УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ

Студијски предмет: Методика наставе српског језика и

књижевности 2

Школска година: 2017/2018.

ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНИ ЧАС

Методичар: Студент:

Проф. др Мирјана Чутовић Марија Јовановић

Ужице, 2018.година
I ОПШТИ ПОДАЦИ
Назив школе: Основна школа „Стари град “
Датум: 23.02.2018. год.
Време: Трећи час (09:35-10:20)
Разред: IV1
Ментор: Косана Јешић
II ОПЕРАТИВНИ ПОДАЦИ
Програмски садржај: Луис Керол: „Алиса и велико ружино дрво“
Тип часа: Обрада
Време за реализацију: 45 минута

III МЕТОДИЧКА ОДРЕЂЕЊА

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, драмски метод, текстовна
метода, метода писаних радова

Наставни облици: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Жива реч, текст из читанке, фотографија

Образовни стандарди: 1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су

носиоци радње) у књижевноуметничком тексту
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања,
изглед и поступке ликова; и односе међу ликовима у
књижевноуметничком тексту
1CJ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. Одређује
редослед догађаја у књижевноуметничком тексту)
1СЈ.3.5.1. тумачи особине, понашање и поступке ликова
позивајући се на текст
1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу
догађајима у тексту
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту,
аргументује их позивајући се на текст

Милатовић, Вук (2011): Методика наставе српског

Литература: језика и књижевности, Београд: Учитељски факултет;

Циљ и задаци часа:

Образовни:  Оспособљавање ученика за свестрану анализу и
доживљавање књижевно уметничког дела.

Васпитни:  Развијање љубави према читању

 Развијање осећаја за лепоту уметничког казивања

Функционални:
 Заузимање властитих ставова према поступцима
ликоава; откривање и тумачење порука у тексту

 Развијање способности за естетску анализу

 Развијање маште и креативности

IV ПЛАН РЕАЛИЗАЦИЈЕ ЧАСА

Уводни део часа:
(око 5 минута)

Реализацију часа започињем тако што се

представљам ученицима.

Након тога разговарам са њима:

Н: Затворите очи. Ослушните како дишете.

Ослушните како вам срце куца. Опустите
се. Идемо на једно лепо место.

Замислите како ходате плажом. Дан је

сунчан и топао. Око вас се шири мирис
борова. Ослушкујете звукове таласа. У
даљини се чују галебови.

Ходате по топлом, ситном песку. На крају

плаже примећујете стене. На њима су врата.
Отворите полако врата. Нисте уплашени.
Видите камене степенице. У тунелу није
мрачно. Зидови су плави. На крају тунела
видите стаклена врата. Улазите у собу. Сада
се налазите у стакленој соби на дну мора. У
углу је мала подморница и ронилачко
одело. Ако желите да кренете у авантуру
обуците одело и уђите у подморницу.
Сада се препустите машти.
Где вас она сада води?
Где се сада налазите?
Шта видите?
Да ли сте срели нешто необично?

Време је за повратак. Ходајте натраг

тунелом до степеница. Пењете се нагоре
према Сунцу. Поново сте на плажи.
Затворите чаробна врата, али сачувајте
кључ. На ово место се увек можете вратити.
Опет сте у учионици.
Бројим заједно са ученицима полако до пет.
Ученици отварају очи.
Водимо разговор о ономе што смо видели.

Н: Како је изгледало место где сте били?

Ученици описују своје место о ком су
маштали.

Н: Како сте се осећали?

Ученици говоре како су се осећали.

.
Н: Данас ћемо учити одломак у ком се
говори о девојчици Алиси која воли пуно да
машта. Одломак је из романа Алиса у
земљи чуда, који је написао Луис Керол.
Одломак се зове Алиса и велико ружино
дрво.

Пишем наслов на табли а ученици записују

у својим свескама

Луис Керол: „Алиса и велико ружино

дрво“

Главни део часа:

(око 30 минута)

Реализацију главног дела часа почињем

разговором са ученицима.

Н: Роман је написао Луис Керол. Да ли

знате ко је он?

Показујем слику (Прилог број 1)и говорим

ученицима кратку биографију писца
(Прилог број 2).

Говорим ученицима да пажљиво слушају

док изражајно читам одломак, уз напомену
да затворе своје читанке да би могли да
прате.

Након тога следи психолошка пауза како би

ученици средили своје утиске.

Водим кратак разговор са ученицима:

Н: Како сте се осећали док сам читала

одломак?

Ученици износе своја осећања.

Н: Шта вас је изненадило?

Ученици говоре шта их је изненадило.

Н: Ко ће да ми каже, шта је то оставило

највећи утисак на њега?

Н: Реците ми, због чега је баш тај део на вас

оставио утисак?

Ученици износе разлоге због којих је тај

део оставио на њих највећи утисак.
У: Овај одломак нам говори о девојчици
Говорим ученицима да прочитају одломак Алиси и великом ружином дрвету.
у себи и да подвуку речи које су им
непознате, а након тога ћемо заједно У: Велико ружино дрво је расло крај улаза у
врт.
разговарати.
Н: На њему су цветале беле руже.
Ученици читају одломак у себи и подвлаче
речи које су им непознате.

Заједно са ученицима анализирам одломак У: Чудесно је то што на дрвету цветају

руже.
и успут објашњавам непознате речи.

Н: О чему нам говори овај одломак из

романа?
Н: Добро. Реците ми, где је расло велико У: Баштовани су људи који уређују баште,
ружино дрво? паркове, вртове…

У: Баштовани су бојили беле руже у црвено.

Н: Добро. Шта је на њему цветало?

У: Баштовани боје беле руже у црвено.

Н: Тако је. Реците ми, шта је то што је
чудесно у овом делу?

Уколико ученици не знају одговор питам их

У: Зову се Петица, Седмица и Двојка.
да ли у стварном животу руже цветају на
дрвету.
У: Петица прска бојом Двојку.
Н: Реците ми, да ли знате шта су
баштовани?
У: Чуо је да је Краљица рекла да ће Двојки
да одрубе главу.
Н: Тако је, шта то овде баштовани раде?

Н: Добро. Како бисмо могли дати назив У: Да. / Не.

овом делу, тј. овој тематској целини?

На табли пишем назив прве тематске

целине.
У: Зато што је кувару донео луковицу од
Н: Реците ми, како се зову ти баштовани? лала уместо главице црног лука.

Н: Добро. Шта се даље дешава?

У: Луковица је кратко подземно стабло
Н: Добро. Дакле они разговарају. Шта каже обавијемо сочним листовима.
Петица, шта је то он чуо?

Н: Добро. Да ли ви знате шта значи реч

одрубити? У: Разговор између Петице, Седмице и
Двојке.
Уколико ученици не знају значење речи
одрубити, говорим им да одрубити значи
одсећи.

Н: Зашто Краљица хоће Двојки да одруби У: Да. Чудесно је то што Краљица хоће да
главу? одруби главу само због тога што је Двојка
грешком донела луковицу од лале уместо
од црног лука.
Н: Тако је. Да ли неко може да ми каже шта
је то луковица?

Н: Тако је. Како бисмо могли да дамо

наслов овој тематској целини?

У: Док су они разговарали, приметили су

На табли пишем назив друге тематске
Алису.
целине.

Н: Реците ми, да ли вам је у овом делу У: Они су јој се поклонили.

нешто чудесно?
У: Било јој је чудно то што баштовани боје
беле руже у црвену боју.

Н: Тако је. Шта ваши родитељи раде када У: Зато што су грешком посадили белу
ви погрешите нешто? ружу уместо црвене.

У: Не можемо.
Ученици износе своја искуства,

Н: Шта се даље дешава?

У: Ако Краљица сазна, одрубиће им главу.

Н: Како су се баштовани понашали када су

је видели?
Н: Тако је. Шта је то Алиси било чудно?
Н: Тако је. А зашто они то раде?
У: Можемо да закључимо да ако неко
направи неку малу грешку, Краљица ће да
му одруби главу.
У: Петица је чула да долази Краљица.
У: Баштовани су се бацили на земљу.

Н: Шта мислите, да ли стварно можемо да

обојимо беле руже и да оне буду црвене? У: Алиса је погледом тражила Краљицу.

Н: Тако је. Шта ће се десити ако Краљица

сазна за то? У: Можемо да закључимо да је Алиса
радознала.
Н: Шта можете да закључите на основу
овога?
У: Алиса разговара са баштованима.
Н: Добро. И шта се даље дешава?

Н: Тако је. И шта су тада баштовани У: Ликови су Алиса, Петица, Седмица,

урадили? Двојка и Краљица.

Н: Шта је Алиса радила у том тренутку? У: Било је чудесно то што цвеће расте на
дрвету, што Краљица одрубљује главе…

Н: Реците ми, шта можемо да закључимо о У: Да. / Не.

Алиси из овог одломка, каква је то она?
У: Па зато што у стварном животу Краљице
Н: Тако је. Како бисмо дали овој тематској не одрубљују главу свима, баштовани се не
целини назив? зову по бројевима…

У: Сусрет Алисе и баштована.

Н: Добро. Хајде да напишемо ко су ликови
који се помињу у овом одломку романа?

Н: Тако је. Хајде да ми неко каже шта је то

што је било чудесно у овом одломку?

Н: Тако је. Реците ми, да ли су само ликови

чудесни?
У: Машти никад нема краја.
Н: Зашто?

Н: Добро. Сви догађаји су необични..

Реците ми, шта је тема овог одломка?

Ученици износе своја мишљења и тему

записујемо на таблу.

Н: Шта можемо да закључимо?

Н: Да ли можемо да дођемо до неке поруке?

Ученици предлажу поруке и записујемо

поруку на таблу.

Завршни део часа:

(око 10 минута)

У завршном делу часа ученици добијају

задатак да у својим свескама напишу
наставак ове приче.

Након што ученици заврше, неколико

ученика чита свој наставак приче.

ЗАПИС НА ТАБЛИ
ЗАПИС У СВЕСЦИ

ПРИЛОЗИ
 Прилог број 1

Прилог број 2

Луис Керол био је један од најчитанијих енглеских писаца, а такође је био и

математичар, логичар, свештеник и фотограф. Његова најпознатија и најпопуларнија дела
су романи „Алиса у земљи чуда “ и њен наставак „Алиса с оне стране огледала“. Луис је
много волео децу, у њиховом друштву је налазио најбоље пријатеље и другове, њима се
исповедао и жалио откривајући им тајну својих опажања.