Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za procesnu tehniku

Biotehnologija

Laboratorijska vežba
- Ispitivanje pada pritiska i visine barbotažnog sloja
u bioreaktoru sa cevnim distributerom gasa

- Ispitivanje poroznog keramičkog distributera gasa

Profesor: Nikola Karličić Izradila: Katarina Radosavljević 1117/19

Beograd, 2020
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна
SADRŽAJ

1. Osnove o bioreaktorima ……………………………………………………………..3

2. Barbotažni bioreaktori ………………………………………………………………

3. Opis instalacije i postupka izvodjenja vežbe ………………………………………7

4. Postupak proračuna …………………………………………………………………8

5. Obrada i prikaz rezultata merenja ………………………………………………..10

6. Literatura …………………………………………………………………………...15

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна
1. Osnove o bioreaktorima

Bioreaktori su uredjavi u kojima se vrši transformacija polazne sirovine (supstrata) u gotov

proizvod pomoću biokatalizatora.

Osnovna podela bioreaktora je po načinu vodjenja biotehnološkog procesa i to na:

- diskontinualne (šaržne),
- polukontinualne i
- kontinualne.

S obzirom na način mešanja biomase i supstrata u bioreaktoru, može se izvršiti podela na:
- bioreaktore sa mehaničkim mešanjem,
- bioreaktore sa protočnom pumpom i
- bioreaktore sa uduvavanjem gasa (vazduha) ili barbotažne bioreaktore.

U prvom sistemu, mešanje se ostvaruje: rotaciono, duž ose fermentora (propelerima,

lopaticama itd.), sa pogonom iznad ili ispod reaktora, vibracijama, pomoću rotirajućih
horizontalnih ili vertikalnih diskova.

Kod bioreaktora sa protočnom pumpom, mešanje se odvija cirkulisanjem medijuma

(fermentacione tečnosti) kroz bioreaktor. Pumpa mora ispunjavati sledeće osnovne zahteve:
da je potisna, da se može lako sterilisati, da se lako razdvaja pena od medijuma.

Bioreaktori sa uduvavanjem gasa predstavljaju dinamičke aeratore. Princip njihovog rada

sastoji se u tome da se pomoću mlaznica uvodi gas u medijum. Time se postiže ravnomerna
raspodela mehurova gasa u supstratu, dobro mešanje i velika kontaktna površina.

U odnosu na različite uslove rada, koji zavise od vrste mikroorganizama, supstrata i niza
drugih faktora, bioreaktori se mogu podeliti na veliki broj različitih tipova. Šematski prikaz
za 18 osnovnih tipova sa karakterističnim parametrima dat je na slici 1.

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна

Slika 1. Osnovni tipovi bioreaktora [1]

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

2. Barbotažni bioreaktori (konstrukcija, princip funkcionisanja Пројекат

i страна
primena)

Barbotažne kolone u stubu fermentacione tečnosti imaju funkciju obogaćivanja tečne faze
gasom. Zbog jednostavne konstrukcije, jednostavnog održavanja tokom eksploatacije,
povoljnijih (u odnosu na ostala rešenja) tehničkih, tehnoloških, eksploatacionih karakteristika
procesa prenosa toplote i materije, ovi bioreaktori se najčešće primenjuju u biotehnološkim
procesima. Pretežno se koriste u procesima aerobne fermentacije (uvođenje vazduha ili
tehničkog kiseonika u tečnu fazu).

Karakteristična šema reaktora prikazana je na slici 2. Reaktor nema pokretnih delova, što
znatno olakšava operaciju sterilizacije aparata. Vrh cilinričnog reaktora je obično proširen, da
bi se povećao intenzitet transporta gasa u tečnost i smanjila zapremina stvorene pene.

Slika2. Šematski prikaz konvencionalnog barbotažnog bioreaktora [1]

Zavisno od vrste biotehnološkog procesa i određenih specifičnih zahteva, primenjuju se

modifikovani tipovi bioreaktora (slika 3). Recirkulacija mešavine tečnost-gas (slika 3 d i 3 e)
pruža mogućnost stvaranja ravnomernijeg profila brzine tečnosti, polja temperature i
koncentracije gasa (u tečnosti) u bioreaktoru.

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна

Slika 3. Modifikovani barbotažni bioreaktori, a) višestepeni b) sa statičkim mešačima c)

višecevni d)sa spoljašnjom cevi za povratni tok e) sa spoljašnjim povratnim tokom [1]

Regulisanje temperature u ovom tipu bioreaktora ostvaruje se najčešće ugradnjom

izmenjivača toplote (slika 4).

Slika 4. Šematski prikaz ugradnje izmenjivača toplote [1]

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна
3. Opis instalacije i postupka izvodjenja vežbe

Na sledećoj slici je prikazana šema instalacije koja je korišćena za izvodjenje vežbe:

Slika 5. Šema instalacije

Delovi instalacije i oznake koje su korišćene:

1. Staklena kolona unutrašnjeg prečnika D=314 mm i visine H=900 mm

2. Radni pod (služi za prelivanje tečnosti)
3. Cev za dovod gasa (vazduh)
4. Statički distributer vazduha
5. Merač visine sloja radne materije u koloni (pene)
6. Merač protoka vazduha (merna blenda)
7. Regulacioni ventil
8. Rotametri

Δp,b – pad pritiska na blendi

pm,b – nadpritisak ispred blende
p,a – pritisak na aeratoru
h,t – visina sloja tečnosti
h,bs – visina barbotažnog sloja
t,b – temperatura vazduha ispred blende
t,ok – temperatura okoline
Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

U donjem delu staklene kolone (1) ugrađen je radni pod (2), a u gornjem delu pregrada daПројекат
страна
spreči rasipanje kapi u okolinu.

Gas (vazduh) se kompresorom ili duvaljkom dovodi u kolonu kroz cevovod (3) pri čemu se
regulacija vrši ventilom (7), merenje protoka vazduha se vrši mernom blendom (6), a gas se
uvodi u kolonu pomoću distributera gasa (4) (polietilenska cev φ32x4 mm, savijena u torus,
osnog prečnika 230 mm).

Na distributeru se nalazi 30 otvora prečnika 0,002 m.

Za svaki radni režim se meri protok vazduha (pad pritiska), a merenje se vrši nakon
dostizanja stacionarnog stanja (kada se ustali vrednost protoka vazduha i njegova
temperatura).

Takođe, po dostizanju stacionarnog režima meri se visina barbotažnog sloja (visina sloja čiste
tečnosti meri se pre puštanja kompresora u rad).

U drugom delu vežbe određuje se pad pritiska na keramičkom distributeru vazduha. Cilj je
da se izvrši poređenje pada pritiska na keramičkom distributeru vazduha i cevnom
distributeru vazduha.

4. Postupak proračuna

Za izračunavanje visine barbotažnog sloja matematičkim modelom za cevni distributer

vazduha u obliku torusa neophodno je odrediti sledeće veličine:

 Brzina strujanja svedena na poprečni presek kolone

qg m
wg=
π∙D 2
, [ ]
s
4
Gde je:
- q g [ m3/s ] - protok vazduha (izmerena veličina)
- D=0,314 [m]- unutrašnji prečnik staklenog dela kolone.

 Zapreminski protok gasa kroz jedan otvor

qg m
q g 0= ,
n s [ ]
Gde je:
-n0 =30- broj otvora na statičkom distributeru vazduha

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна
 Rejnoldsov broj strujanja gasa kroz otvor

wg0∙ d0 q ∙d 4 ∙ qg0∙ ρ g
Reg = = g 02 0 =
νg π ∙ d 0 μg π ∙ d 0 ∙ μ g
∙
4 ρg
Gde je:
- ρ g [kg/m3] - gustina vazduha pri izmerenoj temperaturi i pritisku
-d 0=2 mm – prečnik otvora
- μ g [ Pas ] – dinamička viskoznost gasa pri izmerenoj temperaturi i pritisku

Gustina i dinamička viskoznost vazduha su uzeti za pritisak i temperaturu za stanje vazduha

ispred blende.

Gustina gasa (vazduha) računata je iz jednačine stanja idealnog gasa:

p∗M
ρ g=
R∗T

Dinamička viskoznost gasa izračunata je iz Sanderlendove jednačine [2]:

T 3 /2
T 0 +C
μ=μ 0
( ) T0 T +C

 Prečnik mehura

d M =0.00713 ∙ R−0.05
eg 0 , [ m ]

 Brzina isticanja mehura

0.5
2∙ σ
wM = ( d M ∙ ρt
+0.5 ∙ g ∙ d M ) ,[ ms ]
Gde je:
N
-σ =0.072 – površinski napon tečnosti
m
- ρt [ kg /m3 ] – gustina tečnosti

 Poroznost barbotažnog sloja

0.2
w ρ
( )( )
−0.2 ∙ g ∙ t
φ bs =1−exp

Broj indeksa
( w m ρg
w
1+0.00875 ∙ g
wm
0.95

( ) ( )
Ime I prezime
ρ
∙ t
ρg
0.75

)[
,
m3gasa
m3mešavine

Datum
]
Pregledao
Оцена
Прегледао

1117/19 Katarina Radosavljević

 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна

 Gustna barbotažnog sloja

kg
ρbs=φbs ∙ ρ g+ ( 1−φ bs ) ∙ ρt ,
[ ]
m3

Na osnovu izračunatih veličina, visina barbotažnog sloja se dobija iz formule:

ρt
h bs= ∙ h ,[ m]
ρ bs t
Gde je:
-ht [ m ] – početna visina sloja tečnosti

5. Obrada i prikaz rezulatata merenja

U sledećoj tabeli su prikazani rezultati merenja za cevni distributer:

Tabela 1. Prikaz rezultata merenja za cevni distributer

Redni
broj Δp,b pm,b p,b p,a p,a t,b t,ok h, sloja
merenja
Pa hPa Pa mmHg Pa °C °C mm
1 22 24 103725 23 3066.36 24.0 20 287
2 51 27 104025 23 3066.36 24.2 20 291
3 61 32 104525 23 3066.36 24.7 20 299
4 86 32 104525 23 3066.36 25.1 20 302
5 102 32 104525 24 3199.68 25.4 20 308
6 132 32 104525 24 3199.68 25.8 20 311
7 152 33 104625 26 3466.32 26.1 20 314
8 176 36 104925 26 3466.32 26.4 20 318
9 221 36 104925 27 3599.64 26.5 20 321
10 233 37 105025 27 3599.64 26.7 20 326

Početna visina sloja tečnosti je: 273 mm

Δp,b – pad pritiska na blendi

pm,b – nadpritisak ispred blende
p,a – pritisak na aeratoru
h,t – visina sloja tečnosti
h,bs – visina barbotažnog sloja
t,b – temperatura vazduha ispred blende Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

t,ok – temperatura okoline Пројекат

страна

Tabela 2. Tabelarni prikaz obrade rezulatata merenja za cevni distributer

Redni
broj qv qv wg qv0 ρg μg
merenja
m3/h m3/s m/s m3/s kg/m3 PaS
1 1.75 0.000485122 0.006265 1.617E-05 1.215820905 1.83257E-05
2 2.66 0.000737727 0.009527 2.459E-05 1.218517243 1.83352E-05
3 2.90 0.000805517 0.010402 2.685E-05 1.222318738 1.8359E-05
4 3.45 0.000957004 0.012358 3.19E-05 1.220679417 1.8378E-05
5 3.75 0.0010427 0.013465 3.476E-05 1.219452808 1.83923E-05
6 4.27 0.001186843 0.015327 3.956E-05 1.217821161 1.84112E-05
7 4.58 0.001273524 0.016446 4.245E-05 1.21776422 1.84255E-05
8 4.93 0.00136898 0.017679 4.563E-05 1.220032926 1.84397E-05
9 5.52 0.001534065 0.01981 5.114E-05 1.219625773 1.84445E-05
10 5.67 0.001574869 0.020337 5.25E-05 1.219973886 1.84539E-05

Nastavak tabele 2.
Redni
broj Rego dM wM ϕbs ρ,bs h,bs h,bs
merenja
/ m m/s m3g/m3m kg/m3 m mm
1 682.9983 0.005145 0.230834 0.019707 978.2347 0.278481 278.481
2 1040.4 0.005038 0.230988 0.029198 968.7755 0.2812 281.200
3 1138.071 0.005015 0.231027 0.031653 966.3288 0.281912 281.912
4 1348.888 0.004973 0.231108 0.037063 960.9364 0.283494 283.494
5 1467.062 0.004952 0.231151 0.040058 957.9513 0.284378 284.378
6 1665.913 0.00492 0.23122 0.04499 953.0367 0.285844 285.844
7 1786.118 0.004903 0.23126 0.047889 950.1468 0.286714 286.714
8 1922.088 0.004885 0.231303 0.051019 947.0279 0.287658 287.658
9 2152.599 0.004858 0.231373 0.056329 941.7357 0.289274 289.274
10 2209.351 0.004852 0.23139 0.057615 940.4533 0.289669 289.669

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна

Zavisnost visine barbotaznog sloja od zpreminskog protoka

vazduha
330
Visina barbotaznog sloja, h (mm)

320

310

300
h izmereno
290 h izracunato

280

270

260

250
1.50 2.00 2.50 3.00 3.50 4.00 4.50 5.00 5.50 6.00

Zapreminski protok, q (m3/h)

Dijagram 1. Poredjenje izmerene i izračunate visine barbotažnog sloja za cevni distributer

U sledećoj tabeli je dat prikaz rezultata merenja za keramički distributer:

Tabela 3. Prikaz rezultata merenja za keramički distributer

Redni
broj
Δp,b pm,b p,a t,b t,ok h, sloja qv
merenj
a
Pa hPa mmHg °C °C mm m3/h
1 18 115 94 25.6 20 397 1.52
2 54 145 108 26.4 20 404 2.60
3 61 145 119 26.9 20 410 2.76
4 83 159 125 27.1 20 414 3.21
5 102 166 130 27.4 20 416 3.54
6 124 176 140 27.7 20 420 3.89
7 148 193 146 27.9 20 424 4.22
8 183 204 159 28.0 20 429 4.68
9 211 223 167 28.3 20 431 4.98
10 230 252 186 28.8 20 435 5.15

Početna visina sloja tečnosti je: 383 mm Оцена

Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна

Zavisnost visine barbotaznog sloja od zapreminskog protoka

zazduha
440

430
Visina barbotaznog sloja, h (mm)

420

410

400

390

380

370
1.00 1.50 2.00 2.50 3.00 3.50 4.00 4.50 5.00 5.50
Zapremisnki protok, q (m3/h)

Dijagram 2. Zavisnost visine barbotažnog sloja od zapreminskog protoka vazduha

U sledećoj tabeli su dati podaci za poredjenje padova pritiska na cevnom i keramičkom

aeratoru:

Tabela 4 . Prikaz padova pritiska na aeratoru

Redni broj Padovi pritiska na aeratoru
merenja
Cevni distributer Keramicki distrubuter
p,a, Pa qv, m3/h p,a, Pa qv, m3/h
1 3066.36 1.75 12532.08 1.52
2 3066.36 2.66 14398.56 2.60
3 3066.36 2.90 15865.08 2.76
4 3066.36 3.45 16665 3.21
5 3199.68 3.75 17331.6 3.54
6 3199.68 4.27 18664.8 3.89
7 3466.32 4.58 19464.72 4.22
8 3466.32 4.93 21197.88 4.68
9 3599.64 5.52 22264.44 4.98
10 3599.64 5.67 24797.52 5.15

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

Пројекат
страна
Poredjenje padova pritiska na cevnom i keramickom
aeratoru
30000

25000
Pad pritiska, p,a (Pa)

20000
Cevni
15000 distributer
Keramicki
10000 distriuter
5000

0
1.00 1.50 2.00 2.50 3.00 3.50 4.00 4.50 5.00 5.50 6.00
Zapreminski protok, q (m3/h)

Dijagram 3. Poredjenje padova pritiska na cevnom i keramčkom distributeru

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević
 Lab. vežba
Mašinski fakultet BIOTEHNOLOGIJA Подаци:
u Beogradu

6. Literatura Пројекат
страна
[1] M. Kuburović, M. Stanojevć, Biotehnologija

[2] S. Genić, B. Jaćimović, M. Jarić, N. Budimir, Svojstva procesnih fluida

Оцена
Прегледао
Broj indeksa Ime I prezime Datum Pregledao
1117/19 Katarina Radosavljević