РЕВИЗИЈСКИ

ИЗВЕШТАЈИ –
ПИСМО
РУКОВОДСТВУ

Професор Ученица
Петковић Небојша Голубовић Милица
Ревизија финансијских извештаја извршава се у току пословне године и у
наредној години само за период који је потребан за ревизију накнадних
догађаја, комплетирања ревизије и састављање извештаја.
У току ревизорског рада ревизор може ако оцени да има потребе управи
клијента упутити писмо са одређеним смерницама. Ова активност ревизора
која се доставља управи писмено, појављује се у литератури и ревизорској
пракси под називом Писмо управи, Постревизијско писмо или Писмо о
слабостима.
Писмо је значајно по томе што у њему ревизор управи презентира
недостатке у структури интерне контроле које су уочене у току ревизије.
Недостатке у структури интерне контроле на које је указала ревизија управа
треба отклонити. После писма о слабостима не престају обавезе ревизије да
даље испитује потенцијалне недостатке и њихов утицај на ваљаност
финансијског извештаја.
Циљ Писма управи је да укаже на слабости у систему интерне контроле
клијента које могу довести до материјалних грешака и да управи саопшти
које ствари могу утицати на даљи ток ревизије. Ревизори често у писму дају и
конструктивне предлоге за побољшање система интерних контрола односно
конструктивне предлоге за отклањање уочених недостатака.
Писмо управи је логичан производ ревизије због њеног основног циља и
улоге коју она има у извештавању. Да би предлог био ефикасан Писмо
управи треба послати што раније, одмах након првог ревизијског рада како
би се уочени недостаци могли отклонити до краја године. Отклањање
недостатака ревизор уочава у завршној ревизији.
Писмо управи обично обухвата:
 слабости у систему интерне контроле,
 грешке у раду интерне контроле,
 неодговарајуће рачуноводствене политике и процедуре,
 неусаглашеност са законом, рачуноводственим стандардима и другим
прописима.

Литература:
• „Ревизија – теорија и пракса“, др Мирко Андрић, др Бранко Крсмановић, др
Дејан Јакшић, четврто измењено и допуњено издање