SEDMI krug – treći deo: nasilnici protiv boga, hulitelji. Nasilnici protiv prirode.

Nasilnici protiv
zanata (zelenaši).
Pesnici stižu do peščare (užarenog peska) na koju padaju ognjene pahuljice, večni žar. Od ovoga se
pesak pali udvostručujući bol grešnicima... (Svuda je pesak, nema ni jedne biljke. Ovu pustaru
opasuje šuma....) Tu hulitelji leže na leđima, nepokretni, sodomisti neprestano trče i zelenaši  sede
pogureni, zgrbljeni. Zelenaši sede na ivici ponora, pod vatrenom kišom i uzalud se štite rukama. Svi
su goli, sve ih kažnjava vatrena kiša, i svi pokušavaju da se odbrane neprestano otresajući žar koji
pada po njima:
Rukama su na sve strane mahali svi
Da se zaštite od bola što zadaje užareni kam:
Isto tako leti rade psi,
Čas njuškom, čas repom kada ih grizu
Buve, mušice i obadi zli.
Kapanej – hulitelj – prezirao bogove. Jedan od sedam grčkih kraljeva koji je opsedao Tebu. Dok je
jurišao na zidine, hulio je na Zevsa izazivajući ga da spase grad. Zevs ga je ubio munjom na gradskim
zidinama. I u paklu on je ohol, pun prezira i ljutine. Vergilije mu kaže da je zbog te oholosti i
kažnjen...
A nema kazne veće od one koju
Tvoj bes može tebi samome da zada.
Vergilije savetuje Danteu da pazi kuda gazi – treba da hoda duž ruba šume, da ne stane na užareni
pesak...
Vergilije objašnjava Danteu da reke i jezera u paklu nastaju od suza koje teku iz tela statue Starca
na Kritu – simbola ljudske istorije. (U peščari teče rečica??) Vergilije počinje priču o Kritu na kome
je nekada vladao Saturn, dok je još trajalo «zlatno doba». (U hrišćanskom smislu, ovo označava stanje
nevinosti.) Tu je statua Starca koji gleda prema Rimu (Rim kao nada čovečanstva). Glava mu je od
zlata, ruke i grudi od srebra, pojas od bakra, a nodole je sve od gvožđa, osim desne noge koja je od
gline. Svaki deo ima svoje raspukline, osim onog od zlata. Iz ovih pora liju suze i padaju na zemlju i
stvaraju reke Hada: Aheront, Stiks i Flegetont – koji se slivaju u jednu – Kokit.
Bruneto Latini – Danteov prijatelj i učitelj. Političar i pisac. Dante daje svedočanstvo o voljenom
majstoru umetnosti. Latini je sodomist – besomučno juri po peščari. Bruneto mu se obrati a Dante
isprva ne može da ga prepozna – njegovo lice je sprženo... a zatim kaže: «Šjor Bruneto, vi tu...?»
Dante ga zove da sednu i popričaju, ali Bruneto bi, ako bi stao, bio kažnjen da sto godina mora da
stoji te ne bi mogao kretanjem da se zaštiti od vatre, ko što kolko-tolko može sada. Zato moraju da
hodaju dok pričaju... Bruneto predskazuje Danteu da će se mržnja njegovog rodnog grada okrenuti
protiv njega (ponovo će ga prognati) i Dante svečano obećava da će to zapisati u svom pamćenju i
tako sačuvati. Bruneto mu prorokuje i da će uploviti u «slavnu luku». Na Danteovo pitanje ko su
najpoznatiji stanovnici ovog dela pakla, Bruneti kaže da su to uglavnom sveštenici i pisci... Na kraju
Bruneto preporučuje Danteu svoje glavno delo Trezor rečima: U njemu još živim... Zatim se Bruneti
okrete i polete niz polje – trčao je brzo kao trkač koji u Veroni biva nagrađen zelenom čojom: ali je
izgledao u jurišu tome / kao onaj što pobeđuje, a ne onaj izgubio što je.
Eliot: Opisujući Bruneta koji, tako nisko pao, trči kao pobednik (Danteove reči), Dante u isti mah
karakteriše i samu kaznu.
Kurcijus: Dante Latiniju iskazuje – u paklu – najlepšu počast ovim stihovima.


Zelenaši ne poštuju biblijsku naredbu (?) da čovek treba da radi i da u znoju lica svoga jede hleb svoj...

Dante je Bruneta Latinija upoznao u franjevačkom manastiru Santa Kroče gde se školovao. Latini ga je tu
podučavao i savetovao. Bio je gvelf... Samo je Dante zabeležio da je Bruneto bio sodomist.

1
Dvojica pesnika stižu do ivice ponora niz koji teče krvava reka (?) i Dante skida uže koje ima oko
pasa i daje ga Vergiliju, pošto ga je u klupče svio... Vergilije, stojeći dalje od ivice, baca u ponor uže
i poziva čudovište Geriona. Najavljuje Danteu da će se uskoro pojaviti «stvorenje najgore».
... kunem se čitaocima,
želeći da moje delo traje kroz vekove buduće,
da videh...
(...)
kako se neka prilika...
grozna da i najhrabrijem zastane dah u grudima...
Gerion se penje. Gerion je oličenje prevare, licemerja. On ima lice poštenog čoveka (i glatku kožu
lica), telo zmije (prekriveno pločicama i kvrgama), kandže lavovske, rep škorpije. (Dakle, on ima
jedno telo, a više priroda.) Dok se Vergilije pogađa sa njime da ih odnese do dna pakla, Dante
prepoznaje zelenaše po porodičnim grbovima koji se nalaze na torbama što im vise oko vrata. Jedan
se obraća Danteu, kazavši da jedva čeka da i njegov komšija uskoro dođe ovde... Dok priča, on krivi
usta i plazi se...

Prelazak iz sedmog u osmi krug

Na leđima ovog repatog i letećeg čudovišta, spuštaju se do 8 kruga. Dante se penje sa strahom na
Gerionova leđa, a Vergilije ga čvrsto drži (iako je Dante hteo učitelja ga zamoli da ga snažno zagrli,
glas ga je izdao, ali ga je Vergilije sam obgrlio). Učitelj seda pozadi, da Gerionov rep ne bi mogao da
dodirne Dantea... Dok putuju Dante oseća strah koji poredi sa strahom Faetona  i Ikara dok mu se
topio vosak koji je držao perje. Kad ih Gerion spusti na dno, kao strela odjuri dalje...

OSMI KRUG: JARUGE – u ovom krugu pakla ima 10 zlih jaruga. Ovde su: kradljivci, varalice,
krivokletnici, lopovi. Ovde je namenio mesto papi Bonifaciju – u bunaru, da dubi na glavi dok mu
prže stopala. Menja se:
- priroda
- demon i čovek – ljudsko lice nestaje
- slike – gadost
- stil – niži ton

Načelo zlih jaruga: pretvaranja čoveka u životinju i obrnuto

Nema velikih ličnosti. Manje individua → NEMO STADO. Odisej – retko veliki lik u Jarugama.
Pretvoren u plamen zajedno sa Diomedom.
Komika – prikazivanje mana i poroka. Karikatura:
- čarobnjaci kojima su glave okrenute za 180 stepeni pa im suze padaju među guzove umesto
na grudi.
- đavoli se plaze svom vođi koji prdi
- poređenje duše koje beže od _______ sa žabama.
Ali, Dante se ne zadržava na ovome, ne ruga se «ne podiže do protivuzora» - NEMA SMEHA.
Karikatura ubija samu sebe izazivajući tezu (?) – UZVIŠENOST KOMIČNOG.


Faeton – sin Helija. Jednom je dobio dozvolu da upravlja očevim kolima, ali nije znao da upravlja, pa se
srušio pogođen Zevsovom munjom – Zevs ga je kaznio jer je sagoreo sazvežđa, a trag tog događaja je Mlečni
put.

2
Jaruge su koncentrično poređane oko dubokog bunara, koji se nalazi u sredini okrugle poljane.
(Dante poredi jaruge sa jarkovima (?) koji opasuju tvrđavu.) Od ivice poljane do bunara vode mostovi
preko svih jaruga. Sve je sive boje i sve je od kamena.

OSMI krug – prva zla jaruga: podvodači i zavodnici

Njih bičuju rogati đavoli. Ovde je Jason, fala bogu.

OSMI krug – druga zla jaruga: laskavci

Laskavci su zaronjeni u «ljudsku nečist» (potopljeni u izmet) i sami sebe udaraju.
Videh jednog tako umazanog govnima
Da se nije znalo je li pop ili pripada običnom svetu.

Ovde je Taisa – zavodnica, hetera, požudna; laskala je ljubavnicima; grebe se u govnima, prljava i
raščupana. Čas čučne, čas ustane.
To je Taisa, kurva koja je ovim rečima
Svome ljubavniku – kada zapita: «Jesam li po volji
Tebi i mio?» odgovorila: «Neizmerno, u srcu i mislima!»

OSMI krug – treća zla jaruga: simonijaci – oni koji trguju crkvenim dobrima i službama
Simonijaci su kažnjeni tako što vise strmoglavce u malim bunarima iz kojih im vire noge, a muči ih
vatra koja im liže stopala.
Kao što gore stvari masne od ulja,
Pa plamen samo po površini gori,
Tako i njih ovde od prstiju do peta vatra žulja.
(Kao što su u životu preokrenuli crkvene zakone i kao što su bili pohlepni na zlato koje je iz zemlje,
tako su sada naopako zabiti u šupljine kamena, a tabani im gore.)
Dante govori o izgledu ovih bunara tako što ih poredi sa posudama / udubinama krstionice u crkvi
San Đovani u Firenci koje su isto tako jednake veličine i okrugle... Pominje da je jednu takvu posudu
razbio pre nekoliko godina da bi spasio život detetu koje je upalo u nju, i brani se od sumnji da je iz
drugog razloga tu posudu razbio...
Dantea do bunara Vergilije nosi, ne spušta ga...
Ovde Dante sreće papu Nikolu III, koji od Dantea pomisli da je stigao papa Bonifacije VIII, koga
očekuje...
Dante pominje viziju korumpiranog paganskog Rima koju je dao Jovan Bogoslov u svojoj
Apokalipsi. Tu ovaj govori o Rimu kao o «velikoj bludnici». Dante kaže da nema razlike između
pagana i simonijanaca... Obraća se Konstantinu, koga krivi što je papi Silvestru dao dominaciju nad
Rimom. (Reč je o legendi...)
(Dante simonijance smatra krivcima zla u društvu svojeg doba – oni su podmićivanjem i međusobnim
svađama postali krivi za anarhiju u savremenom svetu. Prema pesnikovom mišljenju red i pravda
mogu da zavladaju ako svetovna vlast pripada caru, i ako se crkvenim poslovima bave samo dobri i
nepodmitljivi.)


Taisa – čuvena grčka hetera, poznata iz Terencijeve komedije Evnuh.

Dobili ime po haldejskom čarobnjaku Simonu koji je, po legendi / prema Bibliji?, hteo da kupi od apostola
tajnu pravljenja čuda. Po njemu je dobila ime SIMONIJA – prodaja svešteničkih činova i indulgencija u
srednjem veku.

3
Vergilije je zadovoljan zbog Danteovih reči. Nosi ga, s lakoćom, do vrha grebena koji vodi u četvrtu
jarugu. Tu ga pažljivo spusti.

OSMI krug – četvrta zla jaruga: vračevi i čarobnjaci/ lažni proroci?

Oni su osuđeni da hodaju natraške, sa glavom okrenutom naopako, pa im suze teku niz leđa.
(Izobličeni – glava im je okrenuta, pa im je lice na leđima.)
Jer napred da vide njima je zabranjeno... tj. greh je videti ono što Bog neće da ljudi vide, pa su zato
vračevi, koji su hteli da vide daleko unapred, primorani sada da gledaju zauvek unazad, odvraćeni od
svog cilja...
Ovde je Tiresija za koga Dante prepričava legendu po kojoj je jednom ošinuo dve zmije u toku
parenja i pretvorio se u ženu... Posle sedam godina našao je te dve iste zmije u istom položaju i ošinuo
ih šibom, pa tako povratio svoj izgled muškarca.
Jutro je drugog dana otkad su pesnici pošli u pakao... Pesnici pričaju o onome što za moju pesmu
važno nije... ((Intima.))

OSMI krug – peta zla jaruga: varalice

Ovde crna smola ključa i u njoj se kuvaju, dave varalice, odnosno podmitljivci, koji za novac ili
neku drugu korist izdaju interese zajednice ili svoga gospodara.
I kao što iz vode u nekoj baruštini
Vire žabe sa glavom napolju napola,
A noge i telo skrivaju u dubini,
Tako svuda vire grešnici puni bola...
Dante sveprisutnost smole poredi sa zimskim danima u venecijanskom brodogradilištu kada svuda
ključa dim od smole jer se trulo drvo zaštićuje katranom i pukotine na brodu se zapušavaju...
(Poređenje koje je zapravo kontrast (smola: u brodogradilištu – vrednost, radinost, život. U paklu
ključa i zamenjuje more a gore je služila za zaštitu brodova.)
Oko ove jaruge obilaze đavoli, raširenih krila, lakonogi i zli, sa kukama da dohvate svakoga ko se
pomoli iz te vreline da bi se ohladio:
Skriven treba da plešeš tu,
Tako da ako možeš, još nešto zgrabiš prevarama...
Dante poredi ovu sliku sa slikom iz kuhinje – đavoli potapaju grešnike kao što kuvarevi pomoćnici
potapaju meso viljuškama u kotlu – da ne bi isplivalo na površinu... 
Vergilije traži od đavola da im omoguće da prođu bez problema. Zlorepi, vođa ovih đavola, daje im
pratnju od 10 đavola (imena: Gazimraz, Palokrili, Bradokovrdžavi, Riđoludi...), ali ih upućuje sa
lažnim obaveštenjem ka nepostojećem mostu. Trapavko (jedan od đavola) objasni pesnicima da ne
mogu dalje jer je most preko šeste jaruge srušen. Zato treba da idu duž bedema kako bi došli do
drugog mosta nad šestom jarugom, ali im tu sprema prevaru, jer su i drugi mostovi nad šestom
jarugom srušeni (od potresa koji je nastao kada je Hrist sišao u limb), pa će pesnici morati da siđu na
dno šeste jaruge a zatim da se penju na sledeći, sedmi bedem.
Vergilije hrabri Dantea:
Neka te time ne zastrašuju
Pusti ih neka samo reže, po svom običaju...


Poređenja su iz ovozemaljske sfere, kao kod Homera. Totalitet, jedinstvo zemlje i neba. Đavoli guraju duše u
smolu kao što kuvar potapa meso u lonac. Soko ganja divlju patku.

4
Varalice varaju i u paklu: varalice se dižu iz vrele smole da se ohlade i zaranjaju natrag čim vide
đavole. Izvesni Žampola de Navara, koga varalice primete u ovoj akciji pa ga izvuku na obalu da mu
oderu kožu, vara đavole obećavajući im da će, ako ga malo ostave na miru, izvesti na površinu sedam
varalica. Međutim, prevari ih...
(Poređenje bekstva ovog varalice pred đavolima sa slikama iz životinjskog sveta:
Isto tako se ponaša divlja patka kada
Soko je ganja, pa ona zaroni sred močvara,
A on se vrati u vis ljut i umoran tada.)
Dva đavola se od besa zbog varaličinog bekstva pobiju i upadnu u smolu:
Vrelina ih je odmah razdvojila
Ali da uzlete bio je pokušaj nemogući,
Jer su se od smole slepila njihova krila.
Drugi đavoli
Pružiše vile ka dvojici u katranu
Koji su već spečeni bili u tom kalu...
Dante se boji da će đavoli želeti da se osvete i zaista, đavoli kreću preteći ka pesnicima, ali Vergilije
uzima Dantea u naručje
Kao majka koja iznenada probuđena ustaje
I vidi da je okružena plamenovima,
Pa uzima sina u naručje, beži i ne staje,
Brinući toliko o njemu tada
Da samo u košulji ona ostaje...

i spusti se, noseći ga na grudima, sa njime u šestu zlu jarugu u kojoj zlokandže nemaju vlast.
OSMI krug – šesta zla jaruga: licemeri
Licemeri su pokriveni spolja pozlaćenim kabanicama, a iznutra načinjenim od teškog olova: Oh,
teškog li plašta za večna vremena! (Kao što su im reči spolja zlatne, a kriju teret – olovo – zlih
posledica laži.) Hodaju u krug plačući, spori zbog teškog tereta...

Ovde pesnicima Katalano dei Katalani, bolonjski gvelf, jedan od osnivača napola vojničkog Reda
vitezova blagoslovene / blažene device Marije , otkriva da su svi mostovi nad šestom jarugom srušeni
i da treba da se ide uz kameni odron da bi se iz nje izašlo.

Ovde je i Kajafa, veliki sveštenik koji je na veću sveštenika i fariseja zaključio da treba razapeti
Hrista... (Jevanđelje po Jovanu). On je razapet na tri koca i cvili... Leži sa raspetim udovima i po
njemu hodaju...

Vergilije se mršti dok ne stignu do srušenog mosta odakle mogu da krenu u sedmu jarugu:
U doba između januara i februara
Kada...
Slana na zemlji i povrh prvih trava
Nalikuje svome belom zimskom bratu,
Ali njena belina se kratko zadržava,
Seljak kome zalihe hrane nestaju u vajatu,
Ustaje, gleda i vidi njive svoje,
Kako se bele, pa se, nesrećan, pljesne po vratu,
Vraća u kuću i tu žalosne pesme poje
...


Ovaj monaško-vojnički red vitezova se vremenom tako iskvario da je narod njegove pripadnike nazivao
«fratrima-veseljacima».

5
a onda opet izađe i nade mu se nove roje...
... pa štap uzima i čio
tera ovce iz tora na pašnjake zelene.
Tako je mene vođa uplašio
Kada ga videh da mršti čelo onako,
A isto tako me je brzo iz nevolje izbavio...
Vergilije savetuje Dantea da se ne prepušta malodušnosti:
«Ne smeš biti trom i iznemogao»,
reče učitelj, «jer taj se još ne rodi
što je, sedeći na perju, do slave stigao...
...
Zato, ustani, savladaj umor nezdravi
Sa duhom koji do pobede stiže na kraju
...
Mnogo teže stepenice tebe čekaju...»
...
Ustadoh tada pokazujući se vrlo snažan,
Iako se nisam baš tako osećao,
Pa rekoh: «Hajde, jak sam i odvažan.»

OSMI krug – sedma zla jaruga: lopovi

Lopovi trče goli i uplašeni među mnoštvom otrovnih zmija koje ih muče (probadaju im bubrege
repovima i glavama...), a neki se stalno pretvaraju u zmije i obrnuto. Toliko su smešani grešnici i
zmije da se ne može prepoznati ko je ko...
Slepiše se i smešaše njihove boje u trenu tom
Pa nisu više znali ni ko su ni šta su,
Kao što se dešava sa belom hartijom
Kada počne da gori, pa je smeđe boje,
Jer još crna nije, a ni nalik belom.
Vani Fuči – čovek-zmija. Kradljivac; priča kako je pokrao bogatu riznicu (svetinje) crkve Svetog
Jakoba u Pistoji, a onda za to optužio drugog čoveka. Tužni stid što ga je Dante video. (Stid =
unutrašnji rascep.) Fuči proriče Danteu izgnanstvo – da bi mu se osvetio što ga je video tako
poniženog: Ali, da ne bi, u mojoj muci, moglo da traje / tvoje uživanje... (...) To rekoh baš da bih ti
bol zadao sada! Fuči pokazuje šipak bogu. Zmije kažnjavaju Fučija (jedna mu se smota oko vrata, a
druga mu veže ruke), što je Danteu toliko drago da bi mogao i da se sprijatelji sa zmijama. Kaže da
čak ni Kapanej nije tako hulio na Boga... Za Fučijem kreće Kako, čudoviše, čuveni kradljivac stoke,
sin Vulkanov.
Kako je Dante ovde sreo pet lupeža, potomaka najuglednijih firentinskih porodica, on se sarkastičnom
apostrofom obraća rodnom gradu. U toj invektivi se sukobljavaju njegovi osećaji moralista i
političkog prognanika sa njegovom ljubavlju prema Firenci.

OSMI krug – osma zla jaruga: zli savetnici

Svaki od zlih savetnika je umotan u plamen koji ga svuda prati, kao što je, dok je bio živ, svoje
savete uvijao u laž. / Zli savetnici su skriveni u plamenu jer su tajno obavljali zlodela. Kažnjeni su
vatrom jer su rasplamsavali strasti; jezik im je bio oštar, pa se plamen što ih obavija završava šiljatim
vatrenim jezičcima.
Odisej i Diomed. Vergilije ih navodi kao neprijatelje Troje (predaka Rimljana). Posebno pominje
njihova zajednička (ne)dela:
- prevaru sa Trojanskim konjem,

6
 - lukavstvo pomoću koga su prepoznali Ahila skrivenog u Tetidinim haljinama da ne bi išao u
rat u kome će poginuti
- i krađu Paladijuma / Paladiona – legendarne statue Palas Atine u Troji, trojanske svetinje od
koje je zavisila sudbina Prijamovog grada, jer ga niko nije mogao osvojiti dok je statua u
njemu.
Vergilije govori sa ovim grčkim junacima a Danteu kaže da ćuti...
Odisej priča kako je krenuo u Donji svet:
... Napuštajući
Kirku koja me onako zatvori,
Više od godinu dana...
(...)
ni nežnost prema sinu, ni samilost sveta
prema starome ocu, niti ljubav moja
koja je za Penelopu trebalo da cveta,
nisu mogli da savladaju želju koja
me je vukla da upoznam svet celi...
i nagovorio svoje drugove da sa njim idu:
... nemojte vi nikada
da odustanete, sunčev prateći trag,
da svet bez ljudi ne vidimo sada.
(...)
niste vi rođeni da živite kao skotovi,
već da vas vrlinom i znanjem miluje vetar blag.
Tako su prošli Gibraltar
Gde Herkul postavi one stubove čije
Granice nijedan čovek nije smeo da pređe...
Evocirajući svoju poslednju pustolovinu, ton kratkog govora mornara podiže do patetične kulminacije
predočujući im da se čovek od životinje razlikuje upravo po tome što je smisao njegovog života činiti
dobro i spoznati istinu, i ističući beskrajne mogućnosti saznanja. Oduševljen pristanak Odisejeve
družine je izražen u slici «ludog leta» koji nagoveštava konačnu katastrofu (brodolom i pogibiju u
okeanu). Njihova težnja je uzvišena, ali uzaludna i luda jer se protivi Božjim zakonima...
Dok je u prethodnim pevanjima Dante superiorno prezirao niske i podle kažnjenike, ovde ponovo,
kao u razgovoru sa Frančeskom ili Farinatom, pokazuje složenija osećanja – poštovanje prema velikih
duhovima antike koji su pogrešno upotrebili svoj dar.

Drugi zli savetnik je Gvido da Montefeltro. On je dao loš savet papi Bonifaciju VIII, zato što mu je
ovaj obećao oproštaj grehova. Ali, kad je umro, saznao je da se čoveku ne može oprostiti greh ukoliko
se nije uistinu pokajao: oproštaja nema onome ko se ne kaje, / niti kajanje sa zlom ide pod ruku. (Ne
vredi mu papin oproštaj greha.) Montefeltro proklinje papu (neka ga zlo prati) zato što ga je vratio na
životni put koga je pokušao da se odrekne – naime, Montefeltro je bio od rođenja ne sličan lavu, već
sam na delu na lisca ličio.  Ipak, pokajao se i zamonašio kod franjevaca, ali ga je papa pozvao da mu
da savet u vezi sa pokoravanjem Palestrine, italijanske oblasti:
Ali, poglavar novih fariseja
Dok je ratovao oko Laterana,
Ali ne protiv Saracena ili Jevreja,
Kao da nije imao neprijatelja osim hrišćana...


Uporedi Makijavelija!

7
OSMI krug – deveta zla jaruga: sejači nesloge i šizme
Sejači nesloge su isečeni i osakaćeni – kao što su za života razdvajali svojim zlim delovanjem one
koji bi trebalo da budu složni. Đavo ih ranjava mačem jer naše se rane nama uvek zatvore / pre nego
opet stanemo ispred njegovog mača (nakon što obiđu ceo krug):
- Onima koji su uneli smutnju među zemaljske vođe rasečene su glave.
- Onima koji su zavadili rođake odsečene su ruke
- onome ko je pobunio sina protiv oca odsečena je glava.

Ovde su osnivači sekti... Dante razgovara sa Muhamedom (osnivačem islamske religije, piscem
Kurana). Muhamed – rasporen – vidi se kako nastaje govno u želucu. Telo se dezintegriše – a scena
je, paradoksalno, sve telesnija.
Ni bure kada mu spadne duga ili deo dna polukružni;
Ne raspada se kao jedan koga sam ugledao
Rasečenog od brade do mesta gde pušta smrad kužni;
Između nogu svežanj creva mu ispao,
Srce, pluća i jetra su mu visili i sa svim tim
Želudac u kome postaje govno sve što bi progutao.
(...)
... i rukama raščepi rasečene grudi,
pa reče: «Sada vidiš kako se čerečim!»

Dante na kraju susreće provansalskog pesnika Bertrana de Borna. On nosi svoju odsečenu glavu
(kao neku lampu) držeći je za kosu: Sam je sebi tako svetiljka bio... Objašnjava pesnicima da je ovako
kažnjen zato što je podsticao Henrika, nastarijeg sina engleskog kralja Henrika II (vladao u 12. veku)
na mržnju protiv oca.

OSMI krug – deseta zla jaruga: krivotvorci – falsifikatori metala ili alhemičari; krivotvorci osoba
(oni koji su se lažno predstavljali), novca i reči (lažovi)
Za svaki greh Dante navodi kaznu koja je u najvećoj suprotnosti sa uživanjem zbog koga se greši...
Alhemičari su kažnjeni bolešću, jer su u životu bili moralno bolesni. Ko što su izopačili zlato (?),
tako je njihovo telo izopačeno gubom i šugom. (... pomoću alhemije metale krivotvorio... kao majmun
dobar imitator prirode bio.) Niko od ovih grešnika ne može da ustane već se kreću potrbuške ili leže
jedan preko drugog.
Oni koji su se lažno predstavljali su svoje grehe počinili ležeći, pa zato moraju da ispaštaju bežeći i
grešili su ustima, pa moraju da grizu... (Reč je o Đaniju Skiki dei Kavalkantiju, Firentincu iz 13.
veka, koji se prerušio u izvesnog Donatija, lagao u krevet i odglumio ga da bi izdiktirao lažni
testament...)
... ni u Tebi ni u Troji punoj sjaja,
ne bi takvog besa da grize zveri uplašene
ili da udove ljudske čereči i razdvaja,
kao što videh dve blede i gole sene
koje su ujedale i brzo trčale...
(Ovaj pakleni prizor poredi sa Hakabinim krikom kada je ugledala mrtve Poliksenu i Polidora, svoju
decu...)
Od mitskih likova koji su se lažno predstavljali Dante pominje Miru, ćerku kiparskog kralja Kinira,
koja se zaljubila u svog oca, pa se prerušila da bi ga na greh navela...
Falsifikatori novca su bili žedni blaga, pa su sada žedni vode. Tu je majstor Adam iz 13. veka koji je
kovao lažni zlatni novac (sa tri karata bakra umesto iz zlatnih poluga) i zbog toga završio na lomači...
Sad ima vodenu bolest (od koje su mu natečeni udovi) i žedan je:
Splet potočića koji je uvek tekao

8
Niz brežuljak... pa se ka Arnu sliva,
...
uvek mi je pred očima, ali to zalud ne biva
jer mi ta slika još više grlo suši...
Lažovima glava gori u groznici. Među njima su Putifarova žena koja je okrivila Josifa (a u stvari je
ona njega htela da zavede) i Grk Sinon – koji je lažima naveo Trojance da dovuku u grad drvenog
konja.
Sinon i majstor Adam se tuku i svađaju ko je gori zlikovac... Kunu jedan drugog...
Vergilije prekoreva Dantea, ali ga i teši da će biti uz njega kad god «zaluta»:
...»Samo ti gledaj,
ali ja sam već počeo i da se ljutim.»
...
okrenuh se ka njemu pun takvoga srama
da još uvek pamtim prekor onaj.
...
hteo da se izvinim, pa sam to činio
ćuteći, ali mi se činilo da to dovoljno neće biti.
...
«seti da sam uz tebe ja uvek tu,
ako ti se opet desi da zalutaš nekuda
...
Slušanje takvih svađa pristaje ljudima niskih pobuda.»
(...)
...ugrizom bol zadade,
tako da mi se obrazi zarumeneše od stida,
a zatim mi on i lek dade.

Dante ovo poredi sa Ahilovim kopljem – koje je prvim udarcem ranjavalo, a drugim lečilo ranu...

Prelazak iz osmog u deveti krug: Giganti

Na ivici osmog kruga se silazi u ogromni i duboki bunar u kome je deveti krug. U bunaru do pojasa
stoje strašni i ogromni giganti. Oni su oholi, borili su su protiv Boga (Zevsa), pa su zato osuđeni da
budu čuvari najdubljeg pakla.
Kroz duboki bunar pesnike prenosi div Antej. Antej hvata Vergilija, a ovaj Dantea uzima u čvrsti
zagrljaj...

DEVETI krug – Kokit – izdajnici

Dno devetog kruga je debeli led paklene reke Kokit. Dno devetog kruga je podeljeno na četiri
pojasa: Kainu, Antenoru, Tolomeu i Judeku.

Izdajice su kažnjene u ledu, zamrznuti su u ledenom Kokitu – suprotno vatrenoj ljubavi bliženjega je
hladno, proračunato izdajstvo. (Ljubav je nagrađena na najvišem nebu, a izdajstvo kažnjeno u
najdubljem paklu.)

Kao što žaba, da bi kreketala u zoru,

Podigne glavu, pa viri iz vode...
...
tako su pomodrele, bez moći da se oslobode,
sve do grla bile ukopane u ledu seni
i cvokotale zubima kao što kljunom klepeću rode.

9
...
Svaka je pognute glave zurila u sjaj ledeni...

Dante, da bi predstavio debljinu leda, pominje reke Dunav i Don koje nikada nisu bile tako ledene i
planinu Tovarnik (Fruška gora) koja, da se na ovaj led srušila, ne bi ga razbila.

Danteu nedostaje jezika da opiše najstrašnije zlo: BUNAR IZDAJICA – čovek-životinja postaje led,
fosil, okamenjeno biće. Pokret se zaustavlja, suze lede, život nestaje. Smrdljive vode zlih jaruga hlade
Luciferova krila. Hladan predumišljaj – nedostatak savesti.

DEVETI krug – Kaina – prvi pojas: izdajnici rodbine

Izdajice rodbine plaču, a mraz im ledi suze.

Dvojica se sudaraju glavama, puni besa. Jedna od glava je ostala bez oba uveta, zbog hladnoće... To
su braća Aleksandar i Napoleon, sinovi Alberta di Mangona. Jedan je bio gvelf, drugi gibelin. Došlo
je do sukoba i brat je ubio brata, ali su obojica umrla u toj borbi.

Ovaj je pojas, naravno, dobio ime po Kainu... Dante vidi hiljadu lica koja je mraz zaledio...

DEVETI krug – Antenora – drugi pojas: izdajnici otadžbine (ili stranke)

Ovde je Ganelon, poznati izdajnik iz Pesme o Rolandu.
Grof Ugolino i nadbiskup Ruđeri. Dve glave izviruju iz leda, a viša besno grize potiljak nižoj, kao da
jede hleb... (Poređenje koje je zapravo kontrast – Hleb: Tidej jede glavu svoj neprijatelja kao hleb.
Hleb je hrana, toplina, život vs. jedenje krvnikove glave u ledu pakla. )
Sa hrane užasne usta je podigao
Onaj grešnik čisteći je kosama
Sa glave onog kome je potiljak grizao.
Stravičan prizor dvojice ljudi, Ugolina i njegovog nekadašnjeg mučitelja Ruđerija, koji su u večnosti
pakla ujedinjeni uzajamnom mržnjom. Dante ih poredi sa Tidejom i Melanipom.
Grof Ugolino je pripadao veoma moćnoj pizanskoj porodici sa mnogo feudalnih poseda. Italijanski
gradovi toga vremena bili su poprište političkih borbi dveju stranaka – gvelfa i gibelina . Ugolino je
kao načelnik Pize predao Firenci, Luki i Đenovi koje su htele da napadnu Pizu, po nekoliko kaštela
(zamaka, tvrđava), a da bi sebi osigurao vlast, bio je spreman da pomaže gvelfima u njihovom
nastojanju da zavladaju gradom. Vođa gibelina, Ruđeri, koji se pretvarao da je Ugolinov prijatelj,
oduzme mu vlast i zatvori ga sa dvojicom sinova i dvojicom unuka u kulu (pizanski «toranj gladi»)


Antenor – Trojanac koga Homerove pesme prikazuju kao mudrog čoveka i dobrog govornika. On je predložio
da se Jelena vrati Grcima i sklopi mir. Možda je iz toga proisteklo mišljenje da je Antenor izdao domovinu.

Trijumf Saracena je posledica izdaje Ganelona, Rolandovog očuha, koji se o zasedi dogovorio sa saracenskim
kraljem Marsilom iz Saragose. Karlo osvećuje svog nećaka Rolanda pobivši Saracene i kaznivši izdajnika
Ganelona.

Poređenja su iz ovozemaljske sfere, kao kod Homera. Totalitet, jedinstvo zemlje i neba.

Tidej – antički mitski junak, jedan od sedmorice koji su pokušali da osvoje Tebu. Smrtno ga je ranio Tebanac
Melanip. Umirući, Tidej je u besu stao da grize Melanipovu odrubljenu glavu, koju su mu drugovi doneli.

Gvelfi – od nemačke reči Velfen – partija osnovna u Nemačkoj, posle smrti Henrika V, kao podrška
naslednicima Gvelfa od Bavarske sa naklonošću ka politici sporazumevanja sa papom. Stvorena kao opozicija
partiji Gibelina koja je nastala u to vreme. U vreme Fridriha Barbarose ona je označavala partiju pristalica pape,
odnosno anticarsku partiju. Kasnije, sa novim političkim promenama imena gvelfa i gibelina označavala su
pripadnike dve suprotstavljene političke grupe u bilo kom gradu. Oko 1300. godine došlo je do rascepa u
gvelfskoj stranci u Italiji – podelila se na dve frakcije. Bele i Crne. Ovi drugi su se oslanjali na podršku
Bonifacija.

10
gde su svi poumirali od gladi. Dante je Ugolina smatrao izdajnikom domovine i zato ga stavlja u
pakao, ali ga zbog njegovih patnji i sažaljeva, te mu u paklu daje ulogu Ruđerijevog mučitelja.
Mržnja i žeđ za osvetom jače su od patnje, pa Ugolina to podstiče da obnovi sećanja, makar pri tome
morao plakati, kao što je to učinila i Frančeska. Dok su njena sećanja protkana setom za izgubljenom
srećom, Ugolinova su puna očaja, jada. Dok je Frančeska sa Paolom i u paklu vezana neraskidivim
sponama ljubavi, Ugolino će večito gristi potiljak svojeg neprijatelja. (Dante daje presudne trenutke u
tragičnog zgodi junaka.)
Ugolinova priča je bogata detaljima: skučen tamnički prostor, sporo i teskobno odmicanje vremena;
bleda svetlost koja obasjava lica koja pate; dečije reči patetičnog prizvuka; Ugolinova nemoć da im
pomogne; umiranje dece i Ugolinovo teturanje po njihovim leševima...
I ja čuh kako su donja vrata zakucavali
Na užasnoj kuli, pa sam pogledao
U lice moje sinove, ali reč nismo progovarali.
U srcu sam se skamenio, ali nisam plakao,
Već su plakali oni...
(...)
A kada je tračak svetlosti bele
U bolnu tamnicu ušao i ja ugledao
Da se sa moga na njihova četiri lica slutnje sele,
Obe ruke sam od bola zagrizao...
(...)
... kao što mene gledaju oči tvoje,
gledah svu trojicu kako umiru, jednog po jednog...

Dante Pizu naziva novom Tebom, jer je razdiru građanski sukobi. Ugolinova povest je izazvala gnev
prema nečovečnosti Pizanaca...

***
Grof Ugolino – čovek u akciji – kakav jeste – otvoreno srce Adamovih potomaka. Najava modernog
sveta.

DEVETI krug – Tolomea – treći pojas: izdajnici svojih prijatelja i gostiju

Ove izdajice leže u ledu na leđima. Njima je telo živo, a duša im je već mnogo godina u paklu. ((I
onima koji su na zemlji kao živi, duša je već u paklu, a nad telom im vlada đavo.))
... kad zaječe
trube izdajstva, duša se sjuri u pakao
pre nego što joj Atropos nit života preseče...
Ovde Dante proklinje Đenovu jer je sreo Branka d'Oria koji je ubio svog tasta i celu njegovu pratnju
pozvavši ih na račak...


Ptolomej – lik iz Biblije koji je pozvao u goste Šimuna Makabejca i njegova dva sina, a onda, posle gozbe,
naredio da ih ubiju.

Atropos – jedna od tri parke čiji je zadatak bio da preseče nit života i tako razdeli dušu od tela.

11
DEVETI krug – Judeka – četvrti pojas: izdajnici svojih dobrotvora i Lucifer
Ovaj pojas je dobio ime po Judi. Tu su, pod dubokim ledom, izdajnici svojih dobrotvora. Neke duše
leže, neke stoje ispod ledene kore, neke su naopačke, neke na nogama, neke s licem ka stopalima –
savijene kao luk...
Usred ledenog dna koje je u sredini zemaljske kugle (središte Kokita je ujedno i središte Zemlje),
nalazi se Dis, odnosno Lucifer. Ime Dis je Dante dao po uzoru na Vergilija koji je tako nazvao vladara
pakla. Iz leda se vidi Luciferov gornji deo tela, a noge se protežu u drugu polovinu Zemlje.
Lucifer – ima tri lica jer oponaša sveto trojstvo. Ružan je kao što je bog lep, taman kao što je Bog
svetao, nekada najlepši anđeo, sada najgroznija nakaza. Njegova tri lica imaju različite boje: prednje
lice je crveno jer je na toj strani kažnjen Juda zato što je počinio izdajstvo iz ljutine. Drugo lice je
crno zato što je Brut ubio Cezara iz gluposti. Treće lice je beličastožuto zato što simbolizuje nemoćnu
zagriženost koja je navela Kasija na izdaju i ubistvo. (Ova tri grešnika Lucifer melje zubima...) Pod
svakom glavom Lucifer ima golema krila – njihovo gibanje proizvodi hladan i oštar vetar. (Satana je
nepokretan: žrtva i krvnik u isto vreme. Slika greha, a ne ličnost. Kao nekakva mašina, mehanizam.)
Ljutnja, glupost i zagriženost su izvori najtežeg greha i vode u Luciferove čeljusti.
Lucifer plače jer iako je zli anđeo i muči druge i njega muči žalost što je tako duboko pao: niz tri
brade, mlaz suza i slina se slivao.
Dante Lucifera naziva i Belzebub (đavo).
Vergilije vodi Dantea do izvora greha da sazna kuda vodi grešan život.

Prelazak iz Pakla u Čistilište

Vergilije, koga je Dante zagrlio, spušta se sa Danteom niz Luciferovu dlaku u drugu polovinu
Zemlje (južna polulopta) i tu izlaze, kroz pećinu u kojoj teče potok (sveži potočić), na površinu druge
polovine planete. Tu ponovo vide zvezde: kroz jedan otvor okrugao / kuda izađosmo da opet
ugledamo zvezde.
(Na sredini puta, kod đavolovih bedara, pesnici su u središtu sile teže celog svemira, pa Vergilije
mora da se preokrene, a zatim se uspinje uz Luciferove noge.)


Juda Iskariot – učenik Hristov, izdao je Hrista za 30 srebrnjaka.

12