledao kao oţivjeli kip. Prsna mu je ploĉa zasjala od ulja a preplanule ruke bile su
snaţne i pune oţiljaka što su se slagali poput kakva obrasca od bijelih linija na tamnijoj koţi.

»Oni znaju da ćemo se vratiti, Morbene«, reĉe Julije smiješeći se ispod maske.

Nakon prve milje skinuo je ţeljeznu kacigu, kad ga je oblio znoj i poĉeo ga peći u oĉima
zamućujući mu vid. Unatoĉ najboljim namjerama, Aleksandrija nikada nije prepješaĉila
stotinu milja pod oklopom koliko god bio dobro oblikovan.

Kad bi prolazili kroz koje naselje, Julije je primao ţito ili meso kao danak. Nikada nije bilo
dovoljno hrane da bi bio potpuno zadovoljan, i stalno je dosaĊivao straţama koje je ostavljao
da odrţavaju dopremu namirnica od Morbena. Pretvarajući noćne logore u putne postaje,
polagao je temelje prvim vezama sa sjeverom. Poslije će doći trajnije ceste i rimski će trgovci
dopirati sve dalje i dalje u dubinu zemlje, donoseći sve što se moţe prodati. Bude li imao na
raspolaganju dvije-tri godine, znao je da će uz ceste imati utvrde i straţarnice s posadama.
Rimski će bezemljaši tada dolaziti da osnuju ratarska imanja i zapoĉnu nov ţivot, stvarajući
bogatstva.

Bio je to Julijev opojni san, iako na tom prvom maršu prema Ariovistu njegove legije
nijednom nisu imale zalihe za više od deset obroka, nalazeći se zapravo na rubu gladovanja, a
namirnice su bile vaţnije od svakog drugog ĉimbenika njihove snage. Julije se osjećao kao da
njegova vojska krvari dok je izdavao zapovijedi mješovitim skupinama konjanika i kopljanika
da stalno osiguravaju prolaz za ţilu kucavicu iza kolone. Rastezao je opskrbnu vezu koliko
god se usudio, ali Galija je bila preširoka da bi se nit odrţala sve do Heduanaca, i on se
zaklinjao da će naći i druge saveznike kad se obraĉuna s Ariovistom.

Ponekad se ĉinilo da im sama zemlja stvara zapreke. Tlo je bivalo pokriveno gustim busenima
trave koji su se pomicali i prevrtali pod nogama, dodatno usporavajući legije. Dan im je tada
bivao uspješan ako bi prevalili dvadeset milja od prethodnog logora.

Kad su mu izviĊaĉi javili da neki jahaĉi uhode legije, Julije je s olakšanjem odbacio popise i
raĉune. Isprva su viĊali tek malo više od sjena naoruţanih ljudi, ali legije su postale donekle
napete kad se proširila vijest. Vojnici su svake noći s dodatnom pozornosti podmazivali
maĉeve, i manje je bivalo imena na stegovnom popisu. Naredio je da najbrţi konjanici poĊu u
potragu, ali oni su izgubili uhode u šumama i dolinama, a jedan od najboljih konja slomio je
nogu u punom galopu i usmrtio jahaĉa.

Julije je bio uvjeren da uhode dolaze od Ariovista, ali ipak se iznenadio kad se jedan
osamljeni jahaĉ pojavio dok su legije bila zastale radi podnevnog obroka. Ĉovjek je dokasao
na konju iz šumarka na strmoj granitnoj padini koja je leţala paralelno sa smjerom njihova
nepredovanja, izazvavši buru povika i upozorenja. Na zvuke rogova extraordinarii su ostavili
netaknutu hranu i potrĉali do konja, skaĉući u sedla.

»Ĉekajte!« zovnuo ih je Julije podignuvši ruku. »Pustite ga neka nam priĊe.«

Legije su se postrojile u redove u strašnoj tišini i svako se oko usredotoĉilo na jahaĉa koji im
se pribliţavao bez ikakva znaka straha.

Stranac je sjahao kad je stigao do prvih redova Desete. Brzo se obazreo oko sebe i zatim sam
sebi kimnuo kad je vidio Julija u sjajnom oklopu i mnoštvo zastava i konjanika oko njega.
Kad su im se oĉi susrele, Julije se borio da ne pokaţe nelagodu koju je osjetio. Mogao je ĉuti
kako njegovi legionari nervozno mrmljaju i dva-tri su vojnika prstima napravila praznovjerne
kretnje kao da se ţele obraniti od jahaĉeve nezemaljske pojave.

Nosio je koţni oklop preko grube tkanine, noge su mu ispod koljena bile gole. Okrugle
ţeljezne ploĉice pokrivale su mu ramena, od toga se ĉinio još krupnijim. Bio je visok, iako je
Ciro bio viši nekoliko palaca, a pokraj Artorata bi izgledao kao patuljak. Ali zbog njegova lica
i lubanje Rimljani su se s nelagodom zaglédali dok je kraj njih prolazio.

Nije sliĉio ni na jednu rasu ljudi što ih je Julije dotada vidio, s tako izboĉenom kosti iznad
oĉiju te se ĉinilo da viri iz stalne sjene. Lubanja mu je bila cijela obrijana osim dugaĉka repa
kose na spoju s vratom koji se za njim njihao dok je koraĉao, oteţan tamnim metalnim
ukrasom koji je bio upleten po svoj duţini. Sama lubanja bila je teško izobliĉena pokazujući
na tjemenu dva valovita grebena.

»Razumiješ li što te pitam? Kako se zoveš i iz kojega si plemena?«

Ratnik ga je promatrao bez odgovora i Julije se stresao, odjednom svjestan da ĉovjeku mora
biti poznat dojam koji ostavlja. Doista, Ariovist ga je vjerojatno zbog toga razloga izabrao.

»Ja sam Redulf iz plemenita Sveva. Nauĉio sam vaše rijeĉi kad se moj kralj borio za vas i
doţivotno dobio ime prijatelja«, odgovori ĉovjek.

Bilo je ĉudnovato ĉuti latinski iz takva stvorenja nalik na zloduha, ali Julije je s olakšanjem
kimnuo jer nije morao ovisiti o tumaĉima koje mu je poslao Morben.

»Ti onda dolaziš od Ariovista?« reĉe Julije.

»To sam kazao«, uzvrati ĉovjek.

Julije osjeti trn srdţbe. Ĉovjek je bio osoran kao i njegov gospodar.

»Kaţi onda što ti je reĉeno, mladiću«, odgovori Julije. »Ne ću trpjeti tvoje otezanje.«

Ĉovjek se ukoĉio na taj prijekor i Julije je vidio kako se rumenilo polagano širi duţ košĉatih
hrbata njegova ĉela. Nosi li tu izobliĉenost od roĊenja, ili je ona posljedica nekog ĉudnog
obreda meĊu ljudima preko Rajne? Pokretom glave Julije dozva glasnika i promrmlja mu da
se Kabera dovede na ĉelo kolone. Kad je glasnik hitro otišao, ratnik je progovorio povišenim
glasom da ga se daleko ĉuje.

»Kralj Ariovist sastat će se s tobom kod stijene koja je na sjeveru poznata kao Ruka. Moram
reći da ne će dopustiti da te prate tvoji vojnici pješaci. On će doći samo sa svojim
konjanicima, to isto dopustit će i tebi. To su njegovi uvjeti.«

»Gdje je ta stijena?« upita Julije, namrštivši se u mislima.

»Tri dana hoda na sjever. Kameni prsti su kao kruna na njezinu vrhu. Prepoznat ćeš je. On će
te ondje ĉekati.«

»A ako odluĉim ne uzeti u obzir njegove uvjete?« reĉe Julije.

Ratnik slegnu ramenima. »Onda ne će biti ondje i smatrat će da je izdan. Moţeš oĉekivati rat s
naše strane dok jedna od vojska ne bude uništena.«

Njegovo cerenje dok je naokolo promatrao rimske ĉasnike savršeno je pokazivalo što misli o
takvu ishodu. Redulf pogleda Kaberu kad je polako stigao oslanjajući se na štap i glasnikovu
ruku. Stari je izljeĉitelj bio iznuren od tegobna puta, ali njegove plave oĉi još su oĉarano
gledale u ratnikovu neobiĉnu lubanju.

»Reci svojem gospodaru da ću se s njim sastati gdje kaţeš, Redulfe«, reĉe Julije. »Poštivat ću
prijateljstvo koje mu je moj grad udijelio i susrest ću se s njim u miru kod stijene koju si
imenovao. Sada pojuri natrag i kaţi mu sve što si vidio i ĉuo.«

Redulfu su bljesnule oĉi nakon toga otpuštanja, ali zadovoljio se još jednim cerenjem prema
rimskim ĉasnicima prije nego što se oštrim koracima vratio svojem konju. Julije vidje da je
Brut doveo svoje konjaništvo da oblikuje širok prolaz duţ kojega je ĉovjek bio prisiljen jahati.
On nije gledao ni desno ni lijevo dok je prolazio izmeĊu njihovih redova i brzo se izgubio iz
vida daleko na sjeveru.

Brut dokasa do Julija i sjaha.

»Tako mi Marsa, ĉudna neka spodoba«, reĉe Brut. Primijetio je da su neki iz Desete pokraj
njega prstima napravili zaštitne kretnje protiv uroka. Namrštio se razmišljajući kako je tek
morao djelovati na praznovjernije ljude pod njegovim zapovjedništvom.

»Kabera? Vidio si ga«, reĉe Julije. »Je li ona izobliĉenost nastala pri roĊenju?«

Kabera pogleda u daljinu za jahaĉem. »Nikada nisam vidio tako pravilno izobliĉenje, kao da
je namjerno naĉinjeno. Ne znam, vojskovoĊo. Moţda bih bio sigurniji kad bih ga mogao
pobliţe ispitati. Razmislit ću o tome.«

»Pretpostavljam da taj Ariovist ne traţi mir. Moţda nas ţeli poštedjeti nevolja koje nas ĉekaju
budemo li imali posla s njegovim ruţnim ljudima?« upita Brut Julija.

»Još ne. Sada kad smo mu došli blizu, odjednom je odluĉio da se napokon sa mnom sastane.
Rimske legije mogu ĉudnovato utjecati na ĉovjekov duh«, odgovori Julije. Njegov je smiješak
išĉeznuo kad je pomislio na ostatak kraljeve poruke.

»On hoće da povedem samo konjaništvo na mjesto sastanka, Brute.«

»Što? Nadam se da si odbio. Ne ću te ostaviti u rukama naših galskih jahaĉa, Julije. Ne ću,
dok sam ţiv. Ne smiješ mu pruţiti priliku da te ulovi u zamku, pa bio on prijatelj Rima ili ne.«
Brut se zapanjio zbog te pomisli, ali tada je Julije opet progovorio.

»Rim nas gleda, Brute. Marko Antonije je imao pravo u tom pogledu. Ariovistu moramo
iskazati poštovanje.«
»Morben je rekao da njegov narod ţivi u sedlu«, odvrati Brut. »Jesi li vidio kako je onaj ruţni
gad jahao? Ako su svi kao on, ne ćeš valjda dopustiti da te ulove na otvorenom dok uza te
budu samo Heduanci i šaka naših konjanika.«

»Oh, ne bih rekao da će me uloviti«, reĉe Julije i lagan smiješak poĉe se prikradati na njegovo
lice. »Pozovi mi Heduance, Brute.«

»Što se spremaš uĉiniti?« upita Brut zaĉuĊen zbog iznenadne promjene u vojskovoĊinu
ponašanju.

Julije se nasmiješi kao djeĉak. »Dat ću njihove konje vojnicima Desete. Tri tisuće mojih
veterana i extraordinarii trebali bi biti dovoljni da mu podreţu krila, što kaţeš?«

Pompej je završio obraćanje Senatu i upitao tko se javlja za rijeĉ prije glasovanja. MeĊu tristo
ljudi u Kuriji još je vladala oštra napetost, ali se barem u njihovim govorima smanjila prijetnja
nasiljem, iako nije nestala s ulica. Na tu pomisao Pompej pogleda prema mjestu gdje je sjedio
Klodije, bik od ĉovjeka obrijane glave koji se rodio takoreći na ulici i dospio visoko samo
zbog toga što je bio nemilosrdniji od svih svojih suparnika. Kad je Kras ĉvrsto prigrabio
trgovinu, Klodije se trebao mirno povući, ali umjesto toga smanjio je gubitke i kandidirao se
za Senat. Pompej se stresao promatrajući njegove surove i proste crte lica. Neke stvari koje je
ĉuo sigurno su preuveliĉane, rekao je sam sebi. Ako su istinite, to bi znaĉilo da postoji još
jedan grad skriven ispod Rima, grad kojim Klodije moţda već vlada. Njegova se bikovska
figura vidjela na svakoj sjednici Senata, a kad bi u ĉemu naišao na protivljenje, razbojniĉke su
druţine divljale gradom nestajući u labirintu uliĉica ĉim bi na njih pošla straţarska legija.
Klodije je bio dovoljno lukav da javno optuţuje te druţine, podiţući sa zaprepaštenjem ruke
svaki put kad bi se njihovo nasilje podudarilo s nekom smetnjom na putu njegova
ĉastohleplja.

Kad se vratilo glasovanje za tribunske poloţaje, izmaknut je jedan od stupova Klodijeve

potpore u narodu. Nakon sramotne pogrebne povorke prije dva mjeseca, Pompej je poslušao
Krasov savjet. Na njegovo zadovoljstvo, samo je jedan od prijašnjih tribuna vraćen u Senat.
Prevrtljiva javnost glasovala je za neznanca koji je zauzeo drugi poloţaj, i premda su mu se
Pompejevi neprijatelji silno ulagivali, on još nije pokazivao nikakvu pristranost. Bilo je ĉak
moguće da Klodije nije imao umiješane prste u izboru toga ĉovjeka, premda je Pompej u to
sumnjao. Ĉovjek se ipak nije razlikovao od obitelji koje su ugroţavale njegove ciljeve, i
Pompej je već svjedoĉio jednom glasovanju kad su se ĉestiti ljudi okrenuli protiv njega bez
jasna razloga. Nisu ga ĉak ni gledali u oĉi dok su stajali uz Klodija, i Pompej je jedva zatomio
svoj gnjev naspram trgovĉeva hladnog trijumfa. Kao posljedica toga, na ţito koje se dijelilo
graĊanima sad je odlazila jedna petina ukupnih gradskih prihoda, i nove su tisuće ljudi svakog
mjeseca zahtijevale to pravo. Pompej je znao da je Klodije našao najokrutnije pristaše meĊu
tim strvinarima bez korijena koji su se stalno slijevali u grad. Nije mogao dokazati, ali mislio
je da velik postotak toga ţita nikada ne dospije do najgladnijih usta, nego odlazi u onaj
mraĉniji Rim gdje Klodije i ljudi poput njega kupuju ţivote jednako lako kao što prodaju ţito.

Pompej dade Svetoniju znak da govori i sjede kad je mladi Rimljanin ustao i proĉistio grlo.
Na Pompejevu se licu nije vidjelo ništa od negodovanja, iako je mrzio ĉovjeka koji bi oĉito
slijedio svakog psa da dobije mrvice. Svetoniju je poraslo samopouzdanje otkad ga je Klodije
obasuo pohvalama i sredstvima. Govorio je dovoljno dobro da zadrţi pozornost Senata, a
njegova veza s Klodijem dala mu je posredniĉki poloţaj u kojem je uţivao.
»Senatori, tribuni«, poĉeo je Svetonije. »Ja nisam Cezarov prijatelj, kao što mnogi od vas
znaju.« Dopustio je sebi sitan osmijeh nakon lagana smijuckanja u klupama. »Svi smo ĉuli za
njegovu pobjedu nad Helvećanima u Galiji, za veoma vrijednu bitku zbog koje su graĊani
klicali na trţnicama. Ipak, ne moţe se zanemariti pitanje njegovih dugova. Imam ovdje
procjene.«

Svetonije razmetljivo pogleda u papir, iako je napamet znao brojke.

»Herminiju duguje malo manje od milijun sestercija. Drugim vjerovnicima zajedno, još jedan
milijun, plus dvjesta tisuća. To nisu male svote, gospodo. Bez tih sredstava, ljudi koji su ih
dali u dobroj vjeri mogu pasti na prosjaĉki štap. Oni imaju pravo obratiti se nama kad Cezar
ne pokazuje nikakva znaka ni sklonosti da će se vratiti u grad. Zakonik Dvanaest ploĉa
potpuno je jasan u pogledu duga, i mi ne bismo smjeli podupirati generala koji na taj naĉin
prezire statute. Potiĉem Senat da zahtijeva njegov povratak da bi izravnao raĉune s gradom.
Ako to ne proĊe, moţda će nam Pompej zajamĉiti da je njegov pohod na Galiju stigao do
kraja, tako da se oni koji muku muĉe zbog spomenutih dugova mogu nadati namirenju u
dogovorenom roku. Ja ću glasovati da se Cezar opozove.«

Svetonije je sjeo i Pompej se spremao dati znak sljedećem govorniku kad je vidio kako ustaje
novi tribun.

»Imaš li ti što dodati, Polone?« reĉe Pompej nasmiješivši se ĉovjeku.

»Samo to da mi ovo izgleda kao šiba kojim treba išibati uspješna generala«, odgovori Polon.
»Kako je razumijem tu stvar, to su Cezarovi osobni dugovi, iako ih je upotrijebio da opremi
svoje vojnike. Kad se vrati u grad, neka njegovi vjerovnici zatraţe svote, pa ako ih ne moţe
platiti, slijede stroge kazne. Do tada ne vidim nikakva naĉina da Senat zatraţi njegov povratak
da bi pao u šake okorjelih lihvara.«

Iz redova senatora podignuo se ţamor odobravanja a Pompej je zatomio smiješak. Velik broj
njih imao je dugova, i Svetonije bi morao biti genij da bi ih nagnao da opozovu generala kako
bi udovoljio navaljivanju pokvarenih ljudi kakav je Herminije. Pompeju je bilo drago što je
Polon govorio protiv glasovanja. Moţda ipak nije na Klodijevu platnom popisu. Pompej se
susrete s tribunovim pogledom i nakloni mu se dok je ustajao sljedeći govornik, jedva
slušajući o ĉemu govori neki nevaţni sin plemstva.

Pompej je znao da su njegovo ukidanje i ponovno uspostavljanje glasovanja za tribune mnogi

opisivali kao majstorski potez. Naroĉito su stariji ĉlanovi od njega oĉekivali vodstvo i snagu
da bi se oduprli novim protivnicima u igri. Mnogi su mu privatno dolazili, ali u Senatu su bili
slabi zbog straha. Nije ih bilo mnogo koji bi riskirali neprijateljstvo ljudi poput Klodija. Ĉak
je i Pompeja oblijevao hladan znoj kad bi samo pomislio da Klodije moţe jednog dana postati
konzulom.

Dok je mladi senator jednoliĉno govorio, Pompejev se pogled prebacio na još jednog
novajliju, na Tita Milona. Kao Klodije prije njega, i on je došao u Senat kad su propali
njegovi trgovaĉki pothvati. Moţda zbog toga zajedniĉkog podrijetla, ĉinilo se da jako zaziru
jedan od drugoga. Milon je bio rumena lica i debeo, dok je Klodije bio trijezan. Obojica su
znala biti prostija od najgore uliĉarke. Pompej se pitao bi li se dali nahuckati jedan protiv
drugoga. To bi bilo elegantno rješenje problema.
Glasovanje je brzo provedeno i barem jedanput Pompejevi se pristaše nisu kolebali. Klodije
nije govorio i Pompej je znao da podnosi Svetonija ne dajući mu punu potporu. Te noći ne će
biti iznenadnih vijesti o divljanju razbojniĉkih druţina na trţnicama. Klodije ulovi Pompejev
zamišljeni pogled na sebi i kimnu mu krupnom glavom kao sebi ravnu ĉovjeku. Pompej mu
uzvrati jednakom kretnjom iz navike, iako su mu kroz misli vrvjele najruţnije glasine.
Govorilo se da je Klodije unajmio tjelohranitelje koji se sluţe silovanjem kao usputnim
sredstvom uvjeravanja kad se bave naruĉenim poslom. To je bila tek jedna od mnogih priĉa
što su kruţile oko toga ĉovjeka poput muha. Pompej je škripnuo zubima videći tajno likovanje
u Klodijevim oĉima. U tom je ĉasu zavidio Juliju u Galiji. Unatoĉ svim teškoćama pohoda,
njegove će bitke biti jednostavnije i ĉistije od onih koje su ĉekale Pompeja.

28. POGLAVLJE
Brut se derao izdajući srdite zapovijedi svojim vojnicima dok su kasali na galskim konjima
prema dalekoj masi konjanika u podnoţju krševite stijene zvane Ruka. Mogao je razumjeti
Julijevu ţelju da uza se ima veterane Desete legije, ali oni su jahali kao neposlušna djeca. Ĉim
bi prešli u malo brţi korak, konji su se poĉinjali sudarati, a zbog najmanje neravnine na tlu
zajapureni su vojnici padali s konja i podnosili poniţenja morajući trĉati uz njih dok se ne bi
uspjeli vratiti u sedlo.

Kao da to nije bilo dovoljno, Brut je bio bijesan što je Marko Antonije dobio nadzor nad
legijama što su ostale iza njih. Mogao je prihvatiti ĉinjenicu da Julije hoće njega i Oktavijana
kao zapovjednike konjaništva, ali Marko Antonije nije zavrijedio pravo da bude Julijevim
zamjenikom. Bio je strahovito srdit dok je okretao konja da odgovori na guţvu koja se
stvorila iza njega.

»Pritegnite uzde, tako vam Marsa, ili ću dati da vas biĉuju!« viknuo je na nesretnu skupinu
uzvrpoljenih oklopnika iz trećega reda. Pod svojom teškom opremom sjedili su na konjima
kao vreće ţita i Brut je zakolutao oĉima kad se jedan od njih previše nagnuo naprijed i buĉno
nestao iz vida pod nogama svoga niskog konja.

Na taj se naĉin ne smiju pribliţiti mogućoj bitci. Deseta je bila naviknuta na ritam pješaka, a
znojni ljudi što su psovali oko njega nisu pokazivali nimalo uobiĉajene mirnoće.

Oktavijan je protrĉao mimo njega sluţeći se snaţnim konjem da poravna kolebljiv niz niskih
galskih konja. Dva su ĉovjeka razmijenila poglede u prolazu i Oktavijan se nacerio, oĉito
pokazujući da mu je stanje zabavno. Brut mu nije uzvratio smiješak, nego je ispod glasa
proklinjao Desetu kad su se dva konja ispred njega nekako spojila a njihovi jahaĉi pritezali
uzde sve dok se izmuĉeni konji nisu uspaniĉili i poskoĉili. Brut ih je hitro sustigao i pridrţao
dok legionari nisu opet uspostavili nadzor. Od njih se nije moglo oĉekivati da prirodno
odrţavaju ravnoteţu kao da su prošli tisuće sati vjeţbanja, i on se samo nadao da će Julije
imati toliko zdrava razuma da ih zaustavi mnogo prije nego što Ariovist vidi njihovo
pomanjkanje vještine. Ljudi roĊeni u sedlu ne mogu se zavarati.

Prije nego što su bili krenuli, Julije je došao k njemu. Vidio je Brutovo hladno drţanje i
progovorio je da ga osokoli.
»Moram te imati sa sobom, Brute«, rekao je tada. »Extraordinarii su jedini sposobni jahaĉi
koje imam i naviknuti su na tvoje zapovijedi.«

Stajao je blizu njega, ne ţeleći da ga drugi ĉuju.

»A budem li prisiljen da se borim, ne ţelim da Marko Antonije bude kraj mene. On previše
misli na toga Ariovista i njegovo prijateljstvo s Rimom.«

Brut je kimnuo, iako te rijeĉi nisu ni izdaleka ublaţile njegov osjećaj izdaje. Julije mu je
dugovao mjesto zamjenika.

Jahaĉi u izvidnici ugledali su Ruku i vratili se prije podne da to jave. Dok se Deseta
pribliţavala stijeni, Brut je mogao vidjeti ispred sebe tisuće jahaĉa u savršenim redovima.
Izabrali su roĉište na mjestu gdje je konjaništvo bilo stiješnjeno klisurama s obiju strana.
Stijena zvana Ruka tvorila je najvišu toĉku prema istoku, dok je zapadna strana bila zagušena
gustom šumom. Brut se pitao ima li Ariovist skriveno ljudstvo u mraĉnom hrastiku. Znao je
da će ih ondje postaviti i nadao se da legije ne srljaju u zamku. Sigurno je bilo jedno: ako
doĊe do povlaĉenja pred tim germanskim jahaĉima, Deseta će to morati obaviti pješice ili će
biti uništena.

Trubaĉi su oglasili sjahivanje s dva kratka zvuka kako je bilo dogovoreno prije napuštanja
logora. Brut je s olakšanjem vidio kako Deseta nije više nespretna ĉim su vojnici dodirnuli tlo.

Samo su extraordinarii ostali u sedlu da štite bokove. Pješaci su poveli konje naprijed u
tmurnu i slabu raspoloţenju. Brut ih je nastavio uznemirivati viĉući centurionima da
odrţavaju red dok su napredovali prema mjestu sastanka gdje ih je ĉekao kralj germanskih
Sveva. Napetost je rasla dok su se pribliţavali neprijatelju i Brut je već mogao razabrati
pojedinosti na ljudima s kojima su se suoĉavali. Ariovista je prvi put vidio kad je kralj izjahao
s trojicom drugih i zaustavio se stotinu koraka ispred svoje ĉelne crte. Julije je pošao naprijed
s Domicijem i Oktavijanom da ga susretne, a napetost je bila vidljiva na njihovim ukoĉenim
leĊima.

Brut je bacio posljednji pogled na redove Desete.

»Budite spremni!« viknuo je u kasu dok se pridruţivao svojem vojskovoĊi.

Buka ĉetiri tisuće nemirnih konja stišavala se iza njih kad se pridruţio Domiciju i Oktavijanu
da bi sva trojica bljesnula u srebrenim oklopima. Julije je nosio kacigu s punim obliĉjem, pa
kad se Brut okrenuo u sedlu da mu kimne, vidio je kakav dojam ostavljaju hladne metalne crte
koje su mu uzvratile pogled.

»Idemo sad vidjeti što mi taj mali kralj ima reći«, stigao je Julijev glas iz ţeljeznih usta.

Ĉetiri su ĉovjeka podbola konje da prijeĊu u brzi kas dok su u savršenoj formaciji napredovali
preko neravna tla.

Julije je prepoznao Redulfa kraj Ariovistova desnog ramena i sa zaprepaštenjem vidio da su

druga dva ratnika s kraljem jednako ĉudno izobliĉena kao glasnik. Jednomu je glava bila
potpuno obrijana, ali drugi je imao krunu crne kose koja nije nimalo skrivala onaj ĉudnovati
dvostruki greben, kao da je neka snaţna šaka pograbila i stisnula njegovu lubanju. Svi su bili
bradati i surova izgleda, oĉevidno izabrani da se pokaţe snaga. Svi su bili urešeni zlatom i
srebrom, pa je Julije bio zadovoljan što su u njegovoj poĉasnoj pratnji finalisti natjecanja u
maĉevanju. Savršena srebrena oprema zasjenila je svevske ratnike, i Julije je znao da bi
njegovi pratioci, ĉovjek na ĉovjeka, bili ubojitiji.

Sam Ariovist nije imao nabrano tjeme kao ratnici kraj njega. Njegovim su licem dominirale
crne obrve i nepodrezana brada koja mu je pokrivala najveći dio lica, ostavljajući gole samo
obraze i ĉelo. Njegova je koţa bila blijede a oĉi koje su zurile u Julija bile su plave kao u
Kabere. Kralj je bio savršeno miran kad je Julije dojahao i zaustavio se bez pozdrava.

Tišina je potrajala dok su se Julije i kralj meĊusobno promatrali, ne ţeleći nijedan prvi
progovoriti.

Brut je gledao redove konja iza njih i još dalje gdje su veće snage obiljeţavale juţni rub
zemalja koje je Ariovist zauzeo, petnaest milja ispod široke rijeke Rajne. U daljini je mogao
vidjeti dva utvrĊena tabora koji su izgledali kao blizanci u rimskom stilu. Masa svevskih
jahaĉa nije bila u formalnom poretku, ali Brut je mogao zapaziti da su razvrstani tako da na
prvu zapovijed mogu jurnuti na juriš. Poĉeo se znojiti kad je vidio njihova dugaĉka koplja. Ali
svaki rimski pješak znao je da konji ne će nasrnuti na štit kao što se ne bi dali prisiliti da udare
u stablo. Dokle god bi legije mogle odrţavati ĉetvorine, vojnici bi mogli napredovati kroz
Ariovistove snage bez stvarne opasnosti. Ali teorija je bila slaba utjeha u suoĉenju s toliko
mnogo blijedih, bradatih ratnika.

Julije je izgubio strpljenje pod kraljevim mirnim ispitivaĉkim pogledom.

»Došao sam k tebi kako si zatraţio, prijatelju moga grada«, poĉeo je. »Iako ovo nije tvoja
zemlja, dojahao sam ovamo i poštivao tvoje uvjete. Sada ti kaţem da moraš vratiti svoje
vojske preko prirodne granice Rajne. Smjesta ih prebaci pa ne će biti rata meĊu nama.«

»Je li to rimsko prijateljstvo?« zareţa Ariovist iznenada, dubokim glasom od kojega su se

trgnuli. »Borio sam se protiv vaših neprijatelja prije deset godina i tada mi je udijeljen taj
naslov, ali u koju svrhu? Da me po svojoj volji moţete odvratiti od zemalja koje sam s
pravom osvojio?« U njegovoj su se bradi pojavili tamnoţuti zubi i oĉi su mu bljesnule ispod
teških obrva.

»Nisi imao pravo zauzeti koju god zemlju poţeliš«, odvrati Julije. »Tvoja je domovina preko
rijeke i to ti je dosta. Kaţem ti, Rim ne će dopustiti da zaposjedneš Galiju niti ijedan njezin
dio.«

»Rim je daleko, generale. Ti si sve što predstavlja tvoj grad ovdje, a nikada nisi upoznao bijes
mojih blijedih vojnika. Kako se usuĊuješ sa mnom govoriti na taj naĉin? Ja sam jahao
Galijom dok si ti još bio dijete! Oni su moji jer sam pokazao snagu da ih zadrţim,
Rimljanine!«

Od srdite vike Julijev se konj nervozno trgnuo i Julije ga je potapšao po vratu da ga smiri.
Obuzdao je svoju ćud da odgovori kralju.

»Ja sam ovdje zato što si bio imenovan prijateljem, Arioviste. Ĉastim te u ime moga grada, ali
ponovno ti kaţem: ti ćeš prijeći Rajnu i napustiti zemlje koje pripadaju Rimu i rimskim
saveznicima. Ako se budeš oslanjao na osvajaĉko pravo, ja ću uništiti tvoje vojske po istome
pravu!«

Julije osjeti kako se Brut nelagodno vrpolji u sedlu kraj njegova desnog ramena. Sastanak nije
tekao kako je namjeravao, ali uzrujala ga je Ariovistova osornost.

»Što to ĉiniš, Cezare? Po kojem pravu ti oduzimaš plemenima zemlje? Jesu li ti ih moţda dali
tvoji grĉki bogovi?« Ariovist se naceri pokazujući rukama zelena prostranstva oko njih.

»Dobio si dovoljan odgovor kad sam ti vratio glasnike praznih ruku«, nastavi on. »Ne ţelim
ništa od tebe ni od tvoga grada. Nastavi svojim putem a mene ostavi na miru, ili ti nema
ţivota. Ja sam se borio za ove zemlje i krvlju platio cijenu. Ti nisi ništa uĉinio nego poslao
ĉopor helvetskih strvinara natrag u njihovu domovinu. Zar misliš da ti to daje prava da sa
mnom postupaš kao sa sebi ravnim protivnikom? Ja sam kralj, Rimljanine, a kraljevima ne
smiju dosaĊivati ljudi poput tebe. Ne bojim se tvojih legija, a najmanje onih jahaĉa iza tebe
koji se ne znaju ni drţati na konju.«

Julije se odupro porivu da pogleda iza sebe, iako je mogao vidjeti savršene redove Sveva
znajući da ni izdaleka nema takve mirnoće meĊu njegovim snagama. Zacrvenio se ispod
maske, sretan što se to ne moţe vidjeti.

»Ja sam Rim«, reĉe Julije. »U mojoj osobi ti se obraćaš Senatu i narodu. VrijeĊaš moj grad i
sve zemlje koje su pod našom vlasti. Kada ti…«

Nešto izbaĉeno iz svevskih redova zazujalo je iznad njihovih glava, i Ariovist je opsovao.
Julije je pogledao iznad sebe i vidio desetak kopalja kako u luku lete prema njegovoj
dragocjenoj Desetoj pa se ţestoko obratio Ariovistu.

»Je li ovo tvoja disciplina?« uzviknuo je.

Ariovist je izgledao jednako bijesno kao on i Julije je znao da napad nije došao po njegovoj
zapovijedi. Obje su se vojske nemirno uzvrpoljile i još se jedna strijela uzvila iznad njih.

»Moji su ljudi ţeljni rata, Cezare. Oni ţive da bi se kupali u krvi«, zaurla Ariovist na njega.
Pogledao je preko ramena na svoje ljude.

»Vrati se k njima i mi ćemo doći po tebe«, rekao je Julije, a ispod maske ĉula se zakljuĉna
odrješitost u njegovu glasu. Ariovist ga je pogledao i Julije je mogao vidjeti iskru straha u
njegovim oĉima. To se nije slagalo ni s ĉim što je do tada vidio, i Julije se pitao koji je tomu
razlog.

Prije nego što je kralj mogao odgovoriti, cijelo je jato strijela zazujalo zrakom i Julije je
okrenuo konja podviknuvši »Ha!« da se u galopu vrati k svojim ĉelnim crtama. Za njim su
krenuli Brut, Domicije i Oktavijan, tutnjeći po tlu. Iza njih je i Ariovist zabo pete u konjske
slabine, a njegovi su ljudi ţestoko kliknuli kad su vidjeli da se vraća k njima.

Julije je izdao mnoštvo zapovijedi kad se vratio u Desetu legiju. Najbrţi extraordinarii
galopom su odjurili na jug da Marku Antoniju prenesu poruku nek se s najvećom brzinom
pripremi za potporu. Ostali su poslani u šume na zapad da izvide ima li skrivenih strijelaca ili
snaga koje bi ih mogle iznenaditi. Galski su konji odvedeni u pozadinu i Deseta se napokon
oslobodila te smetnje. Vojnici su formirali golemu obrambenu ĉetvorinu sa sastavljenim
štitovima protiv konjaniĉkog juriša. Pripremala su se koplja i zapinjale strijele u lukovima.
Prednji je red strpljivo ĉekao da odbije prvi napad.

Napad nije došao. Na Julijevo iznenaĊenje Ariovist je nestao duboko u masi konjanika i
odjednom su se poĉeli povlaĉiti u savršenom redu. Neki su im rimski vojnici poĉeli dovikivati
i rugati se, ali izviĊaĉi se nisu vratili iz šuma na zapadu i Julije nije ţelio riskirati da krene
naprijed ne znajući što na njih vreba iz onih zelenih dubina.

Ariovist je odveo svoje ljude izvan dometa kopalja i strijela prije nego što se još jednom
zaustavio. Iako je oĉito bilo usijanih mladića u svevskim redovima, pokazali su disciplinu pri
povlaĉenju jer su njihovi pojedini odjeli štitili druge pri uzmicanju.

»Koju to igru igra?« promrmlja Brut kraj Julija. »Dok oteţe, on mora znati da naše legije
pristiţu za nama.«

»Moţda nas kani uvući dublje. Ne sviĊa mi se izgled onih šuma«, odgovori Julije.

Dok je govorio, prvi je od izviĊaĉa dojahao galopom do rimskih crta.

»Ništa, gospodine«, rekao je zasopljeno ĉovjek kad se pribliţio i pozdravio. »Nema nikakvih
tragova pogašenim vatrama, nema znakova da se ikakva sila skriva u šumama.«

Julije kimnu, pokušavajući se odjednom sjetiti posljednjeg puta kad je primio izvješće nekog
izviĊaĉa a da ga nije usmeno potvrdio.

Još su dvojica jahaĉa izišla iz šume i predala izvješće prije nego što je Julije bio zadovoljan
iako ga je zbunjivalo stanje. Ariovist se ponašao kao da se spremao srnuti u divlji juriš, ali
njegovi su ljudi nehajno stajali, ne mareći za izazovne kretnje iz ĉelnoga reda Desete.

Julije je srdito lupkao prstima po sedlu. Jesu li im postavili zemljane zamke? To se nije ĉinilo
vjerojatnim. Jame sa šiljcima više bi smetale svevskoj vojsci koja je brojĉano mnogo moćnija
od rimske legije.

»Hoćemo li ĉekati Marka Antonija?« upita Brut.

Julije izraĉuna vrijeme koje je potrebno da legije stignu do njegova poloţaja i oštro otpuhnu
od razoĉaranja. Proći će ĉitavi sati prije nego što stignu da mu pruţe potporu.

»Da. Tu nešto ne razumijem. Njihove su snage brze i zajedno nas nadmašuju, moţda dvojica
dolaze na našega jednog ratnika. Ariovist bi morao napasti, osim ako ne sprema neku varku,
iako ne vidim na koji naĉin. Ne ću izvrgnuti pogibli ţivote svoje Desete dok nam ne stigne
potpora.«

Neki su vojnici to ĉuli i razmijenili zadovoljne poglede, iako Julije to nije vidio dok je zurio
prema neprijatelju. Što se njih ticalo, vrijedan je zapovjednik koji se brine o njima.

Svevski su konjanici stajali tiho na tisuću koraka od Desete, a muha je oblijetala oko Julijeva
lica dok je bacao pogled preko njihovih redova.
»Budite spremni, gospodo. Zasada ĉekamo.«

Do trenutka kad se dugaĉka povorka legija pridruţila Desetoj, Ariovist je takoĊer bio okupio
svoje glavne snage. Prema najboljoj procjeni izviĊaĉa koji su se izlagali kopljima i strijelama
neprijateljskih jahaĉa moglo je biti oko šezdeset tisuća svevskih ratnika. Svaki je jahaĉ doveo
pješaka koji je odrţavao uţasan korak drţeći se u trku jednom rukom za konjsku grivu. Julije
se sjetio kako su Spartanci trĉali u bitku na isti naĉin i ponadao se da se ne će sukobiti s
protivnicima sliĉne valjanosti. Brut je jetko dobacio primjedbu o bitci kod Termopila, koju su
im uĉitelji spominjali prije toliko godina, ali spartanski je kralj mogao obraniti uski prolaz
izmeĊu planina, dok bi Julija mogla napasti s bokova ili ĉak opkoliti tolika pokretna sila. Bolji
je uzor bitka kod Kane, pomislio je, gdje su Rimljani bili uništeni, iako tu zabrinutost nije
glasno izrekao.

Dva sata poslije podne Julije je raspolagao sa svojih šesnaest skorpija koje su bile postavljene
i uperene prema neprijatelju. Bile su savršeno obrambeno sredstvo protiv juriša, ali tako se
teško njima manevriralo da nisu predstavljale prednost nakon prvih hitaca.

»Nikada nisam doţivio ovakvu bitku, Brute, ali sad su predugo ĉekali. Neka nam Oktavijan i
extraordinarii štite bokove. Sve ostalo je na nama.«

Spustio je podignutu ruku i duţ svih redova trubaĉi su zapuhali u dugaĉke rogove ispuštajući
jedan jedini zvuk koji se nije podudarao ni s jednom zapovijedi. Svrha mu je bila samo da
uplaši neprijatelja, i Julije je primijetio nemirno vrpoljenje meĊu Svevima kad su ĉuli rogove.
Nekoliko trenutaka poslije toga odapete su skorpije i kolci veliĉine ĉovjeka sijevnuli su
razmakom izmeĊu njih, brţe nego što su se mogli vidjeti ili izbjeći. Popadali su proburaţeni
konji u ĉelnim crtama i goleme su strijele nastavile ubijati sve redom iza njih. Dok su se
posade skorpija grozniĉavo trudile da ih ponovno napnu, Julije je dao znak da se krene, i
legije su s Desetom na ĉelu poĉele grabiti dugaĉkim koracima prema neprijatelju, drţeći u
rukama spremna koplja. Iako su se brzo gibali, nijedan ĉovjek nije napuštao svoj poloţaj, te
ako bi Svevi jurnuli na juriš, mogli su formirati neprobojne ĉetvorine jedva usporivši korak.

Savršeno disciplinirano legije su se raširile ĉim su prošle kroz tjesnac izmeĊu šume i Ruke.
Brut je zapovijedao Trećom i desnim krilom, dok je Marko Antonije preuzeo lijevu stranu.

Kad su stigli na domet strijelaca, ljudi su spremili štitove, ali neprijateljski su redovi bez
upozorenja poĉeli još jednom uzmicati, daleko brţe nego što su Rimljani napredovali. Tisuće
su jednostavno otkasale i opet se postrojile na udaljenosti od pola milje.

To nije bilo predaleko, iako se Julije bojao da bi mogao biti izvuĉen na zelenu ravnicu. Pred
sobom je mogao vidjeti prve svevske tabore i ljude koji su se trsili da zatvore kapije. Stotine
vozaĉa kola bile su u panici dok su pokušavali ući. Julije je potresao glavom od zapanjenosti
što ih je Ariovist napustio.

Beriko se odijelio na zapad da se pozabavi ogradom od pobodena kolja, i još se jedna legija iz
Arimina glatko pomaknula naprijed da zauzme mjesto gdje je do malo prije stajalo pet tisuća
vojnika. Prošli su brzo mimo ograde dok je Beriko zarobio tamošnje ljude bez nereda i
krvoprolića. Julije je u prolazu vidio njihove paniĉno podignute ruke, ali ostali su Svevi opet
bili u pokretu, labaveći pritom ĉvrste formacije da bi ih obnovili još pola milje dalje.
Julije dade znak prekida i zasopljene legije buĉno se zaustaviše. Brut dohaja galopom s
desnoga krila.

»Pusti me da uzmem naše konjaništvo. Mogu ih dovoljno dugo suzbijati dok ne dovedeš
ostale«, rekao je zureći vatreno prema udaljenom neprijatelju.

»Ne, ne ću izvrgnuti pogibli jedine dobre konjanike koje imam«, reĉe Julije, bacivši pogled na
neuredne Heduance koji su vikali od radosti što su im vraćeni njihovi konji. »Sad smo duboko
na njegovu zemljištu. Ţelim uspostaviti tabor pred onom ogradom kao bazu. Ne ţelim iscrpiti
ljude jurišajući za njim preko cijele Galije. Ţelim da legije budu iza taborskih zidova i kapija
prije sumraka. Neka baliste budu spremne kad iza nas stignu kola. I topli obrok isto tako. Ne
znam kako je s tobom, ali ja skapavam od gladi.«

Julije pogleda preko crne mase svevskih konjanika i odmahnu glavom.

»Ariovist nije budala. Mora postojati razlog njegova kukavištva. Kad taborište bude gotovo,
sazovi mi vijeće.«

29. POGLAVLJE
Gradnja utvrĊena taborišta pod nosom neprijatelju bila je legijama novo iskustvo. Svi
raspoloţivi ljudi kopali su izvanjske rovove, bacajući rahlu zemlju na visoke bedeme koji su
se dizali do visine tri ĉovjeka. Extraordinarii su bili u ophodnji obodnicom kruga i dvaput
tijekom dugaĉkoga poslijepodneva manje su grupe neprijatelja nasrnule na njih bacajući
kratka koplja prije nego što će trkom pobjeći natrag prema svojim ĉelnim crtama. Bili su to
mladi ljudi koji su pokazivali hrabrost, ali Julije nije mogao nimalo proniknuti u Ariovistove
namjere. Njegovi su ratnici izgledali dovoljno ţeljni borbe, ali glavnina vojske i dalje je
odrţavala razmak, promatrajući kako Rimljani obavljaju zemljane radove i obaraju drveće.
Julije je namirisao zaĉine na povjetarcu dok je dan prolazio i znao je da Svevi spremaju hranu
za svoje ljude kao što je i on namjeravao uĉiniti za svoje.

Rano predveĉer golemo je taborište bilo završeno i legije su ušle unutar utvrda koje su bile
snaţnije od bilo ĉega u cijeloj Galiji. Legijski su tesari bili iskusni majstori pretvaranja teških
debala u zaobljene grede, a zemljani su bedemi bili dovoljno naĉiĉkani šiljcima da se odupru i
najsilovitijem jurišu. Julije je mogao osjetiti optimistiĉno raspoloţenje meĊu svojim ljudima.
Povlaĉenje neprijateljske vojske uvelike je podiglo njihov borbeni moral, i on se nadao da će
to potrajati.

Okupio je vijeće u generalskom šatoru unutar tabora nakon topla jela koje je pripremljeno i
razdijeljeno. Heduanski su konji pozobali dobar dio zobenih zaliha, ali nisu mogli pasti izvan
utvrĊenja kad su Svevi bili tako blizu. Dok je padala noć, Julije je ĉekao da doĊe Brut i
pridruţi se ostalima. Upaljene su svjetiljke i prva je noćna straţa izišla na duţnost bez štitova,
penjući se drvenim stubama na bedeme da motri hoće li iz tame krenuti napad.

Julije je promatrao svoje vijeće s tihim zadovoljstvom. Oktavijan je prerastao u sjajna

zapovjednika, i Ciro je takoĊer opravdao svoje promaknuće na poloţaj centuriona. Publije
Kras bio je neustrašiv zapovjednik i Juliju će biti ţao kad ode zapovijedati legijom svoga oca.
Renije je nastavljao pouĉavati ljude vještini maĉevanja, i Julije nikada nije oklijevao
promaknuti one koje bi mu stari gladijator preporuĉio. Ako bi Renije rekao da su sposobni
predvoditi ljude, bili su sposobni. Domicije je bio kadar zapovijedati ĉitavom legijom, i ljudi
su voljeli srebreni oklop koji je sada stalno nosio. U to vrijeme, na tome mjestu, bili su u
naponu snage, i Julije se svima njima ponosio.

Kad im se pridruţio Brut, Kabera je izvadio grudu gline koja je bila omotana vlaţnom krpom.
Bljesnula je na svjetlu svjetiljaka dok je od smeĊe kugle oblikovao lice, istaknuvši nos i
iskopavši noktima oĉi.

»Ako bi se uţad poloţila na ovakav naĉin, mogli biste promijeniti oblik lubanje«, rekao je
omatajući komad uţeta oko malene glave i steţući ga štapom koji je okretao dok se glina nije
poĉela ispupĉivati. Kad se stvorio debeo nabor iznad oĉiju, Kabera je ponovio postupak iznad
njega, sve dok se pred njima nije pojavio preslik ĉudnovatih svevskih glava.

»Ali lubanja bi pukla, to je sigurno«, rekao je Oktavijan trznuvši se pri pogledu.

Kabera odmahnu glavom. »Kod odrasla ĉovjeka, da, ali kod novoroĊenĉeta, kako je lubanja
još mekana, takvo bi vezivanje proizvelo grebene. Ti ljudi nisu zlodusi, koliko god se o tome
govorkalo u taboru. Ali da su okrutni, to je istina. Nikada nisam ĉuo ni za jedan narod koji
zlostavlja svoju djecu na taj naĉin. Prvu godinu svoga ţivota, moţda dvije, jamaĉno provode u
teškim mukama, kad im ovako pritišću kosti. Sumnjam da se ikada potpuno oslobode boli.
Ako sam u pravu, to bi znaĉilo da oni već od roĊenja obiljeţavaju svoj ratniĉki staleţ.«

»Moraš to pokazati ljudima u taboru ako tako govore, Kabera«, reĉe Julije zadivljen
iskrivljenom glavom. »Svevima ne treba nikakva druga prednost kraj tolike brojnosti, a naši
su ljudi praznovjerni.«

Neka guţva izvana nagnala je vijećnike da u hipu skoĉe na noge. Straţari su na nekoga
isprekidano vikali i zatim su se ĉuli nepogrješivi zvuci tuĉnjave. Brut pristupi ulazu i
razmaknu šatorsko krilo.

Dva galska roba koja su bili zarobili Svevi migoljila su se na tlu.

»Oprosti, gospodine«, reĉe brzo jedan straţar i pozdravi Bruta. »Konzul Cezar je rekao da
vam nitko ne smije smetati a ova dvojica nisu poslušala moje upozorenje.«

»Dobro si uĉinio«, odgovori Brut. Zatim pruţi ruku i pomognu jednom Galu da ustane. »Što
je bilo toliko vaţno?« upita.

Ĉovjek se zagledao u straţara prije nego što će progovoriti, ali Brut nije razumio nijedne rijeĉi
od bujice koja je stigla kao odgovor. Brut nabora ĉelo i razmijeni pogled sa straţarom.

»Mislim da ni on nije razumio tvoje upozorenje. Adàne? Hoćeš li doći ovamo da mi prevodiš,
molim te?«

Kad je pristupio Adàn, ĉovjek je poĉeo još brţe govoriti. Do tada je njegov drug ustao i stajao
pokunjeno pipajući se po trbuhu.
»Hoćeš li tu prostajati cijelu noć?« rekao je Julije izišavši k njima.

»Mislim da ćeš htjeti ovo ĉuti, gospodine«, rekao je Adàn.

»U najmanju ruku, to objašnjava zašto ih nismo mogli uvući u bitku«, reĉe Julije. »Ako je taj
Ariovist dovoljno lud da sluša svoje svećenike, od toga moţemo samo imati koristi. Još su tri
dana do mladog mjeseca. Ako se do tada ne ţeli s nama boriti, moţemo ga dotle stjerati do
Rajne i ondje ga potući.«

Julijevo zabrinuto i srdito raspoloţenje išĉeznulo je pred vijestima koje su donijeli galski
robovi. Njegovi su se jahaĉi silno razveselili kad su meĊu ostalima našli i neke svoje ljude, a
najvaţnija informacija je velikim dijelom objasnila ponašanje svevskoga kralja.

Julije je slušao dok je Adàn prevodio bujicu rijeĉi u njegovu korist. Ariovistu je bilo reĉeno da
će poginuti ako zametne bitku prije mladog mjeseca. To je znaĉilo da je onaj sastanak bio
obmana svoje vrste, i Julije je bio svjestan toga kad je naredio Desetoj da zauzme borbeni
poredak. Sjetio se proplamsaja straha što ga je vidio u kraljevim oĉima i napokon ga je
razumio. Velika je slabost jednog vojskovoĊe ako svojim svećenicima dopušta da toliko
utjeĉu na njegovu vojsku, Julije je u to bio siguran. Grcima je slaba toĉka bila oslanjanje na
proroĉišta. Ĉak se i za rimske generale znalo da su odgaĊali borbe i gubili poloţaje ako su
ptiĉje ili riblje utrobe pokazivale uništenje koje im prijeti. Julije nije dopuštao da takvi ljudi
dolaze na bojna polja, uvjeren da donose više štete nego koristi.

Pred Julijem je na stolu leţao grub zemljovid podruĉja, uĉvršćen olovnim utezima. Pokazivao
je crnu crtu koja je predstavljala vijugavu Rajnu, manje od petnaest milja prema sjeveru. Ĉak i
s teškim kolima što vuku opremu, ta se udaljenost lako mogla prevaliti prije mladog mjeseca,
i on je zahvaljivao bogovima što su heduanske robove predali u njegove ruke.

»Dignut ćemo tabor jedan sat prije svanuća, gospodo«, rekao je Julije svojim zapovjednicima.
»Hoću da baliste, onageri i skorpije idu za nama najdalje što zemljište dopušta. Ako zaostanu,
moraju se polako donijeti za konaĉnu bitku. Oktavijan će zapovijedati konjaništvom, Marko
Antonije će preuzeti desno krilo. Beriko će biti slijeva, i sve se skorpije moraju donijeti na
ĉelo prigodom svakog zaustavljanja. Deseta i Treća galska drţat će sredinu. Ljudi sutra
moraju imati dobar doruĉak i napuniti mješinice vodom iz baĉava. Neka se svima kaţe što
smo noćas doznali. To će ih osokoliti. Pobrinite se da svaki ĉovjek ima u redu koplja i drugo
oruţje.«

Zastao je dok mu je Marko Antonije nalijevao pehar, sav rumen od zadovoljstva što je
podignut na vaţan poloţaj. Marko Antonije je ĉuo da je Ariovist bio osoran na sastanku i
prihvatio je ĉinjenicu da je okonĉano njegovo prijateljstvo s Rimom. Cezarovi će neprijatelji
jamaĉno zbog toga dignuti galamu u Senatu, ali time će se baviti drugi put.

Kras je uzdisao dok je Servilijina ropkinja masirala kvrgave mišiće na njegovu vratu i
ramenima. Ledeno voće koje je pojeo hladilo je njegov ţeludac, a kad se potpuno opustio na
stolu, ĉekala ga je raskoš vrela bazena koji se pušio pod vedrim noćnim nebom. Suĉelice
njemu leţala je Servilija na pojastuĉenoj poĉivaljci i zurila u zvijezde. Iako nije bilo mjeseca
da rasvijetli nebo, bilo je dovoljno sjajno da vidi sitan crveni krug Marsa iznad crte krovova
koji su okruţivali nenatkriveno dvorište. Vreli bazen ljeskao se pod svjetlom svjetiljaka i
krupni moljci lepršali su oko plamenova, cvrĉeći dok su umirali.
»Ovo mjesto vrijedno je svakog novĉića«, promrmlja Kras trznuvši se malo dok mu je
djevojka obraĊivala bolnu toĉku izmeĊu lopatica.

»Znala sam da će ti se svidjeti«, odvratila je Servilija smiješeći se od stvarnog zadovoljstva.

»Tako malo onih koji posjećuju moju kuću ima oko za lijepe stvari, ali što smo mi bez njih?«

Njezin pogled pade na svjeţe obojenu ţbuku novoga krila njezine kuće u gradu. Kras se
pobrinuo za zemljište i ona ga je bez ţaljenja platila po punoj trţišnoj cijeni. Sve drugo
znaĉilo bi poremećaj u njihovu odnosu, a ona je voljela i poštivala ostarjela ĉovjeka koji je
tako udobno leţao pod snaţnim prstima njezine mlade Nubijke.

»Zar me ne ćeš salijetati da doznaš novosti?« upitao je ne otvarajući oĉi. »Nisam ti više
koristan?«

Servilija se nasmijala i sjela. »Starino, šuti ako tako ţeliš. Moja kuća je tvoja dokle god ti
bude potrebna. Nemaš nikakvih obveza.«

»Ah, tako je najgore«, odgovori on. »Što ţeliš znati?«

»Ti novi ljudi u Senatu, Klodije i sada Tit Milon, vlasnik trţišta mesa, jesu li opasni?« reĉe
ona. Iako je govorila nehajno, Kras je znao da je svu pozornost usmjerila na njegov odgovor.

»Veoma opasni«, uzvratio je. »Ne bih ţelio ući u Senat kad su oni ondje.«

Servilija otpuhnu. »Ne ćeš me zavarati što si se iznenada posvetio trgovini, stari. Sumnjam da
se ondje izgovori ijedna rijeĉ a da ne naĊe svoj put do tebe.«

Slatko mu se tada nasmiješila, a on je otvorio oĉi i namignuo joj prije nego što će se
pomaknuti pod rukama ropkinje da joj izloţi novo mjesto na tijelu. Servilija je odmahnula
glavom na njegove igre.

»Kako napreduje tvoja nova legija?« upita ona.

»Sasvim dobro, draga. Kad se moj sin Publije vrati iz Galije, moţda im naĊem posla. Ako
preţivim trenutne nemire.«

»Zar je tako loše?« upita ona.

Kras se pridiţe na lakte, poprimivši ozbiljan izraz. »Jest. Ti novi ljudi vladaju rimskom ruljom
i svaki dan unajmljuju sve više i više razbojnika. Ulice više nisu sigurne ni za ĉlanove Senata,
Servilija. Moramo biti zahvalni što Milon oduzima toliko vremena Klodiju. Ako koji od njih
uništi drugoga, pobjednik će biti slobodan iskaliti srdţbu na gradu. Kako stvari stoje, jedan
sprjeĉava drugoga, barem zasada. Ĉuo sam da dijelove grada smatraju svojima, tako da
Klodijeve pristaše ne smiju zaći u neke ulice a da ne dobiju batina, ĉak i po danu. Većina
Rimljana ne moţe vidjeti tu bitku, ali ona se vodi. Vidio sam kako tjelesa plutaju Tiberom.«

»A Pompej? Zar on ne vidi prijetnju?«

Kras slegnu ramenima. »Što on moţe uĉiniti protiv zakona šutnje? Razbojnici se više boje
svojih gospodara nego iĉega što im Pompej moţe uĉiniti. On im barem ne će napasti obitelji
poslije njihove smrti. Kad se razmišlja o suĊenju, svjedoci nestaju ili se ne mogu niĉega
sjetiti. Sramotno je to vidjeti, Servilija. Kao da je neka velika bolest ušla u grad, a ne vidim
kako se moţe odstraniti.« Uzdahnuo je od gaĊenja.

»Senat je jezgra svega toga, i govorio sam istinu kad sam rekao da mi je drago što me posao
odvodi iz njega. Klodije i Milon otvoreno se sastaju da se njuškaju i draţe jedan drugoga prije
nego što njihove ţivotinje teroriziraju grad po noći. Senat nema volje da ih zauzda. Svi mali
ljudi pristali su uz jednoga ili drugoga, a Pompej ima manje potpore nego što misli. Ne moţe
se mjeriti s njihovim podmićivanjem, ni s njihovim prijetnjama. Ponekad poţelim da se Julije
vrati. On ne bi gledao kako Rim tone u kaos dok ima ţivota u njemu.«

Servilija podiţe pogled prema sjajnoj veĉernjoj zvijezdi, pokušavajući prikriti radoznalost.
Kad je zirnula na Krasa, vidjela je da su mu otvorene oĉi dok ju je prouĉavao. Malo je bilo
stvari koje starac nije znao ili naslućivao.

»Imaš li vijesti od Julija?« upitala je naposljetku.

»Imam. Nudi mi trgovaĉke koncesije za nove zemlje u Galiji, iako mislim da gradi ljepšu
sliku nego što je prava istina da bi me doveo u iskušenje. Pazi, ako je pola onoga što kaţe
istina, bio bih lud kad bih propustio tu mogućnost.«

»Vidjela sam oglase po gradu«, reĉe Servilija blago, misleći na Julija. »Koliko će se ljudi
javiti?«

»Dok im Klodije i Milon svojim trvenjem pretvaraju ţivot u bijedu, rekao bih da će u proljeće
tisuće krenuti preko Alpa. Zemlja na tanjuru! Tko moţe odoljeti takvoj ponudi? Robovi i
trgovina za svakog ĉovjeka koji ima dovoljno energije za taj pothvat. Da sam mlaĊi i
siromašan, i sam bih moţda razmotrio ponudu. Naravno, spreman sam osigurati sredstva i
opremu svakomu tko ţeli poći u njegove bajoslovne nove provincije.«

Servilija se nasmijala. »Zauvijek trgovac?«

»Trgovaĉki knez, Servilija. Julije se posluţio tim izrazom u jednom pismu, i meni se priliĉno
svidio.« Mahnuo je djevojci da se udalji i sjeo na dugaĉku klupu.

»Julije je korisniji nego što je toga svjestan. Dok se grad predugo bavi vlastitim unutarnjim
problemima, mi stvaramo ljude kao što su Klodije i Milon kojima nije nimalo stalo do
najvećih dogaĊaja na svijetu. Izvješća za koja Julije plaća da se ĉitaju na svakom uliĉnom
uglu podiţu duh najskromnijega štavitelja ili bojadisaĉa na trţnicama.« Kras se nasmija.
»Pompej to zna, iako mu je mrsko vidjeti što je Julije toliko uspješan. Prisiljen je da se za
njega bori svaki put kad Svetonije diţe glas protiv nekog sitnog kršenja zakona. Ĉovjek mora
gutati gorke zalogaje, ali bez Julija i njegovih osvajanja Rim bi bio poput ustajale moĉvare,
gdje bi se ribe meĊusobno ţderale od oĉaja.«

»A ti, Krase? Što budućnost sprema za tebe?«

Kras ustade s klupe i spusti se u toplu kupelj u podu, zaboravivši na svoju golotinju. »Vidim
da je starost savršen melem za bijesno ĉastohleplje, Servilija. Svi moji snovi tiĉu se moga
sina.« Trepnuo je oĉima na svjetlosti zvijezda, a ona mu nije povjerovala.
»Hoćeš li mi se pridruţiti?« upitao je.

Umjesto odgovora Servilija je ustala i otkopĉala jedinu sponu koja je pridrţavala hladnu
tkaninu na njoj. Bila je ispod nje gola i Kras se nasmiješio kad se raskrila.

»Koliko ti voliš kazalište, draga«, rekao je razdragano.

Julije je opsovao kad su rimske ĉetvorine popustile. Nakon dva dana progona, prisilio je
Sveve da se s njim sukobe tek koju milju daleko od Rajne. Znao je da mora oĉekivati juriš, ali
kad se dogodio, preokret je bio toliko iznenadan da su se vojske srazile prije nego što su
rimske legije mogle i razvezati koplja.

Ariovistovi su ratnici bili uistinu okrutni kako se oĉekivalo. Nisu uzmicali osim kad su gazili
po tjelesima svojih ljudi, a konjaništvo je kruţilo bojnim poljem poput dima, jurišajući ĉim bi
Rimljani otvorili ĉetvorine da krenu u napad.

»Marko Antonije! Potpora slijeva!« riknuo je Julije, nazrevši generala u uzavrelu mnoštvu.
Nije bilo znaka da se njegova zapovijed probila kroz zveket oruţja.

Bojno je polje bilo u kaosu, i on se prvi put pobojao poraza. Svaki je svevski jahaĉ jurio s
pješakom koji je visio o konjskoj grivi, i toj se brzini pokreta bilo gotovo nemoguće
oduprijeti. Julije s uţasom opazi kako su dvije legije iz Arimina na lijevoj strani gotovo
svladane, a nije bilo znaka da im ikakve snage dolaze u pomoć. Nije više vidio Marka
Antonija, a Brut je bio usred borbe, predaleko da bi mogao priskoĉiti. Julije istrgnu štit iz ruku
nekog legionara i potrĉa pješice preko bojišta.

Zveket oruţja i krici umirućih ljudi bivali su sve glasniji kako im se pribliţavao. Julije je
mogao osjetiti strah meĊu svojim legionarima i poĉeo ih je dozivati poimence. Ĉinilo se da je
u jurišu bio prekinut zapovjedni lanac, i Julije je morao okupiti niţe ĉasnike i centurione da
im izda nareĊenja.

»Spojite skupa Dvanaestu i Petu. Udvostruĉite ĉetvorinu!« rekao im je gledajući kako se

poĉinje stvarati red u poljuljanim redovima oko njega. Njegovo je konjaništvo bilo na
bokovima suzbijajući Sveve da ih ne opkole. Gdje je Marko Antonije? Julije se osvrtao
ispuţajući vrat, ali nije mu vidio traga u guţvi.

Pod Julijevom stalnom paljbom zapovijedi, dvije su se legije spojile i potom se okrenule da se
bore štiteći jedni drugima leĊa dok su Svevi nagrizali rubove njihovih ĉetvorina, pogaĊajući
napadaĉe iznenadnim izbacivanjem strijela i kamenja. Njihovi su konji uzastopce navaljivali
ali su se morali zaustaviti pred neprobojnim zidovima štitova. Legionari su jurili naprijed dok
su se jahaĉi pokušavali okrenuti, i klanje je bilo uţasno.

S Rajnom iza leĊa, Svevi nisu imali kamo bjeţati i Julije je osjetio paniku kad je vidio da su
prednji redovi njegove voljene Desete pokošeni kopljima koja su izbaĉena u galopu. Štitovi su
mnoge spasili i oni su ustajali ošamućeni dok su ih drugovi oko njih postavljali natrag na
mjesto u ĉetvorini.

Legije su i dalje napredovale. Dovuĉene su velike baliste i onageri da bi ostavljali krvave

pruge u neprijateljskim redovima. Deseta je zaurlala kad im se Julije pridruţio, boreći se što
su ţešće mogli pod njegovim pozornim pogledom.
Julije vidje da se lijevo i desno krilo dobro drţe. Brut je nadzirao desnu stranu, a
extraordinarii i heduanski konjanici otupljivali su svevske juriše s divljom hrabrosti.
Pomaknuo je naprijed sredinu i Svevi su se morali povući pred pukom surovosti legijskih
formacija.

Julije vidje s ponosom da njegovi ĉasnici znaju svoj posao, ĉak i bez zapovijedi. Kad su na
njih navaljivali svevski pješaci, širili su crtu da što više svojih maĉeva ukljuĉe u protunapad.
Kad je stizalo konjaništvo, zbijali su se u ĉetvorine i nastavljali borbu. Baliste i onageri
izbacivali su neprestano strijele i kamenje dok ne bi zaostali predaleko i riskirali da njihovi
projektili padnu na rimske postrojbe.

Tada je Julije opazio kako Ariovist okuplja oko sebe tjelohranitelje, tisuću najboljih Sveva.
Svaki je bio za glavu viši od Rimljana i nosio ĉudnovate grebene na tjemenu koji su plašili
legionare. Nasrnuli su u sredinu Desete i Julije vidje kako se ĉetvorina prekasno oblikovala da
bi se sprijeĉio prodor oklopljenih ratnika.

Ali sredina se zatvorila i tada je Deseta s urlikom krenula u protunapad poput luĊaka koje
zahvati krvavi bijes. Julije se dosjetio da su oni stupili na mjesto onih koji su popadali i
nasmiješio se od zlobna zadovoljstva. Deseta je njegova i oni ne će popustiti. Nikada ne će
nagnuti u bijeg.

Sunuo je naprijed s vojnicima oko sebe, viĉući bokovima da oblikuju klinove i pritisnu
neprijatelja. Julije opazi tamne heduanske konje koji su dolazili slijeva i odvajali skupinu
Sveva od njihovih glavnih snaga. Deseta je gazila preko tjelesa da bi doprla do neprijatelja.
Tlo je bilo cvrveno i sjajilo se dok su povećavali brzinu prelazeći u juriš, i Ariovist je bio
prisiljen odjahati iz ĉelnih redova prije nego što gromoglasne Deseta i Treća ne stignu do
njega.

Sve su rimske ĉelne crte vidjele kako se kralj povlaĉi pa su odgovorile, diţući glave. Julije je
likovao. Rajna je bila nepunu milju daleko i mogao je vidjeti njezinu blistavu vodu. Zovnuo je
k sebi trubaĉe i rekao im da zasviraju zapovijed da se izbace koplja, promatrajući kako oblak
šiljaka ometa svaki Ariovistov pokušaj da se preustroji. IzmeĊu vojska otvorio se razmak i
Julije ih potaknu da svi krenu naprijed, zovući po imenu poznate ljude. Kako je kojega
spomenuo, tako su se legionari malo više uspravljali i pod njegovim pogledom zaboravljali
iscrpljenost.

»Dovedite baliste i skorpije!« naredio je, i njegovi su se glasnici probijali natrag da pomognu
oznojenim posadama preko neravna zemljišta.

Bez oĉevidna znaka ĉitavo je mnoštvo Sveva krenulo na još jedan juriš tutnjeći prema
rimskim redovima. Koplja su neke od njih izbacila iz sedla i ubila konje preko kojih su
posrtali oni iza njih. Julije je znao da je to njihov posljednji juriš i njegovi su se ljudi zbili u
ĉvrste ĉetvorine prije nego što je imao vremena da im to zapovjedi.

Dugaĉki rimski štitovi preklapali su se meĊusobno i ljudi su iza njih prepletali ruke da izdrţe
udar, steţući spremne maĉeve. Nijedan dio rimskih ĉelnih crta nije uzmaknuo pred
strahovitim prizorom konja koji jure na njih. Kad su se Svevi rasuli, legije su ih raskomadale.
Ariovistova se vojska poĉinjala zbijati uz rijeku. Julije je znao da Svevi mogu nadjaĉati
Rimljane bez pomoći konjanika i Heduanaca, ali premda su im stalno udarali na bokove,
legije su nastavile napredovati, ubijajući sve što im se suprotstavljalo.

Obale Rajne vrvjele su ljudima i konjima dok su riskirali ţivote pokušavajući prijeći na drugu
stranu protiv struje. Velika je rijeka bila široka gotovo stotinu koraka i oni koji nisu imali
konja da se za njega drţe nestajali su nizvodno i utapali se. Julije je vidio male ribarske ĉamce
pune oĉajnih ljudi i vidio kako se jedan od njih prevrće dok su se tamne glave Sveva
pojavljivale i zatim išĉezavale ispod vode.

Na lijevom boku tisuću je neprijatelja bacilo oruţje i predalo se legijama iz Arimina koje nisu
uspjeli slomiti. Julije je pritiskivao s Desetom dok se nisu zaustavili na obali rijeke,
promatrajući mnoštvo ljudi koji su se posvuda utapali, od spruda do najdublje matice. Vojnici
koji su zadrţali ili usput podizali koplja bacali su ih na ljude u vodi, i Julije je vidio da su
mnogi pogoĊeni na taj naĉin, tonući ispod površine uz jedan jedini krik.

Tada je Julije vidio da neki ĉamac stiţe u pliĉinu na drugoj obali i promatrao kako se
Ariovistova figura iskrcava i pada na koljena.

»Ciro!« viknu Julije, i njegov glas se razlijegnuo niz redove Desete dozvavši gorostasnog
legionara koji je još bio zasopljen od ţestine borbe. Julije mu pruţi koplje i pokaza figuru na
drugoj obali.

»Moţeš li ga dosegnuti?«

Ciro odvagnu koplje u ruci. Vojnici oko njega odstupiše da mu dadu prostora dok je zurio
preko rijeke.

»Brzo, prije nego što ustane«, prosikta Julije.

Ciro poĊe natraške pet koraka i zatim potrĉa naprijed, hitnuvši koplje u zrak. Ratnici Desete
legije oĉarano su ga gledali kako se diţe prema suncu i zatim pada.

Ariovist je ustao da pogleda Rimljane s druge obale i nije vidio koplje. Oborilo ga je s nogu
probivši mu koţni oklop na trbuhu. Kralj je mlitavo klonuo dok su ga preţivjeli tjelohranitelji
odvlaĉili meĊu drveće.

Nakon nekoliko trenutaka tišine ispunjene strahopoštovanjem, legije su klicale do

promuklosti. Ciro je podignuo ruku da ih pozdravi i nacerio se kad ga je Julije potapšao po
plećima.

»Herojski hitac, Ciro. Tako mi bogova, nikada nisam vidio vještiji. Ni sam Herkul ne bi to
bolje uĉinio.« Julije je zatim zaurlao s ostalima u njegovu ĉast i osjetio ushićenje koje dolazi
iza pobjede, kad se ĉini da krv teĉe kao oganj kroz ţile i umorni se mišići napinju od nove
snage.

»Diĉna moja Deseta!« doviknu im Julije. »Braćo moja! Ima li išta što vi ne moţete postići?
Ti, Beline, vidio sam kako trojicu ratnika sijeĉeš redom. Ti, Regule, okupio si svoju centuriju
kad je jadni Decida pao. Iskazat ćeš mu ĉast noseći njegovu perjanicu.«
Jednog po jednog zvao je poimence svoje ljude, hvaleći im hrabrost. Ništa nije propustio od
cjelodnevne bitke, a oni su se prsili dok je njegov pogled klizio preko vojniĉkih lica. Druge su
se legije primaknule da ga ĉuju i mogle su osjetiti njihov ponos i zadovoljstvo. Povisio je glas
da dopre što dalje.

»Što ne moţemo postići, nakon ovoga?« Svi su kliknuli na te rijeĉi. »Mi smo sinovi Rima i ja
vam kaţem da će ova zemlja biti naša! Svaki ĉovjek koji se borio za mene dobit će zemlju i
zlato i robove da rade za njega. Vi ćete biti novo rimsko plemstvo i piti vino dovoljno dobro
da vas potakne na plaĉ. Kunem se na to pred svima vama, tako mi ĉasti. Kunem se kao
konzul. Kunem se kao Rim u Galiji.«

Julije posegnu rukom u prljavo blato rijeĉnog spruda, pomiješano s krvi Sveva. Podiţe punu
pregršt i pokaza je okupljenim ljudima.

»Vidite li ovu zemlju? Ovu okrvavljenu zemlju koju drţim? Ja vam kaţem da je vaša. Ona
pripada mojem gradu kao utrke kola ili trţnice. Uzmite je, drţite je u rukama. Zar je ne
osjećate?«

Promatrao je s divljim zadovoljstvom kako legije oponašaju njegovu kretnju, smijući se usput
i zbijajući šale. Nasmiješili su se prema njemu dok su drţali svoje pregršti zemlje, i Julije je
stisnuo šaku tako da mu je blato procurilo izmeĊu prstiju.

»Moţda se nikada ne ću vratiti kući«, šapnuo je. »Ovo je moje vrijeme. Ovo je moja staza.«

30. POGLAVLJE
Tabik i Aleksandrija sve tješnje su se omatali plaštevima protiv hladnoće dok su koraĉali
prema vratima radionice. Ulice su bile pokrivene prljavim ledom pretvarajući svaki korak u
opasnost. Aleksandrija se drţala za Tabikov lakat da bi se oboje odrţavalo na nogama.
Njezina dva ĉuvara obavljala su uobiĉajeni pregled okolice dok je Tabik gurao kljuĉ u bravu i
psovao ispod glasa kad se zaglavio. Svuda oko njega rimski su radnici odlazili na posao, i
dva-tri su ukoĉeno kimnula Aleksandriji u prolazu, osjećajući se bijedno na oštru vjetru.

»Brava je smrznuta«, reĉe Tabik izvlaĉeći kljuĉ i udarajući šakom po ukrašenim vratima.

Aleksandrija je trljala ruke dok je ĉekala, znajući da ne smije dati nikakva savjeta. Tabik je
moţda razdraţljiv ostario ĉovjek, ali sam je napravio bravu, pa ako je itko moţe otvoriti to je
on. Dok je ona pokušavala zanemariti vjetar, Tabik je posegnuo za alatom i posluţio se malim
ĉekićem da otuĉe led. Kad u tome nije uspio, pokušao je s nekoliko kapi ulja i naslanjao je
ruke na metal nastojeći ugrijati mehanizam dok je puhao u prste koji su se smrzavali pri
dodiru.
»Krenulo je!« reĉe kad je brava napokon škljocnula i vrata se otvorila da se ukaţe tamni
prostor radionice.

Aleksandriji su cvokotali zubi i tresle se ruke. Proći će neko vrijeme prije nego što bude
dovoljno topla da bi pokušala išta raditi, i poţalila je po obiĉaju što Tabik ne uzme nekog roba
da dolazi ranije i naloţi viganj. Nije htio ni ĉuti o tome. Nikada nije posjedovao robove i
naljutio se na Aleksandrijin prijedlog, kazavši da bi to njoj moralo biti jasnije nego ikomu
drugom.

Kao da to nije bilo dovoljno, moglo bi se ĉak dogoditi da mu slugu proda neka razbojniĉka
druţina pa bi sva njihova skupocjena roba završila u Klodijevim ili Milonovim škrinjama. Isti
ga je razlog sprjeĉavao da ne unajmi noćnog ĉuvara, i Aleksandrija je zahvaljivala bozima
svakog jutra kad bi našli netaknutu radionicu. Svim Tabikovim zamkama i bravama pridruţila
se sreća koja ih je dotada pratila. Tješila ih je spoznaja da ne će proći dugo vremena i oni će
kupiti prostraniju radionicu u podruĉju koje manje uznemiruju razbojnci. Tabik je na to
naposljetku pristao, ali samo zbog toga da ispuni velike narudţbe koje su bile okosnica
njihova posla.

Tabik pohita da naloţi viganj a Aleksandrija ĉvrsto zatvori vrata protiv vjetra, ushićeno
razgibavajući ukoĉene prste.

»Mi ćemo onda poći, gospodarice«, reĉe Tedo.

Kao uvijek nakon jutarnjeg pješaĉenja do radionice, jedva je stajao na bolesnoj nozi i
Aleksandrija je zabrinuto klimala glavom. Tedo je svakog jutra bio isti, i premda ga nikada
nije smjesta poslala natrag na studen, on joj je uvijek pruţao tu mogućnost.

»Tek nakon što popijete nešto toplo«, rekla je odluĉno.

Bio je dobar ĉovjek, iako je njegov sin bio posvema gluh i nijem za sve što se ticalo onih koje
je ĉuvao sa svojim ocem. Naroĉito je izjutra bio mrzovoljan.

Svi su ĉuli ugodno pucketanje trješĉica i cjepanica u peći dok ju je Tabik oţivljavao. Pokraj
toga velikog ţeljeznog bloka za grijanje, radionici nije bila potrebna druga vatra. Aleksandrija
razbi led u vjedru koje je napunila prethodnog dana i napuni vodom stari ţeljezni kotlić koji je
Tabik skovao u istom vignju. Uobiĉajene su jutarnje radnje bile ugodne i tri su se muškarca
poĉela opuštati ĉim se prostorija zagrijala iznad toĉke smrzavanja.

Aleksandrija se prenula kad su se otvorila vrata iza njih.

»DoĊite poslije«, uzviknula je, a zatim umuknula kad su tri ĉovjeka gruba izgleda ušla u
tijesan prostor i za sobom pomno zatvorila vrata.

»Nadam se da ne ćemo morati«, reĉe prvi.

Bio je tipiĉan izdanak uliĉica uz rimske zidine. Previše prepreden da bi ga zanimale legije i
previše pokvaren za svaki normalan rad. Aleksandrija shvati da zaudara po ustajalom smradu
od neĉistoće i doĊe joj da uzmakne korak natrag. Ĉovjek joj se naceri pokazujući tamnoţute
zube u smeţuranim desnima. Nije joj morao ništa više uĉiniti da bi znala kako je on jedan od
razbojnika što su se sjatili oko Klodija i Milona. Vlasnici radionica u susjedstvu kazivali su
grozne priĉe o njihovim prijetnjama i nasilju, i Aleksandrija se nadala da ih Tedo ne će
izazivati. Njihovi podsmješljivi pogledi nagnali su je da se suoĉi s istinom da je njezin ĉuvar
jednostavno prestar za tu vrstu posla.

»Zatvoreno je«, rekao je Tabik iza nje.

Aleksandrija je ĉula slabašan zvek kad je podignuo neko oruĊe. Nije se okrenula, ali oĉi
došljaka prikovale su se uz njega. VoĊa je prezirno otpuhnuo.

»Nama nije zatvoreno, starĉe. Osim ako ne ţeliš da se zatvori svima drugima«, rekao je.

Aleksandrija ga je zamrzila zbog poznate osornosti. Ništa ne gradi niti stvara, a ipak misli da
ima prava ulaziti u radionice i domove marljivih ljudi da im utjeruje strah u kosti.

»Što ţelite?« upita Tabik.

VoĊa trojice poĉeša se po vratu i pogleda što je ondje našao prije nego što će zgnjeĉiti nešto
crno meĊu noktima.

»Ţelim od tebe desetinu, starĉe. Ova ulica nije sigurna ako ne platiš desetinu. Osamdeset
sestercija na mjesec i ništa se ne će dogoditi. Nitko ne će dobiti batine dok se vraća kući.
Ništa vrijedno ne će izgorjeti.« On zastade i namignu Aleksandriji. »Nitko ne će biti odvuĉen
u pokrajnju uliĉicu i silovan. Mi ćemo vas štititi.«

»Smeće jedno!« viknu Tabik. »Kako se usuĊuješ doći u moju radionicu s prijetnjama? Izlazi
smjesta, ili ću zovnuti straţu. Odvedi sa sobom svoje iskešene prijatelje!«

Ĉinilo se da trojici ljudi ide na ţivce takav odgovor.

»Smiri se, starĉe«, reĉe prvi podignuvši široka ramena. »Gledaj što ću ti uĉiniti ako ne spustiš
taj ĉekić. Ili moţda mladiću? Uĉinit ću mu to ovdje pred vama, ako hoćeš. Bilo ovako ili
onako, ja ne odlazim dok ne dobijem prvu mjeseĉnu svotu. Klodije ne voli one koju stvaraju
probleme, a ova je ulica sada njegova. Bolje ti je da platiš što si duţan i budeš miran.«
Zacerekao se i Aleksandrija se stresla od njegova glasa. »Stvar je u tome da na to ne smiješ
misliti kao na svoj novac. To je tek još jedan gradski porez.«

»Ja plaćam poreze!« zaurla Tabik. Zamahnuo je ĉekićem i ĉovjek se trznuo. Druga dvojica iza
njega primaknuše se bliţe i Aleksandrija im je mogla vidjeti noţeve za pasom.

Tedo naglo trţe kratki gladius, i stanje u radionici naglo se promijenilo. Sva tri su došljaka
izvukla noţeve, ali Tedo je drţao maĉ u ruci koja je bila snaţnija nego njegova hroma noga.
Aleksandrija je vidjela srdţbu na voĊinu licu. Nijedan se nije okrenuo kad je Tedov sin
izvukao bodeţ i pokazao ga. MlaĊi ĉovjek nije bio nikakva prijetnja, i voĊa razbojnika je to
znao. I što je vaţnije, znao je da će morati ili ubiti ĉovjeka s maĉem ili otići.

»Ne ću te upozoravati, kurvin sine. Izlazi«, reĉe Tedo polako, gledajući voĊu u oĉi.

Razbojniĉki je voĊa klimao glavom naprijed-natrag s iznenadnim trzajima kao ratoborni

pijetao. Tedo se pomaknu, ali ĉovjek prasnu u smijeh i bukom ispuni radionicu.
»Malko si spor, je li tako? Mogao bih te ovdje srediti, ali zašto bih se muĉio kad je puno lakše
doĉekati te u mraku?« Zatim je zanemario Teda i opet pogledao Tabika koji je još stajao
drţeći ĉekić na ramenu.

»Osamdeset sestercija svakoga prvog u mjesecu. Prva isplata do kraja današnjeg dana. To je
samo posao, stara budalo. Hoću li novac uzeti sada, ili da se vraćam po vas, jedno po jedno?«

Ponovno je namignuo Aleksandriji i ona se trgnula znajući što taj pogled znaĉi.

»Ne. Platit ću ti. Zatim, kad odeš, reći ću straţarima i naslaĊivati se kad ti budu odsijecali
glavu.«

Tabik zavuĉe ruku ispod plašta i zveckanje kovanica navede trojicu došljaka da se nasmiješe.
VoĊa glasno pucnu jezikom.

»Ne, ne ćeš«, reĉe on. »Imam ja svojih prijatelja. Puno prijatelja koji bi se naljutili ako bi me
tko odveo na Marsovu poljanu i pokazao mi krvniĉki noţ. Tvojoj ţeni i djeci bilo bi jako ţao
ako bi se moji prijatelji naljutili zbog neĉega sliĉna.«

On vješto uhvati dobaĉenu kesu s novcem i prebroji kovanice prije nego što će ih spremiti
ispod grube tkanine, uz golu koţu. Zacerekao se videći njihove izraze lica i pljunuo na
poploĉeni pod.

»Tako se to radi. Nadam se da ti posao dobro ide, starĉe. Vidimo se idućeg mjeseca.«

Njih trojica otvoriše vrata i pognuše se prema vjetru koji je navalio u radionicu. Ostavili su
otvoreno iza sebe i nestali u mraĉnim ulicama. Tedo priĊe vratima i buĉno ih zatvori, spustivši
zasun. Tabik je doista izgledao kao starac kad se okrenuo od Aleksandrije ne mogavši izdrţati
njezin pogled. Bio je blijed i drhtao je dok je odlagao ĉekić na klupu i uzimao dugaĉku metlu.
Poĉeo je mesti pod polaganim zamasima.

»Što ćemo uĉiniti?« upitala je Aleksandrija.

Tabik je dugo šutio, sve dok ona nije poţeljela viknuti i prekinuti tišinu istim pitanjem.

»Što moţemo uĉiniti?« rekao je naposljetku. »Ne mogu izvrgnuti pogibli svoju obitelj.«

»Moţemo zatvoriti radionicu dok nove prostorije ne budu gotove. To je na drugoj strani
grada, Tabik. U boljoj ĉetvrti. Ondje će biti drukĉije.«

Na Tabikovu se licu pojavila iscrpljenost i oĉajanje. »Ne. Onaj gad ništa nije rekao o tome
hoće li radionica biti otvorena ili zatvorena. On će opet zatraţiti novac makar mi ne prodali ni
jedan jedini broš.«

»Onda samo jedan mjesec. Dok ne zatvorimo i preselimo se«, reĉe ona ţeleći vidjeti iskru
ţivota u njegovoj teškoj ojaĊenosti.

Tabik je mrzio lopove. Dok je pruţao kovanice za koje je danima radio zaboljelo ga je više od
tjelesne boli. Ruke su mu se sada tresle dok je premještao zahvat na dršku metle. Onda je
podignuo pogled prema njoj.
»Nemamo se kamo preseliti, djevojko. Zar to ne znaš? Samo sam iznenaĊen što prije nisu
došli k nama. Sjećaš li se malog Geranasa?«

Aleksandrija kimnu. Taj ĉovjek je bio draguljar dulje nego Tabik i pravio je divne stvari od
zlata.

»Ĉekićem su mu zdrobili desnu ruku kad nije htio platiti. Moţeš li to vjerovati? On više ne
moţe zaraĊivati kad su ga unakazili, ali njima nije stalo do toga. Samo ţele da se priĉa raširi,
tako da im ljudi kao ja pokorno predaju što tako mukotrpno zarade.« Tada je umuknuo,
pritišćući snaţno drţak metle dok nije glasno puknuo.

»Bolje ti je da poredaš alat, Aleksandrija. Danas moramo završiti tri stvari.«

Glas mu je bio opor i ravan, i Tabik nije nastavio uobiĉajene jutarnje poslove da bi radionicu
pripremio za mušterije.

»Ja imam prijateljâ, Tabik«, reĉe Aleksandrija. »Julije i Brut su odsutni, ali Kras me poznaje.
Mogu pokušati da se na njih izvrši pritisak. To je svakako bolje nego da ništa ne
poduzimamo.«

Na Tabikovu licu nije se promijenio natmuren izraz. »Uĉini to. Ne moţe škoditi«, reĉe on.

Tedo uzdahnu, zadjenuvši napokon maĉ. »Ţao mi je«, promrsi on.

Tabik ga je ĉuo. »Neka ti nije ţao. Onomu bahatom gadu nije se svidio tvoj izraz, bez obzira
na njegove rijeĉi.«

»Zašto si mu onda platio?« upita ga Aleksandrija.

Tabik otpuhnu. »Zato što bi ga tvoj ĉuvar ubio i oni bi se vratili da nam zapale radionicu. Oni
ne mogu dopustiti da ih itko od nas pobijedi, djevojko, inaĉe bi svi drugi prestali plaćati.«

Okrenuo se prema Tedu i krupnom ga rukom potapšao po ramenu, ne obzirući se na njegovu

zbunjenost. »Dobro si se drţao, iako bih potraţio ĉovjeka da zamijeni tvoga sina, razumiješ?
Treba ti ubojica za tvoju vrstu posla. Sad ću ti dati topao napitak protiv hladnoće i zalogaj da
pregrizeš prije nego što odeš, ali noćas te ovdje trebam dugo vremena, razumiješ?«

»Bit ću ovdje«, obeća Tedo, preletjevši pogledom preko zajapurena lica svoga sina.

Tabik ga pogleda u oĉi zadovoljno kimnu. »Dobar si ti ĉovjek«, reĉe on. »Volio bih da je bila
potrebna samo hrabrost.«

Brut pregleda napuklo staklo klepsidre. Unatoĉ krznenim rukavicama prsti su mu bili ukoĉeni
i hladni. Ţelio se samo vratiti u vojarnu i umotati se kao medvjed u zimskom snu. Ali
svakidašnji poslovi u legiji morali su se nastaviti. Iako je studen iznurivala ljude gore nego
išta što su ikada upoznali, straţe su se morale smjenjivati nakon trosatnog kapanja vode iz
jedne posude u drugu. Brut tiho opsova za sebe kad je dodirom pomaknuo komad stakla koji
je zvuĉno pao u snijeg. Poĉešao se po bradi koja mu je prekrivala lice. Julije je vidio da je
korisno prekinuti brijanje tijekom hladnih mjeseci, ali Brut je otkrio da se njegov dah pretvara
u mraz ĉim provede jedan sat vani.
»Zakloni ne pomaţu. Morat ćemo pod njima paliti vatre. Tek toliko da se voda ne smrzava.
Imaš moje dopuštenje da uzmeš nekoliko cjepanica iz zaliha za svaki zaklon. Straţe ih mogu
odrţavati dok im traje smjena. Mislim da će im biti drago zbog malo topline. Neka ti kovaĉi
naprave ţeljezni zastor da se zaštiti staklo i drvo od plamena, ili će pola vode ispariti.«

»Uĉinit ću tako, gospodine. Hvala«, odgovorio je skoroteĉa, odahnuvši što je prošao bez
prijekora. Brut je u sebi mislio da je taj ĉovjek glupan što se sam nije toga sjetio, a posljedica
je bila uništenje jedinog naĉina da se u Desetoj legiji odreĊuje duljina straţe.

Vojnici su napokon razumjeli zašto plemena ne idu u rat po zimi. Prvi je snijeg napadao
dovoljno teţak da prolomi krov na vojarnama, pretvorivši ugodne leţajeve u kaos vjetra i
leda. Idućeg su dana nanosi bili još dublji, i nakon mjesec dana Brut se jedva mogao sjetiti
kako se ĉovjek osjeća kad mu je toplo. Iako su svake noći palili goleme vatre ispod zidova,
toplina je dopirala tek nekoliko stopa dok ju je otpuhivao neprestani vjetar. Vidio je ledene
ploĉe veliĉine teretnih kola na Rajni, a snijeg bi ponekad toliko napadao da je stvarao
pomiĉnu koru od jedne obale do druge. Pitao se moţe li se rijeka zamrznuti do proljeća.

Ĉinilo im se da ĉitav dan provode u tami. Julije je davao ljudima posla koliko god je mogao,
ali smrznute su ruke bile nespretne i mnoštvo ozljeda prisililo je Julija da obustavi svako
graĊenje kad se napokon pomirio sa zimom.

Brut poĊe preko tabora dok su mu se noge bolno sklizale na zaleĊenim koloteĉinama što su
ostale iza kola s prtljagom. Kako nije bilo paše, morali su zaklati većinu volova jer im nisu
mogli davati ţito iz legijskih zaliha. Barem je meso ostajalo svjeţe, pomisli sumorno Brut.
Pogled mu je preletio preko hrpe strvina ispod lepršava snijega. Meso je bilo tvrdo kao
kamen, poput svega ostaloga u okolici.

Brut se pope na zemljani zid tabora i zagleda se u sivilo. Mekane mu pahuljice dotaknuše
obraz ali se nisu rastopile na njegovoj hladnoj koţi. Ništa nije mogao vidjeti osim panjeva
prvih stabala koja su posjekli i dovukli da loţe vatre.

Šuma ih je barem štitila od vjetra dok je trajala. Sada su znali da su najbliţe drveće trebali
ĉuvati za posljednju sjeĉu, ali nikakvo dotadašnje iskustvo nije moglo pripremiti Rimljane na
ţestinu te prve zime. Vladala je smrtonosna studen.

Brut je znao da mnogi ljudi nemaju dovoljno tople odjeće. Oni kojima su podijeljene volujske
koţe mazali su ih svaki dan, ali one su se sve više stvrdnjavale, poput ţeljeza. Cijena para
krznenih rukavica premašivala je mjeseĉnu plaću, i rasla je dok su zamĉari ubijali zeĉeve i
lisice stotinu milja daleko i donosili krzna.

Barem su legije naposljetku dobile plaću. Julije je zarobio dovoljno Ariovistova zlata i srebra
da isplati tromjeseĉne zaostatke svakom ĉovjeku. U Rimu bi im taj novac iscurio izmeĊu
prstiju na kurve i vino, ali ovdje se nije imalo što s njim ĉiniti osim kockanja i mnogi su
padali natrag u siromaštvo nekoliko dana nakon primitka plaće. Odgovorniji su meĊu njima
slali dio novca doma obitelji i roĊacima.

Brut je zavidio onima koji su bili poslani natrag preko Alpa u Arimin prije nego što su se
zatvorili prijelazi. Taj se potez svidio ljudima, iako je Brut znao da je uĉinjen iz nuţde. Na
takvoj zimi dovoljno je teško bilo odrţavati goli ţivot. Svevski ratnici koji su preţivjeli bitku
nisu se mogli ĉuvati toliko mraĉnih mjeseci. Bolje ih je bilo prodati kao gladijatore i kućne
straţare, pošto ih razdvoje i uvjeţbaju. Otkad se ustalila tradicija da prihodi od zarobljenih
robova pripadaju legionarima, Svevi će svakom ĉovjeku koji se protiv njih borio donijeti
barem jedan zlatnik.

Vjetar je jaĉe puhao duţ zidova i Brut je poĉeo brojiti do petsto u glavi, prisiljavajući se da
barem toliko izdrţi. Oni koji su morali ondje stajati na straţi zapadali su u strahovitu nevolju i
trebalo je da ljudi vide kako i on s njima trpi.

Pritegnuo je ĉvršće plašt oko prsiju, tresući se pri svakom udisaju koji ga je tako rezao u grlu
te je poţelio da i ono obamre poput ĉitava tijela. Kabera ga je upozorio na opasnost pa je
nosio dva para vunenih ĉarapa u sandalama, premda se ĉinilo da ni s njima nema nikakve
razlike. Osamnaest je ljudi izgubilo prste na nogama ili rukama od prvoga snijega, a bez
Kabere bilo bi toga i više. Svima se to dogodilo u prvim tjednima, prije nego što su ljudi
nauĉili poštivati hladnoću. Brut je vidio kako jednom vojniku reţu crne komade mesa oruĊem
za obradu kopita, a najĉudnije je bilo što se na njegovu licu vidio strpljiv izraz. Nije osjetio
nikakve boli ni kad su mu ţeljezne ĉeljusti pregrizale kosti.

Najbliţi legionar izgledao je kao kip, i kad se Brut dovukao bliţe k njemu, vidio je da su mu
oĉi sklopljene. Lice mu je bilo blijedo i kroz ĉupavu bradu nazirali su se oţiljci. Kazna za
spavanje na straţi bila je smrt, ali Brut je potapšao ĉovjeka po leĊima kao da ga pozdravlja,
praveći se da ne vidi uţasan strah u oĉima koje su se raširile i smjesta stisnule zbog vjetra.

»Gdje su ti rukavice, mladiću?« upita Brut, videći zgrĉene modre prste dok ih je vojnik
izvlaĉio ispod tunike i zauzima stav pozora.

»Izgubio sam ih, gospodine«, odgovori on.

Brut kimnu. Ĉovjek je bez sumnje kockar, jednako dobar kao i straţar.

»Izgubit ćeš i ruke ako ih ne budeš grijao. Uzme moje. Ja imam još jedan par.« Brut je
promatrao kako ih mladi legionar pokušava navući. Nije to mogao uĉiniti i nakon kraće borbe
jedna je rukavica pala. Brut ju je podignuo i nekako je navukao preko straţarovih smrznutih
prstiju. Nadao se da nije prekasno. Naglo je otkopĉao sponu na plaštu s krznenom podstavom
i omotao mladog vojnika, pokušavajući suzbiti drhtanje kad mu se uĉinilo da ga vjetar grize
za svaki izloţeni dio tijela, usprkos ostaloj odjeći. Zubi su mu poĉeli cvokotati i Brut ih
snaţno stisnu da ih utiša.

»Molim te, gospodine, ne mogu uzeti tvoj plašt«, reĉe straţar.

»On će te grijati dok ne završiš straţu, mladiću. Onda ga moţeš dati sljedećem koji doĊe na
tvoje mjesto, ako hoćeš. To prepuštam tebi.«

»Dat ću mu ga, gospodine. Hvala.«

Brut je gledao kako se boja poĉinje vraćati u vojnikove obraze. Zbog nekog razloga osjećao
se iznenada veseo dok se spuštao s bedema. Dio toga raspoloţenja bila je ĉinjenica da je
završio obilazak tabora, naravno. Vruć goveĊi gulaš i krevet ugrijan ciglama pomoći će mu da
podnese gubitak jedinog plašta i rukavica. Nadao se da će biti jednako veseo sljedeće noći kad
bez njih bude morao obilaziti tabor.
Julije izvuĉe ţeljezni ţaraĉ iz vatre i zaroni ga u dva pehara vina. Narezani klinĉići zacvrĉali
su na površini i para je suknula uvis kad je vratio ţaraĉ u plamen i jedan pehar ponudio
Morbenu.

Gledajući oko sebe, Julije je gotovo mogao povjerovati u trajnost novih graĊevina. U kratkom
vremenu prije prvoga zimskog snijega njegove su legije produţile cestu od rimske provincije
na jugu gotovo do novih tabora, nedostajalo je još samo pet milja puta. Drveće koje su obarali
posluţilo je za podizanje novih vojarna, i Julije je bio zadovoljan njihovim napredovanjem
dok zima nije udarila preko noći da bi sljedećeg jutra na bedemima bili naĊeni smrznuti
straţari. GraĊevinski su radovi bili prekinuti i ritam njihova ţivota promijenio se kad su se svi
pokušaji uspostave trajne veze s jugom pretvorili u temeljnu borbu za opstanak.

Julije je ipak usred toga iskorištavao vrijeme. Kako su Heduanci imali iskustva s ljutim
zimama, upotrijebio ih je kao glasnike šaljući ih svim plemenima koja je poznavao.
Naposljetku je sklopio savezništvo s devet plemena i polagao pravo na zemlju još triju unutar
obliţnjeg podruĉja koje je napustio Ariovist. Koliko će toga biti na snazi kad završi zima, to
nije znao. Ako ispune obećanja, imat će dovoljno dragovoljaca da na proljeće osnuje dvije
nove legije. Mnoga manja plemena pristala su bez sumnje zato da bi se obuĉila u vještinama
koje su uništile Helvećane i Sveve, ali Julije je s Markom Antonijem planirao kako će u te
legije ukljuĉiti svoje najpouzdanije ljude. To je već bio uĉinio s ljudima koje je Katon poslao
da štite njegova sina. Ĉak je i Katilinine plaćenike pretvorio u legionare. Znali to oni ili ne,
Gali koji mu pristupe postat će pouzdani Rimljani kao Ciro ili sam Julije.

Više su ga zabrinjavala plemena koja nisu odgovorila na njegove pozive. Belgijani su

oslijepili heduanskog glasnika i onda doveli njegova konja nadomak rimskih tabora ostavivši
ţivotinju da sama naĊe put do hrane i topline. Nervljani nisu htjeli primiti njegova ĉovjeka i
još su tri plemena slijedila njihov primjer.

Julije je jedva ĉekao da ograne proljeće. Trenutak ushićenja koje je oćutio kad je Ariovist pao
kao pokošen nije se više ponovio, ali i dalje je osjećao samopouzdanje koje se teško moglo
objasniti. Galija će biti njegova.

»Plemena koja si spomenuo nikada se nisu borila zajedno, Julije. Lakše je zamisliti da
Heduanci stanu rame uz rame s Arvernjanima nego da se ijedni od njih pobrate.« Morben otpi
malo vrućeg vina i nagnu se bliţe k vatri opuštajući se.

»Moţda«, dopusti Julije, »ali moji ljudi jedva su zagrebali po Galiji. Ima još plemena koja
nisu ni ĉula za nas, pa kako bi onda mogli prihvatiti vlast onih koje nikada nisu vidjeli?«

»Ne moţeš ratovati protiv sviju njih, Julije. Ĉak ni tvoje legije ne bi mogle to izvesti«,
odgovori Morben.

Julije otpuhnu. »Nemoj biti toliko uvjeren, prijatelju. Moje bi legije mogle usmrtiti i samog
Aleksandra da se s njima sukobio, ali kraj ovakve zime ne znam kamo bih ih trebao povesti.
Dalje na sjever? Na zapad? Trebam li potraţiti jaĉa plemena i svladavati ih jedno po jedno?
Ĉak se nadam da će se boriti skupa, Morbene. Ako uspijem slomiti najjaĉe meĊu njima, ostali
će prihvatiti naše pravo na zemlju.«

»Već si udvostruĉio rimske posjede«, podsjeti ga Morben.

Julije je zurio u plamen, pokazujući peharom prema nevidljivoj studeni napolju. »Ne mogu
sjediti i ĉekati da mi sami priĊu. U svakom trenutku mogao bih biti opozvan u Rim. Drugi bi
ĉovjek mogao biti imenovan na moje mjesto.« Sabrao se prije nego što će nastaviti,
primijetivši da se u Morbenu pobudilo snaţno zanimanje. Iako mu je taj ĉovjek vrijedan
saveznik, Julije je dopustio vinu da iz njega izvuĉe previše rijeĉi.

Posljednje pismo od Krasa prije nego što je zima zatvorila prijelaze preko Alpa ispunilo ga je
nemirom. Pompej je gubio vlast nad gradom i Julije se razbjesnio zbog slabosti Senata.
Gotovo je poţelio da Pompej proglasi diktaturu da bi okonĉao tiraniju ljudi poput Klodija i
Milona. Oni su mu bili tek imena, ali Kras je smatrao kako je prijetnja dovoljno ozbiljna da bi
mu priopćio svoje strahove, i Julije je znao da se stari lisac ne bi preplašio pukih sjena. U
jednom ĉasu Julije je ĉak razmišljao o povratku u Rim da podupre Pompeja u Senatu, ali tomu
je na put stala galska zima. Strašno je bilo pomisliti da njegov voljeni grad zapada u korupciju
i nasilje dok on osvaja nove zemlje. Odavno je prihvatio ĉinjenicu da osvajanje neke zemlje
mora doći s krvlju, ali za taj prizor nije bilo mjesta u njegovu zaviĉaju pa ga je i od same
pomisli na to hvatao bijes.

»Toliko toga treba uĉiniti!« rekao je Morbenu, poseţući opet za ţaraĉem u plamenu. »Mogu
jedino sam sebe muĉiti planovima i pismima koja ne mogu ni poslati. Mislio sam da si rekao
kako je proljeće već trebalo doći? Gdje je otapanje snijega koje si mi obećao?«

Morben slegnu ramenima. »Uskoro«, rekao je kao već toliko puta prije.

31. POGLAVLJE
Kad je proljeće stiglo, više od sedam tisuća obitelji zagušilo je ceste sjeverno od Rima. Iz
prepunih gradskih ulica krenulo je iseljavanje u potragu za novom zemljom koju je obećao
Julije Cezar. Oni koji su se bojali snage Klodija i Milona pošli su širokim putovima da
zapoĉnu nov ţivot daleko od gradskih zloĉina i prljavštine, prodavši sve što su posjedovali da
bi kupili oruĊe i ţito i volove da im vuku kola. Bilo je to pogibeljno putovanje, dugaĉko više
od tri stotine milja do podnoţja Alpa i s nepoznatim opasnostima s druge strane planina.

Legije što ih je Julije uzeo iz Arimina oĉistile su sjever od vojnih ophodnja, produţivši zaštitu
Rima do prijelomne toĉke. Iako su krĉme kraj cesta i utvrde još imale vojnu posadu,
dugaĉkim razmacima izmeĊu njih harali su lupeţi, i mnoge su obitelji bile napadnute i
ostavljene da oĉajavaju kraj puta. Neke su pokupili oni koji su se na njih smilovali, dok su
druge morale prositi za hranu ili skapavati. Bolje su prolazile obitelji koje su mogle unajmiti
ĉuvare i njihovi su ĉlanovu spuštali glave dok su prolazili pokraj ucviljenih ljudi što su bili
pošli prije njih i sada stajali ispruţenih ruku na proljetnoj kiši.

Na posebnoj sjednici Senata Pompej je proĉitao izvješća o Julijevim pobjedama ĉim ih je

primio. Bila mu je to slatkogorka uloga i mogao je samo zaklimati glavom zbog ironije što
upravo on podupire Cezara kao sredstvo da suzbije nove ljude u Senatu. Kras mu je otvorio
oĉi rekavši da samo pobjede u Galiji sprjeĉavaju da grad ne bukne od puke panike dok se
Klodije i Milon bore za nadmoć u tajnim, krvavim bitkama. Unatoĉ stvarnoj vlasti koju su
stekli i utjecaju kojim su uzmahivali okrutno kao toljagom, nisu uĉinili ništa za Rim osim što
su mu ispijali snagu. Ni Klodije ni Milon nisu propustili nijedno izvješće. Odrasli su u talogu
društva na gradskim uliĉicama, ali uzbuĊivali su se kao svaki graĊanin slušajući pojedinosti
bitaka koje su se vodile u njihovo ime.

Isprva je Pompej bio spreman proglasiti diktaturu da ih obuzda. OsloboĊen ograniĉenja

zakona, mogao je obojicu smaknuti bez suĊenja. Kras ga je odgovorio od takva neopoziva
koraka. Ako ih ubije, rekao je Kras, drugi će zauzeti njihovo mjesto, a Pompej ne će opstati,
moţda ĉak ni Rim. Na hidri rimske rulje izrast će nove glave, i tko god doĊe umjesto njih
ĉuvat će se da ne nastupa javno i ne dolazi na sjednice Senata. Kras je satima govorio svojem
starom drugu, i Pompej je naposljetku vidio koliko su mudri njegovi savjeti. Umjesto da se
opire, skrenuo je s uobiĉajena puta te poĉeo laskati ljudima i nagraĊivati ih. Podupro je
Klodija da dobije mjesto glavnog sudca i priredio sveĉanu veĉeru u njegovu ĉast. Skupa su
izabrali kandidate za konzularne izbore, nevaţne ljude koji ne će uĉiniti ništa da poremete
krhko stanje primirja. Tako je Pompej uspostavio osjetljivu ravnoteţu, znajući da ju je Klodije
izabrao djelomice i zbog toga da mu pomogne protiv Milona s kojim je nastavio osobnu
borbu.

Pompej je promatrao ljude ispred sebe dok je ĉitao posljednje izvješće na govornici.
Podignuvši jednoga, stekao je neprijatelja u drugome, i u Milonovim oĉima nije bilo niĉega
osim mrţnje kad su im se susreli pogledi. Ali Klodije je sada izgovarao njegovo ime sa
savezniĉkim ponosom, i kad se proljeće prometnulo u ljeto, Pompej je ĉak posjetio kuću toga
ĉovjeka u gradu gdje ga je doĉekalo laskanje i udvaranje. Bila je to opasna igra, ali nipošto
nije smio poremetiti primirje nastojeći postati diktatorom. Kako su stvari stajale, to bi znaĉilo
graĊanski rat a on nije bio nimalo siguran da bi na kraju iz njega izišao kao pobjednik.

Dok se Pompej nakašljavao da poĉne govoriti, kimnuo je Klodiju i vidio zadovoljstvo na licu
toga ĉovjeka nakon i najmanjeg znaka poštovanja. To je bilo ono što je Kras zapaţao kod
novih ljudi u Senatu. Iako su bili divljaci, ţudjeli su za ugledom svoga poloţaja, i otkad je
Pompej krenuo novom stazom, nijedan njegov pristaša nije nastradao od ruku Klodijevih
nasilnika. Kad je Pompej objavio namjeru da obnovi trkalište, Klodije mu je prvi pristupio i
ponudio neograniĉena sredstva. Pompej mu je od zahvalnosti podignuo kip i pohvalio njegovu
velikodušnost u Senatu. Milon je odgovorio ponudom da se obnovi Via Appia, i Pompej je
zatomio ushićenje nad prozirnim potezom toga ĉovjeka, dopustivši mu da ureţe svoje ime na
Kapenskim vratima gdje je ta cesta ulazila u grad s juga. Prvi put tijekom više od godinu dana
osjećao je da se vlast nad gradom opet nalazi u njegovim rukama kad su se dva suparnika
poĉela istanĉanije boriti, obojica jednako pohlepna za priznanjem i prihvaćanjem. Novi su
konzuli upozoreni na svoj nesiguran poloţaj i ništa nisu ĉinili bez prethodna dogovora s
gospodarima. DogaĊaji su tako zastali na mrtvoj toĉki dok su se privatne borbe nastavljale.

Pompej je proĉitao imena plemena koja je Julije porazio u prvim proljetnim bitkama,
uţivajući u mrtvoj tišini Senata. Slušali su sa strahopoštovanjem koliko je robova poslano
preko Alpa. Remljani16 su postali podanicima. Nervljani su uništeni gotovo do posljednjeg
ĉovjeka. Belgijani su bili prisiljeni poloţiti oruţje i predati se. Aduaćani su bili ograniĉeni na
jedan jedini obzidani grad i zatim svladani na juriš. Pedeset tri tisuće ljudi prodane su na
robovskim trţnicama u Rimu samo od toga posljednjeg plemena.

Pompej je ĉitao Julijeva izvješća i ĉak ni on nije mogao pojmiti skriveni razdor što je leţao iza
jednostavnih redaka. Julije nije ĉinio ništa da bi svoje pobjede prodao Senatu, ali suhoparan
jezik bio je sve dojmljiviji zbog onoga što nije izreĉeno. Pompej je proĉitao sve do zakljuĉnih
primjedaba gdje je Julije preporuĉivao svoje izvješće Senatu i procjenjivao godišnje prihode
od poreza iz zemalja koje je osvojio. Ni zvuka se nije moglo ĉuti u Kuriji kad je Pompej
stigao do posljednjeg redka.

»Proglašavam da je Galija pacificirana i da će se sada podvrgnuti zakonitoj vladavini Rima.«

Senatori su skoĉili na noge i klicali do promuklosti u spontanom oduševljenju, a Pompej je

podignuo ruku da ih utiša.

Kad su se napokon sami obuzdali, Pompej je progovorio ispunivši ĉvrstim glasom cijelu
prostoriju.

»Bogovi su nam udijelili nove zemlje, senatori. Moramo dokazati da smo vrijedni vladavine
nad njima. Kao što smo donijeli mir u Španjolsku, tako ćemo ga donijeti i u tu još divljiju
zemlju. Naši će graĊani graditi ceste i uzgajati usjeve da prehrane naše gradove. Mi ćemo im
donijeti Rim, ne po snazi naših legija, nego zato što smo u pravu i što smo pravedni i što smo
miljenici bogova.«

»Pacificirana? Ti si im rekao da je Galija pacificirana?« reĉe Brut sa zaprepaštenjem. »Ima

mjesta u Galiji gdje nisu ni ĉuli za nas! Gdje ti je bila pamet?«

Julije se namršti. »Tebi bi bilo draţe da sam rekao ›još opasna, ali gotovo pacificirana?‹
Takve bi rijeĉi teško nadahnule ljude da krenu u naseljavanje preko Alpa, Brute.«

»Ja bih se ipak zadovoljio izrazom ›gotovo pacificirana‹. Više bi odgovaralo istini kad bismo
rekli da su ti divljaci uĉinilo gotovo sve umjesto nas u više navrata nego što mi se dade
pomisliti. I da su se kroz generacije borili jedni protiv drugih dok nisu našli zajedniĉkog
neprijatelja u Rimu, i sada smo zavukli ruke u najgore osinje gnijezdo što sam ga ikada vidio.
To bi barem bilo istinitije.«

»U redu, Brute. To je uĉinjeno i s tim je svršeno. Poznajem stanje bolje nego ti, a ona
plemena koja nikada nisu vidjela rimskog vojnika uskoro će ga vidjeti ĉim izgradimo ceste.
Ako Senat u meni vidi pokoritelja Galije, ne će više biti govora o mojem opozivu niti će me
prisiljavati da platim dugove. Mogu brojiti zlato koje im šaljem i posluţiti se robovima da
snize cijenu pšenice i drugih ţitarica. Bit ću slobodan prodrijeti sve do mora, pa i dalje. To je
moja staza, Brute. Zar ne vidiš da sam je našao? Za to sam se rodio. Traţim samo još nekoliko
godina, moţda pet, i Galija hoće biti pacificirana. Kaţeš da nikada nisu za nas ĉuli? U redu,
onda ću osvojiti zemlje o kojima Rim ne zna ni da postoje! Pobrinut ću se da se Jupiterov
hram uzdiţe iznad njihovih gradova kao mramorna klisura. Donijet ću onim narodima što ţive
u takvoj pustoši našu civilizaciju, našu znanost, našu umjetnost. Dovest ću naše legije do
toĉke gdje se zemlje dotiĉu mora i još dalje. Tko zna što leţi iza dalekih granica? Nemamo
ĉak ni zemljovida tih prostranstava, Brute. Ĉuli smo samo grĉke legende o maglovitim
otocima na samom rubu svijeta. Zar to ne potpaljuje tvoju maštu?«

Brut pogleda prijatelja i ništa ne odvrati, ne znajući oĉekuje li on uistinu ikakav odgovor.
ViĊao je Julija u takvu raspoloţenju i prije, i ponekad ga je ono još moglo ganuti. Ali u tom
trenutku ipak se poĉeo zabrinjavati da Julije uopće nema na pameti završetak osvajaĉkih
pohoda. Ĉak su i veterani usporeĊivali svoga mladog vojskovoĊu s Aleksandrom, a Marko
Antonije je to upravo bestidno ĉinio. Kad je lijepi Rimljanin to spomenuo u vijeću, Brut je
oĉekivao da će ga Julije ukoriti zbog nespretna laskanja, ali on se samo nasmiješio i uhvatio
Marka Antonija za rame natoĉivši mu vino u pehar.
Helvetska je ravnica bila ograĊena, prostrani komadi zemlje isparcelirani da postanu
imanjima doseljenika iz Rima. Julija su ţuljala obećanja i morao je ostati na bojnom polju da
bi ih ispunio. Da bi svoje legije isplaćivao u srebru, morao je pljaĉkati gradove i boriti se ne
za slavu nego da napuni škrinje i još pošalje desetinu senatorima. Brut nije mogao nazreti
kraja tomu i jedini je u Julijevu vijeću poĉeo sumnjati u svrhu rata koji vode. Kao Rimljanin
mogao je prihvatiti razaranja koja najavljuju mir, ali tomu se nije mogao veseliti kad je vidio
da sve sluţi samo zadovoljenju Julijeve ţelje za vlašću.

Julije se nije nijedanput pokolebao. Iako su ih Belgijani sa saveznicima gadno pritisnuli u

proljeće, legije su poprimile dio vojskovoĊina samopouzdanja i plemena su bila nemilosrdno
pometena. Ĉinilo se da ih je sve dotaknuo prst sudbine i nisu mogli pretrpjeti poraz. Ponekad
je i sam Brut bio time zaraţen i mogao je samo osokoliti ĉovjeka koji diţe na njih maĉ dok
njegova ţeljezna maska blista na suncu kao zlovoljno boţanstvo. Ali on je poznavao ĉovjeka
ispod nje i predobro ga je poznavao da bi mogao šutke poskakivati oko njega kao legionari.
Iako su odnosili pobjede zahvaljujući snazi i brzini, sav su svoj uspjeh pripisivali Juliju. Dok
je on ţiv, znali su da ih nitko ne moţe potući.

Brut uzdahnu u sebi. Moţda imaju pravo. Cijela istoĉna Galija bila je pod vlasti legija, i ceste
su se gradile stotinama milja. Rim je tu izrástao iz zemlje a Julije je bio krvavo sjeme
promjene. Pogledao je svoga prijatelja i vidio na njegovu licu silan ponos. Osim sve rjeĊe
kose i oţiljaka, bio je isti ĉovjek kako ga je oduvijek znao. Ali vojnici su govorili da je na
njemu blagoslov bogova. Njegova nazoĉnost na bojišnici vrijedila je barem kao dodatna legija
dok su se trsili da se za njega srĉano bore, i Brut se osjetio posramljenim zbog svojih sitnih
prituţaba i klice odbojnosti koju je nastojao zanijekati.

Publije Kras je bio dobio zapovjedništvo nad dvjema legijama da otputuje na sjever, i Julije je
za svoje trenutno raspoloţenje zahvaljivao ĉinjenici da je senatorov sin izvojevao gotovo
potpunu predaju tamošnjih plemena. Otvorili su stazu prema moru, i premda se Brut zauzimao
protiv toga, znao je da ništa ne će sprijeĉiti Julija da svoje dragocjene legije ne povede do
obale. On je sanjao o Aleksandru i rubu svijeta.

Julijevo vijeće uĊe u dugaĉku sobu unutar utvrĊena tabora. I oni su se promijenili tijekom
boravka u Galiji, primijeti Brut. Vodeći godinama bitke, Oktavijan i Publije Kras izgubili su i
posljednje tragove mladosti. Obojica su nosili oţiljke i sve preţivjeli postajući sve jaĉi. Ciro
je zapovijedao kohortom s toliko odanosti Juliju da ga je podsjećao na vjerna hrta. Dok je
Brut i dalje mogao s Domicijem i Renijem raspravljati o svojim dvojbama, vidio je kako Ciro
napušta sobu kada god bi primijetio i najmanji traĉak kritike. Dva su Rimljanina na nj gledala
odbojno, ali su to prikrivali zbog Julija.

Kako se licemjerno ponašamo zbog njega, pomisli Brut za sebe. Dok je Julije bivao društvu,
svi su glumili braću, ostavljajući pred vratima profesionalna neslaganja. Bilo je to gotovo kao
da su strahovali od pomisli da bi se on mogao razoĉarati u njima.

Julije je poloţio bilješke na stol ĉekajući da se nalije vino. Već je znao napamet izvješća i ne
će morati u njih ponovno zavirivati. Ĉak je i Brut, premda sav potonuo u zle slutnje, sjeo malo
uspravnije pod pogledom onih plavih oĉiju i vidio da drugi odgovaraju na sliĉan naĉin.

Potkraj dana svi smo kao veliki psi, pomisli Brut poseţući za peharom.

»Tvoj je sporazum s Venetima17 propao, Krase«, reĉe Julije mladom Rimljaninu.

Senatorov sin odmahnu glavom u nevjerici i Julije progovori da ga oslobodi neugodnosti.

»Nisam ni oĉekivao da će trajati. Oni su prejaki uz more da bi osjećali obveze prema nama, i
sporazum je posluţio samo zato da ih zadrţi dok ne stignemo na sjeverozapad. Morat ću imati
nadzor nad tom obalom ako ikada krenem preko mora.« Julije se zagledao u daljinu dok je
razmišljao o budućnosti, zatim se otresao toga maštanja. »Odveli su u zarobljeništvo ljude iz
kohorte koju si ostavio i zauzvrat traţe puštanje svojih talaca na slobodu. Moramo ih uništiti
na moru ako ih hoćemo vratiti za pregovaraĉki stol. Slutim da oni drţe kako se Rim bori samo
na kopnu, ali ima nas nekoliko koji drukĉije mislimo.«

Zastao je dopustivši im da se nasmiju i susreo se s Cirovim pogledom.

»Unajmio sam brodograditelje i tesare da nam izgrade novu luku i brodove. Pompej će se
pobrinuti za posade da bi potom prošao kroz Herkulove stupove i oplovio Španjolsku i sastao
se s nama na sjeveru. To se u svakom sluĉaju podudara s mojim planovima i ne moţemo
dopustiti da njihovo kršenje prisege proĊe bez odgovora. Morben mi kaţe da su druga
plemena nemirna i da vrebaju na svaki izazov ţeleći vidjeti moţemo li na nj odgovoriti.«

»Koliko treba vremena da se brodovi izgrade?« upita Renije.

»Bit će spremni za sljedeće proljeće, ako naĊem sredstava da ih platim. Pisao sam Senatu da
preuzme teret plaća za naše nove legije. Kras mi je zajamĉio da će nam dati zajam ako nas
Senat iznevjeri, ali s pravom moţemo pretpostaviti da su oni zadovoljni našim napretkom
ovdje. Moţda ove godine ni zima ne će biti teška pa moţemo obaviti sve pripreme tijekom
mraĉnih mjeseci.«

Julije zabubnja prstima po stolu.

»Imam jedinstveno izvješće od izviĊaĉa s Rajne. Više je germanskih plemena prešlo na našu
zemlju i moramo ih suzbiti. Poslao sam petoricu Heduanaca da potvrde to izviĊanje i donesu
nove procjene o njihovoj brojnosti. S njima ću se sukobiti prije nego što predaleko zaĊu u
našu zemlju. Kad ih potuĉemo, planiram prijeći rijeku i progoniti ih kao što sam trebao uĉiniti
sa Svevima. Ne mogu dopustiti divljim plemenima preko rijeke da nas napadaju s boka kada
god nanjuše kakvu slabost. Spremit ću im odgovor koji ne će zaboraviti dok traje taj naraštaj i
zapeĉatiti iza sebe Rajnu kad se vratim.«

Bacio je pogled oko stola dok su oni upijali novosti.

»Moramo brzo djelovati da ugušimo svaku prijetnju ĉim se pojavi. Bude li još samo jedna u
ovo vrijeme, rastegnut ćemo se od jednog kraja Galije do drugog. Povest ću svoju Desetu i
Brutovu Treći galsku na Rajnu. Jedna od novih galskih legija pratit će nas u pozadini. Ne će
doći u pitanje njihova odanost protiv ovakva neprijatelja. Morben je pristao da njegovo
konjaništvo još jednom poĊe sa mnom. Svi ostali djelovat ćete neovisno u moje ime.

»Krase, od tebe oĉekujem da povratiš sjeverozapad i uništiš venetske kopnene snage. Spali im
brodove ili ih barem odagnaj od obale i ne dopuštaj da pristaju radi opskrbe. Domicije, ti ćeš
uzeti Ĉetvrtu galsku i biti njegova potpora. Marko Antonije, ti ćeš se sa svojom legijom
zadrţati ovdje. Dvanaesta i Peta ariminska ostat će s tobom. Bit ćeš moja jezgra i oĉekujem da
ne izgubiš nijednu osvojenu zemlju dok budem izbivao. Budi oprezan, ali udari ako se javi
potreba.«
»Posljednja je zadaća lagana, Beriko. Tvoja ariminska legija zasluţila je odmor a meni je
potreban dobar ĉovjek da nadzire doseljenike što stiţu preko Alpa. Senat će poslati ĉetiri
pretora da upravljaju novim provincijama, i njima će trebati pokazati stvarnost ovdašnjega
stanja.«

Beriko zagunĊa i zakoluta oĉima, nagnavši Julija na smijeh. Pomisao da će glumiti dadilju
tisućama neiskusnih rimskih doseljenika nije obećavala idealnu sluţbu, ali Beriko je bio
pouzdan upravitelj a Julije je istinu rekao kazavši da je legija zasluţila neko vrijeme biti
daleko od ritma neprekidnih bitaka koje je vodila.

Julije je nastavio izdavati zapovijedi i dijeliti imenovanja sve dok i posljednji ĉovjek nije znao
svoje linije opskrbe i dosege svojih ovlaštenja. Smiješio se dok su oni duhovito uzvraćali i
odgovarao na sva pitanja sa sveobuhvatnim znanjem koje su po navici oĉekivali od njega.
Legionari su tvrdili da zna ime svakog ĉovjeka pod svojim zapovjedništvom, ali bilo to istina
ili ne, Julije je duboko poznavao svaku tanĉinu legijskog ţivota. Nikada se nije smeo ili
uskratio brz odgovor na bilo koje postavljeno pitanje, što je još više jaĉalo povjerenje
njegovih ljudi.

Brut ponovno pogleda oko stola i ne naĊe ništa drugo osim odluĉnosti kod ljudi što su dobili
zadaće koje su znaĉile tegobu, muku i moţda smrt nekih meĊu njima ili svih. Dok je Julije
širio zemljovide i poĉinjao prelaziti na podrobnija pitanja zemljišta i opskrbe, Brut ga je
promatrao jedva ĉujući rijeĉi. Koliko će ljudi iz te sobe ponovno vidjeti Rim? pitao se. Dok je
Julije prstom slijedio crtu Rajne i iznosio im svoje tvrdnje, Brut nije mogao zamisliti vrijeme
kad bi se ĉovjek kojega slijedi uopće mogao prisiliti da se zaustavi.

32. POGLAVLJE
Prvoga dana jeseni ĉetvrte Julijeve godine u Galiji, Pompej i Kras šetali su se skupa Forumom
vodeći ozbiljan razgovor. Oko njih je veliki trg usred grada bio ispunjen tisućama graĊana i
robova. Govornici su se obraćali onima koji su se dali nagovoriti da slušaju, i njihovi su
glasovi zvonili iznad glava mnoštva dotiĉući se stotinu razliĉitih tema. Robovi iz bogatih kuća
ţurno su se probijali izmeĊu njih noseći omote i svitke za svoje gospodare. Bilo je u modi
odijevati kućne robove u svijetle boje, i mnogi su nosili sjajnoplave ili zlatne tunike, tako da
se bezbroj preljeva prepletao s tamnocrvenom ili smeĊom odjećom radnika i trgovaca.
Naoruţani ĉuvari ponosno su kroĉili preko Foruma, okruţujući unajmitelje u sredini. Bilo je
to uobiĉajeno uzvrpoljeno i uţurbano srce grada, tako da ni Pompej ni Kras nisu primjećivali
sitne razlike u raspoloţenju gomile što ih je okruţivala.

Pompej je naslutio da se sprema nevolja tek kad je u njega grubo udario jedan od njegovih
legionara. Od pukoga zaprepaštenja Pompej je zaboravio da mora spašavati goli ţivot, pa je
zastao. Gomila se zbijala sve tješnje dok je oklijevao, a lica su postajala ruţna od zle namjere.
Kras se brţe osvijestio i povukao Pompeja prema zgradi Senata. Bude li opet nemira, najbolje
je pobjeći što je moguće brţe i poslati straţare da uspostave red.

Prostor oko senatora bio je ispunjen ljudima koji su se gurali i podrugivali. Kamen je proletio
iznad njihovih glava i pogodio nekoga drugog u gomili. Pompej je vidio kako jedan njegov
liktor18 pada pod udarcem dugaĉka kolca i osjetio trenutak panike prije nego što je pribrao
hrabrost. Trgnuo je bodeţ iza pasa i drţao ga s oštricom nadolje da bi njime mogao bosti ili
sjeći. Kad se jedan iz gomile preblizu primaknuo, zarezao je ĉovjeka po obrazu bez
oklijevanja i vidio kako s krikom uzmiĉe.

»Straţari! K meni!« riknuo je Pompej.

Gomila je vikala na njega, i on vidje kako trojica snaţnih ljudi obaraju na zemlju jednog
njegova legionara i probadaju ga uzastopce dok se nisu izgubili iz vida. Jedna je ţena vrisnula
u blizini i Pompej je ĉuo kako ustrašeni graĊani ponavljaju njegov poziv iza ljudi koji su ga
napali. Milonovi ljudi, bio je siguran. Morao je to oĉekivati nakon izoliranja njihova voĊe u
Senatu, ali Pompej je imao tek šaĉicu vojnika i liktora što nije bilo dovoljno. Posluţio se opet
bodeţom i vidio kako Kras zamahuje šakom udarajući po nosu nekog napadaĉa.

Liktori su nosili ceremonijalni snop sa sjekirom i šibama. Ĉim bi ga razvezali, sjekirica je

postajala strahovito oruţje u guţvi i oni su doslovce prosijecali put za Pompeja i Krasa prema
zgradi Senata. Ali njihov je broj opadao kako su se u njih zabadali noţevi, i sigurnosni krug
oko dvojice senatora suţavao se dok im gotovo nije nestalo prostora za micanje u guţvi.

Pompej je osjetio nadu i oĉaj u trenutku kad je ĉuo kako se zvuk rogova razlijeţe Forumom.
Njegova je legija došla po njega, ali već je bilo prekasno. Prsti su okrutno grabili njegovu
togu i on ih je mahnito zarezivao bodeţom dok ne bi otpali. Krasa je oborio s nogu novi
kamen i Pompej ga je pridizao i vukao naprijed, steţući ga ĉvrsto dok se stariji ĉovjek
osvješćivao. Iz usta mu je curila krv.

Buka ih je zaglušivala a onda se neznatno promijenila. Pojavila su se nova lica u još većem
broju i Pompej vidje da sijeku one koji su se borili da stignu do njega. Skupine riĉućih ljudi
izdvojile su se iz mase, ali se nisu borili kao legionari nego su u rukama imali mesarske
sjekire i kuke i kamenje. Pompej vidje kako se lice jednog ĉovjeka nakon uzastopnih udaraca
pretvara u kašu prije nego što je pao.

Pomicanje naprijed posvema je prestalo, i premda je Pompej mogao vidjeti stepenice ispred
zgrade Senata, bile su mu predaleko. Zabijao je bodeţ u sve što je mogao u mahnitosti
dohvatiti i ne znajući da urliĉe od bezumna bijesa.

Pritisak tjelesa iznenada je oslabio i Pompej je vidio kako se okrvavljeni razbojniĉki noţevi
diţu gotovo na pozdrav pri uzmicanju. Oko njih su posvuda leţala zgnjeĉena trupla i
razlijegali se vrisci ranjenika, ali nisu više napadali. Pompej je kimnuo prema njima, drţeći
spreman bodeţ. Znoj ga je oblijevao dok je zapanjeno gledao kako se ljudi povlaĉe da bi mu
otvorili put prema stepenicama. Bacio je pogled prema Senatu i razmišljao dokle bi stigao ako
potrĉi, zatim odluĉi drukĉije postupiti. Ne će im okrenuti leĊa.

U tom je ĉasu vidio odore svojih legionara koji su se probijali kroz guţvu i Klodija koji je
ondje zasopljen stajao. VoĊa rulje izgledao je strašno ĉvrsto naspram ostalih. Iako nije bio
visok ĉovjek, bio je strahovito snaţan i gomila se oko njega instinktivno razmicala, kao se što
vukovi povlaĉe pred najokrutnijim ĉlanom ĉopora. Njegova obrijana glava sjala se od znoja
na jutarnjem suncu. Pompej je mogao samo zuriti.

»Razbjeţali su se, Pompeju, oni koji su preţivjeli«, reĉe Klodije. »Opozovi svoje vojnike.«
Njegova je desna ruka bila okrvavljena a noţ mu se u njoj bio slomio pri dršku.
Pompej se okrenu prema ĉasniku koji je podignuo maĉ da posijeĉe Klodija.

»Stani!« viknuo je, shvativši napokon. »To su saveznici.«

Klodije je na to kimnuo i Pompej je ĉuo ponovljenu zapovijed dok se legija okupljala oko
njega slaţući se u borbenu ĉetvorinu. Poĉeli su gurati Klodija, ali Pompej ga je uhvatio za
ruku.

»Moram li nagaĊati tko stoji iza ovog napada?« upitao je.

Klodije je slegnuo snaţnim ramenima. »Već je u zgradi Senata. Ne će biti tragova do njega, u
to se moţeš pouzdati. Milon je dovoljno lukav da mu ruke ostanu ĉiste.« Kao igrom sluĉaja,
Klodije baci slomljeni noţ i obrisa okrvavljene šake o rub halje.

»Imao si spremne ljude?« upita Pompej, mrzeći neprekidnu sumnju koja je bila sastojak
njegova ţivota.

Klodije se namršti na to podrazumijevanje. »Ne. Moja noga nikada ne kroĉi na Forum bez
pedeset mojih momaka. Bilo ih je dovoljno da stignu do tebe na vrijeme. Ništa nisam znao
dok nije poĉelo.«

»Onda ţivote dugujemo tvojem brzom mišljenju«, reĉe Pompej. Ĉuo je naglo presjeĉen cvileţ
u blizini i okrenuo se. »Ima li preţivjelih da ih ispitamo?«

Klodije ga pogleda. »Ne više. U takvoj vrsti posla ne odaju se imena. Vjeruj mi, ja to znam.«

Pompej kimnu, pokušavajući zanemariti unutarnji glas koji se pitao nije li sam Klodije
inscenirao cijelu stvar. Bila je to neugodna pomisao, ali sad je postao duţnikom toga ĉovjeka
što će ga godinama obvezivati. Mnogim bi ljudima u Senatu takav dug bio vrijedan smrti
nekoliko vlastitih slugu, a Klodije je bio poznat po nemilosrdnosti tijekom ĉitava ţivota.
Pompej se susrete s Krasovim pogledom i nasluti da starac razmišlja u istim okvirima. Kras je
gotovo neprimjetno podignuo ramena i opet ih spustio, a Pompej je opet pogledao ĉovjeka
koji ih je spasio. Nije bilo naĉina da dozna što ga muĉi a vjerojatno ga nikada i ne će biti.

Pompej odjednom shvati da još steţe bodeţ i jedva je odvojio prste od drška. Osjetio se starim
kraj Klodija bikovske snage. Dok je u sebi ţelio sprati krv s koţe i utonuti u vrelu kupelj
negdje u sigurnosti izvan oĉiju javnosti, znao je da se od njega više oĉekuje. Stotine su ljudi
stajale oko njega i sve ĉule, i prije nego što padne noć o tom će se jezovitu dogaĊaju govoriti
u svakoj trgovini i krĉmi diljem grada.

»Kasnim u Senat, gospodo«, reĉe on dok mu se vraćala snaga glasa. »Oĉistite krv prije nego
što se vratim. Ţitni porez ne smije se ni zbog koga odgaĊati.«

Nije to bilo naroĉito duhovito, ali Klodije se zacerekao.

Pompej je skupa s Krasom krenuo duţ osloboĊena puta izmeĊu Klodijevih ljudi, i mnogi su s
poštovanjem prigibali glavu dok su prolazili.
Deseta se u panici povlaĉila, njihove su se uredne linije raspadale u kaosu bjeţanja glavom
bez obzira. Progonile su ih tisuće senonskih konjanika odvajajući ih od glavne bitke gdje su se
ariminske legije srĉano borile i odrţavale bojnu crtu.

UtvrĊeni tabor gdje su proveli prethodnu noć bio je daleko nepunu milju i Deseta je hitala
prema njemu velikom brzinom, skupa s Julijem. Extraordinarii su štitili pozadinu od ţestokih
napada Senonaca i nijedan ĉovjek nije poginuo kad su stigli do teške kapije na utvrdi i
nahrupili unutra.

Senonci su dokazivali da su teţak protivnik. Julije je izgubio mnogo vojnika iz Treće galske u
šumskoj zasjedi i druge ljude poslije toga. Pleme je nauĉilo da se ne upušta u otvorenu bitku
protiv legija. Umjesto toga napadali su u kratkim okršajima i prebacivali se dalje, sluţeći se
konjaništvom da uznemiruju rimske snage ne izvrgavajući se nikada opasnosti da budu
uhvaćeni gdje bi ih neprijatelj mogao uništiti.

Extraordinarii su slijedili ljudstvo Desete do kapije na utvrdi i zatvorili je za sobom. Bilo je to

poniţavajuće stanje, ali utvrda je bila namijenjena upravo toj svrsi. Osim što je pruţala zaklon
po noći, omogućavala je takoĊer legijama da se povuku na jaĉi poloţaj. Senonski jahaĉi vikali
su i rugali se jašući ukrug oko visokih podzidanih nasipa, iako su dobro pazili da budu izvan
dometa. Julije je već dvaput prije morao vratiti sveukupne snage unutar bedema, i Senonci su
za njima hukali dok su to ponovno ĉinili.

S njima je jahao i njihov kralj i dugaĉki su se stjegovi vijorili s kopalja pobodenih u njegovu
sedlu. Julije je promatrao s bedema kako senonski voĊa uzmahuje maĉem prema ljudima u
utvrdi, rugajući im se. Julije škripnu zubima.

»Sad, Brute!« viknuo je dolje.

Senonci nisu mogli vidjeti što se zbiva unutar tabora i njihovo se klicanje nastavilo
nesmanjenom ţestinom. Zaglušeni topotom vlastitih kopita, nisu ĉuli rimsko konjaništvo koje
se okupilo na daljem kraju i jurnulo galopom preko široka tabora, ravno u zid blizu kapije.

Dok su povećavali brzinu, pedeset ljudi Desete legije posluţilo se dugaĉkim kolcima da sruše
labave blokove koji su tvorili zid. Blokovi su popadali u stranu upravo kako je Julije planirao
da bude, ostavivši otvoren prostor dovoljno širok da kroza nj projaše naporedo pet konja.

Extraordinarii su izletjeli kao strijele, ravno na kralja. Prije nego što su se njegovi jahaĉi
mogli snaći, bio je opkoljen i svaljen s konja. Rimski su se konjaniici naglo okrenuli pred
neprijateljem i pojurili galopom natrag kroz otvor u zidu, dok je zarobljeni kralj vrištao s
Brutova sedla.

Julije je otvorio kapiju i Deseta je trijumfalnim korakom izišla iz tabora. Išĉeznula je navodna
panika i strah, i s urlikom su udarili na mnoštvo Senonaca. Deseta je mlatila Gale kopljima i
maĉevima i gonila ih sve dalje i dalje od utvrde i njihova zatoĉena kralja. Iza njih je rupa u
zidu zaĉepljena kolima koja su bila ostavljena u tu svrhu i Julije se vinuo u sedlo da pojuri za
njima, pogledavši još jednom da vidi je li utvrda sigurna.

Gradnja laţnog zida trajala je cijelu jednu noć bez mjeseĉine, ali nije moglo ispasti bolje.
Senonski je kralj bio najvaţniji u neprijateljskim napadima, ĉovjek koji je bio sposoban
odgovoriti brzo i pametno na svaku ratnu varku. Njegovo uklanjanje iz bitke predstavljalo je
odluĉan korak u odnošenju pobjede nad plemenom.

Julije je brzim kasom izbio na ĉelnu crtu Desete i vidio njihovo zadovoljstvo što im se
pridruţio. Ariminske su legije drţale poloţaj kako im je bilo reĉeno, i sad je Deseta mogla
udariti na Senonce s leĊa, satirući ih izmeĊu dviju snaga.

Od prvog trenutka kad je Deseta stigla do njihovih linija, Julije je mogao osjetiti razliku u
pomiĉnoj masi protivniĉkih konjanika i pješaka. Previše su se dotada oslanjali na svoga kralja,
i bez njega su već bili na rubu panike.

Iako su se nastojali odvojiti u jedinicama kako im je kralj bio naredio prethodnog dana,
išĉeznula je jezgra discipline. Umjesto uredna povlaĉenja radi taktiĉke prednosti, dva su
napada zasmetala jedan drugomu dok su se pokušavali organizirati. Deseta ih je poobarala s
konja i krenula dalje. Konji bez jahaĉa njištali su po bojišnici i Senonci su bili slomljeni.
Stotine su bacale oruţje i predavale se kad se proširila vijest da im je kralj zarobljen.

Tri milje dalje leţao je njihov najveći grad i Julije je usmjerio Desetu prema njemu ĉim su
razoruţali ratnike i svezali ih kao robove. Njihova cijena napunit će još više njegove škrinje, a
grad je bio na glasu po bogatstvu. Pošto plati prinos Senatu, nadao se da će imati još dovoljno
da poveća flotu i napokon bude sposoban preploviti tmurni kanal izmeĊu Galije i otoka.
Zarobili su devet brodova od Veneta, ali trebat će mu još dvadeset galija da izvede na more
više od izvidniĉkih snaga. Još jedna godina da ih izgradi i tada će najbolje svoje ljude povesti
u zemlje koje nijedan Rimljanin nikada dotad nije vidio.

Dok je Deseta marširala prema senonskom uporištu, Julije se glasno smijao od uzbuĊenja
zbog takvih izgleda, iako su mu se po glavi istodobno motale bezbrojne pojedinosti glede
opskrbe i uprave što su morale pratiti njegove ljude do bojnog polja. Spremao se susresti s
izaslanstvima triju priobalnih plemena za dva dana i oĉekivao je da mu donesu danak i nov
sporazum. Kad je venetska flota potonula ili se nasukala, predao mu se cijeli taj dio sjevera, i
ĉim su Senonci uklonjeni iz ratne jednadţbe, ĉitava polovina Galije bila je njegova. U tom
ĉasu nije bilo više nijednoga plemena koje nije ĉulo za njegove legije. Svom Galijom su tekle
vijesti o njegovim osvajanjima, i rijetko mu je prolazio dan kad njihovi voĊe nisu pohodili
Julijev tabor i ĉekali da dobiju njegov potpis na ugovoru. Adàn je stalno bio zauzet i morao je
uzeti još tri pisara da bi posvršavao beskrajne prijepise i prijevode.

Julije se pitao što bi uĉinio sa zarobljenim kraljem. Ako ostane ţiv, Julije je pomišljao da je
kadar dignuti pobunu idućih godina. Upravo kraljeva sposobnost sprijeĉila je milosrĊe i Julije
je bez ţaljenja odluĉio o njegovoj sudbini.

Kad se senonski grad pojavio na vidiku, Julije ga je sa zadovoljstvom pogledao, zamišljajući

hramove u njemu. Bilo je poznato da su Senonci na svom novcu i nakitu pokazivali ljubav
prema bogovima, puneći riznice tijekom godina. Pošto bi legijski kovaĉi rastalili plemenitu
kovinu u poluge i iskovali novi novac, Julije bi svaku kuću i javnu graĊevinu lišio svega što je
bilo vrijedno. Ostavio bi ţiv narod pod zaštitom legija, ali njihovo mu je bogatstvo bilo
potrebno da bi krenuo dalje.

Zapuhnuo ga je hladan vjetar preko ravnice, i Julije se stresao od prve studeni još jedne zime.
Zaţmirio je gledajući prema istoku, zamišljajući Alpe i udaljenost koju će morati prijeći. Prvi
put ne će provesti hladne mjesece u Galiji. Umjesto toga otputovat će u Arimin na sastanak da
odluĉi o budućnosti.

Krasovo mu je pismo šuštalo uz koţu dok je jahao, i Julije se nadao da još moţe vjerovati
starĉevim obećanjima. Nije bilo vrijeme da se toga sjeća dok se pred njim otvarala Galija.
Otoci preko mora obuzimali su njegove snove. Bilo je još ljudi koji su govorili da oni ne
postoje, ali Julije je stajao na obalnim liticama i vidio ih kako se bjelasaju u daljini.

Senonski grad se predao i vrata su se širom otvorila. Julije je ujahao ispod nadsvoĊenih vrata,
a misli su mu se već bavile Ariminom i budućnošću.

33. POGLAVLJE
Legijski straţari na zidinama Arimina bili su dobro zaštićeni protiv studeni. Ĉim bi pala noć,
navlaĉili su teške plašteve preko oklopa i ovijali lice trakama tkanine tako da je ostajala samo
tanka pukotina.

Vatre su gorjele u ţeravnicima duţ kamenog hrpta zidina i legionarima je bilo dopušteno da
se okupljaju oko njih. Većinom su bili novaci, dovedeni iz juţnih gradova da zamijene one
koji su se s Cezarom borili u Galiji. Pokazivali su svoju mladost zbijajući šale i vadeći
zabranjene boce alkohola od kojega im je zastajao dah dok su grcali i jedni druge udarali po
leĊima.

Arimin je bio radniĉki grad gdje se vidjelo malo svjetala u prozorima kad bi pala zimska noć.
Prije zore ulice bi se opet ispunile kolima i proizvodima za brodove. Trgovci bi za bakrenjak
razgrabili tople gutljaje na poĉetku novog dana, a legionarima na zidinama dolazile bi smjene.

Na pozadini utihnula grada jedan je straţar podignuo pogled i poĉeo zuriti u mrak.

»Uĉinilo mi se da sam ĉuo konje«, rekao je.

Još su se dvojica odmaknula od topline ţeravnika da stanu kraj njega. Osluškivali su u

savršenoj tišini, i upravo prije nego što će se okrenuti, nešto su ĉuli. Ĉinilo se da šum dopire
dalje kroz neobiĉan mir što izbija iz smrznuta tla.

NajmlaĊi je straţar zaţmirio i micao naprijed-natrag glavom. Niĉega nije bilo u mrklini izvan
zidina, ali on se ipak mogao zakleti da se mrak gibao kada god bi na nj bacio pogled.

Sjene su se tada srasle u oštrije oblike i mladi legionar se ukoĉio, pokazujući rukom.

»Eno! Jahaĉi… teško mi je reći koliko ih ima.«

Drugi nisu imali oštro oko kao on i mogli su samo zuriti kamo im je pokazao.
»Jesu li naši?« rekao je jedan od njih, prikrivajući strah. Misli su mu bile pune slika
barbarskih plemena koja jurišaju na zidine njihova grada, i ĉinilo mu se da je studen sve ljuća
kad je zadrhtao.

»Teško mi je reći. A da zovnemo starog Prgavca?«

Nakon toga pitanja tri su mlada vojnika zastala. Mogućnost najezde nekog plemena bila je
jedna stvar, ali probuditi centuriona zbog laţne uzbune znaĉilo je jednostavno traţiti nevolje.

Teras je bio najstariji od njih. Nije imao više iskustva nego ostali, jer je u poodmakloj dobi
stupio u vojsku kad se nije uspio snaći kao trgovac. Ipak su gledali u njega kao što su se inaĉe
naviknuli kad se radilo o novcu ili djevojkama. Ni o tome on nije znao bogza što, ali
poprimao je izraz kao da je popio mudrost cijeloga svijeta i to se doimalo mlaĊih novaka.

Dok su oklijevali, jahaĉka se sila primaknula bliţe i metalna buka konjske orme miješala se s
postojanim stupanjem pješaka. Noćni se vjetar poigravao dugaĉkim stjegovima koji su
neugodno šumorili dok su tamne figure kroĉile prema gradskim vratima.

»U redu, poĊite po njega«, reĉe Teras ugriznuvši se za usnu od brige.

»Bliţimo se vratima!« viknuo je glas ispod njih. Straţari su zauzeli ukoĉen stav kako su ih
uĉili.

»Vrata su zatvorena. Vratite se ujutro«, uzviknuo je jedan straţar dok su njegovi drugovi
prigušivali smijeh.

To je onaj kojega je trebalo premetnuti zbog pića prije nego što je došao na straţu, pomisli
ogorĉeno Teras. Mogao bi pljusnuti mladoga glupana zbog neugodnosti, ali rijeĉi su već
izreĉene. Teras sklopi oĉi išĉekujući što će doći iz bremenite tišine odozdol.

»Pronaći ću onoga tko je to rekao i nogama ću mu pretvoriti straţnjicu u krvave dronjke«,

odgovori isti glas, na pola izmeĊu šale i ljutnje. »Sada otvorite vrata.«

Teras se okrenu prema ljudima koji su bili dolje kraj teških zasuna. Bilo je trenutaka kad je
ţalio što nije ostao trgovcem, usprkos tomu što je više izgubio novca nego što ga je ikada
zaradio.

»Otvorite«, rekao je. Mladići su ga odozdol zabrinuto pogledali.

»Zar ne bismo trebali priĉekati dok ne doĊe…«

»Oh, samo vi otvorite. Hladno je, a oni su Rimljani. Da su barbari, zar zbilja mislite da bi nas
ĉekali dok ne dovršimo pregovaranje?«

Na kraju je njegov glas prerastao u viku i ĉinilo se da srdţba do njih stiţe lakše negoli išta
drugo. Podignuli su i uklonili teške grede i širom otvorili vratnice.

Brut je prvi prošao i sjahao, pruţajući uzdu svoga konja najbliţem straţaru.

»U redu. A sada gdje je onaj bezobrazni mulac sa zidina?«

Teras vidje da drugi jahaĉ prolazi kroz kapiju, teško omotan kao straţari na bedemu. Bio je
usprkos tomu dojmljiv lik i Teras je mogao vidjeti kako ljudi iza njega strpljivo ĉekaju dok on
ne ujaše u grad. Neki ĉasnik, pomisli Teras koji je nadreĊene mogao zapaziti milju daleko.

»Nemamo vremena«, reĉe taj ĉovjek jasno. »Ionako već kasnim.«

Uz kratko kimanje Brut prebaci nogu preko konja i uzvinu se opet u sedlo. Ĉasnik ga nije
ĉekao nego je zabo pete u konjske slabine i otkasao kroz mraĉne ulice dok su ga ostali bez
rijeĉi slijedili.

Teras je izbrojio punu centuriju do trenutka kad se Prgavac uspeo na zid i stao pokraj njega.
Vrata su opet bila ĉvrsto zasunjena i mladi su straţari zauzeli svoja mjesta ne usuĊujući se
pogledati centurionu u oĉi.

Prgavac je bio veteran, i ako biste povjerovali u sve priĉe što su ih vojnici kazivali o njemu,
sudjelovao je u svakoj vaţnijoj bitci od vremena Kartage. Unatoĉ ĉinjenici da bi zbog toga
morao biti star nekoliko stoljeća, on je govorio o tim vremenima kao da je osobno bio ondje, s
jasnim podrazumijevanjem da je samo njegova nazoĉnost spašavala Republiku od zavojevaĉa,
slabe discipline, pa moţda ĉak i kuge. Kakva god istina bila, na licu je imao puno oţiljaka, bio
je zle ćudi i duboko ozlojeĊen što je dobivao ţutokljunce da ih pretvara u nešto nalik na
legionare.

»Ti, ti, i… ti«, rekao je stari borac mrzovoljno, pokazavši naposljetku na Terasa. »Ne znam
što ste noćas mislili da ĉinite, ali sutra ćete kopati zahodske jame na Famenskoj cesti. To
pouzdano znam.«

Ne rekavši ni rijeĉi više, Prgavac se buĉno spusti niz skliske stube, neprekidno psujući ispod
glasa. Teras je mogao osjetiti sladunjav miris alkohola iz centurionova daha još neko vrijeme
nakon njegova odlaska.

Mladi legionar koji je ono doviknuo Brutu dovuĉe se polako do Terasa koji je opet zauzeo
mjesto kraj ţeravnika i grijao ruke. Otvori usta da nešto kaţe.

»Nemoj«, reĉe Teras strogo. »Ili ću te svojom rukom ubiti.«

Julije je bez teškoća našao mjesto sastanka. Zagonetna Krasova poruka traţila je od njega da
se sjeti gdje su nekoć planirali poraziti Spartaka. Iako Julije nije vidio Arimin ĉitavo
desetljeće, grad je bio jednostavno poloţen i traţena je kuća jedina pokazivala svjetlo u
praznoj ulici blizu pristaništa. Nastojao je oĉuvati tajnovitost koliko god je mogao, napustivši
Galiju bez upozorenja da bi pojurio na ĉelu izvjestitelja i odrţavao najveću moguću brzinu s
centurijom Desete legije. Prevalili su prvih šezdeset milja za malo više od dvanaest sati, i
nijednom se ljudi nisu poţalili ili zatraţili odmor dulji od kratkih zastanaka radi hrane i vode.
Kad je bio siguran da su i najhitriji uhode ostali iza njega, Julije je dopustio sporiji korak
preko alpskih prijevoja gdje uistinu nisu mogli mnogo brţe napredovati zbog ljute studeni i
razrijeĊena zraka. Kad su završili prijelaz, Julije je bio siguran da će svatko tko ih je slijedio
morati na njih ĉekati do proljeća.

Julije je ostavio Bruta s centurijom da zatvori ulicu. Krupnim se koracima pribliţio vratima
koja je zapamtio iz jednog davnog pohoda i pokucao, omotavši se ĉvrsto plaštem protiv
studeni.
Otvorio je ĉovjek kojega nije poznavao i Julije se pitao je li to vlasnik kuće.

»Da?« rekao je ĉovjek, promatrajući bezizraţajno Julija.

»Galija«, odgovori Julije, i ĉovjek stade u stranu da ga propusti.

Julije je mogao ĉuti prštanje i pucketanje velike vatre prije nego što je ušao u prostoriju.
Pompej i Kras ustali su da ga pozdrave i Julije je osjetio kako ga zapljuskuje val privrţenosti
prema obojici dok su se rukovali. Ĉinilo se da i oni to osjećaju i njihovi su osmijesi bili
iskreni.

»Dugo je vremena prošlo, prijatelju. Jesi li mi doveo sina?« upita Kras.

»Kao što si zatraţio, da. Da ga uvedem?«

Julije je promatrao kako se Kras naĉas bori sam sa sobom prije nego što će odgovoriti.

»Ne. Nemoj dok ne završimo razgovor«, reĉe on preko volje. »Na stolu je hrana i toplo vino
kraj vatre. DoĊi i sjedni i ogrij se.«

S osjećajem krivnje Julije pomisli na svoje ljude koji drhte u noći. Kras je zahtijevao da
njihov sastanak bude u tajnosti, ali ipak će se morati pobrinuti da prije jutra naĊu hranu i
zaklon za vojnike. Pitao se koliko bi ih se moglo nabiti u tu kuću izvan ruke ili će ipak na
kraju konaĉiti u konjušnicama.

»Jeste li odavno u ovom gradu?« upita Julije. Obojica odmahnuše glavom.

»Tek nekoliko dana«, odgovori Kras. »Da je dulje potrajalo, morao bih se vratiti u Rim.
Drago mi je što si došao.«

»Kako ne bih došao poslije one tajanstvene poruke? Lozinke i noćno marširanje sjevernim
krajevima. Sve veoma uzbudljivo.« Julije se nasmiješi starijim ljudima. »Uistinu, drago mi je
što sam ovdje, umjesto da zimujem u Galiji. Pojma nemate kako je ondje strašno tijekom
mraĉnih mjeseci.«

Dva bivša konzula razmijeniše poglede i Julije primijeti kako se dobar dio trvenja izmeĊu njih
izgubio tijekom vremena. Strpljivo je ĉekao da naĉnu razlog sastanka, ali ĉinilo se da nijedan
od njih ne zna kako bi poĉeo, iako je sada bio s njima. Julije je ţvakao komad hladne janjetine
dok je ĉekao.

»Ti se sjećaš našeg dogovora?« reĉe napokon Pompej.

Julije kimnu. »Naravno. Obojica ste se njega drţali, kao i ja.«

Pompej potvrdno zagunĊa. »Ali vrijeme je teklo dalje. Moramo obnoviti naše uvjete«, reĉe
on.

»Tako i ja mislim«, odgovori Julije. »Sada imamo nove konzule i vi se pitate hoćete li i dalje
imati koristi od mene. Recite mi što vam treba.«
Kras se suhoparno zacereka. »Uvijek si tako izravan, Julije. Vrlo dobro. Senat se uvelike
promijenio tijekom godina tvoga izbivanja.«

»To znam«, odgovori Julije a Kras se nasmiješi.

»Da, siguran sam da imaš vlastite izvore. Govori se o tvojem opozivu iz Galije, znaš. Tvoji
pohodi preko Rajne nisu naišli na odobravanje senatora. Germanska plemena nikada nisu
ulazila u tvoje zapovijedi i Pompej je izdrţao velike pritiske da bi te zaštitio.«

Julije slegnu ramenima. »Onda sam vam zahvalan. Smatrao sam da je ondje bilo nuţno
zadrţati Rajnu kao granicu.«

Pompej se nagnu naprijed na stolici i ogrija ruke na plamenu. »Ti znaš kako su ljudi
prevrtljivi, Julije. Jedne ti godine kliĉu, a sljedeće godine traţe tvoju glavu. Uvijek je bilo
tako.«

»Hoćete li biti sposobni sprijeĉiti opoziv?« upita Julije drţeći se apsolutno mirno. Mnogo je
ovisilo o njihovu odgovoru.

»Zbog toga si ovdje, Julije«, uzvrati Pompej. »Ti ţeliš da ti se produţi boravak u Galiji, i ja ti
to mogu pruţiti.«

»Nije bilo govora o ograniĉenjima kad sam onamo krenuo«, podsjeti ga Julije.

Pompej se namršti. »Ali sada se stanje promijenilo. Više nisi konzul i nijedan od nas ne moţe
se ponovno kandidirati sljedećih godina. Ima previše novih ljudi u Senatu koji te poznaju
samo kao generala negdje neizmjerno daleko. Oni ĉekaju kad će već jednom prestati tvoja
izvješća, Julije.«

Julije ga je smireno pogledao i nije odgovorio.

Pompej otpuhnu. »Ostavio si nezaštićen sjever kad si vratio legije u Arimin. To te je stajalo
velika dijela potpore i mi sada jedva odrţavamo snage na okupu. Tvoji te vjerovnici progone
preko Senata. Ima ĉak govora da te se izvede pred sud zbog Ariovistova ubojstva. Sve te
stvari zahtijevale bi od tebe da se odrekneš zapovjedništva i vratiš kući.«

»Što bi dakle bila cijena moga ostanka? Moja ti je kći već obećana«, reĉe Julije blago.

Pompej se prisili na smiješak i Julije vidje koliko je umoran. Kras se prvi oglasio.

»Tebi je to poznato, Julije. Ja sam zadovoljan. Cijena moje potpore je povratak moga sina da
mi vodi legiju. Pompej će mi osigurati neku provinciju i ondje ću nastaviti odgajati sina, pošto
je već prošao tvoju školu. On u svojim pismima dobro govori o tebi.«

»Koju si zemlju imao na pameti?« upita Julije s iskrenim zanimanjem.

»Sirija na istoku. Odbijaju dopustiti mojim brodovima da s njima trguju. A general legije
moţe poći kamo se nijedan trgovac ne usuĊuje stupiti nogom.«

»Knez trgovaca«, promrmlja Julije.

Kras mu se naceri. »Ĉak je i njemu povremeno potrebna dobra legija.«

Julije se okrenu na stolici da bi pogledao Pompeja. »Tako Kras dobiva Siriju da je podvrgne
rimskoj vlasti. Ja mu dajem njegova sina da ih vodi. Što bi Pompej trebao od mene? Ĉuo sam
da Klodije i Milon stvaraju nemire na ulicama. Treba li ti moja pomoć? Imao bi je, Pompeju.
Ako me trebaš da za tebe glasujem da budeš diktator, vratio bih se s Desetom da se uhvatim u
koštac sa svime što bi slijedilo. Na moju rijeĉ, tako bih uĉinio. Još imam ondje prijatelja i
mogao bih to izvesti za tebe.«

Pompej se škrto nasmiješio mlaĊem ĉovjeku. »Nedostajala mi je tvoja energija u gradu, Julije.
Doista mi je nedostajala. Ne, Klodiju sam svezao ruke, a Milon nema više snage. Tvoja su
izvješća zastarjela. Moje su potrebe jednostavnije.«

Pogledao je ponovno Krasa i Julije se pitao kakvo se prijateljstvo razvilo meĊu njima. Ĉudno
mu je bilo koliko su se ti ljudi promijenili tijekom godina. Nikada ne bi bio pomislio da bi
mogli postati išta više od saveznika preko volje, u najboljem sluĉaju, ali sada su se udobno
osjećali jedan s drugim kao braća. Pitao se je li Pompej ikada doznao istinu o Krasovoj
povezanosti s Katilinom. U Rimu je uvijek bilo tajni.

»Meni treba zlata, Julije«, reĉe Pompej. »Kras mi kaţe da si našao velika bogatstva u Galiji,
mnogo više nego što ih grad vidi u obliku poreza.«

Julije pogleda Krasa sa zanimanjem, pitajući se koliko su dobri njegovi izvori u procjenama.
Pompej je nastavio, gomilajući naglo rijeĉi pošto je poĉeo govoriti.

»Moji privatni prihodi nisu dovoljni da obnovim grad, Julije. Neki dijelovi su oštećeni u
nemirima a Senat nema sredstava. Ako ih ti imaš, uporabila bi se za obnovu hramova i kuća
koju smo zapoĉeli.«

»Zar ti Kras ne bi mogao pozajmiti novac?« upita Julije.

Pompej lagano planu. »Rekao sam ti, Krase«, obrecnu se na kolegu. »Ne ću doći kao
prosjak…«

Kras ga prekide, polaţući ruku na Pompejev lakat da ga umiri.

»Pompej ne traţi zajam, Julije, nego dar.« Zlobno se pritom nasmiješio. »Nikada nisam
razumio zašto novac moţe biti tako neugodna tema u mnogim društvima. Stvari su priliĉno
jednostavne. Senatska riznica nije dovoljno puna da priskrbi milijune koji su potrebni za
obnovu tih dijelova grada. Novi akvedukt, hramovi, nove ulice. Sve to košta. Pompej ne ţeli
stvarati nove dugove, ĉak ni prema meni.«

Julije sa ţaljenjem pomisli na brodove koji ĉekaju da ih isplati. Slutio je da Pompej ne zna
cijeli sadrţaj pisma koje mu je Kras poslao, ali barem je on došao pripremljen. Ponekad je
Krasova tupost bila blagoslov.

»Imam novac«, reĉe on. »Iako po povratku ţelim da se Deseta i Treća stave na platni popis
Senata. Ne mogu i dalje financirati njihove plaće iz vlastite kese.«

Pompej kimnu. »To je… prihvatljivo«, reĉe on.

Julije uze još jedan komad hladna mesa sa stola i poĉe ga jesti dok je razmišljao.

»Trebao bih imati svoje duţnosti potvrĊene napismeno, naravno. Još pet godina u Galiji, uz
najĉvršća jamstva što ih moţete dobiti. Ne bih ţelio da dogodine opet moram pregovarati o
uvjetima. Krase, tvoj sin je zreo za zapovijedanje. Ţao mi je što gubim tako krasna ĉasnika,
ali takav je bio naš sporazum i ja ću ga se drţati. Ţelim ti sreću u tvojoj novoj provinciji.
Vjeruj mi kad ti kaţem da nije laka zadaća krĉiti nove staze za Rim.«

Pompej ništa ne reĉe, tako da umjesto njega progovori Kras sa smiješkom.

»A zlato, Julije?«

»Priĉekajte ovdje«, odgovori Julije ustajući.

Vratio se s Publijem i Brutom, i njih su se trojica muĉila s dugaĉkom škrinjom od cedrovine

koja je bila okovana ţeljeznim obruĉima. Pompej i Kras ustadoše pri njihovu ulasku u sobu, i
Kras priĊe da zagrli sina. Julije otvori škrinju i otkri dovoljno ţutih kovanica da ostavi snaţan
dojam i na Krasa koji je odstupio od sina i pošao rukom prema zlatu.

»Imam još tri ovakve škrinje sa sobom, gospodo. Više od tri milijuna sestercija po teţini. Je li
to dovoljno?«

Ni Pompej nije mogao odvratiti pogleda od plemenite kovine. »Dovoljno je«, reĉe on glasom
koji se jedva povisio iznad šapata.

»Onda smo se sporazumjeli?« reĉe Julije, gledajući ĉas jednoga ĉas drugoga. Oba su senatora
kimnula.

»Izvrsno. Treba mi konaĉište za ljude noćas, ovdje ili u nekoj krĉmi, ako mi moţete
preporuĉiti koje mjesto. Zasluţili su pravo na toplu hranu i kupelj. Vratit ću se ovamo u zoru
da s vama dvojicom razradim pojedinosti.«

»Ima još nešto što bi te moglo zanimati, Cezare«, reĉe Kras trepćući oĉima. Gledao je Bruta
dok je to govorio, zatim je slegnuo ramenima.

»Iz Rima je s nama doputovao jedan prijatelj. Pokazat ću ti put.«

Julije podiţe obrve, ali ĉinilo se da i Pompej dijeli neko unutarnje veselje kad su im se pogledi
sreli. «Onda nas povedi«, reĉe Julije pošavši za Krasom u hladnije hodnike kuće.

Pompej se neugodno osjećao s ljudima koje je Julije doveo u sobu. Publije je to osjetio i
nakašljao se.

»Ja bih donio ostatak zlata, konzule, s tvojim dopuštenjem.«

»Hvala ti«, odvratio je Pompej. Skinuo je plašt s klina na vratima i pošao za njima u noć.

Kras je skinuo svjetiljku sa zida i poveo Julija niz dugaĉak hodnik do kraja kuće.

»Tko je vlasnik ove zgrade?« upita Julije gledajući oko sebe bogato pokućstvo.
»Ja«, reĉe Kras. »Bivši vlasnik je zapao u teškoće i uspio sam je dobiti po izvrsnoj cijeni.«

Julije je znao da je bivši vlasnik morao biti jedan od onih koji su propali zbog monopola
trgovine koji je pripao Krasu kao dio njihove poĉetne nagodbe. Zanimalo ga je zašto starac
nije zatraţio produţenje monopola, ali provincija koju mu je obećao Pompej bit će dovoljna
da mu zauzme vrijeme. Julije se nadao da će Kras biti dostatno razuman da prepusti sinu
donošenje odluka. Iako mu je bio drag stari senator, ĉovjek nije bio nikakav general dok bi
njegov sin mogao biti sjajan zapovjednik.

»Ovamo, Julije«, reĉe Kras pruţajući mu svjetiljku.

Julije je mogao primijetiti djetinje ushićenje na Krasovu naboranom licu i to ga je zbunjivalo.

Otvorio je vrata i brzo ih zatvorio ostavivši tamu iza sebe.

Servilija nikada nije ljepše izgledala. Julije se smrznuo kad ju je ugledao, a onda poĉeo
nespretno traţiti mjesto da objesi svjetiljku i taj mu je jednostavni posao odjednom bio teţak.

Prostorija je bila zagrijana vatrom u kaminu koji je bio dovoljno velik da bi se u njemu moglo
stajati. Do njih nije dopiralo zavijanje zime, i Julije je upijao njezine crte dok ga je ona bez
rijeĉi promatrala. Leţala je na dugaĉkoj poĉivaljci i nosila haljinu od tamnocrvene tkanine
koja se doimala poput krvi na njezinoj koţi. Nije znao što bi rekao i samo ju je nijemo
promatrao dugo vremena.

»DoĊi ovamo«, rekla je ona, pruţajući ruke prema njemu. Srebrene su narukvice zazvonile na
njezinim zapešćima kad se pomaknula. On je zakoraĉio preko sobe i dotaknuo njezine ruke,
zatim joj se prignuo u zagrljaj i poĉeli su se ljubiti. Nikakve rijeĉi nisu bile potrebne.

Pompej je ţalio što mora napustiti toplinu kuće da bi izišao na zimsku ulicu, ali uporna
znatiţelja nije ga ostavljala na miru. Dok su se škrinje sa zlatom podizale i unosile u kuću,
koraĉao je duţ niza šutljivih vojnika i prirodno poprimio ulogu rimskoga ĉasnika. Oni su stali
u pozor i pozdravili ga ĉim se pojavio, i sad je njegova smotra bila prirodna, gotovo
oĉekivana.

Pompej je uistinu osjećao odgovornost za Desetu. Po njegovu se nareĊenju Primigenia spojila

s legijom koja se osramotila u bitci, i on je ćutio posjedniĉko zadovoljstvo kad je ĉitao
Julijeva izvješća u Senatu. Deseta se pretvorila u ljude od najvećeg Julijeva povjerenja i nije
bilo nikakvo iznenaĊenje kad ih je vidio u postrojbi koju je Julije izabrao da ga prati na
sastanak.

Pompej se obratio nekima od njih i oni su nervozno odgovarali na njegova pitanja, zureći
ravno naprijed. Dva-tri su drhtala, ali stiskali su zube dok je mimo njih prolazio ne ţeleći
pokazati nikakvu slabost.

Pompej se zaustavio ispred centuriona i ĉestitao mu na disciplini njegovih vojnika.

»Kako se zoveš?« upitao je, iako mu je znao ime.

»Regul, gospodine«, odgovorio je ĉovjek.

»Imao sam zadovoljstvo priopćiti Senatu kako se Deseta dobro drţi u Galiji. Je li bilo teško?«
»Nije, gospodine.«

»Ĉuo sam kako se govori da je legionaru ĉekanje najteţi dio rata«, reĉe Pompej.

»To nije teškoća, gospodine«, reĉe Regul.

»Drago mi je što to ĉujem, Regule. Iz onoga što sam dosada ĉuo, vama se nije pruţila
mogućnost da vam maĉevi zahrĊaju. Bez sumnje ĉekaju vas još mnoge bitke.«

»Mi smo uvijek spremni, gospodine«, reĉe Regul, a Pompej krenu dalje zapoĉinjući razgovor
s drugim vojnikom u nizu, nekoliko mjesta dalje.

Kras se vratio u toplu prostoriju. Tu ga je ĉekao sin i senator mu priĊe, sav ozaren.

»Toliko se tobom ponosim, mladiću. Julije je dvaput spomenuo tvoje ime u izvješćima
Senatu«, reĉe Kras. »Dobro si se drţao u Galiji, upravo kako sam se mogao nadati. Jesi li sada
spreman povesti legiju svoga oca?«

»Spreman sam, gospodine«, odgovori Publije.

34. POGLAVLJE
Julije se probudio dobrano prije zore i leţao u toplini koju je stvarala Servilija pokraj njega.
Prošle ju je noći napustio samo jedanput da zatraţi od Krasa da skloni njegove ljude sa
studeni. Dok je Kras otvarao sobe i nareĊivao da se donese hrana i pokrivaĉi za centuriju,
Julije je opet tiho zatvorio vrata i zaboravio ih.

Sada je u tami mogao ĉuti hrkanje vojnika koji su dupkom ispunili svaku prostoriju u kući. U
kuhinji će se jamaĉno za njih pripremati doruĉak, i Julije je znao da će i sam morati ustati i
planirati dnevne poslove. Ali bilo je neke slatke obamrlosti u toj toploj tami, i on se protegnuo
osjećajući njezinu hladnu koţu na ruci dok se micao. Ona se promeškoljila i promrmljala
nešto što nije mogao razabrati, dovoljno da ga navede da se nalakti i zagleda u njezino lice.

Neke ţene najbolje izgledaju na sunĉevu sjaju, ali Servilija je najljepša bila uveĉer ili na
mjeseĉini. Na njezinu licu nije bilo nimalo oštrine koju je nekada zapaţao. Mogao je na njemu
još zamisliti njezinu jetku uvrijeĊenost kad je bio krupnim koracima stigao u njezin dom da se
posljednji put sastanu. Ostalo mu je tajnom kako je mogao izazvati onako oĉitu mrţnju, a sad
je ipak s njim u krevetu i proteţe se kao usnula maĉka. Mogao se moţda odmaknuti od nje
nakon prvih zagrljaja pri svjetlosti vatre, ali njezine su oĉi bile tako pune neke ĉudne tuge, a
on nikada nije mogao odoljeti suzama lijepe ţene. One su ga mnogo više uzbuĊivale nego
osmijesi ili oĉijukanje.

Zijevnuo je u tišini i od napora mu je škljocnula ĉeljust. Kad bi samo ţivot bio jednostavan
kako bi ţelio. Kad bi mogao obući se i otići bez iĉega drugog osim posljednjeg pogleda na
njezino usnulo obliĉje, zadrţao bi savršenu uspomenu na ţenu koju je toliko dugo volio. To bi
bilo dovoljno da odagna neke boli koje mu je zadala. Promatrao je njezin smiješak u snu i
njegov se izraz lica ozario kao odgovor. Pitao se je li prisutan u njezinim sanjama i sjetio se
nekih izvanredno erotiĉnih prizora koji su opsjedali njegove snove prvih nekoliko mjeseci u
Galiji. Nagnuo se bliţe k njezinu uhu i šapnuo svoje ime, više puta uzastopce, smiješeći se
sam sebi. Moţda je moţe navesti da sanja o njemu, pomislio je.

Sledio se kad je ona podignula ruku da protrlja uho ne probudivši se. Kretnja u mekanoj
posteljini otkrila je njezinu lijevu dojku i ta je slika raznjeţila Julija i istodobno ga nadraţila.
Iako su godine ostavile na njoj traga, dok je ondje leţala njezina je dojka bila blijeda i
savršena. Julije je zaneseno gledao kako izloţena bradavica ĉvrsne i tamni, i on je htjede
probuditi toplinom svojih usta na koţi.

Ali je samo uzdahnuo i opet legao. Kad se ona probudi, k njima će ponovno provaliti svijet.
Iako bi Kras saĉuvao svaku tajnu, ipak će morati reći Brutu da je njegova majka tu na sjeveru.
Julije se namršti u mraku zamišljajući kako će se njegov prijatelj ponašati kad ĉuje da je
Servilija ponovno dijelila s njim postelju. Julije je vidio koliko je Brutu bilo lakše po
okonĉanju toga odnosa, obiljeţena uzajamnim vrludanjem u Rimu. Moglo bi ga se teško
dojmiti kad vidi da se veza opet otpretava. Julije splete ruke na zatiljku razmišljajući o tome.

Povratak u Galiju bit će nemoguć do proljeća; to je već znao. Kad zapadne snijeg na
prijevojima, nitko ţiv ne moţe više proći. U jednom je ĉasu Julije razmatrao putovanje u Rim,
ali je odbacio taj naum. Sa samo stotinu vojnika da ga štite, bio bi preveliko iskušenje za
njegove neprijatelje, osim ako bi bio siguran da ga nitko ne će prepoznati na putu. Rim je bio
jednako nedoseţan kao prijelazi preko Alpa, i Julije se borio s osjećajem klaustrofobije ĉim bi
pomislio kako će provesti tolike mjesece na turobnim ulicama Arimina.

Barem će njegova pisma stizati na odredište, pomislio je. I moći će putovati u brodogradilišta
da nadgleda izgradnju naruĉenih brodova. Ĉinilo se da je uzaludna nada da bi mu mogli
isporuĉiti brodove bez iĉega više osim predujma, bez obzira na njegova obećanja. Ali bez njih
bit će odgoĊen njegov prijelaz preko mora, moţda za još cijelu godinu dana.

Uzdahnuo je u sebi. Još ga ĉekaju bitke koje mora voditi u Galiji. Ĉak i kad neko pleme plati
daţbine za dva ljeta, opet mogu zabosti zastave u tvrdu zemlju i trećega ljeta objaviti rat. Bez
posvemašnjeg istrjebljenja Julije se morao suoĉavati s ĉinjenicom da se takvi ustanci mogu
ondje nastaviti tijekom ĉitava njegova boravka. Taj je narod teško bilo ukrotiti.

Njegove su oĉi bile hladne kad je razmišljao o plemenima. Nisu mu nimalo sliĉili na
muškarce i ţene koje je upoznao kao djeĉak u Rimu. Lakše su pjevali i smijali se, usprkos
kratkoći i teţini ţivota. Julije je još pamtio svoje zaprepaštenje kad je prvi put sjedio s
Morbenom i slušao pripovjedaĉa koji je pred njima ispredao neku starinsku priĉu. Moţda se
ponešto gubilo u Adànovu prijevodu, ali Julije je vidio suze u oĉima okorjelih ratnika, a na
završetku priĉe Morben je plakao kao dijete ne pokazujući nimalo zbunjenosti.

»O ĉemu razmišljaš?« reĉe Servilija. »Izgledaš tako okrutno, dok tu sjediš.«

Julije se susretne s njezinim crnim oĉima i prisili se na smiješak. »Razmišljao sam o galskim
pjesmama.«

Ona se napući, privukavši se na jastuk pokraj njega. Vatra je bila odavno zamrla i ona se
stresla dok je navlaĉila posteljinu da pokrije ramena, naĉinivši gnijezdo od tkanina odakle ga
je motrila.
»Proputujem tri stotine milja i bacim se u noć poţudnog uţitka s tobom, a ti još razmišljaš o
nekim surovim plemenima? Zapanjuješ me.«

On se nasmija i obujmi je rukom, privlaĉeći cijelo gnijezdo bliţe k svojim grudima. »Nije me
briga zašto si došla. Samo mi je drago da si tu«, reĉe on.

To joj se kanda svidjelo i ona nagnu glavu na poljubac. Julije se napola okrenu da odgovori i
miris njezina parfema podsjeti ga na svu strast i nevinost prošlosti. Bilo je to gotovo prebolno.

»Nedostajao si mi«, reĉe ona. »Jako mnogo. Ţeljela sam te ponovno vidjeti.«

Julije je pogleda, boreći se s emocijama. Jednim se svojim dijelom ţelio na nju naljutiti.
Nanijela mu je toliko boli da ju je dugo vremena mrzio, ili tek sebi govorio da je mrzi. Ipak
nije oklijevao nakon prvog trenutka prošle noći. Svi njegovi unutarnji razlozi i rane zaĉas su
nestali, i on se opet osjećao ranjivim poput kakva budalasta mladića.

»Jesam li ja onda tebi zabava za jednu veĉer?« upita on. »Ĉinilo se da te nisu morile nikakve
sumnje dok sam napuštao tvoju kuću.«

»Morile su me sumnje, ĉak i tada. Da te nisam otjerala, ti bi se umorio od ostarjele ţene u

postelji. Ne prekidaj me, Julije. Ako ovo ne kaţem, moţda ne ću biti sposobna…«

Ĉekao je dok je ona zurila nekamo u tamu. Jedna joj se ruka polagano stezala pod teškim
pokrivaĉem koji ih je oboje pokrivao.

»Kad poţeliš sina, ne moţeš ga dobiti od mene, Julije, nikada više.«

Julije je oklijevao prije odgovora. »Jesi li sigurna?«

Ona uzdahnu podiţući pogled prema njemu. »Da, sigurna sam, naravno. Bila sam sigurna kad
si napustio Rim. Moţda već razmišljaš o djeci koja će produţiti tvoju lozu. Obratit ćeš se
nekoj mladoj djevojci širokih bokova da ti ih dade, a ja ću biti odbaĉena u stranu.«

»Imam kćer«, podsjeti je on.

»Sina, Julije! Zar ne ţeliš imati vlastite sinove da te naslijede? Koliko sam te puta ĉula gdje
govoriš o svojem ocu? Nikada ne ćeš biti zadovoljan samo s kćeri koja ne moţe kroĉiti u
Senat, koja ne moţe voditi tvoje legije umjesto tebe.«

»Jesi li me zbog toga ostavila?« reĉe on shvaćajući. »Mogu naći ţenu iz svake obitelji u Rimu
da produţi moju krv. Ništa se izmeĊu nas ne bi promijenilo.«

Servilija odmahnu glavom od umora. »Promijenilo bi se, Julije. Moralo bi se promijeniti.

Gledao bi me s osjećajem krivnje za svaki sat proveden sa mnom. Ja to ne bih mogla
podnijeti.«

»Pa zašto si onda ovdje?« upita on, odjednom srdit. »Što se kod tebe promijenilo da si došla k
meni i sve ponovno naglavce prevrnula?«
»Ništa se nije promijenilo. Ima dana kad uopće ne pomislim na tebe, a ima ih kad mi ne
izlaziš iz glave. Kad mi je Kras rekao da odlazi na ovaj sastanak, pridruţila sam mu se.
Moţda to nisam smjela uĉiniti. Kad sam kraj tebe, moja je budućnost bijedna.«

»Ja te uopće ne razumijem, znaš«, reĉe Julije njeţno, dodirnuvši joj lice. »Ne marim za
sinove, Servilija. DoĊe li vrijeme kad budem mario, oţenit ću se zbog toga razloga s kćeri
nekog senatora. Budeš li ti moja, nijednu drugu ne ću voljeti.«

Ona sklopi oĉi, i on je pri prvoj svjetlosti svanuća mogao vidjeti kako joj se suze slijevaju niz
obraze.

»Nisam smjela doći«, šapnula je. »Trebala sam te ostaviti na miru.«

»Nisam imao mira, bio sam sâm«, reĉe on privlaĉeći je k sebi. »Ali sada si ti sa mnom.«

Zimsko je sunce već bilo odskoĉilo kad je Julije zatekao Bruta u malenom kućnom dvorištu,
duboko zanijeta razgovorom s Krasom o smještaju centurije. Doveli su deset konja iz Galije i
prošle su ih noći svezali u dvorištu pokrivši ih gunjevima protiv hladnoće. Brut im je nasuo
ţita u zobnice i razbio tanku ledenu koru koja se uhvatila na vjedrima s vodom. Na zvuk
koraka Brut je podignuo pogled.

»Htio bih s tobom govoriti nasamo«, reĉe Julije.

Kras je smjesta razumio i ostavio ih skupa. Brut je poĉeo ĉetkati ĉupavu konjsku dlaku u
dugaĉkim zamasima.

»Onda?« reĉe on.

»Tvoja majka je ovdje«, reĉe Julije.

Brut prestade timariti konja i pogleda ga. Lice mu se zategnu od iznenadne spoznaje. »Da vidi
mene, ili da vidi tebe?«

»Obojicu, Brute.«

»Tako, dignuo si ruku na moju majku i ona se sada puţući vratila u tvoj krevet, je li o tome
rijeĉ?«

Julije se nape od srdţbe. »Barem jedanput, razmisli prije nego što mi se obratiš. Ovaj put ne
ću trpjeti tvoj gnjev, Brute, kunem ti se. Još jedna rijeĉ takvim tonom i dat ću te objesiti u
ovom dvorištu. Sam ću potegnuti konopac.«

Brut mu se okrenuo licem i Julije vidje da nije naoruţan. Bilo mu je drago zbog toga. Govorio
je uţasno sporo, kao da je svaku rijeĉ kliještima izvlaĉio iz sebe.

»Ĉuj, Julije, mnogo sam ti dao. Znaš li ti koliko sam bitaka dobio za tebe? Bio sam tvoj maĉ
ĉitava ţivota, i uvijek sam bio potpuno odan. Ali ti, ĉim si osjetio ţalac ljutnje, meni prijetiš
konopcem?«

Nagnuo se prema Juliju, vrlo blizu.

»Ti zaboravljaš. Ja sam tu od poĉetka. I što sam time dobio? Hvališ li moje ime kao što hvališ
ime Marka Antonija? Prepuštaš li mi desno krilo kad riskiram ţivot za tebe? Ne, ti dolaziš
ovamo i sa mnom postupaš kao sa psom.«

Julije je samo mogao zuriti u blijedi gnjev koji je vidio. Brutova su se usta iskrivila u ruţnu
porugu.

»Vrlo dobro, Julije. Ne tiĉe me se što vas dvoje imate izmeĊu sebe. To mi je ona prije jasno
pokazala. Ali ne ću ostati ovdje da vas gledam kako provodite zimu… obnavljajući svoj
odnos. Je li to za tebe dovoljno umiljato izreĉeno?«

Julije mu za trenutak nije znao odgovoriti. Htio je naći rijeĉi koje bi olakšale muku njegova
prijatelja, ali nakon izreĉenih prijetnja bile bi nevrijedne. Naposljetku je stegnuo zube i
sklonio se iza hladnoće.

»Ja te ne ću zadrţavati, ako ţeliš otići«, rekao je.

Brut odmahnu glavom. »Da, bilo bi vam neugodno imati me ovdje kao svjedoka. Otputovat
ću u Rim do proljeća. Ovdje me ništa ne zadrţava.«

»Ako tako ţeliš…« rekao je Julije.

Brut nije odgovorio, samo je kimnuo i vratio se ĉetkanju. Julije je stajao u bolnoj tišini,
znajući da bi trebao nešto reći. Brut je tiho šaptao konju, labaveći mu ţvale u ustima. Kad je
uzjahao, pogledao je dolje ĉovjeka kojega je štovao iznad sviju drugih.

»Kako će to ovaj put završiti, što misliš? Hoćeš li je udariti?« rekao je.

»To se tebe ne tiĉe«, odgovorio je Julije.

»Ne volim vidjeti da se s njom postupa kao s jednom od tvojih osvojenih zemalja, Julije. Kad
ćeš biti zadovoljan, pitam se? Ĉak ti ni Galija nije dovoljna, ako gradiš još dvadeset brodova.
Pohod je trebao biti završen, Julije, ili ti to nikada nitko nije rekao? Legije bi se trebale vratiti
doma kad okonĉaju rat, a ne stalno zapoĉinjati nove i nove ratove.«

»Idi u Rim«, odgovorio je Julije. »Odmori se preko zime. Samo upamti da ćeš mi biti
potreban u proljeće.«

Brut razmota krzneni plašt i priĉvrsti ga oko ramena. Imao je dovoljno zlata u kesi da kupi
hrane za put na jug, i ţelio je poći. Ali kad je pritegnuo uzdu i odozgor bacio pogled na
bijedno lice svoga prijatelja, znao je da ne moţe podbosti konja i ostaviti ga ondje bez rijeĉi.

»Bit ću ovdje«, rekao je.

Kras i Pompej otputovali su u Rim sljedećeg jutra, prepustivši Juliju cijelu kuću. On se za
tjedan dana vratio u koloteĉinu: izjutra je pisao pisma i izvješća s Adànom a ostatak dana
provodio sa Servilijom. S njom je putovao u brodogradilišta na zapadu i tih je tjedana bilo kao
da su tek vjenĉani mladenci. Julije je blagoslivljao trenutak kad mu se vratila. Nakon tegoba
koje su pratile njegove bitke u Galiji, bila je prava radost posjetiti kazalište u nekom rimskom
gradu i slušati materinski jezik iz svakih usta na trţnici. Zbog toga je ĉeznuo da opet vidi Rim,
ali ĉak i u Ariminu morao je biti oprezan. Ako vjerovnici iz njegova grada saznaju da se
vratio, zahtijevat će podmirenje dugova, a njemu je bilo ostalo veoma malo sredstava da sa
svojim ljudima prebrodi zimu.

Juliju je bila poznata ĉinjenica da ljudi poput Herminija više ţele svoj novac nego njegovu
krv. Ako bi bio uhvaćen i odveden u Rim, oni bi na kraju ostali bez iĉega. Usprkos tomu
njegovi su ljudi u javnosti nosili plašteve preko raspoznatljive opreme i Julije je izbjegavao
kuće onih koji bi ga mogli prepoznati.

Uţivao je u Serviliji i njihovo voĊenje ljubavi bilo je kao voda u pustinji. Nije mogao ugasiti
ţeĊ za njom, i njezin mu je miris bio na koţi i u plućima cijelo vrijeme. Kad je zima poĉela
popuštati i dani se produljili, pomisao na rastanak s njom bila je poput tjelesne boli. Ponekad
je Julije razmišljao da je povede sa sobom, ili da joj osigura posjete novim zemljama što ih
osvaja za Rim. Tisuće su doseljenika već obraĊivale prostranstva djeviĉanskoga tla i mogao
joj je obećati barem nekakvu udobnost.

Bio je to samo san, i oboje su to znali, ĉak i kad su maštali o izgradnji kućice za nju negdje u
rimskim provincijama. Servilija nije mogla napustiti grad kao što ga nije mogao napustiti ni
Senat. Grad je bio dijelom nje, bez njega bi bila izgubljena.

Od nje je Julije doznao dokle su Klodije i Milon stigli u ovladavanju siromašnijim ĉetvrtima.
Nadao se da Pompejevo samopouzdanje nije neumjesno i pisao mu je potvrĊujući pomoć ako
poţeli provesti glasovanje o uvoĊenju diktature. Iako je Julije znao da tom ĉovjeku nikada ne
moţe u potpunosti vjerovati, malo je bilo drugih koji bi bili snaţni i sposobni da vladaju
njihovim silovitim gradom, i ponuda je bila iskrena. Bolje je bilo imati Pompeja kao diktatora
nego anarhiju.

Kad su zimski mrazevi poĉeli jenjavati, Julije je već bio sit blijede kopije Rima kakav je bio
Arimin. Jedva je ĉekao da se otopi zimski snijeg, iako je kraj zime donosio tajni osjećaj
krivnje i nejasni strah. Svaki minuli dan primicao ga je bliţe toĉki kad će ili vidjeti svoga
najstarijeg prijatelja kako se vraća ili spoznati da mora bez njega prijeći planine.

35. POGLAVLJE
Brut je odbacio plašt na posljednjoj dionici jahanja na jug prema Rimu. Iako je zrak još bio
oštar, nije bio ni izdaleka poput ugriza Galije, i bilo mu je toplo od naporna jahanja. Svoga je
konja ostavio daleko iza sebe u prvoj legijskoj postaji na Flaminijskoj cesti. Platio je da se za
njega brinu i preuzet će ga kao posljednju izmjenu na povratku. Sustav mu je omogućavao da
promijeni konja svakih trideset milja pa je ĉitav put prevalio za samo sedam dana.
Poslije prve radosti koju je osjetio pri prolazu kroz gradska vrata, sve je uskrsnulo ĉim je
poĉeo upijati prostor oko sebe. Rim je izgledao isto u mnogom pogledu, ali njegov vojniĉki
instinkt smjesta ga je ţestoko uzbunio. Aleksandrijina su ga pisma trebala pripremiti za
promjene, ali ona mu nije uspijevala prenijeti osjećaj opipljive panike koja je visjela u zraku.
Pola ljudi kraj kojih je prolazio bilo je naoruţano na ovaj ili onaj naĉin. Bilo je u tome neĉega
što je uvjeţbano oko moglo vidjeti na prvi pogled. Hodali su drukĉije sa skrivenim maĉevima
i Brut je mogao osjetiti napetost koju nikada prije nije doţivio na ulicama svoga grada. Nitko
se nije zadrţavao ni razgovarao na uglovima ulica. Vladalo je gotovo opsadno stanje i on je u
hodu nesvjesno oponašao gomilu dok je hitao prema Aleksandrijinoj radionici.

Obuzeo ga je trenutan strah kad ju je našao okovanu daskama i praznu. Prolaznici su ga ĉuli
kako doziva, ali nitko se nije usuĊivao pogledati ga u oĉi. Ĉak su i prosjaci bili nestali s ulica i
Brut je stajao ukoĉeno dok je razmišljao što sve to znaĉi. Grad je ţivio u stanju uţasa. ViĊao
je to prije meĊu onima koji su znali da dolazi rat.

Ĉak ga je i kucanje na vrata drugih radionica uznemirilo. Vlasnici su izgledali bolesno od

nervoze kad bi ga ugledali, a trojica su ga samo nijemo pogledala kad je pokušao upitati kamo
je otišao Tabik. Ĉetvrti je bio mesar koji je obrambeno drţao tešku sjekiru cijelo vrijeme dok
je Brut bio u njegovoj mesnici. Ĉinilo se da mu ţeljezna oštrica pruţa samopouzdanje kojega
nije vidio kod drugih i on je uputio Bruta u ĉetvrt na drugom kraju grada. Drţao je i dalje
oruţje kad je Brut već bio otišao.

Na otvorenom se opet pojaĉao prijašnji osjećaj. Kad je bio u Grĉkoj, veterani su priĉali o
»svrbeţu« koji im je govorio da se sprema nevolja. Brut je osjećao kako ga pecka dok je
prolazio mimo rijetkih skupina na ulici. Kad je stigao do adrese, bio je gotovo uvjeren da
Aleksandriju mora odvesti iz grada prije nego što buknu nemiri. Što god se spremalo, nije
ţelio da se ona naĊe usred toga.

Nova je radionica bila mnogo prostranija i zauzimala je dva kata dobro odrţavane stambene
zgrade. Brut je podignuo ruku da pokuca i vidio da su vrata otvorena. Tada je suzio oĉi i
neĉujno trgnuo maĉ. Radije će izgledati kao budala nego dospjeti nepripremljen u pogibeljnu
situaciju, jer je već poĉinjao skakati na svaki šum.

Unutrašnjost je bila pet puta veća od prijašnje Tabikove male radionice. Brut je oprezno ušao
i oĉi su mu se prikovale uz likove na daljem kraju. Ondje su bili Aleksandrija i Tabik s
dvojicom ljudi. Suĉelice njima stajala su još ĉetiri druga ĉovjeka, a izgledala su poput ljudi
koje je preĉesto susretao na ulici. Nitko ga od njih nije primijetio i Brut se prisiljavao da
polagano koraĉa prema skupini, prolazeći pokraj golema novog vignja koji je vrebao uza zid i
zapljusnuo ga toplinom u prolazu. Micanje vignja prikrivalo je lagano škripanje njegovih
sandala na kamenom podu, i bio je vrlo blizu kad je jedan ĉovjek istupio i odgurnuo
Aleksandriju tako da je pala.

Brut je s krikom jurnuo naprijed i ĉetvorica su se okrenula da se s njim suoĉe. Dvojica su

drţala noţeve a dvojica maĉeve poput njegova, ali on nije zastao u nasrtaju. Aleksandrija je
divlje vrisnula na njega i samo ga je oĉaj u njezinu glasu potaknuo da zadrţi prvi udarac.

»Ne, Brute! Nemoj!« zavapila je.

Ljudi koji su joj prijetili bili su profesionalci, to je vidio. Pomaknuli su se u stranu da ne budu
izloţeni oštricama s leĊa dok se s njim sukobljuju. Brut je spustio maĉ i stupio unutar njihova
dosega kao da se nema ĉega bojati.

»Što se ovdje dogaĊa?« upitao je sijevajući oĉima prema ĉovjeku koji ju je gurnuo.

»To se tebe ne tiĉe, mladiću«, reĉe jedan od njih uzmahnuvši maĉem u pravcu Bruta ne bi li
ga nagnao da uzmakne. Brut ga je ravnodušno pogledao.

»Ti doista nemaš pojma s kim govoriš, je li tako?« reĉe Brut cereći se drsko. Vršak njegova
maĉa opisivao je kruţiće u zraku dok ga je lijeno drţao uz bok. Ta sitnja kretnja kao da je
privlaĉila poglede ostalih ljudi, ali onaj koji je progovorio nije se usudio skrenuti pogledom.
Bilo je nešto uţasno u naĉinu kako je Brut nehajno stajao pred njihovim oštricama, i njegovo
ih je samopouzdanje plašilo.

»Tko su oni, Aleksandrija?« reĉe Brut ne pogledavši je.

»Klodijevi ubiraĉi nameta«, odgovori ona ustajući. »Zahtijevaju više novca nego što imamo.
Više nego što zaraĊujemo. Ali ne smiješ ih pobiti.«

Brut se namršti. »Zašto ne? Nikomu ne će nedostajati.«

Jedan od razbojnika odgovori: »Zato što ova lijepa djevojka ne bi voljela ono što bi joj naši
prijatelji uĉinili, mladiću. Stoga svoj maĉ…«

Brut presijeĉe ĉovjeku grkljan i ostade bez ikakva izraza na licu kad se svalio, samo je
promatrao ostale. Iako je bio tek koji pedalj daleko od njihovih oštrica, nijedan se od njih nije
usudio pomaknuti.

»Hoće li još koji zaprijetiti?« reĉe on.

Zurili su u njega razrogaĉenih oĉiju i svi su mogli ĉuti sablasno krkljanje što je dopiralo s
poda. Nitko nije pogledao dolje.

»O bozi, ne!« prošaptala je Aleksandrija.

Brut se nije na nju osvrnuo, ĉekajući da neki od razbojnika naruši mir koji ih je ukipio. ViĊao
je kako Renije drţi u strahu skupine, ali uvijek bi se našlo budala. Gledao je kako se ljudi
odvlaĉe od njega natraške dok se nisu izmaknuli izvan dosega njegova maĉa. Brut na to naglo
iskoraĉi prema njima.

»Bez sitnih primjedaba, momci. Bez vike dok budete izlazili. Samo se gubite odavde. Ja ću
vas pronaći bude li trebalo.«

Ljudi su razmijenili poglede, ali nijedan nije poremetio tišinu dok su prolazili pokraj vignja
prema uliĉnim vratima. Posljednji ih je tiho zatvorio za sobom.

Aleksandrija je bila blijeda od srdţbe i straha.

»Tu smo dakle«, rekla je. »Ti ne znaš što si uĉinio. Vratit će ih se još više i spalit će cijelu
kuću. Tako ti bogova, Brute, zar nisi ĉuo što sam rekla?«

»Ĉuo sam, ali sad sam ovdje«, odgovorio je brišući maĉ o tijelo koje je nepomiĉno leţalo kraj
njegovih nogu.

»Koliko dugo? Mi moramo s njima ţivjeti kad se vratiš u svoje legije, zar ti to nije jasno?«

Brut osjeti kako se u njemu poĉinje javljati gnjev. Upravo mu je bilo dosta slušati Julijeve
prijekore.

»Onda sam trebao samo promatrati? Da? Ja nisam ono što misliš ako od mene oĉekuješ da
samo stojim dok ti oni prijete.«

»Ima pravo, Aleksandrija«, upade Tabik kimnuvši Brutu. »Sad nema povratka, ali Klodije nas
ne će tako lako zaboraviti, ili tebe. Morat ćemo spavati u radionici nekoliko idućih noći.
Hoćeš li ostati s nama?«

Brut pogleda Aleksandriju. Nije to bio dolazak kući kako ga je zamišljao jašući na jug, ali je
potom slegnuo ramenima.

»Naravno. To će mi barem uštedjeti unajmljivanje stana. A sada, hoću li dobiti poljubac

dobrodošlice ili ne? Ne od tebe, Tabik, to je oĉito.«

»Prvo, oslobodi nas ovog trupla«, reĉe Aleksandrija.

Poĉela se tresti od pretrpljena uzbuĊenja i Tabik je stavio kotlić na vatru da joj skuha topao
napitak. Brut je uzdahnuo, uhvatio truplo za gleţnjeve i poĉeo ga potezati preko kamenih
ploĉa.

Kad ih više nije mogao ĉuti, Tedo se nagnuo prema Aleksandriji.

»Nikada nisam vidio ništa tako brzo«, rekao je.

Ona ga je pogledala prihvaćajući vrelo zaĉinjeno vino iz Tabikovih ruku. »Pobijedio je na

Cezarovu natjecanju, zar se ne sjećaš?«

Tedo tiho zazviţda za sebe. »Srebreni oklop? Ne mogu vjerovati. I ja sam nešto zaradio
kladeći se na njega. Ţeliš li da noćas ostanem? Mogla bi to biti duga noć kad Klodije ĉuje što
se dogodilo njegovu ĉovjeku.«

»Moţeš li ostati?«

Stari vojnik pogleda u stranu, sav zbunjen. »Mogu, naravno«, reĉe oporo. »Dovest ću i sina, s
tvojim dopuštenjem.« Nakašlja se malo da prikrije nelagodu. »Ako noćas pošalju ljude na nas,
mogao bi nam biti koristan netko na krovu kao straţar. Ondje nam ne će smetati.«

Tabik ih je oboje gledao dok je donosio odluku. »Ja ću odvesti ţenu i djecu u kuću njezine
sestre na nekoliko dana. Zatim ću skoknuti do stare ulice da vidim mogu li dovesti dva-tri
kršna momka za veĉeras. Moţda će uţivati u prigodi da jednom uzvrate koji udarac, nikad se
ne zna. Zakljuĉajte vrata iza mene kad odem.«

Klodijevi su ljudi nahrupili po mraku, s bakljama da spale radionicu do zemlje. Tedov je sin
buĉno sjurio niz straţnje stubište da digne uzbunu, a Brut je glasno opsovao. Bio je uzeo
srebreni oklop iz posljednje poštanske postaje kod gradskih zidina i sad se spremao priteţući
kopĉe i trake na prsima. Pogledom je preletio preko šarolike druţine koja se okupila kraj
Tabikovih vignjeva. Zlatar je doveo ĉetiri mladića iz radionica u staroj ulici. Nosili su dobre
maĉeve, premda je Brut sumnjao da njima mogu uĉiniti išta drugo nego divlje zamahivati.
Prije nego što će pasti mrak, pouĉio ih je koliko vrijedi ponovljeni ispad i natjerao ih da
vjeţbaju dok im se ukoĉeni mišići nisu olabavili. Iz oĉiju im je odsijevalo svjetlo svjetiljke
dok su gledali kako pred njima stoji ratnik u srebrenom oklopu.

»Morat ćemo izići i sukobiti se s njima ako su došli paliti. Ova kuća ima drveni kostur i valja
nam pripremiti vjedra s vodom u sluĉaju da se probiju. Ako ih ima dovoljno, moglo bi biti…
teško. Tko ide sa mnom?«

Ĉetiri momka koja je doveo Tabik odgovoriše podignutim novim maĉevima, a Tabik kimnu.
Tedo podiţe ruku skupa s njima, ali Brut odmahnu glavom.

»Ti ne ideš. Jedan više vani ne će donijeti prevagu, ali ako se probiju mimo nas, netko mora
biti ovdje zbog Aleksandrije. Ne ţelim da ostane sama.«

Brut zatim pogleda djevojku i njegovo se lice stegnu od negodovanja. Odbila je poći s
Tabikovom ţenom i djecom, i sad se poĉeo bojati za nju.

»Ako doĊu, Tedo će ih zadrţati dok ne stigneš do straţnjeg stubišta. U redu? Njegov će te sin
provesti do uliĉica i moţeš umaknuti. To jest, ako i dalje ostaješ? Ovo nije mjesto za tebe ako
nahrupi rulja. Vidio sam što se moţe dogoditi.«

Njegovo ju je upozorenje uplašilo, ali prkosno je isturila bradu. »Ova radionica je moja. Ne ću
bjeţati.«

Brut ju je oštro pogledao, ulovljen izmeĊu divljenja i ljutnje. Dobacio joj je malen bodeţ i
gledao kako ga vješto hvata u zraku i provjerava mu brid. U sumraku je njezina koţa bila
bijela kao mlijeko.

»Ako proĊu kraj nas, morat ćeš«, rekao je njeţno. »Ne ţelim se brinuti zbog onoga što bi ti
mogli uĉiniti.«

Prije nego što je stigla odgovoriti, prolomila se galama na ulici i Brut uzdahnu. Zatim isuka
maĉ i zaokruţi vratom da opustiti mišiće.

»Onda idemo, momci. Na noge. Ĉinite što vam kaţem i ponijet ćete lijepe uspomene. Ako se
uspaniĉite, zavit ćete majke u crninu. Je li to jasno?«

Tabik se zacerekao a ostali su nijemo kimnuli od strahopoštovanja prema srebrenom generalu.

Ne ĉekajući na njih, Brut zakoraĉi preko poda koji je odjekivao i širom otvori vrata.
Naranĉasti proplamsaji bljesnuli su na njegovu oklopu dok je izlazio.
Brutu se osušila pljuvaĉka kad je vidio koliko je ljudi poslano da ih kazne za primjer drugima.
Sve bliţa gomila teturavo se zaustavila kad je izišao i stao ispred njih, dok je pet njegovih
ljudi stalo kraj njega sa strana. Jedna je stvar tlaĉiti vlasnike radionica u zabaĉenim ulicama, a
sasvim druga napasti potpuno naoruţane vojnike. Svaki je ĉovjek u gomili prepoznao srebreni
oklop na Brutu, i njihovi su povici i smijeh posvema zamrli. Brut je mogao ĉuti prštanje
njihovih bakalja dok su ga poput ĉopora pasa gledali oĉima iz kojih je blještala naranĉasta
svjetlost.

Renije je jednom rekao da jedan jak ĉovjek moţe zaustaviti rulju ako preuzme i zadrţi
inicijativu. TakoĊer je dodao da rulja moţe odgovoriti na svako drsko zaplašivanje kad se
skriva iza svoje brojnosti. Nijedan ĉovjek ne oĉekuje ozbiljno da će umrijeti kad je okruţen
prijateljima, i to samopouzdanje moţe ih navesti da jurišaju na gole maĉeve što se pojedinac
nikada ne bi usudio. Brut se nadao da nisu pijani, i duboko je udahnuo.

»Ovo je nezakonito okupljanje«, riknuo je Brut. »Ja sam general Treće galske legije i kaţem
vam da se raziĊete i vratite svojim kućama i obiteljima. Imam strijelce na krovu. Nemojte se
sramotiti napadajući ovdje starce i ţene.«

U tom je trenutku poţalio što Julije nije s njim. Julije bi našao rijeĉi da ih odvrati. Bez sumnje
bi ga na kraju nosili ulicama i pristupili novoj legiji. Od te se misli Brut nasmiješio usprkos
napetosti, i oni koji su to vidjeli poĉeše oklijevati. Neki su ţmirkali gore u mrak ali ništa nisu
mogli vidjeti zbog bakalja. Uistinu, ništa se ondje nije imalo ni vidjeti. Da je Brut imao još
dan-dva, našao bi nekoliko dobrih ljudi da ih postavi na nadviti krov, ali kako su stvari stajale,
samo ih je Tedov sin gledao odozgor a on je bio nenaoruţan.

Zbog iznenadna praska svi su poskoĉili ili opsovali, a Brut se ukoĉio od pomisli da će rulja
navaliti. Vidio je crijep što se otrgnuo s krova i razmrskao se usred gomile. Nitko nije bio
ozlijeĊen, ali Brut je vidio kako su se mnoga lica podignula i vidio je kako meĊusobno
nervozno razgovaraju. Pitao se je li crijep namjerno baĉen ili će mladić u hipu slijediti za
crijepom i tresnuti na gomilu kao nespretni glupan kakav je bio.

»Ti nam se moraš maknuti s puta!« viknuo je neki ĉovjek iz pozadine. Reţanje gomile sloţilo
se s njim.

Brut se nacerio. »Ja sam rimski vojnik, kurvin sine!« riknuo je. »Ja nisam bjeţao pred
robovima. Ja nisam bjeţao pred plemenima u Galiji. Što vi to imate a da oni nisu imali?«

Gomila nije imala voĊu, to je Brut mogao vidjeti. Vrpoljili su se i gurali jedan drugoga, ali
nije bilo nikoga moćna da ih nagna na maĉeve koje su drţali ljudi ispred radionice.

»Reći ću vam ovo«, viknu Brut. »Vi mislite da ste zaštićeni, momci? Kad se Cezar vrati iz
Galije, pronaći će svakoga ĉovjeka koji je ugrozio njegove prijatelje. To je zapisano u
kamenu, momci. Svaka rijeĉ. Neki od vas već sada dobivaju od njega plaću. Oni će za njega
naĉiniti popise imena i oznaĉiti mjesta gdje se mogu naći. Budite u to sigurni. Prolazit će kroz
vas poput vrela noţa.«

Teško je bilo biti siguran u mraku, ali Brut pomisli kako se gomila razrjeĊuje kad su se oni s
rubova poĉeli odvajati. Jednu je baklju nositelj ispustio na tlo a drugi ju je podignuo. Bez
obzira na to ĉime ih je Klodije drţao uza se, Julijevo se ime godinama ĉitalo na uliĉnim
uglovima i djelovalo poput ĉarolije na one koji su mogli kliznuti u noć, neviĊeni.
Za kratko vrijeme Brut je ostao suĉelice samo petnaestorici ljudi, bez sumnje onih koje je
Klodije poslao da spale radionicu. Nijedan od njih nije se mogao povući a da ga sutra ujutro
ne izvuku iz postelje. Brut je mogao vidjeti kako im se lica sjaje od znoja kad su vidjeli da
ljudi oko njih išĉezavaju.

Brut im se blago obrati, znajući dokle smije izazivati njihov oĉaj.

»Da sam na vašem mjestu, momci, ja bih na neko vrijeme napustio grad. Arimin je priliĉno
miran i ondje uvijek ima posla u brodogradilištu za one kojima ne smeta malo znoja.«

Ljudi iz njihove jezgre uzvratili su mu srditim pogledima, još neodluĉni. I dalje ih je bilo
previše da bi Brut mogao pomisliti kako bi ih pobijedio ako nasrnu. Njihove su oštrice blistale
na svjetlu bakalja i nije bilo tragova slabosti na tvrdim licima kad su se okrenuli prema njemu.
On se osvrnuo na svoje ljude i vidio kako su napeti. Samo je Tedo izgledao mirno.

»Ni rijeĉi, momci«, promrmlja im Brut. »Nemojte još ništa zapoĉinjati.«

Otpuhnuvši s gaĊenjem, jedan od njih baci baklju na tlo i udalji se. Još su ga dvojica slijedila
dok su se ostali gledali u nijemom sporazumijevanju. Zatim su se u skupinama po dvojica ili
trojica razilazili dok ih naposljetku nije ostalo tek nekoliko na ulici.

»Da sam osvetoljubiv ĉovjek, došao bih u veliku napast da vas sasijeĉem, ovoga ĉasa«, reĉe
im Brut. »Ali ne moţete tu stajati cijelu noć.«

Jedan se od njih naceri. »Klodije te ne će pustiti da se s ovim izvuĉeš, znaš. Sutra ujutro će
podivljati.«

»Moţda. Ako prije toga ne budem imao prigode govoriti s njim. Moţda ipak bude razuman.«

»Ti ga ne poznaješ, je li tako?« reĉe ĉovjek jetko.

Brut se poĉe opuštati. »Hoćeš li onda poći kući, ili ne ćeš? Prehladno je ovdje stajati.«

Ĉovjek pogleda posljednju dvojicu svojih drugova. »Mislim da hoću«, reĉe on. »Je li istina
ono što si rekao?«

»Koji dio?« odvrati Brut, pomislivši na svoje nepostojeće strijelce.

»Da si Cezarov prijatelj?«

»Mi smo kao braća«, reĉe Brut vedro.

»On je dobar za Rim. Neki od nas rado bismo ga vidjeli da se vrati. Obiteljski ljudi, u
najmanju ruku.«

»Galija ga ne će drţati zauvijek«, odgovori Brut.

Ĉovjek kimnu i s prijateljima krenu u mrak.

 36. POGLAVLJE
Brut je spavao na podu radionice ĉitav tjedan dana. Tijekom noći nakon neuspjela napada
pošao je do Klodijeve kuće u središtu grada, ali vidio je da je bolje zaštićena nego tvrĊava,
puna naoruţanih ljudi. Njegov osjećaj zabrinutosti samo se produbljivao kako su polagano
tekli dani. Bilo je kao da grad zadrţava dah.

Iako je Tabik poslušao njegov savjet i drţao obitelj dalje od radionice, Aleksandrija je
zahtijevala da ostane i svaki dan je postajala sve razdraţljivija zbog prisilna spavanja na
tvrdom podu. Sve je njezino bogatstvo bilo vezano uz nove prostorije, od zidova i krova do
zaliha plemenitih kovina i golemih vignjeva. Nije to htjela napustiti, a Brut se nije mogao
vratiti na sjever dok je osjećao da je ona u opasnosti.

Mladići koji su se s njima oduprli ubiraĉima nameta takoĊer su ostali. Tabik im je ponudio
plaću kao privremenim ĉuvarima, ali oni su odbili njegov novac. Oboţavali su srebrenog
generala koji je zatraţio njihovu pomoć, a Brut je zauzvrat provodio po nekoliko sati s njima
pouĉavajući ih kako da se sluţe maĉevima koje su nosili.

Gomile na ulicama razrjeĊivale su se oko podne kad je velik dio grada poĉivao radi jela. Tada
je Brut izlazio s jednim ili dvojicom mladića da nabavi hranu i informacije. Barem su uvijek
mogli pripremiti topao obrok na vignjevima, ali uobiĉajeno govorkanje na trţnicama kao da je
bilo zamrlo. U najboljem sluĉaju Brut je mogao tu i tamo pokupiti nepovezane ulomke, i
nedostajala mu je majka u gradu. Bez nje su mu bile nepoznate pojedinosti iz Senata, i Brut je
osjećao sve veću nemoć i sljepilo dok se svake noći sve više povlaĉio u se.

Iako se Pompej vratio u Rim, ĉinilo se da na ulicama nema reda, naroĉito poslije sumraka.
Više su se puta Brut i ostali probudili zbog prigušenih zvukova sukoba. S krova su mogli
vidjeti kako negdje u daljini gore vatre u labirintu uliĉica i prolaza. Naoruţane bande nisu više
pokušale napasti radionicu, i Brut je slutio da su njihovi gospodari upleteni u ozbiljniju borbu.

Sredinom drugoga tjedna trţnice su brujale od vijesti da su Klodijevi razbojnici napali kuću
govornika Cicerona i pokušavali ga zatoĉiti u njoj dok su podmetali poţar. Ĉovjek im je
pobjegao, ali nije bilo povike protiv Klodija, i to je Brutu bio još jedan znak da u gradu nema
više zakona. Njegove prepirke s Aleksandrijom postajale su sve ţuĉnije i naposljetku je
pristala da svi oni odu i budu na Julijevu imanju dok ne proĊe kriza. Rim je ubrzano postajao
noćnim bojištem a radionica nije bila vrijedna njihovih ţivota. Ali za nju koja je okusila
ropstvo radionica je bila simbol svega što je postigla, i Aleksandrija je gorko plakala kad ju je
morala prepustiti razbojniĉkim druţinama.

Slijedeći njezine upute, Brut je riskirao posjet Aleksandrijinoj kući da pokupi odjeću i vratio
se s Oktavijanovom majkom Atijom da bi se pridruţila onima koji su se tiskali u radionici ĉim
bi pao mrak.

Svaki dan je mladom generalu bio ispunjen tjeskobom dok je ĉekao pravi trenutak da
sprovede skupinu do Julijeva imanja. Da je bio sam, jednostavno bi se pridruţio Pompejevoj
legiji u vojarnama. Ali ovako mu se ĉinilo da svaki dan raste skupina ljudi koji od njega
oĉekuju da im pruţi utoĉište. Tabikova je sestra dovela muţa i djecu u sigurnost radionice i
spojila ih s tri Tabikove curice. Obitelji onih mladića povećale su još više njihov broj, i Brut
je oĉajavao na pomisao da mora provesti dvadeset sedmero ljudi kroz grad pun nasilja, ĉak i
po danu. Kad je Senat proglasio opće gašenje vatre i zabranu kretanja poslije sunĉeva zalaska,
Brut je zakljuĉio da više ne moţe ĉekati. Samo su se valjda poslušni graĊani pridrţavali toga
proglasa. Zabrana kretanja nije djelovala na skitniĉke bande, i te iste noći susjedna je
radionica planula uz tugaljivo vrištanje u mraku dok nije potpuno izgorjela.

Kad se turobni grad ujutro probudio, Brut je naoruţao svoju skupinu svime što je Tabik
mogao naći, od maĉeva i noţeva do jednostavnih ţeljeznih šipaka.

»Ovo će biti dobro vrijeme za prolaz ulicama, ali moţda ćete vidjeti stvari zbog kojih biste se
htjeli zaustaviti«, rekao im je. Znao je da od njega oĉekuju da ih spasi, i on se prisiljavao da
ostane veseo u išĉekivanju proboja.

»Bez obzira na ono što se bude zbivalo, mi se ne zaustavljamo, jeste li svi to razumjeli? Ako
budemo napadnuti, probijamo se s oruţjem i idemo dalje. Kad jednom proĊemo kroz gradska
vrata, imanje je tek nekoliko sati hoda daleko od grada. Ondje ćemo biti sigurni dok se stanje
ne smiri.«

Nosio je srebreni oklop iako je sad bio potamnjen od prašine i ĉaĊe. Oni su kimnuli redom
kako ih je pogledao.

»Nevolje će proći za nekoliko dana ili tjedana«, rekao je. »Vidio sam i gore stvari, vjerujte
mi.«

Mislio je na ono što mu je Julije pripovijedao o graĊanskom ratu izmeĊu Marija i Sule i
poţalio što njegov prijatelj nije s njim. Premda je bilo trenutaka kad ga je mrzio, malo je ljudi
bilo koje bi radije imao kraj sebe u nevolji. Samo bi mu Renije pruţio veće ohrabrenje.

»Jeste li svi spremni?« upitao ih je Brut. Duboko je udahnuo i otvorio vrata, provirivši na
ulicu.

Smeće i prljavština nagomilali su se na uliĉnim uglovima i podivljali psi upalih rebara lajali
su i grizli jedni druge boreći se za zalogaje. Zrak je mirisao po dimu i Brut je vidio skupinu
naoruţanih ljudi kako se klatare na jednom raskriţju kao da su gospodari grada.

»U redu. Sada brzo krenite i slijedite me«, rekao je glasom iz kojega se ĉula napetost.

Izišli su na ulicu i Brut je vidio kako se ona skupina miĉe i ukrućuje kad su ih primijetili.
Opsovao je ispod glasa. Jedna je curica poĉela plakati i Tabikova ju je sestra uzela u naruĉaj
stišavajući je dok su nastavljali hodati.

»Hoće li nas pustiti da proĊemo?« promrmlja Tabik Brutu preko ramena.

»Ne znam«, odgovori Brut promatrajući skupinu. Bilo ih je deset-dvanaest, svi crni od ĉaĊe
koja im se upila u koţu i kosu. Većini su oĉi bile crvene od noćnog rada i Brut je znao da će
ih napasti ĉim vide najmanju slabost.
Ljudi su trgnuli maĉeve i zakoraĉili preko otvorene ulice da im zaprijeĉe put. Brut je tiho
opsovao.

»Tabik? Ako ja padnem, nemoj se zaustavljeti. Aleksandrija poznaje imanje jednako dobro
kao ja. Oni je ne će odbiti.«

Dok je govorio, Brut je produţio korak isukavši gladius u jednom glatkom potezu. Osjetio je
bijes u sebi što takvi ljudi ugroţavaju nevinu ĉeljad u njegovu gradu. To je pogodilo njegova
najdublja uvjerenja i k tomu ga je poticao cvileţ djece iza njega.

Ljudi su se raštrkali kad je Brut pogodio u glavu prvoga te ramenom svalio truplo na zemlju i
ubio još dvojicu iako su oni već bili nagnuli u bijeg. Za tili ĉas svi ostali su bjeţali glavom bez
obzira, vrišteći od straha. Brut ih je pustio da umaknu i vratio se skupini koju su Tabik i
Aleksandrija upućivali dalje pokušavajući sprijeĉiti djecu da se ne osvrću na okrvavljena
tjelesa što ih je Brut ostavio iza sebe.

»Šakali«, rekao je kratko Brut kad im se pridruţio. Djeca su ga promatrala s uţasom i on

shvati da mu je oklop poprskan krvlju. Jedno od najmlaĊih poĉelo je jecati, pokazujući u
njega prstom.

»Samo naprijed prema vratima!« podviknuo je, odjednom ljut na sve njih. Njegovo je mjesto
uz rimsku legiju, a ne da ĉuva jato uplašenih curica. Pogledao je iza sebe i vidio da su se oni
ljudi opet skupili, zureći pomamno za njim. Nisu se micali u njegovu pravcu pa je Brut
hraknuo i s gaĊenjem pljunuo na ploĉnik.

Ulice su praktiĉki bile prazne kad su se primaknuli vratima. Koliko god je bilo moguće Brut
se drţao glavnih putova, ali ni tu nije bilo tragova normalna gradskog ţivota. Velika mesna
trţnica u vlasništvu Milona bila je pusta i bijedna, šibana vjetrom koji je podizao lišće i
prašinu oko njihovih nogu. Prolazili su kraj cijelog niza provaljenih radionica i kuća, i jedno
je dijete poĉelo vrištati kad je ugledalo sprţeno ljudsko tijelo na jednom ulazu. Aleksandrija je
dlanom pokrila djetetu oĉi dok nisu prošli, i Brut je vidio kako joj se ruke tresu.

»Eno vrata«, reĉe Tabik da ih osokoli, ali dok je govorio, skupina pijanih ljudi u smijehu se
pojavila iza ugla i zastala ugledavši Bruta. Poput one skupine prije njih, bili su uprljani
pepelom i ĉaĊom od poţara koje su podmetali. Njihove oĉi i zubi odudarali su od tamne koţe
dok su paniĉno vadili oruţje.

»Pustite nas da proĊemo«, zaurla Brut na njih, uplašivši djecu iza sebe.

Ljudi su se samo iskesili kad su ugledali njegovu odrpanu pratnju. Njihovo podrugivanje
naglo se prekinulo kad je Brut jurnuo meĊu njih, uzmahujući i sijekući kao mahnit. Njegov je
maĉ iskovao najveći španjolski majstor, i svaki njegov udarac prodirao je kroz odjeću i udove,
tako da su svuda oko njega tekli mlazovi krvi. Sam sebe nije ĉuo kako vrišti dok je osjećao
kako njihovi maĉevi klize po njegovu oklopu.

Jedan ga je teţak udarac prisilio da poklekne, i Brut je riknuo kao ţivotinja i ustao s
obnovljenom snagom, zabivši ĉovjeku maĉ u grudi odozdol. Oštrica je rasparala rebra upravo
kad je Brut zateturao od udarca sjekire. Bila je usmjerena u njegov vrat ali zasjekla je u
srebreni oklop i ostala ukliještena. Nije osjećao nikakav bol od rana i samo je mutno znao da
su kraj njega Tabik i njegovi momci. Prvi put se bio posvema izgubio u bitci i nije nimalo
pazio na obranu u ţudnji za ubijanjem. Bez oklopa ne bi bio preţivio, ali Tabikov se glas
napokon probio kroz njegovu pomamu i Brut je zastao da pogleda pokolj oko sebe.

Nijedan razbojnik nije ostao na ţivotu. Kamenje na putu bilo je pokriveno razbacanim
udovima i truplima, posvuda u tamnim lokvama koje su se širile.

»U redu, mladiću, gotovo je«, ĉuo je kako mu govori Tabik iz neizmjerne daljine. Osjetio je
kako mu prsti toga snaţnog ĉovjeka pipaju vrat gdje mu se usjekla sjekira i Brutov se mozak
poĉinjao bistriti. Krv je kapala iz njegova oklopa, a kad je pogledao niza se vidio je kako mu
ona polagano curi iz duboke rane na bedru. Kroz omaglicu stisnuo je ozljedu i zaĉudio se što
nema nikakvih bolova.

Brut je mahnuo maĉem prema vratima. Bili su tako blizu i nije mogao podnijeti pomisao da se
zaustave. Vidio je kako Aleksandrija trga suknju da mu poveţe nogu dok je dahtao kao pas,
ĉekajući da im kaţe da nastave hod.

»Ne usuĊujem se izvaditi ovu sjekiru dok ne vidim koliko si duboko zasjeĉen«, reĉe Tabik.
»Uhvati me rukom oko ramena, mladiću. Ja ću ti ponijeti maĉ.«

Brut kimnu, gutajući ljepljivu pljuvaĉku. »Nemojte stati«, rekao je slabašno, teturajući
naprijed s njima. Jedan ga je momak podupro ispod druge ruke i tako su skupa prošli ispod
luka gradskih vrata. Nije bilo straţara. Pod nogama su tada osjetili hrapavije kamenje, i sitan
snijeg je poĉinjao padati po tihoj skupini dok je povjetarac raznosio miris dima i krvi.

Klodije je duboko udahnuo ledeni zrak, ĉudeći se izgledu Foruma oko sebe. Sve je uloţio u
krajnji pokušaj da sruši Milona, i borba se vodila kroz srce grada da bi naposljetku stigla na
Forum.

Pod snjeţnim pahuljicama tri tisuće ljudi trsilo se u skupinama i parovima da jedni druge
ubiju. Nije tu bilo nikakve taktike ni manevara, svaki se ĉovjek borio sam u neprekidnom
strahu od ljudi oko sebe, jedva razlikujući prijatelja od neprijatelja. Ĉim bi koji Klodijev
ĉovjek pobjedniĉki kliknuo, netko bi ga probo s leĊa ili mu prerezao grkljan.

Snijeg je sve gušće padao, i Klodije je vidio kako se oko nogu njegovih tjelohranitelja skuplja
okrvavljena bljuzgavica dok se skupina Milonovih gladijatora pokušava probiti do njega. Bio
je prisiljen povući se do stubišta ispred nekog hrama. Pomišljao je da pobjegne unutra,
premda je znao da ne bi našao utoĉište ispred neprijatelja.

PobjeĊuju li njegovi ljudi? Nemoguće je bilo reći. Bilo je dosta dobro poĉelo kad je
Pompejevu legiju odmamio na istoĉni kraj grada da guši laţnu pobunu i gasi niz paleţa.
Milonovi su ljudi bili rasporeĊeni po cijelom gradu i Klodije je napao njegovu kuću, srušivši
kapiju. Njega nije bilo ondje i juriš je jenjao dok je Klodije tragao za njim, oĉajno ţeleći
pokrenuti stanje koje se zaustavilo na mrtvoj toĉki i moralo se okonĉati smrću jednoga ili
drugoga od njih.

Nije znao reći kad je njihov tihi rat prešao u otvoren sukob. Svaka ih je noć obojicu sve više
gurala naprijed, i odjednom se Klodije našao na Forumu da se bori za goli ţivot, dok se oko
njih posvuda kovitlao snijeg a senatska ih zgrada sve gledala s visine.
Klodije okrenu glavu kad su novi ljudi dojurili iz pokrajnje ulice. Odahnuo je videći da su
njegovi, pod vodstvom vrsna ĉasnika. Poput Milonovih gladijatora, nosili su oklope i probijali
se maĉevima kroz guţvu da bi stigli do njega.

Klodije se zatim osvrnu da bi ugledao tri protivnika što skaĉu na njega s pruţenim maĉevima.
Prvoga je oborio ţestokim udarcem maĉa, ali drugi mu je zabo bodeţ u prsi. Udahnuo je
osjećajući svaki palac oštrice, hladnije od snijega koji je tako lagano slijetao na njegovu koţu.
Klodije vidje kako se ĉovjek odmiĉe od njega, ali treći se napadaĉ progurao i Klodije je
tjeskobno urliknuo dok mu se noţ uzastopce zabijao u meso.

Pao je na koljena dok ga je napuštala njegova velika snaga, a onaj ga je ĉovjek još probadao
dok su Klodijevi ljudi mahnito dolazili puni bijesa i ţalosti. Napokon su stigli do njegova
napadaĉa, ali dok su ga komadali Klodije se blago svalio u okrvavljeni snijeg. Mogao je
vidjeti stepenice Senata dok je umirao, a iz daljine je mogao ĉuti rogove Pompejeve legije.

Milon se ogorĉeno borio povlaĉeći se pred legijom koja se stuštila na Forum. One koji su bili
prespori ili upleteni u vlastite borbe sasjekao je ratni stroj, i Milon se derao na svoje ljude da
bjeţe dok svi nisu izginuli. Vikao je od ushićenja kad je Klodije pao, ali sad je morao naći
sigurno mjesto gdje će se skloniti dok ponovno ne okupi snage. Ništa mu više nije stajalo na
putu ako samo preţivi nalet legije. Okliznuo se na snijegu dok je trĉao s ostalima koji su u
stotinama bjeţali kao štakori pred poplavom.

Mnogi su Klodijevi ljudi zarobljeni prije nego što su mogli umaknuti, pa su se sad i oni s
Milonovim pristašama dali u paniĉan bijeg dok je legija uništavala sve pred sobom. Forum se
ispraznio u svim pravcima, ulice su bile zakrĉene razbojniĉkim druţinama koje su mahnito
jurile zanemarivši neprijatelje kad su se suoĉile s većim strahom. Ranjeni su vrištali u trku, ali
oni na zemlji ostajali su sasjeĉeni na komade dok se val legionara kotrljao preko njih.

Za vrlo kratko vrijeme prostrana širina Foruma bila je prazna, ostali su samo satrveni likovi
mrtvaca koje je već pokrivala koprena finih pahuljica. Vjetar je hujao duţ hramova. Legijski
su se ĉasnici dogovarali izvikujući oštre zapovijedi svojim postrojbama. Kohorte su
rasporeĊene po cijelom gradu, i poĉelo je stizati sve više izvješća o neredima koji su se
proširili na Eskvilinsku dolinu. Pompej je bio s njima u punoj opremi. Ostavio je tisuću ljudi
da nadziru središte grada i poslao tri kohorte kroz sjeverne ulice da opet stupi na snagu
prekršena naredba o zabrani kretanja.

»Oĉistite ulice«, zapovjedio je. »Tjerajte ih u kuće sve dok ne budemo mogli drţati pod
nadzorom razbojnike.« Iza njega su novi poţari obasjavali sivo nebo a snijeg je i dalje padao.

Te je noći u gradu vrelo kao u grotlu. Klodijevo je tijelo odnijeto u Minervin hram i tisuće su
ljudi navalile u zgradu, pomahnitalih od tuge i gnjeva zbog smrti gospodara. Tamošnji su
legionari rastrgani i poţari su buknuli po cijelom gradu dok su Klodijevi sljedbenici lovili
Milona i njegove pristalice. Na ulicama su se vodile ţestoke borbe protiv Pompejevih ljudi, i
dvaput su legionari morali uzmaknuti kad su bili napadnuti sa svih strana gubeći se u labirintu
uliĉica. Neki su se zatekli zatvoreni u zgradama gdje su skupa s njima spaljeni. Drugi su
zarobljeni u većim skupinama podlegnuvši pred podivljalom ruljom. Legionarima nije
odgovarala borba u gradu. Klodijevi su ih ĉasnici mamili ţenskim kriĉanjem i onda se na njih
bacali, bodući ih bezumno dok ne bi popadali mrtvi ili bili prisiljeni pobjeći.
I sam Pompej morao je uzmaknuti prema zgradi Senata pritisnut masom naoruţanih ljudi. Na
kraju ih je razbio trećim jurišem štitova, ali njih je stalno bivalo sve više. Pomislio je da se
svaki ĉovjek u Rimu naoruţao i izišao na ulicu, mnoštvu se jednostavno nije mogao
oduprijeti. Odluĉio je povući se do senatskoga stubišta i posluţiti se tom graĊevinom za
prestrojavanje preostalih snaga, ali dok je uzmicao prema otvorenom prostoru Foruma, zinuo
je od uţasa videći tisuće upaljenih bakalja oko sjedišta Senata.

Razbili su bronĉana vrata i nosili Klodija iznad glava u dublju unutarnju tamu. Pompej je
vidio kako se okrvavljeno senatorovo tijelo trza i svija dok su ga jedni drugima dodavali uza
stepenice.

Forum je bio pun naoruţanih ljudi koji su vikali i urlali. Pompej je oklijevao. Nikada nije
bjeţao ni od ĉega u ţivotu, i ono ĉemu je svjedoĉio bio je kraj svega što je volio u Rimu, ali
znao je da će njegovi ljudi listom izginuti ako ih dovede na Forum. Ĉinilo se da se na trgu
okupilo pola grada.

U mraĉnoj senatskoj kući buknuli su plamenovi. Ljudi su kliĉući izišli na stubište pokriveno
snijegom i s bojnim urlikanjem mahali oštricama po zraku. Sivi dim pokuljao je kroz vrata i
Pompej je osjetio suze na licu, tople suze na hladnoj koţi.

»Pravac kazalište. Zborno mjesto kod moga kazališta!« viknuo je ljudima koji su ĉekali.

Uzmaknuli su pred nabujalim mnoštvom oko Kurije i Pompej se napokon okrenuo od

plamenova koji su se probijali kroz krov, urušavajući mramor s praskom koji je odjekivao
preko Foruma. Hvatala ga je gora muka od svega što je mogao zamisliti dok je gledao
usplesale figure na plamenoj pozadini. Samo je tama skrila njegove ljude i on je oćutio bolnu
nemoć što se mora povući iz srca svoga grada. Tek će zora donijeti završetak svega toga, to je
znao. Razbojnici su uništili vladavinu zakona i opijeni su svojom novom moći. Ali kada svane
jutro, bit će omamljeni i iscrpljeni, zapanjeni zbog onoga što su uĉinili. Tada će on zavesti
red, ispisujući ga ţeljezom i krvlju.

Slabašno jutarnje svjetlo probijalo se kroz visoke prozore Pompejeva kazališta, obasjavajući
zbijene redove ljudi koje je sazvao sa svih strana grada. Pompej je bio razaslao centurije da
dovedu ne samo senatore nego takoĊer magistrate, edile, kvestore, pretore i sve druge
predstavnike vlasti u Rimu. Više od tisuću ljudi sjedilo je u krugovima oko središnje
pozornice i gledalo dolje u Pompeja, svi smrknuti od straha i iscrpljenosti. Nekoliko je lica
nedostajalo meĊu njima nakon nereda, i nijedan nije podcjenjivao ozbiljnost svoga poloţaja.

Pompej se nakašljao i kratko se protrljao po najeţenoj koţi na golim rukama. Kazalište nije
bilo zagrijano i mogao je vidjeti kako se ledi njihov dah u zraku dok su ga gledali u tišini.

»Prošle sam noći izbliţega nego ikada vidio svršetak Rima«, poĉeo je.

Sjedili su nepomiĉno kao kipovi da ga ĉuju i Pompej je vidio odluĉnost na njihovim licima.
Svi su sitni sporovi bili zaboravljeni u suoĉenju s dogaĊajima prethodne noći, i on je znao da
će mu dopustiti sve da uspostavi mir u gradu prije nego što padne iduća noć.

»Ĉuli ste da je Klodije poginuo u borbi, tijelo mu je spaljeno u Kuriji koja je sama pretvorena
u pepeo. Velik je dio grada uništila vatra, a trupla su zakrĉila sve ulice i slivnike. Grad je u
kaosu, bez hrane i vode u mnogim ĉetvrtima. Do noći većina će puĉanstva biti gladna i nasilje
bi moglo iznova poĉeti.«

Zastao je, ali tišina je bila savršena.

»Moji su vojnici u zoru zarobili senatora Milona dok je pokušavao pobjeći iz grada.
Namjeravam iskoristiti danje svjetlo da potraţim ostale iz njihova zapovjednog lanca, ali
suĊenje bi dalo povoda njihovim pristašama da se ponovno okupe i naoruţaju. Ne ţelim im
pruţiti još jednu priliku, gospodo.« Zastao je da duboko udahne. »Sazvao sam vas ovamo da
mi izglasate diktatorska ovlaštenja. Ako ostanem sputan zakonima, ne mogu odgovarati za
mir u gradu noćas ili bilo koje druge noći. Zahtijevam da ustajanjem potvrdite moje
imenovanje.«

Tisuću je ĉlanova vladajućeg staleţa ustalo gotovo kao jedan. Neki su skoĉili na noge brţe
nego drugi, ali na kraju je Pompej kimnuo sa silnim zadovoljstvom i mahnuo im da ponovno
sjednu.

»Stojim pred vama kao diktator. Sada proglašavam prijeki sud u cijelom Rimu. Zabrana
kretanja stupat će na snagu svake veĉeri poslije sunĉeva zalaska, i tko se zatekne na ulici bit
će na licu mjesta smaknut. Moja će legija istrijebiti voĊe i ljudi će pod mukama odavati
imeana kljuĉnih ljudi što zapovijedaju uliĉnim bandama. Proglašavam ovu zgradu da bude
sjedištem vlade dok se ne obnovi zgrada Senata. Hrana će se dijeliti s Foruma te od sjevernih i
juţnih gradskih vrata svakog jutra dok ne proĊe izvanredno stanje.«

Bacio je pogled preko redova svojih ljudi i škrto se nasmiješio. Sada će poĉeti malo boljeti.

»Svatko od vas priloţit će stotinu tisuća sestercija ili desetinu svoga bogatstva, ako je ono
veće. Senatska je riznica opljaĉkana, a nama su potrebna sredstva ako hoćemo opet podignuti
grad na noge. Novac će vam se vratiti kad se blagajna opet napuni, ali do tada to je nuţna
mjera.«

Prva nemirna gunĊanja prosula su se naokolo odjekujući dvoranom, ali takvi su bili u
neznatnoj manjini. Ostali su bili primorani zabrinuto shvatiti krhkost svega što su mislili da je
ĉvrsto, ali nisu se kolebali platiti za svoju sigurnost. Pompeju je bilo ţao što Kras nije tu.
Starca bi zgromio golemom svotom. Slanje pisma s molbom ne će imati snagu osobnog
zahtjeva, ali tu nije bilo pomoći.

Pompej nastavi nakon kraćeg zagledanja u bilješke.

»Pozvat ću jednu legiju iz Grĉke, ali do njihova dolaska potreban mi je svaki ĉovjek koji se
umije sluţiti maĉem. Oni meĊu vama koji imaju ĉuvare neka ostave njihov broj kod pisara pri
odlasku. Moram znati koliko ima ljudi kojima moţemo povjeriti oruţje u sluĉaju novih
nereda. Moja je legija pretrpjela teške gubitke prošle noći i te ljude treba hitno nadomjestiti
ako hoćemo suzbiti rulju prije nego što opet ojaĉa. Posmicat ću Milonove i Klodijeve pristaše
bez sudovanja ili javnog proglasa.«

»Noćas će biti najteţe, gospodo. Ako kroz to uspješno proĊemo, mir će se polako uspostaviti.
Naposljetku ću razrezati porez svim graĊanima u rimskim zemljama da bi se obnovio
porušeni grad.«
I dalje je vidio nijemi strah na mnogim licima ispred sebe, ali neki su pokazivali prve
proplamsaje nade nakon njegovih rijeĉi. Pozvao ih je na raspravu i mnogi su ustali da se
raspituju o pojedinostima nove uprave. Pompej se opuštao kroĉeći svojim putem kroz pitanja.
Već je izraz zapanjenosti išĉezavao s njihovih lica dok su se vraćali u koloteĉinu senatskih
poslova. To je u njemu budilo nadu za sve njih.

37. POGLAVLJE
Brut se spustio na panj staroga hrasta što ga je nekoć posjekao s Tubrukom, poloţivši štap
kraj sebe. U zelenoj šumi bilo je lako sjetiti se starog gladijatora i smiješka kojim ga je
pozdravljao pri svakom dolasku doma.

Trznuo se dok je ispruţao nogu i poĉešao se po crvenkastoj crti što se pruţala malo iznad
koljena pa gotovo do prepona. Sliĉni tragovi šavova na kljuĉnoj kosti pokazivali su koliko je
bio blizu smrti u svojoj mahnitosti. Obje su se rane bile upalile i on se nije sjećao prvih
tjedana na imanju. Klodija je rekla da je imao sreće što nije ostao bez noge, ali rana se
naposljetku zatvorila iako su ga šavovi uţasno svrbjeli. Vratile su mu se nejasne slike pranja
vlaţnim krpama i on se namrštio od neugodnosti. Julija je izrasla u mladu ţenu s dobrim
dijelom majĉine ljepote. Pomislio je kako ju je Aleksandrija morala odvesti u stranu da joj
kaţe kako će se ona o njemu brinuti. Istina je da su isprva rijetki dani prolazili a da mu se
Julija ne bi pribliţila, a kad bi je vidio, njezine su oĉi sijevale kao nekada Kornelijine kad se
ljutila. Poslije toga samo je Aleksandrija otirala znoj s njegove koţe i prala gnoj iz rana.

Brut se ţalosno nasmiješi. Aleksandrija je s njim postupala kao da je bolestan konj i trljala ga
s grubom ravnodušnosti od koje se sav ţario. Osjetio je olakšanje kad je napokon bio
dovoljno jak da siĊe dolje u kupaonicu i sam se opere. Da je imalo dulje ostao u krevetu, ona
bi mu svojim pranjem koţu oderala.

U šumi je bilo spokojno. Jedna je ptica pjevala u obliţnjoj krošnji, a niz vijugavu stazu mogao
je u duhu vidjeti dva djeĉaka kako se utrkuju kroz šipraţje na putu odrastanja do zrelosti.
Prijateljstvo je tada bilo jednostavno, nešto što su on i Julije smatrali prirodnom stvari. Brut se
sjetio kako su pritisnuli skupa okrvavljene dlanove kao da se ĉitav ţivot mogao svesti na
jednostavne zavjete i ĉine. Bilo mu je ĉudno osvrnuti se natrag na te dane kad se u
meĊuvremenu toliko toga zbilo. Bilo je trenutaka kad se ponosio onim što je postao i drugih
kad bi sve dao da se vrati u djeĉaštvo sa svim otvorenim mogućnostima. Bilo je toliko mnogo
stvari koje bi promijenio kad bi mogao.

Bili su besmrtni djeĉaci tijekom onih dugih ljeta. Znali su da će Tubruk uvijek biti ondje da ih
zaštiti, i budućnost je bila tek prilika da nastave prijateljevati u novim godinama i drugim
zemljama. Nikada ništa ne će stati izmeĊu njih, makar se i sam Rim urušio.

Izvadivši noţ iz pojasa, Brut je zavukao njegov vršak ispod prvog šava i prerezao konac. S
velikom je pomnjom vukao prekinuti kraj kroz koţu, ponavljajući to sve do posljednjeg ĉvora.
Bio je šutke usredotoĉen, iako se sav oznojio kad je napokon završio i bacio ljepljivu nit u
grmlje. Tanak curak krvi probijao se izmeĊu sitnih dlaĉica na njegovu bedru i on ga je palcem
razmazivao u mrlju.
Ustao je polako osjećajući vrtoglavicu i slabost. Odluĉio je ne dirati zasada u šavove na vratu,
iako su ga i oni strašno svrbjeli.

»Mislila sam da ću te ovdje naći«, reĉe Julija.

On se okrenu i nasmiješi se zbog njezina nespretna drţanja. Pitao se koliko ga je dugo

promatrala. Koliko joj je godina? Šesnaest? Dugonoga i lijepa. Aleksandriji ne bi bilo drago
ĉuti da su se razgovali nasamo u šumi, pa je odluĉio da joj to ne kaţe.

»Htio sam pokušati da malo hodam. Noga mi je sve jaĉa, iako će proći dosta vremena prije
nego što se mognem u nju pouzdati«, reĉe on.

»Kad ozdravi, ti ćeš se vratiti mojem ocu«, reĉe ona.

To nije bilo pitanje, ali on je ipak kimnuo. »Da, u najboljem sluĉaju za nekoliko tjedana. Grad
je priliĉno miran otkad je Pompej postao diktatorom. Tada ćemo vas svi ostaviti na miru. Ovo
staro prebivalište ponovno će biti spokojno.«

»Meni ne smeta«, rekla je ţurno. »Meni je drago što ovdje imamo naroda, ĉak i djece.«

Razmijenili su poglede razumijevanja i Brut se nasmijao. Unatoĉ stalnim naporima Tabika i

njegove sestre, djeca su već nakon prvih nekoliko dana trĉkarala posvuda naokolo, zaneseni
šumom i rijekom. Klodija je jedno od njih triput spašavala od utapanja u dubokoj lokvi.
Ĉudno je bilo kako se mladeţ tako brzo oporavila od uţasa koji su ih pratili na putovanju iz
grada. Brut je pretpostavljao da se ne će sjećati kako su vidjeli mrtve ljude kad se jednom
budu osvrtali na tu iznimnu godinu svog ţivota, ili ako se sjete, to ne će niti ništa u usporedbi
s prvim jahanjem na konju oko dvorišta, s Tabikom koji ih pridrţava u sedlu. Djeca su ĉudna
stvorenja.

Julija je naslijedila dio draţesti svoje majke, to je mogao vidjeti. Kosa joj je bila dugaĉka i
svezana trakom na zatiljku. Ĉinilo se da je usredotoĉena na njegovo lice s posebnom
znatiţeljom kad bi progovorio, kao da je svaka rijeĉ bila dragocjena. Pitao se kakvo je bilo
njezino djetinjstvo dok je odrastala na imanju. On je uvijek imao Julija, ali osim odgojitelja i
Klodije, Julijeva je kći morala biti priliĉno osamljena.

»Priĉaj mi o mojem ocu«, reĉe ona prilazeći bliţe.

Brut osjeti poĉetak bola u nozi, i prije nego što su mu se zgrĉili mišići, dohvatio je štap i opet
se spustio na panj. Zavirio je u zakutke uspomena i nasmiješio se.

»Nas smo se dvojica znala penjati na ovo stablo kad smo bili mladi«, reĉe on. »Julije je bio
uvjeren da se moţe na sve popeti i znao je provoditi ĉitave sate na niţim granama
pokušavajući uzverati se naviše. Ako bih ja bio s njim, stao bi nogom u moje isprepletene
ruke da se podigne, ali ĉak i tada bi sljedeća grana bila predaleko da bi je dosegnuo bez
zaskoka. Znao je da će pasti naglavce ako je promaši, moţda potegnuvši i mene za sobom.«
Prasnuo je u smijeh kad su mu navrla sjećanja.

Julija je sjela kraj njega na najdalji rub široka panja. I odatle je on mogao osjetiti miris
cvjetnog ulja kojim se namazala poslije kupanja. Nije znao koji je cvijet, ali miris ga je
podsjetio na ljeto. Duboko je disao i samo na trenutak dopustio je mašti da se poigra slikom
na kojoj ljubi njezinu hladnu koţu na vratu.

»Je li pao?« reĉe ona.

Brut otpuhnu. »Dva puta. Drugi put je i mene povukao pa sam uganuo ruku. On je imao
veliku modricu na licu kao da ga je tko pljusnuo, ali ipak smo se opet popeli na stablo i on je
dosegnuo najvišu granu.« Brut uzdahnu u sebi. »Mislim da se nikada više nije penjao na stari
hrast. Za njega tu nije bilo više posla.«

»Voljela bih da sam te tada poznavala«, promrmlja ona, a on je pogleda i odmahnu glavom.

»Ne, ne bi voljela. Bili smo teţak par, tvoj otac i ja. Pravo je ĉudo što smo uopće preţivjeli.«

»On je sretan što ima tebe za prijatelja«, reĉe ona i lagano porumenje.

Brut iznenada pomisli kako bi Aleksandrija gledala na taj prizor kad bi zalutala u šumu.
Djevojka mu je bila previše privlaĉna da bi se upuštao u igru odvaţna mlada vojnika koji se
vratio iz rata. Za koji ĉas zamolio bi je da ga podupre na povratku kući i usput bi joj ukrao
koji poljubac. Miris cvijeća ispunjavao mu je pluća i on je brzo ukrotio svoje jogunaste misli.

»Mislim da se moram vratiti, Julija. I tebi mora biti hladno.«

Potpuno nesvjesno njegov pogled bez suzdrţavanja prijeĊe preko njezina vrata i nabujalih
grudi. Znao je da je ona to vidjela i bio je ljut na sebe. Bacio je pogled u stranu prema šumi i
ustao.

»Vraćaš li se kući?« reĉe on. »Uskoro će se smraĉiti.«

»Tvoja noga opet krvari«, reĉe ona. »Bilo je prerano izvaditi konce.«

»Nije. Vidio sam dovoljno rana da mogu prosuditi. Odsada ću svaki dan hodati ili jahati da
povratim snagu.«

»Ja ću ti praviti društvo ako me ţeliš«, reĉe ona. Oĉi su joj bile krupne i crne, a on se
nakašljao da prikrije oklijevanje.

»Ne bih rekao da bi lijepa djevojka trebala…« Oh, divno. Zamucao je i umuknuo. »Sam ću se
snaći, hvala ti.« Hodao je ukoĉeno niz stazu kroz šumu prema kući, proklinjući nijemo sam
sebe najjaĉe što je mogao.

Pod hladnim zvijezdama Brut je vodio svoju kobilu preko dvorišta prema konjušnicama,
pomalo zadihan poslije jahanja. Pomislio je na Aleksandriju koja je spavala u sobi i namrštio
se. Ništa nije bilo jednostavno kako bi on ţelio da bude, naroĉito sa ţenama u njegovu ţivotu.
Da mu je do prepirke i napete šutnje, već bi se bio oţenio. Zlobno se nasmiješio na tu misao i
pogledao gore u mjesec, uţivajući u tišini. Oboje su patili tijekom dugih, praznih tjedana na
imanju, nemajući ništa drugo raditi nego lijeĉiti rane i zaboravljati ruţnoću nereda u Rimu.
Bilo je trenutaka kad bi poţelio galopirati, ili boriti se, ili odvesti je poslije podne u krevet.
Tada je bio bijesan zbog rane. Njihovo je voĊenje ljubavi bilo ograniĉeno zbog njegove
nesposobnosti da klekne, a on je mrzio biti slab.
Pomišljao je kako je voli, na svoj naĉin, ali bilo je previše dana kad bi se grizli ni zbog ĉega
dok se oboje ne bi natmurilo i uvrijedilo. Mrzio je dugaĉke šutnje više nego išta drugo.
Katkada se pitao ima li zapravo meĊu njima ljubavi kad se on nalazi u drugoj zemlji.

Konjušnica je bila topla, usprkos studeni noćnog zraka i ledenim zvijezdama. Mjeseĉina je
prodirala kroz visok prozor, omatajući blijedim sjajem hrastove pregradke. Bilo je to mirno
mjesto gdje su mu tek tamni obrisi konja ĉinili društvo.

Još se znojio od naporna jahanja i namrštio se pomislivši koliko je nisko pao glede tjelesne
snage tijekom bolesti. Tek dvije-tri milje po okolici dovele su ga na rub posvemašnje
iscrpljenosti.

Iza njega je zapucketala slama dok je timario kobilu i on se naĉas sledio, pitajući se tko je još
budan u to doba. Okrenuo se nespretno i ugledao Juliju naslonjenu na stup, blijeda lica pri
slaboj svjetlosti.

»Jesi li ovaj put otišao daleko?« promrmljala je. Izgledala je kao da je došla iz kreveta, kosa
joj je slobodno padala po ramenima. Bila je omotana mekanom plahtom i on je vidio kako je
tijesno pripijena uz njezine grudi pitajući se moţe li ona vidjeti kamo su usmjerene njegove
oĉi.

»Noćas tek nekoliko milja. Prehladno je za ovu staricu«, reĉe on. Kobila je tiho frktala i
gurkala ga da nastavio pokrete ĉetkom.

»Ali ti ćeš uskoro otići. Ĉula sam kako Tabik o tome govori. Pompej je potukao razbojniĉke
druţine.«

Mogao je ĉuti napetost u njezinu glasu gdje je nije bilo prije. Je li to bilo zbog topline u
konjušnici, ili zbog mirisa koţe i slame, ili jednostavno zbog njezine blizine, ali on je
odjednom osjetio tjelesnu uzbuĊenost i bio je zahvalan polutami što ga skriva od njezina
pogleda. Bez rijeĉi se okrenuo prema kobili i poĉeo joj timariti bokove dugaĉkim zamasima.

»Mene je otac obećao njemu. Je li ti rekao?« kazala je iznenada, jedva protiskujući rijeĉi.

Brut prestade ĉetkati i pogleda je. »Nije mi to rekao.«

»Klodija kaţe da bi mi to trebalo biti drago. Nije bio ĉak ni konzul kad su se dogovorili o
mojoj udaji, ali sada ću biti ţena diktatora.«

»To će te odvesti odavde«, reĉe Brut tiho.

»Kamo? Da me svakog dana liĉe robovi i da ne smijem jahati? Vidjela sam senatorske ţene.
Jato vrana u lijepim haljinama. I svake ću noći imati starca da me pritiskuje. Moj otac je
okrutan.«

»On zna biti takav, da«, odgovori Brut. Bilo bi mu drago govoriti joj o tegobama siromaštva
koje je vidio u gradu. Ona nikada ne će upoznati glad ni strah bude li Pompejeva ţena. Julije
je naĉinio hladan izbor za svoju kćer, ali bilo je mnogo gorih ţivota i njega je osobno zapala
Galija. Brut je smjesta vidio kako će taj brak povezati njihove kuće i moţda Juliju Cezaru dati
nasljednika. Koliko god mu se sviĊala djevojka, shvaćao je kako mora biti zaklonjena da ne
upozna stvaran svijet.

»Kad ideš k njemu?« upita on.

Ona srdito odmahnu glavom. »Već bih bila pošla da mi otac nije izvan grada. To je samo
pitanje ljubaznosti izmeĊu njih dvojice. Nagodba je već sklopljena i Pompejev je glasnik je
došao s mnogo lijepih rijeĉi i darova. Dovoljno zlata i srebra da se ugušim. Trebao si vidjeti
robovsku cijenu koju su poslali.«

Prišla mu je bliţe i on je opet mogao osjetiti miris tamna cvijeća. Kad je pruţila ruke prema
njemu, on ju je uhvatio za zapešća ispustivši ĉetku na slamu.

»Što zapravo misliš sada?« promrmljao je promuklim glasom. Ništa od toga nije izgledalo
stvarno, a on je ĉak i u polutami mogao vidjeti blijede crte njezina vrata.

»Mislim da mu ne ću otići kao djevica«, prošapta ona, nagnuvši se toliko da su joj usne
dodirnule njegovo grlo. Mogao je osjetiti toplinu njezina daha i ništa drugo nije više bilo
vaţno.

»Ne«, rekao je napokon, »ne ćeš.«

Oslobodivši joj zapešća, privatio je rubove plahte kojom se omotala i njeţno je rastvorio,
obnaţivši je do pasa. Dojke su joj bile blijede i savršene u tami, bradavice tvrde. Ĉuo je kako
joj se ubrzava dah dok joj je prolazio rukom niz leĊa, osjećajući kako podrhtava.

Tada ju je poljubio, dok su se njezina usta otvarala da ga zapljusnu vrućinom. Bez rijeĉi ju je
podignuo u naruĉaj i odnio do hrpe slame i onje je poloţio. Njegove su rane bile daleka bol
koju je jedva mogao osjetiti dok je sa sebe svlaĉio odjeću. Dah mu je bio opor u grlu, ali
prisilio se na spore kretnje dok se naginjao nada nju, i tada su se njezina usta ponovno otvorila
s prigušenim krikom.

Skupina ljudi koji su se sastali u dvorištu da se vrate u Rim neprepoznatljivo se razlikovala od

uprljanih i ustrašenih bjegunaca koji su pokucali na vrata prije dva mjeseca. Klodija je rekla
djeci da je mogu posjetiti kad god poţele, i dvoje-troje njih morali su silom otrgnuti od nje
posljednjeg jutra. Stara je dadilja oboţavala brinuti se o mališanima i bilo je suza s obiju
strana.

Tabik se grizao zbog svakog dana provedena daleko od grada i jedva je imao strpljenja
razmijeniti pozdrave kad je napokon došao dan rastanka. Jedini je on od cijele skupine u
nekoliko navrata išao u grad ĉim je vidio da su gradske zidine opet zaposjeli vojnici iz
Pompejeve legije. Radionica je nadţivjela poţare u ĉetvrti. Iako je bila opljaĉkana, veliki je
viganj kao srce njihova posla prošao neokrznut. Tabik je već planirao nova vrata i brave da
zamijeni što je bilo razbijeno, i njegova su izvješća o uspostavljenom miru privela svršetku
njihov boravak na imanju. Pompej je bio nemilosrdan u istrjebljivanju voĊa meĊu
bezakonicima, i grad je barem po danu opet poĉinjao sliĉiti na sebe. Širile su se glasine da je
Kras poslao golemu svotu Senatu, i stotine su tesara bile zaposlene u obnovi grada. Proći će
još neko vrijeme prije nego što graĊani pomisle na raskoš kao što je nakit, ali Tabik će ih
spremno doĉekati. Malen dio njegova rada bio je dar gradu, ali to je mnogo znaĉilo.
Skupljanje razbacana alata oznaĉilo je prvi korak prema zaboravljanju nemira i svih uţasa.
Brut je dolazio u napast da malo dulje odmara nogu, ali Aleksandrija je bivala sve hladnija
prema njemu prethodnih dana. Nije mislio da ona zna što se dogodilo u konjušnici, ali bilo je
trenutaka kad bi je zatekao kako ga poprijeko gleda, kao da se pitala tko je on. Ne znajući ni
sam kako, bio je siguran da bi to bilo posljednji put što je vidi ako ostane na imanju.

Proljeće je došlo ranije na imanje i drveće je u šumi već poĉinjalo cvasti. Julije ga bez sumnje
nestrpljivo ĉeka na sjeveru, i Brut je preko volje bio svjestan kako mu je došlo vrijeme da
krene na put. Vratit će se u grubo društvo svojih legionara, iako ga misao na to nije
ispunjavala oduševljenjem kao prije. Postavio je drveni blok koji mu je bio potreban pri
uzjahivanju, pogledao kriomice po otvorenom dvorištu i prikupio uzdu. Julija nije bila ondje i
on je na sebi osjetio Aleksandrijine oĉi dok je za njom tragao.

Kućni rob je širom otvorio tešku kapiju tako da su mogli vidjeti put što vodi do glavne ceste
prema gradu.

»Evo i tebe!« reĉe Klodija. »Pomislila sam da ne ćeš biti na njihovu odlasku.«

Julija je došla iz kuće i zaredala od jednoga do drugoga da se pozdravi i primi njihovu

zahvalnost kao gospodarica kuće. Brut je pomno gledao dok su ona i Aleksandrija
razmjenjivale nekoliko rijeĉi, ali obje su se ţene smiješile i nije mogao primijetiti nikakve
napetosti izmeĊu njih. Opustio se lagano kad je Julija prišla k njemu i prirodno se drţala dok
se naginjala naprijed da ga poljubi na rastanku. Osjetio je kako je njezin jezik naĉas palucnuo
da mu dodirne usne i ukoĉio se od zbunjenosti. Njezina su usta imala okus meda.

»Vrati se«, šapnula je dok se on bacao u sedlo, ne usuĊujući se pogledati Aleksandriju.

Mogao je osjetiti njezine oĉi kako mu probadaju zatiljak i znao je da mu obrazi gore dok se
nastojao praviti kao da se ništa nije dogodilo.

Djeca su vikala i mahala u zboru kad su zapoĉeli putovanje prema gradu. Klodija je za sve
pripremila kuhana mesa u papru i dvoje-troje njih već je guralo masne prste u platnene torbe.
Brut baci posljednji pogled na imanje koje je poznavao od djetinjstva i zauvijek zadrţao u
pamćenju. Kad se sve drugo u njegovu ţivotu moglo izobliĉiti do neprepoznatljivosti, neke su
stvari trajale postojano i pruţale mu mir.

38. POGLAVLJE
Baklje su treperile na zlatnoj arvernskoj kruni kad ju je svećenik podignuo prema ratnicima. U
drugoj je ruci drţao zlatnu ogrlicu koja je blistala i svijala se dok ju je vrtio oko prstiju.

Svećenik je premazivao svoje tijelo krvlju i zemljom u dugaĉkim zamasima sve dok nije po
izgledu postao dijelom sjena u hramu. Prsi su mu bile gole a sijeda brada glinom razdijeljena
u dugaĉke bijele šiljke koji su podrhtavali dok je govorio.

»Stari kralj je umro, Arvernjani. Njegovo će se tijelo spaliti, iako će njegovo ime i djela trajati
i dalje u našim ustima kroz sve naše godine. On je bio ĉovjek, Arvernjani. Njegova su se
goveda brojila u tisućama i njegova je ruka s maĉem bila jaka do kraja. Široko je sijao svoje
sjeme da mu dovede sinove na svijet, i njegove ţene ĉupaju kose od ţalosti. Nikada ga više ne
ćemo vidjeti.«

Svećenik je promatrao pleme koje se tiskalo u hramu. Bila mu je to gorka veĉer. Dvadeset je
godina bio kraljev prijatelj i savjetnik i dijelio je njegove strahove za budućnost kad su mu
starost i slabost poĉinjale oduzimati dah. Tko od njegovih sinova ima snage voditi pleme kroz
tako teška vremena? NajmlaĊi, Brig, tek je djeĉak, a najstariji je razmetljivi hvalisavac,
preslab gdje bi kralj morao biti jak. Ne, Madok ne će biti kralj.

Svećenik pogleda u oĉi Cingeta koji je stajao na crnom mramoru skupa s braćom. Taj je
dovoljno hrabar ratnik da ih vodi, ali njegova je nagla ćud već poznata meĊu Arvernjanima.
Ubio je tri ĉovjeka u dvobojima prije nego što je dorastao do muţevne dobi, i stari bi svećenik
dao sve na svijetu za još nekoliko godina da vidi što će od njega postati.

Valjalo je izgovoriti rijeĉi, iako je svećenik osjetio hladnoću u srcu dok je uzimao dah.

»Koji će od vas uzeti krunu iz moje ruke? Koji je od vas zasluţio pravo da vodi Arvernjane?«

Tri su brata razmijenila poglede i Brig se nasmiješio odmahnuvši glavom.

»To nije za mene«, rekao je i ustuknuo korak natrag.

Cingeto i Madok svrnuli su jedan na drugoga plave oĉi i tišina je postala teško podnošljiva.

»Ja sam najstariji sin«, rekao je napokon Madok dok su mu se obrazi poĉinjali crvenjeti od
gnjeva.

»Da, ali ti nisi ĉovjek koji nam je sada potreban«, promrmlja Cingeto tiho. »Tko god preuzeo
krunu mora se pripremiti za rat ili će se naše pleme zatrti.«

Madok se naceri. Bio je viši od brata i ĉesto je svojom visinom prijetio, pa se nadvio iznad
Cingeta.

»Zar ti vidiš vojske u našoj zemlji? Pokaţi mi gdje su. Upri mi prstom u njih.« Popljuvao je
rijeĉima brata, ali Cingeto je sve to već prije ĉuo.

»Vojske dolaze. Otišle su na sjever, ali vratit će se uskoro u srce naše zemlje. Upoznao sam
njihova voĊu i on nam ne će dopustiti da proţivimo svoj ţivot. Njegovi su poreznici već
opljaĉkali Senonce i tisuće ih prodali u roblje. Oni ih nisu mogli zaustaviti i sada njihove ţene
plaĉu na poljima. Moramo se spremiti za boj, brate. A ti nisi ĉovjek koji to moţe uĉiniti.«

Madok mu se naceri. »To su bili samo Senonci, brate. Arvernjani su ljudi. Ako doĊu da nas
uznemiruju, zgazit ćemo ih.«

»Zar ne vidiš nimalo dalje?« prosikta Cingeto. »Ti si slijep, kao što su Senonci bili slijepi. Ja
ću Arvernjane pretvoriti u baklju usred mraka koja će okupiti ostala plemena. Vodit ću ih
protiv tih Rimljana dok ne budu pometeni iz Galije. Ne moţemo više opstati sami.«

Cingeto pljusnu rukom Madoka po ustima i prisili ga da uzmakne korak natrag.

»Ne ţelim gledati kako uništavaš moj narod. Ako mi ne popustiš, osvojit ću krunu u vatrenoj
kušnji.«

Madok prijeĊe jezikom po usnama i okusi krv. Njegove se oĉi zastakliše.

»Kako hoćeš, mlaĊi brate. Gledaju nas vatra i bogovi… To je u redu.«

Obojica pogledaše svećenika i on kimnu.

»Donesite šipke. Odluĉit će vatra.«

Molio se da bogovi pravom ĉovjeku dadu hrabrosti da vodi Arvernjane kroz dane mraka koji
nadolaze.

Julije je dahtao vodeći konja preko visokoga prijevoja. Zrak je bio rjeĊi, i premda je proljeće
bilo stiglo u doline, na vrhovima je zrak rezao pluća i najspremnijima meĊu njima. Julije
pogleda Bruta koji je hramao daleko dolje ispod centurije. Izgubio je mnogo snage dok su mu
zacjeljivale rane, i bilo je trenutaka kad je Julije pomišljao da ga ostavi dok se potpuno ne
oporavi. Ali on je tvrdoglavo slijedio njihov trag, jašući kad god bi naišao na ravan komad
puta.

Kad je tek bio opazio prašna konjanika kako stiţe u Arimin, Julije se poveselio da ĉuje
posljednje novosti iz grada. Hladna formalnost izvješća koje je dobio ispunila ga je zbrkanim
osjećajima. Poţelio je prodrmati ĉovjeka koji je hramljući ušao u kuću i tako suzdrţljivo
govorio o svojim doţivljajima. Preplavila ga je stara srdţba dok je slušao, iako joj nije davao
maha. Servilija je bila otišla i njega je ĉekala duţnost da premosti jaz izmeĊu njih.

Julije se mogao sjetiti bezbroj puta kad se znao posluţiti s nekoliko rijeĉi ili pohvalom, ili
samo kimanjem da osokoli ljude oko sebe. Osjetio je samo tugu kad je shvatio da su i njegovu
najstarijem prijatelju potrebne iste neškodljive laţi. Jedna je stvar bila potapšati vojnika po
leĊima i vidjeti ga kako se bodrije uspravlja. Sasvim je drukĉije bilo odreći se iskrenosti u
svojem najstarijem prijateljstvu, i Julije se još nije mogao odluĉiti kako da postupi. Poslije
prvotnog izvješća, jedva su od zgode do zgode razmijenili pokoju rijeĉ.

Julijeve su se misli okrenule prema Regulu koji je kraj njega s teškom mukom koraĉao kroz
snijeg. Bio je jedan od onih koji su tvorili jezgru legije. Neki su se ljudi u višem rimskom
staleţu gotovo pretvorili u ţivotinje, ali pojedinci poput Regula nikada nisu gubili posljednje
ostatke ĉovjeĉnosti. Mogli su iskazivati ljubaznost prema ţeni ili djetetu i zatim poći u bitku
ţrtvujući ţivot za nešto više od sebe. Bilo je senatora koji su u njima vidjeli samo strojeve za
ubijanje, nikada ljude poput sebe koji mogu razumjeti što znaĉi Rim. Legionari su uvijek
glasovali na izborima kad su to mogli. Pisali su kući i psovali i pišali po snijegu kao svi ostali,
i Julije je razumio kako ih je Marije volio.

Nije se mogla olako snositi odgovornost za voĊenje takvih ljudi. Oni su se njemu obraćali za
hranu i zaklon, za red u ţivotu. Teško je bilo zadobiti njihovo poštovanje a moglo se izgubiti
u jednom jedinom trenutku kukavištva ili neodluĉnosti. Nipošto ne bi ţelio da mu se to
dogodi.
»Hoćemo li potrĉati, Regule?« reĉe Julije izmeĊu bolnih udisaja. Centurion se ukoĉeno
nasmiješi. Dok su boravili u Ariminu opet su se naviknuli na brijanje i Julije vidje kako se lice
toga ĉovjeka crveni na vjetru.

»Bolje je da ne ostavimo konje iza sebe, gospodine«, odgovori Regul.

Julije ga lupnu po leĊima i naĉas pogleda naokolo po planinama. Prolazili su kroz smrtonosnu
ljepotu. Bolna bjelina vrhunaca bliještila je na suncu, dok se iza njih Brut trudio da ih zadrţi
na vidiku.

Regul vidje kako Julije gleda niz vijugavu stazu.

»Da se spustim do njega, gospodine? Generalovo se hramanje pogoršava.«

»Vrlo dobro. Reci mu da ću se s njim utrkivati u Galiji. On će razumjeti.«

Dugaĉke ţeljezne šipke zagrijavale su se u ţeravnicima dok im nisu porumenjeli vršci. Madok
i Cingeto svukli su se do pasa i sad su obojica stajala znojeći se na podu hrama. Sve su obitelji
bile tu da promatraju obred i nijedan od njih dvojice nije pokazivao nimalo straha dok je
svećenik uzastopce provjeravao šipke sve dok nije zadovoljno vidio da se dlaka na njegovoj
desnoj nadlanici kovrĉa ĉim je rukom prošao iznad ţeljezne posude.

Napokon se svećenik okrenuo suĉelice dvojici braće. Vidio je da su njihove grudi bljeĊe nego
ruke i lica. Madok je bio krupan i mišićav, kao bik kakav je nekoć bio njegov otac. Cingeto je
bio zbijenijeg rasta, iako na njemu nije bilo ni truna suvišna mesa. Stari se svećenik pribrao da
se obrati nijemim arvernskim obiteljima.

»Kralj mora biti snaţan, ali mora u njemu takoĊer biti odluĉnosti. Svi ljudi osjećaju strah, ali
on ga mora svladavati kad je najviše potrebno.« Zastao je na trenutak, uţivajući u rijeĉima
obreda. Njegov stari uĉitelj sluţio se dugaĉkom šibom da ispravlja pogrješno kazivanje. Tada
ga je mrzio, ali sada se i sam sluţio istom trskom prema uĉenicima u hramu. Rijeĉi su vaţne.

»Po pravu krvi, ovi su ljudi izabrali vatrenu kušnju. Jedan će dobiti krunu a jedan će biti
prognan iz arvernskih zemalja. Takav je zakon. Ali ĉovjek koji će nas voditi mora imati
jednako oštar um kao maĉ. Mora biti jednako lukav i hrabar. Neka nam bogovi udijele milost
da takav ĉovjek bude pred nama danas.«

Oba su brata stajala mirno dok je govorio, pripremajući se za ono što će doći. Svećenik je
uhvatio prvu šipku i izvukao je iz ţeravice. Njegova se ruka ukoĉila i od hladnijega kraja za
koji je drţao.

»Stariji je prvi na redu«, reĉe svećenik zureći u uţaren vršak.

Madok pruţi ruku i prihvati za šipku pri kraju. Oĉi su mu sjale od zlobe dok se okretao prema
Cingetu. »Hoćemo li vidjeti koji je od nas dvojice blagoslovljen?« prošaptao je.

Cingeto nije odgovorio, iako ga je oblijevao znoj. Madok je prinosio šipku sve bliţe i bliţe
bratovim prsima dok plave dlake nisu poĉele cvrĉati ispuštajući snaţan vonj. Zatim ju je
poloţio na koţu i pritisnuo duboko u meso.
Cingetova su se pluća ispraznila u velikom izdisaju zraka. Svaki mu se mišić na tijelu ukoĉio
od muke, ali nije kriknuo. Madok ga je pritiskivao ţeljezom dok se nije poĉelo hladiti i zatim
se njegovo lice zategnulo kad ga je vratio u vatru.

Cingeto pogleda dolje u smeĊ nabor što se izdignuo iz njegove koţe. Iz nabora je curila
blijeda tekućina kad je on duboko udahnuo i umirio se. Bez rijeĉi je izvukao drugu šipku a
Madoku se poĉeo ubrzavati dah.

Madok je zagunĊao kad ga je dodirnula kovina i u gnjevu je posegnuo za drugom šipkom u

ţeravniku. Svećenik mu je prijekorno dotaknuo ruku i on ju je spustio niz bok, dok su mu se
usta otvarala propuštajući šuman dah.

Poĉinjala je vatrena kušnja.

Na kraju drugoga dana u planinama krševita staza poĉinjala se naginjati prema Galiji. Tu se
Julije zaustavio, naslonivši se na stijenu. Kad je podignuo pogled, mogao je vidjeti zaravan
visokoga prijevoja i bio je zapanjen što je ostala tako daleko iza njih. Svi su oĉajno ĉeznuli za
hranom i snom, i Julije je osjećao ĉudnu jasnoću vida, kao da su glad i vjetar izoštrili njegova
ćutila. Ispod njega se pruţala Galija u tamnijem zelenilu nego što je mogao vjerovati da
postoji. Osjećao je prostrana pluća u prsnom košu i duboko je udisao od puke radosti što je
ţiv na takvu mjestu.

Brut se osjećao kao da ĉitav ţivot klipsa kroz planine. Njegova slaba noga zaboljela bi ga
svaki put kad bi je opteretio, i da nije bilo konja na kojega se oslanjao, bio je siguran da bi
odavno pao. Dok se centurija odmarala, on i Regul provlaĉili su se duţ kolone da izbiju na
ĉelo. Julije je ĉuo kako njegovi ljudi kliĉu, bodreći nekoga. Okrenuo se da pogleda i
nasmiješio se kad su njih dvojica odgovorila glasovima vojnika, trseći se da nastave
koraĉanje. Snaga bratstva izmeĊu njegovih vojnika uvijek ga je iznova ispunjavala ponosom.
Dok je Julije promatrao, Brut i Regul kiselo su se smješkali na zviţduke i povike da bi se
obojica glasno nasmijala kad je Regul na njih nešto odgovorio.

Julije opet vrati pogled na Galiju ispod njih. Izgledala je varljivo spokojna, gotovo kao da su
mogli zakoraĉiti i spustiti se usred nje. Nadao se da će jednog dana putnik kroz prijevoje
gledati dolje na gradove velike poput Rima. U daljini je leţalo more koje ga je dozivalo, i on
je zamislio flotu koja će preko njega prenijeti Desetu i Treću. Plemena će platiti poreze u zlatu
i on će ga iskoristiti da vidi što leţi iza zamagljenih bijelih klisura. Donijet će Rim na sam kraj
svijeta, gdje ĉak ni Aleksandar nije bio prije njega.

Brut doĊe do njega i Julije vidje tamne podoĉnjake na njegovu licu. Penjanje je iscrpilo
njegova prijatelja, ali ĉinilo se da je pritom izgubio nešto od hladnoće koju je bio ponio iz
Rima. Kad su se njihove oĉi srele, Julije mu je glavom klimnuo prema zemlji što se prostirala
pred njima.

»Jesi li ikada vidio išta ljepše?«

Brut uze bocu s vodom od Regula i nagnu je izmeĊu ispucalih usana.

»Jesmo li u utrci ili nismo?« reĉe on. »Ja te ne ĉekam.«

Zateturao je niz padinu i Julije ga je promatrao s ljubavi. Regul je oklijevao pokraj Julija, ne
znajući bi li trebao slijediti Bruta.

»PoĊi, budi uz njega«, rekao je Julije. »Ja ću za vama nizbrdo.«

U hramu se osjećao snaţan vonj mesa i vatre. Oba su ĉovjeka krvarila dok im je koţa pucala
pri svakom dodiru ţeljeza. Jedanaest su puta izdrţali bol i Cingeto se sada svijao pokazujući
bijele zube naspram koţe, spreman za dvanaesti put. Pomno je promatrao brata. Kušnja se
jednako ticala duha i tijela, i svaki je od njih znao da će prestati tek kada jedan odbije ţeći
drugoga. Kako se koja opeklina dodavala, obojica su znala da se moraju suoĉiti s barem još
jednom, i ta ih je spoznaja izjedala dok im se osipala snaga.

Madok je oklijevao dok je stezao prste oko crna ţeljeza. Ako ga prinese svojem mlaĊem
bratu, morat će podnijeti još jedno prţenje vlastite koţe. Nije znao hoće li to moći izdrţati,
iako je u njemu još bila jaka ţelja da vidi poniţena Cingeta.

Kušnja je bila gorak ispit. Kroz valove patnje jedina im je utjeha bila misao da će za koji
trenutak njihov muĉitelj osjetiti istu patnju. Pred takvim muĉenjem urušavala se odluĉnost i
snaga, i Cingeto osjeti kako mu se naglo budi nada kad je njegov brat nastavio oklijevati.
Oteţe li zbog okrutnosti u sebi, ili je napokon izgubio ţelju za uţarenim šipkama?

»O bozi, dajte mi snage za još jednu patnju«, ĉuo je kako Madok šapće, i Cingeto je gotovo
vrisnuo kad je kovina s crvenim vrškom ponovno izišla iz plamena. Vidio je kako Madok
podiţe šipku i sklopio oĉi od bolna išĉekivanja i straha. Cijelo se njegovo tijelo svaki put
grĉilo u dodiru i uvijek je bio prisutan uţas da sam ne će htjeti nastaviti kad doĊe red na
njega. Duh je uvijek odreĊivao pobjednika u vatrenoj kušnji, nikada tijelo, i sad je Cingeto
razumio ono što mu nikada ne bi bilo jasno da sam nije iskusio.

Kroz hram je odjeknuo zveket i Cingetove su se oĉi otvorile od zapanjenosti. Madok je bacio
ţeljeznu šipku i sad je stajao pred njim, dok mu je izmuĉeno lice poprimalo crte premorenosti.

»Dosta, mlaĊi brate«, rekao je Madok i gotovo pao.

Cingeto je pruţio ruku da ga pridrţi i trznuo se kad su ga zaboljele opekotine pri kretnji.

Svećenik se nasmiješio od radosti kad su se dva ĉovjeka okrenula prema njemu. Već je
planirao što će upisati u povijest plemena. Jedanaest su uţarenih šipaka izdrţali arvernski
knezovi! On se mogao sjetiti samo devet, ĉak je i slavni Ailpein izdrţao samo sedam da bi
postao kraljem prije tri stotine godina. Bio je to dobar znak i on je osjetio kako se u njegovoj
nutrini raspršuju neke crne slutnje.

»Jedan će postati kraljem a jedan će otići u tuĊinu«, reĉe on glasno, ponavljajući to pred
okupljenim obiteljima. Zatim iskoraĉi prema Cingetu i poloţi mu zlatan obruĉ na ĉelo i
ogrlicu oko napetih ţila na vratu.

»Ne«, reĉe Cingeto gledajući brata. »Ne ţelim te noćas izgubiti, brate. Hoćeš li ostati i boriti
se sa mnom protiv njih? Bit ćeš mi potreban.«

Svećenik zinu prema njima od uţasa. »Ali zakon…« poĉe on.

Cingeto podiţe ruku, boreći se protiv boli koja je prijetila da ga nadjaĉa. »Potreban si mi,
Madok. Hoćeš li me slijediti?«

Njegov se brat uspravi, trznuvši se dok mu se novi curak krvi slijevao niz prsi. »Hoću, brate.
Hoću.«

»Onda moramo sazvati plemena.«

Julija priĊe podnoţju stuba pred starom kućom Senata i strese se zbog prazna prostora koji se
pruţao iza njih. Miris dima još se osjećao u zraku i lako je bilo zamisliti kako pobuna dopire i
do toga mjesta. Već se podizala nova zgrada i buku uţurbane gomile pratilo je udaranje
ĉekića i dovikivanje meĊu radnicima.

Klodija se vrpoljila pokraj nje osjećajući se nervozno na velikom trgu.

»Eto, vidjela si štetu i izloţila se opasnosti što nisi smjela. Grad nije nimalo siguran za mladu
ţenu, ĉak ni sada.«

Julija je pogleda s prijezirom. »Pa valjda vidiš vojnike, zar ne? Pompej je zaveo red, tako je
rekao Brut. Sad je zauzet sastancima i govorima. Moţda je i zaboravio na mene.«

»Govoriš besmislice, djevojko. Ne moţeš od njega oĉekivati da viri kroz tvoj prozor kao
mladić. To ne ide uz njegov poloţaj.«

»Ipak, ako se nada da će me odvesti u postelju, morao bi pokazati malo zanimanja. Zar i ti ne
misliš tako?«

Klodija pogleda naokolo da vidi prisluškuje li tko u gomili njihov razgovor. »To nije doliĉna
tema! Tvoja bi se majka posramila da te ĉuje kako bestidno govoriš«, reĉe ona i uhvati Juliju
za lakat.

Julija se strese i istrgnu ruku, uţivajući u mogućnosti da staru ţenu dovede u nepriliku. »To
jest, ako nije prestar za te stvari. Misliš li da bi mogao biti?«

»Prestani, djevojko, ili ću te pljusnuti po tom smiješku na licu«, psiknu Klodija na nju.

Julija slegnu ramenima, zamišljajući Brutovu glatku koţu na sebi. Znala je da ne smije Klodiji
ništa reći o noći u konjušnici, ali sav njezin strah je bio išĉeznuo s prvim oštrim bolom. Brut
je bio njeţan s njom i ona je otkrila potajnu glad u kojoj će Pompej uţivati kad je uzme za
ţenu.

Neki glas provali u njezine misli, i ona se trgnu s osjećajem krivnje.

»Jeste li se izgubile, dame? Izgledate priliĉno napušteno, stojeći tako kraj ovih starih stuba.«

Prije nego što je Julija mogla odgovoriti, vidjela je kako se Klodija svija i priginje glavu.
Iznenadna usluţnost te starice bila je dovoljna da bolje pogleda ĉovjeka koji im se obratio. Po
njegovoj togi vidjelo se da je plemenitaš, iako mu je iz drţanja izbijalo prirodno
samopouzdanje koje bi samo za sebe bilo dovoljno. Kosa mu bliješti od nauljena savršenstva,
primijeti Julija. On se nasmiješio zbog njezina pogleda, dopustivši svojim oĉima da joj se na
kratak ĉas spuste do grudi.

»Upravo idemo dalje, gospodine«, reĉe Klodija brzo. »Imamo sastanak s prijateljima.«

»Prava šteta«, reĉe mladić promatrajući Julijinu figuru. Julija se tada zacrvenjela, odjednom
svjesna da se priliĉno jednostavno obukla za taj izlet.

»Ako vaši prijatelji ne će zamjeriti što ĉekaju, imam u blizinu kućicu gdje biste se mogle
umiti i nešto pojesti. Zamorno je hodati po ovom gradu ako nemate gdje poĉinuti.«

Dok je govorio, mladić je rukom istanĉano dodirnuo pojas i Julija je ĉula raspoznatljivo
zveckanje kovanica. Klodija je pokušala da je odvuĉe, ali ona se opirala, ţeleći kazniti
nehajnu drskost toga ĉovjeka.

»Nisi se predstavio«, reĉe ona raširivši osmijeh.

On se na te rijeĉi poĉeo još više šepiriti. »Svetonije Prando. Ja sam senator, draga, ali ne
provodim svako poslijepodne na poslu.«

»Ĉula sam… to ime«, reĉe Julija polako, iako ga se nije mogla sjetiti. Svetonije kimnu kao da
je oĉekivao da će ga prepoznati. Nije vidio kako je Klodija problijedjela.

»Tvoj budući muţ te sigurno ĉeka, Julija«, reĉe Klodija.

Uspjela ju je odvući nekoliko koraka, ali Svetonije je pošao za njima, ne ţeleći je pustiti da
tako lako ode. Uhvatio je Klodiju za ruku da ih zaustavi.

»Samo vodimo razgovor. U tome nema nikakve opasnosti.« Još jednom je zvecnuo
kovanicama i Julija se gotovo glasno nasmijala na taj zvuk.

»Je li to ponuda da kupiš moju pozornost, Svetonije?« reĉe ona.

On zaptrepta oĉima zbog njezine grubosti. Nastavljajući igru, on joj namignu. »Zar tvojem
muţu ne bi bilo krivo?« reĉe primiĉući se bliţe. U njegovim hladnim oĉima nešto se u hipu
promijenilo i Julija se namrštila.

»Pompej još nije moj muţ, Svetonije. Moţda bi mu bilo krivo kad bih s tobom provela
poslijepodne. Što ti o tome misliš?«

U prvi mah Svetonije nije razumio što je rekla. Tada ga je odjedanput spopala muĉna
spoznaja i njegovo je lice poruţnjelo. »Poznajem tvoga oca, djevojko«, promrmljao je gotovo
za sebe.

Julija polagano podiţe glavu kao da joj se vratilo pamćenje. »Pomislila sam da mi je poznato
ime! Oh da, ja te znam.« Poĉela se bez upozorenja smijati i Svetonije se zajapurio od
nemoćna gnjeva. Nije se usudio progovoriti.
»Moj otac priĉa ĉudesne priĉe o tebi, Svetonije. Trebao bi ih ĉuti, zbilja bi trebao.« Okrenula
se prema Klodiji, zanemarujući preklinjanje u njezinim oĉima. »Nekoć ga je strovalio u rupu
u zemlji, je li tako? Sjećam se kako je to kazivao, Klodija. Bilo je jako zabavno.«

Svetonije se škrto nasmiješi. »Bili smo tada veoma mladi. Ţelim vam objema ugodan dan.«

»Zar odlaziš? Mislila sam da ćemo poći u tvoju kuću da nešto pojedemo.«

»Moţda drugi put«, odgovori on. Oĉi su mu iskakale iz glave od srdţbe kad mu je Julija prišla
bliţe.

»Budi oprezan dok ideš, senatore. Lopovi će ĉuti zveckanje tvojih kovanica. I ja sam ih ĉula.«
Prisilila se da joj lice poprimi ozbiljan izraz dok je on plamtio od gnjeva.

»Moraš prenijeti moje pozdrave majci kad je sljedeći put vidiš«, reĉe on odjednom, obliznuvši
jezikom donju usnu. U njegovu je pogledu bilo nešto duboko neugodno.

»Ona je umrla«, odvrati Julija. Poĉinjala je ţaliti što je uopće zapoĉela taj razgovor.

»Oh, da. Bilo je strašno«, reĉe Svetonije, ali njegove su rijeĉi postale isprazne zbog zlurada
smiješka koji nije mogao prikriti. Ukoĉeno se naklonio i otišao preko Foruma ostavivši ih
same.

Kad je napokon pogledala Klodiju, podignula je obrve. »Mislim da smo ga uzrujale«, reĉe ona
dok joj se vraćala veselost.

»Ti si opasnost za samu sebe«, odbrusi Klodija. »Što se prije udaš za Pompeja, to bolje.
Nadam se samo da je dovoljno svjestan da te istuĉe kad ti to bude potrebno.«

Julija pruţi ruku i pomilova Klodiju po licu. »Neka se samo usudi. Moj bi mu otac oderao
koţu.«

Bez ikakva upozorenja Klodija joj dade ţestoku pljusku. Zaprepaštena Julija pritisnu prstima
obraz. Starica se sva tresla, ali nije se kajala.

»Ţivot je teţi nego što misliš, djevojko. Uvijek je bio.«

Arvernski se kralj nagnuo prema vjetru i zatvorio vrata dvorane, ostavljajući iza sebe
iznenadan pritisak u ušima i snjeţni nanos na podu kraj nogu.

Okrenuo se prema ljudima koji su se okupili na njegovu rijeĉ, meĊu njima i predstavnici
najstarijih plemena u Galiji. Tu su bili Senonci i Kadurĉani, Piktonci i Turonci, te desetine
drugih. Neki su od njih bili rimski podanici, drugi su predstavljali tek ulomke nekadašnje
svoje moći, jer su im vojske bile prodane u ropstvo a krda stoke oteta za hranu legijama.
Heduanac Morben odbio je njegov poziv, ali drugi su od njega oĉekivali da preuzme vodstvo.
Skupa su mogli podignuti vojsku koja će slomiti rimsku vladavinu u njihovoj zemlji, i
Cingeto gotovo da nije osjećao zimsku hladnoću dok je promatrao orlovske izraze na
njihovim licima.
»Hoćete li slušati moje zapovijedi?« upita ih blago. Znao je da hoće, inaĉe ne bi putovali kroz
zimu da doĊu k njemu.

Ljudi su ustajali jedan po jedan i prisezali da će ga poduprijeti skupa sa svojim ratnicima.

Premda nisu moţda osjećali osobitu ljubav prema Arvernjanima, godine ratovanja prinudile
su ih da s njim pregovaraju. Ostanu li sami, svi će pasti, ali pod jednim voĊom, jednim
vrhovnim kraljem, mogu izbaciti zavojevaĉe iz Galije. Cingeto je sam preuzeo tu ulogu i oni
su ga u svojem oĉajnom poloţaju prihvatili.

»Za sada, kaţem vam da ĉekate i pripremate se. Kujte maĉeve i oklope. Spremajte zalihe ţita i
solite dio svakog vola kojega zakoljete za pleme. Ne ćemo ponoviti pogrješke iz prijašnjih
godina i trošiti snagu u uzaludnim jurišima. Kad krenemo, krenut ćemo kao jedan, i to samo
dok Rimljani budu rastegnuti i slabi. Tada će vidjeti da se Galija ne moţe oteti od njezina
naroda. Recite svojim ratnicima da će stupati pod vrhovnim kraljem, udruţeni kao nekoć prije
tisuću godina, kad nam se ništa na svijetu nije moglo oduprijeti. Naša povijest nam kaţe da
smo bili jedan narod, gorštaci na konjima. Naš jezik nam pokazuje da smo braća koja su
prevalila isti put.«

Stajao je pred njima kao moćan lik. Nijedan kralj nije skidao pogleda s njegova ţestoka izraza
na licu. Madok je stajao kraj njega, i svi su znali da je on svojem mlaĊem bratu prepustio da
preuzme krunu njihova oca. Cingetove su se rijeĉi obraćale odanosti koja je bila starija od
trenutnih veza meĊu plemenima, i oni su osjećali kako im se ubrzava bilo od pomisli na
ponovno ujedinjenje starih naroda.

»Od ovoga dana prestaju sve plemenske razmirice. Neka nijedan Gal ne ubije svoga
sunarodnjaka jer će nam svaki maĉ biti potreban protiv neprijatelja. Kad se pojavi
nesuglasica, posluţite se mojim imenom«, reĉe blago Cingeto. »Recite im da ih
Vercingetoriks poziva pod oruţje.«

39. POGLAVLJE
Julije je stajao s rukom ovijenom oko visoke pramĉane statve na galiji, ispunjen sve jaĉim
nestrpljenjem dok je bijela obala izrastala pred njegovim oĉima. Izvukao je pouke iz
katastrofalna iskustva prvoga pohoda, i ovoga puta izabrao je najbolje vrijeme za prijelaz.
Flota koja je svojim dugaĉkim veslima stvarala pjenu na moru oko njega bila je stotinu puta
veća od prve, i stajala ga je do posljednjeg novĉića i naklonosti što ih je stekao u Galiji.
Smanjio je uvelike obranu radi toga prekomorskog udara, ali britanske bijele klisure bile su
njegov prvi neuspjeh i nije mogao dopustiti da mu se to ponovi.
Teško je bilo zaboraviti zakrvavljenu vodu kad su se njegove galije nasukale u pijesku i
doţivjele propast. Ona prva noć kad su ih u vodi napala plemena modre koţe ostala je uţareno
utisnuta u njegovu pamćenju.

Ĉvršće je stisnuo drvo kad se sjetio kako se Deseta morala iskrcavati kroz pobjesnjelo more
po mraku. Previše ih je ostalo plutajući potrbuške, i morske su ptice na njih slijetale dok im je
more ljuljalo i prevrtalo tjelesa. Bez obzira na to kako gledao na ona tri tjedna, doţivio je
pravu katastrofu. Svaki dan je pljuštala hladna kiša sa zasljepljujućom snagom. Ljudi koji su
se probili kroz pokolj pri iskrcavanju bili su bliţi oĉajanju nego što ih je ikada vidio. Danima
nisu znali je li ijedna galija nadţivjela oluju. Iako je Julije pred ljudima skrivao olakšanje,
nikada nije bio zahvalniji nego kad je vidio kako njegove ugruhane galije doplovljuju u
pristanište.

Njegove su se legije srĉano borile protiv plemena modre koţe, iako je Julije već tada znao da
ne će moći opstati bez opskrbnih galija. Prihvatio je predaju njihova poglavice Komija, ali
njegove su misli već bludjele idućim proljećem.

Pouke te krševite obale dobro su nauĉene. Sa svih je strana Julije mogao ĉuti povike brodskih
zapovjednika koji su odreĊivali ritam veslanja. Vodena prašina prskala ga je dok se pramac
dizao i padao, i on se nagnuo preko ruba zureći u obalu ne bi li ugledao obojene ratnike. Ovaj
put ne će biti povratka.

Dokle god je mogao vidjeti u svim pravcima njegove su galije sjekle valove. Stotine brodova
koje je izmolio i platio i unajmio da opet prevezu ĉitavih pet legija na otok. U pregradcima na
uzdignutim palubama bile su dvije tisuće konja da pometu obojena plemena.

Drhteći više od uspomena nego od hladnoće, Julije je vidio kako se redovi ratnika pojavljuju
na klisurama, ali ovaj put ih je prezirao. Neka samo gledaju kako najveća flota što ju je svijet
ikada upoznao stiţe na njihove ţale. Neka vide.

U valovima nije bilo nimalo bijesa ili moći što ih je prošle godine iskusio. Na vrhuncu ljeta
more je jedva ljuljalo teške galije, i Julije je slušao rogove koji su se oglasili duţ ĉitave crte.
Spušteni su ĉamci i Deseta je krenula prva.

Julije skoĉi preko ograde u vodu i nije mogao vjerovati da su dospjeli na isti komad obale.
Vidio je kako ljudi vuku ĉamce uz šljunak, izvan dosega oluja. Svuda oko njega razlijevala se
uţurbana energija koju je godinama poznavao. Izdavale su se naredbe, skupljali su se na hrpe
omoti i oruţje dok su uspostavljali obrambeni krug i dugaĉkim bronĉanim rogovima dozivali
sljedeće postrojbe. Julije je drhtao dok ga je mokri plašt šibao po koţi. Popeo se uz obalu i
pogleda iza sebe na more, pokazujući zube. Nadao se da obojeni Britanci promatraju vojsku
koja će presjeći njihovu zemlju.

U prebacivanju toliko ljudi s ĉamaca na kopno morale su se oĉekivati ozljede i pogrješke.

Jedno se malo plovilo prevrnulo kad su se njegovi putnici pokušali iskrcati, i svojom teţinom
zgnjeĉilo je nogu niţem ĉasniku. Priliĉan je broj omota i kopalja ispao u more i njihovi su ih
vlasnici morali izvlaĉiti, tjerani glasnim psovkama ĉasnika. Jednoruki se Renije poskliznuo
kad je zakoraĉio izvan ĉamca i nestao pod vodom unatoĉ rukama koje su ga dograbile. Rikao
je od gnušanja dok su ga izvlaĉili. Unatoĉ svim teškoćama, iskrcavanje tolikoga mnoštva bez
gubitka ijednog ţivota bilo je samo po sebi pothvat, i kad se sunce spuštalo prema horizontu,
Deseta je poploĉavala tlo za svoj prvi neprijateljski tabor, zaprjeĉujući put dolje prema obali
dok još budu ranjivi.

Nisu vidjeli nijedan drugi znak plemenâ koja su onako ţestoko branila svoju zemlju prije
godinu dana. Nakon poĉetnih pojavljivanja na klisurama, Britanci su se bili povukli. Julije se
smiješio pri pomisli na pometnju koja je zavladala u njihovim taborima i selima pitajući se što
je s Komijem, kraljem juţnih brda. Mogao je samo zamisliti kako se Komije osjećao kad je
prvi put ugledao njegove legije i poslao svoje borce modre koţe dolje k moru da ih odbace. S
jezom se sjetio golemih pasa koji su se s njima borili i podnosili po desetak rana prije nego što
bi pali. Ĉak ni oni nisu bili dovoljni da potuku veterane iz Galije.

Komije se predao kad su se legije popele na sipine i stigle na polja iza njih, satirući modre
ratnike pred sobom. Kralj je bio zadrţao dostojanstvo kad je stupio u pokretni logor na ţalu da
ponudi svoj maĉ. Straţari su ga htjeli zadrţati, ali Julije mu je mahnuo da uĊe, dok mu je srce
lupalo.

Sjećao se strahopoštovanja koje je osjetio kad je napokon govorio s ljudima koji su bili tek
mit u Rimu. Ali usprkos njihovu divljem izgledu, Julije je otkrio da ta plemena razumiju
jednostavni galski govor koji je s mukom bio nauĉio.

»Preko vode, ribari vas nazivaju Pretani, obojeni«, rekao je tada Julije, hvatajući se lagano za
maĉ. »Koje ime vi imate za njih?«

Modri kralj je pogledao svoju pratnju i slegnuo ramenima. »Mi o njima ne mislimo mnogo«,
odgovorio je.

Julije se nasmiješio na te uspomene. Nadao se da je Komije preţivio godinu dok ga nije bilo
tu. Kad je utvrĊen poloţaj na obali, Brut je doveo svoju Treću galsku da podupre Desetu, a
Marko Antonije je sa svojima povećavao broj Rimljana na povišenoj obali, i svaka je kohorta
štitila sljedeću dok su odmjereno napredovali u unutrašnjost. Kad je pala prva noć, galije su se
povukle u dublje vode gdje ih ništa nije moglo iznenaditi, a legije su bile zaposlene
izgradnjom utvrĊenja.

Nakon godina provedenih u Galiji, prihvaćali su se poznata posla sa smirenom djelotvornosti.

Extraordinarii su vrvjeli uz rubove poloţaja, spremni dignuti uzbunu i zadrţati napad dok se
ne oblikuju ĉetvorine. Bedemi od iskopane zemlje i posjeĉenih stabala podizali su se lako
zbog dugogodišnjeg iskustva, i dok su se zvijezde i mjesec gibali prema ponoći, utvrĊenja su
bila gotova i spremno ĉekala dan.

Julije je sazvao vijeće kad se prva topla hrana dijelila onima koji su za nju tako teško radili.
Prihvatio je tanjur kuhana povrća i pomirisao ga sa zadovoljstvom pod pogledima legionara.
Oni su se smiješili dok ga je kušao prolazeći izmeĊu njih i zaustavljajući se da kaţe koju rijeĉ
svakom ĉovjeku s ĉijim bi se pogledom susreo.

Beriko je bio ostavljen u Galiji, imao je samo svoju legiju i neredovite vojnike da pokriva
golem teritorij. Ariminski general bio je iskusan vojnik koji ne će izloţiti opasnosti ljude
kojima zapovijeda, ali Brut je bio zapanjen zbog rizika što ostavljaju tako malobrojnu vojsku
da nadzire Galiju dok oni budu odsutni. Julije je strpljivo izdrţao njegove prosvjede i zatim
nastavio provoditi svoj naum. Brut nije sudjelovao u njegovu prvom iskrcavanju kad je oluja
otpuhala galije na puĉinu. On nije mogao razumjeti Julijevu potrebu da drugo iskrcavanje
bude strahovit udarac. On nije vidio kako more postaje krvavo i nije gledao kako legionari
padaju pod naletima modrih ratnika i njihovih ĉudovišnih pasa.

Ove će godine, Julije se zakleo, Britanci prignuti pred njim koljeno ili će biti zgaţeni. Ima
ljude i brodove. Ima povoljno vrijeme i jaku volju. Dok je ulazio u bakljama osvijetljenu
unutrašnjost zapovjednog šatora, odloţio je zdjelu sa hranom da se ohladi. Nije mogao jesti
dok ga je iznutra trgala napetost. Rim je bio daleko poput sna i bilo je trenutaka kad je Julije
mogao samo odmahivati glavom od ĉuĊenja što se toliko udaljio od svoga grada. Kad bi samo
Marije ili njegov otac bili tu da sve to podijele s njim. Marije bi razumio njegovo
zadovoljstvo. I sam je bio dovoljno duboko prodro u Afriku da bi znao.

Njegovi su se vijećnici okupili po dvojica-trojica i Julije je svladao osjećaje da bi ih sluţbeno

pozdravio. Naredio je da im se donese hrana i ĉekao je dok su jeli, drţeći ruke na leĊima i
promatrajući s ulaza noćno nebo. Dao je da se naĉine grubi zemljovidi nakon prvog
iskrcavanja da im pokaţe sjever, i izviĊaĉi koji su ih nacrtali izjahat će da procijene snagu
onih s kojima će se suoĉiti. Julije je jedva ĉekao da ugleda prve traĉke zore.

Vijesti o floti brzo su se širile. Kad je sva silina osvajaĉkoga pohoda postala oĉevidna, Komije
je potrgao planove koje je bio napravio za obranu obale. Nije bilo nikakve sumnje što
namjerava toliko sila i nikakvih izgleda da bi im se Trinobanti mogli oduprijeti. Povukli su se
natrag u lanac brdskih utvrda dvanaest milja duboko u kopnu, i Komije je razaslao glasnike
svim plemenima oko sebe. Pozvao je Cenimagne i Ankalite. Pozvao je Segonćane i
Bibroĉane, i oni su mu se od straha pridruţili. Nijedan ţiv ĉovjek nikada nije vidio toliko
velik skup neprijatelja, a znali su koliko je Trinobanata poginulo godinu dana prije protiv
manjega broja tuĊinaca.

Prva je noć protekla u prepirkama dok im je Komije nastojao poštedjeti ţivote.

»Vi se niste prošli put s njima borili!« rekao je voĊama. »Bilo ih je tek nekoliko tisuća i
slomili su nas. Protiv vojske koju su sada doveli nemamo nikakva izbora. Moramo ih
podnositi kao što podnosimo zimu. To je jedini naĉin da se nadţivi njihov prolazak.«

Komije je vidio srdţbu na licima ljudi ispred sebe. Ankalitski voĊa Beran ustade i blijedi
Komije suoĉi se s njim pomiren sa sudbinom, pogaĊajući njegove rijeĉi prije nego što su bile
izreĉene.

»Katuvelauni kaţu da će se boriti. Prihvatit će sve nas kao braću po maĉu pod vodstvom
svoga kralja. To je svakako bolje nego da mirujemo i ĉekamo da nas jedne po jedne
svladaju.«

Komije uzdahnu. Bila mu je poznata ponuda njihova mladoga kralja Kasivelauna i ona je u
njemu probudila ţelju da pljune. Ĉinilo se da tu nijedan ĉovjek ne razumije razinu opasnosti
od vojske koja se iskrcala na njihovu obalu. Bilo ih je beskrajno mnogo i Komije je sumnjao
da bi se mogli odbaciti u more ĉak i kad bi svaki ĉovjek u zemlji uzeo oruţje protiv njih.
Katuvelaunskoga je kralja zasljepljivalo vlastito ĉastohleplje da vodi plemena, a Komije nije
htio sudjelovati u toj ludosti. Kasivelaun će to nauĉiti na jedini mogući naĉin, kao Komije
prije njega. Ali za druge je još bilo nade.
»Neka Kasivelaun okuplja plemena pod svojim zastavama. To ne će biti dovoljno, ĉak ni
skupa s nama. Reci mi, Berane, koliko ljudi moţeš odvojiti od svojih usjeva i stada da se
bore?«

Beran se na to pitanje pomaknu s nelagodom, ali zatim slegnu ramenima. »Dvanaest stotina,
moţda. Manje od toga, ako neke zadrţim da brane ţene i djecu.«

Svi su redom dodavali brojke pod strogim Komijevim pogledom.

»Onda, kad sve zbrojimo izmeĊu sebe, moţda moţemo skupiti osam tisuća ratnika.
Kasivelaun ima tri tisuće i plemena oko njega mogu dovesti u rat još šest, ako svi pristanu
poći pod njegovim vodstvom. Sedamnaest tisuća, dakle, a protiv nas moji su ljudi izbrojili ĉak
dvadeset pet tisuća, te još mnoštvo konjanika.«

»Upoznao sam i gore od toga«, reĉe Beran sa smiješkom.

Komije ga presijeĉe pogledom. »Ne, nisi. Ja sam izgubio tri tisuće najboljih boraca protiv njih
na ţalima i u ţitištima. Tvrdi su to ljudi, prijatelji moji, ali ne mogu nama vladati preko mora.
Nikada to nikomu nije pošlo za rukom. Moramo ih izdrţati dok ih zima ne pošalje natrag. Oni
već znaju što oluje mogu uĉiniti njihovim brodovima.«

»Teško će biti zatraţiti od mojih ljudi da odloţe maĉeve«, reĉe Beran. »Bit će ih mnogo koji
će htjeti pristupiti Kasivelaunu.«

»Onda ih pusti!« viknu Komije, izgubivši napokon strpljenje. »Pusti svakoga koji ţeli umrijeti
neka se pridruţi Kasivelaunu i ratuje. Svi će biti uništeni.« Srdito je protrljao korijen nosa. »Ja
moram najprije misliti na Trinobante, bez obzira na ono što odluĉite. Sada nas je priliĉno
malo ostalo, ali ĉak i da imam mnoštvo ljudi, priĉekao bih da vidim kako će Kasivelaun proći
u bitci. Ako je njihov kralj toliko gladan da nas sve povede, neka pokaţe kako je dovoljno jak
da to uĉini.«

Ljudi se se meĊusobno pogledali traţeći dogovor. Njima je duh suradnje bio nepoznat naĉin
razmišljanja, ali ništa više nije bilo normalno otkad su toga jutra ugledali flotu.

Prvi je progovorio Beran. »Ti nisi kukavica, Komije. Zbog toga sam te saslušao. Priĉekat ću
da vidim kako Kasivelaun prolazi u prvim okršajima. Ako mogne pustiti krv tim došljacima,
pridruţit ću mu se do kraja. Ne ţelim stajati sa strane pognute glave dok oni ubijaju moj
narod. To bi mi preteško bilo.«

»Još teţe bi bilo vidjeti razorene tvoje hramove i Ankalite pretvorene u prah i pepeo«, odbrusi
Komije, odmahujući glavom. »Uĉini što misliš da je pravo. Trinobanti ne će sudjelovati u
tome.« Ne rekavši ništa više, Komije izjuri iz niske prostorije i ostavi ih same.

Beran je namršteno gledao kako Komije odlazi. »Ima li on pravo?« upitao je.

Isto je pitanje bilo svima njima na pameti kad im se Beran obratio.

»Neka se s njima sukobe Katuvelauni s ratnicima koje mogu okupiti. Moji će izviĊaĉi sve
promatrati, pa ako reknu da se ti Rimljani mogu potući, i ja ću krenuti.«
»Bibroĉani će biti s tobom«, reĉe njihov ĉovjek. Ostali su pridodali svoje glasove i Beran se
nasmiješio. Razumio je zašto je Kasivelaun htio okupiti plemena pod svojim vodstvom. Ljudi
u toj prostoriji mogu izvesti gotovo osam tisuća ratnika na bojno polje. Kakav bi to prizor bio.
Beran je jedva mogao zamisliti toliko ljudi na okupu.

Julije je stigao do Trinobanata i njihovih brdskih utvrda dvanaest milja daleko od obale. Šum i
miris mora ostao je daleko iza njegovih kolona, i legionari koji su gledali u budućnost
zadovoljno su mrmljali dok su mimoilazili ţitna polja i obraĊene vinograde iz kojih su u
prolazu trgali kiselo bijelo groţĊe. Tu su rasle divlje jabuke, i na vrućini kasnog ljeta Juliju je
bilo drago vidjeti da je zemlja vrijedna osvajanja. Obala je malo pokazivala kakva ih polja
ĉekaju, ali njegove su oĉi neprekidno traţile crne oţiljke od rudnika. Britanci su Rimu bili
obećali kositar i zlato, a Julije je znao da bez njih nikada ne će udovoljiti senatorskoj pohlepi.

Legije su se otegnule miljama, odijeljene meĊusobno teškim kolima s opremom. Imali su

namirnica za mjesec dana te alat i sredstva za prelaţenje rijeka i graĊenje mostova, ĉak i za
podizanje cijeloga grada. Julije ništa nije prepuštao sluĉaju u drugom pohodu na bijele klisure.
Dao je znak trubaĉima da oglase zastanak i promatrao kako dugaĉke kolone odgovaraju dok
su se njihove postrojbe vješto razmicale na rub njegova vidnog polja prelazeći iz kolona u
obrambene poloţaje. Julije kimnu sam sebi od zadovoljstva. To je naĉin kako Rim treba
ratovati.

Brdske su se utvrde pruţale u neravnoj crti preko cijeloga kraja, i svaka je bila ĉvrsta
graĊevina od drveta i kamena na hrptu oštro uzdignuta zemljišta. Rijeka obiljeţena na
njegovim zemljovidima kao Sturr tekla je ispod njih i Julije je poslao vodonoše da poĉnu
dugotrajno obnavljanje legijskih zaliha. Još nije bila nastupila nestašica, ali Galija ga je
nauĉila da nikada ne propusti uzeti vodu ili hranu. Njegovi su zemljovidi završavali na toj
rijeci, i to je moţda bio posljednji izvor pitke vode dok ne stignu do Tamezisa, »crne rijeke«
šezdeset milja daleko od obale. Ako uopće postoji.

Julije pozva Bruta i Oktavijana i odijeli kohortu veterana iz Desete legije da se primaknu
utvrdama. Dok je izdavao nareĊenja, vidio je kršni Cirov lik kako se kroz redove probija
prema njemu. Julije se osmjehnu zbog zabrinuta izraza na gorostasovu licu i odgovori na
pitanje prije nego što je moglo biti postavljeno.

»Vrlo dobro, Ciro. Pridruţi nam se«, doviknuo mu je.

Julije je promatrao kako olakšanje preplavljuje lice divovskog vojnika. Cirova ga je odanost
još mogla ganuti. Oklopi Desete legije blistali su bolno dok je Julije preko njih prelazio
pogledom, i ponovno je osjetio kako ga ispunjava snaţno uzbuĊenje. U svakom trenutku
britanska vojska moţe se pojaviti da udari na njih, ali ništa nije bilo neprimjereno u savršenim
redovima vojnika i ĉasnika. Legije su bile spremne i dijelak Julijeva vlastitog samopouzdanja
zrcalio se na njihovim licima.

Julije je ĉuo ptiĉje kriĉanje u ĉistom zraku iznad sebe dok je polagano jahao uz padinu prema
najvećoj utvrdi. Poĉinjao je uoĉavati obrambene pojedinosti i planirati kako da ih razori ako
se neprijatelji ne htjednu predati. Zidovi su bili dobro izgraĊeni i svaka sila u napadu morala
bi se suoĉiti s kišom hitaca odozgor dok bi jurišali na vrata. Julije je zamišljao razmjere
udarnog ovna koji bi bio potreban da se slome tako teška debla i odgovor mu se nije svidio.
Vidio je crne glave poredane na visokim bedemima i uspravio se u sedlu, svjestan da ga
promatraju i procjenjuju.
Iz utvrde su se ĉuli povici i jeka rogova. Julije se ukoĉio kad su se glavna vrata otvorila. Treći
su redovi ispred njega trgnuli maĉeve bez zapovijedi jer su svi legionari oĉekivali da će na
njih jurišati neprijatelji s uţasnom vikom. To bi Julije uĉinio da je bio na brijegu, pa je ĉvrsto
stisnuo uzdu kad se otkrila tamna nutrina utvrde.

Nikakvi ratnici nisu pokuljali van. Umjesto njih malena skupina ljudi stajala je u zaklonu i
jedan je od njih podignuo ruku u znak pozdrava. Julije zapovijedi kohorti da zadjenu maĉeve
ne bi li malo popustila opća napetost. Oktavijan je podbo konja da krene korakom ispred
Julija i osvrnuo se na vojskovoĊu.

»Pusti mene da prvi uvedem pedesetoricu, gospodine. Ako je zamka, mi ćemo ih nagnati da
se pokaţu.«

Julije milo pogleda svoga mlaĊeg roĊaka, ne videći ni traga straha ili oklijevanja u njegovim
mirnim oĉima. Ako je zamka, oni koji prvi uĊu u utvrdu bit će ubijeni, i Juliju je bilo drago da
ĉovjek njegove krvi pokazuje takvu hrabrost pred vojnicima.

»Vrlo dobro, Oktavijane. UĊi i pridrţi vrata za mene«, odgovori on smiješeći se.

Oktavijan izdade oštre zapovijedi ratnicima u prvih pet redova i oni pojuriše posljednjim
dijelom razmaka do utvrde. Julije je promatrao kako će se drţati Britanci i bio je razoĉaran
kad je vidio da stoje ne pokazujući nikakva straha.

Oktavijan podbode konja da brţim kasom proĊe kroz kapiju i Julije je mogao vidjeti kako
njegov oklop blista u glavnom dvorištu kad se okrenuo i pojahao natrag. Kad je Julije doveo
ostatak kohorte gore, Oktavijan je sjahao i brza razmjena pogleda bila je dovoljna da se Julije
razvedri. Bio je to nepotreban oprez, ali Julije je u Galiji nauĉio što znaĉi riskirati. Bilo je
sluĉajeva kad nije preostajalo ništa drugo nego jurišati i nadati se, ali to se rijetko dogaĊalo.
Julije je otkrio da što više razmišlja i planira to manje ima prigoda kad mora ovisiti o pukoj
snazi i disciplini svojih ljudi.

Julije sjaha ĉim je minuo kapiju. Ljudi koji su ga ĉekali bili su mu uglavnom nepoznati, ali
ugledao je meĊu njima Komija i zagrlio ga. Bila je to ĉisto formalna gesta radi ratnika koji su
to promatrali u utvrdi. Moţda su oba ĉovjeka znala da je samo veliĉina rimske vojske iskovala
prividno prijateljstvo meĊu njima, ali nije bilo vaţno.

»Drago mi je što te vidim ovdje, Komije«, rekao je Julije. »Moji su uhode mislili da je ovo još
zemlja Trinobanata, ali nisu bili sigurni.« Govorio je brzo i teĉno, tako da je Komije podignuo
obrve od iznenaĊenja. Julije se nasmiješio kao da to nije ništa i nastavio.

»Tko su ovi drugi?«

Komije mu predstavi plemenske voĊe i Julije ih sve pozdravi, pamteći njihova imena i lica i
potpuno uţivajući u njihovoj nelagodi.

»Dobro došao u zemlju Trinobanata«, rekao na naposljetku Komije. »Ako tvoji ljudi
priĉekaju, naredit ću da se iznese hrana i piće. Hoćeš li ući?«

Julije bolje pogleda ĉovjeka i upita se moţe li Oktavijanova sumnja još postati stvarnost.
Osjećao je da ga domaćin stavlja na kušnju i napokon je odbacio opreznost.
»Oktavijane, Brute… Ciro, sa mnom. Pokaţi mi put, Komije, i ostavi otvorena vrata, ako
nemaš ništa protiv toga. Prevruć je dan da bi se zaprijeĉio pristup povjetarcu.«

Komije ga je hladno pogledao i Julije se nasmiješio. Tu je bio centurion Regul i s njim je

Julije posljednjim govorio prije nego što će ući za Britancima unutra.

»Ĉekaj me jednu straţu dok se ne vratim. Znaš što se mora uĉiniti ako me do tada ne vidiš.«

Regul smrknuto kimnu i Julije vidje da nije uzalud trošio rijeĉi na Komija jer mu je lice
otvrdnulo.

Ĉinilo se da je utvrda veća nego što je izgledalo na putu uz brijeg. Komije je poveo ĉetiri
Rimljanina i ostale Britance kroz dvorište, i Julije nije podignuo pogled kad je ĉuo struganje
nogu trinobantskih ratnika koji su se naginjali da ih vide. Nije ih htio poĉastiti pokazujući da
ih je ĉuo, iako se Ciro najeţio kad je zirnuo na gornje razine utvrde.

Komije ih je sve uveo u dugaĉku nisku prostoriju sagraĊenu od teških greda boje meda. Julije
je pogledao oko sebe koplja i maĉeve što se krasili zidove i znao je da se nalazi u Komijevoj
komori za vijećanje. Stol i klupe pokazivali su gdje Komije zasjeda sa svojim ljudima, a na
dalekom kraju bilo je svetište i pramen srebrnasta dima dizao se ispred kamenog lica
ugraĊena u zid.

Komije sjede na ĉelo stola a Julije se bez razmišljanja pomaknu daleko na suĉelno mjesto.
Rimljanima je bilo prirodno da zauzmu jedan kraj dok Britanci budu na drugom, i kad su
posjeli Julije je strpljivo ĉekao da Komije poĉne govoriti. Bio je išĉeznuo osjećaj opasnosti.
Komije je znao bolje nego itko drugi da će legije pretvoriti utvrde u prah i pepeo ako se Julije
ne pojavi, a Julije je bio siguran da će ta prijetnja sprijeĉiti svaki pokušaj da ga zadrţe ili
ubiju. Ne bude li tako, pomislio je, Britanci će se iznenaditi videći divljaštvo koje će slijediti.
Brut i Oktavijan toliko su nadmašivali obiĉne maĉevatelje da su njihova brzina i vještina
izgledale poput ĉarolija, dok je jedan Cirov udarac mogao slomiti gotovo svaĉiji vrat.

Komije proĉisti grlo. »Trinobanti nisu zaboravili prošlogodišnji savez. Cenimagni, Ankaliti,
Bibroĉani i Segonćani pristali su poštivati taj mir. Hoćeš li ti odrţati svoju rijeĉ?«

»Hoću«, odgovoro je Julije. »Ako ovi ljudi izjave da su moji saveznici, ne ću ih uznemirivati
osim što ću uzeti taoce i odreĊene daţbine. Ostala će plemena vidjeti da se nemaju ĉega bojati
od mene ako se urazume. Vi ćete im biti moj primjer.«

Dok je to govorio, Julije je gledao ukrug oko stola, ali Britanci nisu pokazivali nikakvih
znakova. Na Komiju se primjećivalo olakšanje i Julije se opustio na sjedalu da nastavi
pregovore.

Kad je Julije napokon izišao iz komore za vijećanje, Britanci su se poredali duţ visokih
bedema da ga vide kako odlazi, dok im se na blijedim licima jasno vidjela napetost. Regul je
pozorno bdio dok je njegov vojskovoĊa podizao ruku na pozdrav. Kohorta se okrenula na
mjestu i poĉela marširati niz brijeg prema legijama koje su ĉekale. S te visine moglo se vidjeti
dokle se prostire osvajaĉka vojska, i Regul je sa smiješkom pomišljao kako bi dobro bilo da
svaka bitka tako lagano proĊe.
Dok se kohorta utapala u glavninu ljudstva, Julije je poslao glasnika da mu dovede Marka
Antonija. Trebala je ĉitava ura da stigne general, i Julije je oštro koraĉao izmeĊu tihih redova
vojnika da ga pozdravi.

»Ja idem na sjever, ali ne mogu ostaviti ove utvrde iza leĊa«, reĉe Julije dok je Marko
Antonije sjahivao i pozdravljao. »Ti ćeš ostati ovdje sa svojom legijom i prihvatiti taoce koje
budu poslali. Ne ćeš ih izazivati na bitku, ali ako se naoruţaju, razorit ćeš ih do temelja.
Razumiješ li moje zapovijedi?«

Marko Antonije pogleda utvrde koje su se uzdizale iznad njihova poloţaja. Ĉinilo se da je
povjetarac ojaĉao i on se iznenada strese. Nije to bio lagan zadatak, ali njemu je preostajalo
samo da pozdravi.

»Razumijem, gospodine.«

Marko Antonije je promatrao slavne legije iz svoje domovine koje su krenule s takvim
topotom i grmljavinom da se pod njima treslo tlo. Povjetarac je i dalje jaĉao i tamni su oblaci
brzo stizali sa zapada. Kad su se poĉeli uzdizati prvi bedemi rimskoga tabora, teška je kiša
već pretvarala tlo u kaljuţu. Kad je vidio da je podignut njegov šator, Marko Antonije se
upitao koliko će dugo ostati da ĉuva saveznike u njihovim suhim, toplim utvrdama.

Te je noći ljetna oluja zahvatila obalu. Ĉetrdeset rimskih galija ostalo je bez vesala i jarbola
dok su ih valovi bacali na hridine i razbijali. Mnogo više njih izgubilo je sidra i otplutalo na
puĉinu, ljuljajući se i poskakujući u tami. Od same njihove brojnosti nastala je noć uţasa, s
oĉajnim posadama koje su se naginjale preko bokova s kolcima u rukama da jedni druge
odbacuju prije nego što se meĊusobno razbiju.

Stotine su ljudi izgubile ţivote u sudarima ili zbog utapanja, i kad se prije zore vjetar ublaţio,
bila je to okljaštrena flota koja je hramala prema šljunkovitom ţalu. Oni koji su proţivjeli
krvavo divljaštvo prvog iskrcavanja jauknuli su od uţasa videći tamnu koru tjelesa i drvlja
duţ obale.

U zoru su preostali ĉasnici poĉeli uspostavljati red. Galije su povezane i metalni komadi
opsadnih strojeva baĉeni su u more kao privremena sidra da ih drţe na mjestu. Mnoge ĉamce
za iskrcavanje otplavili su valovi s paluba, a preostali su proveli jutro ploveći od broda do
broda da bi im podijelili zalihe pitke vode i oruĊe. Mraĉna potpalublja triju galija bila su puna
ranjenika i njihovi su se krici mogli ĉuti iznad hujanja vjetra.

Nakon jela rimski su kapetani raspravljali o svojem poloţaju i neki su glasovali za povratak u
Galiju bez odgaĊanja. Oni koji su dobro poznavali Julija nisu za to htjeli ni ĉuti i odbijali su
spustiti vesla u vodu dok ne dobiju njegove zapovijedi. Zbog njihova otpora poslani su
glasnici na kopno i flota je ĉekala.

Marko Antonije ih je prvi primio kad su stigli do tabora. Nekoliko milja daleko od mora
nevrijeme je bilo izgubilo veliku snagu i on je doţivio tek malo jaĉu oluju, iako su ga više
puta probudile treperave munje. Proĉitao je izvješća o štetama i podlegao uţasu prije nego što
je mogao zagospodariti uzvrtloţenim mislima. Julije nije bio predvidio da bi oluja mogla
uništiti flotu, ali da je bio tu, izdao bi neke zapovijedi. Galije se nisu mogle prepustiti
vjetrovima da ih pretvore u naplavine dok traje pohod.
Marko Antonije otvori usta da im naredi povratak u Galiju, ali pomisao na Julijev gnjev
zaustavila je njegove rijeĉi.

»Ovdje imam pet tisuća ljudi«, rekao je dok mu se raĊala ideja. »S konopima i momĉadima
mogli bismo odvući jednu po jednu galiju i za njih izgraditi zaklonjenu luku. Ja sam jedva
osjetio oluju, ali ne bismo morali ići toliko daleko od obale. Pola milje i zaštitni nasip saĉuvat
će flotu da bude spremna kad se Cezar vrati.«

Glasnici su ga tupo gledali.

»Gospodine«, reĉe jedan od njih, »tu su stotine brodova. Ako bismo izveli i robovske posade
da budu radna snaga, trebali bi nam ĉitavi mjeseci da ih odvuĉemo.«

Marko Antonije se škrto nasmiješi. »Robovske će posade biti odgovorne za svoje brodove.
Imamo konope i ljude da to uĉine. Mislim da će dva tjedna biti dovoljna, a poslije toga oluje
mogu puhati koliko ih je volja.«

Rimski general otprati pomorce iz svoga šatora i sazva ĉasnike. Stalno mu se po glavi motalo
pitanje je li itko prije njega pokušao uĉiniti nešto sliĉno. Nikada nije o tome ništa ĉuo, iako je
svaka luka imala jedan ili dva raspremljena broda na suhom. To je zapravo produţetak istoga
zadatka, je li tako? S tom su se mišlju raspršivale njegove sumnje dok se gubio u
proraĉunavanju. Kad su njegovi ĉasnici bili spremni da ga saslušaju, Marko Antonije je za
njih imao ĉitav niz nareĊenja.

40. POGLAVLJE
Sliĉnost s Galima bila je zapanjujuća kad je Julije zapovjedio svojim legijama da krenu u
napad. Britanska plemena u unutrašnjosti nisu marila za modru koţu, ali dijelila su neka
pradavna imena koja je Julije prvi put ĉuo u Galiji. Njihovi su uhode javljali o plemenu na
zapadu koje se naziva Belgijanima, moţda od istog roda kojeg su uništili s druge strane mora.

Dugaĉak vijenac brda tvorio je greben uz koji su se legije penjale suoĉavajući se sa strijelama
i kopljima. Rimski su štitovi za njih bili neprobojni i napredovanje je bilo neumoljivo.
Legionari su se znojili vukući teške baliste uzbrdo, ali one su pokazale svoju vrijednost kad su
Britanci pokušali obraniti visoravan i nauĉili poštivati velike ratne strojeve. Nisu se imali
ĉime oduprijeti sirovoj snazi skorpija i njihovi su se juriši raspadali u neredu dok su se legije
pomicale naprijed niz padine iza hrpta. Julije je znao da dio njihove prednosti leţi u brzom
napredovanju preko ravna zemljišta, i plemena okupljena pod Kasivelaunovim
zapovjedništvom neprekidno su se povlaĉila kako su Rimljani zauzimali poloţaj po poloţaj i
pomicali crtu bojišnice.

Usprkos otporu Julije se nije mogao otresti sumnje da ih plemena odvlaĉe do mjesta koje su
sama izabrala. Mogao je samo odrţavati ritam napredovanja, stalno na rubu da ih uništi.
Naredio je konjaništvu da neprijatelja na uzmaku uznemiruju strjelovitim provalama pod
vodstvom Bruta i Oktavijana. Tlo po kojem su stupale legije bilo je posuto polomljenim
strijelama i kopljima, ali malo se trupala nalazilo, i napredovanje se nije smanjivalo tijekom
dugaĉkih dana.

Dvaput su ih sljedećeg jutra napali s boka ljudi koji su zaostali iza britanske glavnine.
Manipule nije zahvatila panika dok su ih odbijali, a konjanici su ih razbili kako su bili
uvjeţbani, jurišajući u punoj brzini kroz oĉajne plemenske redove.

Noću je Julije nareĊivao trubaĉima da oglase podizanje logora, i kola s opremom dopremala
su hranu i vodu za ljude. Noći su bivale teţe dok su plemena stvarala buku i tako vikala da je
bilo gotovo nemoguće spavati. Konjanici su na smjenu jahali oko logora da odbijaju napade, i
u mraku ih je od neviĊenih strijela više palo nego ikada prije. Ipak legijska se koloteĉina
nastavila i u neprijateljskoj zemlji. Kovaĉi su popravljali oruţje i štitove, lijeĉnici su ĉinili sve
što su mogli da ranjenicima poboljšaju stanje. Julije je bio zahvalan onima koje je uvjeţbao
Kabera, iako mu je nedostajala nazoĉnost starog prijatelja. Bolest koja ga je spopala nakon
Domicijeva iscjeljenja bila je uţasna, poput kradljivca postupno ga je lišavala duha. Kabera
nije bio dovoljno jak da poĊe na drugi pohod preko mora, i Julije se samo nadao da će starac
doţivjeti njihov povratak.

Julije se isprva nadao da će razbiti plemena kad naiĊu na rijeku kao što je prije toliko godina
uĉinio sa Svevima pred Rajnom. Ali katuvelaunski je kralj spalio mostove prije nego što su
legije mogle stići do njih i zatim je ĉitave dane trošio na pojaĉavanje vojske ratnicima iz svih
okolnih pokrajina.

Pod teškom paljbom strijela sa suprotne obale Julije je poslao izviĊaĉe da naĊu gaz, ali samo
jedno je mjesto izgledalo prikladno za prijelaz legija, a ĉak je i tada bio prisiljen ostaviti iza
sebe teško oruţje koje je slomilo prve britanske napade i oznaĉilo poĉetak njihova dugaĉkog
povlaĉenja.

Julije je preko volje poredao baliste, onagere i skorpije duţ obale da potpomaţu napad. Tada
je shvatio da i najbolju taktiku moţe poraziti neprikladno zemljište. Njegove su se legije
svrstale u najširu kolonu što su je dopuštale zastave koje su njegovi izviĊaĉi poboli u meki
mulj Tamezisa, obiljeţivši gdje poĉinje dublja voda. Na takvu mjestu bile su nemoguće varke.
Paljba iz balista oĉistila je suprotnu obalu i pripremila legijama ĉisto pristupno tlo široko
gotovo stotinu stopa. Ali poslije iskrcavanja Britanci će potpuno opkoliti ĉelo kolone. Sva će
prednost biti na strani plemena i Julije je znao da će to biti prekretnica u bitci. Ako njegovi
ljudi zapnu na protivnoj obali, ostatak legija ne će se moći prebaciti preko rijeke. Moglo bi im
propasti sve što su postigli na putu od morske obale.

Bilo je neĉega sablasna u pripremanju za rat s neprijateljem koji je tako blizu a ne moţeš
uĉiniti ništa drugo nego gledati. Julije je mogao ĉuti kako njegovi ĉasnici izvikuju naredbe
redovima i vidjeti kako se redovi svrstavaju, dok su iz daljine odjekivali sliĉni povici.
Pogledao je preko tamnog Tamezisa i poslao skoroteĉe svojim generalima kad je vidio razliĉit
izgled tla i britanskih postrojba. Ĉinilo se da su dovoljno samopouzdani dok su podrugljivo
dovikivali Rimljanima, i Julije je vidio kako neki ratnici ogoljuju straţnjice i plješću se po
njima u njegovu pravcu na opće veselje svojih drugova.

Razumio je njihovo samopouzdanje i osjetio kako mu znoj curi u oĉi dok je izdavao
nareĊenja. Legije će biti neotporne na paljbu strijela i kopalja dok budu prelazile rijeku, i
stopa gubitaka bit će visoka. Poslao je izviĊaĉe uzvodno i nizvodno da potraţe druge gazove
za prijelaz boĉnih snaga, ali ako ih je i bilo, nalazili su se predaleko da bi se mogli iskoristiti.
Ĉak i najbolji vojskovoĊe moraju se ponekad osloniti na vještinu i sirovo zvjerstvo ljudi
kojima su na ĉelu.

Julije ne bi htio biti meĊu prvima koji će prijeći. Oktavijan se dragovoljno javio da predvodi
konjanike iza kojih će odmah nastupiti Deseta. Mladi Rimljanin bit će sretan ako preţivi juriš,
ali Julije mu je popustio znajući da je to njegov izbor. Deseta će se probiti iza konjaništva i
osigurati ĉist prostor za druge koji krenu njihovim stopama. Julije će im se pridruţiti s
Trećom galskom i Brutom, a slijedit će ih Domicije.

Sunce je sjalo s neba kad je Julije navukao kacigu preko lica, okrenuvši hladno ţeljezno lice
prema Katuvelaunima. Podignuo je maĉ, i neki su od njih vidjeli tu kretnju i domahivali mu
da prijeĊe rijeku.

Julije pogleda Oktavijana koji ga je promatrao ĉekajući njegov znak. Extraordinarii su bili
namršteni i njihovi su se dugaĉki maĉevi svjetlucali dok su zauzimali poloţaj. U ĉasu kad
stignu na suprotnu obalu bit će u punom galopu, i Julije je osjećao kako bez daha išĉekuju
trenutak kad će posijati smrt meĊu Britancima.

U posvemašnjoj tišini Julije spusti ruku i trubaĉi se oglasiše duţ cijele goleme kolone. Julije
je ĉuo kako Oktavijan viĉe dok su extraordinarii hrpimice pokuljali naprijed kroz plitku vodu,
sve brţe i brţe. Konji su pretvarali vodu u pjenu dok su rimski konjanici spuštali maĉeve
iznad konjskih glava i naginjali se naprijed, spremni za prva ubijanja. U njih su se zabadale
strijele i koplja, ljudi su kriĉali i konji su njištali, i voda je postajala crvena dok su njihova
tijela padala u struju. Britanci su zaurlali i navalili.

Zahtijevala se toĉnost, ali svaki ĉovjek kraj teških balista bio je spreman. Dok su Britanci
povrvjeli naprijed da doĉekaju konjanike, Julije je dao znak posadama i teret ţeljeza i kamena
poletio je iznad glava Rimljana u galopu da bi hametice pokosio prve odvaţne redove
protivniĉkih pješaka.

Velike su se rupe pojavile u neprijateljskoj masi i Oktavijan je prema jednoj od njih usmjerio
konja koji je lagano posrtao kad je stigao na obalu. Konj mu je teško disao i bio je promoĉen
u ledenoj vodi. Ĉuo je riku Desete koja je nadirala preko gaza iza njega, i on je znao da rimski
bogovi gledaju sinove svoga grada, ĉak i tako daleko.

Nije bilo vremena za razmišljanje u tom prvom jurišu. Oktavijan i Brut izabrali su konjanike
prema njihovoj vještini s konjem i maĉem, i oni su se svrstali u udarni klin bez ijedne
zapovijedi, udarajući po Britancima i krĉeći put duboko u njihove redove.

Deseta nije mogla iskoristiti koplja dok im je konjaništvo bilo tako blizu, ali to su bili listom
veterani iz Galije i Germanije, i sjekli su sve što bi im se isprijeĉilo na putu. Britanci su u
neredu uzmicali pred udruţenim napadom i njihova se prednost izgubila nevjerojatno brzo
dok je Deseta s umjetniĉkim savršenstvom proširivala udarnu crtu i stvorene prostore
ispunjavala nadolazećim legijama. Na bokovima su se oblikovale ĉetvorine i konjanici su brzo
i vješto jurili izmeĊu njih zaštićujući ih od katuvelaunskih kopalja i maĉeva.

Julije je tada zaĉuo otegnute zvuke neprijateljskih rogova, i njihovi su redovi uzmaknuli u
pozadinu i na krila, ostavljajući širok prolaz kroz sredinu. IzmeĊu njih se podigao oblak
prašine i zatim se pojavio zid konja i bojnih kola što su jurišali samoubilaĉkom brzinom.
Rimski su trubaĉi oglasili zapovijed da se zatvori prolaz i ĉetvorine su se umirile, dok su se
legionari s prislonjenim štitovima namještali na tuĊem tlu da zauzmu ĉvrst poloţaj.

Na bojnim kolima bila su po dva ratnika i Julije se ĉudio vještini kopljanika koji su odrţavali
krhku ravnoteţu pri velikoj brzini dok su njihovi drugovi drţali uzde jurećih konja. U
posljednji su ĉas koplja izbaĉena i Julije je vidio kako legionari ginu pod valom šiljaka
izbaĉenih s dovoljnom snagom da probiju ĉak i rimske štitove.

Oktavijan je vidio pokolj koji je nastao pa je uzviknuo nova nareĊenja. Napustili su bokove i
presjekli niz bojnih kola prije nego što su mogli ponovno izbaciti koplja ili okrenuti se natrag.
Britanci su nasrnuli meĊu njih i Julije je gledao kako njegovi konji i ljudi padaju dok oko njih
šiklja krv. Deseta i Treća krenule su naprijed i zatvorile središte, nadjaĉavši ratnike na kolima
koji su se borili i oĉajniĉki vrištali. Neke je britanske konje zahvatila panika i Julije je vidio
kako legionari tu i tamo padaju na zemlju dok pobješnjeli konji vuku za sobom prazna kola
preko bojnog polja.

»Konjaništvo je prošlo!« ĉuo je Julije kako mu dovikuje Brut, pa je kimnuo i naredio da krenu
kopljanici. Nije bilo previše discipline u tom napadu. Mnogi su Rimljani bili izgubili oruţje u
borbi, ali ipak se nekoliko tisuća tamnih sulica vinulo u zrak i povećalo kaos meĊu
Katuvelaunima koji su se pokušavali preustrojiti.

Julije pogleda unatrag i vidje da su dvije njegove legije još u vodi jer jednostavno nije bilo
mjesta na obali. Dao je znak za napredovanje i Deseta je disciplinirano odgovorila kao što je i
oĉekivao, priljubivši štitove i potiskujući neprekidno neprijatelja ispred sebe.

Rimska se crta raširila kad su se vratili konjanici da zaštite krila. Njihov prvi bjesomuĉni juriš
prorijedio im je redove, ali Julije je uskliknuo kad je vidio da je Oktavijan još u sedlu. Njegov
mladi roĊak bio je sav u krvi i lice mu je bilo nateĉeno i modro od udaraca, ali on je resko
izdavao zapovijedi i njegovi su se ljudi opet svrstali vraćajući dio svoga prijašnjeg sjaja.

Na otvorenom zemljištu rimske su legije bile nezaustavljive. Katuvelauni su uzastopce

nasrtali na njihove redove i svaki put bivali odbaĉeni. Julije je gazio preko hrpa tjelesa koje su
obiljeţavale svaki neuspio pokušaj. Još su dvaput Deseta i Treća izdrţale poguban juriš bojnih
kola, i tada se drukĉiji zvuk rogova razlegnuo preko neprijateljskih redova i Katuvelauni su se
poĉeli povlaĉiti, stvarajući prvi put veći razmak izmeĊu dviju vojska.

Rimski su rogovi objavili da se udvostruĉi korak i legije su prešle u lagan trk dok su ih ĉasnici
poticali da odrţe poredak. Ranjeni su Britanci gotovo istodobno umirali pod njihovim
nogama, a rimski su maĉevi obarali iscrpljene pojedince koji su lutali i vrištali. Julije je vidio
kako dvojica vuku trećega dok ga nisu morali ispustiti gotovo pod noge Desete u naletu. Sva
trojica su pregaţena i izbodena zbog svoje hrabrosti.

Kako se sunce pomicalo, Julije je trĉao s ostalima sav zasopljen. Ako katuvelaunski kralj
misli da njegovi mogu trĉati brţe od njegovih legija, grdno se vara. Julije je u redovima oko
sebe vidio samo odluĉnost i osjećao je isti ponos. Legije će ih pregaziti u trku i zabiti u
zemlju.

I tada je Julije pogledom još pretraţivao okolicu traţeći zasjedu, iako je sumnjao da postoji
ikakva mogućnost. Kasivelaun je vidio da mu je najtvrĊa nada bila zaustaviti Rimljane na
rijeci, i vjerojatno je u one prve juriše ubacio sve što je imao. Ipak, Julije je vodio previše
bitaka da bi dopustio iznenaĊenje, i njegovi su konjanici neprestance napadali neprijatelja dok
su se manje skupine odvajale radi izviĊanja.

Julije se gotovo razoĉarao kad je ĉuo tugaljivo zavijanje neprijateljskih rogova. Pogodio je
znaĉenje tih ojaĊenih zvukova i prije nego što je vidio da prvi Britanci s gaĊenjem bacaju
oruţje. Ostali su slijedili njihov primjer.

Nije bilo potrebno izdavati nareĊenje o prihvaćanju predaje. Njegovi su ljudi bili dovoljno
iskusni i Julije je samo promatrao kako se legionari iz Desete kreću izmeĊu Katuvelauna dok
su ih prisiljavali da sjednu i skupljali oruţje da nametnu primirje. Nijedan ratnik nije ubijen
nakon poĉetka predaje i Julije je bio zadovoljan.

Gledao je oko sebe i vidio skupinu kuća nepunu milju daleko. Legije su bile na samom rubu
gradova uz rijeku Tamezis, i Kasivelaun se predao pred oĉima svoga naroda prije nego što se
bitka prenijela na njihove ulice. Bila je to ĉasna odluka i Julije je pozdravio protivnika bez
srdţbe kad su ga doveli preda nj.

Kasivelaun je bio mlad ĉovjek crne kose i mesnata lica, nosio je sivu halju s pojasom i
dugaĉak plašt preko snaţnih ramena. Oĉi su mu bile ogorĉene kad se Julije s njima sreo, ali je
kleknuo na jedno koljeno i pognuo glavu prije nego što će ustati, dok je s njegove vunene
odjeće prskalo svjeţe blato.

Julije je skinuo kacigu uţivajući u svjeţini povjetarca. »Kao zapovjednik snaga Rima,
prihvaćam tvoju predaju«, rekao je formalno. »Više ne će biti ubijanja. Tvoji će ljudi biti
zadrţani u zarobljeništvu dok budemo pregovarali o taocima i daţbinama. Od ovoga trenutka
moţeš se smatrati rimskim podanikom.«

Kasivelaun ga je upitno gledao slušajući te rijeĉi. Bacio je pogled preko rimskih redova i
vidio njihovo ustrojstvo. Unatoĉ bitci u trku dugom gotovo dvije milje, postrojbe su bile
strogo poredane i tada je spoznao da je donio pravu odluku. Za nju je platio veliku cijenu.
Dok je promatrao Rimljanina u prljavom oklopu, s okrvavljenim sandalama i trodnevnom
bradom na licu, Kasivelaun je mogao samo potresti glavom od nevjerice. Izgubio je zemlju
koju mu je ostavio otac.

41. POGLAVLJE
Vercingetoriks zabode koplje u zemlju ispred vrata grada Avarika i nabi rimsku glavu na
šiljak. Ostavivši svoj grozni trofej iza sebe, on ujaha kroz vrata da se sastane s plemenskim
voĊama koji su se okupili u njegovo ime.

Obzidani grad u središtu Galije brojio je ĉetrdeset tisuća ţitelja, i većina ih je bila izišla na
ulice da zuri i upire prstom u vrhovnoga kralja. Vercingetoriks je jahao izmeĊu njih ne
gledajući ni desno ni lijevo, dok su se njegove misli bavile borbom koja ga ĉeka.

Sjahao je u središnjem dvorištu gradske vijećnice i oštrim korakom prošao kroz nadsvoĊene
trijemove do glavne dvorane. Kad je ušao, svi su ustali i pozdravili ga klicanjem, a
Vercingetoriks je bacio pogled unaokolo po licima galskih voĊa zadrţavši hladan izraz.
Ukoĉeno je kimnuo u znak zahvale i stupio u sredinu ĉekajući da nastane tišina.

»Samo pet tisuća ljudi stoji izmeĊu nas i naše zemlje. Cezar je otišao da napadne obojeni
narod kao što je nekoć stigao u Galiju. Došlo je vrijeme za koje smo se tako strpljivo
pripremali.« Priĉekao je dok ne proĊe grmljavina glasna razgovora i klicanja koja je
odzvanjala u okrugloj dvorani. »Priredit ćemo im toplu dobrodošlicu kad stigne zima, to vam
obećavam. Napadat ćemo ih kriomice, po desetak ili stotinu njih odjednom. Naše će
konjaništvo napadati njihove dijelove što pljaĉkaju hranu tako da će izgladnjeli bjeţati iz
Galije.«

Zaurlali su ĉuvši tu ideju, kao što je on i oĉekivao, ali njegove su oĉi još bile hladne dok se
pripremao da im kaţe cijenu koju moraju platiti.

»Legije imaju samo jednu slabost, prijatelji moji, a to su njihove opskrbne linije. Tko u ovoj
dvorani nije izgubio prijatelje ili braću u borbama protiv njih? Na otvorenom bojištu ne bismo
prošli nimalo bolje nego Helvećani prije nekoliko godina. Sve naše vojske zajedno ne bi ih
mogle poraziti na ravnici.«

Teška je tišina pritiskivala voĊe dok su ĉekali da njihov vrhovni kralj nastavi.

»Ali oni se ne mogu boriti bez hrane, a da bismo im uskratili jelo moramo spaliti svaki usjev i
svako selo u Galiji. Moramo iskorijeniti vlastiti narod s Cezarove staze i ne ostaviti mu ništa
osim dima na pustopoljinama da njime nahrani rimska usta. Kad oslabe od gladi, dovest ću
ljude u tvrĊave kao što je Gergovija i tada će vidjeti koliko ljudi moraju izgubiti protiv onih
zidina.«

Ţarkim je pogledom prelazio preko okupljenih Gala nadajući se da imaju snage krenuti tim
uţasnim putem.

»Moţemo pobijediti. Moţemo ih slomiti na taj naĉin, ali to će biti mukotrpno. Naš će se narod
ustrašiti kad ga silom pognamo s njihove zemlje. Kad poĉnu plakati, recite im da su nekoć
prejahali tri tisuće milja da stignu ovamo. Mi smo i dalje jedan narod, za one koji to mogu
vidjeti. Galska zemlja mora ustati. Kelti moraju ustati i sjetiti se stare krvi koja ih zove.«

Stajali su nijemo slušajući ga i poĉeli udarati maĉevima i noţevima uz zaglušan zveket koji je
ispunio prostoriju i potresao njezine temelje. Vercingetoriks podiţe ruku da ih umiri i tada je
za njega nastupio ĉas koji je dugo ĉekao. Njegov je narod ustao s odluĉnim izrazom na licu,
svi u njega vjeruju.

»Sutra ćete sa svojim plemenima krenuti na daleki jug, ostavljajući one koji su ţedni rata.
Ponesite sa sobom zalihe ţita, jer moji će jahaĉi spaliti sve što naĊu. Galija će opet biti naša.
Ne govorim samo kao Arvernjanin, nego kao izdanak starih kraljeva. Oni nas sada gledaju
odozgor i donijet će nam pobjedu.«

Zveket kovine opet zapoĉe i postade zaglušan kad je Vercingetoriks izišao ispod nadsvoĊena
trijema da se pridruţi svojoj vojsci. Odjahao je na konju kroz ulice i nesvjesno pognuo glavu
dok je prolazio ispod luka na vratima Avarika.
Kad je stigao do svojih konjanika, uspravio se u sedlu i razdragano pogledao galske stjegove.
Mnogobrojna plemena bila su predstavljena meĊu deset tisuća konjanika i on je doista osjećao
da su iste stare krvi.

»Danas je dobar dan za jahanje«, rekao je bratu Madoku.

»Dobar je, moj kralju«, odgovorio je Madok. Skupa su podboli konje i u galopu pojurili preko
ravnice.

Julije je sjedio na brijegu s plaštem na vlaţnom tlu ispod sebe. Padala je lagana kiša i kroz nju
su mogli vidjeti galije kojima je zapovjedio da oplove obalu i naĊu mjesto gdje se crna rijeka
ulijeva u more. Sa svojim plitkim gazom mogle su doći sve do pliĉina i usidriti se toĉno
ispred njih. Brut i Renije sjedili su s njim promatrajući kako skupine momaka iz Desete i
Treće iskrcavaju namirnice.

»Jeste li znali da su kapetani našli zaton malo dalje niz obalu?« reĉe Julije glasno i uzdahnu.
»Da sam to prije znao, uzalud bi bjesnjela oluja koja mi je odnijela toliko mnogo brodova.
Luka je zaštićena klisurama i dubokom vodom sa nagnutim ţalom za brodove. Barem ćemo
ubuduće znati, sada kad smo je otkrili.«

Prošao je rukom kroz mokru kosu i otresao kap s vrha nosa. »Oni ovo nazivaju ljetom?
Kunem vam se da već mjesec dana nisam vidio sunce.«

»Zbog toga ĉeznem za Rimom«, odgovori Brut polako. »Kad samo zamislim masline na
suncu i hramove na Forumu! Ne mogu vjerovati kako sam daleko otišao od svega toga.«

»Pompej je ondje, obnavlja grad«, reĉe Julije, i pogled mu otvrdnu. »Zgrada Senata u kojoj
sam stajao s Marijem sada je tek uspomena. Kad ugledamo Rim, Brute, to ne će biti isti grad.«

Sjedili su šutke dok je svaki od njih razmišljao o istinitosti tih rijeĉi. Godine su prošle otkad
Julije nije vidio svoj grad, ali nekako je uvijek oĉekivao da će ga zateći nepromijenjena kad se
vrati, kao da će se sve drugo u ţivotu ĉuvati pod staklom dok on ne bude spreman da to opet
pokrene. Bio je to djeĉji san.

»Onda ćeš krenuti natrag, je li?« reĉe Brut. »Već sam poĉinjao misliti kako ćeš nas prisiliti da
ovdje ostarimo.«

Renije se nasmiješio bez rijeĉi.

»Krenut ću, Brute«, reĉe Julije. »Uĉinio sam ono radi ĉega sam došao i bit će dovoljna jedna
legija da Britance drţi u pokornosti. Tko zna, kad ostarim i kad Galija bude mirna kao
Španjolska, moţda ću se vratiti ovamo da nastavim ratovati prema sjeveru.«

Odjednom se stresao i rekao sam sebi da je hladno. Bilo je ĉudnovato s tako daleke uzvisine
promatrati napore galijskih posada duboko dolje. Breţuljci oko Tamezisa su blage padine, i da
nije bilo trajne kiše, prizor im se mogao ĉiniti poput kakve udaljene borbe koja ne moţe
doprijeti do ljudi na brijegu. Lako je bilo sanjariti.
»Ima trenutaka kad poţelim da se sve ovo završi, Brute«, reĉe Julije. »Nedostaje mi tvoja
majka. Nedostaje mi isto tako moja kći. U ratu sam otkad pamtim, i uţasno me dovodi u
kušnju pomisao da se vratim na svoje imanje i bavim se pĉelama i sjedim na suncu.«

Renije se nasmija. »Toj se kušnji svake godine uspješno odupireš«, reĉe on.

Julije oštro pogleda jednorukog gladijatora. »Ja sam u cvijetu mladosti, Renije. Ako ništa
drugo ne ostvarim u ţivotu, Galija će ipak ostati kao moj znak na svijetu.«

Dok je govorio, nesvjesno je dodirnuo glavu i osjetio koliko mu se pomaknula crta vlasišta.
Rat više troši ĉovjeka nego puko prolaţenje godina, pomislio je. Dok se negda osjećao kao da
nikada ne moţe ostarjeti, sada su ga boljeli zglobovi za vlaţna vremena i jutro mu je donosilo
ukoĉenost koja je svake godine sve duţe i duţe trajala. Vidio je da je Brut primijetio njegovu
kretnju i namrštio se.

»Bila je ĉast sluţiti s vama obojicom, znate«, reĉe iznenada Renije. »Jesam li vam to ikada
rekao? Ne bih ţelio biti nigdje drugdje osim s vama.«

Oba mlaĊa ĉovjeka pogledaše izbrazdana ratnika što je sjedio na plaštu pognuvši se naprijed.

»Postaješ mekušac u svojoj poodmakloj dobi«, reĉe Brut sa smiješkom. »Moraš ponovno
osjetiti sunce na licu.«

»Moţda«, reĉe Renije išĉupavši prstima vlat trave. »Cijelog sam se ţivota borio za Rim i on
još stoji. Izvršio sam svoju duţnost.«

»Ţeliš li se vratiti doma?« upita ga Julije. »Moţeš sići niz brijeg do galija i reći im da te
prevezu natrag, prijatelju. Ja ti to ne ću uskratiti.«

Renije pogleda dolje na uţurbanu gomilu kraj rijeke, i oĉi mu se ispuniše ĉeţnjom. Zatim
slegnu ramenima i usiljeno se nasmiješi. »Još jednu godinu, moţda«, reĉe on.

»Dolazi glasnik«, reĉe Brut iznenada prekidajući ih u razmišljanju. Sva trojica se okrenuše da
bi ugledali sitnu figuru na konju što je hitala uz brijeg prema njima.

»Mora biti loša vijest kad me ovdje traţi«, reĉe Julije ustajući na noge. U tom se ĉasu
poremetilo njegovo zamišljeno raspoloţenje i druga su dvojica to osjetila po njegovu drţanju
kao kad se naglo promijeni smjer vjetra.

Njihovi vlaţni plaštevi bili su zguţvani i sva trojica su osjetila umor od neprekidna ratovanja i
problema dok su promatrala osamljena jahaĉa s neodreĊenom vrstom strahovanja.

»Što je?« upita Julije ĉim se ĉovjek primaknuo dovoljno blizu da ga ĉuje.

Glasnik se ušeprtljio pod njihovim prodornim pogledima, te je u pometnji sjahao i pozdravio.

»Dolazim iz Galije, generale«, rekao je.

Juliju je potonulo srce. »Od Berika? Koju poruku donosiš?«

»Gospodine, plemena se bune.«

Julije opsova. »Plemena se bune svake godine. Koliko ih je ovaj put?«

Glasnik nervozno pogleda visoke ĉasnike. »Ja mislim… General Beriko je rekao sva plemena
redom, gospodine.«

Julije pogleda tupo ĉovjeka prije nego što će malodušno kimnuti. »Onda se moram vratiti.
Odjaši dolje do galija i kaţi im da ne otplove dok ja ne doĊem. Neka general Domicije pošalje
jahaĉe na obalu po Marka Antonija. Flota mora krenuti da preplovi more prije nego što poĉnu
zimske oluje.«

Julije je stajao na kiši i gledao kako se jahaĉ spušta dolje k rijeci i dolazi do galija.

»Tako ćemo ponovno ratovati«, rekao je. »Pitam se hoće li se u Galiji ikada uspostaviti rimski
mir za moga ţivota.« Umorno je gledao na taj novi teret i Bruta je srce zaboljelo zbog staroga
prijatelja.

»Ti ćeš ih potući. Uvijek ih potuĉeš.«

»S nadolazećom zimom?« reĉe Julije pun gorĉine. »Ĉekaju nas teški mjeseci, prijatelju moj.
Moţda najteţi što smo ih upoznali.« S uţasnim se naporom suzdrţavao dok se lice koje je
okrenuo prema njima nije naposljetku pretvorilo u masku.

»Kasivelaun to ne smije doznati. Njegovi su taoci već ukrcani na galije, meĊu njima je i
njegov sin. Vrati legije na obalu, Brute. Ja ću krenuti morem da te ondje doĉekam s flotom.«
Zastao je i usta su mu se stisnula od srdţbe.

»Ne ću ih samo potući, Brute. Izbrisat ću ih s lica zemlje.«

Renije pogleda ĉovjeka kojega je vjeţbao u djetinjstvu i srce mu se ispuni tugom. Nije imao
prigode da se odmori i svaka je godina malo-pomalo potkradala njegovu dobrotu. Renije
zatim pogleda na jug zamišljajući galske obale. Gali će poţaliti što su dopustili da Cezar
uhvati maha meĊu njima.

42. POGLAVLJE
U okupljenim galskim redovima nalazili su se ratnici iz gotovo svih plemena. Mnogi od njih
borili su u legijama pet i više godina, te su se ponašali i razmišljali kao Rimljani. Za plaću su
jednako dobivali srebrenjake i njihovi su oklopi i maĉevi dolazili iz legijskih kovaĉnica.

Kad je Beriko poslao tri tisuće njih da štite prijevoz ţita, malo je bilo ljudi koji su mogli
vidjeti neznatne razlike izmeĊu njihovih redova i bilo kojih drugih rimskih snaga. Ĉak su i
ĉasnici bili iz plemenâ, nakon toliko vremena provedena na bojnom polju. Iako je Julije meĊu
njih u poĉetku ubacivao najbolje svoje ljude, ratovi i promicanja promijenili su sastav.

Konvoj ţita došao je iz Španjolske po Berikovu nareĊenju i trebao je imati zaštitu dok je
putovao prema sjevernim lukama. Bilo ga je dovoljno da se nahrane gradovi i sela koja su
ostala vjerna u podaništvu. Dovoljno da preţive zimu dok Vercingetoriks bude spaljivao sve
što mogne naći.

Neredovita vojska marširala je s juga u savršenom redu i miru korakom najsporijih kola.
Njihovi su izviĊaĉi kruţili miljama naokolo da ih upozore na moguće napade. Svaki je ĉovjek
znao da će ţito biti prijetnja pobuni koja je jaĉala u srcu zemlje, i ruke su se rijetko odmicale
od maĉeva. Jeli su u pokretu hladno meso iz vlastitih sve manjih zaliha i zaustavljali su se u
zadnji ĉas da svaku veĉer izgrade logor gdje će prenoćiti.

Kad je napad došao, bio je razliĉit od svega što su mogli oĉekivati. Na prostranoj ravnici na
njih je s grmljavinom krenula crna crta konjanika. IzviĊaĉi su stizali kad je kolona poĉela
reagirati, pomiĉući teška kola u obrambeni krug i pripremajući koplja i lukove. Svako je oko
sa strahom bilo uprto u neprijatelja kad je njihova golema brojnost postala vidljiva. Tisuće su
njih jahale kroz blato i travu prema kolima. Slabo sunce odsijevalo je od njihova oruţja i
mnogi su se Gali poĉeli moliti svojim starim bogovima, nakon godina zaborava.

Marven je bio rimski vojnik od dana kad je glad zamijenio za srebrenjake prije ĉetiri godine.
Kad je vidio kolika sila ide na njih, znao je da ne će preţivjeti i osjetio je gorku ironiju
sudbine koja je odredila da ga ubiju njegovi sunarodnjaci. On nije mario za politiku. Kad su
Rimljani došli u njegovo selo i ponudili mu da im se pridruţi, uzeo je njihov dar i dao ga ţeni
i djeci prije nego što se pošao boriti za Rim. To je bilo bolje nego gledati ih kako skapavaju
od gladi.

Promaknuće je bilo pravo ĉudo, kad je stiglo. Sudjelovao je u bitkama protiv Senonaca i jahao
je s Brutom kad su im oteli kralja iz same njihove jezgre. To je bila pobjeda koja se pamti.

Izgubljen u gorkim uspomenama, isprva nije ni primijetio lica svojih ljudi kad su se okrenuli
prema njemu oĉekujući zapovijedi. Kad ih je svjesno pogledao, slegnuo je ramenima.

»Za ovo dobivamo plaću, momci«, rekao je blago.

Mogao je osjetiti kako podrhtava tlo pod njegovim nogama dok su jahaĉi jurili prema njima.
Obrambeni redovi ĉvrsto su se postavili oko kola. Koplja su bila zabodena u blato da odbiju
juriš, i nije se imalo ništa više ĉiniti nego ĉekati da uzavrije krv. Marven je mrzio ĉekanje i
gotovo je pozdravio borbu da satre strah koji mu je polagano nagrizao ţeludac.

Oglasili su se rogovi i jurišni su se konji zaustavili u propnju toĉno izvan dometa. Marven se
namrštio videći kako jedan ĉovjek sjahuje i koraĉa preko meka tla prema njima. Znao je tko
dolazi prije nego što je mogao biti siguran u ţutu kosu i zlatnu ogrlicu koju je ĉovjek nosio u
bitkama. Vercingetoriks.

Marven je s nevjericom gledao kako se kralj pribliţava.

»Budite mirni«, naredio je svojim ljudima, iznenada zabrinut da koji od njegovih strijelaca ne
bi olabavio tetivu. Krv mu je uzavrela i Marven je sve brţe disao što je kralj bliţe prilazio.
Bio je to ĉin samoubilaĉke srĉanosti i mnogi su ljudi mrmljali od zadivljenosti dok su
spremali oštrice da ga sasijeku na komade.
Vercingetoriks je došao tik do njih, susrevši se s Marvenovim pogledom kad je po plaštu i
kacigi prepoznao njegov zapovjedniĉki poloţaj. Moţda je sve to bilo samo mašta, ali vidjeti
ga ondje, tako blizu, s velikim maĉem u toku, izgledalo je veliĉanstveno.

»Reci što imaš«, rekao je Marven.

Kraljeve su oĉi bljesnule i ţuta se brada razdvojila kad se osmjehnuo. Vidio je da Marvenova
ruka steţe maĉ.

»Bi li ti ubio svoga kralja?« reĉe Vercingetoriks.

Marven zbunjeno spusti ruku. Pogleda u mirne oĉi ĉovjeka koji je preda nj stupio s tolikom
hrabrosti i zadrhta.

»Ne. Ne bih«, reĉe on.

»Onda poĊi za mnom«, reĉe Vercingetoriks.

Marven pogleda lijevo i desno ljude kojima je zapovijedao i vidje da oni potvrdno klimaju
glavom. Vratio je pogled prema Vercingetoriksu i polako, ne skidajući oĉiju s njega, kleknuo
u blato. Kao u nekom snu, osjetio je kraljevu ruku na ramenu.

»Kako se zoveš?«

Marven je oklijevao. Rijeĉi o njegovu ĉinu i postrojbi zapele su mu u grlu. »Ja sam Marven
Riderin, Nervljanin«, rekao je naposljetku.

»Nervljani su sa mnom. Galija je sa mnom. Ustani.«

Marven je ustao i vidio da mu se ruke tresu. Kroz uzburkane misli ĉuo je kako Vercingetoriks
opet govori.

»Sada spali ţito u tim kolima«, rekao je kralj.

»MeĊu nama ima Rimljana. Nismo svi iz Galije«, rekao je odjednom Marven.

Kralj je na njega svrnuo sive oĉi. »Ţeliš li da ostanu na ţivotu?«

Marvenovo se lice zategnulo. »To bi bilo pravedno«, rekao je podignuvši izazovno glavu.

Vercingetoriks se nasmiješio i potapšao ga po ramenu. »Onda ih pusti neka odu, Nervljanine.

Oduzmi im maĉeve i štitove i pusti ih da idu.«

Dok su galski neredoviti vojnici marširali iza svoga kralja, konjanici su podignuli maĉeve u
znak pozdrava i kliknuli. Za njima su praskavi plamenovi gutali tovare dragocjenog ţita.

Kad se Julije iskrcao u zaklonjenu zatonu Itius Portus na obali Galije, mogao je vidjeti velike
smeĊe perjanice dima u daljini. I sam zrak mirisao je na bitku i on je osjetio silnu srdţbu pri
pomisli na novu pobunu protiv njega.
Nije dangubio nijednog trenutka plovidbe i već je bio zaposlen izdavanjem zapovijedi i
objašnjavanjem planova koje treba izvršiti prije nego što zima zatvori planine. Dolazak vijesti
u Rim o njegovu drugom pohodu protiv Britanaca bit će utrka s vremenom, ali njemu je bila
potrebna dobra volja koju će te vijesti donijeti na ulice grada. Te godine ne će biti senatske
desetine, kad mu je svaki novĉić potreban da uguši ustanak plemenâ pod Vercingetoriksom.
To ime je bilo na ustima i najniţih radnika, a Julije se jedva mogao sjetiti onoga gnjevnog
mladića koji je izjurio s njegova prvog sastanka s poglavicama, prije osam godina. Cingeto je
izrastao u kralja i Julije je znao da ga ne smije ostaviti na ţivotu. Obojica su prešla dugaĉak
put od poĉetka, i te godine su bile ispunjene ratom i krvlju.

Dok se Julije uspinjao na gat, već je bio duboko u razgovoru s Brutom, prekidajući diktiranje
Adànu koji ga je pratio. Brzi konjanici poslani su da pozovu Berika, i ĉim on stigne Julije će
okupiti vijeće i planirati pohod. Pogled na smeĊi dim na obzoru bio je dovoljan da ga uĉvrsti
u odluĉnosti. To je njegova zemlja i ne će se pokolebati makar se svaki ĉovjek u Galiji dignuo
na oruţje protiv njega.

Vraćene legije zauzele su luku i rutinski podignule logore, iako je meĊu redovima vladala
opipljiva napetost i strepnja. I oni su se godinama borili s Julijem, i mnogima je bilo zlo od
pomisli na još jednu godinu rata, moţda i više. I najtvrĊi su se meĊu njima pitali kad će sve to
završiti da mogu pokupiti nagrade koje su im obećane.

Trećega dana Julije je okupio vijeće u priobalnoj tvrĊavi koju su izgradili, prvom karikom u
lancu koji će jednog dana dominirati galskom obalom.

Domicije je prvi ušao, noseći srebreni oklop koji je osvojio na natjecanju. Crne su ĉekinje
pokrivale njegovo lice i oklop je bio izgubio velik dio sjaja. Posebno je prsni dio bio ugruhano
svjedoĉanstvo ratova koje je vodio za Julija. Bez rijeĉi je stisnuo Julijevu ruku i podlakticu s
legionarskim zahvatom prije nego što će zauzeti mjesto.

Marko Antonije je zagrlio vojskovoĊu kad su se sreli. Julije je imao razloga da bude njime
zadovoljan kad je vidio stanje riznice. Koliĉine prikupljena zlata i srebra bile su goleme, iako
su prihodi iz dana u dan opadali dok su galski gradovi i trgovišta ĉekali da vide hoće li
ustanak uspjeti. Opskrba hranom već je bila kritiĉna i Julije je bio zahvalan Marku Antoniju
što je preuzeo taj dio njegova tereta. Trebalo je nahraniti i napojiti tisuće legionara prije
polaska u bitku, i već je bilo jasno da Vercingetoriks pokušava prekinuti njihove dostavne
linije. Sve dimne perjanice dizale su se sa spaljenih imanja, i kad su extraordinarii stizali do
njih u galopu, nalazili su samo zgarište i pustoš. Julije je osjećao kivno divljenje prema
nemilosrdnosti novoga kralja. Vercingetoriks se odluĉio za taktiku koja će takoĊer porušiti
sela i gradove koji su ostali vjerni legijama. Tisuće njegovih sunarodnjaka umrijet će zbog
podaništva, i bit će još više mrtvih ako legije ne mognu to brzo okonĉati. Bila je to visoka
cijena, ali izgladnjivanje bi moglo pokositi rimske legije jednako pouzdano kao maĉevi.

Julije je za njihov skup izabrao sobu s pogledom na more, i ptice su prolijetale i kriĉale
spuštajući se na sivo stijenje. Pozdravio je svakog ĉovjeka s iskrenim zadovoljstvom dok su
ulazili. Beriko je bio zadobio ranu u prvom okršaju s Vercingetoriksom i nosio je zavoje na
ramenu i prsima. Iako je ariminski general izgledao umorno, uzvratio je smiješak Juliju dok
mu je pokazivao mjesto i pruţao pehar vina da je prihvati zdravom rukom. Oktavijan je ušao
skupa s Brutom i Renijem, ţivo raspravljajući o taktici za konjaništvo. Sva tri su ĉovjeka
pozdravila Julija i on se nasmiješio videći njihovo samopouzdanje. Ĉinilo se da ne dijele
njegove sumnje i brige, ali oni su bili naviknuti da imaju njega da ih rješava.
Dok su se skupljali, Julije je osjetio kako ga ohrabruje njihovo raspoloţenje. Godine ratovanja
nisu slomile njegove prijatelje. Kad su govorili o posljednjoj pobuni, iz njihovih su rijeĉi više
izbijali gnjev i otpornost nego poraz. Svi su oni uloţili godine u neprijateljsku zemlju, i svaki
je ĉovjek bio srdit videći da im je ugroţena budućnost. Iako su se meĊusobno razgovarali,
svatko je pazio hoće li Julije pokazati kakav znak da je spreman zapoĉeti. On je bio njihova
jezgra. U njegovoj odsutnosti kao da im je bivao oduzet najĉistiji dio poriva i energije. On je
ĉvrsto spajao ljude koji inaĉe ne bi podnosili uzajamno društvo ni u kakvim drugim
okolnostima. Bila je to takva spona da zapravo nisu o njoj ni razmišljali kad su se smirili i
suoĉili s njim. On je jednostavno bio tu a oni su bili malo ţivlji nego prije.

Kaberu su posljednjeg unijela dva ĉovjeka iz Desete koja su se brinula o njemu. Julije je
krupnim koracima prišao k njemu ĉim je stari iscjelitelj smješten i uhvatio ga za krhke ruke.
Govorio je pretiho da bi ga ostali mogli ĉuti kroz šum vjetra i kriĉanje galebova.

»Dalje negoli ijedan Rimljanin, Kabera. Bio sam na rubu svijeta. Jesi li me mogao vidjeti
ovdje, prije toliko godina?«

Ĉinilo se isprva da ga Kabera ne ĉuje i Julije se rastuţio zbog promjene koju mu je donijela
starost. I krivnja je kopkala njegovu savjest. Na Julijev je zahtjev Kabera nekoć izlijeĉio
Domicijevo razbijeno koljeno, i taj ĉin volje bio je prevelik napor za njegov iscrpljeni
organizam. Od onoga dana nije više imao snage. Naposljetku je podignuo oĉi i njegova suha
ispucana usta savila su se u kutovima.

»Ti si ovdje zato što si odluĉio da budeš, Gaju«, rekao je starac. Glas mu je bio malo glasniji
od plitka daha, i Julije se nagnuo bliţe njegovim usnama. »Nikada te nisam vidio u ovako
uţasno hladnoj prostoriji.« Tada je Kabera zastao, i mišići njegova vrata naglo su se zgrĉili
dok je uzimao dublji dah.

»Jesam li ti rekao kako sam vidio da te ubija Sula?« šapnu on.

»Sula je odavno mrtav, Kabera«, reĉe Julije.

Kabera kimnu. »To znam, ali vidio sam te umorena u njegovoj kući i ponovno u ćelijama
gusarskoga broda. Toliko sam ĉesto viĊao kako padaš da se ponekad iznenadim što te vidim
tako snaţna i ţiva. Ne razumijem ta viĊenja, Julije. Zadala su mi više muke nego što sam
ikada mogao zamisliti.«

Julija je gušila tuga kad je vidio kako na starĉeve oĉi naviru suze. Kabera je primijetio njegov
izraz lica i suho se poĉeo smijuckati cvokotavim zvukom koji nije prestajao. Iako je Kaberina
lijeva ruka bespomoćno leţala u krilu, drugom je rukom posegnuo i privukao Julija još bliţe.

»Ne bih promijenio nijedan dan u svemu tome, u tim viĊenjima. Razumiješ li me? Ne ću još
dugo, i to će biti olakšanje. Ali ne ţalim ni zbog ĉega otkad sam stupio u tvoj dom prije toliko
vremena.«

»Bez tebe ja ne bih preţivio, starino. Ne moţeš me sada napustiti«, promrmljao je Julije,
osjetivši kako se i njegove oĉi pune suzama i uspomenama.
Kabera otpuhnu i protrlja mu lice prstima. »Neke su nam odluke uskraćene, Gaju Julije. Neke
se staze ne mogu izbjeći. I ti ćeš na kraju prijeći preko rijeke. Vidio sam to na više naĉina
nego što ti mogu kazati.«

»Što si vidio?« upita Julije, bolno ĉeznući da dozna, iznenada preplavljen strahom. Na
trenutak je pomislio da ga Kabera nije ĉuo, starac je tako bio miran.

»Tko moţe znati kamo će te odnijeti tvoje odluke?« Glas je i dalje bio piskutav. »Ali nisam te
vidio stara, prijatelju moj, a jedanput sam te vidio kako od noţeva padaš u tamu prvih dana u
proljeću. Na martovske ide, u Rimu, vidio sam te kako padaš.«

»Onda nikada ne ću biti u svom gradu na taj dan«, odgovori Julije. »Kunem ti se, ako će ti to
donijeti mir.«

Kabera podiţe glavu i mimo Julija pogleda galebove koji su kriĉali boreći se za komadiće
hrane. »Neke je stvari bolje ne znati, Julije, ĉini mi se. Ništa mi više nije jasno. Jesam li ti
kazao o noţevima?«

Julije njeţno poloţi obje starĉeve ruke u krilo i namjesti jastuke da moţe uspravno sjediti.

»Kazao si mi, Kabera. Opet si me spasio«, reĉe on. S beskrajnom blagosti Julije pridiţe starca
da mu bude udobnije.

«Drago mi je zbog toga«, reĉe Kabera sklapajući oĉi.

Julije zaĉu njegov dugaĉak izdisaj i vidje kako se krhka figura potom potpuno umirila. Julije
prigušeno kriknu shvaćajući da ga napušta ţivot i pruţi ruku da mu dotakne obraz. Ĉinilo se
da tišina traje u beskraj, ali starĉeve su grudi bile mirne i nisu se više micale.

»Zbogom, stari prijatelju«, reĉe Julije.

Ĉuo je kako škripe daske dok su Renije i Brut prilazili da stanu kraj njega, i godine su
odjednom išĉeznule tako da su ondje bila dva djeĉaka i njihov uĉitelj, gledajući kako neki
ĉovjek drţi luk dok mu nimalo ne drhte ruke.

Julije je ĉuo kako i ostali ĉlanovi vijeća ustaju kad su shvatili što se dogodilo. Okrenuo se
crvenih oĉiju prema njima i oni nisu mogli podnijeti susret s patnjom koju su vidjeli na
njegovu licu.

»Hoćete li mi se pridruţiti u molitvi za umrla ĉovjeka, gospodo? Naš rat će priĉekati drugi
dan.«

Dok su galebovi vani kriĉali na vjetru, tih mrmor njihovih glasova ispunio je hladnu
prostoriju. Na kraju je zavladala tišina i Julije je izrekao nekoliko posljednjih rijeĉi gledajući
starĉevo smanjeno tijelo.

»A sada sam prepušten sudbini«, rekao je tako tiho da ga je mogao ĉuti samo Brut koji je
stajao kraj njega.
 43. POGLAVLJE
Bilo je mraĉno pod šatorom a Adàn je imao samo jednu lojanicu da mu pruţi dovoljno svjetla
za pisanje. Sjedio je u savršenoj tišini i gledao kako Cezar leţi na klupi pruţajući ruku da mu
je zaviju. Bilo je krvi na prvim slojevima prljave krpe koja je skinuta s nekog trupla. Julije je
zagunĊao kad je vidar svezao ĉvor i ĉvrsto ga zategnuo. Naĉas su mu se oĉi otvorile od bola i
Adàn je vidio da su mutne od iscrpljenosti.

Vidar je pokupio torbu s opremom i otišao, dopustivši zraku da nahrupi u zagušljivu

unutrašnjost tako da je svijeća zatreperila. Adàn pogleda rijeĉi koje je zabiljeţio i ponada se
da će Julije zaspati. Svi su bili gladni, ali zima je ocijedila meso na vojskovoĊi kao na bilo
kojem vojniku. Koţa mu je poţutjela i napela se na lubanji, i Adàn je vidio tako tamne
kolobare ispod njegovih oĉiju da mu je sliĉio na smrt.

Adàn pomisli da je Julije potonuo u san i poĉe skupljati svitke da se iskrade ne budeći ga.
Sledio se kad je Julije zagrebao po znojnim mrljama na tunici i zatim se protrljao po licu.
Adàn je polagano potresao glavom pomišljajući na promjene u tom ĉovjeku otkad ga je
upoznao. Galija je više uzela nego što je dala.

»Gdje sam stao?« reĉe Julije ne otvarajući oĉi. Glas mu je bio kreštav i Adàn se stresao u
polutami.

»Kod Avarika. Vidar je ušao kad sam pisao o posljednjem danu.«

»Ah, da. Jesi li spreman nastaviti?«

»Ako ţeliš, gospodine. Moţda bi bolje bilo da te ostavim da malo poĉineš«, reĉe Adàn.

Julije nije odgovorio, samo se poĉešao po neobrijanoj bradi.

»Avarik je došao uskoro nakon pogibije triju kohorta pod Berikom. Pišeš li to?«

»Pišem«, šapnu Adàn. Na svoje iznenaĊenje osjetio je da mu naviru suze dok se Julije
prisiljavao da nastavi, i Španjolac ih nije znao objasniti.

»Izgradili smo nasip uz bedeme i jurišali na grad. Nisam mogao zadrţati ljude poslije onoga
što su doţivjeli. Nisam ih ni pokušavao zaustaviti.« Julije zastade i Adàn je mogao ĉuti njegov
dah kao hrapavo šumorenje iznad buke koju je stvarala legija oko njih.

»Osam stotina ih je ostalo poslije nas, Adàne. Zabiljeţi istinu radi mene. Od ĉetrdeset tisuća
muškaraca, ţena i djece, samo osam stotina je bilo na ţivotu kad smo prestali ubijati. Spalili
smo njihov grad i opljaĉkali ţito koje su imali u spremištima. Ĉak i tada mogao si prebrojiti
rebra na mojim vojnicima. Vercingetoriks je uzmaknuo dalje, naravno, i svaki grad na koji
smo naišli bio je uništen. Tjerao je stoku ispred sebe i nije nam ostavljao ništa osim ptica i
divljih zeĉeva da ih lovimo u zamke. Da nahranimo ĉetrdeset tisuća ljudi, Adàne. Da nije bilo
spremišta u Avariku, svi bismo skonĉali.
Nanosili smo im teške poraze gdje god smo ih sustigli na ravnici, ali uza nj su pristajala sva
plemena u Galiji i svaki put je bio brojniji od nas. Beriko je poginuo u trećem mjesecu, ili
ĉetvrtom, ne mogu se sjetiti. Njegovi vlastiti neredoviti vojnici doĉekali su ga u zasjedi.
Nismo našli njegovo tijelo.«

Julije umuknu sjećajući se kako je Beriko odbio povjerovati da bi ga mogli ubiti ljudi koje je
sam uvjeţbao. Bio je ĉastan ĉovjek i platio je ţivotom svoju lakovjernost.

»Vercingetoriks je uzmaknuo na jug do Gergovije i tamošnjih brdskih utvrda, i te zidine

nisam mogao srušiti.«

Adàn podiţe pogled u tišini i vidje kako se Julijeva usta grĉe od gnjeva. I dalje je leţao
nauznak sklopljenih oĉiju, i ĉinilo se da kreštav glas dopire iz velike dubine.

»Izgubili smo osamsto ljudi kod Gergovije i kad je granulo proljeće vidio sam kako moji ljudi
jedu zeleno ţito sve dok ne bi poĉeli povraćati. Ipak smo i dalje satirali vojske koje su se
usuĊivale izići pred nas na bojno polje. Brut i Oktavijan sjajno su se drţali protiv njihovih
stjegova, ali mnoštvo, Adàne… Svako pleme koje smo nazivali prijateljima ustalo je protiv
nas i katkada… Ne, prekriţi to. Moje se sumnje ne smiju zapisati.

Nismo ga mogli izgladniti u Gergoviji i naši su ljudi postajali sve slabiji. Morao sam krenuti
na zapad da se domognem namirnica, i jedva smo mogli naći toliko da stanemo na put smrti.
Vercingetoriks je slao na nas svoje saveznike i borili smo se cijelim putem dok smo dalje
trĉali kroz noć. Prepješaĉio sam tisuću milja ove posljednje godine, Adàne. Gledao sam kako
smrt koraĉa uza me.«

»Ali sad si ga ulovio u Aleziji«, dodade Adàn tiho.

Julije se muĉio da sjedne i nagnuo se preko koljena, objesivši glavu. »Najveća brdska utvrda
što sam je vidio u Galiji. Grad na ĉetiri brijega, Adàne. Da, ulovio sam ga. Mi skapavamo
izvana dok on ĉeka da svi poumiremo.«

»Sada nam stiţe ţito i meso s juga. Najgore je prošlo«, reĉe Adàn.

Julije tako lagano slegnu ramenima da je to mogao biti tek izdisaj. »Moţda. Napiši mi ovo.
Izgradili smo dugaĉke jarke i utvrĊenja, osamnaest milja oko Alezije. Nabacali smo tri visoka
breţuljka od zemljanih radova, tako masivna da smo na njima mogli sagraditi straţarnice.
Vercingetoriks ne moţe odande otići sve dok smo ondje, a mi kanimo ostati. Naši zarobljenici
o njemu govore kao o kralju svih Gala, pa dok on ne pogine ili ne bude zarobljen, oni će se i
dalje buniti. Tisuće smo ih posjekli, a oni i dalje dolaze svakog proljeća dok im ne umre kralj.
Neka to znaju u Rimu, Adàne. Neka razumiju što mi ovdje radimo.«

Šatorsko se krilo otvorilo i Brut se pojavio iz mraka i pogledao Adàna videći svjetlo slabašna
plamena.

»Julije?« rekao je.

»Ovdje sam«, stigao je gotovo neĉujan šapat.

»Moraš još jedanput izići. Vratili su se izviĊaĉi i kaţu kako dolazi vojska Gala da oslobodi
tvrĊave.«

Julije ga pogleda crveno obrubljenim oĉima koje su izgledale više mrtve nego ţive. Ustao je i
zanjihao se od iscrpljenosti, a Brut mu je pristupio da mu pomogne navući oklop i zatim
prebaciti grimizni plašt koji su ljudi trebali vidjeti.

»Tako su oni ljudi bjegunci iz tvrĊave bili otišli da se vrate s vojskom«, promrmlja Julije dok
mu je Brut poĉinjao vezati vrpce oklopa na prsnom košu za ţeljezne trake oko vrata. Obojica
su bila prljava i vonjali su po znoju, i Adàna je zapanjila njeţnost s kojom je Brut uzeo krpu i
njome obrisao oklop, pruţajući Juliju maĉ koji je leţao naslonjen uz kolac i zaboravljen. Adàn
je bez rijeĉi skinuo plašt s klina i pomogao Brutu da njime zaogrne Julija. Moţda je to bila
samo njegova mašta, ali uĉinilo mu se da Julije u oklopu stoji malo uspravnije, dok puka volja
nastoji djelomice otjerati umor s njegova lica.

»Sazovi vijeće, Brute, i dovedi mi izviĊaĉe. Borit ćemo se na obje strane bude li trebalo, da
svršimo s tim kraljem.«

»I tada ćemo poći doma?« reĉe Brut.

»Ako preţivimo, prijatelju moj. Tada ćemo napokon poći doma.«

Na rimskim generalima koji su došli u središnji tabor podno Alezije vidjeli su se tragovi
ratova koje su vodili. Voda za piće dijelila se oskudno kao i hrana, i nijedan od njih nije se
mogao obrijati ni sprati neĉistoću koja se skupljala na njihovim licima tijekom mjeseci
provedenih na bojištu. Svalili su se na klupe i nepomiĉno sjedili, preumorni da bi vodili
razgovore. Spaljena zemlja uz neprekidno ratovanje otkad su se vratili iz Britanije sve ih je
izmoţdila a ovaj posljednji udarac doveo ih je na rub oĉajanja.

»Generali, ĉuli ste od izviĊaĉa i malo je ostalo meni da vam kaţem«, rekao je Julije. Uzeo je
mješinicu dragocjene vode od straţara i iskapio je da bi sprao prašinu iz grla.

»Ljudi napokon jedu, iako su zalihe tanke i slabe kakvoće. Bez ţrtvovanja naših doseljenika
imali bismo još i manje. Sada su Gali okupili sva plemena protiv nas, ĉak je i heduansko
konjaništvo išĉeznulo da im se pridruţi. Morben me je naposljetku izdao.«

Julije zastade i protrlja lice rukom.

»Ako su izviĊaĉi u pravu, malo izgleda imamo da preţivimo bitku. Ako od mene to zatraţite,
pokušat ću ishoditi ĉasnu predaju i spasiti ţivote naših legija. Vercingetoriks je pokazao da
nije luĊak. Dopustio bi nam da odemo preko Alpa skupa s našim doseljenicima. Takva bi ga
pobjeda uĉvrstila u ulozi vrhovnog kralja, i mislim da bi je on prihvatio. Ţelite li to?«

»Ne, ne ţelimo«, reĉe Domicije. »To ljudi ne bi od nas prihvatili, a ne bi ni od tebe. Neka
samo doĊu, Cezare. Opet ćemo ih uništiti.«

»On govori i za mene«, dodade Renije, a ostali kimnuše. Brut i Marko Antonije pridruţiše se
glasovima a Oktavijan ustade. Usprkos umornim licima, još su bili odluĉni. Julije se
nasmiješio videći njihovu odanost.
»Onda ćemo opstati ili pasti kod Alezije, gospodo. Ponosim se što sam vas sve upoznao. Ako
je ovo mjesto gdje bogovi kaţu da sve završava, neka onda bude tako. Borit ćemo se do
posljednjeg ĉovjeka.«

Julije se poĉeša po ĉekinjama na licu i gorko se osmjehnu.

»Moţda bismo trebali uzeti malo vode za piće da sutra izgledamo kao Rimljani. Donesite mi
zemljovide. Napravit ćemo planove da još jedanput ponizimo ta plemena.«

Vercingetoriks je stajao na visokim zidinama Alezije i gledao preko ravnice. Pohitao je gore
na vjetrometinu poslije prvog izvješća svojih straţara i ĉvrsto stisnuo klimav kamen vidjevši
more bakalja koje se bibalo prema njima.

»Je li to Madok?« znatiţeljno upita Brig.

Kralj pogleda najmaĊega od trojice kneţevske braće i uhvati ga za rame u nagloj provali
ljubavi. »Tko bi drugi bio? Doveo je galsku vojsku da ih pomete.« Pogleda zatim uokolo i
primaknu glavu bliţe bratu. »Arvernske je knezove teško poraziti, je li tako?«

Brig mu se nasmiješi. »Već sam poĉinjao gubiti nadu. Ostalo je samo mjesec dana hrane…«

»Reci onda ljudima da veĉeras dobro jedu. Sutra ćemo gledati kako se Rimljani slamaju i
zatim ćemo se probiti izmeĊu njihovih utvrda i bedema i preoteti im Galiju. Ĉitav naraštaj ne
će više vidjeti te njihove legije.«

»A ti ćeš biti kralj?« upita Brig.

Vercingetoriks se nasmija. »Ja jesam kralj, brate moj. Kralj većeg naroda. Ovo će završiti u
zoru i tada ćemo biti slobodni.«

Prva siva svjetlost otkrila je logor galskih konjanika koji se pruţao tri milje u duţinu napogled
Alezije. Kad su se legije probudile, ĉule su buku i klicanje koje je poĉelo dopirati iz velikih
povezanih tvrĊava ĉim su stanovnici vidjeli sunarodnjake što su došli da ih oslobode.

Jutro je bilo hladno, unatoĉ obećanom ljetu. Hrana dopremljena iz rimskih provincija u
podnoţju Alpa pripremila se i razdijelila na kositrenim tanjurima kao prvo toplo jelo nakon
mnogo dana. S Galima koji su se postrojavali ispred njih, ljudi su jeli bez radosti i tanjuri su
se prebrzo praznili. Mnogi su ljudi polizali i posljednje mrvice i vratili ĉiste tanjure.

Rimska su utvrĊenja oko Alezije bila dovoljno visoka da Gali stanu i razmisle kako bi ih
najbolje napali. Zidovi su dosezali dvadeset stopa i na njima je bilo ĉetrdeset tisuća najboljih
pješaka na svijetu. Nije to bio lak zadatak, ĉak ni golemoj sili koju je Madok skupio.

Ni sam Madok nije znao koliko ih je s njim, bio je samo svjestan da nikada nije vidio toliko
vojske na jednom mjestu. Ĉak je i tada bio oprezan, kao što mu je Vercingetoriks rekao da
bude kad je umaknuo iz Alezije da pozove plemena.

»Sjeti se Helvećana«, kazao je tada Vercingetoriks.

I kad ih je bivalo mnogo manje nego neprijatelja, Rimljani su svaki put porazili vojsku koja je
na njih poslana, a meĊu njima su sada preostali veterani i srĉani vojnici koje je najteţe ubiti.
Madok je poţalio što s njim nije njegov brat da zapovijeda konjanicima. Mogao je osjetiti
kako ih promatraju i nadaju se branitelji u alezijskim tvrĊavama, i to ga je plašilo. Znao je već
da je njegov brat bolji kralj nego što bi on bio. Sam Madok ne bi mogao povezati plemena, i
to ĉvršće nego što se pamti tisuću godina. Stare su razmirice zaboravljene i na kraju su svi
poslali najbolje ljude da vrhovnom kralju pomognu okonĉati rimsku okupaciju, zauvijek.

Sad je sve ovisilo o njegovoj rijeĉi, i desetci tisuća ĉekali su samo njega kad je ogranulo
sunce.

Julije se popeo na humak da se obrati ljudima s kojima se devet godina borio u Galiji.
Poznavao je stotine njih poimence, pa kad je stigao na vrh i ĉvrsto stao uz podnoţje
straţarnice, vidio je kako ga poznata lica ĉekaju da govori. Znaju li oni koliko je umoran?
Dijelio je s njima odricanja na marševima i u bitkama diljem Galije. Vidjeli su ga kako se
iscrpljuje više negoli ijedan od njih, lišavajući se sna po nekoliko dana uzastopce sve dok u
njemu ne bi ostalo ništa više osim ţeljezne volje koja ga je drţala na nogama.

»Ne ću od vas zahtijevati da se borite za Rim!« doviknuo im je. »Što Rim zna o nama ovdje?
Što Senat razumije od onoga što smo mi? Trgovci u svojim kućama, robovi, graditelji i kurve,
nitko od njih nije bio s nama u bitkama. Kad mislim o Rimu, ne mogu misliti o njima, iz
ovolike daljine. Moja braća su oni koje vidim ispred sebe.«

Rijeĉi su lako dolazile kad se obraćao legijama. Sve ih je poznavao i tiho klicanje se raĊalo
dok su gledali gore u figuru pod grimiznim plaštom. On ne bi mogao objasniti tu sponu
nekom strancu, ali to nikada nije bilo potrebno. Poznavali su ga kakav je bio. ViĊali su ga
ranjena kraj sebe i iscrpljena nakon marša. Svaki je ĉovjek pamtio njegove rijeĉi upućene
njima i to im je bilo veće blago nego srebrenjaci što su ih dobivali za plaću.

»Ne ću od vas zahtijevati da se ovaj posljednji put borite za Rim! Zahtijevat ću to za sebe«,
rekao je, a oni su podignuli glave da ga ĉuju dok se klicanje širilo meĊu redovima.

»Tko se smije nazivati Rimom dok mi ţivimo? Bez nas je taj grad tek kamen i mramor. Mi
smo njegova krv i njegov ţivot. Mi smo njegova svrha.« Julije pokaza rukom prema
nagomilanim hordama galske vojske.

»Kakva je ĉast što je toliko mnoštvo došlo protiv nas! Oni poznaju našu snagu, legije moje.
Oni znaju da smo neslomljivi u duhu. Ja vam kaţem, kad bih mogao zamijeniti mjesta i biti
ondje, mene bi uhvatio strah od onoga što bih vidio pred sobom. Bio bih uţasno uplašen. Jer
oni nisu mi. Aleksandar bi bio ponosan da stupa s vama kao ja. Bio bi ponosan da vidi kako
diţete maĉeve u njegovo ime.« On pogleda dolje u gomilu i vidje meĊu njima Renija koji je
zurio u njega.

»Kad se naša srca i ruke umore, mi idemo dalje«, viknu Julije prema njima. »Kad su naši
ţeludci prazni i naša usta suha, mi idemo dalje.«

Ponovno je zastao i nasmiješio se na njih dolje.

»Ukratko, gospodo, mi smo profesionalci. Hoćemo li te bijedne amatere sasjeći na komade?«

Oni zveknuše maĉevima po štitovima i svako se grlo oglasi odobravanjem.

»Zaposjednite bedeme! Oni dolaze!« viknu Brut i legije potrĉaše na svoje poloţaje. Stajali su
uspravno dok je Julije silazio i koraĉao izmeĊu njihovih redova, ponoseći se svima njima.

Madok je osjetio dodir straha kad je vidio koliki su razmjeri rimskih snaga i utvrĊenja oko
Alezije. Kad je pobjegao iz opsjednutoga grada prije samo mjesec dana, kopali su se tek prvi
jarci, a sada su tu stajali snaţni bedemi s vojniĉkim posadama.

»Uţezite baklje da spalite njihove kapije i tornjeve!« naredio je gledajući kako se meĊu
plemenima javljaju nizovi svjetala. Pucketanje plamenova predstavljalo je zvuk rata, i on je
osjetio kako mu srce nakon toga poĉinje brţe kucati. I dalje je bio zabrinut dok je gledao
golema utvrĊenja što ĉuĉe na zemlji i ĉekaju njih. Brzina galskih konja bit će uzaludna protiv
takve zapreke. Ako se Rimljani ne izmame iz zaklona, Madok je znao da će svaki njegov
korak biti krvav.

»Pripremite koplja!« viknuo je duţ ĉelne crte. Osjećao je tisuće parova oĉiju na sebi dok je
izvlaĉio dugaĉki maĉ i usmjeravao ga prema rimskim snagama. Njegovi voljeni Arvernjani
bili su spremni na desnom krilu i on je znao da će slušati zapovijedi. Kad bi se samo mogao
tako pouzdati u druge usred ţestoke bitke. Ĉim poĉnu ginuti, Madok se bojao da će izgubiti i
ono malo discipline što im je uspio nametnuti.

Podignuo je šaku i spustio je u nagloj kretnji, podbovši konja u galop da ih povede. Iza njega
se zaĉula grmljavina koja je potopila svaki drugi zvuk, i tada su Gali zaurlali. Konji su jurili
prema zidovima i svaka je ruka drţala koplje da ga spremno izbaci.

»Pripremite baliste! Pripremite onagere i skorpije! Ĉekajte rogove!« vikao je Brut lijevo i
desno. Oni nisu dangubili po noći i sada je svaki ratni stroj u njihovu posjedu bio okrenut
prema ravnici da uništi nadmoćnijeg neprijatelja. Svako je oko na bedemima gledalo kako
horde galopiraju prema njima, dok su im lica sjala od išĉekivanja.

Zapaljene su goleme grede natopljene uljem i njihov zagušljivi dim nije nimalo kvario
oduševljenje onih koji su bili spremni da ih bace dolje na glave Galima.

Brut je kimnuo kad je procijenio da su napadaĉi stigli na domet i potapšao je po ramenu

najbliţeg trubaĉa. Ĉovjek je duboko udahnuo i odjeknuo je zatim dugaĉak zvuk, i gotovo ga
je progutalo otpuštanje stotina masivnih hrastovih krakova koji su udarali u leţište. Poletjelo
je kamenje i ţeljezo fijuĉući kroz zrak, i osmijesi su se pojavili na licima Rimljana dok su
oĉekivali prvi dodir smrti.

Madok je vidio izbaĉaje i na trenutak je zatvorio oĉi i pomolio se. Ĉuo je lomljavu i tupe
udare svuda oko sebe i sve tiše jauke koji su ostajali iza njega. Kad je opet otvorio oĉi,
zapanjio se shvativši da je ţiv i glasno je kriknuo od ĉiste radosti. MeĊu plemenima bile su
nastale pukotine, ali one su se zatvarale kako se razmak do legija smanjivao i sad je na red
dolazila njihova krv.

Gali su izbacili koplja sa svim gnjevom ljudi koji su preţivjeli rimske ratne strojeve. Hitali su
ih visoko uvis i preko bedema, i prije nego što su mogla pasti, Madok je stigao do širokih
jama što su tekle duţ rimskih zidova. Trideset tisuća njegovih najboljih ljudi iskoĉilo je iz
sedla i poĉelo se verati uz bedeme, zabadajući maĉeve u zemlju da bi se popeli preko šiljaka
kojima je svrha bila da ih zadrţe.

Madok je vidio na trenutak legionare iznad sebe dok se penjao, ali zemlja se pod njim
iznenada odronila i on je pao u podnoţje. Viknuo je srdito i opet se poĉeo penjati, ali zaĉuo je
pucketanje plamenova i vidio kako skupina Rimljana naginje nešto veliko preko ruba i baca
prema njemu. Pokušao je odskoĉiti u stranu, ali to ga je zgnjeĉilo i pretvorilo u kašu kostiju i
mesa.

Julije je s bedema gledao kako je odbijen prvi juriš. NareĊivao je da ratni strojevi neprestano
izbacuju smrtonosni teret, koristeći grede i kamenje što su konjima lomili noge kotrljajući se
izmeĊu njih. Gorjele su kapije u bedemima, ali to nije bilo vaţno. Nije kanio ĉekati dok ne
padnu.

Duţ ĉitavih milja utvrĊenja rimski su legionari odbijali one što su do njih dopirali, sluţeći se
mahnito štitovima i maĉevima. Trupla su se poĉinjala gomilati u podnoţju bedema, a Julije je
oklijevaao. Znao je da se njegovi vojnici, iscrpljeni i slabi, ne mogu dugo boriti s takvom
ţestinom. Ali ĉinilo se da su Gali usmjereni na izravan juriš, razbacujući se ţivotima u sudaru
s rimskim ţeljezom.

Glavnina galskog konjaništva još nije mogla kroz mnoštvo vlastita naroda doprijeti do
rimskih linija, i Julije se nije usuĊivao poslati legije izvan utvrda, bojeći se da će biti
opkoljene. Stoga se njegovo lice ukoĉilo kad je napokon donio odluku.

»Oktavijane, izvedi konjanike protiv njih. Moja Deseta i Treća bit će iza tebe, toĉno onako
kako smo napali Britance.«

Njihove su se oĉi naĉas srele i Oktavijan je pozdravio vojskovoĊu.

Konopi su privezani za vratnice da ih povuku unutra ĉim se uklone teški zasuni. Drvo je već
dobro gorjelo i kad su vratnice pale provala zraka razbuktala je plamenove. Konjanici su
pojurili kroz vatru da razbiju neprijatelja, njihova su kopita tutnjala ispod luka dok su izlazili.
Išĉeznuli su u dimu, a Deseta i Treća pokuljale su iza njih.

Julije je vidio kako vojnici gase plamenove i podiţu vratnice u prijašnji poloţaj prije nego što
su Gali mogli iskoristiti iznenadnu prednost. Bio je to pogibeljan trenutak. Da konjanici nisu
potisnuli Gale, legije spremne da jurišaju i podupru ih ne bi se bile mogle pomaknuti naprijed.
Julije je ţmirio kroz dim prateći pogledom jedan legijski stijeg s orlom koji se probijao kroz
uzavrelu galsku masu. Vidio je kako stijeg pada da bi ga nepoznati vojnik opet podignuo.
Dvanaesta ariminska bila je spremna izići i Julije nije znao što će vani zateći.

Usmjerio je oĉi gore prema alezijskim tvrĊavama i zatim pogledao svoje ljude koji su
neprekidno motrili hoće li opsjednuti Gali krenuti u napad. Koliko ljudi moţe ostaviti u
priĉuvi? Ako Vercingetoriks provali iz tvrĊava, Julije je bio siguran da će njegove legija
napokon popustiti pod udarima s dviju strana. Ne smije dopustiti da se to dogodi.

Renijeva istaknuta figura vrzmala se blizu njega drţeći spreman štit da ga podigne iznad
Julijeve glave. Julije ga pogleda i kratko mu se nasmiješi, dopustivši mu da ostane. Gladijator
je bio blijed i star, ali njegove su oĉi neprestano kruţile bojišnicom da bi zaštitio svoga
vojskovoĊu.
Julije vidje kako se pojavljuje ĉistina na okrvavljenu tlu, pokrivena jedva gibljivim tijelima i
mrtvacima. Neki su od njih bili Rimljani, ali golemu su većinu ĉinili probodeni i zgnjeĉeni
neprijatelji. U gomili se otvarao širok luk dok ih je Deseta suzbijala i gazila preko mesa pod
branom svojih štitova. Julije vidje kako posljednja izbaĉena koplja nestaju meĊu Galima i
zakljuĉi da je kucnuo ĉas.

»Dvanaesta i Osma u potporu!« viknuo je. »Otvarajte vrata!« Ponovno su se zategnuli konopi
i novih deset tisuća jurnulo je van da pojaĉa one koji su izišli prije njih.

Ratni su strojevi tada umuknuli, dok su legije krĉile put kroz Gale. Ĉvrste ĉetvorine su bivale
opkoljene i nestajale su iz vida, da bi se potom pojavile kao kamenje u poplavi, i dalje ţive, i
dalje ĉvrste dok su ponovno išĉezavale.

Imajući ĉetiri legije na bojištu, Julije je poslao još jednu za njima, zadrţavajući jedva
dovoljno ljudi da brane bedeme i motre na tvrĊave iza leĊa. Trubaĉi su ĉekali pokraj Julija i
on ih je oštro pogledao.

»Na moju zapovijed, zatrubite povlaĉenje.«

Zgrabio je rub plašta slobodnom rukom i zguţvao ga. Teško je bilo gledati što se dogaĊa, ali
ĉuo je kako rimski glasovi izdaju zapovijedi, dok su se posvuda duţ zidina Gali vraćali da se
suoĉe s prijetnjom koja je izišla da ih napadne. Julije se prisili na ĉekanje.

»Sada puhnite u rogove. Brzo!« reĉe napokon resko, promatrajući bojišnicu dok su se preko
nje razlijegali tugaljivi zvuci. Legije su bile otišle predaleko i borile se na svim stranama, ali
znao je da ne će dopustiti povlaĉenje u neredu. Ĉetvorine će se po nareĊenju povlaĉiti korak
po korak pred konjaništvom, sijući smrt cijelo vrijeme.

Gali su se gibali kao gorka tekućina u vrištavim virovima, ljudi su ginuli dok su se legije
borile da uzmaknu. Julije je divlje uskliknuo kad je vidio da se ponovno pojavljuju orlovi.
Podignuo je ruku a ona je drhtala. Vratnice su se spustile i vidio je kako legije uviru natrag i
jure opet na bedeme da izazovno viĉu na neprijatelja.

Gali su nahrupili naprijed i Julije je pogledao posade kraj balista koji su ĉekali s oĉajnim
nestrpljenjem. Tada je cijela galska vojska srljala naprijed i trenutak je bio savršen, ali on se
nije usuĊivao izdati im nareĊenje za paljbu ne znajući jesu li se njegove legije uspješno
vratile.

Jedva je primijetio dolijetanje kopalja, ali Renije ih je opazio. Dok se Julije okretao, Renije je
podignuo štit i drţao ga protiv teških udaraca zviţdećih šiljaka. ZagunĊao je i Julije se
osvrnuo da mu zahvali, ali mu se lice otegnulo kad je vidio krvavu ozljedu na njegovu vratu.

»Ĉisto je! Sve je ĉisto, gospodine!« viknuo je njegov trubaĉ.

Julije je samo mogao gledati kako Renije pada.

»Gospodine, moramo sada osuti paljbu!« rekao je trubaĉ.

Jedva ĉuvši, Julije je spustio ruku i velike su baliste smjesta odgovorile praskom. Tone
kamenja i ţeljeza obarale su još jednom galske konjanike, reţući otkose i stvarajući prazan
prostor na bojišnici. Plemena su bila previše zbijena da bi mogla izbjeći gustu paljbu, i tisuće
su pokošene da nikada više ne ustanu.

Strahovita je tišina vladala dok su se plemena povlaĉila izvan dometa. Julije je nejasno ĉuo
kako njegovi ljudi kliĉu videći da je bezbroj tjelesa ostao na bojnom polju. Prišao je Reniju i
prstima mu zaklopio izbuljene oĉi. U njemu više nije bilo tuge. S uţasom je vidio kako mu se
ruke poĉinju tresti dok je u ustima osjećao okus metala.

Oktavijan je dokasao izmeĊu legionara da bi ugledao Julija kako kleĉi, obliven hladnim
znojem.

»Još jednom, gospodine? Mi smo spremni.«

Julije je izgledao omamljeno. Ne moţe dobiti napadaj pred svima njima, ne moţe. Borio se da
zanijeĉe što se dogaĊalo. Godinama nije imao napadaja. On to ne će dopustiti. S krajnjim
naporom volje ustao je i zateturao, prisiljavajući se da se sabere. Skinuo je kacigu i pokušao
duboko disati, ali mu se bol u lubanji pojaĉavala i javljali su se svjetlaci. Oktavijan se trgnuo
kad je vidio zastakljen pogled.

»Legije još stoje, generale. Spremne su ponovno na njih udariti, ako to ţeliš.«

Julije otvori usta da progovori, ali nije mogao. Zgrĉio se na tlu i Oktavijan je skoĉio iz sedla
hitajući da ga pridigne. Jedva je primijetio Renijevo truplo sa strane i doviknuo je trubaĉu da
dovede Bruta.

Brut je trkom dojurio, problijedivši kad je shvatio što se zbilo.

»Maknimo ga s pogleda, brzo«, rekao je resko Oktavijanu. »Zapovjedni šator je prazan.

Uhvati ga za noge prije nego što ljudi vide.« Podignuli su trzavo tijelo, mnogo lakše zbog
mjeseci gladovanja i rata, te ga odvukli u zaklonjen prostor zapovjednog mjesta.

»Što ćemo uĉiniti?« rekao je Oktavijan.

Brut izvuĉe kacigu iz Julijevih ukoĉenih prstiju i podiţe je.

»Svuci ga. Previše nas je ljudi vidjelo dok smo ga vukli ovamo. Moraju ga vidjeti kako
izlazi.«

Ljudi su klicali kad je Brut zakoraĉio na slabo sunce, noseći kacigu i oklop svoga prijatelja.
Iza njega je Julije leţao gol na klupi i grĉio se i drhturio, dok je Oktavijan drţao smotan kraj
tunike meĊu njegovim zubima.

Brut je ustrĉao na bedem da procijeni stanje neprijatelja i vidio kako još uzmiĉu pred
posljednjim pogubnim napadom balista. U tami pod šatorom ĉinilo mu se da je to dulje
trajalo. Vidio je kako legije gledaju u njega, oĉekujući nareĊenja, i tada ga je spopala ĉista
panika. Nije samostalno zapovijedao otkad mu je noga kroĉila u Galiju. Tu je uvijek bio
Julije.
Oĉajno je izgledao iza maske. Nije mogao smisliti nikakvu strategiju osim najjednostavnije —
otvoriti vrata i pobiti sve što se miĉe. Julije to ne bi uĉinio, ali Brut nije mogao samo
promatrati s bedema kako njegovi ljudi izlaze.

»Dovedite mi konja!« zagrmio je. »Ne ostavljajte nikakvu priĉuvu. Izlazimo na njih.«

Kad su se vrata opet otvorila, Brut je kroz njih projahao predvodeći legije. To je bio jedini
naĉin koji je poznavao.

Kad su Gali vidjeli da sva snaga legija izlazi na bojište, uzvrpoljili su se u kaotiĉnom strahu,
zabrinuti da će ih Rimljani opet uvući u bitku i smlaviti ratnim strojevima. Njihove su linije
bile u neredu bez voĊa koji su izginuli u prvim napadima.

Brut je vidio kako mnoga manja plemena jednostavno daju petama vjetra i bjeţe s bojnoga
polja.

»Bolje vam je da bjeţite!« uzviknuo je divlje.

Oko njega su konjanici natjerali konje u galop, drţeći spremno okrvavljene maĉeve. Legije su
grmjele ubrzavajući se preko ravnice, a kad su udarile u ĉelne linije neprijatelja, ništa ih više
nije moglo zadrţati.

44. POGLAVLJE
Kad je poĉela padati noć, preţivjeli Gali napustili su bojno polje i pohitali svojim domovima
diljem plemenskih zemalja da pronesu glas o porazu. Rimske su legije provele gotovo svu noć
na ravnici, svlaĉeći trupla i hvatajući najbolje konje za vlastitu uporabu. U mraku su se
Rimljani podijelili na kohorte koje su lutale miljama daleko oko Alezije, ubijajući ranjenike i
skupljajući oklope i maĉeve. Kad se pribliţila zora, vratili su se u glavna utvrĊenja i usmjerili
zlokobne poglede na tihe tvrĊave.

Julije se nije izvukao iz muĉnih snova prije sunĉeva zalaska. Ţestina napadaja poharala je
njegovo oronulo tijelo, a kada je prošla muka, potonuo je u san koji je bio blizak smrti.
Oktavijan je bdio kraj njega u šatoru perući mu tijelo vlaţnom krpom.

Kad se vratio Brut, poprskan krvlju i blatom, dugo je stajao gledajući dolje u blijedi Julijev
lik. Bilo je mnogo oţiljaka na koţi, i bez obiljeţja njegova poloţaja bilo je neĉega ranjiva u
iznemoglom tijelu koje je ondje leţalo.

Brut kleknu kraj njega i skide kacigu.

»Bio sam tvoj maĉ, prijatelju«, šapnu on.

S beskrajnom su njeţnosti on i Oktavijan ponovno razmijenili ugruhani oklop i odjeću dok

Julije nije bio opet pokriven. Nije se probudio premda su se njegove oĉi naĉas stakleno
otvorile kad su ga pridizali.

Kad su se odmaknuli, na klupi je leţao rimski vojskovoĊa kojega su poznavali. Koţa je bila
natuĉena i kosa raskuštrana dok je Oktavijan nije nauljio i svezao.

»Hoće li se osvijestiti?« promrmlja Oktavijan.

»Hoće, kad mu doĊe vrijeme«, odgovori Brut. »Ostavimo ga sad nasamo.« Pogledao je lagano
podizanje i spuštanje Julijevih prsiju i bio je zadovoljan.

»Ja ću ostati na straţi. Bit će ljudi koji će ga htjeti vidjeti«, reĉe Oktavijan.

Brut ga pogleda i odmahnu glavom. »Ne, mladiću. Ti poĊi vidjeti svoje ljude. Ova ĉast
pripada meni.«

Oktavijan je pošao dok je Brut zauzimao poloţaj izvan šatora, ostajući kao nepomiĉan lik u
tami.

Brut nije poslao Vercingetoriksu zahtjev da se preda. Unatoĉ oklopu i kacigi, znao je da se
Adàn nijednog trenutka ne će dati zavarati, a ta je ĉast osim toga pripadala Juliju. Kad je
izišao mjesec, Brut je ostao na straţi pod šatorom, šaljući natrag sve koji su dolazili ĉestitati.
Nakon prvih nekoliko posjeta, glas se proširio i drugi su ga ostavili na miru.

U privatnosti mukle tame Brut je plakao za Renijem. Vidio je truplo i zanemario ga dok su on
i Oktavijan unosili Julijevo tijelo pod šator. Gotovo mu se ĉinilo da je neki njegov dio
upamtio svaku pojedinost prizora da ga se sjeti kad bitka bude završena. Iako je samo letimice
pogledao staroga gladijatora, ĉim bi sklopio oĉi mogao je vidjeti njegovo hladno tijelo kao da
je na danjem svjetlu.

Nije mogao zamisliti da Renije nije više ţiv. Taj ĉovjek je bio najbliţi pojmu oca u Brutovu
ţivotu, i pomisao da ga više nema donosila je bol od koje su mu navirale suze na oĉi.

»Poĉini sada, ti stari gade«, promrmljao je, smiješeći se i plaĉući u isto vrijeme. Toliko dugo
ţivjeti samo da bi umro od koplja bilo je sramotno, iako je Brut znao da bi Renije to prihvatio
kao i svaku drugu kušnju u ţivotu. Oktavijan mu je rekao da je drţao štit iznad Julija, i Brut je
znao da bi stari gladijator to smatrao dobrom cijenom.

Šum iz šatora potvrdio mu je da se Julije napokon probudio prije nego što se razmaknulo
šatorsko krilo.

»Brute?« zovnuo je Julije ţmireći u tamu.

»Tu sam«, odgovorio je Brut. »Uzeo sam tvoju kacigu i izveo ih van. Mislili su da si ti.«

Osjetio je Julijevu ruku na ramenu i nove su se suze skotrljale niz njegovo lice.
»Jesmo li ih potukli?« upitao je Julije.

»Potukli smo ih do nogu. Ljudi od tebe oĉekuju da od njihova kralja zatraţiš predaju. To je
posljednje što moramo uĉiniti i onda je sve gotovo.«

»Renije je napokon pao. Drţao je štit iznad mene«, reĉe Julije.

»Znam, vidio sam ga.« Ništa više nisu trebali reći. Obojica su ga poznavala od svoje djeĉaĉke
dobi, a rijeĉi ponekad znaju umanjiti ţalost.

»Ti si ih predvodio?« upita Julije. Iako mu je glas ojaĉao, ĉinilo se da je još zbunjen.

»Ne, Julije. Oni su slijedili tebe.«

U zoru je Julije poslao glasnika Vercingetoriksu i ĉekao odgovor znajući da mora stići. Svi su
ţitelji u Aleziji morali ĉuti kakav se pokolj dogodio u Avariku. Sigurno su bili nasmrt
ustrašeni videći mrke vojnike koji su zurili u tvrĊave. Julije je ponudio da će ih sve poštedjeti
ako se Vercingetoriks preda do podne, ali sunce se i dalje penjalo a odgovora nije bilo.

Marko Antonije i Oktavijan bili su s njim. Nije se imalo što raditi nego ĉekati, pa su poĉeli
dolaziti oni što su s njim bili od poĉetka, jedan po jedan, da bi stajali pokraj njega. Ĉinilo se
da nikakva cijena ne moţe nadoknaditi lica koja su nedostajala. Beriko, Kabera, Renije, i još
previše njih. Julije je popio ponuĊeno vino ne osjetivši njegova okusa i pitao se hoće li se
Vercingetoriks boriti do gorkog svršetka.

Legije nikada nisu bile tihe kad bi ubijanje prestalo. Svaki je ĉovjek imao bliske prijatelje da
se pred njima hvali, i doista je bilo mnoštvo priĉa o iskazanoj hrabrosti. Mnogo više njih ne će
se moći odazvati kad se u zoru prozove njihovo ime, a blijeda tjelesa donijeta u tabor
svjedoĉila su o bitci u kojoj su skupa vojevali. Julije zaĉu tjeskoban krik kad je neki vojnik
prepoznao jedno truplo i kleknuo i gorko plakao dok ga drugi iz njegove centurije nisu
odvukli ga da opiju.

Sve ih je pogodila Renijeva smrt. Ljudi koji su se borili sa starim gladijatorom omotali su mu
vrat tkaninom otrgnutom od neke tunike i izloţili ga s maĉem. Od Julija do najniţeg
legionara, svi su nekada trpjeli od njegove nasilne ćudi i ţestoka vjeţbanja, ali sada kad ga
više nije bilo, tuţni su ljudi muĉaljivo dolazili da mu dodirnu ruku i pomole se za njegovu
dušu.

S mrtvacem izloţenim na zubatu suncu, Julije je pogledao gore u alezijske tvrĊave i pomislio
kako bi vatrom mogao istjerati Gale iz zaklona. Ne moţe samo dokono sjediti kad mu je
Vercingetoriks napokon pao u šake.

Nije više moglo biti nikakvih pobuna. Tijekom sljedećih dana glas o porazu stići će do
najmanjega sela i grada diljem prostrane zemlje.

»Eno ga, dolazi«, reĉe Marko Antonije prekidajući Julijeve misli.

Svi ustadoše kao jedan, upinjući se da vide kralja dok je silazio strmom stazom prema mjestu
gdje su ĉekale legije. Bio je sam.
Vercingetoriks se bio promijenio od onoga srdita mladog ratnika kojega se Julije odavno
sjećao. Jahao je na sivom konju, u punom oklopu koji je blistao na suncu. Julije je odjednom
postao svjestan svoje prljavštine i posegnuo da otkopĉa plašt, ali zatim je spustio ruku. On
tomu kralju ne duguje nikakvu posebnu poĉast.

Cingetova plava kosa bila je svezana i propletena debelim uzicama do ramena. Brada mu je
bila bujna i sjajna od ulja, pokrivajući zlatne spone koje je nosio na vratu. Jahao je lagano,
noseći urešeni štit i veliki maĉ koji je poĉivao o njegovu pasu. Legije su u tišini ĉekale
ĉovjeka koji im je prouzroĉio toliko tuge i patnje. Nešto u njegovu ponosnu silasku tjeralo ih
je da šute, omogućujući mu taj posljednji trenutak dostojanstva.

Julije je pošao u susret kralju, pratili su ga Brut i Marko Antonije. Dok je koraĉao prema
podnoţju brijega, drugi su njegovi generali krenuli za njima i još nitko nije ništa rekao.

Vercingetoriks je odozgor pogledao Rimljanina i zaprepastio se videći razlike koje su nastale

nakon njihova prvog sastanka, gotovo desetljeće prije toga. Julijeva je mladost ostala na
bojištima diljem Galije, i samo su mu hladne crne oĉi ostale iste. Bacivši posljednji pogled na
alezijske tvrĊave, Vercingetoriks je sjahao i rukama podignuo štit i maĉ. Bacio ih je pred
Julijeve noge i odmaknuo se, izdrţavši dugo Rimljaninov pogled.

»Poštedjet ćeš ostale?« upitao je.

»Dao sam rijeĉ«, odgovorio je Julije.

Vercingetoriks je kimnuo i njegova posljednja briga je išĉeznula. Zatim je kleknuo u blato i

prignuo glavu.

»Donesite lance«, rekao je Julije, i tišina se narušila kad su legije udarile maĉevima po
štitovima stvarajući kakofoniju koja je progutala svaki drugi zvuk.

45. POGLAVLJE
Kad je opet stigla zima, Julije je poveo ĉetiri legije preko Alpa da ih rasporedi oko Arimina.
Donio je sa sobom petsto škrinja zlata na kolima, dovoljno da stostruko plati daţbine Senatu.
Njegovi su ljudi stupali sa srebrenjacima u kesama, a dobra hrana i poĉinak uvelike su im
vratili sjaj i snagu. Galija je napokon bila mirna i nove su se ceste pruţale preko plodne
zemlje od jedne obale do druge. Iako je Vercingetoriks bio spalio tisuće rimskih imanja,
zemlju su preuzele nove obitelji prije svršetka ljeta i još su dolazili privuĉeni obećanim
bogatim urodima i mirom.

Samo su tri tisuće vojnika Desete legije preţivjele bitke u Galiji, i Julije je svakoga ĉovjeka
pod svojim zapovjedništvom nagradio zemljom i robovima. Dao im je zlata da se ukorijene, i
znao je da su njegovi, kako mu je to Marije nekoć objasnio. Oni se nisu borili za Rim ili
Senat. Borili su se za svoga vojskovoĊu.
Nije htio ni ĉuti da ijedan od njih provede noć na otvorenom, i svaka je kuća u Ariminu
iznenada postala domom dvojici-trojici vojnika te se grad ispunio ţivotom i novcem. Cijene
su gotovo preko noći skoĉile, a potkraj prvog mjeseca njihova boravka presahnula je i
posljednja kapljica vina na podruĉju toga luĉkoga grada.

Brut je došao s Trećom galskom i poĉeo se opijati do zaborava ĉim je ostao slobodan i sam u
gradu. Teško ga je pogodio gubitak Renija, i Julije je slušao stalna izvješća o sudjelovanju
svoga prijatelja u kavgama svake noći. Slušao je krĉmare koji su dolazili da se potuţe i plaćao
raĉune ne prozborivši ni rijeĉi. Na kraju je slao Regula da sprjeĉava Bruta da ne bi koga ubio
u pijanstvu, a potom su mu stizala izvješća o njima dvojici kako skupa banĉe po gradu,
praveći još veću štetu nego sam Brut.

Po prvi put nakon Španjolske Julije nije znao što će mu donijeti sljedeća godina. Milijun je
ljudi umrlo u Galiji poradi njegova ĉastoljublja, i još jedan milijun prodan je u roblje da rade
u kamenolomima i na imanjima, od Afrike do Grĉke. Imao je više zlata nego što ga je ikada
vidio, i preplovio je more da potuĉe Britance. Oĉekivao je da će osjećati radost u svojem
trijumfu. Izjednaĉio se s Aleksandrom i otkrio novi svijet onkraj zemljovida. Osvojio je više
zemlje u jednom desetljeću nego što je Rim uspio u jednom stoljeću. Kad je bio djeĉak, da je
mogao vidjeti Vercingetoriksa na koljenima, likovao bi zbog toga, videći samo veliko
postignuće. Ali ne bi znao koliko će mu nedostajati mrtvi. Sanjao je o kipovima i svojem
imenu u Senatu. Sada kad se to ostvarilo, sve je poĉeo prezirati. Ĉak i pobjeda je bila isprazna
jer je znaĉila da je borba okonĉana. Previše je bilo stvari za kojima je ţalio.

Julije je zauzeo Krasovu kuću usred grada, i noću mu se ĉinilo da još moţe osjetiti Servilijin
miris. Nije joj poruĉio da doĊe, iako je bio osamljen. Nije mogao podnijeti misao da bi ga ona
mogla izvući iz potištenosti. Uţivao je u mraĉnim zimskim danima kao odrazima vlastita bića
i prigrlio tmurna raspoloţenja kao stare prijatelje. Nije ţelio zgrabiti ţivotne uzde i krenuti
dalje. U privatnosti Krasova doma mogao je provoditi dane u dokolici, gledajući svakog
popodneva tamna nebesa i pišući knjige.

Izvješća koja je pisao gradu o svojem podrijetlu postala su mu nešto više od pisama. Svaka je
uspomena bila nekako ograniĉena dok ju je ispisivao. Crnilo nije moglo izraziti strah i patnju i
oĉajanje, i to je bilo dobro. Olakšavao je duh opisujući po redu godine koje je proveo u Galiji
i zatim je rukopis ostavljao Adànu da ga prepiše.

Marko Antonije pridruţio mu se u kući potkraj prvoga tjedna. Poĉeo je skidati prašne plahte s
pokućstva i brinuo se da Julije pojede barem jedan dobar obrok na dan. Julije je priliĉno
strpljivo podnosio njegovu paţnju. Ciro i Oktavijan došli su u kuću poslije nekoliko dana i
dali se na posao da je urede te je bila ĉista kao legijska galija. Izbacili su hrpe papira iz
glavnih soba i donijeli u kuću ţivost koja je Juliju sve manje išla na ţivce. Iako je isprva
uţivao u samoći, bio je naviknut imati ĉasnike oko sebe i samo je šaljivo podignuo obrve kad
se pojavio i Domicije da zauzme jednu sobu, a sljedeće je noći Regul donio Bruta na plećima.
Svjetiljke su gorjele po cijeloj kući, i kad je Julije sišao u kuhinju, zatekao je tri mještanke
kako se muĉe mijeseći kruh. Bez rijeĉi je prihvatio njihovu nazoĉnost.

Pošiljka vina iz Galije stigla je brodom i ţedni su je graĊani razgrabili. Marko Antonije se
pobrinuo da dopremi jednu baĉvu i te noći, kad su uspjeli zaboraviti razlike u ĉinovima,
opijali su se do besvijesti da bi je ispraznili tijekom jednog banĉenja, ostajući leţati gdje su
padali. Ujutro se Julije prvi put nakon toliko tjedana glasno nasmijao dok su njegovi prijatelji
naokolo glavinjali, psovali i pljuvali po pokućstvu.
Otkad su zatvoreni planinski prijelazi, Galija je bila daleka kao mjesec i prestala mu je
remetiti san. Julijeve su se misli okrenule prema Rimu i pisao je pisma svima koje je
poznavao u gradu. Bilo je ĉudnovato razmišljati o ljudima koje godinama nije vidio. Servilija
će biti ondje i nova zgrada Senata morala je već biti dovršena. Rim će imati svjeţe lice da
prikrije oţiljke.

Jutrom se Julije zatvarao sam u radnu sobu da bi pisao kćeri dugaĉka pisma, pokušavajući
izgraditi most prema ţeni koju nije poznavao. Prije dvije godine dao joj je dopuštenje da se
uda u njegovoj odsutnosti, ali otada ništa nije ĉuo. Bez obzira na to je li ih ĉitala ili nije, pisma
su mu bila melem na savjesti i Brut ga je poticao da ustraje.

Dolazili su u napast da skupe nekoliko konja i odjašu do svoga grada, ali Julije je bio svjestan
promjena koje su se mogle dogoditi dok njega nije bilo. Bez konzularnog imuniteta bio bi
ondje ranjiv, a zatekao bi mnogo neprijatelja. Iako mu je Senat ostavio poloţaj tribuna, to ga
ne bi spasilo od optuţbi da je ubio Ariovista ili prekoraĉio ovlaštenja s onu stranu Rajne.
Senat mu je dugovao više nego jedan trijumf, ali sumnjao je da bi Pompeju bilo drago vidjeti
kako ga slave graĊani. Ţenidba s Julijevom kćeri trebala bi zauzdati njegovu ćud, ali Julije ga
je predobro poznavao da bi povjerovao u njegovu dobronamjernost ili podcijenio njegovo
ĉastohleplje.

Zima je polagano prošla u udobnosti. Rijetko su se spominjale bitke koje su vodili, iako bi
Brut u pijanstvu poredao komade kruha na stolu i pokazivao Ciru što su Helvećani trebali
uĉiniti.

Kad je nastupio zimski suncostaj, legije su ga slavile s gradom, paleći svjetiljke u svakoj kući
da bi se obećanje proljeća moglo vidjeti na ulicama. Arimin je zasjao kao dragulj u tami i
bludilišta su cijele noći radila u dvije smjene. Nakon toga ozraĉje se osjetljivo promijenilo.
Ĉim je prošla najduţa noć, na Julijevu stolu uĉestala su izvješća o tuĉnjavama i štetama, dok
nije gotovo došao u napast da pola njih pošalje u ravnicu da logoruju na goloj ledini. Polako
je poĉinjao svakog dana sve više i više vremena trošiti na bavljenje opskrbom i plaćama,
vraćajući se u koloteĉinu koja ga je pratila otkad je postao zreo ĉovjek.

Nedostajali su mu Renije i Kabera više nego što je mogao vjerovati. Jako se iznenadio kad je
shvatio da je najstariji od svih ljudi koji su s njim dijelili Krasovu kuću. Dok su drugi od
njega oĉekivali da uvede red u njihove ţivote, sam nije imao nikakva reda, a ratne navike su
bile presnaţne da bi ih se lako oslobodio. Premda je neke ljude u kući godinama poznavao, on
je bio njihov zapovjednik i uvijek je postojala lagana suzdrţanost u njihovu ponašanju prema
njemu. Ponekad se Juliju ĉinilo da je puna kuća ĉudnovato samotna, ali dolazak proljeća na
neki je naĉin upotpunio obnovu njegova dobra raspoloţenja. Poĉeo je s Brutom i Oktavijanom
jahati okolicom grada, vraćajući tjelesnu spretnost. Ciro ga je pozorno gledao kad god su bili
skupa i smiješio se ĉim bi se pojavili znaci staroga Julija, koliko god kratko trajali. Vrijeme je
zalijeĉilo ono što se nije pokazivalo, te premda je i dalje bilo tmurnih dana, svi su ljudi
osjećali bujanje proljeća u krvi.

Sveţanj pisama što je stigao jedne svijetle zore izgledao je kao i svaki drugi. Julije je platio
donositelju i rasporedio ih po hrpama. Prepoznao je Servilijin rukopis na jednom pismu za
njezina sina, i bilo mu je drago kad je na dnu našao drugo za sebe. Ispunilo ga je ugodno
išĉekivanje kad je ponio pismo u prednju sobu i upalio vatru, drhteći dok je razlamao peĉat i
otvarao ga.
Dok je Julije ĉitao, ustao je i stajao u punom sjaju izlazećeg sunca. Triput je proĉitao
Servilijino pismo prije nego što je mogao povjerovati što je u njemu pisalo, a potom je
potonuo u stolicu i pustio pismo da padne na pod.

Knez trgovaca je pao.

Kras i njegov sin nisu preţivjeli napade Parta u Siriji. Glavnina legije koju je Julije uvjeţbao
dobro se borila, ali Kras ih je poveo u divlji juriš kad je vidio da mu je sin pao s konja, a
neprijatelji su ga bili odsjekli od ostatka njegovih ljudi. Legionari su našli njihova tijela i
Pompej je proglasio dan ţalosti za starim senatorom.

Julije je sjedio i zurio u sunce dok mu ţestok sjaj nije zaslijepio oĉi. Sva su stara imena
odlazila, a Kras, unatoĉ svim svojim manama, bio mu je prijatelj tijekom najcrnjih dana. Julije
je mogao proĉitati Servilijinu ţalost ispod urednih redaka dok je opisivala tragediju, ali o njoj
nije mogao razmišljati. Ustao je i poĉeo koraĉati po sobi.

Osim što je osjećao osobni gubitak, Julije je morao uzeti u obzir da će Krasova smrt
poremetiti ravnoteţu moći u Rimu. Nisu mu se svidjeli zakljuĉci koje je izvukao. Pompej će
pretrpjeti najmanje štete. Kao diktator, bit će iznad zakona i trijumvirata, nedostajat će mu
samo Krasovo bogatstvo. Julije se pitao tko će naslijediti starĉevo blago sada kad je Publije
poginuo s njim, ali to i nije bilo tako vaţno. Mnogo vaţnija je bila ĉinjenica da Pompeju nije
više bio potreban uspješan general na bojnom polju. Takva je ĉovjeka lako mogao smatrati
prijetnjom.

Dok je Julije razmatrao sve posljedice, lice mu je poprimalo neveseo izraz. Da je Kras ţiv,
meĊu njima bi se mogla iskovati nekakva nova nagodba, ali ta je nada umrla u Siriji.
Uostalom, Julije je znao da bi i sam, kad bi se našao u Pompejevu poloţaju, brzo uklonio s
pozornice svakoga tko bi predstavljao opasnost. Kao što mu je Kras jednom rekao, politika je
krvav posao.

Trgnuvši se naglo, pristupio je k stolu i poĉeo otvarati ostala pisma, gledajući u svakom tek
prve redke, sve dok se nije ukipio i duboko udahnuo. Pisao mu je Pompej i Julije je osjetio
navalu bijesa dok je ĉitao naduta nareĊenja. U pismu se nije ĉak ni spomenuo Kras, i Julije ga
je s gnušanjem bacio na pod dok je ponovno poĉinjao koraĉati. Iako je znao da ništa drugo
nije smio ni oĉekivati od diktatora, ipak ga je pogodilo dok je izmeĊu redaka ĉitao svoju
budućnost.

Vrata su se na sobi širom otvorila i ušao je Brut, drţeći svoj sveţanj pisama.

»Jesi li ĉuo?« reĉe Brut.

Julije kimnu dok su mu se u glavi rojili planovi. »Pošalji ljude da okupe legije, Brute.
Nadebljali su se i ulijenili tijekom zime, hoću da do sutra u podne budu izvan grada gdje
ćemo zapoĉeti manevre.«

Brut ga je gledao otvorenih usta. »Zar se vraćamo u Galiju? A što je s Krasom? Ja ne

mislim…«

»Jesi li me ĉuo?« izdera se Julije. »Pola naših ljudi nije više ni za što, samo se kurvaju i piju.
Reci Marku Antoniju da polazimo. Neka ih poĉne okupljati od pristaništa.«
Brut je nepomiĉno stajao. Pitanja su mu dolazila na usta i on ih je gušio, dok ga disciplina nije
prisilila na pozdrav. Otišao je i Julije je mogao ĉuti njegov glas kako budi ostale ljude u kući.

Julije opet pomisli na Pompejevo pismo i izdaju. U tim rijeĉima nije bilo ni traga tolikih
godina njihova poznanstva. Bilo je to formalno nareĊenje da se vrati u Rim — sam. Da se
vrati jedinom ĉovjeku na svijetu koji bi ga mogao dovoljno uplašiti da ga ubije.

Julije je osjetio vrtoglavicu i slabost dok je razmatrao posljedice. Pompej nije imao suparnika
osim jednoga, i Julije na trenutak nije povjerovao u njegovo obećanje o slobodnu prolazu. Ali
neposluh bi znaĉio borbu do smrti koja bi doista mogla uništiti grad i sve što je Rim osvojio
tijekom stoljeća.

Potresao je glavom da je razbistri. Grad ga je gušio i on je ĉeznuo za povjetarcima na

ravnicama. Ondje će moći razmišljati i planirati odgovor. Okupit će ljude na obalama rijeke
Rubikona i moliti se za mudrost da donese pravu odluku.

Regul je stajao sam u malenom dvorištu Krasove kuće, gledajući pismo u rukama. Nepoznati
je rukopis napisao rijeĉi na pergamentu, ali pisac je mogao biti samo jedan ĉovjek. Samo dvije
rijeĉi ĉuĉale su poput pauka u sredini prazne stranice a on ih je ipak po tko zna koji put ĉitao,
dok mu je lice postajalo sve napetije i tvrĊe.

Ukloni ga, pisalo je.

Regul se sjetio što su se on i Pompej dogovarali posljednji put kad su se sastali u Ariminu.
Tada nije zadrhtao, ali to je bilo prije nego što je s Julijem pohodio Britaniju i gledao ga kako
se bori kod Avarika, Gergovije, Alezije. Naroĉito kod posljednjega grada. Regul je vidio
Julija kako vodi legije preko toĉke gdje bi svatko drugi pao i bio uništen. Tada je znao da
slijedi ĉovjeka koji je veći od Pompeja, a sada je drţao u ruci nareĊenje da ubije generala.

To bi bilo lako, znao je. Julije mu je potpuno vjerovao nakon toliko godina druţenja, i Regul
pomisli kako meĊu njima vlada prijateljstvo. Julije će mu dopustiti da mu priĊe blizu i tada bi
to bio tek još jedan ţivot da se doda onima koje je Regul oduzeo radi Rima. Tek još jedno
nareĊenje koje treba poslušati kao što ih je do tada tisuće poslušao.

Jutarnji je povjetarac hladio centurionovu koţu dok je kidao pismo nadvoje, zatim naĉetvero,
ne prestajući sve dok vjetar nije podignuo i raznio sitne komadiće. Bilo mu je to prvo
nareĊenje u ţivotu koje nije poslušao, i ono mu je donijelo mir.

46. POGLAVLJE
Pompej se naslanjao na stup Jupiterova hrama i promatrao grad ispod Kapitola obasjan
mjeseĉinom. Diktator. Potresao je glavom i nasmiješio se toj misli u tami.

Grad je bio miran i već je teško bilo zamisliti razbojniĉke bande i nerede što su nekoć
izgledali kao smak svijeta. Pogledao je prijeko na novu zgradu Senata i sjetio se plamenova i
vrisaka u noći. U gradu će se još nekoliko godina pamtiti Klodije i Milon, ali Rim je krenuo
dalje i bio je samo njegov.

Senat je produţio njegov diktatorski poloţaj ne izlaţući ga nikakvu pritisku. Oni će to opet
uĉiniti, bio je siguran, koliko god puta bude ţelio. Osjećali su potrebu za snaţnom rukom da
presijeĉe sve zakone kojima su se sapeli. Ponekad je to bilo potrebno, da bi grad mogao
ţivjeti.

Pompej je jednim svojim dijelom ţalio što Kras nije ţiv da vidi što je napravio od onoga
kaosa. Iznenadila ga je jaka tuga koja ga je obuzela kad je ĉuo za njegovu smrt. Poznavali su
se gotovo trideset godina, u ratu i miru, i Pompeju je nedostajalo starĉevo društvo. Pomislio je
kako je ipak moguće naviknuti se na bilo što.

Vidio je toliko mnogo padova u ţivotu. Bilo je trenutaka kad nije mogao vjerovati da je jedini
on preţivio tolike burne godine, dok su ljudi kao Marije i Sula, Katon i Kras, otišli prije njega
preko rijeke. Ali on je još tu, i za njega postoji više utrka u ţivotu. Preţivjeti dok drugi umiru
— to je ponekad jedini naĉin da se pobijedi. I to mora biti posebna vještina.

Lahor lagan poput paperja nagnao je Pompeja da zadrhti i razmotri kako bi se trebao vratiti
kući i poĉinuti. Njegove su se misli zatim okrenule prema Juliju i pismima koja je poslao na
sjever. Hoće li Regul istrgnuti odluku iz njegovih ruku? Pompej poţelje da bude tako. Ĉasni
dio njega osjetio se posramljenim zbog onoga što je naredio i o ĉemu je još razmišljao. Sjetio
se Julijeve kćeri, zatrudnjele s novim ţivotom u utrobi. Imala je snage nositi se s pritiskom što
je postala ţenom najmoćnijega ĉovjeka u Rimu. Ipak nije mogao dijeliti svoje planove s
osobom u kojoj teĉe Cezarova krv. Dobro je obavila svoju duţnost i ispunila stari ugovor koji
je sklopio s njezinim ocem. Ništa mu više nije bilo potrebno od nje.

Vlast se ne moţe dijeliti, sada kad ju je potpuno razumio. Julije će ili poginuti na sjeveru ili će
slušati njegova nareĊenja, a ishod će biti isti.

Pompej uzdahnu nakon te misli i odmahnu glavom s iskrenim ţaljenjem. Cezaru se ne smije
dopustiti da ţivi, ili će jednog dana doći u Senat i tada će opet poĉeti godine prolijevanja krvi.

»To ne ću dopustiti«, šapnuo je Pompej u povjetarac, a nikoga nije bilo da ga ĉuje.

Julije je sjedio na obali Rubikona i gledao na jug. Poţalio je što tu nema Kabere i Renija da
mu dadu savjet, ali na kraju je odluka bila samo njegova, kao toliko puta prije toga. Legije su
se pruţale daleko u noć oko njega, i mogao je ĉuti straţe kako stupaju svojim stazama u
mraku, dovikujući lozinke koje su jamĉile koloteĉinu i sigurnost.

Mjesec je bio svijetao na vedrom proljetnom nebu i Julije se smiješio gledajući ljude koji su
sjedili s njim. Kraj njega je bio Ciro, dok su Brut i Marko Antonije sjedili na drugoj strani
gledajući preko blistave rijeke. Oktavijan je stajao u blizini s Regulom, a Domicije je leţao
nauznak i promatrao zvijezde. Juliju je lako bilo zamisliti da su s njima Renije i Kabera. U
njegovoj su mašti oni ţivjeli kao ljudi koje je poznavao prije nego što su bolest i ozljeda uzele
svoj danak. Otišli su Publije Kras i njegov otac, Beriko isto tako. Zatim njegov otac, i Tubruk,
i Kornelija. Smrt je kroĉila njihovim stopama i sve ih poţela jedno po jedno.

»Ako povedem legije na jug, nastat će graĊanski rat«, reĉe Julije mirno. »Moj jadni izmuĉeni
grad opet će gledati krv. Koliko će ih ove godine umrijeti, za mene?«
Dugo su šutjeli i Julije je znao da oni jedva mogu zamisliti koliki je zloĉin napasti svoj grad.
Nije se usuĊivao to izgovoriti. Sula je to uĉinio i ljudi su ga se s prijezirom sjećali. Nije bilo
povratka ni za jednoga od njih nakon takva ĉina.

»Rekao si da je Pompej obećao slobodan prolaz«, reĉe napokon Marko Antonije.

Brut otpuhnu. »Naš diktator nije ĉastan ĉovjek, Julije. Upamti to. Naredio je da se Salomin
nasmrt pretuĉe za vrijeme natjecanja, i gdje je tada bila njegova ĉast? On nije dostojan
koraĉati Marijevim stopama. Ako odeš sam, ne ćeš se vratiti. On će te staviti pod noţ ĉim
prekoraĉiš prag gradskih vrata. Ti to znaš bolje negoli itko od nas.«

»Koji ti izbor onda preostaje?« reĉe Marko Antonije. »GraĊanski rat protiv vlastita naroda?
Hoće li ljudi uopće pristati uz nas?«

»Hoće«, oglasi se duboki Cirov glas iz tame. »Mi ćemo pristati.«

Nitko nije znao kako odgovoriti krupnom ĉovjeku, i zavladala je napeta tišina. Svi su mogli
ĉuti kako ţubori rijeka izmeĊu kamenja i ţamore glasovi vojnika oko njih. Bliţila se zora, a
Juliju nije bio nimalo jasnije što bi trebao uĉiniti.

»Ratujem otkad znam za sebe«, rekao je Julije tiho. »Ponekad se upitam zbog ĉega je sve to
bilo ako ovdje stanem. Zašto sam potratio ţivote tolikih prijatelja ako se krotko uputim prema
smrti?«

»To ne smije biti smrt!« reĉe Marko Antonije. »Kaţeš da poznaješ ĉovjeka, ali on je
obećao…«

»Ne«, upade Regul. Stupio je korak bliţe Juliju kad ga je Marko Antonije pogledao. »Ne,
Pompej te ne će ostaviti na ţivotu. Ja to znam.«

Julije vidje centurionovo napeto lice na mjeseĉini i ustade.

»Kako?« upita on.

»Jer sam bio njegov ĉovjek, i ti nisi smio napustiti Arimin. Imao sam njegovo nareĊenje da te
ubijem.«

Svi skoĉiše na noge i Brut stade ĉvrsto izmeĊu Regula i Julija.

»Gade jedan. O ĉemu to govoriš?« upita Brut i poloţi ruku na drţak maĉa.

Regul se nije na nj osvrnuo, samo je gledao Julija u oĉi. »Nisam mogao poslušati to
nareĊenje«, rekao je.

Julije kimnu. »Ima nareĊenja koja se ne smiju poslušati, prijatelju. Drago mi je što si to
razumio. Sjedni, Brute. Da me je kanio ubiti, zar misliš da bi nam svima to unaprijed rekao?
Sjednite!«

Svi su preko volje opet sjeli na travu, premda je Brut zurio u Regula jer i dalje nije bio siguran
u njega.
»Pompej ima samo jednu legiju koja ĉuva Rim«, reĉe Domicije zamišljeno. Julije ga pogleda i
Domicije slegnu ramenima. »Hoću reći, to bi se moglo izvesti ako krenemo prije nego što on
mogne pojaĉati snage. Mogli bismo biti pred zidinama za tjedan dana ako ubrzamo korak.
Protiv ĉetiri veteranske legije ne bi mogao drţati grad ni jedan dan.«

Marko Antonije je na to problijedio i Domicije se nasmijao videći izraz njegova lica. Već je
bilo više svjetlosti uoĉi praskozorja i svi su se oprezno pogledavali dok je Domicije
nastavljao, podignuvši ruke.

»To bi se moglo izvesti, i to je sve. Na kocku treba staviti cijeli ulog. Jedno bacanje za Rim.«

»Ti misliš da bi mogao ubijati legionare?« upita ga Julije.

Domicije se poĉeša po licu i skrenu pogledom. »Kaţem da moţda ne će doći do toga. Naši su
vojnici okorjeli u Galiji i znamo što mogu uĉiniti. Mislim da Pompej nema ništa ĉime bi nam
se mogao suprotstaviti.«

Brut pogleda ĉovjeka kojega je pratio od djetinjstva. Progutao je više gorĉine tijekom tih
godina nego što bi ikada povjerovao, i dok su skupa sjedili, nije znao razumije li Julije uopće
što mu je dao. Svoj ponos, svoju ĉast, svoju mladost. Sve. Bolje je poznavao Julija nego itko
od njih i vidio je svjetlucanje u prijateljevim oĉima dok je razmišljao o još jednom ratu.
Koliko će njih preţivjeti njegovo ĉastohleplje, pitao se. Drugi su pokazivali toliko povjerenja
da je Brut poţelio sklopiti oĉi prije nego što ga svlada muĉnina. Ali usprkos svemu, znao je da
ga Julije moţe pridobiti jednom rijeĉju.

Domicije se nakašlja. »Ti moraš odluĉiti, Julije. Ako ţeliš da se vratimo u Galiju i ondje se
izgubimo, ja sam s tobom. Bogovi znaju da nas nitko ne moţe naći na nekim od onih mjesta
što smo ih vidjeli. Ali ako ţeliš poći u Rim i posljednji put staviti sve na kocku, opet sam s
tobom.«

»Jedno posljednje bacanje?« reĉe Julije i postavi pitanje umjesto sviju njih.

Svi su potvrdno kimnuli, jedan po jedan, dok nije preostao samo Brut. Julije je podignuo
obrve i blago se namiješio.

»Ne mogu to uĉiniti bez tebe, Brute. To ti znaš.«

»Onda jedno posljednje bacanje«, prošaptao je Brut prije nego što će pogledati u stranu.

Dok je sunce izlazilo, veteranske legije iz Galije prešle su Rubikon i krenule na Rim.
 POVIJESNA BILJEŠKA

Kao što je bio sluĉaj s dvije prethodne knjige, mislim da neka objašnjenja mogu biti korisna,
naroĉito ako ponekad više iznenaĊuje povijest nego mašta.

Spominjao sam kroz cijelu knjigu Aleksandra Velikoga kao Julijeva junaka. Sigurno je ţivot
toga grĉkoga kralja bio dobro poznat svim školovanim Rimljanima, kao dopuna njihovu
zanimanju za grĉku kulturu. Iako je prizor bio u Cadizu a ne u nekom opustjelom
španjolskom selu, biograf Svetonije iz prvog stoljeća donosi epizodu u kojoj Cezar nemoćno
uzdiše podno Aleksandrova kipa. U svojoj trideset prvoj godini Julije još nije bio ostvario
ništa što bi se moglo usporediti s Aleksandrom. Nije mogao znati da će njegove najveće
pobjede doći poslije toga.

Julije se više puta ţenio, a zapisano je da je imao nekoliko poznatih ljubavnica, premda
Svetonije kaţe da je najviše volio Serviliju. Julije joj je kupio biser koji je vrijedio pola
milijuna denara. Moţda je jedan od razloga zašto je provalio u Britaniju bila ţelja da naĊe još
koji biser.

Bio je kvestor u Španjolskoj prije nego što se vratio kao pretor, ali u to nisam ulazio zbog
pitanja ritma radnje. Bio je zaposleniji ĉovjek nego što ijedan pisac moţe obuhvatiti, pa ĉak i
saţeta verzija toliko ispunjava ove knjige da pršte od dogaĊaja.

On je priredio gladijatorske dvoboje u srebrenim oklopima i zapao u goleme dugove da bi se

proĉuo u javnosti. Istina je da je u jednom ĉasu morao napustiti grad da bi umaknuo
vjerovnicima. Postao je konzul s Bibilom i otjerao kolegu s Foruma nakon nekog neslaganja.
U Bibilovoj odsutnosti Rimom je kolala šala o tome kako su neki dokument potpisali Julije i
Cezar.

Kao usputnu sitnicu spominjem da je falernsko vino koje je Julije izlio na obiteljski grob bilo
toliko skupo da je jedna njegova ĉaša stajala tjednu legionarsku plaću. Na ţalost, vinogradi su
bila na Vezuvu, pokraj Pompeja, i taj okus je zauvijek nestao u provali vulkana godine 79.

Katilinina urota bila je veoma vaţna u svoje vrijeme. Otkrivena je kad se jedan od urotnika
povjerio svojoj ljubavnici koja je dojavila što je ĉula. Bio je meĊu njima spomenut Julije,
vjerojatno laţno, kao i Kras. Obojica su preţivjela bunu bez ljage na imenu. Katilina je bio
napustio grad da preuzme zapovjedništvo nad odmetniĉkom vojskom, dok su njegovi prijatelji
trebali pomoći da se stvori kaos u gradu. Dio dokaza protiv njih pokazao je da su bili stupili u
vezu s jednim galskim plemenom traţeći ratnike. Nakon ţuĉne rasprave o njihovoj sudbini,
manje vaţni urotnici ritualno su ugušeni. Katilina je poginuo na bojnom polju.

Osvajanje Galije i Britanije zauzima glavninu drugog dijela ove knjige. Slijedio sam glavne
dogaĊaje koji su poĉeli sa seobom Helvećana i porazom Ariovista. Vrijedno je spomenuti da
je katkada sam Cezar jedini postojeći izvor za pojedinosti toga pohoda, ali on biljeţi
pogrješke i katastrofe jednako vjerno kao i pobjede. Primjerice, on sasvim iskreno kaţe kako
se zbog pogrješna izvješća povukao ispred svojih ljudi misleći da su neprijatelji. U
komentarima navodi da je broj Helvećana i njihovih saveznika iznosio 386.000. Samo
110.000 vratilo se kućama. Protiv njih je Julije imao šest legija i pomoćne postrojbe —
najviše 35.000 ljudi.

Njegove su bitke rijetko bile jednostavno iskušavanje snage. Sklapao je saveze s manjim
plemenima i tada im priskakao u pomoć. Borio se noću ako je bilo nuţno, na svakovrsnu
zemljištu, napadajući s bokova, podmićujući i nadmudrujući neprijatelje. Kad je Ariovist
zahtijevao da na njihov sastanak doĊu samo konjanici, Julije je naredio da pojašu pješaci
Desete legije, što je morao biti neobiĉan prizor.

Zabrinjavao sam se da su puke udaljenosti koje je prevaljivao morale biti pretjerane sve dok
moja roĊakinja nije sudjelovala u pješaĉenju na šezdeset milja (oko sto kilometara). Ona i
njezin muţ prešli su taj put za dvadeset ĉetiri sata, ali vojnici regimente Gurkha u Indiji
svladali su istu udaljenost za devet sati i pedeset sedam minuta. Više od dva maratona, bez
prekida. Ĉovjek mora biti oprezan u današnje doba kad se ĉini da su umirovljenici sposobni
skijati se niz Everest, ali ja mislim da su galske legije mogle marširati tim korakom i, kao
Gurkhe, boriti se nakon toga.

Nije bilo pretjerano pretpostaviti da je Adàn mogao razumjeti galske jezike, ili ĉak britanske
dijalekte, do odreĊene mjere. Izvorni Kelti raširili su se po cijeloj Europi s nepoznata
izvornog mjesta — moţda s Kavkaza. Naselili su se u Španjolskoj, Francuskoj, Britaniji i
Njemaĉkoj. Engleska je postala preteţno rimsko-saska mnogo kasnije i zadrţala tu razliku sve
do današnjega doba.

Teško je zamisliti Julijev pogled na svijet. Mnogo je ĉitao i vjerojatno je poznavao

Strabonove radove. Znao je da je Aleksandar putovao na istok, a Galija je bila mnogo bliţa.
Morao je ĉuti o Britaniji od Grka, nakon što je onamo dva i pol stoljeća prije njega putovao
Piteja, moţda prvi pravi turist na svijetu. Premda su za nas izgubljene Pitejine knjige, s
razlogom moţemo vjerovati da su tada bile dostupne. Julije je morao ĉuti o biserima, kositru i
zlatu koji su ga mamili da otplovi onamo iz Galije. U zemljopisnom smislu on je smatrao da
je Britanija istoĉno a ne sjeverno od Španjolske, s Irskom u sredini. Kad se prvi put iskrcao,
za njega je to mogao biti ĉak kontinent velik kao Afrika.

Njegova prva provala u Britaniju godine 55. prije Krista bila je katastrofalna. Oluje su razbile
njegovo brodovlje a ţestok otpor plemena modre koţe i strašnih pasa bio je gotovo zatoran.
Deseta se legija doslovno morala probijati boreći se kroz zapljuskivanje valova. Ostao je
samo tri tjedna i sljedeće se godine vratio s osam stotina brodova, i taj se put probio do
Temze. Usprkos toj golemoj floti, previše je bio rastegnuo svoje snage i nije se treći put
vratio. Koliko znamo, nikada nisu platili obećani danak.

Vercingetoriks bi zadrţao sliĉno mjesto u povijesti i legendi kao kralj Artur da je uspio
pobijediti u velikoj bitci protiv Julija. Ujedinio je sva plemena i vidio da je spaljivanje zemlje
i izgladnjivanje legija jedini naĉin da ih pobijedi. Ali i njegovu silnu vojsku naposljetku su
slomile legije. Vrhovni kralj Gala odveden je okovan u Rim i ondje smaknut.

Toĉne pojedinosti trijumvirata s Krasom i Pompejem nisu poznate. Sigurno je nagodba bila
korisna svoj trojici, i Julijev se boravak u Galiji protegnuo na mnogo godina po svršetku
njegove konzularne sluţbe. Kad je Pompej poslao nareĊenje da se Julije vrati sam poslije
Galije, zanimljivo je istaknuti ĉinjenicu da je gotovo bila ispunjena stanka od deset godina
koja je po zakonu morala proteći prije nove kandidature za mjesto konzula. Da je Julije u tom
ĉasu osigurao drugo imenovanje, bio bi nedodirljiv, i toga se Pompej morao bojati.
Klodije i Milon nisu izmišljeni likovi. Obojica su sudjelovala u kaosu koji je gotovo uništio
Rim dok je Julije boravio u Galiji. Uliĉne bande, neredi i ubojstva postali su svakidašnja
stvar, a kad je Klodije napokon ubijen, njegovi su ga pristaše uistinu kremirali u zgradi
Senata, spalivši je pritom do temelja. Ako danas odete na Forum u Rimu, vidjet ćete Senat
koji je sagraĊen poslije poţara. Pompej je bio izabran kao jedini konzul sa zadaćom da
uspostavi red u gradu. I tada bi još moţda bio opstao dogovor o trijumviratu da Kras nije sa
sinom poginuo u borbi protiv Parta. Nakon vijesti o toj smrti, samo je jedan ĉovjek na svijetu
mogao osporiti Pompejevu vlast.

Na kraju, iznio sam u knjizi jednu-dvije tvrdnje koje bi mogle zasmetati povjesniĉarima.
Moţe se raspravljati o tome jesu li Rimljani poznavali ĉelik, iako je moguće dobiti tvrĊe
ţeljezo ako se kuje u drvenom ugljenu. Uostalom, ĉelik je ţeljezo s malo većim sadrţajem
ugljika. Ne bih rekao da je to bilo izvan njihova dosega.

Bojao sam se da će nekima biti previše što sam Artorata opisao kao Gala visoka gotovo
sedam stopa, ali Bevil Grenville (1596.-1643.) imao je tjelohranitelja koji se zvao Anthony
Payne i bio visok sedam stopa i ĉetiri palca (oko 224 centimetra). UsuĊujem se reći da je on
mogao prebaciti Artorata preko ramena.

Mogao bih ovdje navesti još stotine sitnica kad bi bilo mjesta. Ako sam u knjizi mijenjao
povijest, nadam se da nisam pritom jednostavno griješio nego sam to namjerno ĉinio. Sigurno
sam se trsio da budem toĉan najviše što sam mogao. Onima koji ţele ići dalje od ovih
nekoliko stranica mogu preporuĉiti divnu knjigu Caesar’s Legion (Cezarova legija) koju je
napisao Stephen Dando-Collins, te djelo Adriana Goldsworthyja The Complete Roman Army
(Sve o rimskoj vojsci) i sve drugo što je taj autor napisao. Svetonijevo biografsko djelo
Dvanaest rimskih careva moralo bi biti obvezno štivo u svim školama; ja posjedujem prijevod
Roberta Gravesa. Koji vam se car iz te knjige bude najviše svidio, oĉevidno će mnogo otkriti
o vašem karakteru. I napokon, ako ţelite više saznati o Juliju, ne moţete uĉiniti ništa bolje
nego proĉitati knjigu Caesar (Cezar) Christiana Meiera.

CONN IGGULDEN
FUSNOTE

1 Rimski drţavni sluţbenik, zaduţen za financijska i blagajniĉka pitanja.

2 Kohorta je bila jedna desetina legije; brojila je 400-600 vojnika, a dijelila se na šest
centurija.

3 Sluţbenik koji je predstavljao sudsku vlast.

4 Rimski mir, latinski izraz za Carstvo na vrhuncu moći; u uţem smislu oznaĉuje
romanizaciju zapadnoga svijeta.

5 Praznik posvećen Volturnu, boţanstvu izvora i rijeka.

6 Puĉki tribuni su bili civilni sluţbenici koje su birali plebejci radi zaštite svojih prava. U
vojsci su se tako zvali viši ĉasnici, po šest njih u svakoj legiji; tribun je dakle zapovijedao s
tisuću legionara.

7 Edili su bili sluţbenici koji su se brinuli o hramovima i primali prituţbe graĊana.

8 Curia Hostilia, zgrada gdje su obiĉno vijećali senatori.

9 Maniples su bili kopljaniĉki odjeli; vojnici koji su u legiji stajali u prvom redu. Velites su
bili lakonaoruţani vojnici koji su prvi napadali i izazivali neprijatelja; ĉarkari. Triarii su bili
vojnici u trećembojnom redu s najteţom opremom; trijarci. Extraordinarii su bili konjanici
opremljeni kopljem idugaĉkim maĉem.

10 Sablja.

11 Tako se nazivala i ĉetvrt oko te ulice (Alta Semita).

12 Brojitelji glasova na izborima; skrutatori.

13 Izborna skupština; ĉinili su je svi graĊani Rima.

14 »RaziĊite se!«

15 Ratne naprave kojima su se izbacivale goleme strijele i koplja; stojeći lukovi.

16 Remi, belgijsko pleme koje je ţivjelo u sjeveroistoĉnoj Galiji, tzv. Belgijska galija (lat.
Gallia Belgica)
17 Drevno keltsko pleme koje je ţivjelo u današnjoj Bretanji; ne smije se brkati s jadranskim
Venetima.

18 Liktori su bili drţavni sluţbenici koji su pratili konzule i pretore, noseći pred njima
znakove vlasti (fasces).

KIKA