1.

Мој крај
Припреме за област
Мој крај

Кључне речи: крај, завичај, рељеф, површинске и подземне воде, оријентација, компас, план, географска карта,
размера

Циљеви учења
 Упознавање различитих крајева наше домовине.
 Стицање знања о значају и вредностима средине у којој живимо.
 Развијање радозналости према основним појавама, објектима и процесима у домовини.
 Развијање способности опажања основних својстава објеката, појава и процеса у крају и уочавање њихове
повезаности.
 Развијање спремности за активно упознавање окружења.
 Оспособљавање за самостално учење и проналажење информација.
 Оспособљавање ученика за сналажење у простору уз помоћ оријентира, географске карте, плана града и
компаса.
 Интегрисање искуствених и научних сазнања у научни систем појмова.
 Стицање елементарне научне писмености.
 Развијање социјалних вештина, знања и умења у непосредном окружењу.
 Развијање одговорног односа према себи, окружењу и културном наслеђу.

Исходи учења
 Ученици су стекли знање о појмовима: крај, завичај, рељеф, подземне и површинске воде.
 Ученици умеју да класификују облике рељефа и воде у крају.
 Ученици се сналазе у простору на основу природних оријентира, компаса, географске карте и плана.
 Ученици увиђају значај краја у коме живе.
 Ученици показују интересовање да сазнају више о овој теми.
 МОЈ КРАЈ
Могућност интердисциплинарног повезивања садржаја
са различитим предметима

Ликовна култура Српски језик и књижвност

Стрип. Игре речима.
Цртање и бојење линијама. Усмено излагање и разговор.
Илустровање асоцијације на Стрип.
појам завичај. Читање текста из уџбеника.
Симболичко представљање Писање састава.
појмова. Поезија о завичају.
Легенда о Светом Сави.
Загонетке.

Математика Физичко васпитањ

Надморске висине у метрима. Настава у природи, шетње и
Дужина пећине, дужина базена. спортске активности на настави
Венови дијаграми. у природи.
Размера. Игре у простору.

Енглески језик
Стране света. Веронаука
Легенда о Савиној пећини.
ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Природа и друштво, трећи разред

Редни број часа: 1.
Датум:
Разред и одељење:
Наставник:
Наставна тема: /
Наставна јединица: Иницијални тест
Тип часа: провера
Кључне речи:
Претходна наставна јединица: /
Наредна наставна јединица: Мој крај и завичај
Задаци часа
Образовни
• Провера знања из претходног разреда.
• Упознавање са новим предметом и уџбеником.
Функционални
• Оспособљавање ученика за сналажење у новом уџбенику.
Васпитни
• Развијање концентрације.
• Развијање интересовања за нови предмет.
Наставне методе: дијалошка метода, метода рада на тексту, писани радови.
Облици рада: фронтални, индивидуални.
Наставна средства и медијуми: уџбеник, наставни листић, PowerPoint презентација.
Стандарди: 1ПД.1.1.2; 1ПД.1.1.3; 1ПД.1.1.4; 1ПД.1.2.3; 1ПД.1.3.1; 1ПД.1.3.4; 1ПД.2.1.4; 1ПД.2.3.1; 1ПД.2.4.1.
Корелација са другим предметима: /
Предлог литературе и корисних садржаја:
• Свет око нас 2, радна свеска за други разред основне школе, Љиља Стокановић, Гордана Лукић, Нови Логос,
Београд, 2015
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 5 минута

Активност наставника Активност ученика

Емоционална припрема • Слушају пажљиво.
Добро дошли на час Природе и друштва. Ово је нови предмет, који • Наводе примере.
ћете изучавати ове године. Овај предмет изучаваћете уместо
Образлажу кратко.
прошлогодишњег предмета Свет око нас. Заправо, ови предмети су
веома слични. За почетак бих волеo/-ла да ми свако укратко каже
шта је то што памти, што му је остало у лепом сећању из Света
око нас.
Прозвати једног по једног ученика да одговори на захтев.
Најава наставне јединице • Слушају.
Најавити наставну јединицу. Записати наслов на табли. Истаћи циљ
часа. Објаснити ученицима да ће на овом часу урадити тест знања,
који наставник неће оцењивати. Објаснити ученицима да наставник
жели да види колико су ученици запамтили садржаје из претходног
разреда, што би требало наставнику да помогне у бољем планирању
даљег рада.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 33 минута

Активност наставника Активност ученика

Иницијални тест знања • Присећају се. Повезују.
Поделити ученицима наставни листић. ( Прилог 1) • Наводе примере.
Када ураде, тражити да наставнику предају листиће како би  Анализирају семантичка обележја.
наставник прегледао радове и стекао увид у то колико је знање  Решавају укрштене речи.
ученика на почетку трећег разреда, као и то са коликим степеном • Закључују.
тачности је урађен сваки појединачни задатак (област).
 Објашњавају.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 7 минута

Активност наставника Активност ученика

Упознавање уџбеника  Посматрају. Уочавају.
Рећи ученицима да отворе 4. страну свог новог уџбеника да  Пишу. Говоре о интересовањима.
заједнички погледамо садржај уџбеника и шта је то што ће учити ове
године из новог предмета. Позвати их да уоче области које ће
изучавати и да их запишу у свеске. Записати их и на табли. Питати
ученике која област им се чини најинтересантнија. Затим их упутити
да погледају кратак водич кроз уџбеник и да се упознају са значењем
знакова које ће сретати кроз уџбеник.
Могући изглед табле

Уводни час
Области које ћемо изучавати у трећем разреду:

Мој крај
Прошлост мог краја
Веза живе и неживе природе
Нежива природа
Материјали и њихова употреба
Кретање
Људска делатност

Самоевалуација:
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
ПРИЛОГ 1

Наставни листић Име и презиме ученика _______________________________________________

1. Обој кружић поред особине која је заједничка за сва жива бића.

2. Напиши називе по две животиње.

Биљоједи: __________________________________________,
__________________________________________.

Месоједи: __________________________________________,
__________________________________________.

Сваштоједи: _________________________________________,
_________________________________________.

3. Повежи стрелицама жива бића са начином дисања.

4. Реши укрштеницу и откриј скривену реч.

Скривена реч укрштенице је ____________________________________.

5. Попуни табелу. Знаком обележи које се животиње рађају, а које легу из јаја.

Животињe Рађају се Легу се из јаја

кит

змија

ласта

свиња

човек

мрав

6. У празна поља упиши називе и улогу приказаних делова биљке.

Помоћу којег дела биљка узима воду и хранљиве састојке?

___________________________________________________________________________________________
7. Повежи стрелицама биљке и животиње са местом где живе.
 бор
ливада  храст
 маслачак
шума  локвањ
 жаба
бара
 веверица

река  скакавац
 речни рак
8. Упиши у табелу како човек утиче на природу.

ДОБАР УТИЦАЈ ЧОВЕКА ЛОШ УТИЦАЈ ЧОВЕКА

9. Ако је тврдња тачна заокружи слово у колони тачно, а ако није у колони нетачно.

ТАЧНО НЕТАЧНО
Воде има само на земљи. А Ј
Без воде не би било живота на Земљи. Е П
Воде има само у земљи. Т З
Воде које се налазе у земљи називају се подземне воде. Е Г
Вода се у ваздуху налази у течном стању. М Р
Воде има у свим живим бићима. О К

Одабрана слова чине реч _____________________________________________________.

10. Заокружи слова испред тачних тврдњи.

a) Вода у природи нема стални облик.
б) Вода у природи заузима облик удубљења које испуњава.
в) Вода у равницама се не разлива и заузима мању површину.
г) Вода у природи се уопште не разлива.
д) Вода у природи има сталан облик.
11. Пажљиво погледај слику и одговори на питање.
Шта треба да урадиш да би пчела што дуже преживела у тегли?
________________________________________
Објасни свој одговор.
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________

12. Заокружи слово Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.

Облак је водена пара згуснута при земљи. Т Н
Магла је водена пара згуснута при земљи. Т Н
Киша је падавина у чврстом стању. Т Н
Облак је водена пара згуснута на висини. Т Н
Град је падавина у чврстом стању. Т Н

13. Спој стрелицама радове људи са називима годишњих доба у којима се обављају.

зима
 Орезивање и кречење стабала
 Чишћење снега
пролеће
 Прављење зимнице
лето  Жетва пшенице
 Брање кукуруза
јесен

14. Повежи насеља са одговарајућим описом.

брдско село
 Већа насеља са стамбеним зградама или кућама.
 Насеља са кућама саграђеним једна до друге.
равничарско село
 Насеља са кућама удаљеним једна од друге.
град

15. Упиши на линијама одговарајући број.

1. пренос вести и информација ____________ путнички саобраћај
2. превоз људи ____________ информациони саобраћај
3. превоз робе људи ____________теретни саобраћај
16. Напиши на који начин данас људи обављају дате активности из прошлости као што је започето.

АКТИВНОСТИ НЕКАД АКТИВНОСТИ ДАНАС

Путују пешке или на коњима. Путују аутомобилима, возовима, авионима...

Купају се у реци или кориту.

Кувају на огњишту.

Одлазе код неког да би му саопштили вести.

Обрађују земљу помоћу ручних алата.

Праве куће од камена, дрвета, блата и трске.

17. Упиши у табелу по три примера саобраћајних средстава тамо где припадају.

КОПНЕНИ САОБРАЋАЈ ВОДЕНИ САОБРАЋАЈ ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ

18. Спој линијама саобраћајне знаке са њиховим значењем као што је започето.

Oбавезно заустављање Аеродром Забрана саобраћаја за бицикле

Подземни и надземни Означени пешачки Деца на путу

пешачки пролаз прелаз
19. Ако је тврдња тачна, заокружи слово у колони ТАЧНО, а ако није у колони НЕТ АЧНО.

ТАЧНО НЕТАЧНО
Стакло се не може рециклирати. Њ П
Пластика се не рециклира. Ђ А
Стакло се може рециклирати. П Ж
Метал се може рециклирати. И Ч
Папир се не рециклира. Ћ Р

Одабрана слова чине реч ___________________________________________.

20. Линијама спој месец са његовим трајањем.

Јануар Јул
Фебруар 30 дана Август
Март Септембар
Април 31 дана Октобар
Мај Новембар
28 или 29 дана
Јун Децембар

21. У табелу упиши знак  код начина на који се може обрадити дат материјала.

Материјал савијање сечење гњечење резање лепљење бушење гужвање

дрво

папир

пластелин

камен

пластика

стакло

тканина

метал
Решење наставног листића

Наставни листић Име и презиме ученика _______________________________________________

1. Обој кружић поред особине која је заједничка за сва жива бића.

2. Напиши називе по две животиње.

Индивидуални одговори..

3. Повежи стрелицама жива бића са начином дисања.

4. Реши укрштеницу и откриј скривену реч.

Скривена реч укрштенице је ДИСАЊЕ.

5. Попуни табелу. Знаком обележи које се животиње рађају, а које легу из јаја.
Животињe Рађају се Легу се из јаја

кит 
змија 
ласта 
свиња 
човек 
мрав 

6. У празна поља упиши називе и улогу приказаних делова биљке.

Помоћу којег дела биљка узима воду и хранљиве састојке?

___________________________________________________________________________________________
7. Повежи стрелицама биљке и животиње са местом где живе.
 бор
ливада  храст
 маслачак
шума  локвањ
 жаба
бара
 веверица

река  скакавац
 речни рак
8. Упиши у табелу како човек утиче на природу.

ДОБАР УТИЦАЈ ЧОВЕКА ЛОШ УТИЦАЈ ЧОВЕКА

Разврставање отпада. Бацање отпада.
Пречишћавање вода из фабрика. Испуштање вода из фабрика у реке.
Чешће пешачење и вожња бицикла. Саобраћај.

9. Ако је тврдња тачна заокружи слово у колони тачно, а ако није у колони нетачно.

ТАЧНО НЕТАЧНО

Воде има само на земљи. А Ј

Без воде не би било живота на Земљи. Е П

Воде има само у земљи. Т З

Воде које се налазе у земљи називају се подземне воде. Е Г

Вода се у ваздуху налази у течном стању. М Р

Воде има у свим живим бићима. О К

Одабрана слова чине реч _____________________________________________________.

10. Заокружи слова испред тачних тврдњи.

a) Вода у природи нема стални облик.
б) Вода у природи заузима облик удубљења које испуњава.
в) Вода у равницама се не разлива и заузима мању површину.
г) Вода у природи се уопште не разлива.
д) Вода у природи има сталан облик.
11. Пажљиво погледај слику и одговори на питање.
Шта треба да урадиш да би пчела што дуже преживела у тегли?
Треба пробушити рупице на поклопцу.

Објасни свој одговор.

Кроз рупице ће проћи ваздух који је неопходан пчели за дисање.

12. Заокружи слово Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.

Облак је водена пара згуснута при земљи. Т Н
Магла је водена пара згуснута при земљи. Т Н
Киша је падавина у чврстом стању. Т Н
Облак је водена пара згуснута на висини. Т Н
Град је падавина у чврстом стању. Т Н

13. Спој стрелицама радове људи са називима годишњих доба у којима се обављају.

зима
 Орезивање и кречење стабала
 Чишћење снега
пролеће
 Прављење зимнице
лето  Жетва пшенице
 Брање кукуруза
јесен

14. Повежи насеља са одговарајућим описом.

брдско село
 Већа насеља са стамбеним зградама или кућама.
 Насеља са кућама саграђеним једна до друге.
равничарско село
 Насеља са кућама удаљеним једна од друге.
град

15. Упиши на линијама одговарајући број.

1. пренос вести и информација 2. путнички саобраћај
2. превоз људи 1. информациони саобраћај
3. превоз робе људи 3. теретни саобраћај
16. Напиши на који начин данас људи обављају дате активности из прошлости као што је започето.

АКТИВНОСТИ НЕКАД АКТИВНОСТИ ДАНАС

Путују пешке или на коњима. Путују аутомобилима, возовима, авионима...

Купају се у реци или кориту. Купају се у купатилу.

Кувају на огњишту. Кувају на шпорету.

Одлазе код неког да би му саопштили вести. Зову телефоном.

Обрађују земљу помоћу ручних алата. Обрађују земљу помоћу машина.

Праве куће од камена, дрвета, блата и трске. Праве куће од цигле и бетона.

17. Упиши у табелу по три примера саобраћајних средстава тамо где припадају.

КОПНЕНИ САОБРАЋАЈ ВОДЕНИ САОБРАЋАЈ ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ

ауто брод путнички авион

аутобус мамац хеликоптер

камион сплав теретни авион

18. Спој линијама саобраћајне знаке са њиховим значењем као што је започето.

Oбавезно заустављање Аеродром Забрана саобраћаја за бицикле

Подземни и надземни Означени пешачки Деца на путу

пешачки пролаз прелаз
19. Ако је тврдња тачна, заокружи слово у колони ТАЧНО, а ако није у колони НЕТ АЧНО.

ТАЧНО НЕТАЧНО
Стакло се не може рециклирати. Њ
П
Пластика се не рециклира. Ђ А
Стакло се може рециклирати. П Ж
Метал се може рециклирати. Ч
И
Папир се не рециклира. Ћ Р
Одабрана слова чине реч ___________________________________________.

20. Линијама спој месец са његовим трајањем.

Јануар Јул
Фебруар 30 дана Август
Март Септембар
Април 31 дана Октобар
Мај Новембар
28 или 29 дана
Јун Децембар

21. У табелу упиши знак  код начина на који се може обрадити дат материјала.
Материјал савијање сечење гњечење резање лепљење бушење гужвање

дрво   
папир     
пластелин   
камен 
пластика   
стакло   
тканина     
метал    
ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Природа и друштво, трећи разред

Редни број часа: 2.
Датум:
Разред и одељење:
Наставник:
Наставна тема: Мој крај
Наставна јединица: Мој крај и завичај
Тип часа: обрада
Кључне речи: крај, завичај
Претходна наставна јединица: Уводни час
Наредна наставна јединица: Рељеф мог краја
Задаци часа
Образовни
• Стицање знања о појмовима: крај и завичај.
• Упознавање различитих крајева наше домовине: (сремски крај, Поморавље, ваљевски крај, златиборски
крај).
• Стицање знања о главним (или основним) карактеристикама крајева (река, планина, град…).
• Проширивање знања о најзначајнијим карактеристикама завичаја.
Функционални
• Препознавање карактеристика одређених крајева наше домовине.
• Развијање способности описивања краја на основу значајних карактеристика.
• Развијање асоцијативног и функционалног начина мишљења о појмовима крај и завичај.
Васпитни
• Развијање љубави и радозналости према завичају и према својој домовини.
• Развијање љубави и радозналости према природи.
Наставне методе: метода разговора, демонстративна метода, метода рада на тексту, метода писаних радова,
метода усменог излагања, метода игре.
Облици рада: фронтални, индивидуални.
Наставна средства и медијуми: текстови и слике из уџбеника, текст из радне свеске, PowerPoint презентација.
Стандарди: 1ПД.1.2.1; 1ПД.2.6.1.
Корелација са другим предметима: српски језик, физичко васпитање, музичка култура.
Предлог литературе и корисних садржаја:
 Семинар за наставнике Менса НТЦ систем учења др Ранка Рајовића и Уроша Петровића
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 8 минута

Активност наставника Активност ученика

Игра – асоцијације по звучности
Питање: На шта помислите кад чујете реч завичај?
Навести ученике да обрате пажњу на звучање речи и сличност са  Дискутују.
нелогичном реченицом Завиј чај! Нацртати на табли кесицу чаја. Рећи  Цртају.
ученицима значење речи завичај, као и то да је чај такође асоцијација за
дом.
Емоционална припрема
Игре – више значења речи крај
Саопштити ученицима да ће се усмено играти речима. Реч крај има више
значења и њихов задатак је да открију што више значења ове речи.
1. крај = завршетак  Присећају се и траже што више
Тражити од ученика да наведу примере (крај пута, крај путовања, крај значења речи крај и наводе
приче, крај филма, крај живота...) асоцијације добијене речју завичај.
2. крај = покрај, поред  • Записују речи, цртају.
Тражити од ученика да наведу примере (крај реке, крај шуме, крај друга,
крај школе, крај пута...)
3. крај = предео
Позвати ученике да овај пример запишу у свесци.
Усмено излагање и разговор
 Присећају се, описују место које су
Питати ученике да ли су недавно путовали у неки занимљив крај, да ли
недавно посетили.
су тамо неког упознали, како се зове место у коме су били.
 Одговарају на питања, говоре о
Питати ученике да ли су некад путовали авионом, да ли знају какав је
свом искуству путовања авионом,
осећај кад авион полеће и да ли знају шта се може видети кроз прозор
уколико су га имали.
авиона кад се авион одигне од земље.
Филм – панорамни приказ краја
Пустити ученицима филм Пријепоље и обратити се: Сада ћемо
полетети заједно са јунацима филма, који оставља без даха. Нећемо
 Гледају филм, обраћају пажњу на
летети авионом, већ параглајдером.
водопад, брда, реку, град…
Вежите се, полећемо!
Касније изражавају утиске о
Филм се налази на следећој адреси:
филму.
https://www.youtube.com/watch?v=EajHr0uUveg*
Напоменути ученицима да је параглајдинг (једрење падобраном)
екстреман и опасан спорт.

Верзија 2 (уместо филма)  Износе своја мишљења

Питати ученике знају ли шта је панорама. Да ли сте некада посматрали  и искуства.
град одозго, са висине? Показати разгледницу панораме неког места.  Посматрају разгледницу
Најава наставне јединице
Саопштити ученицима да овим часом отварамо нову тему, односно једно  Пишу наслов са табле у
ново поглавље у нашем уџбенику, које носи назив Мој крај. Записати  свеске.
наслов на табли. Упутити ученике на 8. и 9.  Читају дефиниције појмова крај и
страну уџбеника и упознати их шта ће сазнати у оквиру ове теме и зашто завичај.
им је то важно у животу да знају.
*
Молимо поштоване колеге да пре приказивања видео/аудио записа провере доступност и садржај материјала.
ИК Нови Логос не гарантује да ће садржај увек бити доступан на адреси веб-странице коју препоручују.
ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 23 минута

Активност наставника Активност ученика

Разговор на основу стрипа  Пажљиво слушају питања,
Тражити од ученика да опишу место у ком живе. Затим позвати ученике повезују и одговарају.
да погледају стрип на 10. страни уџбеника и упознају дечака Марка и
девојчицу Ану. Питати: Где су се Ана и Марко упознали? Одакле је
Марко, а одакле Ана?
Карактеристике краја  Читају и сазнају по чему крај може
Упутити ученике на други пасус на 10. страни уџбеника. добити назив, то јест име.
Поставити питања:  Повезују и закључују да је
Шта мислите по чему је Поморавље добило име: према планини, реци Поморавље крај покрај реке
или граду? Где се родио Марко са слике и који је његов завичај? Мораве.
Зашто Инђија није Марков завичај?  • Размишљају, повезују и
Напоменути да име Срема долази од имена античког града Сирмијума одговарају на питања наставника.
(данашња Сремска Митровица).
Упознајемо различите крајеве наше домовине  Посматрају презентацију и слике.
Приказати ученицима фотографије различитих крајева наше домовине и  Питају и коментаришу, па и нешто
рећи им о сваком крају понешто. Упознати ученике са знаменитостима и додатно испричају, ако желе, о
карактеристикама одређеног краја. крајевима и знаменитостима о
Знате ли шта је Ана препоручила Марку да посети кад дође у Јагодину? којима се говори.
Аква-парк. У Јагодини имају велики аква-парк. У воденом парку има  Пажљиво слушају и посматрају
девет тобогана, чија је укупна дужина 600 m. Ана каже да је забава у слике.
овом воденом парку загарантована.
Да ли знате шта је Марко испричао Ани о ваљевском крају?
(Прилог 1)
Марко је причао и о свом завичају, о сремском крају.
(Прилог 2)
Да утврдимо  Прозвани ученици усмено
Након презентације свих слика и прича потребно је поновити шта су одговарају на питања.
ученици све на овом часу видели и запамтили. Задати ученицима да  Записују резиме у свескама.
усмено одговоре на питања са краја 11. стране уџбеника.
Приказати резиме путем презентације или исписивањем на табли.
Опис краја у коме живим  Пишу у свескама, повезују
Тражити да ученици кажу како се зове крај у коме живе, да опишу научено са
изглед краја, да одреде по чему је он добио име, да наведу знаменитости  својим искуством и запажањима.
краја. Тражити им да опис краја запишу у свескама у виду састава.  • Поједини ученици читају састав.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 9 минута

Активност наставника Активност ученика

Завичај у поезији  Слушају и уочавају описе завичаја.

Прочитати песму Добрица Ерић Моје село и рећи ученицима да обрате
пажњу на то како је песник описао део свог завичаја у песми. ( Прилог 3)
Систематизација  Решавају задатке, а потом
извештавају о урађеном.
Упутити ученике на израду задатака у радној свесци на страни бр. 10.

Музика различитих крајева  Слушају музику.

Пустити ученицима Сремско коло и коло Влајна. Објаснити из ког краја
су поменута кола.
https://www.youtube.com/watch?v=TaTtDWHjKIo†
https://www.youtube.com/watch?v=pvAfvrU7li4

Домаћи задатак  Памте, бележе.

Поделити ученике у групе и упутити их на групни рад код куће, према
упутству са краја 10. стране радне свеске. Обавестити их да ће своје
радове представити на 6. часу.

Могући изглед табле

Мој крај и завичај

Упознали смо: Јагодину, која се налази у Поморављу,

ваљевски и сремски крај.
Јагодина има велики аква-парк.
У ваљевском крају су: Рударски басен Колубара, Петничка
пећина и Дивчибаре.
У сремском крају су њиве и виногради, планина Фрушка
гора и Засавица, где гаје магарце.
Опис краја у коме живим

Самоевалуација:
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________

†
Молимо поштоване колеге да пре приказивања видео/аудио записа провере доступност и садржај материјала.
ИК Нови Логос не гарантује да ће садржај увек бити доступан на адреси веб-странице коју препоручују.
 Решења задатака из радне свеске
1. г) у ком смо рођени.
2. Златиборски крај је добио име по планини Златибору; тимочки крај – по реци Тимок; ужички крај – по
граду Ужицу.
3. Индивидуални одговор.

ПРИЛОГ 1 ПРИЛОГ 3
Ваљевски крај
МОЈ Е СЕЛО
Ваљево се налази у западној Србији на око 100 километара од Београда. Кроз То ти је моје село,
ваљевски крај протиче река Колубара. ко још такав врт има?
У ваљевском крају налази се Рударски басен Колубара, који произведе То није село, већ бело
половину електричне енергије која се произведе у Србији. стадо са воћњацима!
У ваљевском крају налази се Петничка пећина. Петничка пећина дугачка је Сред села: дом и школа.
500 m и веома је занимљива за истраживања. Има своје реке које пониру у Над кровом ружа плови.
земљу, али има и један велики извор – место где вода извире из земље. На Нови пут, шарена кола.
једном локалитету, у пећини, откривене су кости пећинског медведа, У дољи — јабланови.
срндаћа, хијене, а пронађени су и делови војничке опреме из доба Римљана.
Дивчибаре се налазе на планини Маљен, близу града Ваљева. Дивчибаре Кроз село река хрли
представљају најближе планинско туристичко место главном граду и и носи сличице кућа.
Војводини. То место је идеално за шетње на чистом ваздуху, планинарење, Мостић јој дрвени грли
спортске кампове и наставу у природи. обале пуне прућа.

ПРИЛОГ 2 Кад јутро румена лица

Сремски крај очи прозора отвори —
у селу уместо фрулица
Сремски крај је богат њивама на којима се гаје житарице, а богат је и забрује транзистори.
виноградима. Поред равница, у Срему се налази и планина Фрушка гора.
Засавица је једно од ретких мочварних подручја у Србији, а налази се у У сумрак моје село
сремском крају. У Засавици постоји фарма магараца. запали златне свице.
У баснама су магарци често помињани као веома тврдоглаве животиње. Село је стадо бело
Сигурно не знаш да је магареће млеко веома слично људском и да је веома а деца — љубичице!
здраво!
Добрица Ерић
ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Природа и друштво, трећи разред

Редни број часа: 3.
Датум:
Разред и одељење:
Наставник:
Наставна тема: Мој крај
Наставна јединица: Рељеф мог краја
Тип часа: обрада
Кључне речи: рељеф, равничарски, брдовити или планински крај
Претходна наставна јединица: Мој крај и завичај
Наредна наставна јединица: Воде у мом крају, 1. део
Задаци часа
Образовни
• Стицање знања о научним појмовима: рељеф, окружење, низија, котлина, подножје, стрмине, висораван.
• Развијање научног начина мишљења, кроз одређивање облика и карактеристика краја у коме ученици
живе. Стицање знања о облицима рељефа у окружењу и његовој класификацији (низије, узвишења,
удубљења).
Функционални
• Развијање основних елемената научног, функционалног начина мишљења.
• Развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање
њихове повезаности.
Васпитни
• Развијање љубави према окружењу и природним облицима.
Наставне методе: истраживачка метода, метода игре, метода разговора, демонстративна метода, метода рада на
тексту, метода графичких радова.
Облици рада: фронтални, индивидуални.
Наставна средства и медијуми: листићи, уџбеник, радна свеска, картончићи са словима, PowerPoint
презентација.
Стандарди: 1ПД.2.1.1; 1ПД.2.6.1; 1ПД.2.6.2.
Корелација са другим предметима: ликовна култура, српски језик, математика, физичко васпитање.
Предлог литературе и корисних садржаја:
 Семинар за наставнике Mенса НТЦ систем учења др Ранка Рајовића и Уроша Петровића
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 6 минута

Активност наставника Активност ученика

Емоционална припрема – игра  Помоћу чула додира откривају и
Објаснити начин игре. ( Прилог 1) Напоменути на крају игре да се у погађајуслово, на основу његовог
уметности ствари могу извајати на некој позадини издизањем и рељефа.
спуштањем материјала. То се зове рељеф.

Најава наставне јединице  Преписују наслов са табле у свеске.

Најавити наставну јединицу. Написати наслов на табли.
Истаћи кључне речи и циљ часа.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 32 минута

Активност наставника Активност ученика

Појам рељеф  Читају први пасус. Размишљају о

дефиницији појма рељеф, асоцирају
Упутити ученике на први пасус на 12. страни уџбеника. Тражити од
се и траже реч сличног значења.
ученика да размисле постоји ли нека реч која има значење слично
речју рељеф. (Одговор: терен)

Графички приказ дефиниције појма рељеф  Апстрахују и графички представљају

појмове.
Поделити наставни листић ( Прилог 2) или нацртати табелу на табли
и тражити од ученика да задати облик рељефа представе линијом.

Занимљивост  Слушају и изражавају утисак и своју

асоцијацију коју је подстакла прича.
Испричати или прочитати занимљивост о Јусеину Болту, најбржем
човеку на свету. ( Прилог 3)

Опис мог краја – разговор  Описују различите крајеве на основу

слика.
Упутити ученике на 12. страну уџбеника и позвати их да усмено
опишу равничарски, брдовит и планински крај посматрајући слике.  Упоређују, повезују ново знање са
Подстицати ученике да на основу нових појмова опишу свој крај: својим искуством. Одређују какав је
крај у коме живе.
Какав је облик земљишта у твом крају? Има ли нека занимљива
низбрдица у вашем крају? На каквом терену највише волите да се  Присећају се, повезују са својим
играте? искуством, одговарају на питања и
описују крај.

 Читају пасус и посматрају слику.

Надморска висина – објашњење појма
Прате објашњење слике.
Упутити ученике на 13. страну уџбеника, где је илустрован и  Процењују и одређују које узвишење
представљен појам надморске висине. има већу висину.
(надморска = изнад мора)  Упоређују и проналазе заједничке
Поставити питања: карактеристике.
 Запажају врх, стране и подножје.
  Ученици дате појмове (стрма и блага
Које узвишење има већу надморску висину: оно које је ближе мору или
падина) повезују са искуством
оно које је на слици удаљеније од мора? Можете ли да одредите шта
(кретање) и објашњавају.
је заједничко за оба узвишења?
Упутити ученике на опажање слике на којој су представљене
заједничке карактеристике свих узвишења.
Питање: Да ли је лакше кретати се по стрмој или благој падини?
Тражити од ученика да објасне.
Графички приказ облика рељефа – наставни листић  Ученици се из уџбеника упознају са
појмовима: низија, брдо, котлина,
Упутити ученике на израду графика на основу описа појмова из
висораван, планина.
уџбеника: низија, брдо, котлина, висораван, планина (страна 12.).
Из текста ученици ваде податке и
Рад на графику може се организовати индивидуализовано. представљају их на графику тачкама
(Прилог 4) и линијама.

Игра Погоди о ком се облику рељефа ради  Један ученик замисли и каже број.
Објаснити правила игре:  • Остали погађају облик рељефа у
складу са задатим бројем. Упоређују
Један ученик замисли неки број од 0 до 1.000 (опционо 2.500) метара
и процењују дате величине и
и саопшти га гласно. Други ученик, кога први одабере, одређује о ком
сврставају их у одређене категорије.
облику рељефа је реч.
Наставник поставља смернице и потпитања:
Да ли котлина може бити на висини од 600 m? На којој све висини
може бити висораван? Шта мислите, колико су високе планине?
Да ли сте чули на којој висини се налази неки планински врх?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 7 минута

Активност наставника Активност ученика

Систематизација  Раде задатке (дефинишу, упоређују,

закључују, класификују), а касније
Упутити ученике да самостално ураде задатке из радне свеске на
извештавају о урађеном.
странама 11 и 12. Проверити фронтално урађено.

Домаћи задатак  Бележе.

Саопштити ученицима да за домаћи имају да ураде истраживачки
задатак са краја 12. стране уџбеника. Откриј којим се занимањима
људи највише баве у твом крају. Покушај да објасниш како рељеф и
изглед неког краја утичу на живот људи.
Могући изглед табле

Рељеф мог краја

рељеф = терен

РЕЉЕФРАВНИНЕУЗВИШЕЊАУДУБЉЕЊА

Самоевалуација:
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________

Решења задатака из радне свеске

1. Изглед површине земље неког краја, који чине све равнине, узвишења и удубљења назива се рељеф.
2. На првој слици је котлина.
На другој слици је низија.
На трећој слици је планина.
3. Према облицима рељефа који у крајевима преовлађују, они могу бити равничарски, брдски и планински.
4. врх – страна – подножје.
5. Уписати редом: 2, 1, 3.
6.

Насеље < или > Насеље

Сирогојно > Орашац
Палић < Сирогојно
Орашац > Палић
ПРИЛОГ 1

Игра Одреди слово на основу рељефа

На картону је залепљено слово од зрна пасуља, кафе или од канапа. Слово може бити направљено и од жице.
Ученик жмури и помоћу чула додира, а на основу рељефа слова треба да открије о ком се штампаном или
писаном слову ради.

ПРИЛОГ 2

РЕЉЕФ

РАВНИНЕ УЗВИШЕЊА УДУБЉЕЊА

ПРИЛОГ 3

Занимљивост
Јусеин Болт, најбржи човеку на свету, у детињству је живео на узвишењу. Са братом и другарима играо је фудбал,
а како је живео на узбрдици, лопта је често бежала низбрдо. Он је био најмлађи, па је најчешће трчао за лоптом,
како би га старији радо примали у игру. Трчао је често тако низбрдо и толико је ојачао мишиће на листовима ногу
да је до своје дванаесте године постао најбржи тркач школе на тркама од 100 метара.
ПРИЛОГ 4

Графички приказ података

Основни ниво

Наставни листић Име и презиме ученика________________________________________________

Обој график испод изломљене линије према облицима рељефа.

Средњи ниво

Наставни листић Име и презиме ученика________________________________________________

На графику представи тачкама у боји надморску висину мора, низије брда, висоравни, планине, котлине и
још једне планине. Након тога, спој тачке линијама и добићеш графички приказ различитих облика
земљишта.
Напредни ниво

Наставни листић Име и презиме ученика________________________________________________

На графику представи тачкама у боји надморску висину мора, низије, брда, висоравни, планине, котлине и још
једне планине. Након тога спој тачке линијама и добићеш графички приказ различитих облика земљишта.
ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Природа и друштво, трећи разред

Редни број часа: 4.
Датум:
Разред и одељење:
Наставник:
Наставна тема: Мој крај
Наставна јединица: Воде у мом крају, 1. део
Тип часа: обрада.
Кључне речи: површинске воде, текуће воде
Претходна наставна јединица: Рељеф мог краја
Наредна наставна јединица: Воде у мом крају, 2. део
Задаци часа
Образовни
• Стицање знања о појмовима: извор, ушће, речни ток, притока, обала, поток.
• Стицање знања о класификацији вода.
• Стицање знања о врстама река, њиховим карактеристикама и речном току.
Функционални
• Оспособљавање ученика да одреде леву и десну обалу реке.
• Уочавање сличности и разлика између различитих врста река.
• Развијање способности активног учења.
• Развијање научног начина мишљења.
Васпитни
• Развијање љубави према природи и водама.
Наставне методе: метода разговора, метода игре, метода усменог излагања, метода писаних радова, метода
графичких радова, метода рада на тексту, демонстративна метода.
Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у пару.
Наставна средства и медијуми: PowerPoint презентација, уџбеник и радна свеска.
Стандарди: 1ПД.2.6.1; 1ПД.2.6.2; 1ПД.2.6.3.
Корелација са другим предметима: ликовна култура, математика, српски језик.
Предлог литературе и корисних садржаја:
 Семинар за наставнике Mенса НТЦ систем учења др Ранка Рајовића и Уроша Петровића
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 7 минута

Активност наставника Активност ученика

Емоционална припрема  Неколико ученика излаже домаћи
Провера домаћег задатка задатак.
Питати ученике да кратко изложе домаћи задатак.  Асоцирају се, повезују, закључују.
Асоцијација
Час започети фронталним решавањем асоцијације чији је коначан
одговор вода. ( Прилог 1)
Објаснити начин игре:
Један ученик бира поље, а сви ученици имају право да кажу своју
асоцијацију на основу отвореног појма. Уколико неко погоди коначно
решење колоне, наставник открива сва поља из те колоне и открива
коначно решење колоне. Исти је поступак за све колоне. Сви ученици
имају право да погађају коначно решење. Када сви кажу свој предлог,
уколико је неко погодио, наставник открива коначно решење.
Најава наставне јединице  Ученици пишу наслов у свескама.
Укратко истаћи циља часа и најавити наставну јединицу Воде у мом
крају:
Данас ћемо учити о томе какве све воде постоје у крају и нешто
више ћемо сазнати о текућим водама.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 32 минута

Активност наставника Активност ученика

 Читају први пасус.
Прича у сликама
 Представљају сликом текст који су
Објаснити ученицима да ће радити на необичан начин: читаће текст
прочитали.
из уџбеника и преводити га у слике цртајући бојицама.
 Ученици деле своје асоцијације и дају
Након тога ће на основу слика које су нацртали поновити лекцију.
предлоге.
Показати или нацртати на табли један од могућих начина сликовитог
 Дискутују. Цртају.
приказа вода ( Прилог 2). Добро је да представе текст онако како га
 Предлажу. Дискутују.
виде.
 Цртају своје решење.
Упутити ученике на 14. страну уџбеника.
 Читају. Промишљају.
Питање: Како можемо сликовито представити да се неке воде
 Дају предлоге, цртају.
налазе испод површине, а да се неке налазе на површини (земље)?
 Коментаришу.
Упутити ученике да прочитају дефиницију површинских вода и
 Дају предлоге. Цртају.
подстаћи их да дефиницију представе сликом.
Којом сликом бисмо могли представити текуће воде? На шта вас
подсећа реч текућа? На шта вас подсећа реч стајаћа? Која слика би
могла заменити реч стајаћа?
 Читају. Одговарају на питања и
Добро је чути више решења, али свако од ученика треба да изабере
дискутују.
приказ који највише одговара његовој менталној слици. Показати
• Дају предлоге. Цртају.
илустрацију текућих вода или нацртати на табли могуће сликовно
• Коментаришу.
решење.
• Посматрају. Цртају.
Објаснити да зелена линија представља земљу, а да су текуће и
• Читају, а затим одређују обале реке.
стајаће воде на површини (површинске воде). Упутити ученике на
пасус у коме се говори о текућим водама.
Како бисмо сада представили то да су река и поток текуће воде и
разлику између њих помоћу слике?
Показати једно од могућих сликовних решења.
Шта помислите кад чујете реч корито? Нацртај те!
Упутити ученике на дефиницију тока реке, дефиницију извора и
ушћа, као и на слику на 14. страни уџбеника. Питати их колико виде
на слици притока и ушћа.
Питати ученике: Како бисте сликом или симболом представили
извор, како ушће, а како ток реке? Нацртајте ваше решење.
Показати слику или нацртати на табли ученицима могуће сликовно
решење.
Приказати затим ученицима илустрацију скелета рибе и навести их да
закључе сличност с претходном илустрацијом: Да ли бисте могли да
представите речни ток овом сликом? Шта би био реп рибе? Шта би
била ова централна кост, а шта ове коске са стране? Шта би
представљала глава рибе? Које боје бисте користили?
Упутити ученике на последњу слику на 14. страни. Прочитати
последњи пасус о одређивању обала реке. Питати ученике да одреде
обале реке посматрајући поједностављени приказ речног тока.
Читају и договарају се у пару.
Венови дијаграми у пару
• Попуњавају Венове дијаграме.
Објаснити ученицима да ће радити у пару тако што ће један ученик
• Извештавају и допуњавају.
прочитати текст који говори о равничарским рекама, а други ученик
текст о планинским рекама. Заједно се допуњују и попуњавају Венове
дијаграме у својим свескама. Објаснити начин рада путем Венових
дијаграма.

 Цртају
Поделити ученицима листић или им рећи да нацртају Венове
дијаграме. (Прилог 3)
Рећи ученицима да сада могу допунити своје слике новим појмовима.
Планинску реку могу представити изломљеном линијом, а
равничарску правом линијом, а могу и на неки свој начин. (Прилог 4)
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 6 минута

Активност наставника Активност ученика

Рафтинг  Читају текст.

Упоређују, повезују, претпостављају,
Прочитати текст о рафтингу на 15. страни. Питање: Шта мислите
саопштавају.
која врста реке је добра за рафтинг: равничарска или планинска?

Систематизација  Ученици причају причу на основу

својих цртежа из свеске.
Рећи ученицима да затворе уџбенике и да на основу цртежа из свеске
поновимо све што су на овом часу научили.

Могући изглед табле

Воде у мом крају, 1. део

ПРИЛОГ 2

Самоевалуација:
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
ПРИЛОГ 1

Асоцијација

звезда спорт празна капи

шкољка базен са стопицом кишобран
обала пливање стаклена кабаница
со екипа сок глиста
МОРЕ ВАТЕРПОЛО ЧАША КИША
ВОДА

ПРИЛОГ 2

ПОВРШИНСКЕ И ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ

ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ : ТЕКУЋЕ И СТАЈАЋЕ

Напомена: Стајаћим водама ћемо се бавити на следећем часу, тако да се сада више треба фокусирати на текуће воде.

ТЕКУЋЕ ВОДЕ
КОРИТО

ИЗВОР

ТOК РЕКЕ
ПРИЛОГ 3

РАВНИЧАРСКЕ РЕКЕ ПЛАНИНСКЕ РЕКЕ

ПРИЛОГ 4

ТЕКУЋЕ ВОДЕ – РЕКЕ (ПЛАНИНСКЕ И РАВНИЧАРСКЕ), ПОТОЦИ

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Природа и друштво, трећи разред

Редни број часа: 5.
Датум:
Разред и одељење:
Наставник:
Наставна тема: Мој крај
Наставна јединица: Воде у мом крају, 2. део
Тип часа: обрада.
Кључне речи: подземне воде, стајаће воде
Претходна наставна јединица: Воде у мом крају, 1. део
Наредна наставна јединица: Мој крај
Задаци часа
Образовни
• Стицање знања о врстама стајаћих вода и њиховим карактеристикама.
• Стицање знања о појмовима: језеро, бара, мочвара, бања.
• Упознавање са карактеристикама Палићког језера, Перућца, Царске баре, бање Ковиљаче и Врњачке бање.
Функционални
• Уочавање сличности и разлика између различитих врста стајаћих вода.
• Развијање визуелно-ликовног стила учења.
• Развијање радозналости и интересовања за воде у крају.
Васпитни
• Развијање љубави према природи и водама.
Наставне методе: метода разговора, метода игре, метода усменог излагања, метода писаних
радова, метода рада на тексту, демонстративна метода.
Облици рада: фронтални, индивидуални.
Наставна средства и медијуми: уџбеник и радна свеска, PowerPoint презентација.
Стандарди: 1ПД.2.6.1; 1ПД.2.6.2; 1ПД.2.6.3.
Корелација са другим предметима: ликовна култура, математика, српски језик, веронаука.
Предлог литературе и корисних садржаја:
• Семинар за наставнике Менса НТЦ систем учења др Ранка Рајовића и Уроша Петровића
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 5 минута

Активност наставника Активност ученика

Емоционална припрема – игра симбола  Асоцирају се, повезују и погађају шта
Приказати симболе (слике) са претходног часа. сваки симбол представља.
Замолити неког ученика да, на основу симбола и слика из свеске,  Ученик излаже садржај са претходног
обновимо садржај претходне лекције на коју се сада надовезујемо. часа.

Најава наставне јединице  Пишу наслов у свескама.

Најавити наставну јединицу Воде у мом крају. Укратко истаћи да је
циљ часа упознавање стајаћих и подземних вода нашег краја.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 32 минута

Активност наставника Активност ученика

Стајаће воде – класификација и карактеристике  Записују поднаслов у свескама
Упутити ученике да прочитају у уџбенику текст на страни 15 у коме Стајаће воде.
су дефинисане стајаће воде. Упутити их и да погледају фотографије • Читају текст, посматрају слике и
језера и баре. симболички приказ вода.
Приказати или нацртати симболички приказ стајаћих вода ( Прилог 1)  Пишу и цртају у свескама.
и позвати ученике да напишу поднаслов Стајаће воде и представе
стајаће воде на тај начин у својим свескама. (На пример, рода која
стоји у води, а на њеном трупу пише стоп.)
Продискутовати о симболима.
Прича о Палићком језеру  Слушају, претпостављају,
Испричати ученицима легенду која каже да је Палићко језеро настало предлажу,одговарају.
од суза пастира Павла, који је ту чувао стадо оваца.  Пишу. Цртају.
Питање: Шта мислите, зашто је Павле толико плакао?
Саопштити ученицима да је ово језеро настало давно и да највећим
делом потиче из околних падавина. Рећи и то да је Палићко језеро
веома погодно за шетње, пецање и посматрање птица.
Напоменути ученицима да запишу назив језера или да осмисле
сликовит приказ назива језера и да доцртају симбол који указује да је
језеро природно (на пример, дрво).
Прича о језеру Перућац  Слушају. Одговарају.
Саопштити ученицима да се језеро Перућац налази у златиборском • Пишу. Памте. Асоцирају се. Цртају.
округу и да је настало преграђивањем тока реке Дрине. Рећи и да је
језеро погодно за риболов и купање, као и то да у њему живе шаран и
сом.
Напоменути ученицима да запишу назив језера или да осмисле • Слушају. Пишу. Памте. Цртају.
сликовит приказ назива језера и да доцртају симбол који указује да је  Асоцирају се.
језеро вештачко (на пример, веш са тачком). Осмишљавају симбол.
Прича о Царској бари
Рећи да су све баре настале природним путем и да је Царска бара
позната по ретким птицама које у њој живе (орао белорепан, мишар,
кобац…). Напоменути ученицима да запишу назив баре или нацртају
назив, као и да доцртају симбол да је бара настала природним путем.
Мочвара  Слушају. Одговарају на питање.
Рећи ученицима да су мочваре у Србији ретке.
Шта смо запамтили о Засавици са једног од претходних часова?

Подземне воде
 Читају, пишу, асоцирају
Приказати симбол за подземне воде и позвати ученике да напишу
 се, цртају.
поднаслов Подземне воде и нацртају симбол за подземне воде.
Упутити ученике да прочитају текст о подземним водама, који се
налази на 16. страни уџбеника.
Прича о бањи Ковиљачи
Бања Ковиљача се налази на надморској висини од 128 метара.
Питање: Шта закључујеш? Какав је рељеф у бањи Ковиљачи?  Слушају, замишљају,
Испричати ученицима да је лековитост бање сасвим случајно  размишљају,
откривена. Турци су често долазили у овај крај на излет. Једном су ту  одговарају. Пишу и
оставили изнемоглог коња, а нашли су га излеченог, кад су се враћали  цртају.
натраг.
Тражити од ученика да запишу назив бање или да нацртају неку
сличицу на основу које би се лако сетили назива бање и приче о њој.
Прича о Врњачкој бањи
Рећи да Врњачка бања има дугу традицију лечилишта и да има седам
извора минералне воде. Напоменути и да је флаширана вода врњци из  Слушају и саопштавају
ове бање. Испричати и занимљивост из Врњачке бање о Мосту  утиске. Пишу назив у
љубави:  свесци и цртају.
Заљубљени исписују на катанцима своје име и име своје љубави, а
катанце везују за ограду моста. Везујући катанце за ограду, они
верују да ће сачувати своју љубав. Инспирисана причом о Мосту
љубави, Десанка Максимовић је написала песму Молитва за љубав.
Позвати ученике да напишу назив бање у свеску, као и да нацртају
нешто по чему ће памтити ову бању.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 8 минута

Активност наставника Активност ученика

 Износе утиске и аргументују ставове.
Систематизација
 Присећају се и учвршћују градиво.
Позвати ученике да кажу шта им је било најинтересантније на часу.
 Поједини ученици одговарају на
Питати да ли неко жели да понови лекцију на основу записа у свесци.
питања.
Упутити ученике на питања на крају 16. стране у уџбенику и позвати
их да усмено одговоре на њих.

 Слушају. Замишљају (стварају

Занимљивост
менталне слике). Цртају на основу
Испричати ученицима причу о Савиној пећини. (Прилог 2)
приче.
 Бележе.
Домаћи задатак
Упутити ученике на истраживачки задатак на 16. страни уџбеника,
који упућује на проналажење приче или легенде о водама краја.
Могући изглед табле

Воде у мом крају

ПРИЛОГ 1

Самоевалуација:
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
ПРИЛОГ 1

СТАЈАЋЕ ВОДЕ

ПРИРОДНА И ВЕШТАЧКА ЈЕЗЕРА

БАРЕ И МОЧВАРЕ
ПРИЛОГ 2

Прича о Савиној пећини

У Пријепољу, недалеко од манастира Милешеве, изнад средњевековног града Милешевца налази се Савина
пећина. Легенда каже да је Свети Сава ту пећину уредио по угледу на светогорске и да је ту тиховао. У Савиној
пећини налази се један извор. Међутим, извор није видљив на први поглед. Потребно је завући руку у једну рупу
у стени и додирнути воду.
Легенда каже да се вода измиче човеку који није добар. Верује се да је ова вода лековита и да помаже
слабовидим. Пут до Савине пећине је веома неприступачан и до ње се може доћи једино козјом стазом,
придржавајући се за ланце причвршћене за стену, уз коју се пење.
ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Природа и друштво, трећи разред

Редни број часа: 6.
Датум:
Разред и одељење:
Наставник:
Наставна тема: Мој крај
Наставна јединица: Мој крај
Тип часа: утврђивање
Кључне речи: крај, рељеф, површинске и подземне воде
Претходна наставна јединица: Воде у мом крају, 2. део
Наредна наставна јединица: Оријентација у простору
Задаци часа
Образовни
• Проширивање и утврђивање знања о свом крају, рељефу и водама.
• Утврђивање знања о класификацији вода и карактеристикама вода.
• Утврђивање знања о разлозима загађења вода, као и о начинима искористивости подземних вода.
• Проширивање и утврђивање знања о карактеристикама различитих крајева домовине.
Функционални
• Развијање истраживачких вештина ученика – вештине организовања и представљања података.
• Примењивање знања о свом крају, рељефу и водама у свакодневном животу.
Васпитни
• Неговање љубави према природи.
• Развијање одговорности према себи и окружењу.
• Подстицање и развијање унутрашњег осећаја контроле и спонтаности.
Наставне методе: демонстративна метода, метода усменог излагања, метода разговора, метода рада на тексту,
метода писаних радова.
Облици рада: фронтални рад, групни облик рада.
Наставна средства и медијуми: радна свеска, плакати, разгледнице, PowerPoint презентација.
Стандарди: 1ПД.2.1.1; 1ПД.2.6.1; 1ПД.2.6.2; 1ПД.2.6.3.
Корелација са другим предметима: српски језик, физичко васпитање.
Предлог литературе и корисних садржаја:
• Управљање собом – пако метод, др Павле Ковачевић, Панакон, 2010.
МОГУЋИ ТОК ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 3 минута

Активност наставника Активност ученика

Емоционална припрема  Пажљиво слушају питање,
Узбрдица или низбрдица – објашњење посматрају, закључују и аргументују
Показати ученицима слику (Прилог 1), нацртати слику на табли или свој одговор.
објаснити ситуацију и питати ученике: Да ли се људи на слици (на
цртежу или у причи) налазе на узбрдици или низбрдици?
Објасните!

Најава наставне јединице  Записују наслов у свескама.

Најавити наставну јединицу Мој крај. Објаснити ученицима да ћемо
утврђивати све што смо учили о крају, његовом рељефу и водама.
Најавити ученицима да ће презентовати свој домаћи задатак.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 35 минута

Активност наставника Активност ученика

Представљање домаћег задатка задатог на 2. и 5. часу  Групе ученика излажу припремљено.
Позвати ученике да представе домаћи задатак који су припремили по  Помажу око уређења паноа.
групама. Организовати одељенски пано. Материјале које су ученици
припремили и донели поставити на одељенски пано.

Рад у радној свесци  Читају задатке, слушају, размишљају,

Упутити ученике на фронтално решавање задатака у радној свесци закључују и одговарају на питања.
(стране 13, 14 и 15). Прозвати по једног ученика да прочита по један Пишу одговоре у радној свесци.
задатак. Прозвати по једног ученика да одговори на одређено питање.
Позвати остале ученике да допуне одговор.
Пратити ученичке одговоре и савладаност градива.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Трајање: 7 минута

Активност наставника Активност ученика

У збрдица је низбрдица  Пажљиво слушају.
Тражити од ученика да објасне, односно да понове како је могуће да  Размишљају. Пишу.
узбрдица буде истовремено и низбрдица. Питати их воле ли више да  Аргументују.
се крећу по узбрдици или по низбрдици.  Извештавају.
Тражити да аргументују, односно да запишу у свесци разлоге свог  Цртају.
опредељења. Тражити да прочитају наглас одговоре.
Да ли је теже ићи узбрдо или низбрдо? Објасните.
Илуструјте кретање узбрдо и низбрдо.
Могући изглед табле

Мој крај

Узбрдица је низбрдица.
(Индивидуални записи и цртежи)

Самоевалуација:
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________________

Решења задатака из радне свеске

1. Уписати редом: +, -, +, -, +.
2. Повежи реке са њиховим одликама

3. а) Рибар пеца на десној обали реке.

б) Чобанин чува овце на левој обали речице.
в) Речица има четири притоке.
4. а)
Река Бара Језеро Поток
корито, ток, извор корито корито корито, ток, извор
ушће, притока обала ушће ушће, притока
обала

5. а) Притоке Дунава су: Тимок, Сава, Тиса, Тамиш и Морава.

б) Сава се у Београду улива у Дунав.
в) Осим воденог саобраћаја, разлог загађења Дунава могу бити и отпадне воде и депоније смећа.
6. Подземне воде се могу користити за пиће и лечење.
7. Индивидуални одговор.

Вода, водени, водењак, водоземац, Водолија, водовод, подводни…

ПРИЛОГ 1

Узбрдица је низбрдица. Зависно од смера у ком се крећемо, рећи ћемо да је то узбрдица или низбрдица, иако се
ради о истој страни брда. Ако идемо навише, рећи ћемо да се крећемо уз брдо, односно по узбрдици. Ако идемо
наниже, казаћемо да се крећемо низ брдо, односно да идемо по низбрдици.