Културна политика

Први балкански рат 1912-1913. године спада у оне историјске догађаје на које је
незаслужено пала тама заборава. Томе је вероватно допринела и бурна историја
потоњих деценија 20. века, али и својеврсно обезвређивање тековина овога рата.
Ослобођење Старе Србије и Македоније као и осталих неослобођених балканских
области, представљало је историјску и цивилизацијску прекретницу не само у историји
српског и осталих балканских народа већ, несумњиво, и у историји Европе. Било је то
окончање дуге борбе за ослобођење Средње и Југоисточне Европе од османске власти,
која је, кад је Европа у питању, започела после пораза великог везира Кара Мустафе
под Бечом 1683. године а завршила се Првим балканским ратом 1912/13. године. Срби су
у тој великој борби предвођеној Светом лигом били увек на страни европске коалиције
плаћајући то, поред бројних жртава и страдањем своје културне баштине, у првом реду
својих цркава и манастира, али и великим егзодусима из старосрпских области крајем
17. и почетком 18. века, под патријарсима Арсенијем III Чарнојевићем и Арсенијем IV
Јовановићем Шакабентом. Савезничке стране су се у међувремену мењале, па су
некадашњи предводници антиосманског фронта, као што је Хабсбуршка монархија, од
почетка 19. века постали савезници Османског царства у борби против ослободилачког
покрета српског народа. У томе је својеврстан парадокс српске и балканске историје —
напори за ослобођењем и тежња за реинтеграцијом у европске друштвене и културне
токове, наилазили су на отпор управо у тој Европи, пре свега Средњој Европи на челу са
Аустро-Угарском. Уосталом, српска национална мисао и тежња за ослобођењем и
уједињењем подстакнути су у великој мери европским национализмом, пре свега
националним покретима Немаца и Италијана.

Први балкански рат 1912/13. и ослобођење Старе Србије и Вардарске Македоније нису
дошли изненада, није то био само стицај историјских околности, већ дуго негована мисао
у свим деловима српског друштва. Нема готово ни једног значајнијег српског песника или
писца, или уметника, на пример, до 1912. године који се различитим жанровима —
драмом, епом, песмом, историјским романом — није огледао у старосрпским, на првом
месту косовским темама и митовима: од Захарија Орфелина и Доситеја Обрадовића,
преко Лукијана Мушицког, Стерије, Симе Милутиновића Сарајлије, Његоша, Бранка

1/4
Културна политика

Радичевића, Петра Прерадовића, Јакова Игњатовића, Љубе Ненадовића, Марка

Миљанова, Ђуре Јакшића, Змаја, Лазе Костића, Војислава и Драгутина Илића, Стевана
Сремца па све до Алексе Шантића, Дучића, Ракића, Симе Пандуровића и многих других.
Јован Јовановић Змај је, на пример, оставио у цртежу Пројекат за споменик на Косову [1
] .
Од 1804. па до 1912. није било ниједног српског државника нити политичког вође, нити
једне политичке партије, у чијим политичким мислима или политичким програмима није
стајала мисао о Косову и Старој Србији и њиховом ослобођењу.
[2]
Постојала су различита виђења простора и граница Старе Србије. Вук Карацић у своме
Српском рјечнику,
објављеном у Бечу 1852. године, на пример, Стару Србију види као земљу „народа
нашега с ону страну Старе планине. У гдјекојијем мјестима Старе Србије, као н.п. у
Метохији говори се и данас чисто Српски, а у многима се заноси мало на Бугарски“.
[3]
У науци се крајем 19. и почетком 20. века искристалисало становиште да се под Старом
Србијом сматрају области Старе Рашке (покрајине „између Кома, Дурмитора и Новог
Пазара“, како пише Јован Радонић), Косово и Метохија, као и
Кумановско-скопско-тетовска област.
[4]
Процес дуготрајног распадања Османског царства погодовао је свеопштој анархији и
насиљима над православним српским и уопште хришћанским становништвом Југоисточне
Европе настањеним у европском делу Царства. О томе сведочи огромна објављена и
необјављена историјска грађа, како домаћа тако и страна. Наслови дела дечанског
архимандрита Хаџи Серафима Ристића
Плач Старе Србие
(Земун 1864) или Србина Србиновића (Ивана Иванића)
Из најцрње Европе,
убиства, пљачке, отимачине и зулуми
у Старој Србији, Арнаутлуку, Дебру и Маћедонији
(Београд 1896) довољно говоре сами за себе. О готово свакодневном терору и насиљима
поред многе друге грађе сведочи и британска дипломатска преписка с почетка 20. века.
Тако, на пример, британски дипломата Јанг у извештају своме шефу Ленсдауну од 9.
септембра 1901. изричито констатује: „Стара Србија је још увек немирна област због
безакоња, освете и расне мржње Албанаца.“
[5]
Све су ово били општи политички, социјални и друштвени разлози да две српске државе
— Србија и Црна Гора, заједно са Бугарском и Грчком, крену 1912. године у ратну акцију
ради ослобођења својих сународника од османске власти. Политика балканског савеза
је овога пута дала резултате, за разлику од више таквих покушаја током претходних
деценија.

У складу са ратним планом Краљевине Србије војне снаге су биле груписане у пет
одвојених групација на пет различитих

2/4
Културна политика

праваца
орђевић,
његов
припремљен
ударну
Прва
од
снаге
крилним
Врховна
Друга
десног
под
бораца,
дивизију
Трећа
војника).
Приштину,
позадину
на
снага.
Ибарска
заузме
Јаворска
војника,
је
разбијањем
деценијама
нарочито
[6]задатак
Главне
уТракију,
Командант
армије
Вардарске
да
војске
саставу
тукући према
помоћник
снагу
начелник
армија
наступају
којих
Прве
90.000
армија
Концентрисана
криворечким
командом
Овчемкрила
имала
(Срба
била
Имала
Пољу,
војска
садејствујући
Нови план
команда
армијама
између
армије
и
главне
прикупљена
према
која
турске
док територији
чинила
Пазар,
турскеса
бригада,
Аустро-Угарске,
Главни генерал,
турске концентрације
генерала
је
разбије
је Штаба
ујезатим
престолонаследника
бораца.
Скопске
очекивала
туку
концентрисане
брегалничким
је
науПрве
било
свом
црногорском
војностратегијски
одбок
да
тога
раздвајао
непријатеља
армије
турске
јесу
Куманову,
наступала
снаге
на ана
непријатељских
се
ипотпуковника
позадину
8.500
ту
аЗападне
затим
задржи главне
С
територији
главне
28.650
организована
је
наступањем
задатакрејону
западном
добио
Западне Старе
укасније
Врховне
обзиром
Црне
саставу
Степе
непријатељске
армије,
Михаила
Србију
бораца.
на
ауда
Трећеглавну
преко и
Рашке,
балканском
је Србије.
такође
укоманде
непријатељске
Горе
су
да
групације.
Божидара
да, правцем
а
војском,
задатак
увојске
са
војске.
правцу
линији
наредбу
сваком
делу Живковића,
Миливоја
снага НаКосовске
одбрани,
и Овче имала
Прикупљена
Јавора
Црну
армије.
Ибарске Врховни
стратегијског
војвода,
Александра
битку
на
ије
уЋустендил-Дупница
саСтепановића,
Бугара
Тимочку
као
наступајући
две
Косова
и
снаге и угенерал,
Козјака
простору
32.350),
да
дивизију
Јанковића,
групе:
да, према
под
уАликао
ослобађа
области
Гору,
наступа
балканског
српске
био
случају
ратишту,
да
обаје
Поље је
предузмејачине
области
Митровице
фронта
Прве
да задатак
јачине
Анђелковића,
због осигурају
војске командант
развоја
Живојин
Моравско-вардарско
са турском
снаге
укао
српско
Топличку
из доцније
првог
имала
иРашке,
61.000
претпоставком
долине
Скопљу
јачине
крајеве
неизвесности
Старе
рејону
према
Риза-паша,
—
Источна
одсудно
ратишта
армије борбених
Карађорђевића,
правцу
Врањског
управо
22.000
Куманово да
Јаворске
села
позадину
имала Мишић.
Вардарском
Овчег
армијску
лево
иКосова,
Сјеници,
офанзиву
предвиђена
био на
позива
(45.000је
67.000
река
чини био
војвода
Поморавља
бојиште
Овчем
Поља
војника,
крило
задатак
војника,
наступа
око
Кушићи ће
наступајући
војника,
Пећи
уЗеки-паша.
брани је
елиминишући
војска,погледу је
До
доћи
убригаде краљ
групација.
ујачинеиРадомир
артиљерију.
Топлице иофанзивна
крило
и
Пријепољу
главних
концентрисане
док
спречи
према свом
Скопље
је
биле
су иод
изнад детаља
армијом.
Пољу
бугарску
дејствује
осигуравајући
да
десно
војника) од
да којихПетар
сматрано
укојих
126.000
са
садејству
Медвеђе,
исрпској
правцу задатком
где
наступа
Седму
Медвеђску
до
држања којих
саставу
командант био српских
Ћаковице.
од тиме
одсудне
ибарским
српских
наступање
су и Ивањице
коридор
ије
усмерене
Командант
снаге
Штип. је
против
45.000 Iглавних
Главну
је
Путник,
50.000
Метохијебок Карађ
главним,
војника
српска
са
ии да
Рилску
заузме
17.500
Пљевљима.
да
12.000
Првој аи
(22.000
снага,
Вардарске
дејства.
мање
српске
[7]на битке
правцем да
имала
који
армији је
јачине

КраљПетар
се
решавање
судбину
језгро
новопазарски
по
отоманска
Срба,
„женскиња
„разоравању
режим,
стоји
Старе
Краљевину
поред
пруге
скраљ
слободу,
њима
три
прокламацијом
обичајима,
прешаодаље
Петар
стотине
од
одвођењу
српске
осталих
Србије,
и
који
уСтаре
ослобођења.
и
Нешто границе
братство,
Арбанасе,
црногорски судбине
влада
уихиљаде
Iје
Врање
раније, —Краљевој
Старе
Карађорђевић
мушкиња“
државе,
по
година,
Рас,
каже
апроблема,
поред
Србије,
од
краљ
преуодакле
народној
истребљује
Србије
српском
Азију,
Приштина,
једнакост
последњега
Балканског
очајних
Србије“
хришћане
се,
хришћана
обично
старих
објавете
прокламацији,
Николапрегнуо
непризнавању
идо
јеиславне
свести
„до
народу:
уодбијање
иЈадранског
јечијој
већ
уголих
пратио
рата делећи
под
краљева
последњег
Скопље,
и18.
свему
полуострва
затећи
нашега
одда
муслимане,
вековима
али
жељама
новом
октобра
„Најновији
ибегунаца.
„економски
са
Порте
тужне
с„гонило
вере,
њима
Призрен,
ирата
мора.
Србима“.
операције
стране „уставном
царева,
Србе
дана“
и1912.
ову
—
сда
тежњама.
мајке
језика
сикојима
догађаји
је
„Моја
Њих
каже
Турском
муслимане
срећу
нашу
дâ
насилном
стотинама
усатре
војске,
Србије, где
где
наше
Нишу
одобрење
владавином“,
је
[8]исе
ће
анаш
учиниобраћу.“
живе
имена
данас
су
икасније
увојска
Србе“.
Освајачка
ставили
несрећу.
сваке
Краљевине,
славне
објавио
прокламацији
Одмах народ
јерасељавању,
који
наша
година
препуна
српског;
Говори
по
то за
године
уисто
уОво
су
Старој
Немањићке
су
живи
грађење
рат
браћа
Ми
мислећи
нама
иопет
неиздрживо
Србе
непријатељска
објави
Скопље
наим
се,
Турској,
где
Србија“.
говори
прелазе
заједно
Србији
—тако
по
свима
на
даље,
турчењу
је
да
рата
— железничке
па
Цетињуна
крви,
дневни
историјско
се
престонице:
исто
се
смладотурски
обраћајући
Истиче
носимо
већ
у—
након
Краљтим
оселе
9.остање,
нашу
по
убијању
истиче
драги
хиљаду
и
ред
језику,
изсе,а
његовог
је
октобра

за
Србије
кољу
робље
избавите.
рата
Светог
знаменити
прокламацији
Али,брда
Србија
овако
будем
Молим
имам
Исто
да Турској
полетом,не
Покренуло
примери
бивши
почетку потуца
од
иПетра
илустрација
поред она!“
исамо
интелигенцију
Драги
Првог
ми
коњску
На
ратнике мало
од
кодте,
непокретно,
Твојчини
Један
бивши тако
Јован
крајеве Дужност
тамошње
Црна
са дан
министар,
рата
такве
се краљ
Председниче,
рекоше
бојиште
дана
икоје људе
остваре
по
воловску.се
[9]
вером
рањенике.
да и—загријевао
отпратих горама
Гора
стања
писмо
цело поред
мобилизације
помоћи
позајмице
други
интелектуалци
националног
Милутин осећам
Д. М.
председники
је због
радости
користан,
Управе
дакле,очевину
велики
она Никола
да
почеткомнего
ипредседнику
наше
љубав
снови
ушле
је
ангажованости.
једно
година осталог
Помогох
нашојбрата
од
фондова.
да запа
потребу,
Жујовић
Лазаревић,
осећања жене
ипотлачене
око
завршава
дошао
су
друштвене
друштво,
ивреме
20. српске
дошао
упролазила.
земљи
Владе,
српски
песници,
и рода
из
немам
и
наших и
упетзгаришта
рат
шест
Отаџбини.
осећам
нашу
уштеђевину.
даја
пошао
писац јој
ти моје
каже:
нејаку
час
века.
сви
и налажу
заугруди
за
рођених
сам
нити
војних
Нека
ратну седам
потребу
га
учиним
стављам
научник,
мишљења [11]је
књижевници,
вишетомногмладости
браће
следећим
„Црногорци!
урат
ћуђецу
својијех
вјером
вам
не
ослобођење
остварење
председник
Познати
родољубиве
његови
владе
Доносимо Николи
Београд,
војних
успеха
касу српску.
српски може
да
слојеви,кад
речима:
Српске
га
синоваца.
имати
да
ову
на
филолог,
српских
У са
су бар
све
Министарство
примиш домова
да
похитате
сам
Тужни
оружани
се
једне
свести,
овде Гладно,
Старе
Пашићу.
научник
готово
обвезника,
какве
изјаву:аРеч,
другог
расположење
Ибарском Дадох
једнако
са
овај ово
Војно
ако
академик
научници.
дела
генерација
кренули пјесмом
даље
„Нека
кликујући
личнесе
мало
ме
прилог вапај
браћи
велике
Србије
краљевске
умноги ина јадно
подносити.
морамо
се
сељака,
војне
јавио
употреби
би
војском оддва
нешто
имања
држави
цело
Љубомир
Косовска
19. други наговјештавао
12
почеткакоји
благословом
са
идеја утишти:
уи
вас
помоћ.“
плијењено
инационалне
карактеристична
целини:
сва
академик
Писмо са допире
поћ:
да
великим
интелигенција.
академије,
је врло
Јованза
обавезе.
окружној
три
на да
што
хиљада
моје Онамо
места
оду
које
овом самга
онамо,
што
имање,
Љуба
њом
млади Своју
на заштитите
изБожијим
уовај
мисије.
уверљива
М.
српску
упутио
Дадох српско
Старе
жалосно
команди,
хоћеприлог
га објаву
Жујовић,
Бројни
ибојно
сам
динара
рату
прошао
стајала
20. онамо,
друштвеним
водећу
јесу
најаи
комору
за
циљеве.
Стојановић,
српски
века.је све се
поље.
сачувао,
сада где
које
затребало
покретно
Пуковник
темељима ии
сратови
народне
правом
[12] за ослобођење
масе
је указао
тешко на да
то уједињење,
ће
стање
[10] моћи духова:
да схвате „Косово!
доцнија покољења".
чији тадашњи чаробни утицај Наши
на

Српска
противника
обавештајне,
кратким
правцу
новембра
армије
битка
учествовале
дана
решен
октобра
бибитке
Пошто
према
Друга
да
ушла
генералводити
Битољска
потукле исход
био
дивизијомдејства
војска
овладавши,
трајала
осло-бођен
са
долине
команданта
грчком
учествовао
1913.
долину
Трећа уцртама.
Битољска
поподневним
Битољу,
је
реке
је
угодине.
затим
борбе је
Степа
армија 24.
иПрве
само
Кумановске
а
изненађење
то
на
Вардарску
Павле
српска
другог
Вардара мотивисаност
је
војском,
неколикооктобра,
нарочито
операција
у19.
на Прве
учиниле
упростору
Ибарска
Шкумбе две
овоме
другој
Јуришић
донета битка.
новембра.
Врховнаармије,
армије
деловидивизије
јечасовима.
иармију
дана,
настављајући
дугој
са
је Прва
рату
извиђачке
20.
битке.
трајалавојска
за
Овчег
устрани,
Степановић Напад
за
и
Албанији.
унепријатељем
свом
позива
после
28. тешкојШтурм.
тих октобра
српску
одлукапоказала
армија
команда
После
17-19.
Прве
на
наступању
октобра то
уборбу.
утурски
дана Командант
прешла
Поља.
прво,
турске
двадесет
ставиогребену
долином
дејство
опсади
се
ослобођења
и са службе.
армијеВрховну
је
1912.
Недовољна
новембранапад
Кумановска
тукла
изразиту
ослобођења
да
Почетком
напреузео
утврдила
се
долини Иако
је
Вардарске
Бабуне границу
главнина
Вардара године.
Прве
Ток
команду
инаставили
Тимочком
овладала
уПриштине
Једрена четири
располагање
духудолини су
се
и
1912.
је одбацила
децембра
да
Струме.од са
завршио
ратних
Ресена
и се
удовојничку
армије
ефикасност
српске
Одлучујуће
19.
битка
армије
јер
октобра
операција
ушао
потпуним
Вардарску
се
23-24.
истране
супериорност
на
очекивало
престолонаследника
дана,
снага
године.
дивизијомборбама
су
турска
Брегалнице
и
рејоном
коначном
22. У Ћевђелије,
дејства
и
заузет
уупути
бугарској
духу уласка
Кривечијој
Битољ
првог
октобра јеуочљива
правцу
Вардарска
падукод
је
удаље
су
наређења битке
док
том уоктобра,
уослобођено
уКичева
ослободиласама
Елбасан.
првој
је
Лерин,
Врховној
Паланке
позива
једренске
Косова приказујемо
неуспехом.
борби
усу
армију
водиле
коначно
правцу.
усвојеиПрва,
наступања
да
је
уа23.
Битољска
сливу
армија
ииетапи била
односу
ћекасније
чиме
Друга
Александра
где
Алинца,су
се
октобра
Дужност
команди
Кочане, Црног
Иако
био
су Скопље
Другог
српскеовде
усе
повлачи
Дунавском
избила
тврђаве
Врховне
целини асе
и главна
је
битка
на јераду
на
Прве
на
итоком
био
уу 25.
сусрели
Дрима
потом
26.
избила сама
снаге
Страцин,
команде
мартаи

3/4
Културна политика

команда
како
међувремену
мајора
успео
редовних
мајор
новембра
Јанковић
Уратног
[14] би
ВрховнаОстојић
је
Остојића,
политиком
почетком
Приморских
На
Јединице
снага
новембра.
створени
Такозвани
Рогозне
команде
увече
црногорске
наставила
Ђаковица
Митровицу,
складу
затим
Јаворском
споразумно
између
другој
подплана
се
да
сајеса
трупа
1912.
створила
одлучила
Дринско-албански
од
ни
Албанију
практично
складу
опанака“,
Врховне
приморјем
8. до 29. са уђе
својим
команда
стигла
Пријепоље
двеју
стигао уједан
иуслови је
сјединила
новембра
ставиле
Владе
трупа
Ибарска
страни,
Дринске
ратним
командомууДва
изласком
команде
ратним
али
новембра
ослобођена
Снаге
наступање
бригадом идржао
заузимајући
Митровички
војске
повукле
да
српских
ову
би Призрен
ојачан
му
заалбанског
да
је коњички
штабом,
дана
основа
да
уварош.Призрен
двема
ује
идивизије
пред
планом
1912.
је
да
послала
Ибарскенападу
Косовску
27.
планом,
војска
истовремено
коначно
под се
извесној
касније
садејство30.
бригадира
на
ушле
октобра.
држава
према са
иоставши
прикупила
командом
леву
одред за
дивизион
башибозука,
наоктобра.
Првом
стрељачким
продор
Црној
Међутим,
војске до
Шумадијско-албански
се
наодговорено
српскешто
се
Јадранско
свршен
Љеш,године
покрет
пре
снаге ууда
наредбом
крене
чин.
из
Кроју, мери
Скадар.
наступајући
јединице
била
2.
Митровицу
другог
обалу
Ђаковици,
новембра
на
са Призрен
уласка
уу[13]
море
успелетом
Гори
Јаворске
Ује
Радомира армијом.
њему
расформирана
Пљевља
црногорском
ослободиле
овом
бригадира
се
текао
реке
позиваДринске
у27.
Уз
саставареорганизовану
Албанију
крене
кроз
Тирану су
12служећи
црногорског
Пећ овој велики
Ууцеле
да
простору.
са четама,
Врховне
правцуисве
је
спречила
одред.Међутим,
стигао
дивизије
тешким
наставила
али
процес
војске
Ћехотине
јеЈавора
је до
Шумадијске
Албанију
што
Треће
Драч. ризик
инаступање
овладају
Крупових
Вешовића
октобра.
вароши
већ
ушла
пошто
Јанка
садејству
су
војском
кренуо
30. се
маја
одложи
пре излазак
водом
команде разним
ијекомандант
Командант
борбеним
ослобођења
25.
Нови од
1913.
већ
интервенција
армије
како
уитоповаТрећу
другог
изађе
„јер
бимитраљеза
од
средњим
Прекотарског
прво
28.
октобра
Вукотића.
и
која
је
фебруара
Употом
ослободиле
октобра,
складу
Пазар
је напада
на
30.
ослободиладивизије
иврстама
године.
међувремену
санаступање
из
до Јадранско
армију
октобра
позива
формирани
нема
се
3.
на
армије преосталих
армије
новембра,
брзим
великих
дејствима
ису и
првог
ратног
упути
Јадранско
ни
северним
уодобрила
претходницом
вратила
ослободио
Новог
23.
краја
преосталих
са
Ибарска
према
1913.
одреда,
наређењем
која
октобра,
Пазара
1913.
Сјеницу
према
за под
једним
хлеба,1912.
море.
генерал
Јанковић
продором
су сила
као
кроз
Ћаковицу
Јаворска
сазнала
Пећи
сувојска
Источни
Косовску
одмах
али
била командом
позива
ује
лукавства,
море,
ни Метохију
Врховна
турских
топом
и4.
и У
фуражи,
тражио
оне
кроз
албанским
учишће Албанију
црногорских
делова
чиме
и
и
Метохији.
25.
преко
Врховне
3.
суда 3. јеје
дела
граница
бригада
зановембра
су
се
октобра
из
одред
је
Метохије.
Пећи од
ау

Борбе
дојучерашњим
године.
државној
1913.
28.
независна
интервенцију
повлачење
железницом.
стране
територији
свака
Аустро-Угарске.
балканских
балканског
Рат
широк новембра
словенским
број
Куманову
потпуковник
Ковачевић,
историчара
Приштини,
Живана године
акција
на
Србије
историје
У
приликом водећих
Током
простору
територији.
Албанија
школованих
пристаништу.одјек
пристаништу Албаније.
српских
рата,
држава,
упрактично
Радило
1912,
великих
новембра
том
Живановића,
је,
пао
против турским
секретар
народима.
академика
Србије политичких
Лондонски
уПетковића
на извршено
Александар
напада српском
као правцу
Албаније
истог
Приморских
што
пример,
— аМинистарства
се,
Било
Падом
сила,
Букурешким
Турске
комита
на
идруге
Објављивао
уСан верним
су
је
1912.
уБогдан
дана
наићи
државног
почеткусваком
друштву,
Много узавршене
Љубомира
поред је
је
уговор
на
личности
Глишић,
половине
турског
Ћованија и знатној
уса
Јањине
исувише
разграничење
студент
брода
је српска
када
првом
савезницима,
турским
турпа
на
ослобођење
младих
многих
своје
међуслучају,
мировним
од
жесток
су
мери
војне
6.
месту
саветника,
19.
погинуопогинуоСрбије
војска
много
30.
српске
из
марта,
трупама
Ковачевића.
Александар Албаније,
маја
изменило
иностраних
научне,
свим
људи
века.
„Хамидија“ орезервни
храбрихоперације
Стареотпор
Аустро-Угарске,
погрешној
аргумената
упомоћник
међу
и
настављене
уговором
трупе
Албанији
1913.
Србима,
осталоЈедрена
непотребним
бившег иод
балканским
албанским
дипломатске
војника
Тих морем
војно-политичке
ушле
окончао
стране
Првог
процени
иод
и26.
оперише
који
Живановић-Сања,
Србије
дела,
је
аТомић
дана
министра,
коњички
на
једним усу
10.
школован
бојномдо
марта
Тирану
балканског
официра
је великих
борбеним
и
усу
је
Вардарске
или
на Солуна
августа
нередовним
априлу
државама.
првих
рат
међународних
деломуказивали
ујош
ипрви
наредник
књижевне
линији,
писца
пољу, иСкадра
између
прилике.
увек
месеци
Драч,
сила,
аод
Паризу,
—
такође1913,
1913.
дејствима
одатле
рата.
на
Македоније
познате
међу
какав
међу снагама,
на
нарочито
Турске
Владета23.
проглашена
након
је
у1913.
Медвеђетурској
Уто
каријере.
другим
син
син
њима
је почело
На
прилика
био априла
Валони
да
на
Другог
иНа
јединацће
јединац
имали
већи
Политичкепрема од
је
су
Делу
и
борбе“,
пешадијски
универзитета,
упрви
српске
Јована
Призрену.
другим
Турчину,
Алексе
Пјесма
стражи,
Симе
Црква
Војислава
Андре
Покајање
која
(Даница,
Медаковић,
ликовним
до
издао
гласника),
алкански
Makedonine,
,1:864.000,
London
и
Историјски
књига,
Београд
рат
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
начелник
Скадарским
Владислава
По
Рат
Где
Ту политика
1918.
песнике
Јовановића
писана
гробовима,
Јована
Брегалница
и на
објављену
(„свуда
свога
исад
Књижевник
рата
је низ
Ослобођењем
много
велико
часописима.
Дучића
сведочанства,
књигу
друге. поручник
Шантића
са Ослобођење
Вардара,
Пандуровића
Св. Спаса
Илића
Познати
Косову
земљака
само
стари
је1912.
су српска
били
расте
очекивало.
претходила
друштвено
Војислав
Василије
Јован
Turkey,
Исто,
Српски
(Група
Балкански
1912. српски
Милутин
Борислав
Исто,
Вук
Београд
1904,
1996,
1912,
1922,
1975,
године,
рат
године,
357-386.
237. уБранислав
Битољског
Старе
уметностима,
Радoнић,
Bearbeitet
Стеф.
Београд
294.
285.
аутора),
Србије
N0
часопис
рјечник
Ђевђелији
херојима,
Гавриловића
Мусића
у7-238.
других и
Новом уопште
Нашим
траговитри Змаја
НаДрагиша
уМлађегЈедна
Скопљу,
Стеве,
Стерије:
Призрен
слава,
дворови,
трава...
из Саду
Далмације
домаћих Отац,
Догађаји
Altserbien
Ђурић,
Крестић
и
p.
Д.
17-43.
4-10; иО
236-237.
260.
1рат овом Дисаљуде
Старе
обалиНушић
округа.
херојима,
политичар,
књиге,
Старој Србији
некадањег
град,1913.
иII. Иво
цивилизацијско
Ратковић,
Србија,
88.
1959,
(1903).Србије
народни
Лазаревић,
Караџић,
књига великом
1881-1912.
1912-1913.
истумачен
1912,
Први
Прошлост
XXXVIII
Косовски
von
томе
333-835.
—und
током
о од
страних
током
М.
од
иНаши
последњих
Србије
јеЂурић,
Драча,
Војнички од
новинар
Првом
1912. рата.
године.
сјаја
Ћипико
Македоније
илустровани
Correspodence.
Dr.
Радош
балкански
4-5;
Први
Albanien
видети:
Београд
(1991),
Karl
Јован ије
Сликарку
пера.
прво
Јутро
Дојрана,
историјском
године,
уСтаре 20.
њемачкијем
бој
балкански
слици
Љушић,
млади
иУ
био
растанак,
балканском
писац
године,
иШетајући
прегнуће,
Peucker,века,
ратови
Михаило
163-190.
српској
1929,
1977,
Цвијић,
раш
Србије
на
филозоф,
Вардарске
на бродове
талентовани
ослобођено
таква
његових
Надежду
отварала
ипа
календар
Respecting
речи,
Програми
1912-1915
IV
45.
712.
раш
за
дела
Косову,
Сватови
рушевине“)
објавио
усведочанстава. Јашарату
идогађају.
песама
враћајући
за
књижевности,
(одштампано
Auflage,
Војводић,
латинскијем
ослобођење
уредио
(операције
и
the се
2012,
са
професор
Милоша
1912/13.
ослобођеним
Томић
јепочетком
1914. се
унова
српским
Македоније
спадају,
Петровић
Пријепоље
начелника
Призрене песник
носи
„точак
21,
(операције
Wien
статути
Душан стр.
Affairs
поред
историјска
трупама
обесмислили
ријечима,
из
Београд
1912.
српске
Прилике
иБеоград
Сава
Београдског
срећемо
наслов
инспирисало
Скопског
стари,
Војиновића,
оставио
године,је
носталгично
Сарајеву Призреном
историје“
93-108)
уједињење,
српских
Српског
Мил.
of српске за
књижицу
South-Easter
војске),
Шијачки,
1991.
на
1990,
скупио
Радовановић
осталог,
је „Ноћ
ушао
као
Битољ,
између
собом
епоха
политичких
књижевног
Косову
војске),су
Косовски
а потом
болничарку
уочи
песме
Дојчин,
сећа
ина је
осталих
времена
једно
од
Српско-турски
53-447;
друга
идруго
Europe,
наиПрва
и —
резервни
На многе
мртвој
драгоцена
околином
Утисцистихова
из
у сеТу
које
књига,
Метохији
свијет
странака
бој
Дејан
издање, Б

4/4