Здравље и хигијена

Хигијена је наука о здрављу чија је основна вредност да се искаже потреба за

очувањем и заштитом здравља људи. Задаци хигијене као савремене науке,
груписани су у неколико специјализованих области: од личне хигијене,
хигијене рада, хигијене физичке културе, комуналне хигијене, хигијене у
ванредним ситуацијама, школске хигијене до менталне хигијене, и они
настоје да „чине јединство укупне спремности људи да се у изазовима које
носи савремен живот изборе за здравље“. Хигијена је добила име по грчкој
богињи здравља - Хигији. Представљана је као богиња око које је обмотана
змија, која пије из пехара отров. Хигијена је превентивни (спречава) део
медицине, која покушава да спречи настанак болести. Превенција се може
постићи вакцинама, рекреацијом (примарна превенција), недозвољавања
даљег погоршања болести (секундарна) и рехабилитацијом (терцијарна).
Општа хигијена се учи у кући, преноси са родитеља на децу. Неке ствари се
успут изгубе или се не напомену. Једноставно, остану заувек подразумеване
од стране родитеља а никад научене од стране деце. Најчешће се под
појмом хигијене подразумева скуп пракси које се обављају ради очувања
здравља. Такође, у популарној култури и жаргону се врло често под
хигијеном рачуна само „одржавање чистоће“. Међутим, хигијена у свом
пуном и изворном значењу обухвата много више — све околности и праксе,
начин живота, средину и средства које обезбеђују здраву и безбедну
околину и услове за живот појединца. У савременим медицинским наукама
постоји низ стандарда хигијене који се препоручују за различите ситуације, то
јест, упутства како се хигијенски понети у свакодневном животу и разним
животним ситуацијама. С друге стране, ови стандарди се неретко разликују у
различитим културама, половима и етничким групама. Углавном, данас се
редовне хигијенске праксе подразумевају у друштву и рачунају као добре
навике, док занемаривање исте се сматра одвратним, непоштовањем, па чак
и опашношћу.