Универзитет у Нишу

Филозофски факултет

Департман за србистику

Писана припрема за обраду приповетке Госпа Нола Исидоре Секулић

Ментор: Студент:

проф. др Снежана Божић Марија Видојевић 2158

Ниш, 2019.
Школа: Гимназија , 9. Мај

Наставна јединица: Госпа Нола, Исидора Секулић

Тип часа: Обрада приповеке Госпа Нола

Разред: III

Наставна средства: Креда, табла, рачунар, читанка

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текст-метода

Облик рада: Фронтални, индивидуални

Образовни циљеви: поступно и систематично упознавање ученика са стилом Исидоре

Секулић, уочавање уметничког поступка обликовања приповетке, упознавање са
уметничким вредностима приповетке, као и са њеним сазнајним и моралним аспектом,
уочавње порука текста, богаћење речника;

Васпитни циљеви: развијање љубави према књижевности, развијање међусобне

комуникације у учењу, развијање свести да је човек ковач своје среће, развијање свести да
ми својим делима дајемо смисао животу и формирамо себе као личности;

Практични циљеви: подстицање креативности, развијање способности стваралачког

мишљења, подстицање на литерарно стваралаштво, оспособљавање ученика за тумачење
дела приповедне прозе.

Уводни деo часа (5 минута)

2
На слајду се налази слика гробља. На тај начин ученици се уводе у атмосферу која влада у
приповеци Госпа Нола.

Н: Шта је приказано на овој слици?

У: Приказанo је гробље.

Н: Који су симболи гробља?

У: Крст, крстаче људи…

Н: Које боје доминирају на овој слици?

У: На овој слици доминирају тамне, тмурне боје.

Н: Да, која осећања буди у вама приказана атмосфера на слици?

У: Тужна, депресивна, језива.

Н: Тако је. Сликом једног паланачког гробља почиње управо приповетка коју ћемо
обрађивати на данашњем часу. Најављујем наставну јединицу Госпа Нола, чувене наше
списатељице Исидоре Секулић. Приповетка Госпа Нола улази у састав чувене Исидорине
збирке приповедака Кроника паланачког гробља. Прво издање ове књиге изашло је 1940, а
друго издање објављено је 1958. године. Ова збирка представља најбоље, најзрелије и у
уметничком смислу најцеловитије дело Исидоре Секулић. У неком смислу Кроника
представља летописе малих наших градића, села, гробаља. Материјал за своје приче
Исидора Секулић је налазила не само у малограђанском и паланачком свету, чији је
амбијент добро познавала, већ и у тзв. паланачком гробљу, у натписима на гробовима и у
историји тога гробља.

Главни део часа (33 минута)

Н: Да ли сте прочитали приповетку Госпа Нола?

У: Јесмо.

Н: Да ли вам се допала?

У: Јесте.

Н: Како почиње ова приповетка?

У: Ова приповетка почиње описом гробнице Лазаревићевих.

Н: Које сличности има приказано гробље на слици са описом гробнице Лазаревићевих?

У: И овде имамо гробове, крстаче.

3
Н: Тако је. Каква атмосфера влада и на овом гробљу?

У: Језива и депресивна.

Н: Тако је. Чија гробница се посебно издваја од осталих?

У: Посебно се издваја гробница Станојле Лазарићке.

Н: По чему се издваја од осталих гробница?

У: Ова гробница је добро једина добро очувана.

Н: Тако је. У каквом односу према према броду насуканих мртвих стоји госпа Нолина
катарка?

У: Она се усправила као катарка над полупаним бродом.

Н: Шта нам то говори о положају госпа Ноле?

У: Говори нам о надређеном положају.

Н: Тако је. Њена крстача и даље стражари над полупаним бродом.

Н: Који још познати паланчани тамо почивају са госпа Нолом?

У: Гос-Тоша (муж госпа Нолин), Лепа Јулица (полусестра госпа Нолина), њена сва три
мужа ( њен Маркиз, доктор Мирко, и Марко Поповић – Срба, затим слуга гос-Тошин,
баштован и авлијар Љуба, његова жена Тотица (бивша Нолина присвојеница), шлајфер
Рајнхарт од госпа Ноле прозвани Лука, лепотица Талијанка и високо учени председник
господин Јоксим.

Н: Тако је, све су то паланчани који су били живи сведоци времена у коме је живела једна
тако необична личност госпа Нола. Чија гробница се изравнала са катарком госпа
Нолином?

У: Гробница господина Јоксима.

Н: Одлично. Шта нам то говори о бившем положају ученог Јоксима.

У: Да је био веома важан за овај колектив као што је то била и госпа Нола.

Н: Тако је. Он је био председник суда. Шта се то дешава чудно над гробом госпа Ноле?

У: Над гробом се одвија чувена игра сенки.

Н: Тако је. Како бисмо могли насловити ову епизоду у пажљиво осмишљеној уметничкој
сруктури?

4
У: Слика гробља, гробова, и гробница. Крстача Госпа Ноле надгробњава остале као
катарка.

Н: Одлично. Исписујем на табли. Ко је била Тотица Паула?

У: Тотица Паула је била усвојеница госпа Нолина.

Н: Зашто је усвојила госпа Нола?

У: Она је усвојила јер није могла имати своју децу.

Н: Шта нам то говори о срцу госпа Ноле?

У: То нам говори да је била доброчинитељ.

Н: Да, како бисмо могли насловити ову епизоду?

У: Како је госпа Нола усвојила Тотицу Паулу.

Н: Да. Исписујем на табли.

Н: Шта даље у тексту сазнајемо о госпа Нолином брачном животу?

У: Сазнајемо да је била удовица већег дела свог живота.

Н: За кога је била удата?

У: Госпа Нола је била удата за гос-Тошу Лазаревића.

Н: Одакле је била родом?

У: Она је била пореклом однекуд са границе Србије и Босне.

Н: Да, један од паланчана ће рећи да је то била света мати и да је штета што јој Бог не
даде да неком буде рођена мајка. Овом реченицом je на неки начин окарактерисана
суштина госпа Нолиног карактера. Шта нам то говори о карактеру госпа Ноле и њеном
животу?

У: Да је целог живота радила за друге, и подизала туђу децу поклањајући им љубав и

пажњу.

Н: Тако је. Какав смисaо госпа Нолином животу даје брига о туђој деци?

У: Она није могла да има своју децу па ју је то чинило срећном.

Н: Од кога ми у ставри сазнајемо о животу некадашњег доброчинитеља?

У: Ми сазнајемо од поворке људи која се враћа са гробља.

5
Н: Да, група људи се враћа са гробља и кроз један необавезан разговор присећају се
изузетне личности, чији су дела обележила једно време.

Н: Како су окарактерисали њен физички портрет (хајде да прочитамо тај део).

У: Као сад да је гледам...

Н: Какав се утисак стиче о њеној појави на основу физичког портрета?

У: Стичемо утисак о једној снажној и крупој жени.

Н: Тако је. Да ли има нечега префињеног и суптилног од оне нежне, крхе и умилне женске
природе?

У: Не, она је више подсећала на мушкарца.

Н: Одлично. Све је било саображено и усклађено са њеном појавом.

Н: Шта можемо сазнати о њеном карактеру?

У1: Госпа Нола је била побожна, волела је цркву.

У2: Била је дарежљива, увек би уделила неки динар просјацима.

У3: Такође је била и праведна, повећала је и плату и удео у брашну Кости и Кати.

Н: Одлично. Све су то особине које красе овакву непоновљиву личност. Како бисмо могли
насловити ову епизоду?

У: Сахрана Госпа Ноле. О њеном карактеру и одевању.

Н: Одлично. Како се звао госпа Нолин отац?

У: Њен отац се звао Бошко Перчинов.

Н: Како је изгледао?

У: Био је висок, тамно смеђ, бадемастих очију...

Н: Како је изгледала њена полусестра Јулица?

У: Јулица је била витка, имала је златну косу...

Н: Шта је госпа Нола имала заједничко са својом полусестром Јулицом?

У: И једна и друга су имале ту спремност да трпе и подносе животне околности.

Н: Одлично.

6
Н: Каква је била госпа Нолина мајка?

У: Милица је била жена јужних крајева, знала је за рад и за страсну љубав према мужу.

Н: Тачно. Шта је за њих представљало Станојлино рођење?

У: У почетку су били мало скептични – женско и ружно дете, али су је временом заволели
и на неки начин надокнадили губитак сина.

Н: Шта ће и сама Станојла рећи на рачун свога физичког изгледа?

У: Да се лепом човеку морају кости видети као њеним родитељима, а она се родила у
некој дебелој кожи, испала трупац.

Н: Које је то особине још као девојчица показивала у домаћинству?

У: Станојла је радила као црв, била је вредна и у свему је заменила своју мајку.

Н: Зашто Станојла тако рано преузима једну такву обавезу као што је то брига о
домаћинству?

У: Мајка јој је умрла, а њен отац се поново оженио Талијанком.

Н: Каква је била та необична Талијанка?

У: Талијанка је била веома нежна, косе ватрене, причало се да јој је отац кријумчар, а
мајка вештица.

Н: Тако је. Да ли се њен отац променио после женидбе?

У: Јесте. Бошко је све више био под влашћу своје жене и удаљавао се од послова.

Н: Да, како бисмо могли насловити ову епизоду?

У: О госпа Нолиним родитељима и полусестри Јулици.

Н: Одлично.

Н: Како је дошло до неочекиване удаје госпа Ноле?

У: Госпа Нола је младожењу видела само једном када је дошао неким трговачким послом
у њеној вароши.

Н: Како је тако брзо донела битну животну одлуку?

У: Госпа Нола је тако брзо одлучила јер је то сматрала јединственом приликом и знала је
да је нико из њеног краја не би оженио.

7
Н: На који начин су је то доживљавали момци из њеног краја?

У: Они су је више доживљавали као друга, а не као девојку.

Н: Које су то биле њихове заједничке активности?

У: Госпа Нола је ишла заједно са њима у лов и ловила крупну дивљач.

Н: За кога се удала госпа Нола?

У: Удала се за гос-Тошу Лазаревића.

Н: Колико је био старији од ње?

У:Тоша Лазаревић је био старији од ње тридесет година.

Н: Због чега је била тако сигурна да је он гос-Тоша прави човек за њу?

У: Он је био богат човек са имањем, а она вредна и спремна да ради свакојаке послове.

Н: Коме је прво саопштила своју одлуку?

У: Своју одлуку је саопштила оцу .

Н: Шта можемо сазнати из тог разговра са оцем о њеној породичној ситуацији у кући?

У: Да је њен отац све више под влашћу жене, Јулица расте и биће једног дана лепа
девојчица, и да ће доћи дан када ће се она једноставно осетити сувишном.

Н: Како је госпа Нола објаснила оцу своју одлуку о удаји?

У: Да је вредна и јака и да хоће да се дочепа нечег великог у животу.

Н: Коју госпа Нолину карактерну црту можемо уочити у овом разговору?

У: Госпа Нола је била одлучна и храбра.

Н: Шта на основу тога можемо закљућити о њеном односу са оцем?

У: Њен отац се увек саветовао са њом.

Н: Какав је био Бошко Перчинов у односу на своју одлучну ћерку?

У: Бошко Перчинов је био неодлучан и много слабијег карактера.

Н: Како бисмо назвали ову епизоду у госпа Нолином животу?

У: Удаја за гос-Тошу.

8
Н: Одлично. Господин Јоксим ће једном приликом рећи да гсн-Тоша све види као нешто
округло или на четири ћошка. Шта нам то говори о Тошином виђењу живота?

У: Он је увек желео да буде члан неког одбора, утемељивач и добротвор.

Н: Какав положај је имао у војвођанској паланци?

У: У војвођанској паланци је уживао углед и поштовање.

Н: Чиме је задобио тај друштвени углед?

У: Он је увек новац давао за благородне циљеве, био је друштвен, донео је идеју о

запошљењу сиротих жена.

Н: Одлично. Које сличности има гос-Тоша са својом женом?

У: Обоје су били дарежљиви и добротвори.

Н: Одлично. У чему се огледају суштинске разлике ово двоје супружника?

У: Суштинске разлике се огледају у карактеру.

Н: Одлично. Које бисмо најзначајније карактерне Нолине особине могли издвојити?

У: Она је била праведна, религиозна, искрена, достојанствена, поседовала је изузетни

смисао за управљање кућним пословима.

Н: Шта нам ово говори о Нолиној личности?

У: То нам говори да је била снажна личност изузетног карактера и једна несвакидашња

жена, која је више подсећала на мушкарца.

Н: Одлично. Какав је карактер био гос-Тоша упоређујући са госпа Нолиним карактером?

У: Гос-Тоша је био попустљив, подводљив, слабијег карактера.

Н: Дакле, гос-Тоша је био њена сушта супротност. Чиме је то госпа Нола задобила гос-
Тошину љубав?

У: Госпа Нола је била скромна, паметна, обављала је скоро све кућне послове.

Н: Какав ће натпис једног дана стајати над улазом Тошине куће на салашу?

У: На том натпису ће писати Мој мир.

Н: Шта нам тај натпис говори о њиховом заједничком животу?

У: Тај натпис нам говори о томе да су живели једним мирним и спокојним животом.

9
Н: Како ће се при крају окренути њихове животне улоге?

У: Гос-Тоша ће се повући и све више ће времена проводити у свом срећном дому, док ће
гoспа Нола преузети администрацју и имање.

Н: Одлично. Како сада можемо назвати ове епизоде?

У1: Карактер и активности гсн-Тоше.

У2: Заједнички живот гсн-Тоше и госпа Ноле.

У3: Госпа Нола преузима администрацију.

Н: Одлично.

Генерализацијa

Н: Да ли су епизоде које прате госпа Нолин живот хронолошки повезане?

У: Не, оне су испретуране.

Н: Одлично. Ова приповетка је обликована тзв. испретураном композицијом, зато епизоде

немају природан и логичан след. Коју функцију имају ове епизоде у овако осмишљеној
уметничкој структури?

У: Имају функцију осветљавања госпа Нолиног карактера.

Н: Одлично. Све појединости ове пажљиво осмишљене уметничке структуре имају

задатак да нам приближе један необичан живот несвакидашње личности. Исидора
Секулић нас враћа у прошлости како бисмо сазнали о животу госпса Ноле. Којим
уметничким постуком се врши реконструкцијa животног пута?

У: Реконструкција се врши служећи се поступком реконструкције.

Н: Коју нам мисао Исидора Секулић намеће још на самом почетком приповетке сликом
гробља?

У: Исидора Секулић нам намеће мисао о пролазности живота.

Н: Која би била тема приповетке Госпа Ноле?

У: Пролазност живота и смрт која не поштеђује ни личности каква је била госпа Ноле.

Н: Одлично. Чему нас је научила прича о овако изузетној жени?

У1: Сваки човек је ковач своје среће.

10
У2: Срећа се налази у нама самима.

У3: Живот је пролазан и требало би га што квалитетније проживети.

Завршни део часа (5 минута)

Н: Шта мислите да ли је госпа Нола била срећна?

У1: Ја мислим да је у неким тренуцима била срећна.

У2: Ја мислим да је била срећна.

Н: У чему је то проналазила смисао у животу?

У: Смисао је проналазила у бризи о другима, у усвајању деце, као и у бављењу разним

пословима.

Н: Одлично. Шта мислите да је њој највише недостајало у животу?

У: Највише јој је недостајало то што није могла имати деце.

Н: Тако је. На коју вас познату личност подсећа овај лик?

У: Госпа Нола нас подсећа на Десанку Маскимовић.

Н: Које сличности је повезују са нашом дивном песникињом?

У: Ни Десанка Маскимовић није могла имати деце.

Н: Одлично. Да сте ви на месту наше јунакиње који бисте животнин пут изабрали?

У: Ја бих наставио да се бавим добротворним радом и помажем другима.

Н: Шта мислите о њеном избору да се уда за човека који је био од ње старији тридесет
година?

У: Она је у томе видела једини излаз из тренутних животних околности.

Н: Какав бисте ви избор учинили да сте пред једном тако важном одлуку у свом животу?

У: Ја се не бих удала за толико старијег човека.

У: Ја бих наставила са усвајањем деце и добротворним радом.

Н: Одлично.

11
 Литература:

1. Исидора Секулић, Кроника паланачког гробља, Stylos, Нови Сад, 2001.

2. Љиљана Николић, Босиљка Милић, Читанка са књижевнотеоријским појмовима :
за III разред средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014.

3. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за

уџбенике и наставна средства, Београд, 2009.

4. Павле Ивић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови
Сад, 2003.

12
13