Metoda konačnih elemenata

Osnove
MKE podrazumeva fizičku diskretizaciju razmatrane oblasti

Umesto elementa diferencijalno malih dimenzija razmatraju se delovi oblasti

konačne veličine - konačni elementi (KE)

Prednost praktične primene - osnovne jednačine kojima se opisuje stanje u

pojedinim elementima, a samim tim i problem u celini, su obične algebarske
jednačine

Metoda konačnih elemenata daje približnu raspodelu tražene veličine u

posmatranoj oblasti, koju nije moguće odrediti analitički

Približno rešavanje se postiže podelom oblasti (tela) na elemente. Odgovarajući

fizički zakoni se primenjuju na svaki element, a skup rešenja po elementima
daje rešenje posmatranog problema
Diskretizovana 1D geometrija – 4 elementa

Pretpostavljeno rešenje –
dobijeno kao linearna kombinacija
interpolacionih funkcija
 interpolacione funkcije: njihova
vrednost je 1 u čvoru kome odgovaraju i
0 u svim ostalim čvorovima!!

linearna kombinacija:

u = a1φ1 + a2φ2 + a3φ3 + a4φ4 + a5φ5

Napomena: nije prikazana funkcija koja odgovara čvoru 4

 Proširenje navedenog koncepta –

funkcije po konačnim elementima!!! - Ni

linearna kombinacija
(uI – pomeranje čvora I)
Polje promenljivih u elementu određeno je interpolacionim funkcijama, koje služe za
uspostavljanje veze između vrednosti posmatrane veličine (prevashodno pomeranja i napona) u
čvorovima i njene vrednosti u proizvoljnoj tački u unutrašnjosti elementa.

- U literaturi i: funkcije oblika, bazne funkcije ili aproksimativne funkcije

Linearne interpolacione funkcije

Funkcije po konačnim elementima u prirodnim koordinatama – Ni (ξ)

Linearne interpolacione funkcije

 Jednodimemenzionalni element sa 3 čvora

Kvadratne interpolacione funkcije

Jedan od načina definisanja interpolacionih funkcija:

Lagranževi polinomi (knjiga “Metod konačnih elemenata”, M. Sekulović)
Jednodimenzionalni elementi

Dvodimenzionalni elementi
Trodimenzionalni elementi
Jednodimenzionalni elementi – interpolacione funkcije
Dvodimenzionalni elementi – interpolacione funkcije
 Izoparametarski elementi
Kod tela sa složenom geometrijom nije praktično koristiti pomenute elemente u obliku u kome
su oni dati u prethodnim poglavljima, jer bi bilo potrebno definisati interpolacione funkcije za
svaki element u globalnim koordinatama (koje su u prethodnim poglavljima označavane sa x.

Međutim, ukoliko se uvede preslikavanje koje preslikava svaki element u tzv. master element
(pravilnog oblika, sa leve strane na slici), moguće je koristiti interpolacione funkcije
jednostavnog oblika u lokalnim koordinatama !!!!

Interpolacione funkcije se tada koriste za aproksimiranje geometrije,

a ne samo za aproksimiranje nepoznatih veličina.

Master element i proizvoljni element

 Numerička integracija

pri formiranju matrice i vektora sistema

javljaju se podintegralne funkcije koje je teško ili nemoguće
integraliti u zatvorenom obliku

Gauss-Legendreova Integracija

Integracija linearne funkcije

 -

Integracija nelinearne funkcije

 Numerička integracija - primer

Kao primer primene numeričke integracije, biće prikazana funkcija:

Tačna vrednost integrala je:

Dok se primenom Gaussovog postupka dobija:

U ovom slučaju (funkcija je polinom 2. reda), dobijeno je tačno rešenje!!

Položaj integracionih tačaka (2x2 integracija) Položaj integracionih tačaka (3x3 integracija)