Las Vegas se nalazi u pustinji Nevede i okruzen je apsolutno nicim.

Ovaj grad
neme logike jer nema prirodnih resursa i niceg zanimljivog nema u njegovoj blizini. Las
Vegas je danas najveci vestacki turisticki centar na svetu. On podstice snove o bogacenju
preko noci ali omogucava da se zaboravi svakodnevni svet. On je svet fantazije u kome
sve izgleda moguce. Las Vegas je vrhunski spomenik Americkog preterivanja telesno,
duhovnog, moralnog i materijalnog. Las Vegas je zapoceo kao grad kockarnica 1931.
god. To je mesto je u kome je moguce brzo i jeftino vencanje u jednoj od brojnih kapela i
to 24 casa dnevno, svakog dana u nedelji. Tokom vremena ovaj grad je evoluirao u nesto
mnogo kompleksnije i postao je prestonica zabave. Hazardne igre jos uvek cine jezgro
turisticke ponude grada, ali je sve vise temetskih parkova i ekstravagantnih predstava
koje privlace drugaciju strukturu gostiju ukljucujuci roditelje sa decom. Las Vegas
predstavlja jedan od najrazradjenijih urbanih prostora ikada stvorenih, on je uspeo, kao i
Diznilend da snove pretvori u stvarnost.

U Las Vegasu sa okolinom zivi oko 1.200.000 stanovniki, a u uzem jezgru

grada oko 418 000 ljudi. Svake godine se u grad doseli preko 70 000 novih stanovnika pa
se predvidja da ce do 2005 grad imati preko 2 000 000 stanovnika. Grad raspolaze sa
preko 120 000 hotelskih soba a prosecna godisnja iskoriscenost kapaciteta je 84%.
Godisnje Vegas poseti oko 30 000 000 turista koji prosecno ostvare 3,5 nocenja po
posetiocu. Specificnost Las Vegasa je u tome sto su njegove glavne turisticke atrakcije
sami hoteli kako svojom postmodernom arhitekturom tako i spektaklima koje nude. Svaki
od hotela se specijalizovao za jednu temu. Kao primer toga uzecemo sledece hotele.

New York – Ovo je najvisi hotel u gradu sa svojih 47 spratova i 2119 soba.
Otvoren je 1996. godine i predstavlja kopiju NJujorka sa umanjenim kopijama desetak
oblakodera zatim Kip Slobode, Central park, Bruklinski most, Brodvej itd. Pored hotela
se nalazi veliki tobogan.

Tropicana – Ovaj hotel se 1874 sobe promovise temu Karipskih ostrva sa

tipicnim selom i vodenim parkom u kome se nalaze mnoge vrste egzoticnih zivotinja.
Lavirintski hodnici vode kroz cvecem ispunjen vrt do vrata kazina, tu su i 3 bazena u
kojima igraci mogu da se kupaju ali mogu iz vode i da se kockaju jer su stolovi instalirani
uz samu ivicu bazena. Hotel poseduje sedam restorana, kongresne sale, kapelu za
vencanje i druge pogodnosti. Goste u hoteu zabavljaju razliciti spektakli koji ukljucuju
komicare, madjionicare itd.

MGM Grand – Do nedavno najveci hotel na svetu otvoren 1993. raspolaze sa

5 005 soba i apartmana. Ispred ulaza u hotel nalazi se bronzana statua lava koja
predstavlja najvecu statuu u SAD-u. Sobe su grupisane po tematskom principu kao sto su
Oz, Holivud, Kazablanka, Bahami ili Daleki istok. U okviru hotela nalazi se i najveci
kazino povrsine 16000 m2. Hotel raspolaze sa 12 restorana u kojima se sluzi oko 30 000
obroka dnevno.U hotelu je zaposleno 6 000 radnika. Neposredno uz hotel se nalazi i
MGM, Grand, Adventures, Tematski park koji je povrsine 30 ha, i koji istovramano moze
da primi 12 000 posetilaca.
 Luksor – Ovaj hotel koji eksploatise temu Egipta od 30 spratova i 4496 soba
izgradjen je u obliku staklene piramide. Sa vrha piramide izlazi snazan svetlosni zrak koji
dostize visinu od 16 km. Pored kineskog zida ovo je jedini izgradjeni objekat koji se
moze videti iz kosmosa. Ispred hotela se nalaze obelisk i Sfinga visine 30 m iz cijih ociju
izlaze zeleni laserski zraci koji na voseni ekran projektuje 17m visok hologram glave
faraona Tutankamona. Unutrasnji zidovi su prekriveni hijeroglifima a kroz glavni lobi
protice Nil dubine 46 cm kojima plove Egipatski camci. Tu se nalazi i kopija arheoloskog
nalazista grobnice Tutankamona zajedno sa predmatima pronadjenim u komori za
sahranjivanje. Cak su i tepisi uradjeni sa Egipatskim motivima, sa cvetovima Lotosa i
palminim listovima u 15 razlicitih oblika. Restorani u hotelu imaju i odgovarajuca
Egipatska imena kao sto su: Izis, Papirus, Faraon, Amon Ra. Medju atrakcijama hotela
nalaze se i dve animirane kamile koje govore, trodimenzionalni bioskop, kapela za
vencanje itd.

Ekskalibur – Hotel sa 4 032 sobe pored koga je izgradjena kopija zamka kralja
Artura sa siljatim kulama, sancevima, pokretnim mostovima, plasticnim vitezovima sa
borbenim sekirama, i tepisima sa krunama i kraljevskim grobovima. Unutar kompleksa se
nalaza srednjovekovno selo koje animiraju kostimirani likovi a medju glavne atrakcije
spadaju carobnjak Merlin, Zmaj koji bljuje vatru i vecernja predstava Turnir kralja
Artura.

Ceasars Palace – Hotel sa 3 659 soba izgradjen je u Grcko – Rimskom stilu

jos 1966. godine i predstavlja predhodnicu tematskih hotela u Las Vegasu. Pored brojnih
kopija antickih statua Cezara, Kleopatre, Davida i drugih u blizini ulaza je smestena i
rotonda na kojoj se nalaza minijaturna kopija antickog Rima kako je izgledao pre 2 000
godina. Na sredini izmedju dve hotelske kule nalazi se tacna kopija Mikelandjelovog
Davida visine 5,5 m izradjena od mermera iz Karare od koga je napravljena i originalna
statua. U hotelu se nalazi i soping centar u obliku Foruma, sa arkadama, stubovima,
fontanama, i centralnim trgom na kome se nalazi kopija fontane di Trevi. U jednoj od
arkada je postavljena statua Minerve na pijaceti se visoko uzdignut nalazi Bahus ciji se
tron s vremena na vreme okrece , on prinosi pehar ustima i govori , istovremeno Pluton
kontrolise muziku i igru mlazeva na fontani. U hotelu se nalazi i veliki broj restorana koji
u glavnom nose odgovarajuca rimska imena, ali tu su i japanski kineski, i francuski
restorani. Pored hotela je otvoren i tematsko – zabavni blok Ceasars Magikal Empire, kao
i arena u kojoj se odrzavaju predstave sa divljim zivotinjama.

Mirage – Hotel belo – zlatnih tonova sa 3049 soba izgradjen je 1989. god. u
polineziskom stilu. Glavna atrakcija koju hotel nudi posetiocima je predstava dresera
Zigfrida i Roja sa belim tigrovima i lavovima uz pomoc stotinu pratecih izvodjaca koja se
odrzava u areni sa 1500 mesta. Tu se nalazi i neka vrsta zoloskog vrta gde se u sred
tropske vegetacije koju cine stablo banana, palme, orhideje, i drugo egzoticno bilje nalazi
veliki broj divljih zivotinja medju kojima je i 33 belih tigrove i 5 belih lavova. U
staklenim akverijumima iznad soping centra se nalaze delfini koji imaju svoju predstavu
a iza pulta recepcije je postavljen akvarijum u kome plivaju ajkule. Najzad tu je i
vestacki vulkan cije erupcije se dogadjaju svakih 15 min. Uz hotel se nalazi i golf
igraliste okruzeno sa 20 000 stabala donetih iz Kalifornije Arizone.
 Treasure Island – Ovaj hotelski kompleks sa 2900 soba se prostire na povrsini
od 40 ha. Glavna atrakcija hotela je Cirkue de Soleil koji moze da primi 1500 gledalaca.
Tu je i spektakularna simulacija pomorske bitke u punoj velicini koja se odigrava u
prostranoj laguni uz ciju obali je izgradjena kopija piratskog sela iz 18. veka. Predstava se
odrzava 6 puta u toku dana, u predstavi ucestvuje 30 izvodjaca i kaskadera. U samom
hotelu konobarice su obucene u stilizovane piratske kostime a krupijei u sakoe od
brokata. U hotelskim buticima se prodaju razliciti suveniri koju podsecaju na ostrvo s
blagom i pirate. U hotelskom kompleksu se nalazi zabavni park u kome domini9raju
video igre. Na ulazu parka goste docekuju pokretni skeleti u piratskim odelima koji
pucketaju kostima i masiu svojim kostanim rukama.

Imperijal Palace – Hotel je izgradjen 1976. godine u orijentalnom stilu i

raspolaze sa 2637 soba. Krov u stilu pagode je pokriven plavim plocicama iz japana , A
iznad ulaza i u unutrasnjosti se nalaze zmajevi izrezbareni od drveta i drugi istocnjacki
dekorativni elementi. Glavna atrakcija hotela su predstave imitatora koji imitiraju cuvene
zvezde koje su nastupale u Las Vegasu kao sto su Elvis Prisli, Madona itd. Uz hotel se
nalazi i muzej automobila na cijem ulazu goste docekuje figura DJona Vejna koji sedi
pored svog Benklija iz 1931. Godine. U kolekciji hotela se nalaze pojedini legendarni
tipovi automobila koji su pripadali slavnim licnostima, kao i automobili koji su nekada
pripadali Hitleru i drugima.

Bellagio – Ovaj hotel je dobio ime po istoimenom selu na obali jezera Komo i
ima 3000 soba i kostao je 3 000 000 000 maraka. On predstavlja pomasane tradicije
razlicitih delova Italije, a sve je prevuceno blagim slojem kica. Ulazni hol npr. uradjen je
tako da podseca na fasadu crkve. Pasarela dalje posdeca na Ponte Vekijo.Deo hotela u
kojem se nalaze prodavnice i butici verna je kopija milanske galerije Vitorio Emanuel a u
osnovi konstrukcije koja podseca na setaliste duz jezera dizu se kupole u venecijanskom
stilu. U okviru hotelskog kompleksa nalazi se i pozoriste sa 1700 mesta. Ono predstavlja
mesavinu cirkuske tradicije teatra zive muzike, plesa i specijalnih efekata. Mnogobrojne
akrobate, plivaci i drugi ucesnici izvode predstavuna bini koja je u obliku bazena. Vazan
deo imidza ovog hotela cini i galerija lepih umetnosti u koju su izlozena autenticna dela
cuvenih slikara kao sto su Rembrant, Rubens, Mone, Pikaso, itd. Ovo predstavlja pravo
cudo u gradu u kome je sve lazno i imitacija. Filozofoja vlasnika idejnog tvorca hotela je
da sve bude “pravo”. Prava su ne samo umetnicka dela vec i mermer, mozaici, kamenje i
biljke. U prizemnom holu nalazi se ogroman luster delo cuvenog Dejla Ciulija. Luster
cine 2000 staklenih latica bojenih rucno, a povrsine od 200 m2. To je najveca staklena
skulptura ikada napravljena. Sama zgrada se nalazi u vrtu na obali kopije jezera Komo i
na koje je pored kopija zgrada vestackih i pravih stena instalirana i fontana sa
kompjuterizovanom koreografijom stotina igrajucih mlazeva koji dostizu visinu i do 80
m a koje nocu osvetljava vise od 4000 sijalica.
 Mandalay Bay – Hotel je ptvoren u martu 1999. god. Izgradjen je u tropskom
stilu, raspolaze sa 3700 soba i nalazi se na obali vestackog juznog mora povrsine 12 ha,
sa lagunom , plazama i uredjajima za stvaranje talasa koji omogucavaju surfovanje. Uz
hotel se nalazi sopstvena destilerija ruma, kao i izlozba morskih nemani medju kojima su
ajkule i krokodili.

Monte Carlo – Hotel raspolaze sa 3014 soba i brojnim restoranima u

francuskom, italijanskom i kineskom stilu. Hotel eksploatise temu istoimenog poznatog
letovalista na Azurnoj obali pa je u skladu sa tim opremljen u stilu palas hotela, francuske
rivijere sa kristalnim lusterima, elektricnim svecnjacima, uvezenim mermerom,
skulpturama, fontanama itd. Hotel raspolaze kazinom od 95 igrackih stolova za karte,
kocke, bakaru i rulet. Tu je i 2214 slot masina kao i oprema za kladjenje. Gostima su
takodje na raspolaganju razlicite virtuelne igre. U okviru hotelskog kompleksa nalazi se
niz bazena okruzenih stenama sa vestackim talasima i kaskadama koje predstavljaju
surogat Azurne obale. U hotelu se nalazi i kapela za vencanje kao i odgovarajuca banket
sala.

Paris – Ovaj hotel raspolaze sa 2900 soba, 6 specijalizovanih restorana,

kazinom i salom za predstqve sa 1500 mesta. U okviru kompleksa se nalazi upola manja
kopija ajfelove kule sa 50 spratova na cijem vrhu je francuski restoran iz kog se pruza
pogled na kopiju Pariza koji obuhvata najpopularnije turisticke atrakcije kao sto su:
Opera, Luvr, Trijumfalna kapija itd.

The Venetian – U hotel je izgradjen kao verna replika Venecije koja obuhvata
cuvene kanale, gondoje, Duzdevu palatu, i druga monumentalna zdanja, ali i bele
golubove. Prostrani apartmani su opremljeni mermernim kadama.

Pored navedenih kao atrakcija Las Vegasa treba pomenuti jos nekoliko hotela
kao sto su: Circus Circus, gde se odrzavaju besplatne cirkuske predstave u kojima
ucestvuje veliki broj akrobata, zonglera, madjionicara i drugih izvodjaca. Pored toga uz
hotel je izgradjen i neka vrsta zabavnog parka sa toboganima, karnevalima, video igrama,
animiranim dinosaurusima u prirodnoj velicini, piratskim brodovima itd.

Stratosphere hotel – Kao glavnu atrakciju poseduje istoimenu kulu koja

predstavlja najvisu gradjevinu u Las Vegasu sa koje se pruza panoramski pogled na ceo
grad. Iznad kupole rotirajuceg restorana na samom vrhu nalazi se specijalni tobogan koji
se spiralno penje na vise , a zatim se naglo spusta nazad, omogucavajuci vrtogladvu
viziju grada.

Hilton hotel – Glavna atrakcija hotela predstavlja simulacija leta svemirskim

brodom Entreprice iz Zvezdanih staza, kompijuterske i interaktivne virtuelne igre kao
iluzija da ceo kazino predstavlja svemirski brod koji u 24. veku plovi medjuzvezdanim
prostorom.
 Medju atrakcije Las Vegasa spadaju i stariji hoteli od kojih je vecina
dogradjena, renovirana, preuredjena ili srusena da bi se mapravilo mesta za nove
istoimene hotele kao sto su: Flamingo, Aladin, Sahara...

Tematski restorani kao turisticke atrakcije

U Las Vegasu nisu popularni samo tematski hoteli vec i tematski restorani.
Ovde se radi o konceptu koji brise granice izmedju ishrane i zabave objedinjujuci ih u
nivi koncept pri cemu hrana moze biti u drugom planu. Tematski restorani koji
kombinuju ishranu, zabavu, izlaganje muzejskih eksponata i prodaju suvenira postaju sve
popularniji u svetu. Na medjunarodnom trzistu je sve veca konkurencija u ovoj oblasti,
ali na celu su tri lanca tematskih restorana.

The Hard Rock Cafe – Prvi tematski restoran lanca otvoran je 1971. godine u
Londonu , a njegova osnovna tema je rokenrol. Glavne karakteristike ovog lanca
restorana jesu suveniri, tj. kolekcija originalnih predmeta koji su pripadali rok zvezdama.
Pored toga u restoranima se prodaju i suveniri kao sto su majice, sesiri, satovi, solje za
kafu, sa logotipom kompanije itd. Ovi predmeti su popularni madju turistima jer im
omogucavaju da po povratku kuci imaju dokaz da su pored odredjene turisticke atrakcije
posetili jedno ovakvo pomodno mesto. Ovaj lanac kafea je postao isturena tacka
americke rok – kulture u inostranstvu, zajedno sa hamburgerima i drugim popularnim
simbolima.

Planet Hollywood – Prvi restoran ovog lanca otvoren je u NJujorku 1991.

godine. Glavna tema ovog lanca su kostimi i predmeti iz holivudskih filmova kojima su
dekorisani restorani. Do 1995. godine lanac je otvorio 28 restorana od cega 21 u SAD-u i
7 u inostranstvu. Napravljen je zajednicki projekat sa kompanijom AMC Entertainment
Inc koja poseduje lanac megapleks bioskopa. Ove dve kompanije zajedno razvijaju lanac
bioskopa “Planed Movies” gde ce posetioci moci da gledaju filmove jedu u restoranima
sa bioskopskim temama i kupuju u prodavnicama suvenire i predmete vezane za filmove.

Rainforest Cafe – Ovaj lanac restorana eksploatise temu tropskih suma. U

restoranima se nalaze zivi papagaji, imitacije ptica, majmuna i zirafa kao i lazni gromovi
i munje koji sevaju na svakih 17 min.

Uspeh navedena tri lanca izazvao je pravu poplavu novih tamatskih restorana
sto je dovelo do ostre konkurencije na ovom trzistu. Tako na primer All Star Cafe
eksploatise temu sporta i sportista. Lanac Marvel Mania je vezan za heroje popularnih
stripova. The Dive je nauticki orijentisan lanac u cijim restoranima gost ima utisak da se
nalazi pod vodom u podmornici. Copperfield’s Magic Underground koristi popularnost i
ime cuvenog madjionicara i iluzioniste Dejvida Koperfilda, a glavna zabava u
restoranima su madjionicarski trikovi, npr. stolovi koji lebde, vecere koje nestaku. Jekyll
and Hyde Club bazira se na temi horora a goste izmedju ostalog zabavljaju Sfinga koja
govori i Frankenstajn koji sa krova silazi u restoran. Tu su i Race Rock namenjen
motorciklistima, Motown Cafe za ljubitelje duhovne muzike, Country Star za slusaoce
kantri i vestern muzike, Fashion Cafe koji kao atrakciju koristi modu itd.
 Las Vegas dakle predstavlja hipereklekticnu turisticku atrakciju koja
funkcionise 24. casa dnevno. Ovde je trenutno zadovoljavanje svih potreba bez cekanja i
odlaganja. Ceo grad je fantasticni tematski park, spektakl visoke tehnologije. Vegas je
savrsen odraz Amerike u kome se ljudi oslobadjaju represije. Las Vegas je grad u kome
dominira arhitektura koja podseca na grandiozne filmse kulise, tu je ostvarena utopija
holivuda. U njemu je svaki kulturni citat lazan a autenticne stvari ovde izgledaju
deplasirane. Grad je izgradjen na prenaglasenoj simulaciji, uvrnutim i neubedljivim
premestanjima u kojima su kulturna ikone beskrajno ali nikad ubedljivo citirane. Vegas je
pseudo – realni grad atrakcija koji totalno negira princip autenticnosti jer se bazira na
otvorenoj neautenticnosti. To znaci da su kreatori atrakcija i turisni svesni laznosti ali da
je to u celom kontekstu nebitno jer su one privlacne i zanimljive sto je najvaznije za
postmkodernog turistu. Medjutim Las Vegas noije puka imitacija jer on ide dalje. Medju
njegove najvaznije karakteristike se moze ubrojati ono sto pojedini teoreticari turizma
nazivaju simulacija ili proizvodnja realnosti. Iza simulacije nema nikakve relnosti jer
danas simulacija ne imitira, ona stvara. Razlika izmedju povrsine i dubine gubi svaki
smisao. Postmoderne turisticke atrakcije se zadovoljavaju simulacijom. Yurista uziva u
sarenilu spoljneg privida, u plitkim oblicima koji su liseni bilo kakve autenticnosti i
dubljeg znacenja. Las Vegas je uspeo da pretvori holivudske fantazije tj. celuloidne snove
u stvarnost. On ima ambiciju da ucini da se poveruje da je ta stvarnost istinita ali radi se
o obmani o dobro napravljenoj iluziji o vestackoj stvarnosti. Sam grad predstavlja veliko
pozoriste u kome arhitektura ima najveci znacaj jer same zgrade cine glavne turisticke
atrakcije. One u glavnom predstavljaju replike svih klasicnih arhitektonskih stilova
predhodnih civilizacija. U Vegasu je prisutan tipican postmodernistiki postupak
iluzionisticke obmane i privida.

U Las Vegasu prisutna je izvesna doza parodije koja se odnosi na

preoblikovanje istorijskoh konvencija poznatih motiva situacija stilova i dela pri cemu je
distorzija toliko velika da parodija cesto dobija znacenje ismejavajuce imitacije i ruganja
prema svim pretenzijama ozbiljne umetnosti. Las Vegas to sebi moze da dozvoli jer je on
prestonica ludickog turizma. Zbog toga ovde i arhitektura moze biti neozbiljna, luckasta,
odkacena i ekscentricna. Las Vegas je hiper kic, ovde je parodija dovedena do krajnjih
granica.

Ls Vegas je izgradjen po principu eklekticizma, on je u ovom gradu doveden

do svog vrhunca. Eklekticizam podrazumeva pozajmljivanje, mesanje i varijaciju
najrazlicitijih stileva i tradicije. Kada se u neposrednoj blizini nalaze NJujork, Piramida,
Venecija i Cezareva palata to predstavlja svakako spajanje nespojivih delokalizovanjh
stilova i epoha. Ali taj oblik eklekticizma je prisutan i u samim hotelima: u sred kopije
Keopsove piramide hotela Luksor nalazi se umanjena kopija Menhetna, uz hotel
Imperijal koji eksploatise temu japanske carske palate nalazi se muzej automobila itd.
Ovaj model spajanja nespojivog deluje potpuno otkaceno i luckasto sto je upravo i bio
cilj. Sredstva se ne biraju kako bi se brojni turisti zbunili, sokirali kako bi im se ponudili
nesto potpuno drugacije sto izlazi iz uobiccajenog okvira.
 Fenomen kica kao vrsta izopacene umetnosti veoma je prisutan ne samo u
arhitekturi Las Vegasa vec u ponasanju turista i njihovog odnosa prema njemu. U susretu
sa novim zemljama, turistickim atrakcijama , ljudima, predmetima i situacijama turisti se
mogu odnositi na razlicite nacine medju kojima su najznacajniji sledeci:
 Asketski odnos – Predstavlja stav izvesnog straha od predmeta i
obicnih ljudi jer pojedinac smatra da ga predmeti i ljudi ometaju .
Ovakvo ponasanje karakteristicno je za “egzistencijalnog turistu” koji
se izoluje od ostalih turista, retko ucestvuje u kolektivnim zabavama tj.
odricu se svakog neposrednog, materijalnog culnog dodira sa
predmetima i njihovo posedovanje jer zele da uspostave visi duhovni
kontakt, da dopru do onoga sto se nalazi iza pojavnih oblika. Ovo
ponasanje suprotno je ponasanju turista koji posecuju Las Vegas jer
oni preferiraju sve ono sto predstavlja culno uzivanje, hedonozam i
potrosacki mentalitet.
 Hedonosticki stav – Las Vegas tezi da turistima pruzi mogucnost za
hedonisticko uzivanje na svakom mestu i u svakom trenutku.
Hedonista koristi sva cula da bi uzivao, on zeli neobuzdano da uziva u
svemu sto ga okruzuje.
 Agresivan stav – Karakteristican je za turiste koji nemogu da se
oslobode ni na trenutak sopstvene kulture. Las Vegas predstavlja
primer “utamnicenja” stranih i egzoticnih kultura na domacem tlu.
Osecajuci se superiorno zbog svoje kulturne i eticke pripadnosti
ovakvi turisti imaju agresivan stav prema likalnom stanovnistvu ,
arhitekturi itd.
 Nabavljacki ili posesivni odnos – Karakteristican je za one turiste koji
mogu da uzivaju u predmetima samo ako ih poseduju. Karakteristicno
ponasanje jeste zelja da se kupuju razliciti predmeti i suveniri ,
razglednice i sl. sto je odraz masovnog potrosackog mentaliteta. To
posebno dolazi do izrazaja u Las Vegasu i velikim soping centrima
gde kupovina predstavlja turisticku atrakciju i zadovoljstvo po sebi.
 Nadrealisticki nacin – Las Vegas u izvesnom smislu predstavlja
nadrealisticku turisticku atrakciju upravo zbog toga sto u njemu dolazi
do uneobicajenog nacina spajanja stvari kao na primer u neposrednoj
blizini su tematski hoteli u obliku piramide , zamka, itd. Spajanje
odredjenih predmeta i funkcije koje su u svakodnevnom zivotu
neuobicajene i nespojive imaju privlacniji karakter i ocaravaju vise
nego inace.
 Funkcionalisticki nacin – On stavlja u prvi plan stepen korisnosti
pojedinih stvari dogadjaja. Tako turisticko putovanje za
“funkcionaliste” nema smisao po sebi vec predstavlja instrument,
sredstvo za ostvarivanje nakih drugih ciljeva.
 Las Vegas predstavlja tipican primer postmoderne turisticke atrakcije koja tezi
da proizvede efekat totalnog dozivljaja uz pomoc iluzije simulacije, sinestezije i drugih
principa na kojima bazira svoju egzistanciju i poslovanje. Kada se svi navedeni efekti
skupe zajedno dobija se totalni dozivljaj Las Vegasa, fantastican svet u kome se granice
sa stvarnoscu potpuno prekidaju. Vegas je multi medijski teatar u kome se predstava
odvija bez prekida, a pojedini teoreticari ga oznacavaju kao tipican primer totalnog
turistickog mesta jer omogucava simultano zadovoljavanje svih turistickih potreba.

Las Vegas se definise kao “grad maste” , to je pre svega tematsko – centricno
mesto sto znaci da je sve od zabave do imidza grada posveceno u napred utvrdjenoj temi
uzetoj iz sporta, istorije i sl. Po nekad se koristi jedna tema vezana za neki igrani ili crtani
film imaginarni lik ili filmsku zvezdu. U drugim slucajevima teme se vezuju za odredjenu
geografsku lokaciju, istorijski period ili vrstu kulturne aktivnosti.

Gradovi fantazije nisu samo temetizovani vec i agresivno markirani. Ovakve

destinacije se ne finansiraju i promovisu samo zbog toga da bi potencijalni klijentima
pruzili sto vecu zabavu vec i da na licu mesta prodaju razlicitu robu i time ostvare sto
vecu potrosnju turista.

Gradovi fantazije funkcionisu dan i noc. Oni su u svako doba spremni da

pruze turistima potpunu zabavu.

Gradovi fantazije su bez zumlje postmoderni jer su konstruisani na osnovu

tehnologija simulacije, virtuelne realnosti, specijalnih efekata i spektakla. Paralelno sa
spajanjem filmske i tehnologije zabavnih parkova dolazi do proizvodnje nove generacije
atrakcija kao i do brisanja granice izmedju autenticnosti i iluzija.