Четврти писмени задатак из српског језика и књижевности,рађен:5.05.2020.

Мушки ликови у Исидориној новели „Госпа Нола“

Најбоља збирка приповедака Исидоре Секулић, Кроника паланачког гробља је обележена

фатумом пролазности и смрти. Њени јунаци су снажне личности који побеђују у многим
животним борбама, али се њихов живот завршава поразом пред смрт и заборавом.

Тоша је био Нолин муж, тридесет година старији од ње. Тоша Лазарић, трговац, приликом
једне трговине у варош на граници Србије са Босном и упознао је Нолу, одмах му се
свидела. Често су га после нервирале Нолине узречице, на које се цело његово друштво
смејало. За Балкан је господин Тоша био помало фин и помало смешан господин. Све
људе је придобијао својом благошћу. Гледао је у Нолу као у икону и волео је њен
карактер и душу читавог живота.Тоша је волео миран живот, није волео да га прекидају у
јелу, поготово не за вечером. Био је доста спор и госпа Нола га је у свему прекидала. Имао
је млађег брата Петра са којим се на почетку није слагао, али након напада на њихову кућу
браћа су се помирила. Тоша је помагао српску општину и све српске установе. Био је
попустљив, подводљив и дарежљив. Волео је да чита у старим данима и куповао многе
књиге које је након тога поклањао читаоници српске општине.

Срба је син Нолиних слугу. Нола га је присвојила као своје дете. Био је несташан дечак,
Нола се свим силама трудила да га изведе на прави пут. Имао је један порок, а то је била
коцка, није се могао у потпуности извући из тога. Школу није баш добро учио, али га је
Нола увек помагала. Остао је да живи на салашу и био трећи Јуличин муж.

Лука је био Немац. Нечујно се увукао у Нолину кућу. Она у почетку није знала шта ће са
њим, али га је на крају заволела и помагала му све до смрти. Нолу је понекад обузимала
сујета што њена вера не може бити тако успешна као Шваба, али је те трзавице
превазишла. Ханса је крстила у Луку јер јој је тако било милије. Лука је био храбар и
вредан младић, школу је учио добро. Наставио је своје студије у иностранству и оправдао
Нолино поверење. Посветио је Ноли и један свој научни рад. Читавог живота био јој је
захвалан што га је пазила боље него прави родитељи.
„Штета што јој БОГ не даде да неком будерођена мајка. Мати је то била, света мати! БОГ
нека јој буде добар и милостив, лака јој земља“.У овој реченици је садржана сва срж
Нолиног живота и карактера. Цео живот је радила, бринула о другима и усвајала
незбринуту децу.