Sadrzaj:

1. Uvodna analiza ................................................................................................................2

2. Dozvoljeni poluprecnici savijanja kabla ......................................................................... 2
3. Dozvoljene visinske razlike na trasi kablovskog voda ................................................... 4
4. Dozvolene temperature polaganja kablova ..................................................................... 5
5. Polaganje kabla u rov ...................................................................................................... 6
5.1 Priblizavanje i ukrstanje energetskih i telekomunikacionih kablova ……..……….... 9
5.2 Priblizavanje i ukrstanje energetskih kablova sa cevima vodovoda i kanalizacije ....... 10
5.3 Priblizavanje i ukrstanje energetskih kablova i toplovoda i gasovoda .........................10
5.4 Medjusobno priblizavanje i ukrstanje kablova …………...…………………….......... 11
5.5 Ukrstanje energetskog kabla sa putem izvan naselja, zeleznickom
i tramvajskom prugom ...………………………………………………………................... 11
6. Kablovska kanalizacija...……………………………………………………….............12
7. Kablovsko okno (saht) ...……………………………………………………….............13
8. Polaganje kablova u objekte ………………………………………………..………..... 14
9. Polaganje kablova preko rijeka ……………………………………………...……...... 15
10. Polaganje kablova preko mostova ………………………………………..……….... 16
Zakljucak...............................................................................................................................18
Pitanja i odgovori …………………………………………………………………….......... 19
Literatura ……………………………………………………………………………........... 20

1
 POLAGANJE ELEKTROENERGETSKIH
KABLOVA

1. Uvodna analiza

Na izbor konstrukcije kabla , nacin polaganja kabla, njegovo ucvrstenje na nosece konstrukcije
preko kojih se polaze , na dubinu iskopa rova, izradu kablovskog rova, na nacin zastite od uticaja
toplovoda na kabl , uticu cinioci kao sto su:

-fizicko hemijski sastav zemljista

- toplotne otpornosti zemljista
- klizista i podzemne vode
- toplotni uticaj toplovoda i drugih elektroenergetskih kablova
- blizine i dubine priblizavanja TK-kablova
- druge podzemne instalacije: vodovodne i kanalizacione instalacije, gasovodi, naftovodi
- uticaj jednosmerne elektricne vuce
- prelazak vodenih tokova
- prelazak preko mostova: zeleznickih i automobilskih
- visinska razlika trase kabla i sl.

Sve ovo naravno mnogo utice na cijenu gotovog kablovskog voda. Na cijenu puno uticu i
gradjevinski radovi.

2. Dozvoljeni poluprecnici savijanja kabla

Da ne bi prilikom polaganja kabla dolazilo do prskanja izolacije kabla i pojedinih slojeva

propisuju se najmanji dozvoljeni poluprenici savijanja kabla.
Najmanje dozvoljeni poluprecnici savijanja kablova dati su u tabeli 2.1. ,gdje su Dk-spoljasnji
precnik kabla a dp-precnik provodnika.

2
 Papirni kabal sa Pb- Papirni kabal sa Al-
Tip omotacem ili glatkim omotacem PVC-kabal UPE-kabal
kabla valovitim Al-
omotacem
1 2 3 4 5
Visezilni
kablovi do
U0/U=0.6/1 15xDk 25xDk 12xDk 10xDk
preko 8x(dk+Dk) 7x(dk+Dk)
U0/U=o.6/1
Jednozilni
kablovi 25xDk 30xDk 10x(dk+Dk) 9x(dk+Dk)

Tabela 2.1Dozvoljeni prečnici savijanja kablova

Prilikom polaganja kablova koriste se oblikovani elementi takozvani sabloni. Koristenjem

sablona pred kablovskim glavama dozvoljeni su manji poluprecnici savijanja – 70% vrednosti
datih u tabeli 2.1.
Poluprecnik savijanja kabla pred kablovskom glavom moze biti jos manji ako se rad izvodi na
temperaturi od +30 stepeni celzijusa i pomocu sablona za krivine do 50% manji od vrednosti u
tabeli. Medjutim kod masinskog polaganja zahtevaju se veci poluprecnici krivina za 1.5 do 2
puta od vrednosti datih u tabeli.
Na slici 1 je prikazan prelazak kabla iz horizontalnog polozaja u vertikalni polozaj na mjestu
montaze kablovske glave.

(sl.1) Prelazak kabla iz horizontalnog u vertikalni položajna mjestu montaže kablovske glave

3
 3. Dozvoljene visinske razlike na trasi kablovskog voda

Vrlo su bitne i visinske razlike na trasi kablovskog voda. Problem visinske razlike kablovskog
voda postoji kod papirnih kablova čiji je dielektrik impregniran u normalnom tečnom
kompaundu. To su kablovi tipa IPO, IPZO i sl. Kad su položeni u kablovskoj trasi sa većim
visinskim razlikama kompaund polako odlazi iz viših tačaka u niže. Postepeno kabal u višim
dionicama trase ostaje bez dovoljno kompaunda, stvaraju se šupljine što kasnije dovodi do
električnog proboja. Takođe, ako su najniže tačke trase kablovske glave, može iz njih curiti
kompaund, pogotovu ako nisu odgovarajućeg kvaliteta.
U tabeli 3.1. su date dozvoljene visinske razlike vertikalno položenih kablova i kablova
položenih na strmim dionicama, dok je u tabeli 3.2. dat dozvoljen pad na strmoj trasi kablovskog
voda.

Maksimalno
Nazivni napon U0/U
Tip kabla dozvoljena visinska
u kV
razlika u m
do 3,5/6 50
Papirni kabl (IPO)
5,8/10 10
Kabl sa tri metalna 5,8/10 do 8,7/15 30
omotača (IPZO) 20/35 15

Tabela 3.1: Dozvoljena visinska razlika vertikalno položenog kabla

Da bi se ova mana papirnih kablova izbjegla, umjesto običnog kompaunda za impregniranje,

koristi se tzv. naročiti (polučvrsti) kompaund. Ovaj kompaund ostaje u polučvrstom stanju pri
maksimalnoj radnoj temperaturi kabla, te ne dolazi do odleženja kompaunda sa viših u niže
djelove kabla. Ovi se kablovi prema JUS obilježavaju sa N: NPO, NPZO, i sl.

Dozvoljen pad u %
Nazivni napon Do maksimalne dužine kabl
Bez ograničenja
trase od 500 m
0,6/1 do 20/35 4% 10%

Tabela 3.2: Dozvoljen pad na strmoj trasi kablovskog voda

Za veće visinske razlike, izlaske na stubove, visoke objekte, podzemne objekte i sl. Najpogodnije
je koristiti kablove s čvstim dielektrikom: polivinil-hloridom, umreženim polietinelonom i dr.

4
 4. Dozvoljene temperature polaganja kablova

U zavisnosti od primenjenog dialektrika i konstrukcije kabla odreduje se temperatura pri kojoj

treba polagati kablove. Sto se tice papirnih kablova kod njih je ogranicenje u vidu povecanja
viskoziteta kompaunda pri nizim temperaturama. Kompaund koji se nalazi izmedju papirnih
traka u uslovima nizih temperatura teze se istiskuje te se pri savijanju kabla moze pocepati papir.
Kod cvrstih izolacionih materijala takodje postoje ogranicenja prilikom polaganja kablova. Pvc
ima ogranicenje na + 5 stepeni celzijusovih. On medjutim ima zavidnu savitljivost i na -20
stepeni celzijusa ali se zbog sigurnosti ove mogucnosti ne koriste. Slican slucaj je i sa umrezenim
polietilenom (UPE) koji ima ogranicenje na -10 stepeni ali ima zadovoljavajuce karakteristike i
na -40.U tabeli 4.1 date su minimalne temperature polaganja kablova zavisno od izolacije.

Vrsta izolacije kabla Dozvoljena minimalna temperatura

polaganja kablova
Papir +5
PVC +5
UPE -10

Tabela 4.1: Minimalne temperature polaganja kablova zavisno od izolacije

Kablovi sa izolacijom UPE tipa XHP posto je spoljasnji omotac od PVC imaju ogranicenje na
-5 stepeni celzijusa.

Kabl se moze polagati ako tokom 24 sata pre polaganja kabla temperatura nije bila ispod
propisane , tj nije padala ispod propisane vrednosti. Pri tome , iskustveno gledajuci,
kratkovremeni pad temperature tokom nocnih mrazova u trajanju od dva do tri sata, ostaje bez
uticaja na postupak polaganja kablova.

Ako je potrebno polagati kablove pri temperaturama koje su nize od propisanih onda je
neophodno kabl zagrevati. To se cini pomocu nekoliko mogucnosti u zavisnosti od prilika :

- elektricnom strujom

- toplim vazduhom

- u zagrejanim prostorijama i satorima

5
 Posebne poteskoce stvaraju se prilikom temperatura vazduha ispod -10 celzijusa kada se
bubanj sa zagrejanim kablom treba transportovati do gradilista i tamo polagati. Moguce je da
se kabl rashladi pa polaganje onda nije preporucljivo. U takvim slucajevima treba kabl
zagrejavati na licu mesta. U predelima gde su temperature vazduha bas niske primenjuje se
zagrevanje kablova i tokom polaganja kabla.
Za zagrevanje elektricnom strujom obicno se koriste trofazni transformatori. Razlikuju se
potrebni naponi za zagrevanje kabla u zavistnosti od preseka provodnika , duzine kabla i
temperature vazduha. Zagrevanje kabla preseka 50 mm duzine 500m naponom od 80 volti pri
temperaturi od -20 celzijusa traje 106minuta i sl. I ti podaci se koriste iz vec uradjene tabele.
Medjutim koristenje te tabele podrazumeva poznavanje struje u kablu. Obicno se ta struja ne zna
jer je relativno slozen njen proracun koji zavisi od nekoliko cinilaca : tipu kabla, preseku
provodnika, broju slojeva kabla na bubnju, temperaturi vazduha , da li je bubanj obsiven
daskama ili pokriven satorom i td. Zbog toga se radi kontrole strujnog opterecenja koristi
mjerenje temperature spoljasnjeg reda kabla na bubnju tako da zagrevanje kabla treba prekinuti
kada temperatura spoljasnjeg omotaca kabla dostigne 20 stepeni pri temperaturama vecim od -10
stepeni ili 30 stepeni pri temperaturama od -10 do – 25 stepeni.
Kablovi se mogu grejati u prostorijama i pod satorima. Tabelom 4.2 dati su uslovi i potrebno
prosecno vreme drzanja kabla u prostoriji ili pod satorom.

Sredina Temperatura vazduha trajanje zagrevanja

kabla na bubnju ne
manje od casova
Sa jednim kaloriferom 40 18-24
Sa dva kalorifera 40 12-16
Prostorija Od 5 do 10 72
Od 10 do 25 24-36
Od 25 do 40 18

Tabela 4.2. Trajanje zagrijevanja kabla na bubnju toplim vazduhom

5. Polaganje kabla u rov

Pre nego pocne kopanje rova za polaganje kablova najpre se prouci kablovska trasa i polozaj
drugih podzemnih instalacija. Ako je potrebno onda se vrse probni iskopi poprecno na kablovsku
trasu kako bi se ustanovio tacan polozaj drugih instalacija.
Preporucuje se direktno polaganje energetskih kablova u zemlju, u kablovski rov cije
dimenzije zavise od naznacenog napona kabla, vrste tla, kao i od broja kablova koji se polazu u
isti rov.
6
 Normalna dubina rova u koji se polaze kabl iznosi:

• 1,1 m za kablove 35 kV;

• 0,7 m do 0,8 m za kablova 1 kV, 10 kV i 20 kV.

Odstupanja su dozvoljena na manjim duzinama pri ukrstanjima sa drugim kablovima i

instalacijama, kao i u slucajevima nepovoljnih uslova polaganja ( na primer: kamenito tlo).
Takodje mora da se uvazi i planirana kota terena. Ako se zbog raznih prepreka i instalacija kabl
polaze na manju dubinu, treba da se predvidi dodatna zastita kabla od mehanickih ostecenja
primenom zastitnih cevi, betonskih kablovica i td. Moze se polagati i na vecu dubinu od
uobicajene naravno ako je to ekonomski opravdano.
Kabl se polaze tako da bude u sredini sloja posteljice debljine 0,2 m, koja se stavlja na
dno kablovskog rova .
Za nabijanje sloja posteljice koriste se iskljucivo rucni nabijaci. Za posteljicu se koristi
mesavina peska i sljunka koji imaju dobre karakteristike odvodjenja toplote (visok sadrzaj
kvarca) granulacije do 4 mm.
Za posteljicu moze da se koristi i sitnozrnasta zemlja (iz otkopa ili dopremljena), pod
uslovom da ne sadrzi gra|evinski sut, kamenje, blato ili zemlju zagadjenu hemikalijama.
U slucaju teskih uslova odvodjenja toplote i opasnosti od isusivanja ( na primer pri polaganju
vise kablova u isti rov na izlazu iz TS, pri ukrstanju sa toplovodom itd.), koriste se posteljice od
specijalnih mesavina, na primer: mesavina sljunka i peska sa dodatkom do 15% mlevenog
krecnjaka, mesavina peska i cementa itd.Vazno je da pri zatrpavanju rova ne ostaju supljine jer
njihovo prisustvo moze smanjiti dozvoljenu strujnu opteretljivost kablova za nekoliko desetina
procenata. U tu svrhu treba nabijati rov masinskim nabijacima. Za relativno suvo zemljiste i
kablovsku posteljicu pogodan je i vibacioni nabijac.
Za rov dubine 0.8 m uobicajeno je za normalne uslove zemljista i vlaznosti da se rov nabije
vibracionim nabijacem u dva sloja sa po dva prolaza nabijacem. Pri tome se postize
zadovoljavajuca nabijenost ( stepen zbijenosti 90% ).
Posle posteljice ide sloj vec iskopane zemlje s tim da nema grumenja kamenja i organskih
trulezi isl.
Kabl se polaze vijugavo tako da je duzina kabla najvise 2% veca od duzine trase.
Kablovi se ispod ulica obicno polazu u cevi koje su od plastike (juvidur) ili betona. Od ovih
drugih se sve vise odustaje zbog neprakticnosti. Povoljnije su plasticne cevi jer su glatke , ne
smicu se na sastavima a i ugradnja im je jednostavnija. Ali kablovi se mogu polagati i direktno u
kolovoz . Takvo resenje ima brojne prednosti jer otpada smanjenje prenosne snage i kabl se ne
ostecuje o ivice cevi.
Pri zatrpavanju kablovskog rova, iznad kabla duž cijele trase, treba da se postave
plastične upozoravajuće trake. Preporučuje se sledeći raspored upozoravajućih traka:
a) Pri polaganju kabla na regulisanim površinama postavlja se jedna upozoravajuća traka na
0,4 m iznad kabla (sl.2.a).
b) Pri polaganju kabla na neregulisanim površinama postavljaju se dvije upozoravajuće
trake, od kojih je prva na 0,3 m, a druga na oko 0,5 m iznad kabla (sl.2.b).

7
 a) na regulisanim površinama b) na neregulisanim površinama
1 upozoravajuća traka; 2 zemlja nabijena u slojevima; 3 kabl; 4 posteljica.
Sl.2. Direktno polaganje kabla u zemlju

c) Ako se u isti rov polaže više kablova, tada broj upozoravajućih traka i njihov međusobni
razmak treba da se odabere tako da svi kablovi budu “pokriveni” ovim trakama (sl.3).

1 SN kabl; 2 posteljica; 3 zemlja nabijena u slojevima; 4 upozorajavaću traka;

5 NN kablovi; 6 opeka.

Sl.3. Direktno polaganje više kablova u isti rov

Plastična upozoravajuća traka je crvene boje, sa utisnutim upozorenjem da se ispod

trake nalazi energetski kabl. Širina trake treba da bude oko 0,1 m, a kvalitet materijala treba da
garantuje vijek trajanja trake od 30 godina.
Za prelaz ispod puta u urbanizovanim naseljima, umjesto kablovske kanalizacije može da se
koristi direktno polaganje kablova u zemlju (sl.4.): u rov dubine 1,4 m postavlja se posteljica
kabla, iznad koje se postavljaju armirano-betonske ploče, sloj zemlje (ispuna) i sloj betona
MB-150.

8
1 kabl; 2 posteljica; 3 armiranobetonska ploča; 4 sloj zemlje (ispuna); 5 upozoravajuća traka ;
6 beton MB 150; 7 tampon puta.

Sl.4. Direktno polaganje kabla ispod puta

Poslije polaganja, izrade kablovskih spojnica i završnica, naponskog ispitivanja kompletnog

kablovskog voda i zatrpavanja, kablovska trasa se dovodi u prvobitno stanje: planira se
zemlja, odvozi se suvišna zemlja i materijal, popravljaju se i asfaltiraju saobraćajnice.

5.1 Priblizavanje i ukrstanje energetskih i telekomunikacionih kablova

Cesto se srece slucaj paralelnog vodjenja telekomunikacionih i energetskih kablova najcesce

iz ekonomskih i prostornih zahteva. Prilikom paralelnog vodjenja energetsih i
telekomunikacionih kablova oni moraju biti na najmanjoj udaljenosti od 0,5 m za kablove
od 1kv, 10kv i 20kv. Za kablove od 35 kv mora biti 1m udaljenost.
Ukrstanje energetskog i telekomunikacionog kabla vrsi se na razmaku od najmanje 0,5
m. Ugao ukrstanja treba da bude u naseljenim mestima: najmanje 30 stepeni , po mogucstvu
sto blize 90 stepeni a van naseljenih mesta: najmanje 45 stepeni. Energetski kabl se, po pravilu,
postavlja ispod telekomunikacionog kabla. Ukoliko ne mogu da se postignu razmaci vec
navedeni , na tim mestima se energetski kabl provlaci kroz zastitnu cev, ali i tada razmak ne sme
da bude manji od 0,3 m. On ne sme biti manji od 0.3 m ni za opticki kabl.
Telekomunikacioni kablovi koji sluze iskljucivo za potrebe elektrodistribucije mogu da se
polazu u isti rov sa energetskim kablovima, na najmanjem razmaku koji se proracunom pokaze
zadovoljavajuci, ali ne manjem od 0,2 m. Pri polagawu energetskog kabla 35 kV preporucuje se

9
polaganje u isti rov i telekomunikacionog kabla za potrebe daljinskog upravljanja
transformatorskih stanica koje povezuje kabl.

5.2 Priblizavanje i ukrstanje energetskih kablova sa cevima vodovoda i kanalizacije

Nije dozvoljeno paralelno vodjenje energetskih kablova ispod ili iznad vodovodnih i
kanalizacionih cevi. Horizontalni razmak energetskog kabla od vodovodne ili kanalizacione
cevi treba da iznosi najmanje 0,5 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,4 m za ostale
kablove. Pri ukrstanju, energetski kabl moze da bude polozen ispod ili iznad vodovodne ili
kanalizacione cevi na rastojanju od najmanje 0,4 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,3 m
za ostale kablove.
Ukoliko ne mogu da se postignu razmaci gore navedeni, na tim mestima energetski kabl se
provlaci kroz zastitnu cev. Na mestima paralelnog vodjenja ili ukrstanja energetskog kabla sa
vodovodnom ili kanalizacionom cevi, rov se kopa rucno (bez upotrebe mehanizacije).

5.3 Priblizavanje i ukrstanje energetskih kablova i toplovoda i gasovoda

Ovde takodje nije dozvoljeno paralelno vodjenje energetskih kablova ispod ili iznad
toplovoda i gasovoda. Pri ukrstanju, energetski kabl se montira iznad toplovoda, a izuzetnim
situacijama i ispod toplovoda. Izmedju energetskog kabla i toplovoda se pri ukrstanju postavlja
toplotna izolacija od poliuretana, penusavog betona itd.
Horizontalni razmak energetskog kabla od spoljne ivice kanala za toplovod treba da
iznosi najmanje 0,7 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,6 m za ostale kablove.
Ukoliko ne mogu da se postignu najmanji razmaci vec navedeni primenjuju se dodatne zastitne
mere kojima se obezbedjuje da temperaturni uticaj toplovoda na kabl ne bude veci od 20 stepeni
celzijusa, kao:
- pojacana izolacija izmedju toplovoda i energetskog kabla;
- primena kablova sa izolacijom od umrezenog polietilena (XPO);
- primena metalnih ekrana izmedju kabla i toplovoda.
- primena posteljice od specijalnih mesavina za zatrpavanje toplovoda i kabla, na primer:
mesavina sljunka i peska sa dodatkom do 15% mlevenog krecnjaka, mesavina peska i cementa
itd.
Pri ukrstanju i paralelnom vodjenju energetskog kabla za javno osvetljenje i toplovoda treba
da se ostvari razmak od najmanje 0,3 m.
Razmak izmedju energetskog kabla i gasovoda pri ukrstanju i paralelnom vodjenju treba da
bude najmanje:
- 0,8 m u naseljenim mestima;
- 1,2 m izvan naseljenih mesta.

10
Razmaci mogu da se smanje do 0,3 m ako se kabl polozi u zastitnu cev duzinenajmanje 2 m sa
obe strane mesta ukrstanja ili celom duzinom paralelnog vodjenja.

5.4 Medjusobno priblizavanje i ukrstanje kablova

Medjusobni razmak energetskih kablova (visezilnih, odnosno kablovskog snopa tri jednozilna
kabla) u istom rovu odredjuje se na osnovu strujnog opterecenja, ali ne sme da bude manji od
0,07 m pri paralelnom vodjenju, odnosno 0,2 m pri ukrstanju.
Treba da se obezbedi da se u rovu kablovi medjusobno ne dodiruju, izmedju kablova moze
celom duzinom trase da se postavi niz opeka, koje se montiraju nasatice na
medjusobnom razmaku od 1 m.

5.5 Ukrstanje energetskog kabla sa putem izvan naselja, zeleznickom i tramvajskom

prugom

Ukrstanje kablovskog voda sa putem izvan naselja vrsi se tako sto se kabl polaze u betonski
kanal, odnosno u betonsku ili plasticnu cev uvucenu u horizontalno izvucen otvor, tako da je
moguca zamena kabla bez raskopavanja puta.
Vertikalni razmak izmedju gornje ivice kablovske kanalizacije i povrsine puta treba da iznosi
najmanje 0,8 m. Ukrstanje kabla sa putem izvan naselja
Razmak kablovskog voda od puta izvan naselja pri paralelnom vodjenju, odnosno priblizavanju,
iznosi:
- za autoput i put I-og reda: najmanje 5 m za paralelno vodjenje i najmanje 3 m za
priblizavanje;
- za puteve iznad I-og reda: najmanje 3 m za paralelno vodjenje i najmanje 1 m za
priblizavanje.
Na mestu ukrstanja kablovskog voda sa zeleznickom prugom kabl se polaze u betonski kanal,
odnosno u betonsku ili plasticnu cev uvucenu u horizontalno izbusen otvor nasipa, tako da je
moguca zamena kabla bez raskopavanja donjeg stroja pruge. Ukrstanje kablovskog voda sa
zeleznickom ili tramvajskom prugom treba da se izvede pod pravim uglom i tako da kabl bude
najmanje 1 m ispod gornje ivice sine. Mesto ukrstanja treba vidljivo da se obelezi oznakama od
betona, plastike itd.

11
 6. Kablovska kanalizacija

Kablovska kanalizacija se koristi na prelazima ispod kolovoza ulica, puteva, tramvajskih

kolosjeka, željezničkih pruga, kolskih prolaza, za uvođenje kablova u TS 10(20)/0,4 kV), kroz
dvorišta zgrada, kada ne mogu da se postignu dozvoljena odstojanja kabla u odnosu na druge
podzemne instalacije itd.
Kablovska kanalizacija se izrađuje od plastičnih cijevi, ali je dozvoljena i primjena
prefabrikovanih betonskih elemenata (kablovica). Iznad cijevi postavljaju se upozoravajuće
trake.
Na sl.5 prikazan je primjer izvođenja kablovske kanalizacije korišćenjem 8 plastičnih cijevi.

Sl.5. Primjer izvođenja kablovske kanalizacije

Minimalni unutrašnji prečnik cijevi mora da bude najmanje 1,5 puta veći od spoljašnjeg
prečnika kabla (trožilnog, odnosno snopa tri jednožilna kabla). Unutrašnji zid cijevi mora da
bude gladak. Ako se cijevi nastavljaju, tada prošireni (“ženski”) kraj cijevi mora da bude vidljiv,
a kabl se obavezno provlači sa tog kraja.
Kada se koriste plastične cijevi većih dužina (preko 10 m), treba da se uvaži strujni korekcioni
faktor ( ) zbog otežanih uslova odvođenja toplote, koji za praktične proračune ima vrijednosti:

• =0,8 ako se u cijevi nalazi višežilni kabl tipa XP00-ASJ, NPO 13-AS itd.

• =0,85 ako se u cijevi nalazi snop tri jednožilna kabla tipa XNE 49-A, NPHA 03-A itd.

Preporučuje se postavljanje cijevi u najviše dva nivoa (sl.5), osim na izlazu iz TS 110/ 10(20)
kV koji se posebno projektuje.

12
 Ako se u kablovsku kanalizaciju polažu kablovi različitih naponskih nivoa, tada se kablovi
nižih napona polažu u viši nivo kanalizacije. Kablovi koji se polažu ranije zauzimaju najniže
otvore u kanalizaciji.
Otpor cijevi koja se ne koristi treba da se zatvori plastičnim čepom ili na sličan način.

7. Kablovsko okno(saht)

Kabovsko okno se koristi na mjestu promjene pravca ili nivoa kablovske kanalizacije, kao i
na pravoj deonici kablovske kanalizacije koja je duža od 40 m.
Kablovsko okno se izvodi u trotoaru, a izuzetno i u kolovozu ulice.
Kablovsko okno, zajedno sa poklopcem, mora statički da podnese sva opterećenja koja se
javljaju na mjestu ugradnje.
Veličina kablovskog okna zavisi od broja kablova, uslova rada u oknu, dozvoljenog
poluprečnika savijanja kablova itd. Minimalni ulazni otvor, pokriven poklopcem od livenog
gvožđa, treba da iznosi 0,65 m x 0,65 m. Na dnu okna treba da bude drenažni otvor. Bočni zidovi
okna mogu da budu od betona ili opeka. Na sl.6. prikazan je primjer izvođenja kablovskog okna.

Sl. 6. Primjer izvođenja kablovskog okna

13
 8. Polaganje kablova u objekte

Kablovi se u objekte polazu na zidove, u kanale, na police i sl. Najvaznije je kod polaganja
kablova u objekte preduprediti da dodje do pojave pozara. Kablovi sa izolacijom od umrezenog
polietilaena i spolasnjim omotacem od polietilena nisu preporucljivi za naseljene objekte jer
polietilen je zapaljiv. Kad se jedanput zapali on nastavlja da gori i bez podrzavanja vatre sa
strane. Zbog toga se za ovakve slucajeve koristi kabl sa spoljasnjim omotacem od PVC.
PVC se ne smatra gorljivim ali pri visim temperaturama razvija gasove i dim. Cist PVC se
na oko 150 stepeni celzijusa raspada uz razvijanje hlorovodonika HCl u obliku gasa, ali ako mu
se dodaju stabilizatori to se sprecava. Pri nastanku pozara su ogromne temperature i tada se
raspadanje ne moze izbeci. Hlorovodonik sa vlagom ili sa vodom ako se njome gasi vatra stvara
sonu kiselinu a ta sona kiselina ugrozava kontakte i metalne delove opreme objekta. Takodje je
nepovoljna po zdravlje coveka pa se u tako ugrozene objekte dozvoljava pristum samo sa gas
maskama. supstance koje se dodaju PVC-u kao anrimontrioksid i aluminijum hidroksid
poboljsavaju njegovu otpornost na gorenje i sirenje plamena.
Za ogranicavanje pozara uklanja se sa kablova bituminizirana juta, nanose se premazi koji
onemogucavaju gorenje, koriste se specijalni kablovi otporni na plamen ( mineralni kablovi bez
halogenih elemenata) a i ulaz u druge prostorije se izvodi kroz specijalno zaptivene otvore kako
bi se onemogucilo sirenje plamena, gasova i dima.
Ako se kablovi polazu u ravni onda treba paziti da se obujmice ne postavljaju na vecem
rastojanju od 80 cm s tim da se uobicajeno postavljanje obujmica radi na osnovu precnika kabla i
konstrukcije tako da je dvadesetostruko vece rastojanje obujmica od precnika kabla. Kod
kablova sa mehanickom zastitom i do tridesetak, trideset i pet puta. Za vertikalno polozene
kablove pak ne treba da predje metar i po. Kod UPE kablova dobijaju se veca dozvoljena
rastojanja nego kod PVC kablova.
Obujmice za jednozilne kablove treba da budu od nemagnetnog materijala da bi se izbeglo
dodatno zagrevanje. Mogu se koristiti i obujmice od magnetnog materijala ali onda magnetno
kolo mora biti prekinuto ubacanjem izolacionih umetaka.
Obujmice moraju da budu takve da pritisak na kabl bude konstantan prilikom temperaturnih
izduzenja i skupljenja kabla, kada dolazi do promene njegovog spoljnjeg precnika i da ne
ostecuju kabl i zato se za visokonaponske kablove uvode obujmice sa oprugama kojima se
odrzava konstantan pritisak od 20 do 50N po cm kvadratnom za jednozilne UPE kablove.
Polaganje kablova u predhodne kanale koristi se u slucajevima kad se zbog malog slobodnog
prostora ne mogu smestiti u zemlju ili se zbog gomilanja ne moze obezbediti potrebna prenosna
snaga. Po pravilu se u prethodne kanale polaze jedna vrsta instalacije.
Moguce je polagati i druge instalacije zajedno sa energetskim kablovima kao npr PTT
kablove. Vodovod i kanalizaciju ipak nije pozeljno polagati sa kablovima u objektima zbog
eventualnog prskanja cevi. Nije preporucljivo ni nastavljati cevi zbog moguceg nastanka pozara
pri ekspoziji kablovske spojnice. U kanalima treba da postoji prirodna ventilacija ali ako se
temperature u kanalu ne moze drzati ispod 30 stepeni celzijusa onda treba primeniti prinudnu
ventilaciju.

14
 9. Polaganje kablova preko rijeka

Ukrstanje sa vodotokom moze da se izvede polaganjem kabla na dno ili ispod dna vodotoka.
Pre polaganja kablova preko reke treba snimiti dno korita reke kao i njegov sastav. takodje treba
utvrditi gornji i donji nivo vodostaja i brzinu vode. Pri odredjivanju mesta prelaska reke treba
kablovima treba voditi racuna o udaljenosti od pristanista , sidrista , mostova i slicnih mesta gde
plovni objekti recnog saobracaja mogu ostetiri kabl.
Polaganje energetskog kabla na dno vodotoka izvodi se na mestu gde je brzina vode
najmanja i gde ne postoji mogucnost veceg odrona zemlje ili nasipanja mulja. Polaganje
energetskog kabla ispod dna vodotoka izvodi se provlacenjem kroz cev na dubini od najmanje
1,5 m ispod dna vodotoka.
Kablovi preko reka polazu se na nekoliko nacina:

- polaganjem na dno reke

- ukopavanjem kabla u dno reke

- ukopavanjem plasticnih cevi u dno korita reke kroz koje se povlace kablovi

- polaganje kablova u podzemne prohodne galerije.

Direktno polaganje kabla na dno reke se iako je najeftinije ne preporucuje zbog mogucih
ostecenja brodskim lagerima i metalnim delovima koji se vuku po dnu reke. Ukopavanjem kabla
u iskopani rov u dnu korita reke obrzbedjuje se zastita od mehanickih ostecenja ali se ne resave
problem opravke i zamene ostecenog kabla. Polaganjem kablova u ukopane plasticne cevi u dno
korita reke zadovoljavaju se trazeni uslovi. Nema ostecenje od brodova a i zamena je
jednostavna. Izrada podzemnih prohodnih galerija je najskuplja i po pravilu se sprovodi
generalnim resenjem prelaska preko reke kojom se prilikom resavaju i pitanja saobracajnica i i
prelaska drugih instalacija.
Cevi su izradjene od od polutvrdog ili tvrdog polietilena. One se rade u duzinama od 500 m ,
obicno. U njih su uvucena uzad za vucu kabla koja su otporna na rdjanje. Pravilo je da jedan
kabl ide u jednu cev. Na obalama reke se obicno izgradjuju vodeno propusni ste se time
obezbedjuje lak pristup ustima cevi i laka zamena kabla.
Razlikuju se dva nacina izrade kablovskog rova u dnu reke:

- Kopanje rova bagerom

- Izrada rova tzv, ispiranjem

Ekonomicnost postupka ispiranje prema procesu kopanja bagerom raste porastom sirine reke,
dubine vode i brzine vode. Kopanje bagerom takodje nije pogodno u rastresitom terenu, kakav je
pesak, jer se iskopan rov relativno brzo zatrpava pri jakim strujam vode. Zatrpavanje takvog rova

15
je tesko nadzirati jer se izvodi sa ladja a onda nastaju bujice sljunka te gotovo redovno dolazi do
neravnomjernog zatrpavanja rova i prakticno je nemoguce dovesti zemljiste u prethodno stabnje.
Takav se rov ne moze ni nabiti tako da uvek postoji mogucnost da zemljiste bude odneto jakim
strujama.
Kod izrade rova ispiranjem nema tih problema. Najvazniji deo ovog uredjaja je cev za
ispiranje sljunka koja se na dnu siri u obliku raonika i sluzi za rezanje terena i time pomaze da
zemljiste postane rastresito i obrazuje uzan rov velicine 30 do 50cm. U takav rov se polaze
plasticna cev ili direktno kablo. Tok reke u ovom slucaju ne deluje erozivno na rov jer se on
oddmah zatrpava.
Kablove na obali reke neko vreme ne treba zatrpavati dok ne dodje do stabilizacije
polozaja kabla. Na mestu prelaska kablova na kopno na obali se postavljaju oznake za zabranu
ukotvljavanja plovila cija velicina zavisi od sirine reke.

10. Polaganje kablova preko mostova

Pri projektovanju kablovskih vodova cije trase prelaze preko mostova treba odabrati takvu
konstrukciju kabla koja ce najbolje odgovarati postojecim uslovima. Projektovanje kablovskih
vodova obavezno zahteva timski rad sa konstruktorima – projektantima mostova jer se
jedino tako moze postici laka montaza i ispravan pogon kablova.
Kablovi polozeni preko mostova su izlozeni razlicitim uticajima:

- mehanickim
- hemiskim
- svetlosnim
- toplotniim.

Od vaznosti su pogotovo uticaj vibracija i potresa na olovne omotace kablova. Uticaj

inteziteta zaprljanosti vazduha, prisutnog smoga, morske sredine, razvijenog recnog saobracaja
pod mostom i sl. moze biti od znacaja na vek trajanja kabla. Korozija omotaca kablova moze se
ponekad brzo razvijati. Takodje i sunceva radijacija ima uticaja na vreme trajanja zastitnih
spoljnih omotaca kabla. pregrejane metalne povrsine mosta mogu u letnim mesecima zraciti
toplotu i pregrejavati kablove tako da se njihovi prenosni kapaciteti mogu znacajno smanjiti.
Mora se obezbediti valjana cirkulacija vazduha jer kablovi zatvoreni u nosece konstrukcije
vazduha bez prirodne cirkulacije mogu se zagrijavati preko dozvoljene mere.
Za polaganje preko mostova preporucuje se koriscenje kablova sa polimernom
izolacijom i polimernim plastom . Za polaganje srednjenaponskih kablova preko mostova sa
intenzivnim vibracijama preporucuje se koriscenje trozilnih kablova . To je kabl koji se sastoji
od tri pouzena jednozilna kabla, koji je armiran sa okruglom pocinkovanom zicom i zasticen
polietilenskim plastom. Za polaganje preko mostova dozvoljeno je koriscenje papirnih kablova
sa aluminijumskim plastom, tipa.

16
 Nije dozvoljeno polaganje energetskih kablova sa olovnim plastom preko celicno-resetkastih
mostova zato sto olovo ima jednu veliku manu , osetljivo je na vibravije i potrese. Liveno cisto
olovoima krupnu zrnastu strukturu koja vodi usred vibracija i potresa do starenja olova i do
stvaranja medjukristalnih naprslina i do neupotrebljivosti cistog olova kao omotaca kablova.
Naprsline na olovu mogu se javiti i usred duzeg transporta zeleznickim saobracajem. Posto cisto
olovo nije upotrabljivo u energetici ono se legira raznim metalima kao sto su bakar , antimon,
kalaj i dr.
Cak i legirano olovo iako vrlo otporno na zamor slabije je u odnosu na aluminijum koji je
sasvim neosetljiv na zamor nastao usred vibracija i potresa. Primenom kablova sa
sintetickom izolacijom od UPE, problem vibracija vise ne postoje. Ukoliko se zeli veca otpornost
na mehanicko habanje kabla koristi se pojacana mehanicka zastita od celicnih zica i PE omotaca.
Polaganje energetskih kablova vrsi se ispod pesackih staza u kanalima ili cevima. Ovi kanali
(cevi) ne smeju da sluze za odvod atmosferske vode, a mora da bude omoguceno prirodno
hladjenje kablova. Kod veceg mosta je uobicajeno da se u njegovoj unutrasnjosti predvidi
poseban tunel sa konzolama ili ispustima za nosenje kablova.
Mogu se i slobodno polagati kablovi po konstrukciji mosta ako su energetski kablovi
nepristupacni nestrucnim licima i ako su zasticeni od direktnog zracenja sunca.
Mostovi su izlozeni visestrukom naprezanju i pomeranju koja se manje ili vise prenose i na
kabl zavisno od nacina njegovog postravljanja na most a uzrok sui m temperature i teret na
mostu (vozila). usred dnevnih promena temperature most dilatra od nekoliko cm do preko jednog
metra sto zavisi od duzine mosta. Sva ova pomeranja se prenose na kabl koji se takodje izduzuje
i napreze a najvise u dilatacionom delu mosta sto visegodisnjeg pogona dovodi do ostecenja
kabla. Zato se prave duze diletacije koje obezbedjuju ravnomerno naprezanje kabla a da kabl ne
bi delio sudbinu mosta sto se tice pomeranja na nekim resenjima postavljaju se na visece
hvataljke. U principu njih ne bi trenalo vezati za konstrukciju mosta ali kod jednozilnih usled
pomeranja zbog pojave kratkih spojeva vrsi se ucvrstavanje.
Gde je to moguce, energetske kablove treba polagati bez spojnica na mostu. Preporucuje
se da kablovske spojnice budu udaljene najmanje 10 m od krajeva mosta.
Ako je postavljanje spojnice na mostu iznudjeno resenje, spojnicu treba montirati na noseci stub
ili na neko drugo stabilno mesto. Treba izbegavati postavljanje kablova na drvene mostove ali
ako se to radi treba kabl polagati u plasticnu ili metalnu cev.

17
 Zakljucak

Na izbor konstrukcije kabla , nacin polaganja kabla, njegovo ucvrstenje na nosece konstrukcije
preko kojih se polaze , na dubinu iskopa rova, izradu kablovskog rova, na nacin zastite od uticaja
toplovoda na kabl i td. utice fizicko hemijski sastav zemljista, toplotne otpornosti zemljista,
klizista i podzemne vode, toplotni uticaj toplovoda i drugih elektroenergetskih kablova, blizine i
dubine priblizavanja TK-kablova, druge podzemne instalacije: vodovodne i kanalizacione
instalacije, gasovodi, naftovodi, uticaj jednosmerne elektricne vuce, prelazak vodenih tokova,
prelazak preko mostova: zeleznickih i automobilskih, visinska razlika trase kabla i td.
Normalna dubina rova u koji se polaze kabl iznosi 1,1 m za kablove 35 kV i 0,7 m do 0,8 m za
kablova 1 kV, 10 kV i 20 kV. Oko kabla se postavlja posteljica debljine 0.2 a iznad zastitna
upozoravajuca traka. Cesto se srece slucaj paralelnog vodjenja energetskih kablova i drugih
kablova i instalacija najcesce iz ekonomskih i prostornih zahteva. Prilikom paralelnog vodjenja
energetskih i telekomunikacionih kablova oni moraju biti na najmanjoj udaljenosti od 0,5 m za
kablove od 1kv, 10kv i 20kv. Za kablove od 35 kv mora biti 1m udaljenost. Nije dozvoljeno
paralelno vodjenje energetskih kablova ispod ili iznad vodovodnih i kanalizacionih cevim
toplovoda ili gasovoda. Horizontalni razmak energetskog kabla od vodovodne ili kanalizacione
cevi treba da iznosi najmanje 0,5 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,4 m za ostale
kablove. Horizontalni razmak energetskog kabla od spoljne ivice kanala za toplovod treba da
iznosi najmanje 0,7 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,6 m za ostale kablove.
Medjusobni razmak energetskih kablova ne sme da bude manji od 0,07 m pri paralelnom
vodjenju, odnosno 0,2 m pri ukrstanju.
Precnici savijanja kabla su dati tehnickim preporukama u zavisnosti od vrste kabla i od toga da
li se koristi sablon. Problem slivanja dialektrika kod kablova sa papirnim omotacem iz visih
delova trase u nize resava se uvodjenjem polucvrstih ili cvrstih dialktrika u zavistnosti od nagiba.
U zavisnosti od primenjenog dialektrika i konstrukcije kabla odreduje se temperatura pri kojoj
treba polagati kablove. Za papir i PVC je ogranicenje na +5 stepeni a za UPE je na -10 stepeni
celzijusa.
Najvaznije je kod polaganja kablova u objekte preduprediti da dodje do pojave pozara.
Kablovi sa izolacijom od umrezenog polietilaena i spolasnjim omotacem od polietilena nisu
preporucljivi za naseljene objekte jer je polietilen zapaljiv.
Kablovi preko reka polazu se polaganjem na dno reke, ukopavanjem kabla u dno reke,
ukopavanjem plasticnih cevi u dno korita reke kroz koje se povlace kablovi i polaganjem
kablova u podzemne prohodne galerije.U zavisnosti od ekonomskih srestava, stepena sigurnosti i
drugih faktora biramo neki od ovih nacina. Kablovi se polazu i preko mostova u dogovoru sa
projktantima izvodjacima i tada su podlozni mehanickim, hemiskim, svetlosnim i toplotnim
uticajima. Nije dozvoljeno polaganje energetskih kablova sa olovnim plastom preko celicno-
resetkastih mostova zato sto olovo ima jednu veliku manu , osetljivo je na vibravije i potrese.

18
Pitanja i odgovori

1. Koja je normalna dubina kopanja rova pri polaganju kabla, od cega zavisi, kad se moze
odstupiti od nje i sta se treba tad uraditi da bi se osigurala bezbednost kabla?

Normalna dubina rova u koji se polaze kabl iznosi 1,1 m za kablove 35 kV i 0,7 m do 0,8 m za
kablova 1 kV, 10 kV i 20 kV.

Odstupanja su dozvoljena na manjim duzinama pri ukrstanjima sa drugim kablovima i

instalacijama, kao i u slucajevima nepovoljnih uslova polaganja ( na primer: kamenito tlo).
Takodje mora da se uvazi i planirana kota terena. Ako se zbog raznih prepreka i instalacija kabl
polaze na manju dubinu, treba da se predvidi dodatna zastita kabla od mehanickih ostecenja
primenom zastitnih cevi, betonskih kablovica i td.

2. Nabrojati nacine polaganja kablova preko reka i uporediti ih sa stanovista sigurnosti

kablova i ekonomskog stanovista.

Kablovi preko reka polazu se na nekoliko nacina:

- polaganjem na dno reke

- ukopavanjem kabla u dno reke

- ukopavanjem plasticnih cevi u dno korita reke kroz koje se povlace kablovi

- polaganje kablova u podzemne prohodne galerije.

Direktno polaganje kabla na dno reke se iako je najeftinije ne preporucuje zbog mogucih
ostecenja brodskim lagerima i metalnim delovima koji se vuku po dnu reke. Ukopavanjem kabla
u iskopani rov u dnu korita reke obrzbedjuje se zastita od mehanickih ostecenja ali se ne resave
problem opravke i zamene ostecenog kabla. Polaganjem kablova u ukopane plasticne cevi u dno
korita reke zadovoljavaju se trazeni uslovi. Nema ostecenje od brodova a i zamena je
jednostavna. Izrada podzemnih prohodnih galerija je najskuplja i po pravilu se sprovodi
generalnim resenjem prelaska preko reke kojom se prilikom resavaju i pitanja saobracajnica i i
prelaska drugih instalacija.

19
Literatura:

[1] Branislav M. Lalević

„Elektroenergetski kablovi“, Beopres, Beograd, 1993. godine
[2] Vjekoslav Srb
„Kabelska tehnika“, Tehnička knjiga Zagreb, Zagreb 1970. godine
[3] Tehnička preporuka broj 3.
JP EPS Direkcija za distribuciju električne energije, Beograd 2004. godine

20