Владимир Ћоровић

(1885-1941.)

Владимир Ћоровић је рођен у

Мостару 1885. године у једној познатој
трговачкој породици. У Мостару је завршио
основну школу и гимназију, а 1904. године се
уписао на Бечки универзитет, где је
студирао словенску филологију, историју и
археологију. Професори су му било чувени
слависти, Константин Јиричек, Вратослав
Јагић и Милан Решетар. Ћоровић је био
веома активан у Српском академском
друштву Зора, о којем је 1905. године
написао књижицу. Докторирао је 1908.
године одбранивши тезу о Лукијану
Мушицком. Након одбрае доктората неко време је провео на специјализацији у
Минхену код чувеног византолога Карла Крумбахера. Боравио је и у Паризу и
Болоњи где је истраживао старе словенске рукописе. Од 1909. године је био
запслен у Земаљском музеју у Сарајеву, прво као кустос а после и као управник
библиотеке. Био је то период његовог интезивног и свестраног рада. После
атентата у Сарајеву ухапшен је од стране аустроугарских власти. На познатом
бањалучком велеиздајничком процесу осуђен је прво на пет, па онда на осам
година. У затвору у Зеници је био до 1917. године када је помилован од стране
цара Карла IV. Након пуштања из затвора одселио се у Загреб где је заједно са
неким југусловенски оријентисаним писцима уређивао часопис Књижевни југ. У
том периоду се повезао са бројним југословенским политичарима, пре свега из
Аустру-Угарске. Био је присутан објављувању Прводецембарског акта 1918.
године. Од 1919. године, када је изабран за вандредног професора на
Филозофском факултету, живео је у Београду. Редован професорор постао је две
године касније, 1921., допсни члан СКА 1922. а редовни 1934. Две године. 1934-
1935. био је ректор Београдског универзитета, али је смењен после штрајка
студената. После почетка Другог светског рата покушао је да оде у емиграцију,
али је авион који је летио према Грчкој и којим је управљао Синиша Синобад,
оборен од стране нацистичких снага изнад Олимпа. Живот је тада изгубио и
Владимир Ћоровић. Био је ожењен Његова жена је била Јелена Скерлић, сестра
Јована Скерлића. Имали су две ћерке.

Библиографија:

1) Војислав Илић, 1906

2) Српске народне приповјетке, Нови Сад 1909
3) Велика Србија, Београд 1924
4) Лука Вукаловић и херцеговачку устанци 1852-1862., Београд 1923.
5) Уједињење, Београд 1928
6) Историја Југославије, Београд 1933
7) Односи између Србије и Аустроугарске у 20. веку, Београд 1936