POJAM ZARADE 

Zarada zaposlenog utvđuje se ugovorom o radu, a njena visina zavisi od prirode, kvantiteta i kvaliteta konkretnog
posla koji zaposleni obavlja.

Zarada se ugovara uvek u bruto iznosu. Pod bruto zaradom podrazumeva se zarada koja u sebi sadrži porez i
doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Zaradu zaposlenih čini:

 Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na poslu;

 Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu preduzeća;
 Druga primanja u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na poslu sastoji se iz:

 Osnovne zarade;
 Zarade za radni učinak;
 Uvećanja zarade.

Osnovna zarada se može izračunati:

 Za svako sistematizovano radno mesto utvrđuje se osnovna zarada po radnom satu;

 Ugovara se u fiksnom iznosu bez obzira na broj radnih sati;
 Preko koeficijenta složenosti radnog mesta u odnosu na najnižu zaradu koja se utvrđuje u preduzeću.

Elementi zarade za radni učinak zakonski nisu definisani i u potpunosti su određeni internim aktima poslodavca o
normativima, standardu i kvalitetu rada.

Uvećanje zarade ostvaruje se za rad na dan praznika, za rad noću, rad u smenama, prekovremeni rad, kao i na
osnovu godina ostvarenih u radnom odnosu - minuli rad.

Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu preduzeća (nagrade, bonusi..) zakonski nije
determinisana i isključivo zavisi od opšteg akta poslodavca.

Druga primanja koja se tretiraju kao deo zarade zaposlenog mogu biti:

 Naknade za ishranu u toku rada (topli obrok);

 Regres za korišćenje godišnjeg odmora;
 Prevoz na posao;
 Terenski dodatak i td.

PREDMET OPOREZIVANjA 

Predmet oporezivanja poreza na zarade je svaka zarada ostvarena na osnovu radnog odnosa.

Takođe predmet oprezivanja su i:

 Ugovorene naknade i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem povremenih i privremenih poslova na
osnovu ugovora zaključenih sa poslodavcem ili preko zadruga;
 Primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija ili robe činjenjem, pružanjem pogodnosti, opraštanjem
duga ili pokrivanjem rashoda novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem;
 Premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje
poslodavac plaća za zaposlene osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje tj. u dobrovoljni penzijski
fond.

PORESKA OSNOVICA 

Ostvarena tj. isplaćena zarada predstavlja osnovicu poreza na zarade.

Osnovica za obračun poreza na zarade predstavalja bruto zarada umanjena za propisani iznos koji se usklađuje
sa Zakonom o dohodku građana.

PORESKI OBVEZNIK
Obveznik poreza na zarade je lice koje ostvaruje zaradu.

PORESKA STOPA
Stopa poreza na zarade je zakonom propisana.

PORESKA OSLOBOĐENJA
Porez na zarade ne plaća se po osnovu:

 Naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju;

 Dnevnice za službeno putovanje u zemlji do propisanog iznosa;
 Naknade troškova smeštaja na službenom putovanju;
 Naknade prevoza na službenom putovanju;
 Solidarne pomoći u slučaju bolesti;
 Poklona deci zaposlenih;
 Jubilarne nagrade zaposlenima.

OLAKŠICE PRI PLAĆANJU POREZA NA DOHODAK GRAĐANA

Zakon o porezu na dohodak građana predvideo je poresku olakšicu, kao iznos koji se umanjuje od bruto zarade
za sve zaposlene i na tako umanjenu poresku osnovicu primenjuje se propisana stopa. Ovaj iznos se usklađuje
godišnje, primenom stope rasta cena na malo u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje
vrši.

Zakon o porezu na dohodak građana takođe uvodi poreske olakšice za zapošljavanje lica koja se kao
nezaposlena vode kod Nacionalne službe za zapošljavanje, i to:

1. Za zapošljavanje lica koje se smatra pripravnikom, koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađe od 30
godina i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice, poslodavac se
oslobađa obaveze plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica za period od
3 godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica;
2. Za zapošljavanje lica koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađe od 30 godina i koje je kod Nacionalne
službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje 3 meseca bez prekida, poslodavac se
oslobađa obaveze plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica, za period od
2 godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Poresku olakšicu po ovom osnovu ne mogu ostvariti državni
organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici;
3. Za zapošljavanje lica sa invalididtetom, za koje se odgovarajućom pravno medicinski validnom
dokumentacijom dokaže invalidnost, poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja obračunatog i obustavljenog
poreza iz zarade za period od 3 godine od dana zasnivanja radnog odnosa;
4. Za zapošljavanje lica koje na dan zaključenja ugovora o radu starije od 45 godina i koje kod Nacionalne
službe za zapošljavanje ima status korisnika novčane naknade za vreme nezaposlenosti ili je kod te službe
prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje 6 meseci bez prekida, poslodavac se oslobađa plaćanja
obračunatog i obustavljenog poreza iz zarada za perio od 2 godine od dana zasnivanja radnog odnosa.
DOPRINOSI NA ZARADE 

OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Vrste stopa po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi na zarade na teret zaposlenih i poslodavaca su:

 Stopa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;

 Stopa za obavezno zdravstveno;
 Stopa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti;

Kako su obveznici doprinosa na zarade istovremeno i zaposleni i poslodavci, primenjuje se zbirna stopa

doprinosa.

OBRAČUN ZARADA 

Obračun zarade vrši se za svakog radnika pojedinačno. Obrazac za obračun zarada nije propisan tako da ga
preduzeće interno formira. Zakonska obaveza preduzeća je da svakog meseca zaposlenom dostavlja obračun
zarade sa svim elementima obračuna.

Poslodavac je dužan da isplati zaradu najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec, a ukoliko je nelikvidan
dužan je da uplati doprinose socijalnog osiguranja na najnižu propisanu osnovicu. Ostatak zarade, preko najniže
osnovice će isplatiti kad se steknu uslovi za to, zajedno sa isplatom neto zarada i poreza na zarade.

Primer obračuna poreza i dopronosa za zaposlene:

1. Osnovicu za socijalne doprinose čini bruto zarada s tim da najniža propisana osnovica iznosi 35 % prosečne
mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu, a najviša propisana osnovica se utvrđuje u
visini petostruke prosečne zarade isplaćene u Republici u prethodnom mesecu.
2. Osnovica za obračun poreza na zarade predstavalja bruto zarada umanjena za propisani iznos koji se
usklađuje sa Zakonom o dohodku građana.
3. Osnovica za obračun članarine komorama određuje se odlukama privrednih komora i to je po pravilu bruto
zarada.

OBAVEZA VOĐENJA EVIDENCIJA ZARADA I NAKNADE ZARADA

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaradama i naknadama zarada na mesečnom nivou i za svakog
zaposenog pojedinačno.

Evidencija sadrži podatke o:

 Zaradi;
 Zaradi po odbitku poreza i doprinosa;
 Odbicima od zarade.

Evidenciju overava direktor ili zaposleni kojeg ovlasti direktor preduzeća. Zaposleni kome je izvršena isplata
zarade odnosno naknada zarede, potpisuje evidenciju. Obračuni zarada čuvaju se 50 godina.

STAŽ OSIGURANJA SA UVEĆANIM TRAJANJEM 

Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na
starosnu penziju snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:
  Za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12
meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;
 Za svake dve godine i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno
provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;
 Za svake dve godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12
meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;
 Za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno
provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Starosna granica može se snižavati najviše do 53 godine života. Izuzetno, starosna granica za osiguranike može
se snižavati najviše do 50 godina života.