Dokumen - Tips Damapdf

8/9/2019 Julie Garwood - Lavova dama.
pdf
Lavlja dama – Julie Garwood
Lavova dama
Julie Garwood
Prevod i obrada: Bojana M. 1
http://slidepdf.com/reader/full/julie-garwood-lavova-damapdf 1/363
8/9/2019 Julie Garwood - Lavova dama.pdf
PRILOG:
Blek Hils, Amerika, 1797

Bilo je vreme da potra ži viziju.
Šaman je čekao Velikog duha da mu pošalje znak. Prošlo je mesec dana, pa još mesec, a
Bogovi su ga i dalje ignorisali. Ali šaman je bio strpljiv čovek. On je nastavio svoje dnevne
molitve i čekao da mu se jave.
Kada je Mesec već četvrto veče bio pokriven gustom maglom, sveti čovek je znao da je došlo
vreme. Veliki duh ga je čuo.
Odmah je počeo sa svojim pripremama. Nakon što je prikupio svoj sveti prah, zvečke i
bubanj, on je krenuo na spori uspon prema vrhuplanine. To je bilo naporno putovanje,
otežano njegovim naprednim godinama i gustom maglom koju je sigurno poslao Zli duh da
bi testirao njegovu odlučnost.
Čim je starac stigao na vrh, napravio je malu vatru u centru platforme koja je gledala na
dolinu Biterot. Seo je pored plamena okrenuvši lice prema Suncu. Onda je posegnuo za
svojim prahom.
Prvo je prosuo žalfiju nad plamenom. Šaman je znao da svi zli dusi mrze njen gorak miris.
Miris bi ih zaustavio u njihovim namerama i oni bi napustili planinu.
Magla je napustila planinu već sledećeg jutra, to je bio signal svetom čoveku da je oterao zle
duhove. Posegao je za svojim drugim prahom i posuo tamjan po vatri. Slatki miris je
napravio dodavanjem Bufalo trave. Tamnjan je čistio vazduh i bio je poznat po tome što je
prizivao blagonakolne Bogove.

Sledeća tri dana i noći, šaman je ostao kraj vatre. On je postio i molio, a četvrti dan je uzeo
svoje zvečke i bubanj. Tada je započeo molitvu koja će Svetog duha dovesti bliže.
Tokom crnih sati četvrte noći, šamanovo žrtvovanje je bilo nagrađ eno. Veliki duh mu je dao
viziju.
Dok je sveti čovek spavao, njegov um je iznenada probudila vizija. Sunce se pojavilo na
noćn om nebu. Video je crnu česticu koja je rasla i uzimala oblik, dok se magično
transformisala u ogromno krdo bizona. Veličanstvene životinje zagrmeše iznad oblaka
prema njemu. Orao, sivi sa belim krilima, leteo im je iznad glave, vodeći ih.
Kada su se bizo ni približili, neka od njihovih lica postala su ljudski preci koji su odavno
otputovali u zagroban život. Video je svog oca i majku, braću, previše. Stado se onda rastalo a
u sredini je stajao ponosni planinski lav. Krzno životinje bilo je belo kao munja, rad duha
Tunarbolta, bez sumnje, a Veliki duh mu je dao oči boje neba.
Stado bizona opet zakloni lava i san se naglo završi.

Sveti čovek se vratio u svoje selo sledećeg jutra. Njegova sestra je već bila pripremila obrok za
njega. Onda kada se oporavio, oti šao je vođi Dakota, moćnom ratniku po imenu Sivi orao.
On je svom vođi samo rekao da mora da nastavi da vodi svoj narod. Sveti čovek je zadržao
ostatak vizije za sebe, tek je trebao da otkrije njen puni smisao. A onda se vratio u svoj tip da
zapiše svoju viziju bojama. Na mekom pergamentu od kože naslikao je krug bizona. U centar
je stavio planinskog lava, čija je boja dlake bila bela, očiju plavih kao nebo leti. Kada je prikaz
bio završen sačekao je da se boja osuši, zatim je pažljivo smotao kožu i ostavio je.
San je nastavio da proganja šamana. On se nadao da će dobiti neku utešnu poruku za svog
vođu. Sivi orao je bio žalostan . Šaman je znao da je njegov prijatelj želeo da preda vođstvo
nekom mlađem, okretnijem ratniku. Pošto su njegova ćerka i unuk odvedeni od njega, srce
vođe nije pripadalo njegovom narodu. On je bio ispunjen gorčinom i besom.

Sveti čovek je svom prijatelju moga pružiti veoma malu utehu. I bez obzira na to koliko je
pokušavao, nije moga ublažiti njegovu agoniju.

Od bola je nastala legenda.
Ćerka Sivog orla, Meri i njen sin će se vratiti iz mrtvih. Dakotina žena je znala da njena
porodica vruje da su oboje, ona i Beli orao ubijeni. Sivi oblak, kopile od vođe otpadničkog
plemena namerno je isprovocirao bitku kod reke. T akođe je ostavio Merinu odeću na obali
reke u nadi da će njen muž poverovati da je njegovu ženu i sina reka odnela sa ostalima.
Pleme je i dalje bilo u žalosti. Iako se Meri činilo kao večnost, prošlo je samo jedanaest
meseci od napada. Ona ih je pažljivo računala na njenom štapu od trske. Na njemu se sada
nalazilo jedanaest zareza. Još dva meseca su potrebna da se navrši cela godina, po rečunanju
plemena Dakota.
To bi trebalo da bude težak povratak kući. Pleme bi primilo Belog orla nazad u porodicu.
Srećom nije bila zabrin uta za svoga sina. Bio je na kraju krajeva, prvi unuk njihovog vođ e,
Sivog orla. Da, mnogi bi se radovali da ga vrate u svoje okrilje.
Strah ju je, naravno, bio zbog Kristine.
Meri instinktivno jače stisnu svoju ćerku u naručju. "Uskoro, Kristina", ona tih o prošaputa
bebi. "Brzo ćemo se vratiti kući."
Kristina nije pokazivala da obraća pažnju na obraćanje svoje majke. Uzvrpoljena
dvogodišnjakinja je pokušavala da se otgne iz naručja svoje majke i da krene za svojim
starijim bratom. Merin šestogodišnji sin je vodio kobilu niz padinu u dolinu.
"Budi strpljiva, Kristina", prošaputa Meri. Ona još jednom nežno stisnu svoju ćerku da
naglasi te reči.
"Orao", beba zavapi ime svoga brata.
Beli orao se okrete kada ga povika sestra. Osmehnu joj se, a zatim polako zavrte glavom.
"Radi kako ti naša mama kaže", uputi je on.
Kristina je ignorisala naređenje svoga brata. Ona je ponovo pokušala da se otgne iz majčinih
ruku. Bila je jednostavno previše mala da bi razumela. Iako je bilo znatno rastojanje izmedju
konja i tla, Kristina nije pokazivala ni najmanje straha.
"Moj Orao", vrisnu Kristina.
"Tvoj nas brat mora odvesti dole u selo, Kristina", reče Meri. Izgovorila je to mekim glasom,
nadajući se da će tako smiriti det e.
Kristina se iznenada okrete i pogleda gore prema majci. Devojčicine plave oči bile su pune
nestašluka. Meri nije mogla da zadrži osmeh kada je videla nezadovoljan izraz na njenom
licu. "Moj Orao", dete zaurla.
Meri polako klimnu glavom. "Moj Orao", Kristina povika ponovo, mršteći se na majku.
"Tvoj Orao", priznade Meri sa uzdahom. Oh, kako bi želela da Kristina zna da imitira njen
tih glas. Do sada, ta lekcija nije uspela. Tako mala, ona je bila obdarena glasom koji je mogao
otresti lišće sa drveća.
"Moja mama", zaurla opet Kristina, štipajući Merine grudi svojim debelim prstićima.
"Tvoja mama", odgovori Meri. Ona oljubi svoju ćerku, a zatim joj prođe rukom kroz plave
lokne i preko detetovog lica. "Tvoja mama", ponovi Meri snažno grleći svoje dete.
Utešena milovanjem, Kristina se zavali na njene grudi i posegnu za jednom od Merinih
pletenica. Stavila je palac u usta, a drugom rukom polako prelazila pletenicom po svom
nosiću. U roku od nekoliko minuta, Kristina je čvrsto spavala.
Meri izvuče bizonovo krzno, i prekri svoju bebu tako da je zaštiti od letnjeg , popodnevnog
sunca. Kristina je bila iscrpljena od njihovoh dugog puta. A i sama je prošla kroz mnogo
stresa u poslednja tri meseca. Meri je bilo čudno da dete može spavati uopšte.
Kristina nije zaostajala za Belim orlom. Ona je imitirala svaki njegov pokret. Ona je morala
da ga uvek ima u vidu. Majka ju je ostavila, i Meri je znala da se Kristina boji da će i ona i
Beli orao nestati. Devojčica je postala veoma posesivna, za šta se Meri nadala da će
vremenom ta posesivnost nestati.
"Oni nas gledaju sa drveća", reče Beli orao svojoj majci. Dečak se zaustavio čekajući reakciju
majke.
Meri klimnu glavom. "Nastavi, sine. I zapamti stani samo kada dođemo do najvišeg tipa."
Beli orao se osmehnu. "Još uvek se sećam gde je tip moga dede", reče on. "Bili smo odsutni
samo jedanaest meseci", dodao je, ukazujuci na trskin štap.
"Zadovoljna sam što se sećaš", reče Meri. "Da li se sećaš koliko su te deda i otac voleli?"
Dečak klimnu glavom. Izraz njegovog lica bio je svečan. "Ovo će biti teško za moga oca, zar
ne?"
"On je častan čovek", reče Meri. "Da to će biti teško za njega, ali će vremenom videti svetlo u
tome."
Beli orao ispravi ramena, okrete se i nastavi niz brdo.
Kretao se poput ratnika. Dečakovo arogantno šepurenje bilo je gotovo indentični šepurenju
njegovog oca. Meri je srce bolelo od ponosa na sina. Beli orao će postati vođ a njihovog naroda
kada njegova obuka bude završena. Bila je njegova sudbina da predvodi ratnike, baš kao što
je njoj postala sudbina da podigne belu kožu, devojčicu koja joj tako nevino leži u naručju.
Meri je pokušala da iz misli izbaci sve osim narednog susreta. Ona je držala pogled usmeren
na ramena svoga sina dok je vodio kobilu ka centru sela. Meri tiho prošaputa molitvu koju ju
je šaman naučio da otera svoje strahove.
Više od stotinu član ova plemena Dakota zurilo je u Meri i Belog orla. Niko nije rekao ni reč.
Beli orao je hodao napret i stao je tek kada su došli do vođinog tipija.
Starije žene su se približavale dok nisu opkolile Merinog konja. Njihova lica odavala su
zaprepašćenje. Nekol iko žena posegnu da dodirnu Merinu nogu kao da bi osećaj njene kože
pod njihovim rukama potvrdio da je ono što su videli stvarno.

One je dodirnuše i uzdahnuše. Megi se nasmeši nad njihovim izlivima nakolnosti. Podigla je
pogled i videla Suncokret, mlađu sestru njenog muža. Njena dobra prijateljica je otvoreno
plakala. Thunder je iznenada prekinuo tišinu. Tlo zadrhta od udaranja kopita konja koja su
jahali natrag u dolinu. Ratnici su očigledno bili obavešteni o Merinom povratku.
Crni vuk, Merin muž ih je predvodio.
Vrata vođinog tipija se otvoriše i Meri na njima ugleda svog oca. Sivi orao je stajao na ulazu i
gledao u nju dugo vremena. Na njegovom licu se ocrtavala zapanjenost, ali njegove oči, tako
tople i ljubazne, bile su zamagljene od emocija.
Svi su se okrenuli da sada pogledaju svog vođu. Svi su čekali da im da signal. Bila je dužnost
Sivog orla da bude prvi koji će poželeti dobrodošlicu Meri i njenom sinu nazad u njihovu
porodicu.
Sivi orao se okrenuo kada je Merin muž prišao i stao kraj njega. Meri odmah spusti glavu u
znak poniznosti. Njene ruke počeše da drhte i mislila je da joj srce lupa dovoljno glasno da
probudi Kristinu. Meri je znala da bi sva njena kontrola nestala kada bi sada pogledala svog
muža. Ona bi sigurno počela da plače. To ne bi bilo dostojanstveno, naravno, a
pokazivanjem svojih emocija nanela bi sramotu njenom ponosnom mužu.
Ne bi bilo ni časno. Meri je volela Crnog vuka, ali okolnosti su se drastično promenile od
kako ga je poslednji put videla. Njen muž bi morao da donese važnu odluku pre nego što bi
je primio ponovo u naručje.
Vođa odjedno podiže ruke ka Velikom duhu. Dlanove je izbacio ka suncu.
Signal je bio dat. Veseli uzvici su odjekivali širom doline. Haos je izbio kada je Merinog sina
primio najpre deda, a onda i njegov otac.

Kristina se promeškolji u Merinom naručju. Iako je bivolova koža skrivala bebu, tih nekoliko
pokreta su primetile neke od žena.

Crni vuk je držao sina, ali mu je pogled bio usmeren ka njegovoj ženi. Meri se usudila
stidljivo ga pogledati, uhvativši njegov zadovoljan osmeh i pokuša mu odvratiti.
Sivi orao je nekoliko puta klimnuo glavom, pokazujući tako svoju radost i odobrenje, a onda
polako načini korak ka njenoj strani..
Sveti čovek stajao je svojeg tipija, gledajući okupljanje. Sada je shvatio zašto ni je video lica
Belog orla i Meri u svojoj viziji. Ostatak značenja sna je nastavio da mu beži. "Ja sam strpljiv
čovek", šapnuo je duhovima. "Ja ću dobiti poklon u jednom trenutku."
Dok je šaman gledao, put je napravljen za vođu. Muškarci su ignorisali Meri i okupili su se
oko Crnog vuka i njegovog sina. Žene nagrnuše ponovo napred, jer su želele da čuju šta će
njihov vođa reći svojoj ćerci.
Neki od više entuzijazmičnih mladića počeli su da vrište od sreće. Prodoran zvuk vriske
probudio je Kristinu.
Beba je i mala malo nakolnosti prema svom tamnom skrovištu. Ona odgurnu bizonovu kožu
sa svog lica taman kada je Sivi orao stigao do Meri.
Meri nije mogla da odluči ko izgleda više iznenađeno. Kristina se činila sasvim fascinirana
ogromnim čovekom koji je tako intez ivno posmatra. Bilo je očigledno da je malo nesigurna,
jer je stavila palac u usta i pribila se uz grudi svoje majke.
Sivi orao nije ni pokušao da prikrije svoju zaprepašćenost. On je dugo zurio u dete, onda se
okrenuo i pogledao svoju ćerku. "Postoji mnog o toga što moraš da nam ispričaš, kćeri", on
naredi.
Meri se osmehnu. "Postoji mnogo toga da objasnim, oče."
Kristina uhvati osmeh svoje majke. Ona je odmah povukla svoj palac iz usta i pogledala okolo
sa radoznalošću. Kada je poznala svog brata u gomili nepoznatih ljudi, ona posegnu obema
rukama za njim. "Orao", povika.

Sivi orao se povuče korak unazad, a onda se okrete da pogleda svog unuka.
Kristina je očekivala da njen brat dođe i uzme je. Kada on nije odmah došao, ona pokuša da
siđe sa krila svoje majk e. "Moj Orao, mama", zaurla ona.
Meri je sada ignorisala svoju ćerku. Ona je zurila u svog muža. Izraz lica Crnog vuka je bio
težak, ravnodušan. On je stajao raširenim nogama i rukama savijenim preko grudi. Znala je
da je čuo kada ju je Kristina nazvala "m ama". Beba je govorila Siouan jezikom, kao i bilo koje
Dakota dete i vikala je svoje zahteve dovoljno glasno da je celo selo čuje.
Suncokret je požurila napred da pomogne svojoj prijateljici da sjaše. Meri joj je predala
Kristinu, pomislivši da upozori prijateljicu da je čvrsto drži, ali već je bilo kasno. Kristina je
lako pala na tlo, sletevši na svoju stražnjicu. Pre nego što su Suncokret ili Meri stigle da je
uhvate, malena se provukla kroz noge Sivog orla i otrčala do njenog brata.

Niko nije znao sasvim šta da napravi sa bebom prelepe bele puti. Nekoliko starijih žena
posegnulo je da dodirne Kristinine zlatne kovrdž e, njihova radoznalost je bila prevelika da se
suzdrže. Devojčica je dozvolila da je miluju. Stajala je pored svog brata, jedva mu doseževši
do kolena, oponašajući njegov stav i držeći ga za ruku.
Iako Kristini nije smetalo da je dodiruju, ona je sasvim jasno pokazala da ne želi nikoga u
blizini njenog brata. Kada je vođa pokušao ponovo da zagrli svog unuka, Kristina je
pokušala da odgurne nje gove ruke. "Moj Orao", povikala je na njega.
Meri je bila užasnuta ponašanjem svoje kćeri. Uhvatila je Kristinu, uputila slab osmeh svom
ocu, a zatim šapnula svom sinu. "Idi za svojim ocem." Merin muž se naglo okrenuo i nestao u
tipiju Sivog orla.
Onog trenutka kada su je odvojili od njenog brata, Kristina je počela da plače. Meri je
podigla bebu u naručje i bezuspešno pokušavala da je smiri. Kristina je sakrila lice u vrat
svoje majke i izli svoj bol.

Merini prijatelji su se okupili oko nje. Niko se nije usudio pitati o bebi dok njen muž i otac ne
odobre, ali su se smešili bebi i tapšali joj meku kožu na obrazu.
Šaman je uhvatio tada Merin pogled. Ona je odmah požurila preko i stala ispred svetog
čoveka, što je izazvalo prilično neprijatan muk. Neki su čak pevušili molitvu za san maloj.
"Dobro došla kući, dete moje", reče sveti čovek u znak pozdrava.
Meri je jedva čula starca od krika svoje ćerke. "Nedostajao si mi, Vakan.", rekla je. Kristina je
postajala sve glasnija i Meri je nežno protrese. "Hush, bebo", rekla je ona. Okrenula se ka
šamanu ponovo i rekla: "Moja ćerka tutnji kao lavica. Možda će vremenom naučiti..."
Sveti čovek odmahnu glavom. Meri je primetila da mu ruke drhte kada je dodirnuo Kristinu.
"Njena kosa je boje belog groma.", šapnuo je.
Kristi na se iznenada okrete i pogleda u šamana. Uskoro je zaboravila bol i nasmešila se

čoveku čudnog izgleda čije se svečano perje činilo kao da izlazi iz njegove glave.
Kristina je čula šamanov uzdah. On joj se učinio bolestan. "Moja nova ćerka je poznata po
imenu Kristina, sveti", reče ona, "Ako joj dozvole da ostane, moraće da dobije ime Dakota, i
vaš blagoslov, takođe."
"Ona je lavica", saopšti šaman. Licem mu je prošao široki osmeh. "Ona će ostati, Meri. Ne
brini za svoje dete. Bivo će je zaštiti. Duhovi će prosvetliti tvog muža i oca. Budi strpljiva dete.
Budi strpljiva."
Meri je poželela da može postaviti dodatna pitanja šamanu, ali njegovo naređenje da sačeka
ne može ignorisati. Njegova reakcija na Kristinu ju je zbunjivala. Međutim nije joj ostavljeno
pr eviše vremena da brine o tome, jer ju je Suncokret povukla i povela prema svojoj kući.
"Izgledaš iscrpljeno, Meri, a sigurno si i gladna. Dođi u moj tipi i podelićemo naš popodnevni
obrok."
Meri klimnu glavom. Ona pođe za svojom prijateljicom preko proplan ka. Kada su seli na
meko ćebe u Suncokretinom domu, Meri je nahranila svoju ćerku, a zatim je spustila da
istražuje tipi.
"Bila sam odustna toliko vreme", prošaputa Meri. "Ipak kada sam se vratila moj muž nije
došao do mene."
"Crni vuk te još uvek voli", odgovori joj Suncokret. "Moj brat je tugovao za vama, Meri."
Kada Meri nije odgovorila, Suncokret je nastavila: "To je za nas kao da ste se vratili iz mrtvih.
Posle napada, kada niko nije moga tebe ili Belog orla da nađe, neki su verovali da vas je
odnela reka. Crni vuk nije poverovao. Ne, on je poveo napad na izgnanike, misleći da će te
naći u njihovom selu. Kada se vratio bez vas on je bio ispunjen tugom. Sada ste došli kući,
Meri, a ti si dovela dete drugog čoveka sa vama."
Suncokret se okrenula da pogleda Kristinu. "Znaš koliko tvoj muž mrzi belce, Meri. Mislim
da je to razlog što nije došao po tebe. Zašto ste poveli ovu bebu sa sobom? Šta se desilo sa
njenom majkom?"
"Njena majka je mrtva", odgovori Meri. "To je duga priča, moja prijateljice, a znaš da prvo
moram da objasnim svom mužu i ocu. Reći ću ti ovoliko", doda ona čvrstim glasom, "Ako
pleme odluči protiv prihvatanja Kristine, onda moram da ga ostavim. Ona je sada moja
ćerka."
"Ali ona ima belu kožu", Suncokret je protestvovala, jasno zaprepašćena Merinim oštrim
saopštenjem.
"Primetila sam boju njene kože", odgovori Meri sa osmehom.
Suncokret je čula humor u komentaru svoje prijateljice i nasmeja se. Zvuk je odmah bio
imitiran od strane Kristine. "Ona je tako lepo dete", napomenu Suncokret.

"Ona ima jako srce, kao i njena majka", reče Meri.
Suncokret se okrete da podigne glinenu teglu koju je Kristina upravo oborila. Meri joj je
pomogla da pokupi lekovito bilje koje je beba rasula po podu. "Ona je veoma radoznalo dete",
prokomentarisa Meri, izvinjav ajući se u ime svoje kćeri.
Suncokret se ponovo nasmeja. Tip je izgledao kao da je kroz njega upravo prošao jak vetar.
Beba je opet ponovila taj zvuk.
"Nije moguće da ne zavoliš tako radosno dete", primeti Suncokret. Osmeh joj je ubrzo
izbledeo kada je dodala, "Ali tvoj muž, Meri. Znaš da je on nikada neće prihvatiti."
Meri nije raspravljala sa svojom prijateljicom. Međutim, molila se da Suncokret nije u pravu.
Bilo bi čudo da Crni vuk prihvati Kristinu kao njegovu ćerku. Obećanje koje je dala
Kristininoj m ajci nije moglo u potpunosti biti ispunjeno bez njenog muža.
Suncokret nije mogla da odoli potrebi da uzme dete u ruke. Ona posegnu za Kristinom, ali
mala je obiđe i sede u Merino krilo.

"Volela bih da iza đem na nekoliko minuta, ako ćeš pričuvati Kristinu umesto mene.
Upozoravam te", Meri žurno dodade kada Suncokret željno klimnu glavom, "Moja ćerka
ulazi u stalne nestašluke. Ona je previše radoznala da bi se plašila."
Suncokret je napustila tipi da bi zatražila dozvolu od svog muža da Meri i Kristina ostan u sa
njima. Kada se vratila našla je Meri kako spava. Kristina se sklupčala kraj majkinog
stomaka, a Merina ruka je bila obmotana oko bebe. I mala je spavala, jedan palac joj je bio u
ustima a Merina pletenica je odmarala na njenom licu.
Meri i njena ćerka su spavale nekoliko sati. Sunce je već bilo visoko k a da je Meri izašla sa
Kristinom do reke da se okupa. Suncokret je išla iza sa čistom odećom u naručju.
Beba je volela vodu. Dan je bio vreo i lepljiv, a dete je uživalo u prskanju hladne vode. Ona je
čak dozvolila Meri da joj opere kosu bez previše galame.

Meri je upravo izašla iz vode sa svojom ćerkoma kada se iznenada pojavio Crni vuk. On je
stajao na obali, izazovnim stavom, sa rukama na kukovima, ipak Meri je mogla da vidi
nežan izraz u njegovim očima .
On ju je zbunjivao, gledajući je ovako sa ljubavlju. Meri se okrenula od svog supruga da
obuče Kristinu i sebe.
Crni vuk je sačekao da Meri završi svoj zadatak, onda mahnuo rukom svojoj sestri da povede
dete kod nje u goste. Suncokret je morala da odvoji Kristinine ručice od njene majke.
Devojčica vrisnu u nevolji, ali se Meri nije raspravljala oko komande. Znala je kako će
Suncokret izgledati posle njenog deteta. Čim su ostali sami, Meri se okrete prema svom
mužu. Njen glas je drhtao kao i ona, dok mu je pričala šta se sve dešavalo dok su bili
zarobljeni.
"U početku sam mislila da nas njihov vođa, Sivi oblak, drži zarobljene da bi mogao da
pregovara sa tobom. Ja sam znala da je vaša međusobna mržnja bila žestoka, ali nisam
mislila da je on želeo da nas ub ije. Jahali smo nekoliko dana i noći, takođe, kada bi Mesec bio
dovoljno svetao i konačno smo se ulogorili gore na braon livadi belih staza. Sivi oblak je bio
jedini koji nas je dotakao. On se pred drugima hvalio da je hteo da ubije tvog sina i tvoju
ženu. On te okrivio, mužu, za njegovu sramotu."
Crni vuk klimnu glavom kada Meri zastade sa svojom pricom, ali nije ponudio nikakav
komentar. Meri duboko udahnu pre nego što je nastavila. "Tukao je našeg sina sve dok nije
pomislio da ga je ubio. Onda je uključi o i mene."
Merin glas je pukao. Okrenula se pogledati reku. "On me je svaki put iskorišćavao kao što
čovek koristi voljnu ženu", prošaputa ona.
Tada je zaplakala, njen stid je iznenada bio preveliki. Sećanja su joj parala srce. Crni vuk je
posegnuo da je u zme u naručje. Njegov dodir ju je odmah smirio. Meri klonu na njegove
grudi. Želela je da može da se okrene i da ga zagrli, ali znala je da mora da ispriča ostatak
njene priče, pre nego što potraži njegovu utehu.

"Svađa je izbila među njima kada su videli vagone u nastavku. Iako je Sivi oblak bio protiv
toga, na kraju je dogovoreno od strane drugih da će napasti belce i uzeti njihove konje. Sivi
oblak je ostao. Bio je besan jer su otišli protiv njegove volje."
Meri nije imala dovoljno snage da nastavi. Ona je tiho plakala. Crni vuk je čekao nekoliko
minuta da nastavi sa svojom pričom, a zatim ju je lagano prisilio da se okrene prema njemu.
Njene oči su bile čvrsto zatvorene. Obrisao je suze sa njenih obraza. "Reci mi ostatak", reče
on, a glas mu je bio blag kao vetar.
Meri klimnu glavom. Pokušala je da se odmakne korak unazad, ali je Crni vuk čvrsto držao.
"Naš sin se probudio i počeo da stenje. Imao je strahovite bolove, mužu. Sivi oblak je požurio
ka našem sinu. On je izvukao nož i hteo je da ubije Belog or la. Ja sam vrisnula i približila im
se najviše što sam mogla, onoliko blizu koliko su mi vezane ruke i noge dozvoljavale.
Opsovala sam Sivi oblak, pokušavajući da njegov bes preusmerim na sebe. Moj plan ga je
omeo. Koristio se pesnicom da me ućutka, tako žestoko da sam pala unazad. Udarac me
onesvestio, a kada sam otvorila oči, videla sam belu ženu koja je klečala pored mene.
Držala je Belog orla u naručju, a Kristina, njena beba, spavala je na zemlji pored nje. Crni
vuče mislila sam da se moj um igra samn om dok mi sin nije otvorio oči i pogledao me. Bio je
živ. Ta bela žena ga je spasila, mužu. Njen nož je bio zabijen u leđa Sivom oblaku. Nisam
znala odakle je dolazila dok se nisam setila konvoja ispod grebena. Verovala sam joj, takođe,
od samog početka, zbog načina na koji je ona držala našeg sina. Molila sam je da uzme
našeg sina i odnese ga pre nego što se vrate sledbenici Sivog oblaka iz njihovog pohoda. Žena
nije htela da me ostavi, bez obzira koliko sam protestovala. Pomogla mi je da se popnem na
njenog konja, podigla mog sina prema mojim rukama, i onda nas je povela u šumu noseći
svoje dete u naručju. Žena nije opet progovorila sve dok nismo stali da se odmorimo posle
nekoliko sati jahanja."

"Bogovi su bili na našoj strani tog dana, odmetnici nisu jurili za nama. Džesika, bela žena,
mislila je da su ih možda ubili ljudi koje su napali. Naišli smo na kolibu u brsima i tamo smo
zimovali. Džesika se pobrinula za nas. Govorila je da je misionar i na engleskom, ali te reči su
za mene zvučale sasvim drugačij e. Kada sam joj ukazala na to, Džesika mi je objasnila da
ona dolazi iz daleke zemlje koja se zove Engleska."
"Šta se dogodilo sa tom ženom?", Crni vuk je pitao, bio je namršten i napet.
"Kada je stiglo proleće, Beli orao je bio dovoljno dobro da ponovo putuje. Džesika je uzela
Kristinu da je vrati u dolinu, a ja sa m želela da sina dovedem kući, tebi. Dan pre nego što
smo planirali da krenemo, Džesika je otišla da pokupi plen iz zamki koje je postavila dan
ranije. Ona se nije vratila. Krenula sam u potragu za njom. Bila je mrtva", prošaputa Meri.
"Planinski medved ju je uhvatio na prepad. Bila je to strašna smrt. Njeno telo je bilo
raskomadano, jedva prepoznatljivo. Ona nije trebala da umre na takav način, Crni vuče."
"I to je razlog zašto si dovela belo det e sa sobom?", upitao je Crni vuk, iako je on već bio
doneo svoje zaključke.
"Džesika i ja smo postale sestre u našim srcima. Ispričala mi je sve o njenoj prošlosti. A ja
njoj. Dale smo obećanje jedna drugoj. Dala mi je reč da će ako mi se nešto bude dogodi lo,
ona biti ta koja će naći način da dovede Belog orla kući. To sam i ja njoj obećala."
"Ti želiš da se dete vrati belcima?", upita je Crni vuk.
"Moram prvo da podignem Kristinu", objasni mu Meri.
Crni vuk je izgledao zapanjen izjavom svoje supruge. Meri je sačekala trenutak pre nego što
je nastavila."Džesika nije želela da Kristina ode kući, na to mesto koje se zove Engleska pre
nego što odraste. Moramo napraviti jaku Kristinu, mužu, tako da kada se ona vrati svome
narodu, bude u stanju da preživi."
"Ne r azumem ovo obećanje", priznao je Crni vuk, vrteći glavom.

"Čula sam sve o Džesikinoj porodici. Ona je b ežala od njenog muža. Rekla mi je da je to zao
čovek koji je pokušao da je ubije."
"Svi beli ljudi su zlo", izjavi Crni vuk.
Meri klimnu glavom. Ona se n ije slagala sa svojim mužem, ali je htela da ga umiri. "Svaki
dan Džesika bi otvorila knjigu, koju je zvala dnevnik, i pisala u njoj. Obećala sam joj da ću
ču vati tu knjigu i dati joj kada K ristina bude trebala da se vrati kući."
"Zašto je taj čovek pokušao da ubije svoju ženu?"
"Ne znam", priznade Meri. „Džesika je verovala da je slaba žena, govorila je o svojim
manama često i molila me da napravim od Kristine snažnu ženu poput ratnika. Ja sam joj
rekla sve o tebi, ali ona je meni malo toga rekla o svom m užu. Džesika je imala dar, mužu.
Ona je znala da nikada neće videti kako je podignuta njena kćer."

"I šta ako sam protiv ovog plana?", upita je Crni vuk.
"Onda te moram napustiti", Meri odgovori. "Znam da mrziš belce, ali ta je bela žena spasila
našeg sina . Moja ćerka će pokazati koliko je jaka u duhu."
"Njena ćerka", ispravi je Crni vuk grubo.
Meri zavrte glavom. Crni vuk je prošao kraj nje i stao kraj reke. On je dugo zurio u noć, dok
se konačno nije okrenuo ka Meri. Izraz lica mu je bio težak. "Mi ćemo poštovati to obećanje",
izjavi on.
Pre nego što je Meri stigla pokazati svoju zahvalnost, Crni vuk je podigao ruku. "Suncokret je
postala supruga pre tri leta, a njen suprug joj još nije podario dete. Ona će se pobrinuti za to
belo dete. Ako moja sestra nije voljna, naći će se neko drugi."
"Ne, moramo je mi podići", insistirala je Meri. "Ona je sada moja ćerka. I ti takođe moraš
uzeti ovo u ruke, Crni vuče. Obećala sam da će Kristina biti snažna kao ratnik. Bez tvoje
pomoći -"
"Želim te nazad, Meri", reče Cr ni vuk. "Ali ja neću dozvoliti da ovo dete uđe u moj dom. Ne
traži previše od mene."
"Neka bude", Meri prošaputa. Njena glava klonu u prihvatanju poraza.
Crni vuk je živeo sa Meri dovoljno dugo da bi znao koliko je tvrdoglavo odlučna. "Kakvu će
razliku učiniti to da li je podižemo mi ili neko drugi?"
"Džesika je umrla verujući da ću ja podići njenu ćerku. Dete mora da nauči potrebne veštine
da bi preživela u svetu belih ljudi. Ja sam se hvalila Džesiki tvojom snagom, mužu, i ja-"
"Onda je nikada nećemo posl ati nazad", umeša se Crni vuk.
Meri zavrte glavom. "Nikada ne bih pomislila da pogazim svoju reč. Kako možeš da tražiš od
mene da osramotim svoju zakletvu?"
Crni vuk je izgledao besan. Meri je ponovo počela plakati. "Kako možeš još uvek da me želiš
za svoj u ženu? Iskoršćena sam od strane tvoga neprijatelja. Ubila bih se da nije bilo Belog
orla smnom. I sada sam odgovorna za drugo dete. Ne mogu da dozvolim da je neko drugi
podigne. U svom srcu znaš da sam u pravu. Mislim da bi bilo bolje da odvedem Kristinu
daleko. Mi ćemo otići sutra."
"Ne", uzviknu Crni vuk. "Nikada nisam prestao da te volim, Meri", reče joj on. "Vi ćete se
vratiti kući još ove noći."
"I Kristina?", upita Meri srećno.
"Ti ćeš je podići", priznao je. "Možeš je čak i zvati svojom ćerkom, ali ona pripada tebi, ja
imam samo jedno dete, Belog orla. Dozvoliću da Kristina ostane u mom tipiju jer je njena
majka spasila život mog sina. Ali to dete neće imati značenje u mom srcu, Meri. Ja ću je
potpuno ignorisati."
Meri nije znala šta da misli o odluci njenog muža. Ona se vratila kod njega te noći, međutim
i svoju ćerku je dovela sa njom.

Crni vuk je bio tvrdoglav čovek. On se pokazao kao čovek koji poštuje svoju reč, i previše. On
je odlučio da totalno ignoriše Kristinu.
Ona je, međutim, bila zadatak koji je bio sve veći izazov sa svakim danom koji je rasla.
Kristina je svake noći spavala kraj svoga brata. Ipak svako jutro, kada bi Crni vuk otvorio oči
on bi pronašao devojčicu sklupčanu između njega i njegove supruge. Uvek bi se probudila
pre njega i uvek je zurila u njega.
Dete jednostavno nije razumeli da je on ignoriše. Crni vuk bi se mrštio kada bi je našao kako
ga čuva tako poverljivo. Kristina bi odmah imitirala njegov izraz. Da je bila starija, on bi
pomislio da se usudila da ga ismeva. Ali ona je bila samo beba. I da ona nije bila bele puti, on
je znao da bi je zabavljao nakon što završi sa treningom njegovog sina. Onda bi se Crni vuk
setio da Kristina nije postojala u njegovoj glavi. On bi okretao leđa detetu i napuštao tipi
raspoloženja tmurnog kao kišni oblaci.
Dani su prelazili u nedelje, dok je pleme čekalo da njihov vođa pozove Meri pred Savet, ali
Sivi orao je nadgledao svog sina - po pravu i čekao da vidi može li on prihvatiti Kristinu.
Kada je Crni vuk odvojio svog sina od Kristine, Meri je znala da nešto mora rešiti. Beba nije
ništa razumela, naravno, i provodila je najveći deo njenih budnih sati plakajući. Ona je
postala izuzetno sklona sikiranju i na kraju konačno počela odbijati hranu uopšte.
Očajna, Meri je otišla kod svog oca i stavi la problem u njegove ruke. Ona mu je objasnila da
sve dok ne prihvati Kristinu kao deo plemena, žene i deca će pratiti Crnog vuka i ignorisaće
Kristinu.
Sivi orao je video mudrost u ovom argumentu. On je obećao da će sazvati Savet te večeri.
Zatim je otišao kod šamana da potraži njegov savet.

Sveti čovek je izgledao zabrinut za Kristininu dobrobit, kao i Meri. Vođa je bio iznenađen
ovim stavom jer je šaman bio poznat po neprijateljskim stavovima prema belcima.
"Da vreme je da pozovemo Savet ratnika. Crni vuk se mora promeniti i otvoriti srce ka ovom
detetu. Bilo bi najbolje da je tu odluku doneo sam", dodao je on, "ali ako odbije da se odrekne
svog stava, ja ću ispričati Savetu o moći svoje vizije."
Šaman je odmahnu glavom kada je primetio da se njegov vođa sprema da postavi pitanja.
On je dohvatio pergament od životinjske kože i predao ga Sivom orlu.
"Ne odvezuj ovaj konopac i ne gledaj ovaj crtež dok ne bude vreme."
"Šta je ovaj crtež, Vakane?", upita Sivi orao. Glas mu je bio šapat.
"Vizija koju sam dobio od Velikog duha."
"Zašto ovo nisam video ranije?"
"Zato što nisam razumeo smisao svega što mi je otkriveno. Rekao sam ti samo da sam video
orla koji je leteo nad krdom bizona. Sećaš se?"

Sivi orao je klimnuo glavom. "Sećam se", rekao je on.
"Ono što ti nisam rekao je to da su neki od bizona promenila lica u neke koji su otišli u
zagrobni život. Meri i Beli orao nisu bili među mrtvima, Sivi orle. Nisam razumeo u to vreme,
i nisam želeo da te savetujem dok ne rešim zagonetku u svojoj glavi."
"Sada obojica razumemo", reče Sivi orao. "Oni nisu bili mrtvi."
"Ali postoji još vizije, moj prijatelju. U početku sam mislio da krdo bizona znači da će lova
biti u izobilju. Da, to je ono što sam mislio."
"A sada, Vakane?"
Sveti čovek ponovo odmahnu glavom. "Ne otvaraj kožu dok Crni vuk ponovo ne izrazi svoj
stav. Ako odbije da uzme dete, crtež će ga pridobiti. Mi ne možemo dozvoliti da ide protiv
duhova."
"A ako odluči da prizna dete kao njegovo? Hoće li crtež ostati misterija?"
"Ne, svi do jednog moraju videti crtež, ali ne dok Crni vuk ne izabere pravi put."
Sivi orao je klimnuo glavom. "Moraš sedeti do mene večeras, prijatelju moj." ,najavio je on.
Meri je nervozno šetala po svom tipiju, dok su se ratnici okupljali oko vatre njihovog vođe.
Kristina je pala u hiroviti sa n na krevetu koji više nije delila sa svojim bratom.
Kada je jedan od mlađih momaka došao po Meri da ide na sastanak, ona je morala ostaviti
Kristinu samu. Bila je sigurna da je beba previše iscrpljena da bi se probudila pre jutra.
Muškarci su sedeli na ze mlji, sa njihovim vođom na jednom kraju ovala a šamanom na
drugom.
Meri je polako hodala u krugu, a onda je kleknula ispred svog oca. Ona je brzo ispričala sve
što joj se dogodilo prethodne godine, stavljajući poseban akcenat na to kako je Dž esika
spasila život Belog orla.
Sivi orao nije imao nikakvu spoljnu reakciju na ovu priču. Kada je njegova ćerga završila
svoje izlaganje, dao joj je formalan znak da ih napusti.
Meri je bila na putu natrag ka Kristini kada ju je Suncokret presrela. Dve žene su stajale u
senci čistine čekajući da čuju šta će njihov vođa odličiti.
Merin sin je bio pozvan da da svoju verziju događaja. Kada je dečak završio, on je otišao i
direktno stao iza svoga oca.
Iznenada, Kristina se pojavila kraj svoga brata. Meri je videla svoju ćer ku kada je uhvatila
svoga brata za ruku. Pošla je po svoje dete, ali je Suncokret zadrža. "Čekaj i vidi šta će se
dešavati", Suncokret ju je posavetovala. "Ratnici će se ljutiti ako ih sada prekineš. Tvoj sin će
brinuti o Kristini."
Meri je videla mudrost u savetu svoje prijateljice. Fiksirala je svoj pogled na svoga sina, u
nadi da bi mogla naći načina da izvede Kristinu odatle.

Beli orao je slušao žestoku raspravu među ratnicima o Kristininoj budućnosti. Svi su oni
želeli da dokažu svoju lojalnost Crnom vuku tako što su podržavali njegovu odluku da
nastavi da ignoriše dete.
Vođa klimnu glavom, a onda je namerno sugerisao da starac po imenu Čvrsta stena može da
preuzme dužnost podizanja deteta. Crni vuk odmahnu glavom, odbacujući tu mogućnost.
"Merino dete će patiti ako ga uzmete iz njenog naručja", objasni Crni vuk ratnicima. "Ne
mogu to da dozvolim. Dete je nevino."
Sivi orao je sakrio svoj osmeh. Protivljenje Crnog vuka da daju to dete ludom starcu
dokazivalo je njegovu brigu. Problem je bio kako da Crni vuk ugleda istinu - težak izazov, za
njegovog sina - po pravu, taj čovek je bio ponosan i tvrdoglav.
Vođa posegnu za pergamentom, misleći da stavi tačku na spor, ali šaman ga zaustavi
odmahujući glavom.
Sivi orao je znao da sveti čovek ima svoj put. On sk loni ruku od sklopljene kože i nastavi da
razmišlja o problemu dok su se ratnici međusobno prepirali.
Na kraju, Kristina je bila ta, kada je blago udarala brata po ruci, rešila problem.
Sin Crnog vuka je slušao oštru debatu. Iako mu je bilo tek šest leta već je pokazivao očevu
arogantnu prirodu. Ne razmišljajući o kazni, on iznenada izvuče ruku iz Kristinine, i obiđe
okolo da se suoči sa ocem.
Kristina se sada krila iza brata, iako je provirivala kako bi pogledala u tog mrkog čoveka koji
je tako ljutito gledao u njenog brata.
Vođa je jedini video kako beba imitira mimiku Crnog vuka, pre nego što je prislonila lice uz
bratovo koleno.
"Oče", reče Beli orao, “bela žena mi je spasila život i samo zahvaljujući njoj ja sam se vratio
među svoj narod."

Dečakove reči , izgovorene sa entuzijazmon, napravile su grobnu tišinu. "Kristina je sada
moja sestra. Ja ću je štititi kao što i svaki brat štiti svoju sestru.
Crni vuk nije mogao da sakrije iznenađenje zbog arogantnog načina na kojim mu se obratio
sin. Pre nego što je stigao da smisli odgovor, Beli orao se okrenuo ka mestu gde mu je majka
stajala. On je pokazao ka njoj, pa spustio pogled na Kristrinu, i rekao: "Moja majka."
On je vrlo dobro znao šta će se dogoditi. Kristina se pokazala vrlo doslednom u svojoj
posesivnosti. Sve što je pripadalo Belom orlu, pripadalo je i njoj. Beli orao je morao samo još
jednom da ponovi svoje reči i devojčica je stala kraj svog brata. Izvadila je palac iz usta
dovoljno dugo da poviče: "Moja mama." Onda se nasmejala i pogledala u svog brata,
očekujući da on nastavi ovu igru.
Beli orao klimnu glavom. On čvrsto stegnu detetovu ručicu, da joj pokaže kako je zadovoljan
njenim odgovorom, a onda se okrete i ponovo pogleda u svog oca. On polako podiže ruku i
pokaza na Crnog vuka. "Moj otac", reče on čvrstim glasom.

Kristina je sisala palac dok je gledala u Crnog vuka.
"Moj tata", izreče on ponovo, i opet stegnu Kristininu ruku. Kristina iznenada izvuče palac iz
usta. "Moj tata", zaurla ona pokazujući prstom na Crnog vuka. Onda pogleda u svog brata
tražeći njegovo odobrenje. Beli orao pogleda u svoga dedu. Kada je vođa klimnuo glavom,
Kristinin brat joj dade odobrenje.
Bilo je to sve što je devojčici bilo potrebno. Ona pusti ruku Belog orla i koraknu unapred. Bez
imalo straha, ona je sela u krilo Crnog vuka.
Svi su gledali kako je ceo problem beba sama rešila. Crni vuk se vidno ukrutio kada ga je
dete uhvatilo za jednu od pletenica. Nije joj odgurnuo ruku, ali se okrenuo da pogleda svog
vođu.
Sivi orao se zadovoljno smejao.

Meri požuri da klekne pred svog muža, držeći pognutu glavu.
Crni vuk je moga da vidi kako njegova žena drhti. On dugo i nekontrolisano uzdahnu u
znak prihvatanja.
"Mojoj deci nije mesto na ovom Savetu. Vodi ih našoj kući."
Mer i odmah posegnu da podigne Kristinu u naručje. Ona pola ko odvoji ruke svoje kćeri od
pletenice njenog muža kada je shvatila puno značenje reči koje je rekao.
Njegova deca!
Meri je zaista pokušavala da se ne nasmeje, ali kada je pogledala svoga muža, ona je znala da
on vidi njenu radost. I svakako njenu ljubav.
Crni vuk je arogantno klinuo glavom.
Sivi orao je sačekao da Meri odvede decu. "Da li sada imam i unuku?", upitao je Crnog vuka,
zahtevajući potvrdu.
"Da", odgovorio je Crni vuk.

"Zadovolan sam", reče Sivi orao. Tada se okrenuo šamanu i zamolio ga da im ispriča sve o
svojoj viziji.
Sveti čovek je ustao i ispričao svoju viziju ratnicima. On je polako odmotao povez i pokazao
ratnicima Dakote pergament da ga svi vide.
Nastala je nepodnošljiva buka. Šaman je ućutkao grupu dramatičnim pokretom ruke. "Mi
smo bizoni", rekao je on. "Lav ne pripada među njima. Na ovoj Zemlji oni su neprijatelji
poput nas i belaca. Ipak, Bogovi nas sada testiraju. Daju nam plavooku lavicu da je zaštitimo,
dok ne dođe vreme da nas napusti."
Crni vuk je bio zapanjen šamanovim rečima. On odmahnu glavom. "Zašto mi nisi rekao sve
ovo ranije, Vakane?", upita ga on.
"Zato što je tvoje srce trebalo da spozna istinu", odgovori mu sveti čovek. "Tvoja ćerka je
lavica, Crni vuče. Ne može biti greška. Njena kosa je boje belog groma, a njene oči s u plave
poput doma Velikog duha na nebu."

Kristinin ispad besa iznenada odjeknu celim selom.
Šaman zastade da se osmehne. "Ona ima i glas lavice, takođe", reče on.
Crni vuk se nasmeja sa ostalima i klimnu glavom.
Onda sveti čovek podiže pergament od kože u vazduh i izjavi: "Merino obećanje će se
ispuniti. Duhovi su ga blagoslovili."
Kristina je zvanično primljena u pleme sledeće veče.
U plemenu Dakota su bili blagi ljudi. Svako je otvorio svoje srce za plavooku lavicu i dao joj
blago neprocenljive vrednosti.
Bili su to nematerijalni pokloni koji su joj pomogli da izgradi svoj karakter.
Od svoga dede, Kristina je dobila dar svesti. Stari ratnik joj je pokazao lepotu, čudo njenog
veličanstvenog okruženja. Njih dvoje su postali nerazdvojni. Sivi orao dao je Kristini svoju
bezgraničnu ljubav, svoje vreme bez ograničenja i njegovu mudrost kada bi zatražila
odgovore kako i zašto. Kristina se uz njenog dedu naučila strpljenjem, ali najveće blago od
svih je sposobnost da se smeje nečemu što nije mogla da promeni, da plače nad onim što je
izgubila i da pronađe radost u dragocenom daru života.
Od svog oca, Kristina je dobila dar hrabrosti i odlučnost da izvrši svaki zadatak bezobzira na
poteškoće. Naučila je da barata nožem i da ješe konja, poput bilo kojeg, u stvari bolje od
većine ratnika. Bila je ćerka Crnog ratnika i naučila je da teži savršenstvu u bilo kom
zadatku. Kristina je živela za to da ugodi ocu, da dobije njegovo odobrenje, da bude ponosan
na nju.
Od svoje nežne majke, Kristina je dobila dar saosećanja, raz umevanja i osećaj za pravdu
prema prijateljima i neprijateljima, podjednako. Kristina je imitirala ponašanje svoje majke

svo dok to nije postalo deo njenog karaktera. Meri je bila otvoreno nežna prema svojoj deci i
mužu. Iako Crni vuk nikada nije pokazivao svoja osećanja pred drugima, Kristina je brzo
saznala da je on izabrao Meri zbog njene nežne prirode. Njegovo ophođenje sa suprugom
pred drugim ratnicima je bilo arogantno. Ipak u privatnosti njihovog tipija Crni vuk je više
nego dozvoljavao Merine nežnosti i njene meke reči. On ih je zahtevao. Njegov pogled je bio
pun toplih osećanja, a kada je mislio da njihova ćerka čvrsto spava, on bi posegnuo za ženom
i uzvraćao joj za svu ljubav i tople reči koje mu je ona nesebično davala.
Kristina je obećala sebi da će naći čoveka popu Crnog vuka, kada dođe vreme da ona izabere
partnera za sebe. On bi kao ratnik morao da bude ponosan i arogantan, poput njenog oca,
da bude sposoban da zaštiti ono što je njegovo, i sa istim žestokim kapacitetom za ljubav.
Rekla je bra tu da se nikada neće zadovoljiti sa manje od toga.
Beli orao je bio njen poverenik. On nije želeo da pobije sestrinu odlučnost, ali je bio zabrinut
za nju. On bi joj oprezno potvrdio, jer je znao, kao i svi drugi u ovom izolovanom selu, da će
se Kristina jednog dana morati vratiti u svet belaca.
Usvom srcu osećao je da ga ta istina muči. Znao je, sa sigurnošću, da nije bilo ratnika poput
njegovog oca u toj zemlji nazvanoj Engleska. Ni jednog!
1.POGLAVLJE
London, Engleska, 1810

Letini krici su slabili.
Baron Winteres, lekar u službi markiza od Lionvoda, nagnuo se nad svojom pacijentkinjom i
pokušavao da je uhvati za ruke. Lepa žena se previjala u agoniji. Njeno dete je krenulo
napolje i činilo se odlučno da joj pokida kožu trbuha.
"De, de, Leti", prošaputa lekar nadajući se umirujućim glasom. "Sve će biti u redu, draga.
Samo još malo i imaćete prelepu bebu da poklonite svome mužu."

Baron nije bio siguran da ga je Leti razumela šta joj je govorio. Njene smargadno zele oči bile
su zastakljene od bola. Izgledalo je kao da zuri kroz njega. "Pomogao sam da se donese tvoj
muž na ovaj svet. Da li si to znala Leti?"
Još jedan trud i vrisak je prekinuo svaki njegov pokušaj da umiri pacijentkinju.
Winteres je zatvorio oči i pomolio se za pomoć. Čelo mu je bilo mokro od znoja, a ruke su mu
se tresle. Za sve ove godine, on nikada nije video ovako težak porođaj. Ovo je već predugo
trajalo. Markiza je već bila preslaba da mu pomogne.
Vrata spavaće sobe su se uz tresak otvorila, skrećući pažnju barona.
Aleksandar Majkl Filips, markiz od Lionvuda ispunio je ulaz. Winteres odahnu. "Hvala Bogu
da si kod kuće", reče on. "Bili smo zabrinuti da se nećete vratiti na vreme."
Lion je požurio prema krevetu. Na licu mu se ocrtavala zabrinutost. "Pobogu,Winteres,

suviše je rano za porođaj."
"Beba je drugačije odlučila", odgovori Winteres.
"Zar ne vidiš da je u strahovitim bolovima?", povikao je. "Uradi nešto!"
"Radim sve što mogu!", povikao je Winteres pre nego što je uspeo da obuzda svoj bes. Još
jedan trud uhvati Leti i njen vrisak natera Winteresa da se okrene prema njoj. Lekar je
uhvati za ramena pokušavajući svom svojom snagom da je obuzda. Markiza nije bila mala
žena uopšte. Bila je izuzetno visoka i dobro zaobljena. Borila se svom snagom protiv lekara.
"Ona je van sebe, Lione. Pomozi mi da joj vežem ruke za stubove", naredi baron.
"Ne", viknu Lion, očigledno zgrožen takvom naredbom. "Ja ću je nadalje držati. Ona ne može
još dugo. Bože, koliko dugo je već ovakva?"
"Sada već preko dvanaest sati", priznade Winteres. "Babica je poslala po mene pre nekoliko
sati. Pobegla je u panici kada je shvatila da beba nije okrenuta u položaj za rađanje", dodade
on šapatom. "Sada nam ostaje čekati i moliti se da se beba okrene za nas."
Lion je klimnuo i zgrabio ruke svoje supruge. "Kod kuće sam sada, Leti. Samo još malo
ljubavi i sve će biti gotovo."
Leti se okrenula ka poznatom glasu. Oči su joj bile ugasle, beživotne. Lion je nastavio da
šapuće reči ohrabrenja svojoj ženi. Kada je zatvorila oči i on pomislio da je zaspala, on se
vrati razgovoru sa Winteresom. "Da li su te poteškoće koje Leti ima zato što je beba poranila
dva meseca?"
Lekar mu nije odgovorio. On je okrenuo leđa markizu da potopi još jednu krpu u vodu.
Njegovi pokreti su bili kontrolisani, ljuti, a li njegov dodir je bio blag kada je konačno stavio
hladnu oblogu na njeno čelo. "Neka nam Bog pomogne ako dobije groznicu", promrmljao je
sam za sebe.
Letine oči se naglo otvoriše. Zurila je u barona Winteresa. "Džejms? Jesi li to ti Džejms?
Pomozi mi, molim te pomozi mi. Tvoja beba me rastura. To je Božija kazna za naše grehe zar
ne, Džejmse? Ubij skota sko možeš, ali me oslobodi toga. Lion nikada neće saznati. Molim te,
Džejmse, molim te."
Njena ispovest se završi histeričnim cviljenjem.
"Ona ne zna šta g ovori", Winteres je pokušao da opravda svoju pacijentkinju, kada je došao k
sebi. Obrisao je krv kraj Letinih usana i dodao: "Tvoja žena je u delirijumu. Bol vlada njenim
mislima. Ne obraćaj pažnju na njene reči."
Baron Winteres je bacio pogled na markiza. Kada je ugledao izraz na Lionovom licu, znao je
da njegov govor nije prevario čoveka. Istina je pobedila posle svega.
Winteres je pročistio grlo i rekao: "Lione, izađi iz ove sobe. Imam posla ovde. Idi i sačekaj u
svom kabinetu. Doći ću k tebe kada sve bu de gotovo."
Markiz je nastavio da zuri u svoju ženu. Kada je konačno podigao pogled, klimnuo je glavom
prema lekaru, a u očima su se octavale sve njegove muke. Onda je odmahnuo glavom, možda
je to bilo iho poricanje onoga što je upravo čuo i naglo napustio sobu.
Krici njegove supruge za svojim ljubavnikom pratili su ga do vrata.
Sve je bilo gotovo tri sata kasnije. Winteres je našao Liona u biblioteci. "Uradio sam sve što
sam mogao, Lione. Bog neka mi pomogne izgubio sam obe."
Baron je sačekao nekoliko minuta pre nego što je ponovo progovorio. "Jesi li čuo šta sam
rekao Lione?"
"Da li je dete poranilo dva meseca?", upita ga Lion.
Winteres nije odmah odgovorio. Trebalo mu je vremena da se oporavi od ravnog, bez emocija
Lionovog glasa. "Ne, beba nija poranila", na kraju je rekao. "Već su te dovoljno lagali sine.
Neću još to dodati svojim gresima.“
Baron se srušio na najbližu stolicu. n Gledao je kako mu Lion smireno pruža piće, zatim
posegnu i prihvati čašu. Bio si mi kao sin, Lione. Ako postoji nešto što mogu da učinim da ti
pomognem da prođeš kroz ovu tragediju, reci mi i ja ću to uraditi."
"Dao si mi istinu, dragi prijatelju", odgovorio je Lion. "To je dovoljno."
Winteres je gledao kako Lion podže čašu i ispija sadržaj u jednom gutljaju.
"Čuvaj se, Lione. Znam koliko si voleo Leti."
Lion odmahnu glavom. "Ja ću se oporaviti", rekao je on. "To uvek uradim, zar ne,
Winterese?"
"Da", odgovori Winteres umornim uzdahom. "Lekcije bratstva su te pripremile za bilo koju
situaciju."
"Postoji jedan zadatak koji bih da ti dam", reče Lion i posegnu za penkalom i mastilom.
Dugi minut je prošao dok je Lion pisao po papiru.
"Učiniću sve", reče Winteres kada nije mogao da podnese više tišinu.
Lion je završio svoju poruku, presavio list i dao ga lekaru.
"Javi vesti Džejmsu, Winterese, reci mom bratu da mu je ljubavnica mrtva."
2. POGLAVLJE
„Tvoj otac je bio tako lep čovek, Kristina. Moga je da izabere bilo koju ženu u Engleskoj.
Ipak on lepa,
prosečno je hteo mene!stidljiva
strašno Ja nisam mogla da verujem
i naivna, potpuna u svojuoddobru
suprotnost sreću.
tvog oca. BioBila sam
je toliko
softificiran, tako jako uglancan, ljubazan i pun ljubavi, previše. Svi su mislili da je
najdivniji čovek.
Ali to je sve bila strašna laž.”
Dnevnik, unos: Avgust, 1. 1795
London, Engleksa, 1814

To je tebalo da bude duga noć.
Markizu od Lionvuda oteo se nekontrolisan uzdah i on se nasloni na kamin u prijemnoj sobi
gospodina Čarlsona. To nije ležeran stav, ali je bio neophodan. Prebacivši svoju značajnu
težinu, Lion je uspeo da ublaži tup bol u svojoj nozi. Povreda ga je još uvek konstantno
iritirala, a oštar bol koji mu je prolazio kroz koleno nije mu apsolutno pomogao da ublaži
svoje mračno raspoloženje.
Lion je učestvovao na zabavi pod prisi lom, došao je u pratnji svoje mlađe seste, Dijane, na taj
događaj. Nepotrebno je reći da nije bio nimalo srećan zbog ovih okolnosti. Mislio je da je
uspeo da namesti prijatan izraz na svom licu, ali to nije bilo nimalo lako. Liona je
jednostavno zbog prevelike boli bilo baš briga da li će neko primetiti njegovo kiselo
raspoloženje ili ne. On se namesti u svoj uobičajni stav, prekrsti ruke preko masivnih grudi.
Grof od Rona, Lionov dobar prijatelj sa Oksforda je stajao pored njega. Obojica su smatrana
za zgodne muškarce. Ron je bio crnokos, nežnog tena i visok skoro dva metra. On je bio uvek
uglađen ,besprekornog odela i ukusa i sa osmehom koji je terao mlade dame da zaborave na
njegov krivi nos. One su jednostavno bile previše opčinjene njegovim zelenim očim a, da bi
primećivale njegov nos.

Ron je definitivno bio ženskaroš. Majke su se išćuđavale njegovom ugledu, očevi su bili
zabrinuti zbog njegovih namera, dok su neposlušne kćeri ignorisale upozozrenja svojih
roditelja i drsko se takmičile za njegovu pažnju. Ron je privlačio žene k sebi na isti način na
koji je med privlačio gladnog medveda. On je bitanga, istina, ali ipak previše neodoljiv da bi
to iko primetio.
Lion je, sa druge strane, imao sumnjivu šancu da te iste slatke dame natera da vrišteći nađ u
zaklon. Bila je neosporna činjenica da markiz od Lionvuda prepadne osobu samo jednim
ledenim pogledom.
Lion je bio višlji od Rona za dobra tri inča. Zbog toliko mišića na grudima, ramenima i
butinama, on je izgledao još veći. Njegova veličina nije bila dovoljna da zastraši hrabrije
dame da se nadaju njegovoj tituli. Kao ni njegove crte lica ako biste mogli da pogledate jedan
po jedan deo. Lionova kosa je bila boje tamnog zlata, dužina joj je bila duža nego što je to
društvo preferiralo. Njegov profil je podseća o na statue rimskih vojnika postavljene u

Karltonovoj kući.
Njegove jagodice su bile istih proporcija, nos mu je bio klasičan, a njegove usne savršeno
izvajane.
Topla boja kose je, međutim, bila jedina meka karakteristika Liona. Njegove smeđe oči zračile
su hladnim cinizmom. Razočarenje iz prošlosti ga je oblikovalo u mrkog i teškog čoveka. Ni
ožiljak nije mnogo pomogao. Tanka, džombasta linija koja je vijugala preko čela u naglo se
završavala u luku njegove desne obrve.
Tako je visoko društvo prozvalo Rona Grabulje, a Liona Pirat, ali naravno nikada to nisu u
lice rekli dvojici muškaraca. Oni nisu shvatali da bi njihove uvrede zadovoljile oba muškarca.
Sluga je prišao markizu i rekao: "Gospodaru? Ovde je viski koji ste tražili." Stariji čovek je to
saopštio i napravio savršen naklon dok je držao dve velike čaše na srebrnom poslužavniku.
Lion je uzeo obe čaše, dodajući jednu Rona, a zatim iznenadio slugu izražavajući mu svoju
zahvalnost. Slug a se ponovo nakloni pre nego što ode i ostavi dvojicu muškaraca na miru.
Lion isprazni svoju čašu u jednom dugom gutljaju.
Ron je pratio akciju. "Je li ti noga mnogo smeta?", upitao je zabrinuto se mršteći. "Ili ti je
namera da se napiješ?"
"Ja se nikada nisam napio", primetio je Lion. "Noga je isto", dodao je on sležući ramenima,
dajući prijatelju sporedan odgovor.
"Imao si mnogo sreće ovaj put,Lione", reče Ron. "Ti ćeš biti van upotrebe još dobrih šest
meseci, ako ne i više. Hvala Bogu na tome", dodade on. "Ričard bi te vratio u opasnost još
sutra, ako bi se on pitao. J a verujem da je pravi blagoslov što je vaš brod uništen. Nemožeš
otići nigde dok se ne napravi novi."
"Znao sam rizike", odgovorio je Lion. "Ne voliš Ričarda, zar ne, Rone?"
"On nikada nije trebao da te pošalje na taj poslednji posao, prijatelju moj."
"Ričard stavlja poslove vlade iznad ličnih problema."
"Iznad tvojih ličnih problema, hoćeš reći", ispravi ga Ron. "Trebalo je da izađeš kad sam i ja
to uradio. Da nisi toliko za-"
"Dao sam otkaz, Rone."
Njegov prijatelj nije mogao da sakrije svoje zaprepašćenj e. Lion je znao da je trebalo da
sačeka sa tom vešću, ali zbog Ronove brige to mu je izletelo. "Ne budi toliko zapanjen, Rone.
Bio si za to da se povučem dok je vreme."
Ron odmahnu glavom. "Bio sam za to jer sam tvoj prijatelj, i vrlo verovatno jedini koji brine
šta će biti sa tobom" , reče on. "Tvoji posebno talenti su ti omogućili da radiš duže nego bilo
koji normalan čovek. Božija istina, ja ne bih imao želudac za to. Da li stvarno to misliš?
Zapravo si u penziji? Da li si rekao Ričardu?"

"Da, Ričard zna. On nije baš zadovoljan mojom odlukom."
"On će morati da se navikne na to", promrmlja Ron, onda podiže čašu i nazdravi. "Živeli,
prijatelju moj, dugo da nam živiš. I da pronađeš mir i sreću. Ti zaslužuješ oboje, Lione."
Pošto je Lionova čaša bila prazna, on nije sudelovao u zdravici. On je, u svakom slučaju,
sumnjao da će se Ronov želje ostvariti. Sreća - u malim dozama naravno bila je moguća, ali
mir ... ne, prošlost nikada neće d ozvoliti da Lion pronađe mir. Zato je to bio nemoguć cilj -
kao i ljubav. Lion je to prihvatio kao svoju sudbinu. On je uradio verovatno ono što je bilo
neophodno i deo njegovog uma odbacivao je krivicu. Tek u tamnim noćnim satima, kada je
bio sam i ranjiv, lica iz prošlosti bi se vratila da ga proganjaju. Ne, on nikada neće naći mi r.
Noćne more ga neće napustiti.
"Opet to radiš", reče Ron, gurajući Liona da skrene njegovu pažnju.
"Radim šta?"
"Odbijaš sve dame u sobi."

"Dobro je znati da i dalje imam tu sposobnost.", odvrati mu Lion.
Ron odmahnu glavom. "Pa hoćeš li se mrštiti celu noć?"
"Verovatno."
"Tvoj nedostatak euntazijazma je užasan. Ja sam u predivnom raspoloženju. Nova sezona
uzburkava moju krv. Tvoja sestra mora biti željna avantura", dodao je on. "Bože, teško mi je
poverovati da je malo derište konačno odraslo."
"Dijana je uzbuđena", priznade Lion. "Ona je dovoljno stara da krene u potragu za mužem."
"Je li ona i dalje .... spontana? Prošlo je više od godinu dana od kada sam je zadnji put video."
Lion se nasmeja Ronovoj nesposobnosti da opiše njegovu sestru. "Ako me pitaš d a li i dalje
upravlja situacijama bez pokazivanja i najmanje lične prinude, onda da, ona je još uvek
spontana."
Ron klimnu glavom, pogleda po sobi i zatim uzdahnu. "Samo mislim o tome. A svež priliv
novih dama čekaju da se predstave. Istina mislio sam da bi ih njihove mame najradije
ostavile u kući i zakrile ih od Džeka i njegove bande pljačkaša koji su ponovo u potrazi."
"Čuo sam da su lopovi posetili Velinghama prošle nedelje", prokomentarisa Lion.
"Izazvali su komešanje", reče Ron sa istinskim osmehom.
"Razumeo sam da je Džek samo opljačkao Velin ghamove. Da li je istina da je goste ostavio na
miru?"
Ron klimnu glavom."Da. Čovek je očigledno bio u žurbi."
"Čini mi se da se on boji da ga ne uhvate", reče Lion.
"Ne slažem se", odgovori Ron. "Do sada on je krao samo od onih za koje je mislio da ih treba
spustiti dole. Ja se stvarno divim tom čoveku."
Kada ga je Lion zbunjujuće pogledao, Ron požuri da promeni temu.
"Dame bi nam prilazile da si nasmejan. Onda bi možda počeo da uživaš."

"Mislim da si konačno izg ubio razum. Kako se mogu pretverati da uživam u ovoj farsi?"
"Ionako misle da si poludeo, Lione. Činjenica je da si izbivao dugo iz društva."
"Činjenica da sam izdržao jednu sezonu je predugo", odgovori mu Lion. "Tvoj um se
pretvorio u kašu."
"Gluposti. M oj um se pretvorio u kašu g odinama pre, još dok smo pili kiseli džin u školi
zajedno. Mada ja stvarno uživam. I ti bi kada bi sve ovo shvatio kao igru."
"Ne igram igre", reče Lion. "I rat je bolji opis za ovu scenu."
Ron se nasmeja, dovoljno glasno da priv uče radoznale poglede. "Reci mi prijatelju, da li si
protiv dama, onda?"
"Jesam."
"A šta je njihova potraga? Šta se nadaju da će dobiti ako nas osvoje?"

"Brak, naravno."
"Ah", odgovori Ron. "Predpostavljam da koriste svoja tela kao oružje. Da li je njihov borbeni
plan da ako nas nateraju na požudu da će tako izmamiti nešto više?"
"To je sve što imaju da ponude", odgovori Lion.
"Dragi Bože, ti si iznuren kao što kažu. Brinem da tvoj stav ne pređe na mene."
Ron zadrhta dok je to izgovorio, ali taj efekat je propratio smehom.
"Ne izgleda da si previše zabrinut" primeti Lion suvo.
"Ove dame žele brak, ne naše živote", rekao je Ron. "Ne moraš da igraš igru ako ne želiš.
Osim toga, ja sam samo neznatan grof. Ti, sa druge strane, svakako se moraš oženiti, da
nastaviš svoju lozu."
"Znaš vrlo dobro da se neću ponovo oženiti", odgovori mu Lion. Glas mu je bio težak kao
mermer. "Zaobiđi tu temu, Rone. Nemam smisao za humor kada je reč o pitanju braka."
"Nemaš smisla za humor uopšte", izgovorio Ron tako veselim tonom da Lion nije mogao da
se ne osmehne.
Ron se spremao da nastavi sa svojim dugim spiskom Lionovih mana kada vrlo lepa
crvenokosa dama uhvati njegovu pažnju. On je svoju pažnju posvetio njoj, sve dok nije video
Lionovu mlađu sestru kako se probija do njih.
"Bol je se reši tog namrgođenog pogleda", posavetovao ga je Ron. "Dijana dolazi ovamo.
Gospode, upravo je laktom udarila groficu Seringham."
Lion uzdahnu i suspregnu smeh.
Kada se Dijana naglo zaustavila kraj svog brata, njene kratke braon lokne nastavile su da
plešu oko njenog lica. A smeđe oči su joj blistale od uzbuđenja. "O, Lione, tako sam sretna
kada te vidim da se smeješ. Ja verujem da uživaš."
Nije sačekala brata da joj odgovori, već se okrenula prema Ronu. "Tako je dobro videti te
ponovo", reče ona, skoro sasvim bez daha.
Ron klimnu glavom u znak pozdrava.

"Zar nije neverovatno što sam uspela da dovučem Liona večeras ovde? On zaista ne voli
zabave, Rone."
"On?", upia se Ron tako da zvuči iznenađeno toliko da se Lion nasmeja.
"Nemoj se zezati sa njom", reče mu Lion. "Da li uživaš Dijana?", upitao je svoju sestru.
"O, da", odgovorila je ona. "Mama će biti zadovoljna. Nadam se da će biti budna kada
stignemo kući, pa da joj još večeras sve ispričam. Upravo sam saznala da će i princeza
Kristina biti predstavljena, takođe. Priznajem da me zanima da je upoznam. Čula sam sve
najlepše o njoj."
"Ko je princeza Kristina?", upita Lion.
Ron je požurio da odgovori na njegovo pitanje. ”Izbivao si predugo, Lione da bi čuo za nju.
Iako je nisam nikada sreo, rečeno mi je da je veoma lepa. Ima toliko misterije oko nje. Otac joj
je bio vladar neke male kneževine u blizini austrijske granice. Svrgnut je prilično
neprijatnom revolucijom", nastavio je Ron. "Dama Kristina, ako koristimo titulu po njenoj
majci, putovala je po celom svetu i tako upoznala Burmele i odmah bila opsednuta. Oni su je
prozvali svojom princezom. Žena nije ni odbija ni prihvatila tu titulu."
"Šta se dogodilo sa princezinom majkom?", upita Dijana.
Izgledala je opčinjena pričon o princezi. Ron se nasmeši njeno j revnosti.
"Kako mi je rečeno, tragedija. Majka je slabila do smrti i ona-"
"Kako to misliš oslabila do smrti?", Dijana ga prekide.
"Luda", objasnio je Ron. "Kada je majka saznala da će imati dete, ona je pobegla. Do pre tri
meseca, svi su verovali da su i majka i beba mrtve."
"Šta se desilo sa princezinim ocem?", upita ga Dijana.

"On je napustio Englesku ubrzo nakon nestanka njegove supruge. Niko nije čuo za njega od
tada. Verovatno je umro do sada", završi Ron sleganjem ramenima.

"O jadna princeza", prošaputa Dijana. "Da li ona sada ima nekoga koga bi mogla nazvati
porodicom, ili je sama?"
"Pobogu Dijana, ti ni ne poznaješ ženu a već bi plakala zbog nje", reče Lion.
"Pa, to je tako tužna priča", reče Dijana, braneći sebe. Ona se okrete ka Ronu i dodade:
"Sećam se koliko je bilo nepodnošljivo za sve nas kada je Dž ejms umro. Majka se još nije
oporavila. Ona ostaje skrivena u sobi vadeći se na bolest, a svi znamo da je tuga tamo drži."
Ron baci jedan pogled na Lionovo hladno lice i odmah požuri da promeni tem u. "Da, dobro
svi smo izgubili Džejmsa", lagao je, a njegov ton procveta. "Jedva čekam da upoznam
princezu Kristinu, takođe, Dijana. Niko nije bio u stanju da prikupi komadić informacija o
njenoj prošlosti. Čini se da će se misterija oko nje sada, zar ne?"
Kada je Ron namignuo Lionovoj sestri, ona pocrvene. Lionova sestra je još uvek bila tako
nevina. Ona je bila i dovoljno privlačna, takođe, shvatio je Ron sada kada ju je dobro
pogledao. Dijana se prolepšala od kako ju je Ron poslednji put video. To je u stvari iritiralo
Rona, mada mu nije bilo potpuno jasno zbog čega. "Dete", iznenada je izlanuo, "ti izgledaš
veoma lepo večeras", Ron napravi grimasu na neravnine koje je čuo u svom glasu.
Dijana to nije primetila. Ona se osmehnu na njegov kompliment, koji je proizveo još jedno
crvenjenje, i reče: "Hvala ti, Rone. Ljubazno od tebe što si primetio."
Ron se namršti na Liona. "Njena haljina je preniska. O čemu si mislio kada si je pustio da
izađe u javnost ovako obučena? Bolje je drži na oku."
"Ako je stalno bud em držao na oku Dijana će biti bezbedna", odgovorio je Lion.
"Svejedno, ja stvarno mislim ….", utihnuo je u sred rečenice, kada je pogledao prema ulazu u
salon. On tiho zazvižda. Dijana se brzo okrete da vidi šta drži Rona toliko zanesenog.
"Princeza Kristina", prošaputa Dijana, a glas joj je bio ispunjen strahopoštovanjem.
Lion je poslednji pogledao. Njegovo telo je instiktivno zazuelo borbeni stav, a mišići su mu se
spremno napeli.
On sporo povrati kontrolu. Shvatio je da je zauzeo stav za borbu i natera sebe da se opusti.
Nagli pokret je učinio da ga ponovo zaboli koleno. Lion nije moga ništa sada povodom bola
ili žestokog udaranja u grudima.
I bez obzira na to koliko je hrabro pokušavao, on nije mogao da odmakne pogled od princeze
Stvarno je bila divna. Bila je obučena u srebro od glave do pete. Boja koja je pripadala
anđelima je još više istakla svetlu boju njene kose.
Bez sumnje, ona je bila najlepša žena koju je ikada video. Koža joj je izgledala besprekorno,
pa čak i iz daljine koja ih je razdvajala Lion je mogao da vidi boju njenih očiju. One su bile
zapanjujuće nijanse plave.
Princeza Kristina se nije ni smešila ni mrštila. Izraz lica joj je prikazivao blagu znatiželju.
Žena je očigledno bila svesna svoje lepote, zaključi Lion, nadajući se da će ga njegov urođeni
cinizam spasiti srčane mane. Uopšte nije bio zadovoljan zbog načina na koje je njegovo telo
reagovalo na nju.
"Brumel je bio u pravu", izjavi Ron. "Dama je očaravajuća."
"O, nadam se da ću moći da je upoznam", reče Dijana. Prošaputala je kao da su u crkvi:
"Samo pogledaj ostale, Rone. Oni su svi opčinjeni njom. Da li misliš da će princezin ulazak
biti prihvatljiv?"
"Huh, Dijana", reče Ron. "Princeza Kristina se neće usuditi da te ignoriše. Izgleda da si
zaboravila ko ti je brat.“
Dijana stidljivo klimnu glavom. „Draga, ispravi ramena i prestani da lomiš ruke. Naći ćemo
nekoga da te odgovarajuće predstavi."

Ron je znao da Lionova mlađa sestra nije čula ni jednu od njegovih primedbi. Ona je već
podigla svoje suknje i krenula ka ulazu. "Šta sada d a radimo?", upitao je kada ga je Lion
sprečio da pođe za Dijanom .
"Čekaćemo da vidimo", posavetova ga Lion. Njegov glas je zvučao iritantno.
"Tvoja sestra je previše nagla", promrmlja Ron odmahujući glavom. "Ona ignoriše sve lekcije
dobrog vladanja."
"Kraj nje je vreme da Dijana nauči lekciju iz diskrecije."
"Nadajmo se da neće biti previše bolna za nju."
Lion se nije priključio toj nadi. On je i dalje gledao u prelepu princezu.
Stariji bračni par se taman približio princezi na nekoliko inči kada je Dijana u letela ispred
njih.
Dijana je gotovo pala ispred Kristine na kolena. Ron ispusti dugo stenjanje. Stariji bračni par
nije ni pokušao da sakrije nezadovoljstvo što su tako grubo odgurnuti. Oboje su se okrenuli i

buljili jedno u drugo osramoćeni.
"O, Bože, Di jana je prešla ispred vojvode i vojvotkinje", reče Ron.
Lion se razbesneo na svoju sestru. On se taman spremao da ode po nju i spasi je daljeg
poniženja, kada je princeza uzela stvar u svoje ruke. Ona je pozdravila Lionovu sestru sa,
kako se činilo, iskrenim osmehom, a onda je uhvatila Dijanu za ruke dok je razgovarala sa
njom. Lion je pomislio kako je princeza namerno odavala utisak da su ona i Dijana odavno
bliske prijateljice. Gledao je kako Kristina primiče D ijanu sa njene strane da bi mogla da
pozdravi vojvodu i vojvotkinju. Princeza je uključila Dijanu u kratak razgovor i tako ublažila
grešku koju je načinila njegova sestra.
"Pa, šta ti znaš? Ona još drži Dijanu za ruku. Pametan trik ubacivanjem Dijane, to ni ja ne
bih smislio."
Lion je naslonio rame ponovo na kamin, nasmejao se posmatrajući Rona. "Dijana voli da
koristi ruke dok govori", priznao je.

"Princeza ima dobro srce. Božija istina, verujem da sam se zaljubio."
"Uvek si zaljubljen", odgovori mu Lion.
On nije mogao da zadrži iritaciju u svom glas u. Čudno, ali iz nekog razloga Ron mu je
smetao. Nije posebno želeo da Ron doda princezu Katarinu na listu budućih osvajanja. Bilo
je to smešno, shvatio je Lion. Zašto bi mu smetalo da li će njegov prijatelj osvojiti ovu ženu ili
ne?
On uzdahnu kada shvati da nema spreman odgovor. Međutim smetalo mu je. I to što je
iskreno priznao pogoršalo je Lionovo raspoloženje. Prokletstvo, on je bio prestar i previše
umoran za zaljubljenost.
Kristina nije imala predstavu o razmišljanju koje je izazvala. Ona je strpljivo čekala da njena
tetka Patricija završi razgovor sa domaćinom. Mlada dama je i dalje stajala kraj nje i brbljala
takvim tempom da Kristina nije uspela da drži korak sa njom. Pravila se da je zanima,
nasmešila bi se kada bi se to činilo prikladno, i klimnula glavom kad god bi mlada dama po
imenu Dijana zastala da uzme dah. Lejdi Dija na je najavila da će dovesti svoje prijatelje na
upoznavanje. Kristina je ponovo ostala sama. Okrenula se i videla da svi ljudi otvoreno bulje
u nju. Poslala im je jdan spokojan osmeh.
Ona je mislila da se nikada neće navići na njih. Englezi su buli tako mnogo svojstveni. Iako je
živela u Londonu sada skoro tri meseca, ona je i dalje bila zbunjena ritualima koji ovi belci
održavaju.
Muškarci su bili jednako smešni koliko i njihove žene. Takođe su svi slično izgledali, kao da
su bili obučeni u crno isto odelo. Njihovi beli vratovi su uštirkani do tačke da su izgledali kao
da će se udaviti do smrti, utisak su pojačavali svojim ružičastim obrazima. Ne, Kristina se

tiho ispravi, oni su vratove obavijali svojim ... kravatama, rekla je samoj sebi. Da ,to je bilo
pravo ime za vratrenu foliju. Ona to ne sme ponovo da zaboravi.

Bilo je toliko toga čega je morala da se seti. Kristina ih je marljivo proučavala od trenutka
dolaska na tetka Patricijin prag u Bostonu pre godinu dana. Ona je već govorila francuski i
engleski. Misionar kojeg je Crni vuk zarobio pre nekoliko godina ju je dobro naučio. Njene
lekcije u Bostonu su bile usmerene na ponašanje otmene dame. Kristina je pokušala da ugodi
tetki i tako olakša njene strahove. Ta žena je bila jedina Kristinina veza sa porodicom sa
majčine strane. Međutim, kasnije kada je usvojila pisano znanje dovoljno dobro da pročita
majčin dnevnik, njeni motivi su se promenili. Drastično. Sada je bilo vreme da Kristina osvoji
privremeno mesto u ovom bizarnom društvu. Ona nije smela dozvoliti greške dok ne ispuni
svoje obećanje.
"Jesi li spremna, Kristina?"
Pitanje je postavila tetka Patricija. Starica je došla do Kristine i uzela joj ruku u svoje kandže.
"Spremna kao i uvek", odgovorila je Kristina. Ona se osmehnu starici a onda se okrete i uđe u
gomilu stranaca.
Lion ju je netremice gledao. Primetio je kako je princeza izgledala kao žena borac. Primetio
je, takođe kako je ta lepa žena veoma korektna u svim svo jim postupcima. Radila je to skoro
kao neku vrstu rutine, primetio je Lion. Princeza je pozdravila svako novo poznanstvo sa
osmehom koji joj nije doticao oči. Sledio je zatim kratak razgovor i poslednje, energično
pozdravljanje.
Lion nije mogao a da ne bude inpresioniran. Dama je bila dobra, u redu. Nije ni čudo što je
Brumel bio toliko inpresioniran sa njom. Princeza je pratila sva pravila lepog ponašanja. Ali,
Ron je bio u pravu. Nije bila posve drugačija. Ne, ona je izgledala kruto baš kao i ostale, a
svakako je bila površna kao i sve ostale dame u plemstvu.

On nije bio razočaran svojim zaključcima o princezi. Baš suprotno od toga, jer se osećao
izbačenim iz ravnoteže č im ju je ugledao. Sada mu se ravnoteža vraćala punom snagom. On

se zapravo nasmeši sa olakšanjem. Tada je video kako se Ron lakta kroz gomilu gostiju da
dođe do princeze. Lion bi zaradio brojne posede kada se kladio da će svaka žena posvetiti
više pažnje Ronu nego ostalim muškarcima. Svi u Londonu su znali da je Ronova porodica,
iako ne rang irana među najvišima, svakako bila najbogatija.
Lion bi izgubio opkladu. Ron nije prošao ništa bolje od ostalih. Iskra perverznog zadovoljstva
izmami mu nevoljni osmeh na lice.
"Gubiš kondiciju", Lion primeti kada se Ron vratio do njega.
"Kako to misliš", upita Ron, glumeći zbunjenost.
Lion nije odgovorio odmah. Mogao je da vidi slabo rumenilo na Ronovom licu. Lion je
shvatio da zaista počinje da uživa. On je tada odlučio da natrlja malo soli na Ronovu ranu,
kao što bi svaki dobri prijatelj uradio. "Da li je to moja mašta ili ti je princeza Kristina udelila
isti tretman kao i svakom drugom čoveku u ovoj sali. Ona izgleda da zaista nije previše
impresionirana tvojim čarima, stari?"
"Nećeš ni ti bolje proći od mene", odgovori Ron. "Ona je zaista misterija. Ja se konkretno
sećam da da sam joj postavio neka relavantna pitanja, ali dok sam hodao ov-"
"Misliš kad si se udaljio, zar ne?"
Ron se dobro namrštio na Liona, a onda slegnu ramenima. "Pa, da, kada sam otišao shvatio
sam da nisam dobio ni jedan odgovor od nje. Bar ja mislim da nisam."
"Bio si previše okupiran njeno m pojavom", odgovori Lion, "Lepo lice uvek pokvari
koncentraciju."
"O?", reče Ron. "Pa, stari, hajdemo da vidimo koliko ćeš odgovora ti dobiti. Staviću flašu
rakije na najboljeg."
"U redu", saopšti mu Lion. Pogledao je po sobi i odmah pronašao princezu Kristinu. Iako je
imao prednost jer je bio viši od svih u sobi, a cilj njegovog traganja je bila jedna plavokosa
žena tamo.
Stajala je pored starog prijatelja njegovog oca, ser Rejnoldsa. Lion je bio s rećan što je stari
prijatelj uzeo stolicu kraj Kristine.
Kada je Lion kona čno uspeo da uhvati pogled ser Reinoldsa, on je arogantno mahnuo
glavom za posredstvo upoznavanja.
Gospodin Rejnolds klimnuo je malo sa pre više entuzijazma za Lionov ukus potom se nagnuo
i prošaputao nešto princezi. Kristina se okrete i suoči se sa Lionom, ali je video kada je gotovo
neprimetno klimnula. Dugi minut je prošao pre nego što je žena koja je govorila sa
princezom zastade da uhvati vazduh. Gospodin Rejnold je iskoristio tu priliku za oproštaj.
Lion je zaključio da su njegova objašnjenja uključivala njegovo ime jer ga je gospođa
uplašeno pogledala, prikupila svoje suknje i odmah odjurila u suprotnom smeru. Ona se
ponašala kao debeli miš sa mačkom za svojim repom.
Lionov osmeh se proširio. Njegovo hvalisanje Ronu nije bilo uzaludno. On zaista nije izgubio
veštinu.
On je izbacio glupu ženu iz svog uma kada je princeza Kristina došla i stala ispred njega.
Gospodin Rejnold je stajao kraj nje i lebdeo kao nervozni anđeo čuvar. Lion se polago
povukao, strpljivo čekajući da ona izvrši savršen mali naklon, koji je video da je dala svima
ostalima.
Glava joj je bila pognuta, ali čak i tada bi mogao da kaže da je bila besprekorno ponosna.
Mogao je da vidi posute pege prego njenog nosa. Ovako je izgledala manje kao porculanska
lutka a d aleko više opipljiva.
"Ron je Lionov prijatelj mnogo godina", ser Rejnolds je prekinuo neprijatnu tišinu.
"Ja sam njegov jedini prijatelj", prokomentarisao je Ron sa osmehom.
Lion je osetio da ga Ron gura. "Zar to nije istina?"

On je ignorisao pitanje ."Da li ste vi zaista princeza?", upitao je Kristinu.
"Čini se da mnogi veruju da jesam", odgovorila je.
Ovo nije bio baš odgovor na njegovo pitanje, shvatio je Lion. Ron se lukavo nasmeši, da
prikrije svoju zabavu. Lion se namršti.
Kristina se okrete ka Ronu. "Da li uživate večeras?"
"Neizmerno", izjavi Ron. Pogledao je u Liona i rekao"Pitao si?"
"Pitao?", ponovi Kristina, mršteći se.
"Samo sam se pitao iz koje ste kuće?", rekao je Lion.
" Iz kuće moje tetke Patricije", odgovori Kristina.
"Lione sigurno se sećate lorda Alfreda Kumingsa", ser Rejnolds se umeša o. "On je bio
poznanik vašeg oca."
"Sećam se tog imena", odgovori Lion. On ipak nije mogao da skloni pogled od Kristine
dovoljno dugo da bi pogledao Rejnolda. To je verovatno bilo nepristojno, pomislio je Lion,
čak je i shvatio da neće preduzeti ništa povo dom toga.
"Pa sada", gospodin Rejnolds je nastavio, "Alfred je imenovan kolonijalista već godinama
unazad. Umro je u Bostonu, Bog da mu dušu prosti, pre samo dve ili tri godine, a grofica se
vratila kući, u Englesku sa svojom nećakom."
"Ah, onda ste u Engleskoj već dve godine?" upita je Lion.
"Ne."
Lionu je bila potrebna puna minuta da shvati da neće dobiti dalji odgovor. "Onda ste
podignuti u koloniji", to je bila izjava, a Lion je već klimao glavom.
"Ne."
"Da li ste tamo rođeni?"
"Ne", Kristina je odgovorila, zureći u njega sa primesima osmeha na licu.

"Ali ste živeli u Bostonu?"
"Da."
"Da?"
On zaista nije mislio da podigne glas, ali ga je princeza Kristina izazvala. Ron se davio od
smeha ne pomažući mu mnogo.
Lion je odmah zažalio što je dopustio da vidi njegovu frustraciju, sigurno će pokušati da
pobegne prvom prilikom. Znao je kako je mogao biti zastrašujuć.
"Gospodine, da li ste nezadovoljni samnom jer nisam rođena u koloniji?", Kristina ga
iznenada upita. "Vaše mrštenje to sugeriše."
Čuo je zabavu u n jenom glasu. Definitivno je postojao sjaj u njenim očima. Bilo je jasno da
nije zastrašena. Da nije znao bolje, pomislio bi da se smejala.

"Naravno da nisam nezadovoljan", reče Lion. "Ali hoćete li odgovarati na sva pitanja sa da ili
ne?"
"Čini se tako", odgovori Kristina. Ona se istinski nasmeja i sačeka njegovu reakciju.
Lionova frustracija je nestala. Njena tupost je osvežavajuća, njen osmeh očaravajuć. Nije
pokušao da zadrži smeh.
Zvuk u eksploziji se odbi od zidova sobe, iznenadivši neke od gostiju.
"Kada se smejete, gospodine, zvučite kao lav", rekla je Kristina.
Njen komentar je ubo u centar. To je bila tako čudna primedba. "A da li ste vi čuli riku
lavova, Kristina?"upitao je namerno odbacujući njenu zvaničnu titulu.
"O, mnogo puta", odgovorila je Kr istina pre nego što je razmislila.
Ona je zapravo zvučala kao da je mislila to što je rekla. To naravno nije imalo ni malo smisla.
"Gde ste čuli takav zvuk?"
Osmeh je naglo napustio njeno lice. Ona je i nehotice otkrila i više nego što je želela.
Lion je čekao da mu odgovori. Kristina ga je oprezno pogledala, a onda se okrenula ka sir
Rejnoldsu. Ona mu požele laku noć, pravdajući se time da ona i njena tetka imaju da odu na
još jedno mesto pre nego što noć istekne. Kristina se ponovo okrete ka Lionu i Ronu i odbaci
ih obojicu sa hladnom efikasnošću dostojne kraljice.
Lion nije bio čovek koji je lako odustajao.
Princeza je otišla pre nego što je stigao da joj to pokaže.
Ona je znala da mora pobeći od njega. Osetila je da je njena smirenost posrnula. Njena
starateljka je sedela na stolici pokraj zida. Kristina primora sebe da dostojanstveno došeta do
svoje tetke.
"Vrujem da bismo trebali sada krenuti", prošaputa ona.
Grofica je živela sa svojom nećakom dovoljno dugo da zna da nešto nije bilo u redu. Njene
stare godine nisu uticale na njen oštri um ili njen fizički izgled. Ona ustade sa stolice, uze
Kristinu za ruku i krenuše ka izlazu.
Lion je stajao sa Ronom i sir Rejnoldsom. Sva trojica su gledali Kristinu i njenu tetku kako se
na brzinu pozdravljaju sa svojim domaćinima. "Hoću da sutra dobijem taj viski", izjavi Ron
gurajući Liona da bi mu skrenuo pažnju.
"Rone ako mu zabiješ lakat u rebra još jedanput, kunem ti se da ću ga slomiti", promrmlja
Lion.
Ron nije izgledao zabrinut zbog pretnje. On udari svog prijatelja po ramenu.
"Verujem da ću otići i čuvati tvoju sestru umesto tebe, Lione. Ne izgledaš sposoban za taj
zadatak."
Čim ih je Ron napustio, Lion se okrete ka sir Rejnoldsu." Šta znate o Patriciji Kumings?",
upita on. "Odgovorite mi iskreno, molim vas i bez oklevanja."
"Vi me vređate, Lione", izjavi gospodin Rejnolds, a osmeh je bio u kontradiktornosti sa

njegovim komentarom.
"Poznata mi je vaša diplomatija", odgovori Lion. "Sada, šta možete da mi kažete o njoj?
Sigurno ste je poznavali dok ste bili mlađi."
"Naravno", reče Rejnolds. "Oduvek smo pozivani na iste zabave. Znam da ovo neće ići dalje,
pa ću ti ispričati istinu, Lione. Ta žena je zlo. Nisam je voleo tada, a ne volim je ni sada. Njena
lepota je nadoknađivala njen ... karakter", reče on. "Udala se za Alfreda kada mu je stariji
brat oboleo. Ona je verovala da će umreti svakog trenutka. Patricija je bila kao lešinar
čekajući da nasledi imanja. A Alfredov brat je bio borac. Živeo je deset godina duže nego što
je iko očekivao. Alfred je bio primoran da prihvati odlazak u kolonije ili da ga stave u
dužnički zatvor."
"Šta je sa Patricijinim ocem? Zar nije pokušao da izmiri dug svog zeta? Pomislio bih da bi to
uradio zbog sramote, jedino ako nije imao dovoljno novca."
"On je bio dosta bogat", izjavi ser Rejnolds. "Ali on je se već odrekao svoje kćeri."
"Zato što se udala za Alfreda?"
"Ne, to je učinio kada su počele glasine", reče Rejnolds, odmahujući glavom. "Patricija je uvek
bila obazrivo, pohlepna, žena. Ona je činila mnoge okrutnosti. Jedna od njenih spletki se
završila tragedijom. Mlada dama se ubila zbog njene okrutne šale. Ja ne želim dalje da
ulazim u detalje, Lione, ali će vam biti dovoljno što ću vam reći da ne izgleda kao da se
promenila na bolje tokom godina. Da li ste primetili kako ona gleda svo ju nećaku?"
Lion je bio iznenađen žestinom u glasu sir Rejnoldsa. Stari prijatelj njegovog oca je bio
poznat po svojem mirnom i lakoumnom ponašanju. Ipak sada se bukvalno tresao od besa.
"Da li ste i vi bili žrtva njene okrutnosti?", upita Lion.

"Jesam", priznade Rejnolds. "Nećaka joj deluje kao nežni, ranjiv cvet. Ona nije odrasla sa
tetkom. Siguran sam da to n ije nikakva šteta za jadno dete. Ona će imati vremena da pokuša
da zadovolji starog kukca. Grofica će je bez sumnje prodati najboljem ponuđaču."
"Ni kada vas nisam čuo da govorite na takav način", reče Lion. "Poslednje pitanje, gospodine i
možemo završiti ovaj razgovor."
Sir Rejnolds klimnu glavom.
"Rekli ste da je groficin otac bio bogat čovek. Kako je zaradio svoje posede?"
"Niko ne zna. Otac je prep isao sve na mlađu ćerku. Ime joj je bilo Džesika."
"Džesika je bila Kristinina majka?"
"Da."
"A da li je bila luda kao što svi pričaju?"
"Ne znam, Lione. Samo sam nekoliko puta sreo Džesiku. Činilo se da je sušta suprotnost od
svoje sestre. Bila je slatke naravi i stidljiva - previse stidljiva. Kada se udala, njen otac je bio
prezadovoljan. Nju je izabrao kralj. Još uvek mogu da se setim slavnih balova održanih u
njihovu čast, bogatstvo je bilo zapanjujuće. Posle toga niko ne zna šta se desilo", stariji čovek
ispusti dug uzdah. "To je misterija, Lione koja kako se čini nikada neće biti rešena."
Iako je sam bio obećao da je to bilo poslednje pitanje, Lion je bio previše radoznao da bi
odbacio temu. "Da li ste poznavali Kristininog oca? On je bio kralj kažete, kako to da ja
nikada nisam čuo za njega?"
"Upoznao sam ga, ali ga nikada nisam dobro poznavao. Zvao se Edvard", prisetio se
Rejnolds. "Ne sećam se kako se prezivao. Ja sam ga voleo. Svako je. Bio je veoma pažljiv. I nije
pravio pompu. Umesto da se drži na dmeno, on je insistirao da ga zovemo baron umesto
kralj. On je bio izgubio kraljevstvo."
Lion klimnu glavom. "To je baš zagonetka, zar ne?", primeti on. "To što je Džesika uradila
me je zaintrigriralo."
"Šta to?"
"Udala se za kralja, a zatim pobela od njega."
"Džesikini razlozi su otišli u grob sa njom,"reče sir Rejnolds. "Verujem da je umrla ubrzo
nakon Kristininog rođenja. Niko ne zna šta se zapravo desilo sa njom, Lione. I nakon mog
prilično jednostranog razgovora sa princezom, čini se da će i ona sakrit i njene tajne."
"Samo ako joj se to dozvoli", reče Lion sa arogantnim osmehom.
"Ah, onda ste se zainteresovali za princezu?", upita Rejnolds.
"Blaga radoznalost", odgovorio Lion sležući ramenima.
"Da li je to istina ili se ograđujete sad?"
"To je istina."
"Vidim", reče Rejnolds, nasmejavši se dovoljno da je Lion pomislio da nije baš shvatio.
"Da li vam je poznato gde su Kristina i njena pratnja otišle kada su napustile zabavu? Čuo
sam kada vam je Kristina rekla da imaju još negde da svrate do kraja več eri."
"U kuću lorda Bakerija", reče Rejnolds. "Da li planirate da odete tamo?", upitao je blagim
glasom.
"Rejnoldse nemoj da umišljate više od onoga što jeste", reče Lion. "Samo želim da saznam
nešto više o princezi. Do jutra moja radoznalost će biti zadovoljen a."
Oštrina u Lionovom glasu zaustavila je Rejnoldova pitanja. „Nisam se još pozdravio sa vašom
sestrom. Verujem da ću neću otići a da se pozdravim da njom.“
"Moraćete to brzo da uradite", reče Lion. "Dijana i ja odlazimo za nekoliko minuta."
Lion je zati m ispratio pogledom Rejnoldsa kroz gužvu. Dao mu je nekoliko minuta da
porazgovara sa Dijanom i zatim najavio da je vreme da krenu.
Dijanino razočarenje je bilo očigledno. "Ne budite tako tužni", reče Rejnolds. "Verujem da još
ne idete kući", reče gospodin Rejnolds i namignu joj."
Lionu nije to bilo ni najmanje zanimljivo. "Da, dobro, Dijana ja sam mislio da svratimo do
kuće Bakerovih pre nego što pođemo kući."
"Ali, Lione, ti si odbio taj poziv", ustvrdi Dijana. "Rekao si da je tamo tako dosadno."
"Predomislio sam se."
"Tamo nije dosadno?", upita Dijana, potpuno zbunjena.
"Pobogu, Dijana", promrmlja Lion, dobacujući pogled Rejnoldsu.
Surovost Lionovog glasa je iznenadio Dijanu. Njeno zabrinuo mrštenje je pokazivalo koliko.
"Hajdemo, Dijana. Ne želimo da zak asnimo", posavetova je Lion, omekšavajući svoj ton.
"Zakasnimo? Lione, gospodin Baker i ne zna da ćemo doći. Kako možemo zakasniti?"
Kada njen brat samo slegnu ramenima, Dijana se okrete sir Rejnoldsu.
"Da li znate šta je spopalo mog brata?" upitala je.
"Napad blage radoznalosti", odgovori sir Rejnolds.

Okrenuo se ka Lionu i reče: "Ako ćete oprostiti ovom starcu , ostavite vašu sestru malo duže
ovde. Bila bi mi čast da vidi moj dom."
"O, da, Lione, mogu li ostati?", upita Dijana.
Ona je zvučala kao mala devojčica. Lion se ne bi iznenadio da zapljeska rukama. "Da li imaš
poseban razlog za ostanak?", upitao je on.
Kada je njegova sestra počela da crveni, Lion je imao odgovor. "Koje je ime tog čoveka?",
upita je.
"Lione", prošaputa Dijana, ponižena. "Nemoj da me sramotiš pred sir Rejnoldsom",
opomenu ga ona.
Lion uzdahnu u rastrojstvu. Njegova sestra je upravo iznela njegovo mišljenje da je Baker
dosadan, a sada je imala smelosti da mu kaže da ju je sramotio. On je namršteno pogleda. "O

tome ćemo onda pričati kas nije", reče on. "Hvala, Rejnoldse. Čuvajte mi pažljivo Dijanu."
"Lione ne treba mi čuvar", protestvovala je Dijana.

"To tek treba da mi dokažeš", odgovori joj Lion pre nego što je klimnuo sir Rejnoldsu i
napustio sobu.
Iznenada je bio nestrpljiv da dođe ko d Bekera.
3. POGLAVLJE
„Ostali smo u Engleskoj du že nego š to je Edvard želeo, tako da je moj otac
prisustvovao mojoj ro đendanskoj proslavi. Edvard se toliko lepo ponašao prema mom
dragom tati. Dan nakon što sam napunila sedamnaest, krenuli smo na plovidbu prema
domu mog dragog. Plakala sam, ali ipak sam znala da sam u žasno sebi čna. Znala
sam da ću napustiti svoga oca. Moja du žnost je bila da pratim moga mu ža,
naravno. Nakon što sam se isplakala, postala sam uzbu đena zbog svoje budu ćnosti.
Vidiš Kristina, mislila sam da me Edvard vodi u Kamelot.“
Kristina se osećala loše. Ona se osećala loše, bila je blizu gušenja i govorila je sebi da će se
panika koju oseća rasprsnuti kada budu izašli iz kočije. Zavesa je bila spuštena, pa je vazduh
bio gust i mešao se sa teškim parfemom tetke Patricije.
Kristina je stezala svoje ruke, sakrivene od pogleda njene tetke. Glava joj je bila naslonjena na
braon kožnom sedištu.
Grofica nije primetila da njena sestričina ima bilo k akvih problema. Čim su zatvorile vrata
počela je sa svojim pitanjima, nijed nom ne dozvoljavajući da joj neć akinja odgovori. Tetka je
pro pratila pitanja oštrim primedbama o svakom gostu grofa od Karslona. Grofica kao da je
nalazila veliko zadovoljstvo u klevetanju drugih. Njeno lice je poprimilo zlokoban izraz,
tanke usne su joj bile skupljene, a oči ledene.
Kristina je verovala da su oči ogledalo duše. Grofica joj je to svakako potvrdila. Bila je tako
ljuta, ogorčena i usamljena žena. Glupa, takođe, pomislila je Kristina, jer ona nije ni
pokušavala da sakrije svoje nedostatke od neć ake. Kolika glupost, pokazati slabost i dati
drugome moć. Tetka Patricija nije shvatala taj primitivni zakon, međutim. Ona je zapravo
volela da priča o svim nepravdama koje su joj nanete. Stalno.
Kristina više nije obraćala pažnju na izlaganje njene tetke. Ona je želela da zaštiti tu ženu.
Grofica joj je bila porodica, i to bi trebalo da bude sasvim dovoljan razlog. Njena tetka je
podsećala Kristinu na Ludog bruka, starog indijanca koji je jurio decu sa svojim štapom.
Ludom bruku se nije moglo pomoći, a nije moglo ni njenoj tetki.
"Da li me slušaš, Kristina?" pukla je grofica, prekinuvši tok njenih misli. "Upitala sam te
zašto si poželela da napustiš zabavu tako iznenada?"
"Upoznala sam jednog čoveka" reče Kristina. "On nimali nije bio kao ostali. Zovu ga Lion."
"Ti pričaš o markizu od Lionvuda", reče Patricija, klimajući glavom. "I on te je uplašio, jel da?
Pa, nemoj da ti to smeta. On plaši sve, čak i mene. On je nepristojan, nemog uć čovek, i on
svojim stavom ne dozvoljava drskost, pretpostavljam. Ružan ožiljak na čelu mu daje
zlokoban pogled."
"O, ne, ja ga se ne bojim", priznade Kristina. "Naprotiv, tetka. Bila sam naravno privučena
njegovim izgledom, ali kada ga je gospodin Rejnolds nazvao Lion, to me je toliko podsetilo na
dom, da nisam mogla ništa da kažem."
"Koliko puta moram da ti kažem da tebi ti divljaci nisu ništa", Patricija zagrakta. "Posle
svega što sam žrtvovala da bi ti dobila mesto koje zaslužujesš u društvu i svoje n asledstvo..."
Grofica je shvatila svoju grešku. Protorno je pogledala rođaku da proveri njenu reakciju, a
onda reče: "Ti jednostavno ne smeš da razmišljaš o tim ljudima. Prošlost mora biti
zaboravljena."
"Zašto ga zovu Lion?", upita Kristina glatko menjaju ći temu. Ona polako izvuče ruku iz
bolnog stiska svoje tetke. "Samo sam radoznala", objasni ona. "Za Engleze je neobično da
dobiju nadimak po životinji, a-"
"Ne, naravno da ne", promrmlja tetka Patricija." m arkiz nije dobio ime po životinji. Naslov
takođe", reče grofica. "Iz poštovanja prema njegovoj tituli njega zovu Lionvud. Bližim
prijateljima je dozvoljeno da skrate ime."
"On neće odgovarati?", upita Kristina mršteći se.
"On sigurno neće", odgovori grofica. "Previše je lukav, previše bogat. Moraćeš da se držiš
podalje od njega. Da li je to jasno?"
"Naravno."
Grofica klimnu glavom. "Zašto te je privukao meni nie jasno. On nikada ne bi bio pod
kontrolom."
"Nije me zaista privukao", odgovori Kristina. Lagala je, naravno, ali samo zato što nije mogla
da podnese tetkin ponovni izliv besa. Ona nije razumela svoju tetku. Kako je mogla da
razume ženu koja kleveta ratnika? Sa njenim slabim mentalnim zdravljem, njena tetka bi
bila zaprepašćena kada bi joj rekla istinu.
O, da, Lion ju je privukao. Zlatne niti u nje govim tamnim očima su je zavodile. Njegov moćan
gard je bio gard ratnika, i nju je prirodno privlačila njegova snaga. On se prigodno zvao, on
je nju podsetio na lava. Kristina je primetila njegove gotovo lenje pokrete, ali je instiktivno
znala da kada je potrebno on može da bude veoma brz.
Da, on je bio atraktivan. Kristina ga je pogledala dovoljno dobro.

Ali njoj se svideo i njegov miris. Šta li bi njena tetka mislila kada bi joj to rekla, pomislila je
Kristina sa osmehom. Verovatno bi stavila lanac na vra ta njene spavaće sobe. Ne, grofica ne
bi razumela tu privlačnost. Ipak, stari šaman iz njenog sela bi razumeo. Bio bi veoma
zadovoljan.
"Ne moraš brinuti da će Lion pokazati i najmanji interes za tebe", reče njena tetka. "Čovek
ima samo ljubavnice. Njegova najnovija ljubavnica, prema onome što sam čula je gospođa
Cecilija." Grofica ispusti nimalo damski zvuk pa nastavi. "Dama, zaista. Kurva je pravo ime
za takve. Udala se za čoveka dva i po puta starijeg od nje i završila ono što je pre venčanja
počelo."
"Zar njenom mužu ne-"
"Matori jarac je umro", reče njena tetka. "Koliko sam čula ne tako davno. Priča se da lejdi
Cecilija želi Liona za sledećeg muža."
"Mislim da on ne bi oženio ženu lošeg ugleda", reče Kristina, odmahujući glavom. "Ali ako se

ona naziva damom, onda ne može da ima ljubavnika, zar ne?", upitala je mršteći se
zbunjena.
"Ona je to prihvatila zbog njegove titule. Mnoge udate žene imaju afere", reče tetka Patricija.
"Muževi izdržavaju ljubavnice. Moral mi se gadi, ali muškarci će uvek slediti ta j primitivni
nagon, zar ne?"
Ton njenog glasa je odavao da je ne zanima Kristinino mišljenje. "Da, tetka", odgovori
Kristina sa uzdahom.
"Liom je retko viđan u javnosti ovih dana", nastavila je grofica. "Odkako mu je žena umrla on
se izolovao."
"Možda i dalje žali svoju ženu. Čini se ranjiv."
"Ha", reče tetka podrugljivo. "Liona su nazivali svakako, ali jos ga niko nije nazvao ranjivim.
Ne mogu da zamislim bilo kojeg čoveka da žali za suprugom. Svi su prezauzeti jureći da
nađu zadovoljstva da bi mislili na bilo koga drugog."
Kočija je došla ispred Bakerove kuće i razgovor se završio. Kristini je laknulo kada je lakaj
otvorio vrata kočije. Ona je nekoliko puta duboko uzdahnula dok je pratila svoju tetku uza
stepenice Bekerove kuće.
Meki, senzualni, povetarac hladio je njeno lice. Kristina je poželela da može izvući sve šnale iz
kose i pustiti teške lokne da padaju. Međutim, njena tetka joj to ne bi dozvolila. Moda je
odredila da moraju biti kratke lokne ili komplikovane frizure. Pošto je Kristina odbila da
ošiša svoju dugu kosu, ona je bila prinuđena da se muči sa šnalama.
"Verujem da ovo neće biti previše za tebe", grofica sarkastično primeti pre nego što su
pokucale na vrata.
"Neću vas izneveriti", Kristina odgovori znajući da je to jedina reč koju njena tetka želi da
čuje. "Stvarno se ne brinem. Ja sam jaka da se suočim sa bilo kim, čak i sa lavom."

Grofica je naborala usne dok je još jednom proveravala svoju nećaku.
"Da, ti si jaka. To očigledno nisi nasledila od svoje majke. Hvala Bogu na tom blagoslovu.
Džesika je bila beskmičenjak."
Bilo je teško, ali je Kristina zadržala svoj bes. Ona nije smela da dozvoli da njena tetka sazna
kol iko je nerviraju ružne reči o Džesiki. Iako je živela sa tetkom više od godinu dana i dalje joj
je bilo teško da poveruje da sestra tako priča o svojoj sestri. Grofica nije bila svesna da je
njena sestra vodila dnevnik. Kristina nije htela da joj kaže ništa o dnevniku - ne još - u
svakom slučaju - ali pitala se kako bi njena tetka reagovala da je suoči sa istinom. Ne bi
pravila nikakvu razliku, shvatila je Kristina. Um njene tetke je bio suviše plitak da bi
prihvatla bilo kakve promene u ponašanju.
Pretvaranje je postalo nepodnošljivo. Kristina nije predodređena za to. Meri i Crni vuk su je

upozorili na to. Rekli su joj da se pazi belaca. Da tom stazom mora proći sama. Crni vuk se
plašio za njenu bezbednost. Meri je strahovala za njeno srce. Pa, ipak je ignorisala njene
molbe da ostane sa njima. Imala je obećanje koje je morala da ispuni, bez obzira koliko se
života izgubi, bez obzira na slomljena srca mnogih.
A, ako to preživi, ona može da se vrati kući.
Kristina je shvatila da se mršti. Ona odmah povrati svoj osmeh, kada batler lorda Bakera
otvori vrata. Osmeh joj je ostao na licu tokom dugog predstavljanja. Bilo je samo dvadesetak
gostiju, uglavnom starijih, i K ristini je dat samo trenutak osveženja pre nego šti su prešli na
temu aktuelnih bolesti.
Grofica je nerado pustila Kristinu kada joj je gospodin Baker ponudio ruku. Kristina je
Ona je tada pokušala da ga zaobiđe. Lion joj nije dao da pobegne. Njegove velike ruke našle
su se na njenim ramenima, a ona je nastavila u svom maniru. "Znam da niste razgovarali sa
lordom Bakerom", reče Kristina."Jeste li?"

"Ne."
"O", Kristina je zvučala kao bez daha. "To je nepristojno."
"Da."
"Zaista moram da se vratim unutra gospodine", reče ona. Njegova blizina ju je ometala
isuviše. On je ne bi zbunjivao kad bi je pustio, rekla je sama sebi. Onda ne bi zaboravljala svoj
trening.
"Hoćete li me pustiti, gospodine", zahtevala je ona.
"Ne."
Kristina je iznenada shvatila šta radi. Iako je pokušala ona nije uspela da se ne osmehne.
"Pokušavate biti nagli kao što sam i ja bila sa vama, zar ne, Lione?"
"Ja sam bio nagao", odgovorio je. "Da li volite da vam se odgovara na sva vaša pitanj a sa da ili
ne?"
"To je efikasno", reče Kristina, pomno mu buljeći u grudi.
Reč "efikasno" je bila previše naglašena. Njen akcenat je postao još primećujuć. Lion je
verovao da je uplašena, jer je uhvatio brigu u njenom glasu. On joj polako podiže glavu
prema gore, bez reči zahtevajući da gl eda u njega. "Nemojte se bojati mene, Kristina",
prošaputa on. Nije mu odgovorila. Lion je zurio u nju dugi munut pre nego što je shvatio.
"Ne bojite me se uopšte, zar ne?"
Pomislila je da zvuči kao da je razočaran. "Ne", priznala je sa osmehom. Pokušala je da se
oslobodi njegove ruke, a pustio ju je samo da bi našao o gradu iza nje i zarobio je.
Bila je dobro i zarobljena, nasmešila se Lionu. "Hoćete li molim vas da se vratimo unutra?",
upitala je.
"Prvo ćemo imati normalan razgovor", reče joj Lion. "Ovako se to radi, Kristina. Ja ću vam
postavljati pitanja, a i vi možete postavljati meni. Ali niko od nas neće odgovarati sa da ili
ne."
"Zašto?"
"Tako se možemo bolje upoznati."
Izgledalo je da je bio spreman da ostane na lordovom balkonu cele noći, ako bi to bilo
potrebno. Kristina je resila da to moraju što pre završiti.
"Da li ste ljuti što vas se ne bojim?", upitala je.
"Ne", odgovori joj Lion, dajući joj lenj osmeh. "Nisam ljut na sve."
"O, da, jeste", reče Kristina. "Mogu da osetim bes u vama. I vašu snagu. Mislim da bi bila
jednaka lavu."
On odmahnu glavom. "Pričate čudne stvari", reče on. Nije mogao da se zaustavi i dodirnuo
je. Njegov palac polako je prelazio preko njene donje, pune usne. Njihova mekoća ga je
fascinirala.
"Ne želim da pričam čudne stvar i", K ristina reče i namršti se. "Ali je veoma teško šaliti se sa
vama ."Ona okrete lice od njega i prošaputa: "Moja tetka Patricija vas ne želi u mojoj blizini,
Lione. Ako bude shvatila biće veoma nezadovoljna."
Lion podiže obrvu na ovu izjavu. "Ona će onda morati da bude nezadovoljna, zar ne?"
"Ona kaže da ste previše lukavi", reče mu Kristina.
"I to je greška?",upita Lion,mršteći se.
"Previše ste bogati, takođe", dodade Kristina, klimajući glavom kad ju je zaprepašćeno
pogledao.
"Zašto je pogrešno biti bog at?", upita je on.
"Ne bi bili pod kontrolom", Kristina je citirala mišljenje svoje tetke.

"Nego šta."
"Vidite i vi se slažete sa mojom tetkom Patricijom", uzvrati mu Kristina. "Vi niste kao drugi,
Lione?"
"Koji drugi?"
Kristina je odlučila da ignoriše to pitanje. "Je nisam za ljubavnicu, gospodine. Tetka mi je
rekla da vi želite samo izgubljene žene."
"I vi joj verujete?", upitao je on. Njegove ruke su joj opet milovale ramena, a on je počeo da
ima poteškoća da se seti o čemu su pričali. Mogao je da oseti toplinu kroz njenu haljinu. Bila
je to divna smetnja.
Kako je želeo da je okusi. Ona mu je sada smelo zurila u oči. Ipak ga je zaintrigrirala toliko
da je rešio da igru malo produži. U tome nije bilo ništa loše, zar ne?
"Ne", reče Kristina čitajući njegove misli.
"Ne, šta?", pitao je Lion pokušavajući da se seti šta je rekao.

"Ne verujem da je moja tetka bila u pravu. Ja vas očigledno privlačim, Lione a ja nisam laka
žena."
Lion se tiho nasmeja. Zvuk je bio poput milovanja. Kristina je mogla osetiti kako joj se puls
ubrzava. Ona je sada shvatila opasnost. Znala je samo da je hladnoća prošla kroz nju.
"Zaista moram da se vratim unutra."
"Da li znaš koliko me zbunjuješ?" upitao je Lion, ignorišući njen zahtev da uđe unutra.
"Veoma si dobra u svom zanatu, Kristina."
"Ne razumem."
"O, mislim da znaš", reče on. "Ne znam kako si to uradila, ali se ponašam se poput školarca.
Ima toliko misterije oko tebe. Namerno, zar ne? Da li misliš da ću biti manje zainteresovan
za tebe ako saznam više o tebi?"

Manje zainteresovan? Kristina je osećala kao da joj se smeje. Čovek bi bio zapanjen kada bi
saznao istinu. Da, njena tetka je ipak bila u pravu. Markiz od Lionvuda je bio previše lukav
da bi ga se dugo zavaravalo.
"Nemoj izgledati toliko zabrinuta, draga moja", prošaputa Lion.
Mogla je da vidi zabavu u njegovim očima. "Ne zovite me tako", reče ona. Njen glas je
podrhtavao, ali to je bilo samo zbog izgovora. "To nije pravi zakon", dodala je ona, energično
klimajući glavom.
"Pravi zakon?", Lion nije znao o čemu je pričala.Nje gova frustracija pretvorila se u
ljutnju.Naterao je sebe da duboko udahne,smirujući se."Hajde da počnemo iz
početka,Kristina.Ja ću ti postaviti jedno pitanje,i hoću direktan odgovor",reče on."Prvo ćeš mi
međutim,ljubazno objasniti šta ste mislili pod tim " nije pravi zakon" kada sam vas nazvao
draga."
"Podsetili ste me na nekoga iz moje prošlosti, Lione. I previše mi nedostaje dom da bih
nastavila ovu diskusiju", rekla je ovo tužnim šapatom.
"Bila si zaljubljena u drugog čoveka?", upita Lion ne uspevajući da sakrije bes u svome
glasu.
"Ne."
Čekao je i kada ona nije ništa dodala svom odgovoru duboko je uzdahnuo. "O, ne, ne radi
to", rekao je. "Objasnićeš mi", dodao je on pojačavajući stisak na ramenima. "Kristina ja te
poznajem manje od dva sata, a već si me vezala u čvor. To nije lako napraviti", dodao je on.
"Možemo li da ostanemo na jednoj temi?"
"Mislim da ne možemo", odgovori Kristina. "Kada sam blizu vas ja zaboravim na sve
zakone."
On je pomislio kako nije toliko zbunjena koliko je mislio.

"Ja ću pobediti, znaš", reče joj on. "Kao i uvek. Možeš me odgurnuti onoliko puta koliko
hoćeš, ali ja ću uvek..."
Lion je izgubio tok misli kada je Kristina iznenada posegla i prošla vrhovima prstiju preko
tanke linije njegovog ožiljka. Nežan dodir poslao je tala se sve do njegovog srca.
"Imate žig ratnika, Lione."
Njegove ruke padoše sa strane. On je napravio korak unazad, misleći ako poveća rastojanje
između njih da će stišati vatru koja je kolala njegovim venama. Zbog njenog nevinog
pogleda, znao je da nije imala predstavu o tome kako deluje na njega.
Sve se dogodilo tako iznenada, tako neumoljivo. Lion nije znao da želja može tako brzo da
eksplodira.
Kristina je iskoristila njegovo odvajanje. Ona se nakloni i obiđe ga. "Mi se nikada više ne
smemo dodirnuti", rek la je pre nego što se okrenula od njega i krenula.
Ona je stigla do vrata kad ju je njegov glas zaustavio. "A da si našla neustrašivog ratnika sa
ožiljcima?”
Kristina se okrenula tako brzo da su joj suknje zaplesale oko nogu. Izgledala je zapanjena
njegovim pitanjem.
"Neustrašiv? Sigurno se šalite sa mnom", reče ona.
"Ja se nikada ne šalim", odgovori Lion. Njegov glas je zvučao kao da se dosađuje, ali u očima
mu je videla ranjivost.
Znala je i ona da mora otkriti ovu istinu. "Mislim da je skoro suvišno negirati vašu
privlačnost."
Ona nije mogla da ga pogleda u oči dok mu je ovo priznavala, savladala ju je stidljivost zbog
ove smele izjave. Znala da je pocrvenela, a to ju je takođe iritiralo.
Pokrenuo se brzinom lava. U jednom trenutku on je stajao na suprotnoj strani balkona, a

već u sledećem ju je pribio uza zid balkona. Njegovo telo držalo ju je baš tamo gde je želeo.
Donjim delom tela je zarobio Kristinine noge, a ruke su mu bile na njenim ramenima. Kada
je iznenada krenuo da zatvori vrata, njegove butine su intimno dodirnule njene. Dodir je
uticao na oboje. Kristina se povukla još više uza zid, pokušavajući da prekine taj kontakt.
Lionova reakcija je bila suprotna. Nagnuo se bliže ponovo želeći kontakt.
Lion je znao da joj je neprijatno. Mogao je da vidi n jeno rumenilo čak i na slaboj mesečini. "Ti
si kao mali krhki cvet", šaputao je dok su mu ruke milovale vrat i ramena. "Tvoja koža je kao
topla svila."
Njeno rumenilo se povećalo. Lion se osmehnu i protiv sebe. "Otvori oči, Kristina. Pogledaj
me", komandovao je glasom blagim kao povetarac.
Njegove reči su joj poslale žmarce po telu. Ljubavne reči, gotovo indentične rečima Crnog
vuka koje je upućivao Meri kada bi mislio da su sami. Lion je pokušavao biti nežan sa njom
gotovo na isti način. Da li to znači da želi da se pari sa njom? Kristini je umalo izletelo to
pitanje, ali je onda shvatila da ne bi trebalo. Lion je bio Englez, ona se podseti. Zakoni nisu
bili isti.
Bože, pomozi joj, ona to ne sme zaboraviti. "Nikada ne flertujem sa lavom", izreče ona. "To je
opasno."
Lion je stavio ruke na njen vrat. Nije bio siguran da li želi da je poljubi ili da je zadavi. Žena
ga je zabavljala svojim smešnim komentarima. On je osećao besomučan puls pod svojim
prstima. "Tvoje oči ne pokazuju strah, ali tvoje srce govori istinu. Da li se plašiš svoje reakcije
na mene?"
"Veoma ste arogantni", reče Kristina. "Uplašila sam se da ne padnem u nesvest ako me ne
pustite-"
Lion se nasmeja, stavljajući joj tako do znanja da joj ne veruje. Nagnuo se ka njoj, usne su mu
bule samo na centimetar od njenih. "Zar mi nisi rekla da sam previše neodoljiv da bi to
porekla, Kristina?"
"Ne", prošaputala je. "Rekla sam da ste skoro suviše neodoljiv da bi se to poreklo, Lione.
Skoro. Postoji razlika. "Ona pokuša da se osmehne ne bi li ga u potpunos ti ubedila.
Kristina je jednostavno bila previše zauzeta borbom protiv gotovo neododljive potrebe da ga
dodirne, da ga čvrsto zagrli, da se osloni na njega i upije njegov dodir, da oseti njegov ukus.
Želela je da njegov miris ostane na njoj.
Znala je da je zabranjeno, opasna čežnja. Bila je potpuno jedna stvar zadirkivati mladunče a
sasvim druga potpuno odraslog lava. Pogled u Lionovim očima govorio joj je da je ovo gladan
lav. On će je pojesti ako se on apre toga ne zaštiti .
"Lione", prošaputala je, razapeta između želje i potrebe za oprezom. "Morate mi pomoći u
ovoj borbo protiv ove privlačnosti. Ja ću zaboraviti na sve ako mi ne pomognete."
On je zaista odugovlačio sa ovim. Kristina više nije mogla da se bori protiv privlačnosti . Jedan
mali dodir bi sigurno zadovoljio njenu radoznalost. Onda bi se vratila unutra i naterala sebe
da zaboravi na Liona.
Kristina se podigla na prste i utisnula jedan mali poljubac na njegovu bradu. Onda mu
spusti jedan čedan poljubac na usne i oseti kako se on koči. Kristina se povuče, videvši njegov
osmeh znala je da je zadovoljan njenom smelošću.
Njegov osmeh je naglo izbledeo kada je dodirnula njegovu donju usnu svojim jezikom. Lion
je reagovao kao da ga je upravo udario grom. On ju je privukao sebi, dok su joj butine
dodirivale njegove. Nije ga bilo briga da li ju je njegovo uzbuđenje plašilo ili ne. Ruke joj je
stavio u određen položaj i nije im dozvoljavao da se mrdaju. Kristina neće pobeći dok je ne
pusti.
Ona je odjednom pokušala da odmakne glavu, a podrhtavanje koje je osećao da je prolazilo

kroz nju, na teralo ga je da pomisli da se ona premišlja. "Lione, molim vas mi-"
Njegove usnn e su pronašle njene efikasno ućutkujući njene proteste. On ju je zadirkivao i

nagovarao da otvori svoje usne za njega. Kristina je odgovorila na njegovo blago udvaranje.
Njeni prsti skliznuli su u njegovu kosu dok su strastveni potrsi tekli kroz njegovo telo. Lion je
ostao bez daha, a zatim je ubacio jezik duboko u njena usta, tažeći svojim pr omuklim glasom
parenje sa njom.
Kristina je zaboravila na oprez njene ruke su bile na Lionovim ramenima. Instiktivno se
napela bokovima prema njemu tražeći njegovu toplotu. Uzdah zadovoljstva joj je pobegao
kada je Lion krenuo rukama ka njenim bokovima. Kristina je svojim jezikom istraživala
divnu teksturu Lionovih toplih usta. Oponašala ga je.
Požar mu je besneo u bokovima. Lion je ponovo uzeo njena usne u divljem, strasnom
poljupcu koji mu je uzvratila. Iskren Kristinin poljubac bio je blažena muka za koju je
poželeo da se nikada ne završi. Način na koji ga je poljubila odavao je da joj nije prvi
muškarac. Lion je rekao sebi da ga nije briga. Želja za njom u njegovom k revetu u ovom
trenutku je bila jača od svega.
Lion nikada nije doživeo takvu sirovu želju. Kristina je ispustila jecaju duboko iz grla. Zvuk
ga je skoro rastavio sa zdravim razumom. Znao je da će tako izgubiti svu kontrolu i naglo je
prekinuo poljubac. "Ovo nije ni vreme ni mesto, ljubavi", reče joj on promuklim šapatom.
On je duboko uzdahnuo i očajnički pokušavao da joj ne zuri u usta. Tako meka, tako
uzbudljiva. Izgledala je kao da se tek sad prvi put temeljno poljubila, što naravno nije
moguće, a Lion je zaključio da je imala problema sa uspostavljanjem kontrole.
Ta činjenica mu je bila neizmerno draga. Morao je da joj skloni ruke dalje od svojih ramena,
jer Kristina nije delovala u stanju da uradi više od toga da zuri u njega. Njene oči su postale
duboko indigo plave boje. Boja strasti, pomislio je Lion dok joj je ljubio prste, a zatim ih
pustio.
"Ja ću pronaći sve tvo je tajne, Kristina", prošaputa Lion, misleći na zadovoljstvo koje mogu da
daju jedno drugom.
Njegovo obećanje je prodrlo do Kristine. Ona je verovala da se obećanje odnosi na njenu
prošlost. "Ostavite me na miru, Lione", prošaputala je. Ona ga zaobiđe, prođe kroz vrata, a
zatim se okrete ponovo da ga pogleda. "Vaša radoznalost bi vas mogla ubiti."
"Ubiti?"
Ona klimnu glavom da potvrdi svoj komentar. "Zadovoljili smo jedno drugo deleći ovaj
poljubac. Bilo je dovoljno."
"Dovoljno?"
On prođe pored nje u sobi za crtanje. Kristina napravi grimasu na bes koji je osetila u
njegovom glasu. Srce joj je lupalo, i ona je zahvalila Bogovima što su gosti bili još u trpezariji.
Stolica pored njene tetke je bila prazna.

Kristina odmah sede i pokuša da se skoncentriše na dosadan razgovor koji je grofica vodila
sa svojim poznanicima.
Nekoliko minuta kasnije, Lion se pojavi na ulazu. Gospodin Baker je bio van sebe od
uzbuđenja. Bilo je očigledno da su on i svi ostali u trpezarili verovali da je markiz od
Lionvuda tek stigao.
Kristina pozdravi Liona klimanjem glave, a zatim mu okrete leđa. Nepristojan gest
obradovao je groficu. Starica je stegla Kristininu ruku. Bio je to jedini vid nakolnosti koji je
ikada pokazala svojoj nećaci.
Lion je takođe ignorisao Kristinu. Bio je naravno u centru pažnje, zbog svojih titula i
bogatstva koji su bili iznad ostalih. Ljudi su ga odmah opkolili. Većina žena je takođe ustala
sa svojih stolica. One su se smeškale, crvenele i treptale kad god bi ih Lion slučano pogledao.
Kada K ristina više nije mogla da podnese da gleda odvratnu scenu, okrenula se i otišla u
salon.
Lion je bio zarobljen od strane svoga domaćina u diskusiji o prinosi ma, On ih je slušao,
koristeći vreme da povrati kontrolu nad svojim temperamentom. Iako ništa nije pokazivao
na licu, u sebi je drhtao od besa.
Pakao, ona ga je ponovo odbacila. Dva puta u jednoj večeri. Mora da je to bila neka vrsta
zapisa sudbine, rekao je u sebi. Ona ga je naterala da bude topao, kao što je bio. Prava mala
zavodnica.
Lion se osećao kao da je odbačen u sneg. Kristina je bila u pravu. Ona je zadovoljila svoju
radoznalost. Problem je, on nerado priznade, njen ukus. Vruć, divlji med. On nije bio
zadovoljen.
I dok je gospodin Baker govorio sa entuzijazmom o suštini ječma, Lion je ponovo osetio
Kristinine poljubce. To je sigurno bio spontani akt sa njene strane. ali sećanje je napravilo da
njegova krv ključa.
Kristina se iznenada opet osetila ranjivom. Lion ju je gledao, i mada se smešio ostalim
gostima, ona je mogla da oseti njegov bes.
Ona požuri prem gospod inu Bakeru da porazgovara s njim, gledajući Liona krajičkom oka.
"Imate tako divan dom", Kristina se obrati domaćinu.
"Hvala vam, draga moja. Sasvim je udoban za moje potrebe", izjavi gospodin Baker. Počevši
da objašnjava kako je on lično kupio razne umetnička dela koja su stajala u policama.
Kristina je pokušavala da obraća pažnju na ono što joj je pričao. Primetila je da Lion okleva,
pa se nasmejala.
"Moja žena je, zapravo, napravila najveći broj izbora. Ima oštro oko za kvalitet", govorio je
gospodin Baker.
"Šta?", upita Kristina zbunjena jer je gospodin Baker zurio u nju očito očekujući neki
odgovor. Bila je nesretna jer nije imala pojm a o čemu su pričali.

Lion je bio sve bliže. Kristina je naravno, isključivo njega krivila za svoj nedostatak
koncetracije. Znala je da pravi budalu od sebe pred domaćinom. Ona je namerno okrenula
leđa Lionu i ponovo se nasmešila domaćinu. "Gde ste našli ov u predivnu roze vazu na
kaminu?", upitala ga je.
Gospodin Baker se ponovo ponosno ispravi. Kristina je pomislila kako izgleda kao masni zec.
"Najvredniji komad u mojoj kolekciji", izjavi on. "I jedini koji sam izabrao sam. Košta više od
svih dragulja koje je moja žena izabrala zajedno. Moja žena je izjavila da to jednostavno ne
ide."
"Oh, mislim da je zaista predivna", reče Kristina.
"Bajkeru, hteo bih da porazgovaram sa princezom Kristinom, na trenutak. Nasamo, ako
nemate ništa protiv", reče Lion odmah iza nje. Kristina je znala, da ako napravi korak
unazad, dodirnuće njegove grudi i ta pomisao je bila toliko uznemirujuća da nije mogla brzo
da odbije.
"Svakako", reče gospodin Bajker. On zaverenički pogleda Liona. Budala, pomisli Lion.
Glasine da se zanima za princezu Kristinu sigurno će se koliko sutra već proširiti po celom
Londonu. Čudno, ali to mu nije smetalo. Čak šta više, te glasine bi mu mogle koristiti.
"Naravno da ne", Kristina iznenada izjavi. Ona se osmehnu gospodinu Bakeru da ublaži
svoje odbijanje, dok se molila da je spasi.
Bila je to brza molitva, a gospodin Baker je izgledao iznenađen i zbunjen. A onda se Lion
umešao sa svojim lažima. "Kristina ima najbolji smisao za humor. Kada razmislite, bolje je
znam i znate da sam u pravu."
Njihovog domaćina je prevario Lionov osmeh. Kristinu nije uspeo. Lionov čvrst stisak na ruci
rekao joj je da mu uopšte nije zabavno.
On je bio odlučan da pobedi. Kristina je pomislila da bi verovatno napravio scenu ako

pokuša ponovo da negira njegove reči. Čoveka nije bilo briga šta ko misli o njemu. Bila je to
osobina kojoj nije mogla da se ne divi.
Lion nije imao pretenziju da je iskoristi, podseti se ona. Njegovo ime i on su bili u takvom
skladu. On je bio tako arogantan i samouveren kao vođa Dakota.
Kristina je pokušala da spreči iščekivanje i okrenula se d mu se suprotstavi. Lion se smešio
gospodinu Bakeru, ali je istovremeno pojačavao njegov stisak. Bez reči joj je govorio da bi joj
bolje bilo da ga ne odbija. Onda se okrenuo i ovukao ju za sobom.
Ona se nije borila, ali je ispravila ramena i pošla za njim. Svi su zurili u njih i iz tog razloga se
nasmešila i delovala kao da se ništa ne dešava, kao da je upravo ne vuče preko sobe čovek
kojeg je tek upoznala. Kada je čula glasan šapat jedne žene kako su on a i markiz skladan
par, izgubila je osmeh. Da jeste, Lion joj je pristajao, ali ju je svakako uvredila primedba te
žene. Znala je da je i Lion takođe čuo komentar. Njegov arogantan osmeh joj je to rekao.
Lion se zaustavio kada su stigli do udubljenja. Kristini je la knulo što je nije izvukao van,
počela je da se opušta. Oni su i dalje bili naočigled ostalih gostiju, što je za nju bio blagoslov.
Z nala da je Lion neće poljubiti pred publikom koja prati svaki njihov pokret. Ne, poljubci i
nežne reči su bili rezervisani za trenutke kada su muškarac i žena bili sami.
Nakon što je klimanjem glave pozdravio nekoliko gospodina, Lion se okrete ka Kristini.
Stajao je dovoljno blizu da bi je poljubio ako bi se primakao samo korak bliže. Iako joj je
pustio ruku, glava mu je bila nagnuta prema njoj. Kristina je namerno držala pognutu glavu
odbijajući da ga pogleda u oči. Mislila je da verovatno deluje skromno i pokorno. To je bio
nastup za njihovu publiku, ali ju je nervirao.
Još jedna laž, još jedno pretvaranje. Kako bi se njen brat, Beli orao smejao da je vidi sada.
Znao je, kao i svi ostali u selu, da u Kristini ništa nije bilo pokorno.
Lion se činio dovoljno strpljiv da zuri u nju celo veče. Kristina je shvatila da on neće
razgovarati sa njom dok mu ne da punu pažnju. Ona namesti svoj miran osmeh i konačno
ga pogleda.
U redu, bio je ljut na nju. Zlatne niti su nestale. "Vaše oči su pocrnele poput vrane", izjavi
ona.
Nije ni trepnuo na njen bizaran komentar. "Ne ovaj put, Kristina", reče on besnim šapatom.
"Nećeš me ponovo izbaciti iz ravnoteže, moja mala zavodnice. Kunem se Bogom, ako me
ikada ponovo tako ležerno otkačiš, idem-"
"Oh, to nije bio kompliment", prekide ga Kristina, puštajući ga da vidi njenu frustraciju.
"Kako drsko od vas da pomislite da jeste. Vrana je naš neprijatelj."
Bože pomozi mu, ponovo je to uradila. Lion nije mogao tako lako da joj zaboravi. Kristina se
borila protiv poriva da pokupi svoje suknje i pobegne na prednja vrata. Ali ona je iznenada
shvatila da on nikako nije mogao da razume njen komentar. Njegov zbunjen izraz lica joj je
to rekao.
"Ptice su tvoji neprijatelji?", upitao je, a glas mu je zvučao zapanjeno.
Kristina se osmehnu. "O čemu pričate?", upitala je glumeći nevinost. "Da li ste želeli da
razgovarate sa mnom o pticama?"
"Kristina", izgovori on njeno ime. "Sa tobom bi i svetac izgubio strpljenje."
Pomislila je da izgleda kao da je spreman da skoči na nju, pa je se pomakla korak unazad i
rekla: "A, vi nisi svetac, zar ne, Lione?"
Iznenadni povici privukli su punu Lionovu pažnju. Kristina je takođe čula zvuk, ali kada je
pokušala da se okrene, Lion ju je uhvatio i grubo je gurnuo iza svojih leđa. Zapanjila ju je
njegova snaga. Tako ju je brzo odgurnuo da nije ni bio svestan šta radi.
Njegova široka ramena blokirala su joj pogled. Kristina je po njegovom krutom stavu mogla
da zaključi da je bilo opasnosti. A da ga ne poznaje, pomislila bi da pokušava da je zaštiti.

Bila je veoma radoznala. Nije osećala nikakvu pretnju, ali kada je provirila iza Liona, mogla
je da vidi naoružane ljude koji su stajali na ulazu. Oči su joj se raširile od iznenađenja. Veče
je svakako dobilo još jedan bizaran preokret. Prvo je naišla na Liona, a sada je izgledalo da se
banditi spremaju da ih opljačkaju. Ispostavilo se da je veče izuzetno zanimljivo.
Kristina je želela da bolje pogleda šta se dešava. Međutim, Lion je imao drugu ideju. Kada je
ponovo izašla iza njegovih leđa, on ju je ponovo gurnuo iza.
On ju je štitio. Topao osećaj preplavio je Kristinu. Bila je zadovoljna njegovom odlučnošću i
zapravo se smešila iza njega. Odlučila je da ga posluša, a onda se rukama oslonila na njegova
ramenai provirila preko da vidi šta se dešava.
Bilo ih je petorica. Njih četvorica su držala noževe. Peti čovek je držao pištolj u desnoj ruci.
Svi su nosili maske koje su pokrivale niže delove njihovog lica. Čovek sa pištoljem je bio vođa -
po Kristininoj proceni, povikao je naređenja sa ulaza. Glas mu je bio zategnut i dubok,
prerušen. Odmah je predpostavila da je bio poznat nekim gostima, inače se ne bi trudio da
preruši glas. I on je bio obuče n poput ostalih, u seljačkoj odeći, sa loše uklopljenim šeširom,
čizme mu nisu bile iste. Bile su stare i iznošene, kao i čizme ostalih, ali kvalitet kože je upao
Kristini u oči.
A onda se vođa okrenuo i pogledao preko sobe. Oči su mu se raširile od iznenađenja. Kristini
se oteo uzdah neodobravanja. Dragi Bože, tog čoveka je upoznala pre sat i po.
Lion je čuo njen uzdah. Mrštenje na njegovom licu se povećalo, jer je predpostavio da je
Kristina prestravljena. On je zauzeo još veći prostor, gurajući Kristinu dalje u senku. Njegova
namera je bila da je ugura unutar udubljenja, a ako se opasnost poveća on bi je gurnuo kroz
vrata.
Supruga gospodina Bakera se onesvestila kada je jedan od razbojnika zatražio njenu ogrlicu.
Ona povoljno slete na divan. Kristina je očajnički pokušavala da se ne nasmeje. Nesvestica je

bila tako dobro pretvaranje.
Odjednom, Kristinina tetka je ušla u sred gužve. Grofica izgleda nije shvatala da je pljačka u
toku. Kada se vođa okrenuo i uperio pištolj u njenom pravcu, Kristina se odmah uozbiljila.
Luda ili ne, tetka Patricija je bila njena porodica. Nije želela da je iko povredi.
Desilo se prebrzo da bi bilo ko reagovao. Lion je čuo da zvižduk noža sekundu pre nego što je
bandit urliknuo od bola. Video je odbljesak metala u njegovom ramenu. Okrenuo se da
zaštiti Kristinu od nove pretnje, ali nije video da iko stoji iza nje. Ko god da je držao bačeno
oružje nestao je kroz ulaz na balkon, zaključio je.
Jadna Kristina. Pokušavala je da izgleda dostojanstveno. Njene ruke su smerno bile
sastavljene, i ona mu posla znatiželjan pogled. Nije ni pogledala iza sebe kada je to Lion
učinio, ali izgleda da nije razumela da opasnost možda vreba tamo u senci.

Lion je brzo ugura u ugao, tako da je zidom bila zaštićena sa leđa. Kada je bio zadovoljan, on
se okrete nazad da se suoči sa banditima. Njegova ramena pritisnuše Kristinu uza zid.
Nije se bunila oko toga. Znala je šta radi. Lion je i dalje štiti i samo je hteo da se uveri da je
niko neće napasti sa leđa. Pametno razmatranje, pomisli Kristina.
Nije bilo potrebe, naravno, jer nikoga nije bilo iza nje. Ona baš i nije mogla da mu to kaže,
međutim, njegova briga za njenu bezbednost neizmerno joj je godila.
Vođa je nestao na glavna vrata. Ostali banditi su pretili gostima, mašući ispred sebe dok su
odlazili iz sobe.
Pištolj i nož su ležali na podu.
Lion se okrenuo ka Kristini. "Jesi li dobro?", upita je on. Z vučao tako zabrinuto. Kristina je
odlučila da deluje uplašeno. Ona klimnu glavom, i kada je Lion stavio ruke na njena ramena
i povukao je prema sebi, mogla je da oseti njegov bes.
"Jesi li ljut na mene?",upitala je.

Iznenadilo ga je njeno pitanje."Ne", izjavi on. Glas mu je bio toliko grub, da je pomislio da je
nije ubedio. "Naravno da nisam ljut na tebe, ljubavi."
Kristina se nasmešila na blagost u nj egovom glasu. "On da možeš da prestaneš da mi stežeš
ramena."
On je odmah pusti. "Ljut si zato što nisi mogao da se boriš protiv njihovih nestašluka, zar ne,
Lione?"
"Nestašluka? Draga moja, njihova namera je bila malo ozbiljnija", rekao je Lion.
"Ali ti si hteo da se boriš protiv njih,zar ne?"
"Da", priznao je on sa osmehom. "Voleo bih da jesam. Neke navike teško umiru.", dodao je
on.
"Ti ćeš uvek biti ratnik, Lione."

"Molim?"
Oh, Bože, ponovo ju je zbunjeno gledao. Kristina požuri da kaže: "Ima previše starih ljudi
ovde. Ne bi bilo bezbedno da si se umešao. Neko bi se možda povredio."
"Da li bi se brinula samo za stare?"
"Da."
Lion se namršti na njen odgovor. Tada je shvatila da on želi da bude zabrinuta i za njega.
Zar nije shvatao da bi ga uvredila kada bi pokazala brigu za njega? To bi značilo da nije
imala poverenja u njegove sposobnosti. Ipak on je Englez, podseti se ona. Oni su bili čudna
rasa.
"Ne bih brinula za tebe, Lione. Ti si sposoban."
"Imaš toliko poverenje u mene, zar ne?"

Ona se osmehnu na aroganciju u njegovom glasu. "O, da", prošaputala je, dajući mu time
pohvalu koja se činilo da mu je potrebna. Htela je da doda još nešto kada ih je glasni vapaj
prekinuo.
"Naša domaćica dolazi iz nesvesti", saopštio je Lion. "Ostani ovde, Kristina. Vratiću se za
minut."
Uradila je kako je naredio, iako se njena pažnja zadržala na njemu. Srce je počelo da joj lupa
kada se Lion sagnuo i podigao njen nož. Ona duboko uzdahnu, a zatim sa olakšanjem
izdahnu kada on ostavi nož na sto i skrete svoju pažnju na pištolj.
Haos u kojem s u se našli bio je konfuzan. Svi su pričali u isto vreme. Možda bi trebala da
pokuša da se onesvesti posle svega, pomislila je Kristina. Ne, fotelja je već zauzeta, a pod nije
izgledao toliko privlačno. Ona poče da uvrće ruke. Tako će najbolje izgledati kao da je
uznemirena.
Dva gospodina su bila u vatrenoj diskusiji. Jedan je rukom pozivao Liona da im se pridruži.
Čim je krenuo ka trpaezariji, ona je krenula ka stolu da uzme nož. Pogledala je da li iko
obrađa pažnju, zatim pokupila nož, obrisala ga i sakril a pod plašt.
Požirila je da stane kraj svoje tetke. Grofica je davala savete uznemirenoj ženi na divanu.
"Verujem da smo imale dovoljno uzbuđenja za jedno veče" ,reče Kristina svojoj tetki kada je
ova konačno obratila pažnju na nju.
"Da", odgovori grofica. "Bolje bi bilo da krenemo."
Lion je bio zauzet u trpezariji, slušajući apsurdne predlog e dva gospodina kako uhvatiti
Džeka i njegovu bandu.
Nakon deset minuta, on je bio pun. Pažnja mu se stalno vraćala nesvakidašnjem bodežu koji
je držao u rukama. Nikada pre nije video takav bodež. Oružje je bilo grubo napravljeno, ali
oštro. Ručica ravna. Ko god da je u vlasništvu imao taj nož nije ga kupio u Engleskoj.
Lion je odlučio da uzme oružje sa sobom. Bio je veoma radoznao i odlučan da pronađe
čoveka koji ga je bacio.

"Ostavljam vas gospodo da razrađujete svoje planove", izjavi Lion. "Verujem da ću se
pobrinuti da princeza Kristina i njena tetka stignu bezbedno kući. Ako dopuštate?"
Nije im dao vremena da odgovore već se okrenuo i pošao ka salonu. Setio se da je rekao
Kristini da ga sačeka dok se ne vrati. Nije trebao da je ostavi samu, pod predpostavkom da je
još uvek dovoljno uplašena da prihvati njegovo naručje. On se iskreno nadao da jeste,
pomisao da joj ponudi svoju utehu mu je bila veoma privlačna.
Lion je već planirao kako da udalji Kristinu od njene tetke. Samo je hteo da ukrade nekoliko
minuta da bi mogao da je još jednom poljubi.
"Pa, dovraga", Lion promrmlja kada je shvatio da je Kristina nestala. Pogledao je na sto gde
je ostavio nož, a onda izlanuo drugu psovku.
Nož je takođe nestao. Lionovo raspoliženje se smračilo. Smatrao da treba ispitati goste, ali svi
su još bili okupirani prepričavanjem njihovih reakcija na pljačku. Odluči da se ne trudi.
Lion se ponovo okrte i pogleda udubljenje gde su on i Kri stina stajali tokom pljačke.
Iznenadno otkrovenje palo mu je na um. Ne, rekao je sebi, to nije moguće.
Onda je otšetao do udubljenja i nastavio dalje do balkonske ograde.
Dobrih dvadeset metara balkon je bio odvojen od terase ispod. Nemoguća misija. Ograda je
bila klimava, preslaba da drži konopac i čoveka na njemu.
Njegov um je odmah došao do smešnog zaključka.
Lion odmahnu glavom. "Nemoguće", promrmlja naglas. On je odlučio da ostavi taj deo
slagalice po stani i skocentriše se sada na pravi problem.
Markiz n apusti Bakerovu kuću u tmurnom raspoloženju. Bio je previše ljut da bi sada
govorio. Odluči da sačeka do sutra.
Želeo dug, težak razgovor , sa Ronom.
4. POGLAVLJE
Edvard je uvek nosio belo. Voleo je da nosim duge, u gr č kom stilu, tako đe bele
haljine. U palati zidovi su kre čeni jednom mese čno, a sav enterijer bio je lišen
prskanja boje. Zabavljalo me je da poštujem Edvardovu osobenost i njegove želje. Bio
je tako dobar prema meni. Mogla sam da radi m šta sam htela i nisam morala da
podignem prst da bih radila. Postojalo je samo jedno pravilo. Edvard je tra žio da
nikada ne napu št am palatu, pravdaju ći to mojom bezbedno šć u.
Dr žala sam se svog obe ćanja gotovo š est meseci. Onda su do mene po čele da sti žu
glasine o uslovima života van palate. Verovala sam da Edvardovi neprijatelji šire te
glasine o njegovoj okrutnosti samo da bi izazvali nemire.
Moja sluškinja i ja smo se preobukle u selja č ku ode ću i krenule pe ši ce do obli žnjeg
sela. Gledala sam na to kao na izlet, na avanturu.
Neka mi Bog pomogne, ušla sam u čistili št e.
Dnevnik, unos: avgust, 15. 1795
Advokati erla od Aktona pozvali su groficu Patriciju Kumings. Utorak ujutru u deset sati.
Advokati Henderson i Borton došli su poslednji.
Grofica je jedva suzdržavala entuzijazam. Ona je otpratila oba gospodina u svoj kabinet,
zatvorila vrata za sobom i sela na svoje mesto za sto.
"Moraćete da mi oprostite na ovom otrcanom nameštaju", reče ona. Zastala je da dva
muškarca klimnu, pa nastavila: "Bila sam primorana da poslednje moje rezerve iskoristim za
potrebe svoje neđake, Kristine, koje je imala za sezonu koja je pred nama, tako da mi
jednostavno nije ništa drugo preostalo. Morala sam da odbijem mnogo zahteva za posete
moje nećake. Sramota me, razumete, da neko vidi kako živimo. Kristina je izazvala senzaciju.
Dobro ću je udati."
Grofica je odjednom shvatila da je preopširna. Ona se delikatno nakašljala da prikrije svoju
sramotu. "Da, dobro, sigurna sam da znate da je ova gradska kuća samo pozajmica. Dobili
ste ponudu za kupovinu, zar ne?"
unutra.
"Ima li nešto oko čega mogu da pomognem, tetka?", upita Kristina.
"Ovo je vaša nećaka?", Henderson upita dok je žurno ustajao sa stolice.

"Kristina, idi u svoju sobu. Ja ću se pobrinuti za ove protuve."
"Nećemo razgovarati sa vama o pisanim uslovima u oporuci vašeg oca, grofice", reče Barton.
"Ostavite nas nasamo sa vašom nećakom. To je želja bvašeg oca napisana u oporuci."
"Kako može takav uslov da postoji?", povika grofica. "Moj otac nije ni znao da je Dž esika
rodila dete. On nije mogao da zna za nju. Sigurna sam."
"Vaša sestra je pisala vašem ocu, madam, i rekla mu za njegovu unuku. Verujem da je
poslala pismo dok je boravila kod vas. O na je takođe ostavila poruku i za njega. Erl ju je
našao godinu dana nakon njenog n estanka."
"Džesika nije mogla da mu piše", reče Patricija neelegantnim krkljanjem. "Lažeš. Ja bih
znala. Pogledala sam svako pismo."
"Mislite, uništili ste svako pismo, zar ne, grofice?", upita Henderson. "Niste hteli da vaš otac
zna za njegovu naslednicu, zar ne?"
Tetki Pariciji je lice bilo crveno poput vatre. "Ne mžete to znati", promrmlja ona.
Kristina je bila zabrinuta zbog tetkinog ekstremnog besa. Ona joj priđe i stavi ruku na
staricino rame. "Nije važno koliko je moj deda čuo o meni. Prošlost je iza nas, gospodo.
Ostavimo je tamo."
Obojica na brzinu klimnuše glavom. "Razuman zahtev, draga moja", Henderosn
prokomentarisa. "Sada, prema uslovima oporuke, moramo vam objasniti sve o nasledstvu
nasamo."
Kristina poveća stisak na ramenu svoje tetke kada je videla da joj oko poigrava. "Ako ja
budem zahtevala da grofica otane, hoćete li se složiti?", upitala je.
"Naravno", rekao je Borton propraćen klimanjem glave svog saradnika.

"Onda budite ljubazni, sedite i počnite", uputi ih Kristina. Osetila je da tenzij a popušta njenu
tetku pa skloni ruku sa njenog ramena.

"Čovek po imenu kapetan Hamershild dostavio je pismo veše majke grofu od Aktona", poče
Henderson. "Imamo pismo u našoj daktoteci, a jedno je Džesika ostavila u našim
dokumentima, ako želite da osporite ovo, grofice", dodade advokat. "Ne treba ići u druge
detalje pisma, jer kako ste rekli, princezo Katarina, prošlost je iza nas. Tvoj deda je odmah
napravio novu oporuku. On vam je okrenuo leđa, grofice. Bio je revoltiran vašim
ponašanjem, kao njegove drug e ćerke pa je odlučio da svoje bogatstvo ostavi u rukama svog
unučeta."
Borton se nagnuo napred. "On nije znao da li će biti dečak ili devojčica. Tu su uslovi u oba
slučaja, naravno, ali ćemo vam samo objasniti u slučaju unuke."
"Šta je moja majka uradila kada se njen otac predomislio? Mislila sam da su bili veoma
bliski.", reče Kristina.

"Da, šta je moja glupa sestra učinila da bi se otac okrenuo protiv nje?", upita Patricija sa
podsmehom u glasu.
"Džesika je ponizila svoga oca kada je napustila svoga muža . Princezo Kristina, vaš deda je
bio najviše uznemiren. Voleo je svog zeta i mislio je da je njegova kćer lu...mrzovoljna", on
završi sa pognutim ramenima od sramote.
"Ovaj što njuška okolo odbija da kaže, da je m oj otac konačno shvatio da je Dž esika luda",
izjavi grofica.
"To je tužna istina", reče Borton. Kristina je odmah osvojila njegove simpatije.
"Dakle, novac ide direktno Kristini?", upita grofica.
Henderson je video oštar izgled u grofičinim očima. On se skoro nasmeja. Erl od Aktona je
bio u pravu u vezi ove kćerke, odluči advokat. Henderson je odlučio da požuri sa ostatkom
odredba, zabrinut da će starica uništiti njegov popodnevni obrok ako bude morao da je duže
gleda.
"Sredstva su smeštena na mirovanje do vašeg devetnaestog rođendana, princezo Kristina.
Ako se udate pre tog dana, sredstva će biti data vašem mužu."
"To je manje od dva meseca", primeti grofica. "Neće se tako brzo udati. I tako, ja kao staratelj”
"Molim vas, saslušajte ostatak", zatraži Henderson tvrdim glasom. "S obzirom da je erl voleo
svog zeta, on je odlučio da zadrži oprez u slučaju da se ispostavi da optužbe njegove kćeri
nemaju ni kap kredibiliteta."
"Da, da", Borton se nestrpljivo umeša. "Erl je bio oprezan čovek. Iz tog razloga, on je dodao
ko će imati dalju kontrolu nad njegovim bogatstvom."
"Hoćete li nastaviti sa tim?", zahtevala je grofica. "Recite uslove pre nego što me na pravite
ludom kao što je bila Džesika."
Grofica se ponovo uznemirila. Kristina podrži njen zahtev mada mnogo mekšim tonom.
"Takođe bih želela da čujem ost atak, ako ćete mi učiniti zadovoljstvo i nastaviti."
"Svakako", Henderson odgovori. On je sada namerno izbegavao princezin pogled, bio je
siguran da će izgubiti tok misli ako samo još jednom pogleda divnu nijansu plave tih očiju.
On je pomislio kako je nev erovatno da su te dve žene u srodstvu. Grofica je bila ružna, stara
kučka, a mlada žena koja je stajala kraj nje bila je ljupka i činilo se nežne naravi.
Henderson prebaci pažnju na radni sto i nastavi: "U slučaju da i posle devetnaestog
rođendana ne budet e udati, vaš otac će nadgledati vaše bogatstvo. Princezo Kristina, vaš otac
je bio informisan o uslovima oporuke pre nego što je napustio Englesku u potrazi za vašom
majkom. On je razumeo da neće imati pristup novcu ukoliko -"
"On ne može biti još uvek živ", grofica uzviknu. "Niko nije čuo za njega godinama."
"O, ali on je živ", reče Barton. "Primili smo poruku od njega pre samo nedelju dana. On
trenutno živi na severu Francuske i planira da se vrati na dan devetnaestog rođendana
njegove kćeri."
"Da li on zn a da je Kristina živa? Da je ovde, u Londonu?", upitala je grofica. Njen glas se
tresao od besa.
"Ne, mi nismo osetili potrebu da ga informišemo", rekao je Henderson. "Princezi Kristini je
rođendan za manje od dva meseca. Naravno, ako želite mogu pokušati obavestiti njenog oca.
Princezo, pre-"
"Ne", Kristina je kontrolisala svoj glas. Međutim, osećala se kao da je povikala poricanje i
jedva je napeto uzdahnula. "To će biti lepo iznenađenje za njega, zar se ne slažete gospodo?"
dodade ona uz osmeh.
Obojica su se osmehnula na ovaj argument. "Gospodo moja tetka se umorila", saopšti im
Kristina. "Koliko sam ja shvatila ovaj testament ja nikada neću kontrolisati svoj novac. Ako se
udam to će raditi moj muž. A ako se ne udam moj otac će kontrolisati moje nasledstv o."
"Da", odgovori Borton. "Vaš deda ne bi dozvolio da žena ima takvu moć nad novcem."
"Sve vreme sam verovala da ću...", grofica se izvali na stolici. "Moj otac je pobedio."
Kristina je pomislila kako će njena tetka početi da plače. Ispratila dva gospodina nekoliko
minuta kasnije. Henderson je velikodušno rekao da će dati Kristini popriličnu sumu novca
da ima za svoje potrebe dok se njen otac ne pojavi.
Kristina mu se ponizno zahvalila. Otpratila je advokate do glavnih vrata, a zatim se vratila u
biblioteku da porazgovara sa tetkom.
Grofica nije shvatila koliko j oj je nećaka uznemirena. "Sve sam izgubila", ona zacvili čim je
Kristina ušla u prostoriju. "Prokleta bila duša mog oca u paklu", vikala je.
"Molim te, nemoj se ponovo uznemiravati", reče joj Kristi na. "To ne može biti dobro za tvoje
zdravlje."
"Izgubila sam sve, a ti se usuđuješ da mi kažeš da se ne nerviram?", grofica viknu. "Ti se
moraš izjasniti u moje ime kod tvog oca, Kristina. Edvard me nikada nije voleo. Trebalo je da
budem bolja prema njemu, predpostavljam, ali bila sam toliko ljubomorna na Dž esikinu
sreću pa sam zaboravljala da budem makar pristojna prema čoveku. Zašto je izabrao nju
umesto mene mi još uvek nema nikakvog smisla. Džesika je bila poput miša. Mnogo sam
bolje izgledala."
Kristina nije odgovorila na monolog svoje tetke. Misli su joj se vraćale na probleme pred
njom.
"Da li si iznenađena što ti je otac živ?", upitala je grofica.
"Ne", odgovori Kristina. "Nikada nisam verovala da je umro."
"Ti ćeš morati da se brineš o meni, Kristina", kukala je tetka. "Šta da radim ako me tvoj otac
ne podrži? Kako ću živeti? Biću predmet podsmeha društva."
"Ja ti obećavam da ću brinuti o tebi, tetka", reče Kristina. "Sećaš se da sam ti dala svoju reč
kada smo napustili Boston? Ja uvek ispunjavam obe ćanja."
"Možda se tvoj otac ne složi sa tvojim plemenitim namerama, Kristina. On će imati kontrolu
nad tvojim novcem, kopile, a ja sam sigurna da mi neće dati ni jedan šiling."
Kristina naglo zastade ispred svoje tetke ."Davanje mog novca pod nečiju kontro lu ne
odgovara mojim potrebama", reče ona. "Neću to da dozvolim."
Patricija Kumi ngs nikada nije videla svoju neć aku tako ljutu. Ona klimnu glavom, zatim se
osmehnu. "Ti si draga devojka, kojoj je toliko stalo do mog blagostanja. Naravno tvoja briga
nije uzaludna. Nepravdu koju mi je uradio moj rođeni otac, a za koju nisam znala i utrošila
sam poslednji račun za tvoje oblačenje. Sve je to bilo nizašta", dodade grofica. "Trebalo je da
ostanem u od Boga zaboravljenoj koloniji."
Kristinu je iritiralo samosažaljenje koje je čula u glasu svoje tetke. Ona duboko uzdahnu u
nadi da će povratiti strpljenje i reče: "Nije sve izgubljeno. Rešenje našeg problema sam
očigledno ja. Udaću se pre nego što se moj otac vrati u Englesku."

Kristinina mirna izjava je privukla pažn ju njene tetke. Staricine oči se raširiše, i ona se ispravi
u svojoj stolici. "Mi ne znamo kada će Edvard stići. Mogao bi da uhoda u ovu sobu već sutra",
reče ona.
Kristina zavrte glavom. "Ne, ne verujem. Ne zaboravi, on veruje da ja nisam preživela. Svi
ostali su se činili veoma iznenađeni što me vide. I ja planiram da se udam čim je pre
moguće."
"Kako možemo napraviti veridbu na vreme? Mi nemamo odgovarajućeg čoveka na umu."
"Napravi listu onih koje bi trebala da razmotrim", reče Kristina.
"Ovo nije nimalo ispravno", protestvovala je grofica.
Kristina je potvrdila kada je primetila nemir u tetkinim očima. Znala je da se dala u
razmatranje ideje. Kristina je očekivala apsolutnu saglasnost.

"Moramo biti brzi ako želimo biti uspešni."
"Zašto? Zašto bi tako žr tvovala sebe?", Patricija je svojoj nećaki poslala sumnjiv pogled.
"Zašto bi radije da tvoj novac bude u rukama tvog muža umesto tvog oca?"
"Tetka, kao što sam ranije rekla, ne odgovara mojim potrebama da novac bude u rukama
mog oca. Sada koliko još prigovora moraš izgovoriti da bi videla mudrost mog plana?"
"Tvoj otac je možda do sada stekao novo bogatstvo. On možda i ne želi ovo bogatstvo."
"Ti znaš bolje", reče Kristina. "Sumnjam da je bogat. Zašto bi bio u kontaktu sa advokatima
da je bogat? O, da vrati će se u Englesku, tetka Patricija."
"Ako tvrdiš da će Edvard tražiti nasledstvo, neću se svađazi sa tobom", reče grofica.
"Dobro", izjavi Kristina. "Mislim da si jedna od najpametnijih žena koje znam", pohvalila ju
je ."Sigurno ćemo smisliti razlog za moj ishitreni brak."

"Da", složi se grofica. "Ja sam pametna", podigla je glavu i još više se ispravila. "Koliko će tvoj
brak da mi pomogne?", zahtevala je ona.

"Tražićemo od čoveka za koga se udam da veću količinu novca prepiše tebi . On te papire
mora potpisa ti pre venčanja."
"Onda ćemo morati naći nekoga sa kim se može upravljati", promrmlja grofica. "Ima dosta
takvih. Moraću da smislim dobar razlog za žurbu. Ostavi me sada, Kristina, treba da
napravim listu potencijalnih muževa za tebe. Sa tvojim izgledom mo žemo dobiti gotovo
svakoga pod našim uslovima."
"Želela bih da markiz od Lionvuda bude na vrhu te liste", izjavi Kristina, spremajući se na
erupciju tetkinog nezadovoljstva.
"Ne možeš biti ozbiljna", promuca grofica. "On je bogat, novac mu ne treba i jednostavno nije
tip koji će pristati na tvije uslove."
"Ako uspem da ga ubedim da potpiše papire, onda će biti u redu da se udam tako brzo za
njega?"
"Udaja za njega nije englesko pravilo, Kristina. O, dobro, pošto si spremna na ovoliku žrtvu,
ja ću ti omogućiti pristup tom odvratnom čoveku. On se neće složiti, naravno, ali imaš moju
dozvolu da pokušaš."
"Hvala ti", reče Kristina.
"Još uvek želiš da se vratiš tim divljacima?"
"Oni nisu divljaci", prošaputa Kristina. "Vratiću se svojoj porodici kada ti budeš ima la novac
u svojim rukama, to je tebi bitno."
"Pa sigurno ne bi trebalo spominjati tu činjenicu čoveku za koga te budemo udavale. To će
negativno uticati na tebe, Kristina."
"Da, tetka", odgovori Kristina.

"Gubi se odavde i promeni tu haljinu", odbrusi grofica. "Izgledaš ružno u toj boji žute. Tvoja
kosa je previše čupava. Uradi odmah nešto povodom toga."

Kristina odmah napusti biblioteku, ignorišući smešne kritike na račun svog izgleda. Onog
trenutka kada je zatvorila vrata iza sebe, ona je prestala glumiti. Kristina se vidno tresla.
Osećala je kako joj se stomak veže u čvor a u glavi počinje da joj bubnji. Iako joj je bilo teško
da prizna, Kristina je bila dovoljno uplašena da shvati da je uplašena. Nije joj se uopšte
dopadao taj čudan osećaj.
Shvatala je razlog. Šakal se vraća u Englesku. On će pokušati da je ubije. Šakali nisu menjali
svoju ćud sa godinama.
Kristina je trebala da da Edvardu drugu priliku da je ubije. Ako Bog da, ona će prva njega
ubiti.
reputacija bez mrlje neuspeha. Markiza od Lionvuda su smatrali najopasnijim čovekom u

Engleskoj. Neki su tvrdili na svetu.
Bez obzira gde se izdajnik sakrio, Lion je mogao da ga otkrije, i mirno sa smrtonosnom
efikasnošću ubije.
On nikada nije odustao od svoje dužnosti. Nikada.
Rezultati njegove lojalnosti bili su dvostruki. Lion je dobio orden za hrabrost i noćne more za
svoje grehe. Bilo je lako prihvatiti penzionisanje. Od kada je živeo sam, niko nikada nije
saznao za njegovu muku. Kada bi ga noćne more posetile, on je ponovo video lica onih koje je
eleminisao. Niko n ije bio tu da svedoči njegovoj agoniji.
Lion je sve ređe mislio o Dž ejmsu i Leti, iako je nastavio da odmahuje glavom na svu tu
ironiju. Dok je u inostranstvu branio svoju domovinu od izdajnika, njegov brat, u njegovom
domu ga je izdao.
Ne, on nije mislio o Džejmsu mnogo, misli o princezi Katarini su napravili metež u njegovom
umu toliko da je jedva moga da mislo na bilo šta drugo.

On je bio čovek koji se lako zaintrigrirao. Dobra slagalica bi mu držala pažnju dok je ne bi
rešio. Kristina se, međutim, pokazala previše nedostižna da bi je razumeo. Nije znao koja joj
je igra bila ... Ona nije otvoreno flertovala sa njim - ili sa Ronom, k oji bi je u tom slučaju
pokupio. Lion je razmišljao o čudnom razgovoru koji je vodio sa damom, ali nakon nekog
vremena je odustao. Morao je da je vidi, rekao je sebi. Ona mu još nije dala dovoljno tragova
da bi se zadovoljio.
I gde bi, u ime Božije ona čul a riku lavova?
Lion je znao da je postao opsednut da sazna sve o njenoj prošlosti. Njegova odlučnost nije
imala mnogo smisla. Kristina je uticala na njega na način na koji je mislio da je nemoguće.
On nikada nije bio pre opsednut sa ženom toliko. To mu je smetalo daleko više nego bol u
kolenu.
Lion je hteo da sazna sve njene tajne. Bio je siguran da ih ima. Svaka žena ih ima, i onda bi
njegova radoznalost bila zadovoljena. Da, onda bi je otpustio.

Opsesija bi se završila.
Sa tom donetom odlukom, Lion je poslao dopise sa tračom plemstvu. On je bio, naravno,
diskretan u potrazi za informacijama o princezi, koristeći svoju sestru i njen izlazak u
društvo kao glavni razlog za potragu o informacijama.
Nije bio ni malo zabrinut da ih njegov poduhvat neće obmanuti. I na kraju, kada je poslao
sva pisma, Lion je ostao frustriran. Prema svima onima koji je znaju ,princeza Kristina nije
imala prošlost.
Žena nije ni postojala do pre dva meseca.
Lion nije hteo da prihvati takav zaključak. Njegovo strpljenje je bilo prilič no tanko. Hteo je
prave odgovore ... i želeo je da ponovo vidi Kristinu .
Mislio je da sačeka Krestonov bal sledeće subote, a zatim se odlučio da ne čeka.

Sasvim ignorišući dobre manire, on je pozvonio na vrata kuće u Bakerovoj ulici u devet sati
ujutru. Nije se potrudio da pošalje poruku sa molbom da bude primljen, jer je bio siguran da
bi mu grofica odbila gostoprimstvo da se unapred najavio.
Sreća je bila na Lionovoj strani. Veoma slab starac sa krpom na žutoj kosi otvorio mu je
vrata. Njegova odeća mu je rekla da je batler.
"Grofica je upravo napustila kuću, gospodine, i neće se vratiti za sat ili dva."
Lion je zadržao osmeh. "Ne želim da vidim groficu", reče on batleru.
"Pa koga tačno želite da vidite?", upita sluga oholim tonom.
Lion je postajao ogorčen . Starac je čuvao ulaz poput Gargoile. Lion uđe pored njega pre nogo
što je stigao da protestuje. "Želim da razgovaram sa princezom Kristinom", namerno je
koristio svoj zastrašujući ton da bi dobio saglasnost. "Sada."

Iznenadio se kada se slugino lice iz ozbiljnog transformisalo u oduševljeno. "Grofici se to neće
svideti.", najavio je on dok je prolazio pored Liona. "Ona će biti nezadovoljna. O, da, hoće."
"Ne izgledate previše uznemiren zbog te mogućnosti", primeti suvo Lion.
"Neću joj govoriti o vašoj pos eti, gospodine", reče batler. On se uspravi i krete prema stubištu.
"Možete sačekati tamo", pokaza pokretom ruke. "Idem obavestiti princezu o vašoj želji da
razgovarate sa njom."
"Možda bi bilo bolje da joj ne kažeš ko joj je sagovornik", uputi ga Lion, mi sleći da bi Kristina
možda odbila da ga vidi. "Voleo bih da je iznenadim", dodao je on.
"Pošto mi niste dali vaše ime, to će biti dovoljno da se povinujem vašim željama."
Lionu se činilo da batleru treba čitava večnost da pređe hodnik. On se naslonio na okvir
vrata i gledao u starca. Iznenadnim pitanjem ga je dozvao. "Ako ne znate ko sam ja kako ste
tako siguran da se grofici neće dopasti?"
Batler se još jednom nasmejao, što je zvučalo kao da se veoma dugi ekseri vuku preko table.
Taj napor ga je skoro oborio na pod. On se uhvati za ogradu pre nego što je odgovorio Lionu.
"Nije važno ko ste, gospodine. Grofica ne voli nikoga. Ništa tu staricu ne može usrećiti."
Batler je nastavio uza stepenice svojim sporim, sporim korakom.
Lion bi se zakleo da je starcu za tri koraka bilo potrebno deset minuta.
"Predpostavljam da grofica nije bila ta koja vas je zaposlila", primeti Lion.
"Ne, gospodine", odgovori sluga između predaha. "Bila je to princeza Kristina, koja me je
našla u blatu, da tako kažem. Mnogo teška vremen a su me stigla", starac je duboko
uzdahnuo a zatim dodao: "Princeza ne voli da njenu tetku zovem starica, kaže da nije
dostojanstveno."
"Možda nije dostojanstveno, dobri moj, ali stari šišmiš je dobar naziv za groficu."
Batler klimnu glavom, a onda se ponovo uhvati za ogradu. Ostade u tom položaju dugi
trenutak. Lion je pomislio da čovek pokušava da uhvati dah. Bio je u pravu. Batler konačno
pusti ogradu, stavi ruke sa strane i zaurla: "Imate posetioca, princezo. Ostavio sam ga u
salonu."
Lion nije mogao da veruje čemu je upravo prisustvovao. Kada je sluga ponovio vrisak, on je
počeo da se smeje.
Batler se okrete ka Lionu, da mu objasni. "Ona ne želi da preterujem", reče on. "Moram da
čuvam snagu za narudžbine starog Bata."
Lion klimnu glavom. Batler je ponovo vikao svoju gazdaricu.
Kristina se iznenada pojavila na stepenicama, privlačeći punu Lionovu pažnju. On nije bio
navikao da je gleda, odlučio je on. Bila je još lepša. Njena kosa danas nije bila skupljena.
Predivno. To je bila jedina reč koja mu je pala na pamet, koja bi opisala predivne srebrne
lokne koje su uokviravale prkosno lice.
Kada je počela da se spušta niza stepenice, Lion je video da je dužina njene kose dosezala do
njenih vitkih kukova. Bila je obučena u bledo roze haljinu, koja je dekolteom davala samo
nagoeštaj njenih grudi.
Nije ga videla. "Hvala ti, Elberte. Sada idi i sedi. Grofica će se ubrzo vratiti i ponovo ćeš
morati ustati."
"Previše ste dobri prema meni", prošaputa Elbert.
"Lepo od tebe što tako misliš", rekla je ona dok je silazila niza stepenice. Ona tek tada primeti
Liona naslonjenog a okvir vrata od salona.
Znao je da je iznenađena. Oči su joj se raširile. "Oh, draga grofica će biti..."
"Nezadovoljna", dovršio je Lion sa besnim uzdahom.
Elbert je očigledno čuo opasku. Njegov škri putavi smeh dopratio je Kristinu u salon. Lion je
krenuo prema njoj, zastajkujući dovoljno dugo da ona zatvori vrata za sobom. "Verovala ili
ne, Kristina, ja sam dovoljno ugodan za ostatak grada. Zašto tvojoj tetki nisam to mi je
nepoznanica."
Kristina se nasmejala iritaciji koju je čula u Lionovom glasu. Sela je na zlatni divan tako da
Lion nije mogao da sedne kraj nje, rukom je povukao stolicu i seo nasuprot nje, A onda je
rekla: "Naravno da si prijatan. Ne dozvoli da te mišljenje moje tetke uznemii. Iako je
nepristojno od mene da priznam svoja osećanja, ali sigurna sam da se moja tetka nije kao
većina ljudi."
"Nisi razumela komentar. Ne zanima me šta tvoja tetka misli o meni. Samo mi je zagonetno
i..."
Uputila mu je oprezan pogled, a on se zaustavi u svom odgovoru i promeni temu." Jesi li
nesrećna što sam došao?", upitao je mršteći se.
Kristina zavrte glavom. "Dobar dan", izjavi, pokušavajući da se seti lepih manira. To joj je bio
problem, jer je Lion tako divno izgledao od jutros. Bio je obučen u jahaće pantalone od štofa,
boje mladog jelena. Materijal je bio pripijen uz njegove moćne butine. Njegova košulja je bila
bela, verovatno napravljena od svile, pomislila je Kristina, delimično prekrivena jaknom boje
šume u jeseni, koja je lepo bila usklađena sa njegovim čizmama.
Shvatila je da bulji u njega, ali je mislila da će joj oprostiti loše ponašanje, jer je i on istim
intezitetom buljio u nju.
"Drago mi je što te vidim."
"I meni je drago što vidim tebe, takođe", odgovorio je Lion sa osmehom.
Kristina prekrsti ruke u krilu. "Da li postoji konkretan razlog tvoje sporadične posete?",
upitala je.
"Sporadične? Ja ne razumem..."
"Spontane", rekla je Kristina žurno.

"Vidim."
"Pa, gospodine? Da li postoji konkretan razlog?"

"Ne sećam se", odgovori Lion, cereći se.
O na mu neodlučno uzvrati osmeh. "Da li si za osveženje?"
"Ne, hvala", odgovori on.
"Pa, onda, ljubazno objasni šta je to čega se ne sećaš", uputi ga ona.
Ona ga pogleda kao da je to najlogičnija stvar na svetu. "Kako mogu da objasnim nešto čega
se ne sećam?", upitao je on. "Ne vidi š li da to ima malo smisla?"
Njegov osmeh mogao je otopiti sneg. Kristina je imala problem da i dalje sedi. Sve o čemu je
mislila bilo je to kako ju je Lion poljubio, a sve što je želela bilo je da ga navede da to ponovo
uradi.
Bila je to naravno prosta pomisao. "Vreme je toplo, zar ne? Neki ljudi kažu da je ovo
najtoplija jesen godinama unazad", dodala je ona, pomno zureći u svoje ruke skupljene na
krilu.
Lion se nasmeja na njenu očiglednu nervozu. On polako ispruži svoje duge noge, udobnije se
smeštajući. Trebalo bi lako da dođe do odgovora, ako Kristini ostane ovako nelagodno.
Vrhovi Lionovih čizama dotakli su skute njene haljine. Ona je odmah oborila pogled na pod
sa malim uzdahom. "Da li si za osveženje?", upitala je iznenada ispod glasa i vratila pogled
na njega. Ona ponovo spusti pogled na ivice divana.
Bila je zbunjena kao napušteno mače. "Već si mi postavila to pitanje", podseti je Lion. "Ne,
nije me briga za osveženje. Da li sam ti neprijatan?", dodao je cereći se da zna da će biti
srećan i da jeste.
"Zašto si to pomislio?", upita Kristina.
"Sediš na ivici jastuka, izgledajući kao da bi radije bila bilo gde drugde, draga moja."
"Moje ime je Kristina, nije draga", reče ona. "I naravno da mi je neprijatno, bivo je nervozan."
"Bivo?"
"Svako bi bio nervozan kada se mrštiš", objasni Kristina sleganjem ramena.
"Dobro."
"Dobro? Lione ti pričaš čudne stvari."
"Ja pričam...", povika Lion kroz smeh. "Kristina, pričaš stvari koje nemaju smisla od kada
sam te upoznao. Svaki put kada te v idim ja obećavam sebi da ću dobiti normalne odgovore
od tebe i onda-"
"Lione ti si maštovit", prekinu ga Kristina. "Ovo je tek drugi-ne, treću put kako me vidiš, ako
računaš dva puta u jednoj večeri -"
"Opet to radiš", reče Lion.
"Radim šta?"
"Pokušavaš da me odgurneš dalje od centra."

"Ne bih te mogla gurnuti bilo gde. Preveliki si. Znam svoje mogućnosti, Lione."
"Da li sve bukvalno shvataš?"
"Ne znam. Da li?"
"Da."
"Možda si ti taj koji ima problem sa smislom. Da", Kristina dodade brzo klimajući glavom.
"Vidiš Lione, ne postavljaš logična pitanja."
Ona se nasmejala kada se naljutio. "Zašto si ovde?", upita ona ponovo.
Ponovo je buljila u svoje ruke. Bledo rumenilo pokrivalo joj je obraze. Iznenada joj je bilo
neprijatno zbog nečega.
On nije imao nikakvu ide ju zašto. Mada, to ga nije iznenadilo. Neobično postaje uobičajeno
kada je sa Kristinom. Lion je pomislio da je spreman za sve samo ne za ovo sada. Bio je
uveren da će saznati njenu igru pre kraja posete.
"Zaista znam zašto si došao da me vidiš", prošaputa Kristina bojažljivo.

"O?", upita Lion. "Kojibi to mogao biti razlog?"
"Voliš biti sa mnom", odgovorila je i bacila smeo, brz pogled da vidi njegovu reakciju. Kada je
videla da ga nije iritirala svojom iskrenošću, ona se zagreja za temu.
"Lione? Da li ver uješ u sudbinu?"
Oh, Bože, ponovo ju je zbunjeno gledao. Kristina ispusti dug uzdah. "Pa, ti bi priznao da
voliš biti sa mnom, zar ne?"
"Da, ali sam Bog zna zašto", priznade Lion. On se nagnuo napred i stavi laktove na kolena.
"Da, Veliki duh zna zašto."
"Veliki duh?", odmahnu Lion glavom. "Gospode, počinjem da zvučim kao eho. U redu, pitati
ću. Ko je taj Veliki duh?"
"Bog, naravno. Različite kulture imaju različite nazive za svemogućeg, Lione. Sigurno si znao
to. Ti nisi paganin, zar ne?", zvučala je prilično zgranuta na tu pomisao.
"Ne, nisam paganin."
"Pa ne moraš biti nervozan sa mnom. Ja samo pitam."
On je zurio u nju dugi, tihi minut. Onda je ustao. Pre nego što je Kristina shvatila šta će
uraditi on je privuče u naručje. Zagrli je i spusti bradu na njeno teme. "Ili ću te zadaviti ili
poljubiti", reče on. "Izbor je na tebi."
Kristina uzdahnu. "Ja bih volela da me poljubiš. Ali prvo molim te odgovori na jedno moje
pitanje, Lione. To mi je važno."
"Koje pitanje?"
"Pitala sam te da li veruješ u sudbinu", rekla je ona. Izvukla se iz njegovog naručja i
pogledala njegovo lice. "Ti zaista imaš problema da zadržiš misao, zar ne?"
Imala je hrabrosti da zvuči nezadovoljno. "Nemam problema da zadržim misao", promrmlja
on.
Kristina nije izgledala kao da mu veruje. Bila je veštica, pokušavala je da baci čaroliju na
njega. Lion se osećao ka blesavi školarac, kao dete kojem je pogled usmeren na nešto
čarobno.
"Pa?"
"Pa šta?", upita Lion. On odmahnu glavom na njenu nasmejanu reakciju koja ga je
zaprepastila. Pramen mu je pao napred, prikrivajući ožiljak. Kristina podiže ruku i vrati
pramen na mesto. Nežan dodir ga vrati nazad na njeno pitanje.
"Ne, ja ne verujem u sudbinu."
"To je šteta."
Ona je delovala kao da je on priznao težak, neoprostiv greh. "U redu", izjavi on. "Ne znam da
li je dobro da pita, ali neka mi Bog pomogne pitati ću. Zašto je šteta?"

"Da li mi se smeješ?", upita ona kada je videla njegov osmeh.
"Nikada", lagao je.
"Pa, predpostavljam da stvarno nije bitno."
"To da li ti se smejem?"
"Ne, nije važno da li veruješ u sudbinu."
"Zašto nije važno?"
"Jer će se svakako desiti verovao ili ne. Vidiš kako je jednostavno?"
"Ah", izbaci Lion zvuk napolje. "Ti si filozof, vidim ja."
Ona se tvrdoglavo izvuče iz njegovog naručja i ponovo ga pogleda. Promena u njenom
raspoloženju se dogodila tako brzo da ga je ponovo izbacila iz ravnoteže. "Da li sam rekao
nešto što te je uznemirilo?", upita on.

"Ja ne flertujem. Kako možeš tako lako da me klevećeš? Ja sam bila iskrena sa tobom tokom
ovog razgovora. Rekla sam da volim da te gledam , i da bih da me poljubiš. Filozof zaista."
Žena ga pravi ludim. "Kristina, filozof je čovek koji posvećuje svoj um proučavanju različitih
verovanja. Nije kleveta da te tako nazovem."
"Ponovi tu reč, molim te", reče ona, gledajući ga izuzetno sumnjičavo.
Lion je uradio kako je zatražila. "Oh, sada vidim", reče ona. "Mislim da sam pomešala reč
ljubavnica sa ovim čovekom koji proučava. Da, to je ono što sam uradila. Ne budi tako
zbunjen, Lione. Bila je to laka greška."
"Laka?", rekao je sebi da ne pita. Radoznalost je ponovo prevagnula. "Zašto je laka?"
"Zato što su reči slične u pravopisu.", odgovorila je.
Zvučala je kao da je tek dete koje uči m. "To je bez sumnje, naj nelogičnije objašnjenje koje sam
ikada čuo. Osim naravno ... ti si skoro naučila da govoriš engleski, zar ne Kristina?"
Zato što je bio tako zadovoljan svojim zaključkom, Kristina nije imala srca da mu kaže ne,
ona nije tek naučila engleski. Ona je govorila tim teškim jezikom nekoliko godina.
"Da, Lione", slaga ona, "Ja govorim mnogo jezika, i ponekad me zbune neke reči. I čini mi se
da zaboravljam zakone kada sam sa tobom. Više volim da govorim francuski, To je mnogo
lakši jezik, vidiš."
Sve je palo na svoje mesto u Lionovoj glavi. On je rešio zagonetku. "Nije ni čudo što sam imao
problema da te razumem, Kristina. To je zato što si tek naučila naš jezik, zar ne?"
Bio je tako srećan što je našao rešenje, da on ponovi svoju izjavu.
Kristina zavrte glavom. "Ja ne mislim tako, Lione. Niko drugi izgleda nije imao problema da
me razume. Da li ti govoriš dugo engleski?"
On je ponovo zagrli i nasmeja se, a ona se privi uz njega. U kutku njegovog uma bila je misao
da bi mogao celo jutro da stoji tu u centru salona i drži je u naručju.

"Lione? Bi li bio nesrećan kada bi ja stvarno bila učena žena? Tetka kaže da nije moderno
čak znati i čitati. Iz tog razloga takođe moram da se pravim da sam neinformisana."
"Moraš se pretvarati?", upita Lion smatrajući čudnom njenu izjavu.
"Zaista volim da čitam", priznade Kristina, ignorišući njegovo pitanje. "Moja omiljena je
knjiga priča o vašem kralju Arturu. Da li si je slučajno pročitao?"
"Da, ljubavi, imam je. Ser Tomas Malori ju je napisao", reče Lion. "Sada znam odakle ti te
fantazije. Vitezovi, ratnici-oboje su isti-Imaš veoma romantičnu prirodu, Kristina."
"Imam?", upita nasmejano Kristina. "To je dobro znati", dodala je kada je Lion klimuo
glavom. "Biti romantičan je dobra kvaliteta za nežnu damu, zar ne Lione?"
"Da, jeste", odgovori on.
"Naravno, ne smemo dozvoliti da tetka Patricija sazna za ovu posetu, jer bi bil-"
"Da pogodim", prekide je Lion, "Uverdila bi se, zar ne?"
"Da, bojim se da bi. Bolje idi kući, pa kada se setiš šta si hteo da razgovaraš sa mnom, ti se
vrati."
Lion nije hteo da ide nigde. Rekao je sebi da nije dobio ništa ovim razgovorom. On je odlučio
da je poljubi samo da bi stekli trenutak mira. Onda bi valjda bila dovoljno pokorna da
odgovori na neka relavantna pitanja, ako bude, naravno, mogao da se seti koja su ta pitanja.
On je već dobio dovoljno informacija o njoj. Kristina je očigledno odrasla u Francuskoj ili u
francuskom govornom području. Sada je želeo da sazna zašto je ona tu tajnu čuvala tako
žestoko. Da li je bilo sramota? Možda je rat bio razlog njene rezervisanosti.
Lion joj je milovao vrat da bi je odvratio da ga ponovo ne otera. Onda se nagnuo i nežno uzeo
njene usne, dok su mu ruke i dalje nežno milovale njen vrat. Kristina mu se opet uvukla u
zagrljaj. Njene ruke su polako našle put do njegovog vrata.
Očigledno joj se dopadalo ovakvo ometanje. Kada je Lion konačno prestao da je zadirkuje i
osvojio joj potpuno usne, ona se podiže na prste. Dok je prstima prolazila kroz njegovu kosu
slala je jezu niz njegovo telo. Lion je podigao sa poda, izjednačavajući nivo njihovih usana.
Bio je čudan način na koji ju je drži , mada je još čudni je bilo to kako je Lion uticao na njena
čula. Njegov miris je budio u njoj strast. Želja je prolazila kroz nju u vrelim talasima kada je
Lion ugurao jezik u njena usta i produbio poljubac.
Nije trebalo vremena Kristini da bi postala hrabra kao Lion. Njen j ezik je u početku bojažljivo
pratio njegov, a zatim sa sve većim žarom. Znala je da mu se to sviđa, usnama je divljački
prelazio preko njenih i mogla je da čuje njegovo stenjanje od zadovoljstva.
Kristina je bila žena koja mu je najviše odgovarala. Njen divlji entuzijazam ga je zapanjio. On
je bi čovek koga su žene lovile na nevinost. Kristina je, međutim, bila osvežujuće iskrena u
svojim željama. Ona ga je brzo izazvala, takođe. Lion se tresao kada je povukao usne. Njegov
dah je bio isprekidan, nejednak.
Nije želela da ga pusti. Kristina je obmotala ruke oko njegovog struka i iznenađujuće jako ga
zagrlila. "Sviđa ti se da me ljubiš, zar ne Lione?"
Kako se usudila da zvuči tako plašljivo nakon što ga je onako ljubila? Pakao, njen jezik je bio
nemirniji od njegovog. "Ti prokleto dobro znaš da volim da te ljubim", zarežao joj je kraj uha.
"Da li je ovo deo zagonetke, Kristina? Ne treba da budeš skromna sa mnom. Iskreno me ne
zanima da li si imala mnogo muškaraca u svom krevetu. I dalje te želim."
Kristina polak o podiže pogled i pogleda ga u oči. Mogla je da vidi strast u njima, posesivnost.
Njeno grlo se najednom toliko suzilo da je jedva mogla da govori. Lion je bio jak kao ratnik.
Bog joj pomogao, ona bi se lako mogla zaljubiti u ovog engleza.
Lion je reagovao na strah u njenim očima. On je pretpostavio da se uplašila jer je shvatila
istinu. U hvati šakom njenu kosu, zavrnu je oko pesnice i potom je povuče u zagrljaj. Onda
lagano spusti glavu napred. Usne su mu bile na dah od njenih kada je rekao: "Nije važno.
Obećavam ti, Kristina. Kada budeš u mom krevetu, nećeš misliti ni nakoga drugog osim na
mene."
On je ponovo poljubi, zapečativši svoj zavet. Poljubac je bio besramno erotski. Previše kratak.
Taman kada je počela da odgovara, Lion se odmaknu.
Njegov pogled je odmah zarobio njenu punu pažnju. "Sve o čemu mogu da razmišljam je to
kako će nam biti dobro zajedno. I ti si mislila o tome, zar ne, Kristina?", upita Lion, glasom
punim uzbuđenja.
Već se bio spremio za njeno poricanje. On je očekivao uobičajeno. To je bila njegova greška, i
svakako je to bio razlog njegove zapanjenosti kada je rekla: "O, da, naravno da sam mislila o
tome. Bilo bi divno, zar ne?"
Pre nego što je stigao da odgovori, Kristina se odmaknu od njega.
Ona je polako hodala po sobi. Njen iskorak je bio jednako seksi kao i osmeh koji mu je
dobacila kada je pomakla kosu iza ramena. Kada je sam otvorio vrata salona, ona se okrete
prema njemu. "Moraš da ideš kući sada, Lione. Doviđenja."
Ona je ponovo to radila. Prokletstvo, ako ga ponovo nije izbacivala. "Kristina", Lion
progovori, "dođi ovde. Nisam završio sa tobom. Želim da te pitam nešto."
"Da me pitaš šta?", odgovori Kristina sa kraja sobe.
"Nemoj izgledati tako sumnjivo", promrmlja Lion. On prekrsti ruke preko grudi i namršti se
na nju. "Prvo bih želeo da te pitam da li bi volela da odemo u operu ponekad -"
Kristina ga zaustavi okretanjem glave. "Grofica bi mi zabranila tvoju pratnju."
Imala je dovoljno drzak osmeh dok ga je odbijala. Lion uzdahnu.
"Ti si kao kameleon, znaš li to? Samo na sekund si namrštena, a već sledećeg se smeješ. Da li
misliš da ćeš ikada imati smisla?", upita je Lion.
"Verujem da si me upravo uvredio."

"Nisam te uvredio", promrmlja Lion, ignorišući zabavu koju je čuo u njenom glasu. Gospode,
ona mu je dala tako nevin pogled. "Ti namerno pokušavaš da napraviš da se osećam
budalasto, zar ne?"
"Ako misliš da ćeš pobetiti svoja osećanja ako me nazoveš gušterom, varaš se."
Ignorisao je taj komentar. "Hoćeš li na jahanje sa mnom sutra u park?"
"O, ja ne jašem."
"Ne znaš?", pitao je on. "Stvarno nisi nikada naučila? Bio bih srećan da te naučim, Kristina.
Sa blagim konjem ... šta sam sada rekao? Usuđuješ se da mi se smeješ?"
Kristina se borila da sadrži osmeh. "O, ne smejem se tebi", slaga ona. "Ja samo ne volim da
jašem."
"Zašto?", upita Lion.
"Sedlo previše odvraća pažnju", priznade Kristina. Ona se okrenula i požurila preko salona.
Lion je požurio za njom, ali je ona već bila n a pola puta na stepenicama, kada se okrenula.
"Sedlo je smetnja?", ponovo je upitao, siguran da nije dobro čuo.
"Da, Lione."
Dragi Bože, on nije imao nikakav argument na tu smešnu izjavu.
Odustao je. Kristina je upravo osvojila ovu bitku.
Rat međutim još t raje, odluči on.
Lion je stajao tamo, vrteći glavom. On je odlučio da se zadovolji gledajući kako vrti kukovima
i tako je ostao sve dok mu nije izašla iz videokruga, a onda je iznenada shvati šta nije bilo
normalno kada ju je prvi put ugledao.
Princeza Kristina je bila bosa.
Grofica Patricija je bila dobrog raspoloženja dok se vraćala kući iz posete. Odlazak kod
mogućeg prosca svoje nećakinje bio je nepravilan postupak, da, ali je ishod bio toliko
zadovoljavajuć, da je grofica odganala bilo kakvu zabrinutost.
Emet Spikler je bio sve što se grofica nadala da će biti. Ona se molila da Emet nije nasledio
gadnu narav svoga oca. Patricija nije bila razočarana. Emet je bio beskičmenjak, jadni
patuljak u visini i pohlepan. Kao i njegovom ocu, međunožje je kontrolisalo njegov um.
Njegova požuda za Kristinom u krevetu je ubrzo bila očigledna. Zato je čovek bio oduševljen
kada je grofica objasnila razlog svog dolaska. Od trenutka kada je grofica pomenula brak sa
Kristinom, glupi čovek je postao žele u njenim rukama. On se složio da joj prepišu veliku
količinu novca kako bi dobio svoju nagradu.
Grofica je znala da Kristina neće prihvatiti Emeta. Čovek je bio preveliki slabić. Da bi umirila
nećaku, pristala je da napravi listu kandidata. Ona je čak stavila mrskog markiza od
Lionvuda na vrh liste. Sve je to bila farsa, naravno, ali grofica je želela da Kristina bude
poslušna i nesvesna onoga što dolazi.
Grofica nije želela ništa da prepusti slučaju.

Ni pod kojim uslovima ne bi dopustila da se uda za nekoga poput Liona.
Razlog je bio jednostavan. Patricija nije želela samo znatni deo imovine svoga oca.
Ona je želela sve.
Plan koji je smislila za Spiklera bio je sraman, moglo bi se reći čak zmijski .Emet je bio
šokiran kada je rekla da će morati da kidnapuju njenu bratanicu, odvesti je u Greta Grin i
prisiliti je da se tamo uda. On je trebao da siluje devojku pre ili posle potpisivanja braka. To
grofici nije bilo važno.
Emet je bio uplašen. Kada mu je rekla da uključi dvojicu ili trojicu ljudi da mu pomognu da
obuzda Kristinu, glupi čovek je prestao da se boji i svesvrdno se bacio na planiranje. Grofica
je primetila kako njegova budža među nogama raste i znala je da se vratio mislima o krevetu
njene neđake, pretpostavila je da je bio dovoljno očajan da uradi ono što mu je predložila.

Briga je iscrpela groficu. Uvek je postojala mala mogućnost da Emetov kukavličluk bude veći
od njegove požude. Plan bi mogao propasti ukoliko bude bilo kakve smetnje.

Iz tog razloga, Patricija je znala da će se morati otarasiti Kristinine prljave ind ijanske
porodice. Ako joj se nećaka ne uda za Emeta, ona će završiti sa nekom osobom jake volje,
poput Liona, a ta zajednica ne bi potrajala dugo. Kristinino vaspitanje će izaći na videlo pre
ili kasnije. Ona neće moći zauvek skrivati svoje divljačke insti kte. I koji normalan muž bi
trpeo odvratne ideje o ljubavi i časti? On bi se užasnuo njenom pravom prirodom, okrenuo
bi joj leđa i našao drugu ženu za sebe.
To odbacivanje bi nagnalo Kristinu da odmah odjuri nazad u grupu divljaka, i sada je
insistirala da se vrati kući. Grofica nije mogla to da dozvoli. Kristina je postala njeno sredstvo
da se vrati u društvo. Čak i oni koji su pamtili njenu indiskretnu prošlost zbog Kristine su
morali da prihvate i nju.
Poslednja od svih njenih briga bio je Edvard. Kristinin otac joj nije verovao da bi uspela da ga
nadmudri. Kao dobroćudan, kako ga se ona sećala, Edvard će verovatno pokušati da najzad
dohvati deo sreće. Kristina bi sigurno bila u stanju da kontroliše svoga oca, verovala je
grofica.
Oh, da to je neophodno d a mala kučka ostane u Engleskoj dok grofica ne završi sa njom.
Neophodno zaista.
6. POGLAVLJE
Edvard je imao privatne odaje u posebnoj zgradi pored glavnog krila u palati.
Odlu čila sam da ne čekam da mu ka žem š ta su radili njegovi ljudi. Vidiš dete , nisam
mogla da verujem da je moj mu ž bio odgovoran za to. I htela sam da svu krivicu
stavim na njegove oficire.
Kada sam ušla u Edvardovu kancelariju na sporedna vrata, bio je isuviše zbunjen
onim što je radio da bi primetio moje prisustvo. Moj mu ž je bio sa svojom
ljubavnicom. Bili su bez ode će i parili se kao životinje na podu. Ime njegove ljubavnice
bilo je Nikol. Ona je jahala Edvarda poput pastuva. Moj suprug je vikao sirove re či
ohrabrenja, o čiju čvrsto zatvorenih u ekstazi.
Žena mora da je osetila moje prisustvo. Ona je odjednom okrenula glavu da me
pogleda. Bila sam sigurna da će odati moje prisustvo Edvardu. Ali nije. Ne, Nikol
je nastavila svoj nepristojan rad, ali je bila nasmejana svo vreme. Pomislila sam da
je to osmeh pobede.
Ne se ćam se koliko sam dugo stajala tamo. Kada sam se vatila u svoju sobu, po čela
sam da planiram beg.
"Lione šta se događa sa tobom? Zašto se smeješ stalno ? Nisam li ja to čula da pitaš previše za
majku? Ti se ne osećaš dobro, zar ne?"
Pitanja su postavljena od strane Lionove sestre, lejdi Dajane, koja je jurila za svojim bratom
uza stepenice prema spavaćoj sobi. Lion zastade na vratima i okrete se ka Dijani: "Nisi
zadovoljna kada sam namršten, sada si čini mi se uznemirena zato što se smejem. Odluči se
po pitanju mog raspoliženja i ja ću pokušati da te usrećim."

Dijana raširi oči na zadirkujući ton u glasu svog brata. "Ti si bolestan, zar ne? Da li te koleno
ponovo muči? Ne gledaj u mene kao da imam dve glave. Nije uopšte uobičajeno da se smeješ,
pogotovu kada dođeš u posetu mami. Znam koliko ona može biti zamorna. Zapamti brate, ja
živim sa njom. Treba samo da je posetiš jednom nedeljno. Znam da mami ne mogu pomoći,
kakva je takva je, ali mi je drago što si dozvolio da dođemo u tvoju gradsku kuću u Londonu.
Bilo je vreme. To je sramotno od mene, zar ne?"

"Biti iskren sa bratom nije sramotno. Imali ste vremena za to, jer Džejms je umro, zar ne?"
Simpatija u Lionovom glasu je napunila Dijanine oči suzama. Lion je sakrio svoju ogorčenost,
njego va sestra je bila emocionalni vihor kada je reč o pitanju porodice. Lion je bio prilično
suprotan. Bilo mu je teško da pokaže svoju nakolnost. On je na kratko pomislio da stavi ruku
oko ramena svoje sestre i tako joj pokaže svoju privrženost , ali je ubrzo gurnuo u stranu taj
neprijatan pojam. Verovatno bi bila zapanjena ti m gestom da bi briznula u plač.
Lionu nije bilo do suza danas. Bilo mu je sasvim dovoljno što mora da izdrži još jedan susret
sa svojom majkom.
"Stvarno sam mislila da će mami biti bolje kada njeni službenici otvore gradsku kuću za
moju sezonu, Lione, ali ona nije napustila svoju sobi ni na trenutak od kako smo stigle u
London."
On samo klimnu glavom,a onda nastavi ka svom odredištu. "Mama nije ni malo bolje",
prošaputa Dijana. Ona povuče u senke svoga brata. "Trudim se da razgovaram sa njom o
zabavama na kojima sam prisustvovala. Ona me ne sluša. Ona samo želi da razgovara o
Džejmsu."
"Vrati se dole i sačekaj me, Dijana. Ima nešto o čemu želim da razgovaram sa tobom. I nemoj
izgledati toliko zabrinuta", dodade on. "Obećavam da neću uznemiriti našu majku. Ponaša ti
ću se najbolje što mogu."
"Hoćeš?", Dijana upita cvileći. "Ti se stvarno ne osećaš dobro, zar ne?"
Lion poče da se smeje. "Bože, da li sam zaista bio takav Ogar?"
Pre nego što je Dijana stigla smisliti taktičan odgovor koji ne bi bio čista laž, Lion otvori vrata
sobe svoje majke. On petom zatvori vrata, a zatim nastavi preko tamne, zagušljive sobe.
Markiza je bila zavaljena u njenu crnu satensku fotelju, obučena kao i obično u crninu , sa
svilenom kapom koja je prekrivala njenu sedu kosu, pamučnim čarapama preko stopala.
Lion ne bi ni mogao da je nađe da nije bilo njenog pastelno belog tena da viri iz tolike crnine.
Bila je činjenica da je markiza tugovala sa istinskom posvećenošću.

Bi lo je dovoljno oplakati mrtvaka i izdati saopštenje. Džejms je umro pre više od tri godine,ali
njegova majka se ponašala kao da se nesreća dogodila samo dan ranije.
"Dobar dan, majko", Lion reče standardan pozdrav, a zatim sede na susednu stolicu.
"Dobar dan, Lione."
Poseta je bila gotova. Ona više nije govorila doj je Lion bio tu. Razlog je bio jednostavan. Lion
je odbijao da govori o Džejmsu, a njegova majka je odbijala da govori o bilo čemu drugom.
Tišina je bila opipljiva tokom pola sata Lionove posete. Da mu prođe vreme on bi udarao
svećom o sto i pročitao Jutarnje novine.
Ritual nije nikada varirao.
Bio bi obično loše volje kada bi se sve završilo. Danas, međutim, nije ga previše iritiralo
sramno ponašanje njegove majke.

Dijana ga je čekala u hodniku. Kada je videla da je osmeh i dalje na licu njenog brata, briga
za njegovo zdravlje se pojačala. On je delovao tako čudno!
Njen um je skako sa jednog na drugi strašan zaključak. "Ti ćeš poslati mamu i mene nazad
na selo, zar ne Lione? Oh, molim te nemoj, razmisli", Dijana zacvili. "Znam da je ujak Milton
razočarenje, ali on ne može da si pomogne, prikovan je zbog jetre ponovo za krevet. I ja tako
želim da idem na Krestonov bal."
"Dijana, biti će mi čas da te odvedem na Krestonov bal. I nikada nisam ni pomislio da vas
pošaljem na selo, draga. Imala si svoje predstavljanje i sigurno ćeš imati ostatak svoje sezone.
Da li sam ikada prekršio obećanje?"
"Pa ... ne", Dijana priznade. "Ali se nikada nisi ovako smejao. O, ne znam šta da mislim.
Uvek si u užasnom raspoloženju nakon posete mami. Da li je bila ugodnija danas, Lione?"
"Ne", rekao je Lion. "I to je ono o čemu sam želeo da razgovaram sa tobom. Moraš imati ovde
nekoga da ti pokaže šta i kako. Pošto ujak nije u mogućnosti i njegova žena neće nikuda ići
bez njega, odlučio sam da pošaljem po tetku Hariet. Da li će ostati sa -"
"O, da, Lione", Dijana ga prekide. Ona je sstavila ruke. "Znaš koliko volim očevu sestru. Ona
ima izvanredan smisao za humor. Hoće li se složiti, Lione?"
"Naravno", odgovori Lion. "Poslati ć u po nju odmah. A, sada, voleo bih da mu učiniš uslugu."
"Bilo šta, Lione. Ja-"
"Pošalji poruku princezi Kristini i pozovi je ovde na čaj. Pozovi je za prekosutra."
Dijana prasnu u smeh. "Sada razumem tvoje čudno ponašanje. Ti si obuzet princezom, zar
ne?"
"Obuzet? Koja glupa reč", odgovori Lion. Njegov glas je zvučao pun iritacije. "Ne, nisam
obuzet."
"Ja ću se potruditi da pozovem princezu Kristinu. Mada, ne mogu da se ne zapitam zašto joj
samo ne pošalješ poruku sa molbom da te primi."
"Kristinina tetka me ne pronalazi kao pogodnog."
"Markiz od Lionvuda nije pogodan?", Dijana je izgledala užasnuto. "Lione imaš više titula od
većine ljudi u Engleskoj. Ne možeš biti ozbiljan."
"Uzgred, nemoj da kažeš Kristini da ću biti ovde. Neka misli da ćete biti samo va s dve."
"Šta ako bude tražila da ja dođem kod nje?"
"Neće."
"Izgledaš vrlo siguran."
"Mislim da nema dovoljno novca da se zabavlja", reče Lion. "Drži ovo kao tajnu, Dijana ali ja
mislim da je princeza u teškoj materijalnoj situaciji. Gradska kuća im je mal o otrcana, a čula
sam da grofica odbija sve koji traže prijem."

"O, jadnica", reče Dijana, odmahujući glavom "Ali, zašto ne želiš da zna da ćeš ti biti ovde?"
"Nema veze."
"Vidim", rekla je Dijana.
Lion je mogao zaključiti iz njenog pogleda da nije videla ništa.
"Sviđa mi se princeza", reče kada se Lion naljuti.
"Nisi došla do zaključka da je zbunjujuća?"
"Ne razumem", reče Dijana. "Što to misliš?"
"Kada si razgovarala sa njom", objasnio je Lion. "Da li je bilo smisla u njenim odgovorima?"
"Pa, naravno da je imalo smisla."
Lion je sakrio svoju ogorčenost. Bilo je glupo postaviti pitanje nekom ko je tako rasejan kao
njegova sestra. On je nju voleo, ali je ipak znao da će u grob otići bez da razume šta se dešava
u njenoj glavi. "Ja mislim da ćete vas dve brzo postati prijateljice", predvide Lion.
"Da li bi te to uznemirilo?"
"Naravno da ne", odgovori Lion. On poljubi Dijanu i krenuo ka vratima.
"Pa zašto se opet mrštiš?", upita Dijana.
Lion se nije potrudio da odgovori svojoj sestri. On je uzeo svog crnog konja i odjahao u
obilazak okoline. Oštra vežba je bila sve što mu je potrebno da razbistri um. Obično je bio u
stanju da zanemari sve nepotrebne informacije i da cilja ka odgovarajućim činjenicama.
Jednom kada bude imao sve činjenice, biće u stanju da shvati svoju privlačnost ka
najneobičnijoj ženu u Engleskoj. Hteo je iskoristi hladne razloge da bi se pomirio sa svojom
nevoljom.
I to je boljka, odluči Lion. Ta lepa Kristina je uticala na svaku njegovu misao, svaki njegov
pokret, što je jednostavno bilo neprihvatljivo.
povređenu sakrio u krilo, pa reče nabusitim glasom. "Neka uđe."

Lion je ušetao u sobu sa bocom brendija ispod ruke. Stavio je poklon na sto, a zatim seo u
kožnu fotelju ispred Rona. Nakon što je ležerno podupro stopala o sto, reče: "Izgledaš kao da
si upravo izašao iz pakla."
Ron slegnu ramenima. "Nikada nisi bio diplomata", rekao je. "Za šta je brendi?"
"Naša opklada", podseti ga Lion.
"O, da, princeza Kristina", nasmeši se Ron. "Nikada ti nije odgovorila na tvoja pitanja, jel
da?"
"Nije važno. Već sam saznao sasvim dovoljno o njoj, ona je odrasla negde u Francuskoj ili
okolini", rekao je on. "Postoji još nekoliko malih nedoslednosti, ali razotkriću ih u kratkom
vremenu."
"Zašto te zanima, Lione?"
"Nisam više siguran. U početku sam mislio da je to samo radoznalost, ali sada-"
"U početku? Lione zvučiš kao da znaš ženu mesecima."

Lion slegnu ramenima. Skinuo je dve čaše sa police i obojici im sipao po piće. Lion je sačekao
da Ron proguta pozamašan deo pa upitao: "Kako je ruka, Džek?"
Nepotrebno je reći da je Lion bio izuzetno zadovoljan reakcijom svoga prijatelja. Ron je počeo
da se guši, kašlje i da demantuje u isto vreme. Bilo je smešno. Prepreka, takođe, pomislio je
Lion sa uzdahom.
Sačekao je da njegov prijatelj opet povrati kontrolu pre nego što je progovorio. "Zašto mi nisi
rekao u kakvoj si finansijskoj nevolji? Zašto nisi došao kod mene?"
"Finansijski problemi? Ne znam o čemu pričaš", protestovao je Ron. To je bila slaba laž.
"Prokletstvo", promrmljao je. "Uvek mi je bilo nemoguće da te slaž em."
"Da li si poludeo? Da li imaš želju da završiš u zatvoru Njugate, Rone? Znaš da je samo
pitanje vremena kada će se saznati."

"Lione, dozvoli mi da objasnim", promucao je Ron. "Moj otac je izgubio sva svoja imanja,
stavio ih kao obećanje ostatku društva, ali..."

"Ti i tvoj otac ste od juče bez dugova", reče Lion, "Oslobodi ljut nju i pređi preko toga, Rone",
zahtevao je Lion čeličnim glasom. "Platio sam zelenašima u vaše ime, usput."
"Kako se usuđuješ da se umešaš", zaurla Ron. Lice mu je bilo crveno.
"Neko je sigurno morao da interveniše", izjavi Lion. "Tvoj otac mi znači, kao da je moj, Rone.
Sam Bog zna koliko se puta postavio ispred mog oca da me zaštiti kada sam bio mlad."
Ron klimnu glavom. "Vratiću ti dug Lione, uskoro-"
"Nećeš mi vraćati", zaurla Lion. Bio je besan na svog prijatelja. Uzdahnuo je duboko da se
smiri pa nastavi: "Sećaš li se kada je Leti umrla?", upita on.
Ron je bio iznenađen promenom teme. On polako klimnu glavom. "Sećam se."
"Ti si bio jedini koji je bio uz mene tada. Ti si jedini znao za Dž ejmsa. Da li sam ikada pitao
da ti vratim za prijateljstvo?"
"Naravno da ne. Uvredio bi me."
Dugi trenutak vladala je tišina između dva muškarca. Onda se Ron nasmešio. "Jel mogu bar
da kažem ocu da si -"
"Ne", prekide ga Lion, glas mu je bio mekan. "Ne želim da shvati da znam šta se desilo. Neka
misli da je njegov sin jedini koji zna i koji mu je pomogao."
"Ali, Lione, sigurno-"
"Neka tako ostane, Rone. Tvoj otac je ponosan čovek. Ne oduzimaj mu to."
Ron opet klimnu glavom. "Reci mi šta znaš o problemima mog oca?"
"Prepoznao sam te kod Bakera, naravno", počeo je Lion, "Bilo je glupo od tebe da-"
"Nije trebalo da budeš tamo", promrmlja Ron. "Zašto si odlučio da prisustvuješ njegovoj
zabavi? Ne podnosiš Bakera više nego ja."

Lion se nakašlja. "Najpažljivije položio planove", reče on. "Uz sve njegove dobre strane, tvoj
otac je još uvek pomalo naivan, zar ne, Rone? Baker i njegovi otaci su ga iskoristili, naravno.
Baker je bio taj koji je uspostavio igru. Da vidimo da li sam shvatio. Tu su bili uključeni
Bukelin, Velingham, Stanton. Oni su svi kopilad. Da li imam sva imena, Rone?"
Njegov prijatelj je bio zapanjen. "Kako si saznao sve to?"
"Da li stvarno misliš da ja ne znam za njihov mali klub? Tvoj otac nije jedini koji je žrtva
njihovog programa."
"Da li svi znaju?"
"Ne", odgovorio je Lion, "Ne postoji nagoveštaj skandala sa tvojim ocem, za koji sam ja čuo."
"Bio si van opticaja, Lione. Kako možeš biti tako siguran?"
Lion pogleda Rona. "Kako možeš ozbiljno da me pitaš to pitanje?"
Ron se nasmeši. "Mislio sam da si možda malo zarđao", rekao je on. "Otac se još uvek krije u
kući n a selu. Njega dok je sramota zbog njegove lakovernosti neće pokazati svoje lice.
Laknuće mu kada vidi da nije jedini."
"Da, on može sada da prestane da se skriva. I odbaci ove tvoje glupe planove. Uhvatiće te na
kraju."
"Nikada me ne bi prijavio", Ronov glas je bio pun osude.
"Ne, ne bih", priznade Lion. "Kako su to učinili Rone? Da li je Baker označio karte?"
"Da. Oni su svi napadni prevaranti, zbog čega je mog oca još više sramota. Oseća se
prevarenim."
"On jeste prevaren", reče Lion. "Hoćeš li odustati, Rone?"
Ron ispusti oštar uzdah. "Prokletstvo, Lione. Ja želim osvetu."
Lion otpi svoje piće. "Ah", reče on. "Sada smo došli u moju zonu, tu sam ekspert. Rone,
možda je igra na sreću ono što je potrebno."

Lion se nasmeši kada je Ron konačno shvatio. "Misliš da im damo dozu njihovog sopstvenog
leka, da prevarimo varalice?"

"To bi bilo lako postići."
Ron lupi rukom o sto a zatim zastenja. "Stalno zaboravljam na tu povredu", izvinjavao se on.
"Računaj na mene, Lione. Ostaviću detalje tebi. Kao što si priznao, b olje si upućen u trikove
od mene."
Lion se nasmeja. "Uzeću to kao kompliment."
Još jedno kucanje se začulo na vratima prekidajući njihov razgovor. "Šta je sad?", povika Ron.
"Žao mi je što vas prekidam,gospodaru, ali princeza Kristina je tu i želi da vas vidi.", uzviknu
sluga.
Lion nije bio zadovoljan ovim saopštenjem. On pogleda Rona. "Da li si bio sa Kristinom,
Rone? Da li si je ti pozvao ovde?"
"Ne", odgovori Ron. "Nakon svega, mora da su je inpresionirale moje čari, Lione."

Nasmejao se kada je video da se Lionov pogled još više smrkao. "Dakle, kao što sam i
predpostavio. Ti si više nego blago zainteresovan za našu malu princezu."
"Ona nije naša mala princeza", odbrusi Lion. "Ona pripada meni. Jasno?"
"Jasno", rekao je sa uzdahom. "Neka uđe", zaurla on.
Lion se nije ni makao sa svog položaja. Kristina uđe u biblioteku čim su se vrata otvorila.
Ona odmah spazi Liona i naglo zastade. "O, nisam htela da vas prekidam, gospodine.
Navratiti ću kasnije, Rone."
Kristina se namršti na Liona, okrete se i krete prema vratima.
Lion ispusti dug, nekontrolisan uzdah. On pažljivo spusti svoju čašu na sto, a zatim ustade.
Kristina ga je videla krajičkom oka. Ignorisala je Ronove molbe da ostane i nastavila da se
kreće ka ulaznim vratima.

Lion je uhvati taman kada je posegla za kvakom. Njegove ruke su stajale sa obe strane
Kristininog lica. Korakom unazad dodirnula mu je grudi. Lion se nasmeši kada je video kako
joj se ramena ukrutiše. "Zaista moram da insistiram da ostaneš", prošaputa joj kraj uva.
Talas topline potresao je Kristinu. Ona se polako okrete ka Lionu. "Zaista moram da
insistiram na odlasku, gospodine", prošaputala je.
Ona se je odgurnula rukom o njeg ove grudi nadajući se da će ga odmaknuti.
Nije mrdnuo. Nasmešioo joj se a zatim se sagao i poljubio je.
Ronov dubok uzdah prekinuo je njegovu želju da nastavi.
Kristina se posramila zbog ovog intimnog čina. Zar čovek nije shvatao da ne treba pokazivati
než nosti pred drugima? Ona je predpostavila da nije. Lion joj je namignuo pre nego što je
uhvatio za ruku i uvukao u biblioteku.
Nosila je svetlo plavu haljinu. Lion je namerno provirio da vidi da li se setila da obuje cipele.
Bio je razočaran kada je shvatio da jeste.

Ron je požurio nazad u svoju stolicu. Skrivao je svoju ruku u zavojima u krilu.
Kristina odbi da sedne. Ona je stajala kraj Liona, pokušavajući da ga potpuno ignoriše.
Stavio je stopala na ivicu Ronovog stola i posegnuo za čašom. Princeza ga nezadovoljno
pogleda. Ako se čovek još malo opusti, zaspaće.
Ubrzo joj je postalo neprijatno. Ron je gledao u nju sa iščekivanjem, Kristina je stalno
pokušavala da svoju ruku u plavoj rukavici izvuče iz Lionovog stiska. Markiz je zaboravio da
je pusti.
"Da li ima nešto posebno o čemu ste želeli da razgovarate sa mnom?", Ron nežno upita. On
je pokušao da odobrovolji Kristinu. Jadna žena je izgledala strašno zabrinuto.
"Nadala sam se da ću vas pronaći samog", saopšti Kristina. Z načajno pogledala Liona. "Da li
uskoro odlazite, Lione?"

"Ne."
Njegov nagli odgovor je dat u tako veselom tonu, da se Kristina nasmeši. "Želela bih da
razgovaram sa Ronom nasamo ako vam ne smeta."
"Ah, draga, ali smeta mi", izbaci Lion napolje, Jače stegnu svoj stisak a zatim je iznenada
i zbaci iz ravnoteže.
Ona slede tamo gde ju je želeo. Kristina odmah poče da se bori da izađe iz njegovog krila.
Lion joj stavi ruku oko struka i povuče je k sebi.
Ron je bio zapanjen. On nikada nije video da se Lion ponaša tako spontano. A pokazivanje
otvorene posesivnosti tek nije bilo u njegovoj naravi.
"Princezo Kristina? Možete slobodno govoriti u Lionovoj prisutnosti."
"Mogu?", upita Kristina. "On zna?"
Kako je Kristina oklevala, Ron izjavi. "Lion je upućen u sve moje tajne, draga moja. Sada, šta
ste ht eli da mi kažete?"

"Pa, ja sam htela da upitam kako se osećate, gospodine?"
Ron trepnu nekoliko puta. "Osećam se veoma dobro", rekao je nespretno. "To je sve što ste
hteli da me pitate?"
Njih dvojica su razmišljali o pitanju, a onda je Lion rekao: "Rone, K ristina želi da zna koliko
je štete napraviljeno. Zar nije tako, Kristina?"
"O, onda znate?", upita Kristina okrećući se da pogleda Liona.
"Zna?", Ronov glas je pucao.
"Ona zna", potvrdi Lion, klimajući Ronovom zapanjenom izrazu.
"Pa do vraga, ko ne zna?"
"Zvučiš patetično", odgovori Lion svome prijatelju.
"To je bilo zbog boje vaših očiju", objasni Kristina, opet privlačeći njihovu pažnju. "One su
neobične nijan se zelene i vrlo lako se pamte", zastala je i simpatično ga pogledala. "Ja stvarno
nisam htela da vas prepoznam, ali ste me pogledali i desilo se", ona završi sleganjem
ramenima.
"Stavili smo sve karte na sto?", upita Ron naginjući se napred.
"Ne razumem", reče Kristina. "Nemam nikakve karte sa sobom."
"Kristina uzima sve što joj se kaže u bukvalnom smislu, Rone. To je osobina koja te doslovno
izludi. Veruj mi, znam."
"To je nemilosrdno od vas, Lione", izjavi Kristina, zaprepašćujući ga. "Ne znam na šta mislite
kada kažete bukvalno. Da li je tu slučajno, nešto što bih ja tebala da shvatim kao uvredu?"
"Ron je mislio na to da možemo iskreno razgovarati", reče Lion Kristini. "Pakao, osećam se
kao prevodilac."
"Naravno da možete iskreno razgovarati sa mnom", izjavi Kristina. "Niko vam ne drži nož
pod vratom, Rone. Imam neke lekove kod sebe. Volela bih da saniram vašu povredu, Rone.
Verovatno niste imali odgovarajuću negu."
"Nisam mogao da pozovem svog lekara, sada bih mogao", reče Ron.
"O, ne to bi se saznalo", reče Kristina. Ona ustade iz Lionovog krila i priđe Ronu. Ron nije
protestovao kada je počela d a odmotava zavoj.
Obojica su gledali kako Kristina otvara malu kutijicu sa mirišljavim melemom.
"Bože moj, šta je tamo? Opalo lišće?"
"Da", odgovori Kristina. "Između ostalog."
"Šalio sam se", reče Ron.
"Ja nisam."
"Miris će me držati skrivenim", promrmlja Ron. "Šta je još tu?", upitao je uzimajući još jednu
"Ne, Rone. Uisi nu sam bila previše preplašena da bih se okrenula da pogledam iza sebe. Da
Lion nije bio tamo da me zaštiti, mislim da bih pala u nesvest."
Lion joj potapša ruku. "Pištolj nije bio napunjen", protestvovao je Ron. "Da li mislite da bih
stvarno povredio nekoga?"
Lion se pomolio za strpljenje. "Ja ne mogu da verujem da si odl učio da opljačkaš Bakera sa
praznim pištoljem."
"Zašto bi koristili prazno oružje?" upita Kristina.
"Želeo sam da ih zaplašim, a ne da ih pobijem", Ron je promrmljao. "Hoćete li vas dvoje
prestati da me gledate tako? Plan je funkcionicao, da vas podsetim."
"Upravo nas podsećate", saopštila je Kristina.
"Lione, hoćeš li moći da saznaš ko me je ranio?", upita Ron.
"Naravno."
Kristina se namršti. Lion je zvučao suviše siguran. "Zašto je to važno?"
"Lion voli dobru slagalicu", saopšti Ron. "Bakerov balkon je višlji dobrih pedeset stopa od
terase ispod. Ko god da je morao je otuda doći."
"Dvadeset metara, Rone", ispravi ga Lion. "I balkon nije mogao biti upotrebljen za to. Ograda
je suviše slaba."
"Onda je taj morao da se krije iza tebe ... negde", rekao je Ron. "Ne, to nema smisla. Pa, hvala
Bogu loše je ciljao."
"Zašto to mislite?"
"Zao što me nije ubio."
"Oh, mislim da je pogodio baš u metu", saopšti ona. "Da je hteo da vas ubije, mislim da bi to i
uradio. Možda je samo hteo da bacite oružje."
Kristina iznenada shvati da je zvučala previše sigurna u svoje reči. Lion je zurio u nju sa
čudnim, nemirnim izrazom lica. "To je samo mogućnost na koju sam pomislila", dodala je
ona brzo ."Naravno da je mogao i da promaši svoju metu."
"Zašto si došla ovamo da saniraš Ronov u povredu?", upita Lion.

"Da, zašto?", i Ron takođe upita.
"Sada me vređate", saopšti Kristina. "Bili ste u boli i samo sam mislila da vam pomognem."
"To je bio tvoj jedini motiv?", upita Lion.
"Pa, imam je još jedan razlog", priznade Kristina. Krenula je ka vratima pre nego što je
objasnila. "Zar mi niste rekli da ste jedini Lionov prijatelj?"
"Možda sam napravio tu primedbu", priznade Ron.
"Jeste", reče Kristina. "Nikada ne zaboravljam ništa", pohvali se ona. "I činilo mi se da je Lion
čovek kome su potrebni prijatelji. Ja ći nastaviti da čuvaš vašu tajnu, Rone. Ali morate mi
obećati da nikome nećete reći da sam dolazila da vas posetim. To bi uznemirilo groficu."
"Ni on ne odgovara?", upitao je Lion zabavljeno.
"Ja ne odgovaram?", upita Ron. "Za šta?"

Kristina je ignorisala pitanje i krenula ka izlazu.
"Kristina?", Lionov tihi glas je zaustavio.
"Da, Lione?"
"Ja nisam obećao."
"Nisi?"
"Ne."
"Oh, ali vi nikada …Vi ne volite groficu. Ne biste joj rekekli..."
"Ja te vodim kući, ljubavi."
"Ja nisam vaša ljubav."
"Da, jesi."
"Zaista volim da šetam."

"Rone, šta misliš da će grofica reći ako joj kažem da se njena neđaka šeta po gradu, odlazeći
u posete-"
"Ne borite se dostojanstveno, Lione. To mi je žao."
"Nikada se nisam borio pošteno."
Njen uzdah poraza odjeknuo je kroz biblioteku. "Čekati ću vas u hodniku, vi odvratni
čoveče." Kristina zalupi vratima da naglasi svoju iznerviranost.
"Ona nije uopšte ono što se čini", primetio je Ron. "Nisam je razumeo, Lione kao da je
strankinja. Nema smisla,zar ne?"
"Ništa što Kristina kaže nema smisla, osim ako se setiš da nije odrasla ovde." Ustao je i
ispravio se u svoju punu veličinu. "Uživaj u brendiju, Rone, a ja idem nazad u bitku."
"Bitka? O čemu pričaš?"
"Ni o čemu, Rone. O Kristini da budem precizan."
Ronov smeh isprati Liona kroz vrata. Kristina je stajala kraj ulaznih vrata. Ruke su jo bile
prekrštene preko grudi. Pokušavala je da sakrije svoju nervozu.
"Spremna, Kristina?"
"Ne, mrzim kočije, Lione. Molim te pusti me da prošetam do kuće. To je samo nekoliko
kratkih ulica dalje odavde."
"Naravno da mrziš kočije", rekao je Lion. Glas mu je bio ispunjen zabavom. "Zašto to nisam
shvatio ranije, pitam se?", govorio je, uhvatio je za lakat i odvukao Kristinu prema svojoj
kočiji. Kada su seli jedno preko puta drugog Lion je upitao. "Da li su kočije neuodobne poput
sedla?"
"On, ne. Ne volim ovu zatvorenost, guši me. Nećeš reći grofici da sam otišla bez dozvole, zar
ne Lione?"
"Ne", priznao je. "Da li se plašiš grofice, Kristina?"

"Ne, ne bojim je se", reče Kristina. "Ona je sada moja jedina porodica i ne volim da je
nerviram."
"Da li si rođena u Francuskoj?", upita Lion. On se nagnu napred da je uhvati za ruke.
Njegov glas je bio nežan, a njegov osmeh ju je uznemiravao. Kristina se nije prevarila ni za
trenutak. Ona je znala da je mislio da ju je uhvatio nespremnu. "Kada želiš da saznaš nešto,
ti nikada ne odustaješ, zar ne Lione?"
"To je tako, draga moja."
"Ti si sramotan", priznade Kristina. "Prestani se smejati, ja sam te uvredila, zar ne?"
"Da li si rođena u Francuskoj?"
"Da", slaga ona. "Sada, da li si zadovoljan? Hoćeš li prestati sa svojim beskonačnim
pitanjima, molim te?"
"Zašto ti smeta da te pitam o tvojoj prošlosti?", upita Lion.
"Ja samo pokušavam da zaštitim svoju privatnost", odgovorila je.

"Da li si živela sa majkom?"
Bio je kao pas posle kosti sa mesom, pomisli Kristina. On nije hteo da je pusti. Bilo je vreme
da smiri njegovu radoznalost. "Veoma ljubazan par po imenu Sumerton me je usvojio. Oni
su bili englezi, ali su uživali da putuju. Bila sam u celom svetu, Lione. Gospodin Sumerton je
želeo da govorim Francuski i mnogo mi bolje ide taj jezik."
Napetost je polako počela da je popušta. Mogla je da zaključi po Lionovom izrazu lica da joj
veruje. "Grofica može biti teška, kao što dobro znaš. Imala je neke ispade sa Sumeronsima i
odbija da dopusti da govorim o njima. Predpostavljam da želi da svi misle da me je ona
odgajala. Laganje mi vrlo teško pada", dodala je. "Pošto tetka Patricija ne dozvoljava da
kažem istinu, a ja nisam dobra u laganju, odličila sam da bi najbolje bilo da ništa ne govorim
o svojoj prošlosti . I, da li si zadovoljan?"

Lion se naslonio na sedište. On glimnu glavom, očigledno zadovoljan njenom ispovesti.
"Kako si se upoznala sa tim Sumerstonima?"

"Oni su bili dragi prijatelji moje majke", reče Kristi na. Ona mu je dala još jedan osmeh.
"Kada sam napunila dve godine, moja majka se razbolela. Ona me je dala njima, jer im je
verovala. Moja majka nije želela da njena sestra, grofica, postane moj staratelj, a Sumertinsi
nisu mogli da imaju dece."
"Tvoja majka je bila lukava žena", primeti Lion. "Stari šišmiš bi te uništio, Kristina."
"O, da li je Elbert nazvao moju tetku staricom pred tobom? Ja stvarno ozbiljno moram da
porazgovaram sa njim. Izgleda da oseća ekstremnu odbojnost prema njoj."
"Ljubavi, tvoju tetku niko ne voli."
"Da li si sada završio sa svojim pitanjima?", upita Kristina.
"Gde si čula riku lavova, Kristina? Gde si videla bivola?"
Čovek je imao izvanredno pamćenje. On nije ništa zaboravljao. "Ja sam provodila dosta
vremena u Francuskoj, zbog posla gospodina Sumertona, ali on je bio dosta posvećen i svojoj
ženi i ćerci - mene je smatrao ćerkom. I tako je obe vodio na svoja putovanja gde god bi išao.
Lione, ja stvarno ne želim da odgovaram više na tvoja pitanja."
Kočija se zaustavila ispred Kristinine kuće. Lion je otvorio vrata, izašao, a onda krenuo da
spusti Kristinu. Držao ju je malo duže od pristojnog, ali se Kristina nije bunila. "Jednostavno
reci tetki da sam se već najavio. Doći ću u devet."
"Ja verujem da će sve biti u redu. Tetka Patricija ne mora nikada znati. Ona je otišla u posetu
bolesnom prijatelju. Ako ne spominjemo bal, ja stvarno neću morati da lažem. To nije sasvim
isto ako grofica smatra da sam ostala kod kuće, zar ne?"
Lion se osmehnu. "Ti stvarno imaš problem sa lažima, zar ne draga? To je plemenita
osobina", dodade on.

Nebesa joj pomogla nasmejaće se. A Lion će onda posumnjati. "Da, to je teško za mene",
priznala je.
"Ne znaš koliko sam želeo da pronađem ženu sa tako visokim standardi ma, Kristina."
"Hvala, Lione. Mogu li ja sada da postavim jedno pitanje?"
Elbert je tada otvorio vrata. Kristina je postala rastrojena. Ona se osmehnu batleru, a onda
mu mahnu. "Ja ću zatvoriti vrata, Elberte. Hvala."
Lion je strpljivo čekao da se Kristina okrene ka njemu. "Tvoje pitanje?", reče on nežno.
"O,da", reče Kristina. "Pre svega želela bih da te pitam da li ćeš prisustvovati zabavi
gospodina Hunta u četvrtak uveče?"
"Da li ti ideš?"
"Da."
"Onda ću biti tamo."
"Imam još jedno pitanje."

"Da?", upita Lion nasmejano. Najednom je Kristina delova la užasno stidljivo. Bledo rumenilo
joj je oblilo obraze i nije mogla da ga pogleda u oči.
"Hoćeš li me oženiti, Lione? Samo na kratko?"
"Šta?"
On zaista nije mislio da viče, ali žena je rekla užasno čudnu stvar. Čuo je ispravno. Brak? Za
neko vreme? Ne, on nije razumeo. "Šta si rekla?", upita on ponovo, smirivajući svoj glas.
"Hoćeš li me oženiti? Razmisli Lione i javi mi. Doviđenja"
Vrata su se zatvorila pre nego što je markiz od Lionvuda stigao da reaguje.
ritual, koji bi samo važna poseta smela da pomeri.

Kristina je obično već bila obučena i završila sve svoje dužnosti, pre nego što bi prvi sunčevi
zraci ogrejali grad. Ona i njena tetka su delile sobaricu, ali je Beatris imala sasvim dovoljno
posla oko grofice. Iz tog razloga, Kristina se sama brinula o sebi i svojoj spavaćoj sobi.
Uistinu, ona je sasvim bila zadovoljna sa time. Najviše je volela da bude sama u svojoj sobi.
Beatris ju je retko prekidala, Kri stina je morala da gužva krevet svakog dana da bi se odao
utisak kako je neko spavao tamo.
Jednom kada bi zaključala vrata, ona je mogla da se opusti. Svake noći ona je širila svoje ćebe
na podu ispod dvostrukih prozora.
Ona nije morala da bude jaka dok je bila sama. Mogla je plakati sve dok se ne bi smirila. Bila
je to slabost, ali ošto nije bilo nikoga da prisustvuje njenoj uznemirenosti, Kristina se nije
stidela.
Mala bašta skrivena iza kuhinje, bila je drugo Kristinino privatno sklonište. Ona bi većinu
jutarnjih sati provodila tamo. Blokirala je gradsku buku i smrad odbačenog smeća, skinula
bi svoje cipele i brljala svojim prstima po bogatoj, braon prljavštini. Kada bi suce osušilo
kapljice rose, Kristina bi se vraćala haosu u kući.
Dragoceno druženje sa Suncem pomogao bi joj da izdrži ostatak dana. U tom okruženju
obično nije brinula o svojim problemima. Međutim posle susreta sa markizom od Lionvuda,
Kristiina nije mogla da misli ninašta drugo. Svaka njena misao pripadala je njemu.
On ju je privukao onog momenta kada su se upoznali. Kada ga je ser Rejnold nazvao Lion
ona je osetila gurkanje svesti. Onda ga je pogledala u oči i njeno srce je bilo zarobljeno.
Ranjivost koju je ugledala u njima napravila je želju da dopre do njega.
On je bio čovek koji je zahtevao posebnu pažnju. Kristina je mislila kako je usamljen baš kao i
ona. Međutim ona nije shvatala zašto je to pomislila. Lion je bio okružen svojom porodicom,
samog početka. Gospode, on je uradio upravo ono za šta je optuživ ao Rona, bio je zanesen
lepim licem i pametnim koketiranjem.
Lion je bio zgrožen. I on će to reći Kristini prvom prilikom. Nije želeo da ponovo stupi u brak.
Oh, on je mislio da ima Kristinu, ali pod njegovim uslovima. Već je bio vezan za jednu ženu.
To iskustvo ga je mnogo naučilo.
Bila je nesreća što je prva osoba na koju je naleteo bila njegova sestra, Dijana. Ona ga je
odmah primetila, pokupila suknje i optužujuće mu prišla.
Pakao, moraće biti pristojan.
"Lione, hvala što si pitao sir Rejnolda da me pra ti. On je divan čovek. Tetka Hariet stiže u
ponedeljak i više te neću ometati u tvojim dužnostima. Da li ti se sviđa moja haljina?",
upitala je,ispravljajući nabore svoje žute suknje.
"Izgledaš veoma lepo", izjavio je Lion, jedva je pogledavši.
Pošto je bila velika gužva, Lion je imao problema da nađe Kristinu. Iako je bio višlji od
ostalih, on je i dalje imao problema da nađe zlanu krunu od lokni.

"Zelena je lepa boja za mene, zar ne Lione?"
"Da."
Dijana se nasmeja, privlačeći Lionovu pažnju. "Moja haljina je žuta, Lione. Znala sam da
nećeš primetiti."
"Nisam raspoložen za igre večeras, Dijana. Idi i prošetaj kao dobra devojka."
"Ona nije ovde Lione."
"Nije?", upita Lion zvučeći rasejano.
Dijanin smeh se povećao. "Princeza Krist ina još nije stigla. Juče me je posetila."
"Gde si je videla?", upitao je Lion. Glas mu je bio oštriji nego što je želeo.
Dijana na to nije obraćala pažnju. "Na čaju. Majka nam se nije pridružila, naravno. Nisi ni ti.
Da li si zaboravio da si tražio od mene da je pozovem, Lione?"

Lion je odmahnuo glavom. "Odlučio sam da vam ne smetam ", slaga on. On je stvarno
zaoravio na to, ali je svu krivicu prebacio na Kristinu. Zbog priče o braku, on nije mogao da
misli ni našta drugo.
Dijana je zbunjeno pogledala brata. "To nije kao da si zaboravio bilo šta", saopši mu ona.
Kada nije to prokomentarisao, rekla je: "Pa bila sam srećna što sam bila nasamo sa njom.
Princeza Kristina je fascinantna žena. Da li veruješ u sudbinu, Lione?"
"O, Bože."
"Ne treba da stenješ", Dijana je bila iznervirana.
"Ne verujem u sudbinu."
"Sada si vikao, Lione, svi nas zabrinuto gledaju, osmehni se. Ja verujem u sudbinu."
"Naravno da veruješ."
"Zašto bi te to uvredilo?", pitala je Dijana svog brata. Nastavila je pre nego što je mogao da joj
odgovori. "Princeza je toliko osveženje u zapažanju ljudi, nikada nije rekla nešto neljubazno.
Ona je tako delikatna, slatka žena. Osećam se veoma zaštitnički prema njoj. Ona je tako
nežna, pa-"
"Da li je bio i stari šišmiš sa njom?", Lion je nestrpljivo prekide. On nije bio raspoložen da
sluša o Kristininim kvalitetima. Ne, on je i dalje bio previše ljut na nju.
"Molim?", upita Dijana.
"Grofica", objasnio je Lion. "Da li vam se ona pridružila?"
Dijana je pokušala da se ne nasmeje. "Ne, ona nije bila sa Kristinom. Napravila sam veoma
neljubaznu opasku o njenoj tetki, naravno nisam je nazvala starim šišmišom, moj komentar
je bio daleko lakši, ali me je Kristina upozorila da je ružno tako pričati o starim osobama.
Bila sam ponižena zbog njenog blagog ukora, Lione, a zatim sam se našla kako joj govorim o
našoj mami i kako još uvek tuguje za Džejmsom."

"O porodičnim stvarima ne treba razgovarati sa strancima", rekao je Lion. "Ja bih ti bio
zaista zahvalan ako bi ti-"

"Ona kaže da je za sve kriva mama -"
"Šta?", upita Lion
"Molim te pusti me da završim pre nego što počneš da me kritikuješ", Dijana ga posavetova.
"Kristina je rekla dosta čudnih stvari. Da, jeste."
"Naravno da jeste", reče Lion sa uzdahom.
Gospode postajalo je zarazno. Jedno posle podne sa Kristinom pretvoriilo je Dijanu u
potpuno zbunjujuću osobu.
"Nisam razumela šta je mislila, ali ona je rekla - prilično čvrstim uverenjem da je sve tvoja
greška, da je na tebi da usmeriš mamu u ostak porodice . Ona je bila veoma rečita."
Dijana je mogla reći, po Lionovom izrazu lica, da je i on zb unjen kao što je i ona bila. "Kažem
ti, Lione, nisam htela da pomisli da sam neškolovana, pa nisam dalje postavljala pitanja. Ali
nisam razumela šta mi je rekla. Princeza se ponašala kao da njen savet ima smisla..."
"Ništa što žena kaže ili uradi", izjavio je Lion, "nema smisla. Dijana vrati se kod sir Rejnolda.
On će te upoznati sa ostalima. Još nisam razgovarao sa našim domaćinom."
"Lejdi Cecilija je ovde, Lione", prošaputa Dijana, "Ne možeš je promašiti. Obučena je u jarko,
sramotno, crveno."
"Sramotno crveno?", Lion se nasmeja na apsurdan opis.
"Još uvek si sa tom ženom, zar ne Lione? Princeza Kristina će me prezreti ako pomisli da
viđam tu ženu ugaljanog ugleda."
"Ne, nisam sa Cecilijom", promrmlja Lion. "A kako si saznala za ishod-"
"Čula sam glasine, kao i svi ostali", Dijana je priznala, pa porumenela. "Ostaviću te tvom
mrzovoljnom raspoloženju, Lione. Možeš mi održati predavanje kasnije." Krenula je da

odlazi od njega, a onda zastade. "Lione? Da li će Ron biti večeras ovde?"
Uhvatio je želju u njenom glasu. "Tebi ne bi trebalo da bude bitno da li će Ron biti večeras
ovde ili ne, Dijana. On je prestar za tebe."
"Stvarno, Lione? On je u tvojim godinama, tačno, a ti si samo devet godina stariji."
"Ne raspravljaj se sa mnom, Dijana."
Ona se usudila da se namršti na svog brata pre nego što je poslušala njegov savet. Kada ga je
Dijana konačno ostavila samog, Lion se naslonio na ogradu u foajeu, čekajući Kristinu.
Njegov domaćin ga je pronašao i odvukao ga preko salona u žestoku raspravu o vladinim
pitanjima. Lion je strpljivo slušao, iako je stalno pogledavao ka ulazu.
Kristina je konačno stigla. Ona je ušla u salon, okružena hostesama i groficom, baš kada je
lejdi Cecilija dotakla Lionovu ruku.
"Dragi, divno je videti te opet."
Lion se osećao iznervirano. Ok renuo se da pogleda svoju bivšu ljubavnicu.

Šta je za Boga miloga ikada video u ovoj ženi? Razlika između Cecilije i Kristine je bila
zapanjujuća. Lion je osetio kada se povukao korak unazad.
Cecilija je bila visoka žena, donekle svečana, i strašno vulgarn a. Imala je tamno braon kosu
nagomilanu na vrh glave. Obrazo su joj bili obojeni ružičastom bojom, baš kao i njene pune,
napućene usne.
Kristina se nikada nije pućila. Nije ni preterivala niučemu, odluči Lion. Njegovo gađenje
prema Ceciliji, ostavilo je kiselkast ukus u njegovim ustima. Cecilija je sada pokušavala da
bude provokativna. Ona je namerno spustila trepavice na pola. "Poslala sam poruku da te
pozivam, Lione", prošaputa ona. "Prošlo je tako dugo, nepodnošljivo dugo, otkako smo
proveli noć zajedno. Nedostaješ mi."
Lion je bio zahvalan što je muškarac koji je govorio otišao. On polako skloni Cecilijinu ruku.
"Vodili smo već ovu raspravu, Cecilija. Gotovo je. Prihvati to i nađi nekog drugog."
Cecilija je ignorisala grubost u Lionovom glasu. "Ne verujem ti, Lione. Bilo nam je dobro
zajedno. Samo si tvrdoglav."
Lion je oterao Ceciliju iz svog uma. Nije želeo da troši svoj bes na nju. Ne, rekao je sebi, to
treba da usmeri na princezu Kristinu. Okrenuo se naći ženu koju je tražio i odmah ju je
zapazio. Sta jala je pored njihovoh domaćina, nasmejana, slatko ga gledajući. Izgledala je kao
i uvek prelepo večeras. Njena haljina bila je boje plavog leda. Dekolte je bio nizak, pokazujući
veliku količinu njenih punih, na pogled kremastih grudi. Haljina nije bila nepristojna kao
Cecilijina, ali se Lionu to ipak nije svidelo. Hant je gledao zadivljeno u Kristinine grudi. Lion
je pomislio kako bi mogao da ga ubije.
Bilo je previše kicoša na zabavi, takođe. Lion je pogledao po sobi i zaprepašćeni shvatio da svi
muškarci gledaju u njegovu Kristinu. On je znao da to nema nikakvog smisla. On se neće
oženiti Kristinom, ali nije bio spreman da dopusti da je iko drugi ima. Ne to nije imalo smisla
uopšte. Bila je to Kristinina krivica naravno. Žena ga je naterala da poludi.
Cecilija je stajala pored Liona, gledajući ga. Nije joj dugo trebalo da shvati da je opčinjen
princezom. Cecilija je bila iznervirana. Nije želela da dopusti da se još neko takmiči za
Lionovu pažnju. Niko nije smeo da se umeša u njen plan da se uda za njega. Lion je bio
tvrdoglav čovek, ali Cecilija je bila dovoljno samouverena u svoje čari da je verovala u svoj
uspeh. Ona je znala da će Lion uvek ići okolo pod slovom da nije previše očigledno.
Lion je zadržao svoj pogled direktno na prelepoj ženi, Cecilija je znala da je bolje da brzo
reaguje. Mala princeza bi mogla napraviti probleme. Cecilija je odlučila da porazgovara sa
njom što pre.
Morala je da sačeka pre nego što je propisno predstave. Za to vreme čula je nekoliko
komentara Lionovom preokupacijom tom že nom. Špekulisalo se da će joj Lion ponuditi brak.
Cecilija je od nervozne postala razjarena. Očigledno je bilo daleko ozbiljnije nego što je ona
mislila.
Čekala je svoju priliku. Kada je Kristina napokon ostala sama, Cecilija ju je gurnula laktom i
zamolil a je da se nađu u domaćinovoj biblioteci da bi raspravile pitanje od velikog značaja.
Nevina, mala princeza izgledala je zbunjena njenim zahtevom. Cecilija se slatko nasmešila.
Osećala je likovanje. Za samo nekoliko minuta, glupa devojka će biti dovoljno prestravljena
da uradi šta god ova zatraži.
Biblioteka se nalazila u zadnjem delu prizemlja. One su ušle u nju iz hodnika.
Tri visoke stolice su se nalazile kraj stola. Kristina sedne, sakri oružje u krilu i nasmeši se
lejdi Ceciliji.
Cecilija nije sela. Htela je prednost u odnosu na suparnicu.
"Šta je to što želite da mi kažete?", upita Kristina, mekanim glasom.
"Markiz od Lionvuda", saopštila je Cecilija. Slatkoća je nestala iz njenog glasa. "Lion pripada

meni, princezo. Ostavi ga na miru."
Lion je upravo otvorio bočna vrata biblioteke, na vreme da čuje Cecilijin zahtev. Nije slučajno
prisustvovao razgovoru, niti je slučajno izabrao da dođe sa bočne strane koja povezuje
kuhinju i biblioteku. Lion se setio iz priča gospodina Hanta da postoje dvoje vrata koja vode
u biblioteku. On je gledao u Kristinu od kako je stigla u kuću. Kada je Cecilija uzela
Kristininu ruku i povela je u hodink, Lion je krenuo za njima.
Ni Kristina ni Cecilija ga nisu primetile. Lion je znao da nije lepo presluškivati njihove
privatne razgovore, ali je verovao da su njegovi motivi dovoljni. On je znao za šta je Cecilija
sposobna. Mogla je da napravi ovna od blagog jagnjeta. Nežna Kristina nije znala da se
koristi lukavosti kao Cecilija. Lion je samo želeo da zaštiti Kristinu. Lepa žena je jednostavno
bila previše naivna za svoje dobro.

"Lion vam je ponudio brak, onda?", iznenada upita Kristina.
"Ne", Cecilija se trže. "Nemojte mene gledati tako nevino, princezo. Znate i sami vrlo dobro
da mi ništa još nije ponudio. Ali hoće", dodala je sa podsmehom. "Mi smo bliski prijatelji. Da
li znate šta to znači? On dolazi u moj krevet skoro svake noći. Da li me razumete?", upitala je
zlonamernim glasom.
"O ,da",odgovori Kristina." Vi ste mu ljubavnica."
Cecilija jeknu. Ona prekrsti ruke preko grudi i zagleda se dole u svoj plen. "Ja ću se udati za
njega."
"Ja mislim da nećete, lejdi Cecilija", odgovori Kristina. "Da li je to sve što ste hteli da mi
kažete? I stvarno ne morate da podižete svoj glas, moj sluh je odličan."
"I dalje ne razumete, zar ne? Ili ste glupi ili prava kučka, znate li to? Ja sam vas upozorila da
mi ne stajete na put", reče Cecilija.
Lion je bio zbunjen. Mislio je da interveniše u trenutku kada je Cecilija započela sa svojim
uvredama, ali izgled na Kristininom licu mu je rekao da ostane miran. Kristina je izgledala
kao da je diskusija ne zanima. Ona se zapravo nasmešila Ceciliji, potom upitala izuzetno
ležernim glasom. "Kako bi mogli da me uništite ?"
"Ja ću ispričati priče o vama . Nije važno da li su istinite ili ne. Da", Cecilija požuri, "ja ću
svima reći da ste vodili ljubav sa nekoliko muškaraca. Vaš ugled će biti u ritama kada
završim sa vama. Klonite se Liona, Kristina. Ionako će ubrzo izgubiti interes za vas.V aš
izgled nije ništa u poređenju sa mojim. Lion će mi se uvek vraća ti. Moja lepota ga pleni.
Trebao bi znati da niste zainteresoni za njega. I ignorisati ga u potpunosti."
"Pričajte šta hoćete", reče Kristina. "Ne zanima me šta drugi ljudi misle o meni."
Ceciliju je razbesnela mirnoća u Kristininom glasu. "Vi ste glupa že na", povika ona.
"Molim vas, nemojte biti toliko smeli, lejdi Cecilija. To će uništiti vaš ten. Vaše lice će biti
puno bora."
"Vi ste...", Cecilija zastade, duboko uzdahnuvši da se smiri. "Lažete. Morate brinuti šta drugi
misle. Vašu tetku će sigurno biti briga, mogu vam obećati da ona neće biti neznalica poput
vas. Ah, vidim, konačno sam dobila vašu pažnju. Da, grofica će biti uništena u skandalu koji
ću vam spremiti."
Kristina se ispravi u svojoj stolici. Ona se namršti na Ceciliju. "Hoćete da kažete da ćete tim
pričama uznemiriti moju tetku?"
"Bože, stvarno ste jednostavni, zar ne? Naravno da ću je uznemiriti. Kada završim, ona neće
smeti pokazati lice u javnosti. Samo čekajte i videćete."
Cecilija je osećala miris pobede. Okrenula je leđa Kristini kada je počela da izlaže detalje
podlog plana.
Lion je dovoljno čuo. Okrenuo se i širom otvorio vrata, ušetao čvrsto u biblioteku i
zastrašujuće pogledao Ceciliju.

Bilo je vreme da zaštiti svog anđela od zmije.
Mora da se pokrenula neverovatnom brzinom. Lion je pogledao Kristinu na sekundu ili dve,
ali kada je vratio pogled, zapanjilo ga je ono što je video.
Imao je problem da poveruje u ono što je video. Kristina je držala Ceciliju uza zid. Njegova
bivša ljubavnica nije protestvovala zbog napada. Nije mogla. Kristinina leva ruka je bila
usidrena oko ženinog vrata, držeći je na mestu. Zbog načina na koji su se Cecilijine oči
raširile, Lion je pomislio da će je Kristina udaviti na smrt.
Cecilija je bila teža od Kristine dobrih dvadeset kilograma. Bila je i mnogo viša, takođe, ali
Kristina je delovala kao da drži sitnicu za posmatranje.
Mali anđeo, kojeg je Lion želeo da zaštiti, koristio je samo jednu ruku da zadrži Ceciliju.
Držala je bodež sa druge strane. Vrh sečiva počivao je na Cecilijinom obrazu.

Žrtva je postala pobednik.
Kristina je povećala stisak na Cecilijinom vratu, a zatim joj pokazala bodež. "Da li sada
shvatate šta moji ljudi rade ludim ženama?", upitala je mekim šapatom. "Oni prave ožiljak
preko celog lica, Cecilija."
Cecilija je počela da cvili. Kr istina probode njenu kožu vrhom noža. Kap krvi pojavi se na
njenom obrazu. Kristina je klimnula glavom sa zadovoljstvom. Imala je punu pažnju lejdi
Cecilije. Žena je bila prestravljena. "Ako kažete jednu jedinu laž, Cecilija, ja ću čuti za to. A
onda ću početi da vas lovim, Cecilija. Nema dovoljno vremena da vas pustim, niti dovoljno
ljudi u Engleskoj da vas zaštite. Ja ću doći kod vas u toku noći, kada svi spavaju. I kada
otvorite oči, videćete ponovo ovaj nož. Oh, da, ja vam obećavam i kada to uradim", Kristina
zastade i dramatično povuče nož preko ženinog lica, "ima da od vaše kože napravim trake.
Da li me razumete?"
Kristina je pustila Ceciliju dovoljno dugo da uzme vazduh i klimne. Onda je opet stisnu uza
zid. "Grofica je moja porodica. Niko je neće uzn emiravati. I niko vam neće poverovati ako
ikome kažete da sam vam pretila. Sada idite odavde i pravo kući. Iako je neljubazno od mene
da to kažem, stvarno izgledate uplašeno."
Sa tim rečima, Kristina se udalji od odvratne žene.
Lejdi Cecilija nije imala ni gram dostojanstva. Ona je plakala. Očigledno je verovala svakoj
Kristininoj pretnji.
Gospode, bila je glupa žena. Kristina je imala problema sa izdržavanjem ozbiljnog izraza
lica. Ona je htela da se smeje. Ona to nije mogla naravno, ali je zadržala svoj pogled na
preplašenu ženu dovoljno dugo da se sažali na nju. Lejdi Cecilija nije mogla da se pomeri.
"Možete ići sada", reče joj.
Cecilija klimnu glavom. Ona se polako odalji od Kristine dok nije stigla do izlaza. Onda
drhtavom rukom podiže suknju do kolena , otvori širom vrata i pobeže tolikom brzinom, da
ju je neko video pomislio bi da je jure demoni.

Kristina dugo, umorno uzdahnu. Sakrila je bodež nazad u nabore svoje haljine, onda vrati
svoju kosu na mesto. "Kakva glupa žena", šapnula je za sebe pre nego što je išetala iz sobe.
Lion je morao da sedne. Sačekao je da se Kristina udalji pre nego što je otišao do Hantovog
stola i seo. Pokušao je da sipa piće u čašu na stolu, ali je ubrzo odbacio tu ideju. Bog mu
pomogao, on se prejako smejao da bi to uradio.
T oliko o njegovom zaključku da je Kristina kao i svaka druga žena. Ona sigurno nije odrasla
u Francuskoj. Lion odmahnu glavom. Ona je izgledala tako bespomoćno...ili je on izvukao
takav zaključak na svoju ruku, zapitao se. To je bila greška koju je bilo lak o napraviti, shvati
on. Kristina je bila tako ženstvena, tako nežna, tako prokleto nevinog izgleda...i ona je nosila
nož privezan za nogu.
Nož koji je držala u rukama bio je indentičan onom nožu kojim je Ron bio ranjen. Kakav je
lukavi, mali lažov ona bila . Lion se setio kada se okrenuo da vidi ko je bacio nož. Kristina je
izgledala tako uplašeno. Pakao, žena se takođe okrenula da pogleda iza sebe. Ona ga je
podstakla da pomisli da neko vreba iza sene. Zatim, kak o je zaključio u razgovoru sa
džentlmenima, o na je tiho uzela svoj nož nazad.
Sada su Lionovi instikti bili budni. Njegov temper ament je počeo da ključa. Nije li mu rekla,
u noći pljačke, da je toliko uplašena da misli da će se onesvestiti?
Nije ni čudo što je došla kod Rona da se pobrine o njegovoj povredi. Krivica, odluči Lion.
Sada se nije smejao. Lion je pomislio kako je mogla da uguši ženu.
"Ima problema da govori laži ,zar ne?", promrmlja za sebe. Oh, da ona ga je gledala pravo u
oči kada je to rekla. Bilo je veoma teško za nju...Daa, da ne bi r ekla previše.
Želeo je da je udavi. Ali prvo je želeo dug razgovor sa njom...njegova mala ratnica imala je
toliko toga da objasni.
Lion je spustio praznu čašu na poslužavnik i krenuo u potragu za Kristinom.

"Da li uživaš?"
Kristina je vidno poskočila. Ona se okrete da se suoči sa Lionom. "Odakle si upravo došao?",
upitalaje zvučeći veoma sumnjivo i bacajući pogled prema biblioteci.
Lion je tačno znao šta je pomislila. Izgledala je zabrinuto. On se naterao da bude miran. "Iz
biblioteke."
"Ne, ja sam upravo d ošla iz biblioteke, Lione. Nisi mogao biti tamo", ona najavi i zatrese
glavom.
On je skoro rekao da nije bio on taj koji je lagao, ali se predomisli. "Oh, ali bio sam u
biblioteci, slatka moja."
Njegova izjava joj je dala početak. "Da li je još neko bio ta mo?", upitala je pokušavajući da
zvuči samo blago radoznalo.

Lion je znao da ga ona testira.
"Želim da znam, gospodine, da li je još nekoga bilo u biblioteci?"
On joj slatko zaklima glavom. Kristina je pomislila kako izgleda poput nedužnog đavola. On
je bi o obučen kao jedan od njih. Lionovo formalno odelo bilo je potpuno crno, sa belom
košuljom, naravno. Odeća mu se dobro uklapala. Čovek je bio previše zgodan za njen miran
san.
Bila je sigurna da Lion nije ni video ni čuo ništa. Gledao je dole u nju sa topl inom u očima.
Kristina se osećala sigurno. Lion nije izgledao zgranut. Ali zašto ju je lagao? Pomislila je da je
video lejdi Ceciliju i nju kako ulaze u biblioteku. Mora da je bio zabrinut da Kristina nije
rekla njegovoj ljubavnici nešto što bi je uznemiri li. Da to je to, sigurno.
Bilo je to verovatno objašnjenje. Ipak, morala je da bude potpuno sigurna. Ona snizi glas i
upita. "Nisi valjda slušao moj razgovor sa lejdi Cecilijom, zar ne?"
"Reč je presluškivati, Kristina."
Glas mu je bio napet. Mislila je da možda pokušava da joj se ne nasmeje. Kristina nije znala
da li je njeno pitanje ili nešto drugo izazvalo promenu. Bila je suviše nervozna zbog laganja
da bi se time zamarala. "Hvala, Lione, što si me uputio. Prisluškivanje, da sećam se te reči."
Lion je bio iznenađen kada je počela da uvrće ruke. Bila je nervozna, u redu, a razgovarala je
sa njim na francuskom. Sumnjao je da je bila svesna toga.
Odlučio je da joj vrati istom merom. "Uvek ću biti srećan da te uputim, ljubavi."
"Ali nisi prisluškivao, zar ne?"
"Kristina, zašto mi postavljaš tako neljubazno pitanje? Naravno da ne."
Pokušala je da se ne nasmeje.
"I znaš da te nikada ne bih lagao, draga moja. Uvek si bila tako otvorena, tako iskrena prema
meni, zar ne?"

"Da, jesam", reče Kristina dajući mu brz osmeh. "To j jedini način da se ponašamo jedno
prema drugom, Lione. Sigurna sam da shvataš to."
Lion je sklopio ruke iza leđa da bi odoleo porivu da je zgrabi za njen lepi vrat. Ona se sada
činila vema opušeno kraj njega, veoma sigurna u sebe. "Da li su te Sumertonsi naučili koliko
vredi iskrenost?", upitao je on.
"Ko?"
Njegov stisak nad samokontrolom se pojačao. "Sumertonsi", ponovio je Lion pokušavajući da
kontroliše svoj bes. "Sećaš li se ljubavi, ljudi koji su te podigli?"
Ona nije mogla da ga sasvim pog leda u oči kada je odgovorila. Bio je tako dobar, verujući
čovek. Bilo ju je sramota lagati mu. "Da, da Sumetonsi su me naučili da uvek budem
Mislim hoćeš li da se oženiš sa mnom?"

"Da, hoću da se parim sa tobom , a što se braka tiče, bojim se da ću morati da odbijem tvoj
predlog."
Kristini nije dato vremena da reaguje na Lionovu izjavu. Gospodin Rejnolds ih je pozvao.
Lion pusti njena ramena, zatim je privuče k sebi. On je zarobi sa jedne strane obomotavajući
ruku oko njenog struka.
"Lione tražio sam vas svuda po kući. Da li odobravate da uzmem vašu sestru pod svoje i
odvedem je kod Kimbelovih? Mi bi smo ostali ovde do završetka večere, naravno."
"Svakako", odgovori Lion. "Cenim uzimanje Dijane pod vaše okrilje gospodine."
"Drago mi je zbog toga", reče Rejnolds. "Dobro veče, princezo Kristina. Nadam se da ste
dobro?"
"Jesam, hvala", Kristina je odgovorila. Pokušala je da se pokloni, ali joj Lion nije dao. Ona se
nasmešila umesto toga. To je bio slabašan napor u najboljem slučaju, a Lionovi su se
odgovori upravo naselili u njenom umu.

Iako je sama rekla da nije važno, da će sigurno naći nekog drugog da se uda, ona je znala da
laže sebe. To jeste važno. Gospode, osećala se na rubu plača.
"Draga moja", rekao je sir Rej nolds obraćajući se Kristini, "ja sam pristao da vas vodim kući.
Tetka vam se umorila i odvezla vašom kočijom. Objasnila je da sutra ide u selo. Razumeo
sam da ne idete sa njom."
"Da, to je tačno", odgovorila je Kristina. "Moja tetka će poset iti prijatelja koji je bolestan. Ona
bi volela da ostanem u Londonu. Ja ću morati da sačekam drugu priliku da vidim tu divnu
okolicu."
"Zaboravio sam da ste ovde veoma kratko vreme", rekao je sir Rejnolds. "Ali ti sigurno nećete
biti sami celu nedelju, zar ne? Da li žel ite da mi budete pratilja u subotu veče? Nameravam
da odem na Krestonov bal. Ili već imate pratnju?"

"Ja ne bih trebala da idem", umeša se Kristina.
"Da, hoćeš", reče Lion. On je čvrsto stegao stisak pre nego što je dodao. "Obećala si."
"Predomislila sam se. Gospodine Rejnolds ja sam takođe umorna. Bilo bi mi zadovoljstvo ako
bi-"
"Ja ću te odvesti kući", Lionov glas je bio težak od besa.
Gospodin Rejnolds je osećao napetost između njih dvoje. Oni su se očigledno posvađali,
zaključi on. Iz načina na koji je princeza pokušava da izađe iz njegovog zagrljaja i načina na
koji joj Lion to nije dozvolio, bilo je vrlo očigledno. On je skoro mogao da vidi tu napetost
između njih.
Odlučan da povuče poziv i istovremeno pomogne Lionu, pitao ga je: "Da li ste sigurni da
želite da otpratite princezu kući?"
"Da", odbrusi Lion. "Do koliko sati ona mora biti tamo? Da li je grofica nagovestila?"
"Ne", reče Rejnolds. "ona pretpostavlja da će Kristina pratiti mene i vašu sestru kod
Kimbelovih. Imate barem dva sata pre nego što grofica pošalje poruku", dodao je on sa
osmehom.
"Molim vas, nemojte se raspravljati kao da nisam prisutna", reče Kristina. "Zaista sam
umorna sada i više bih volela -"
"Da odmah krenemo", završi Lion rečenicu umesto nje, povećavajući pritisak na njen struk
dok nije jedva mogla da uhvati dah.
"Možda bi trebali da razmislite da izađete na mala vrata", predloži sir Rejnolds zavereničkim
šapatom. "Ja ću osigurati da svi veruju da je princeza otišla sa svojom tetkom, i da ponudim
njeno žaljenje zbog toga."
"Dobra ideja", izjavi Lion sa osmehom. "Naravno, Rejnoldse, moramo zadržati ovu obmanu
između nas troje. Kristini je tako teško da laže. Sve dok ona ne mora da izmišlja priču svojoj
tetki, njena čast biće bez mrlje. Zar nije tako, ljubavi?"
Ona mu dade dugo mrštenje. I zaista je želela da prestane da povlači pitanja o iskrenosti. To
joj je bilo užasno neprijatno. Lion je izgledao kao da ne može da veruje da je toliko iskrena.
Verovala da joj se divio u stvari.
To više nije ništa značilo šta je on mislio, rekla je sama sebi kada je Lion počeo da je vodi ka
zadnjem delu kuće. Upravo je odbio njenu ponudu za brak. Ne, više nije bilo uopšte važno
šta je on mislio o njoj.
Ona ne bi mogla ponovo da ga vidi posle ove večeri. Neka joj nebesa pomognu, oči su joj se
punile suzama. "Upravo si prekršio još jedno pravilo", promrmlja ona njegovim leđima.
Pokušala je da zvuči ljutito umesto pusto. "Moja tetka će da pobesni ako čuje za ovo."
"Govori engleski, dušo."
"Šta?"
Lion nije rekao više ni reč dok nije smestio Kristinu u svoju kočiju. Seo je pored nje, a onda
protegao svoje duge noge.
Kočija je bila mnogo veća od one koju je tetka Patricija iznajmila, i mnogo luksuznija u
detaljima.
Kristina ju je ipak mrzela. Velika ili mala, elegantna ili ne, za nju to nije pravilo nikakvu
razliku. "Zar ne bi bilo bolje imati otvorenu kočiju, poput onih koje sam viđala u Hajden
Parku, Lione? I molim te, prestani po kušavati da me slomiš. Daj pomeri se."
"Da, ja imam i otvorenu kočiju. To se zove Peaton. Samo ona se ne koristi po mraku",
objasnio je on u rastrojstvu. Njegovo strpljenje je bilo pri kraju, on je želeo da izvuče istinu iz
nje, a ne da diskutuje o kočijama.
"Trebalo bi", promrmlja Kristina. "O, Bože, nebi trebalo da priznajem ovo, ali pošto se
nikada više nećemo videti nije ni važno. Ne podnosim tamu. Možemo li da otvoriomo zavese
koje prekrivaju prozore, molim te? Nikako ne mogu da dođem do daha."
Panika u njenom glasu mu je privukla pažnju. Njegov bes se rasplinuo kada je osetio kako
drhti uz njega.
Lion je odmah povukao zavese sa prozora, a onda stavio ruku oko njenih ramena.
"Upravo sam ti u ruke predala oružje koje ćeš iskoriti protiv mene, zar ne?"
Nije znao o čemu je pričala. Svetlo koje je ulazilo kroz prozore bilo je dovoljno da vidi strah u
njenim očima.
"Ti si stvarno uplašena, zar ne?", upitao je kada ju je privukao bliže sebi.
Kristina je reagovala na blagost u njegovom glasu. "Nisam baš uplašena", prošaputala je.
"Osećam stezanje ovde, u mojim grudima", objasnila je. Ona dohvati njegovu ruku i stavila
na njeno srce. "Osećaš li kako mi lupa srce?"
Odgovorio bi joj da je mogao da pronađe svoj glas. Jednostavni dodir je poslao trnce kroz
njegovo telo.
"Pokušaću da ti skrenem misli sa tvojih briga, ljubavi",prošaputao je kada je ponovo mogao
da nađe svoj glas. On se nagnuo i poljubio je. Poljubac je bio spor, malaksao, dok ga Kristina
nije pomazila prstima po obrazu.
Jeza je prošla kroz njega. Sada je njemu srce lupalo. "Znaš li kakva si veštica?", upitao je kada
se pomaknuo. "Da li imaš ideju šta želim da radim sa tobom, Kristina?" Njegovi prsti su
skliznuli unutar haljine milujući njenu mekoću.
On joj je šaputao erotske, zabranjene reči na uho. "Ja ne mogu još dugo čekati. Ljubavi želim
te ispod mene. Golu. Željnu. Bože, želim da budem u tebi. Ti me želiš isto toliko, zar ne
Kristina?"
Nije sačekao njen odgovor, već je spustio tvrde usne i uzeo njene u još jednom nežnom
poljupcu. Njegove usne su gladno uzimale njene, jezik mu je ulazio unutra, sve dublje i
dublje sa svakim novim nasrtajem, sve dok nije krenula svojim jezikom za njegovim kada se
namerno povukao.
Kristina nije znala kako se to dogodilo, ali ona je iznenada shvatila da mu sedi u krilu sa
rukama obmotanim oko njegovog vrata, "Lione, ne možeš mi pričati takve stvari." Njen
protest je zvučao kao stenjane. "Mi ne možemo deliti krevet ako se ne venčamo", dodala je
ona pre nego što se okrenula prema njemu i ponovo ga poljubila.
Ona je sve zaboravila zbog bliskosti unutar kočije, sve njene brige i njegovo odbacivanje
njenog predloga. Njegovi pojubci su rasterali sve njene misli.
Grudi su je bolele od njegovog dodira. Ona se pomeri, nemirno, erotski uz njegovo
uzbuđenje. Lion je spuštao vlažne poljupce niz njen vrat, zaustavljajući se da zadirkuje njeno
uvo svojim toplim dahom, somotnim jezikom. Prstima joj je dodirivao bradavice, jednom,
dva puta, sve dok vatra nije počela da gori u njoj.
Pokušala je da ga odgurne kada joj je svukao gornji deo haljine i otkrio njene grudi. "Ne,
Lione. Mi moramo-"
"Pusti me, Kristina", zahtevao je Lion. Glas mu je bio ispunjen oštro potr ebom. Njegove usne
su pronašle njene grudi, pre nego što je stigla da ponovi svoj protest, a nakon toga je bila
suviše slaba, suviše preplavljena užitkom da bi protetvovala.
"Volim tvoj ukus", šapnuo je. "Bože, ti si tako mekana. "Njegov jezik je milovao bradavicu
jedne dojke dok je prstima milovao drugu. Kristina se držala za njega, oči su joj bile čvrsto
zatvorene. Meko cviljenje pobeglo joj je kada je uzeo bradavicu u usta i počeo da sisa. Ponovo
se privukla uz Liona. Ostao je bez daha, govoreći joj koli ko mu je zadovoljstva njeno
instiktivno kretanje priredilo.
Kristina nije želela da se ova slatka tortura završi.
Lionov vozač ju je spasao sramote. Njegov poklič da su stigli na odredište prodrlo je kroz njen
senzualan oblak. "Dragi Bože ,stigli smo kući!"
Lion nije mogao tako brzo da se oporavi. Bilo mu je potrebno malo vremena da shvati šta je
rekla. Disanje mu je bilo oštro. Naslonio se na naslon i duboko uzdahnu da pokuša da
povrati makar prividnu kontrolu.
Kristina je namestila haljinu na grudima i sela kraj njega. Spustila je ruku na njegovu
butinu. Lion je reagovao kao da ga je ubola. Sklonio joj je ruku. "Jesi li ljut na mene?",
prošaputala je.
Sada su mu oči bile zatvorene. Mišić na licu mu se trzao i ona je pomislila da je on stvarno
ljut. Ona je skupila ruke u krilo, pokušavajući da zaustavi drhtanje. "Molim te, nemoj se
ljutiti na mene."
"Prokletstvo, Kristina! Daj mi minut da se smirim", odbrusi on.
Kristina je spustila glavu od stida. "Tako mi je žao, Lione. Nisam mislila da će naši poljubci
otići toliko daleko, ali ti si me oslabio i zaboravila sam da treba da te zaustavim."

"T o je bila moja greška, ne tvoja", promrmljao je Lion svoje zaobilazno izvinjenje. Otvorio je
oči i pogledao u nju. Pakao, izgledala je tako utučena. Lion je pokušao da stavi ruku na nju
ponovo, ali se ona povukla u ćošak. "D ušo, u redu je", oterao je osmeh kadaga je pogledala.
"Da li želiš da uđem sa tobom unutra?"
Ona zavrte glavom. "Ne, grofica ima lak san, ona bi znala", prošaputa Kristina.
Lion nije želeo da je ostavi. Ne još ... ne ovako. On se osećao izuzetno krivim jer je ona osećala
sramotu. Ako počne da plače, nije znao kako će je utešiti.
"Prokletstvo", promrmlja sam u sebi. Svaki put kada bi je dodirnuo postajao bi po malo lud.
Ako pokuša da joj ponudi utehu, verovatno će biti još gore.
Lion je izašao kroz otvorena vrata i pomogao Kristini da siđe. "Kada ću te videti ponovo? ",
upitao je. Oni su bili u jeku borbe, a nije bio siguran da ga je čula. Kristina je pokušavala da
odgurne njegove ruke, a on je pokušavao da je zagrli. "Kristina, kada ću te ponovo videti?"
Ona je odbila da odgovori dok je nije pustio. Lion je odbio da je pusti dok mu ne odgovori.
"Stajaćemo ovde cele noći", reče joj on kada je uspeo da je zadrži.
Kristina je iznenada stavila ruke oko njegovog vrata i zagrlila ga. "Krivim sebe, Lione. Nije
trebalo da te zamolim da me oženiš. Bila sam veoma sebična."
Njene reči su ga toliko iznenadile da j u je pustio. Kristini glava je bila pognuta, tako da nije
mogao videti njenu patnju, ali je bio nemoćna da zadrži svoj glas a da ne zadrhti. "Molim te,
oprosti mi."
"Dozvoli mi da ti objasnim", prošaputa Lion. Pokušao je da je privuče u naručje, ali ga je
Kristina izbegla brzim korakom unazad. "Brak menja osobu. To nije odbacivanje tebe,
Kristina. Ali, ja-"
Ona zavrte glavom. "Ne kažem, možda si se zaljubio u mene, Lione... Kada bude došlo vreme
da pođem kući, slomila bih ti srce. Bolje je za mene da izaberem nekoga drugog, nekog do
kaga mi neće biti stalo."
"Kristina, ti si kod kuće. Ti ne ideš nigde", reče Lion. "Zašto ne možemo da budemo zajedno
bez-"
"Veoma ličiš na Rona, znaš li to?"
Njeno pitanje ga je zbunilo. Kristina požuri uza stepenice do svoje gradske kuće. Kada je
ponovo pogledala Liona, mogao je da vidi da je uznemirena. Suze su joj tekle niz obraze.
"Tvoj prijatelj krade samo nakit, Lione. Ako te pustim, ukrašćeš moje srce. Ne mogu dozvoliti
da se to desi. Zbogom, Lione. Nikad te više ne smem v ideti."
Sa tim oproštajnim rečima, Kristina uđe u kuću. Vrata se tiho zatvoriše za njom.
Lion je ostao da stoji na stepenicama. "Đavola ćeš me zaboraviti", zaurla on.
Lion je bio besan. Mislio je da je najfrustriraniji čovek u Engleskoj. Za Boga, kako je dozvolio
da se spetlja sa tako konfuznom ženom?
Ona je imala smelosti da mu kaže da bi se on možda zaljubio u nju.

Lion je znao istinu. Bog mu pomogao, on je već bio zaljubljen u nju.
Nepotrebno je reći da mu to baš nije najbolje selo, Lion je gotovo skočio sa stepenica u kočiju.
Povikao je kočijašu da ga vozi kući, a onda počeo u sebi nabrajati sve razloge da ostane
podalje od Kristine.
Žena je bila notorni lažov.
On je prezirao lažove.
Samo Bog zna koliko je srca ona slomila.
Sudbina …on je počeo da mrzi tu reč.
Do trenutka kada je stigao kući, on je prihvatio činjenicu da nijedan od njegov ih razumnih
argumenata nije urodio plodom. On je zaglavio sa Kristinom, želeo on to ili ne.
7. POGLAVLJE
Malila ne bi ostavila svoju domovinu. Ona nije htela da napusti svoju porodicu. Iako
sam razumela njene razloge, plašila sam se za nju. Obe ćala mi je da će preuzeti sve

mere predostro žnosti. Moja sluškinja je plnirala da se sakrije u brdima dok Edvarda
ne svrgnu sa vlasti ili ne pobegne iz zemlje. Njena porodica bi brinula za nju. Dala
sam joj svu svoju riznicu, iako je to bila sitnica po engleskim standardima. Zajedno
smo plakale pre nego što smo se rastale, kao prave sestre koje su znale da se više
nikada ne će videti.
Da, ona je bila moja sestra, po duhu i u srcu. Nikada nisam imala poverenika.
Mojoj ro đenoj sestri, Patriciji, nikada se nije moglo verovati. Budi upozorena, dete.
Ne veruj joj, Kristina. Moja sestra voli obmane. Ona se hrani bolom drugih.
Da li znaš, ona je trebala da se uda za Edvarda. Oni bi bili veoma kontabilni.
Oni su veoma sli čni.
Dnevnik, unos: Septembar, 3. 1795
Lion je proveo većinu popodneva u petak sedeći u Blek Brian kafani, koja se nalazila u
posebnom delu grada. Markiz, naravno,nije bio tamo da bi pio, već da bi prikupio
infor macije od kapetana i lučkih radnika koji su tamo zalazili.

On se jednostavno uklapao i tamo. Iako obučen u elegantno odelo i jahaću jaknu, nije imao
potrebe da se brine da će ga napasti. Lion je oduvek imao reputaciju. Svi u ovoj oblasti su to
dobro znali. Bojali su ga se, ali su ga i poštovali, i ulazili u razgovor sa njim samo kada bi im
rukom pokazao da to želi.
Lion je sedeo leđima okrenutim zidu. Brajan, mornar penzionisan kada mu je nož u borbi
probio ruku, sedeo je pored njega. Lion je nagradio Braja na hranom i pićem u taverni za
njegovu lojalnost.
On je ispitivao jednog čoveka za drugim, odbijajući da postane nestrpljiv kako je vreme
prolazilo ili kada bi mornar lagao za još jednu čašu besplatnog piva. Novajlija je došao do
stola i zahtevao svoj deo nagrade. Veliki čovek je podigao moreplovca i kada je Lion završio
svoje ispitivanje, bacio ga u stranu.

Brajan se nasmeja. On je i dalje uživao u dobroj borbi. "Da li ste ikada upoznali markiza od
Lionvuda?", upitao je stranca.

Pomorac odmahnu glavom, zau ze svoje mesto i uze vrč sa pivom. "Nije me briga ko je on",
čovek promrmlja preteći. "Ja samo želim svoj deo."
Brajanu su oči blistale od zabave. Okrenuo se ka Lionu i rekao: "On želi samo ono što mu
pripada."
Lion slegnu ramenima. Znao je šta se od njega očekuje. Svako lice u kafani ga je gledalo.
Trebao je da održi korak, a ako želi mirno popodne, on bi morao da preuzme brigu o ovo
malo materije.
Sačekao je da moreplovac stavi bokal na sto, a zatim lupio petom čoveka po preponama.
To se dogodilo prebrzo da bi se moreplovac zaštitio. Pre nego što je stiga o da zavrišti od
bolova, Lion ga je uhvatio za vrat. On jako stisnu a zatim odbaci velikog čoveka unazad.
Publika je zaurlala od oduševljenja. Lion ih je ignorisao. On je nagnuo svoju stolicu unazad,

ne sk idajući pogled sa čoveka koji se previjao u agoniji na podu.
"Dobio si svoj deo, ti konjsko dupe. Sada otpuzi odavde. Ovo je profitabilna taverna." Brajan
zaurla od smeha.
Tanak, nervozan čovek privukao je Lionovu pažnju. "Gospodine, čuo sam da želite
informacije o brodovima iz kolonije", promucao je on.
"Sedi, Majk", uputi ga Brajan. "On je dobar, pošten čovek, Lione", Barajan nastavi,
pokazujući glavom svog prijatelja.
Lion je sačekao da moreplovac izmeni novosti sa Brajanom. Nastavio je da gleda čoveka k ojeg
je povredio dok nije izašao i zalupio vrata za sobom.
Onda su mu se misli vratile Kristini i njegovoj misiji.
Kumingsove žene, misionar je voleo da bude na palubi."

Majk zastade da obriše usne rukavom. "Starica je čudna ptica. Ona nije imala nikakve veze
sa drugo dvoje. Ipak je zahtevala da se dodatan lanac stavi na njena vrata. Kapetan Kurtis je
pokušao da smiri njene strahove, govoreći joj da je niko od nas neće dodirnuti. Svemogući
Bože, nismo mogli da svarimo da je gledamo, a ona je mislila da neko želi da je dodirne.
Trebalo mi je vremena gospodine, ali sam shvatio nje nu šemu. Ona je bila sita mlade
gospođice. Da, gospodine, jeste. Čuo sam kada je misionar govorio mladoj dami da ne tuguje
i da se ne plaši svoje tetke. Mislite da je tukla?"
Lion se nasmešio Majku. To je bilo sve što je trebalo da moreplovac nastavi svoju priču. "Bila
je tako mala i slatka. Naravno, ona nije bacila Luija sa palube. On ju je uhvatio za ramena,
da, jeste. Skinuo joj je kapuljaču. Tada sam video boju njene kose, svetlo žuta. Ona je uvek
nosila tu kapuljaču, čak i u užareno popodne. Mora da joj je bilo veoma neprijatno."
"Bacila je čoveka u more?", Brajan je bio taj koji je postavio pitanje. Znao je da ne treba da se
meša u Lionova pitanja, ali je bio previše zapanjen . Majk ga opomenu da ćuti. "Dosta o
kapuljači, čoveče. Reci nam nešto još o de vojci."
"Pa bila je dobra stvar za Luia što nije bio jak vetar, pa smo ga upecali bez mnogo bolova u
leđima. Pustio ju je na miru posle toga. Kada razmislim o tome, svi muškarci bi isto uradili."
"Kada će se kapetan Kurtis vratiti u London?", upita Lion.
"Neće još mesec ili dva", rekao je Majk. "Da li biste želeli da razgovarate sa misionarom?"
"Bih", Lion je odgovorio praveći se ravnodušnim. Zvučao je kao da mu je dosadno.
"Vraća se u London uskoro. Rekao je da će ostati kratko u Francuskoj, on je planirao da
poseti mali gospođicu pre povratka u kolonije. On je stvarno štitio devojku. Zabrinut je za
nju, takođe. Ne krivim ga. Taj matori..."
"Šišmiš?", upita Lion.
"Da, ona je bila matori šišmiš", rekao je Majk sa cerekom.

"Da li se sećaš imena misionara, Majk? Daću vam dodatnu nagradu ako se setite njegovog
imena."
"Na vrhu mi je jezika", reče Majk, pažljivo se namrštivši. "Kada si ti u pitanju reći ću ti,
Brajane. Ti ćeš sačuvati novčiće za mene, zar ne?"
"Pitaj nekoga sa tvog broda", predloži Brajan. "Sigur no će se jedan od njih setiti imena tog
čoveka."
Majk je bio u takvoj žurbi da dobije svoju nagradu, da je odmah napustio kafanu i pošao u
potragu za svojim saputnicima.
"Da li je posredi biznis?", upitao je Brajan kada su ostali sami.
"Ne", odgovorio je Lion. "Lični problemi."
"To je dama, zar ne? Ne treba da se pretvaraš sa mnom, Lione. Bio bih zainteresovan za nju
da sam dovoljno mlad."
Lion se osmehnu. "Nisi je nikada video", podsetio je prijatelja.

"Bez obzira. Majk je rekao da devojka ima plavu kosu i oči. Zvuči mi dovoljno da bih jurio za
njenim suknjama. Jesi li ikada upoznao Luia?"
"Ne."
"On je moje visine i nekoliko kilograma teži. Dama koja ga je bacila sa palube mora biti
zanimljiva. Gospode, da sam bio tamo samo da vidim. Nikada ne bi mogao biti poput Luia.
Ima čudan miris koji se širi oko njega. Mozak mu je kiseo koliko i telo. Prokletstvo, voleo bih
da sam video kako pada u vodu."
Lion je proveo još nekoliko minuta sa Brajanom, a onda je ustao da krene. "Znaš gde me
možeš naći, Brajane."
Vlasni k taverne je došao do Liona. "Kako je Ronu?", pitao je on. "Da li radi njegove uobičajne
budlaštine?"
"Bojim se da da", reče Lion. "To me podseti, da li imaš spremne sobe za sledeći petak? Ron i
ja postavljamo jednu partiju. Ja ću ti kasnije dostaviti deta lje."

Brajan špekulativno pogleda Liona. "Uvek se trudiš da me provališ, zar ne Brajane?", upita
Lion.
"Moje misli su uvek na mom licu", odgovori Brajan sa osmehom. "To je razlog zašto nikada
nisam uspeo u vašem poslu", dodao je on.
Brajan je pridrao otvor ena vrata kočije za Liona. Sačekao je da markiz zatvori vrata za sobom
pre nego što ga je ritualno pozdravio. "Čuvaj leđa, prijatelju moj."
U trenutku on je rekao i drugi oprez. "I srce, Lione. Ne dozvoli bilo kojoj lepotici da te baci u
more."
Taj predlog je došao malo prekasno, po Lionovom mišljenu. Kristina ga je već uhvatila
nespremnog. On je odavno obećao sebi da se neće emotivno više vezivati za ženu sve dok je
živ. Želeo je da njegovi odnosi traju kratko i slatko.

Toliko o tom zavetu, pomislio je Lion sa uzdahom. On sada više nije mogao da čuva svoje
srce. Već je pripadalo njoj.
Njegov um se vratio slagalici Kristininih bizarnih primedbi. Setio se da mu je rekla da će ga
radoznalost ubiti. Da li se šalila ili je bila ozbiljna? Lion nije mogao odlučiti .
Kristina je bila iskrena kada je rekla da neće ostati dugo u Londonu, da ona mora da se vrati
kući. Barem je izgledala kao da govori istinu.
Ali on nije bio spreman da rizikuje. Ako bi uspela da pobegne od njega, njegov lov bi bio
mnogo lakši ako bi on z nao gde je njen dom.
"Ona ne ide nigde", promrmlja Lion za sebe. Ne, on nije hteo da je pusti od sebe.
Uz frustrirano režanje, Lion je prihvatio istinu. Postojao je samo jedan način da zadrži
Kristinu uza sebe.

Pakao, moraće da je oženi.
"Gde si u ime Boga bio? Sedim u tvojoj biblioteci satima."

Ron je zaurlao to pitanje čim je Lion kročio u hodnik svoje gradske kuće. "Poslao sam
glasnike po celom gradu, u potrazi za tobom, Lione."
"Nisam bio svestan da moram da ti se javljam, Rone", odgovorio je Lion. Bacio je svoju jaknu i
ušetao u biblioteku. "Zatvori vrata, Rone. Šta misliš da radiš? Ne bi trebalo da se pojavljuješ
u javnosti .Neko može da primeti zavoj. Nepotrebno rizikuješ. Tvoji ljudi bi me uskoro
pronašli."
"Pa, gde si bio? Skoro je mrak napolju", promrmlja Ron. On se sruši u svoju stolicu.
"Počinješ da zvučiš kao dosadna žena", rekao je Lion sa osmehom. "U čemu je problem? Da li
tvoj otac ima još problema?"
"Ne, a ti ćeš se sigurno smejati kada ti kažem zašto sam te tražio po celom Londonu. Bolje
obuci jaknu, prijatelju moj. Imaš poso da obaviš."

Ozbiljnost u Ronovom glasu, privukla je Lionovu punu pažnju. Naslonio se na naslon fotelje,
prekrsti ruke preko grudi i rekao: "Objasni."
"O Kristini je, Lione. Ona je u nevolji."
Lion je reagovao kao da ga je upravo udario grom. On je ustao od stola i uhvatio prijatelja za
ramena pre nego što je ovaj stigao da udahne. "Ima još dosta vremena, Lione. Samo sam se
zabrinuo da si otišao na selo. Imamo vremena sve dok u ponoć ne dođu po nju...za Boga
miloga, čoveče,pusti me."
Lion je odmah pustio Rona koji pade nazad na svoju stolicu. "Ko su oni?", tražio je on.
Izraz lica mu je bio smrtonosan. Ron je bio neizmerno zahvalan što je Lion bio njegov
prijatelj, a ne njegov neprijatelj. "Splicker i neki ljudi koje je unajmio."
Lion je oštro klimnuo Ronu, a onda krenuo nazad ka hodniku. Vikao je da se njegova kočija
ponovo doveze ispred.
Ron je pratio Liona prema glavnim vratima. "Zar nećeš brže stići tamo na konju?"
"Kasnije će mi trebati kočija."
"Zašto?"
"Splicker."
Po načinu na koji je rekao ime tog kopileta, Ron je shvatio sve to je trebalo ili hteo da zna.
Sačekao je da se obojica smeste unutar kočije pa da nastave sa objašnjenjem. "Jedan od mojih
ljudi-ili jedan od Džekovih ljudi-dobio je ponudu od prilično velikog i znosa kako bismo
prebezli Kristinu u Greta Green. Vidiš, Splicker je došao na ideju da iznudi brak. Otišao sam
da se dogovorim sa ljudima za još jednu akciju. Jedan od njih, pristojan momak-za bandita-
po imenu Ben. On mi je rekao šta ga je ovaj zamolio i dogovorili smo se da ide sam. Ben je
mislio da je to prilično zanimljiv način da dođemo do lake zarade."
Lionov pogled je bio jeziv.

"Slicker je angažovao Bena i trojicu drugih. Platio sam Benu da se pretvara da smo u šemi.
On neće pomoći Splickeru, ako možemo da verujemo u njegovu reč."
"Siguran si da je u ponoć?", upita Lion.
"Da", odgovori Ron klimajući. "Ima još dosta vremena, Lione. "Dugo je uzdahnuo. "Osećam
olakšanje što ćeš se ti pobrinuti za ovo", priznao je.
"O,da, ja ću se pobrinuti za ovo."
Lionov glas je bio meki šapat. On je poslao jezu niz Ronovu kičmu.
"Znaš, Lione, ja sam oduvek mislio da je Splicker zmija, ali nisam mislio da je dovoljno zao
da uradi ovako nešto. Ako neko sazna za ovo, Kristinina reputacija ode uz vetar."
"Niko neće saznati. Ja ću se pobrinuti za to."
Ron opet klimnu glavom. Da li je neko pomgao Splickeru u ovome, Lione? Čovek nije
dovoljno pametan da smisli ovako nešto."
"O, da, neko ga je nagovorio na to. Grofica. Kladim se u svoju karijeru da je tako."
"Dragi Bože, Lione,ona je Kristinina tetka. Ne možeš verovati -"
"Ja verujem u to", promrmlja Lion. "Ostavila je Kristinu potpuno samu. Malo previše zgodno,
zar se ne slažeš?"
"Da li imaš dodatan pištolj za mene?", upita Ron.
"Nikada ih ne koristim."
"Zašto ne?", upita Ron, zaprepašćen.
"Previše buke", odgovori Lion. "Osim toga, biće samo njih četvorica, ako možemo da
verujemo tvom prijatelju."
"Ali ima ih pet."
"Splicker se ne računa. On će pobeći na prvi znak nevolje. Naći ću ga kasnije."
"Ne sumnjam u to",odgovori Ron.

"Rone, kada stignemo kod Kristinin e kuće, moj čovek će te odvesti kući. Ne želim da moja
kočija bude ispred. Splicker će je videti. Ne želim da promeni svoje planove. Moj vozač će doći
po mene sat iza ponoći."
"Insistiram na kreditiranju ruku", promrmlja Ron.
"Imaš samo jednu dobru ruku da mi pozajmiš", nasmeja se Lion.
"Kako možeš da budeš tako opušten?"
"Reč je o kontroli, Rone. Kontroli."
Lion je izašao iz kočije, dajući instrukcije svom kočijašu pre nego što se vozlo sasvim
zaustavilo." Prokletstvo, Lione. Mogu biti od pomoći", povika Ron.
"Više bi smetao nego pomagao. Idi kući .Poslaću ti poruku kada sve bude gotovo."
On se ponašao kao da se nije ništa događalo. Mada je Ron znao bolje. Zmalo da mu je bilo
žao glupih, pohlepnih ljudi koji su se pridružili Splickeru. Sada će budale saznat i kako je
markiz od Lionvuda stekao reputaciju.

Prokletstvo, zaista je mrzeo što propušta ovu akciju. "Siguran sam da neću", promrmlja Ron
za sebe. Kada je kočija usporila iza ugla, Ron je skočio na ulicu. On je sleteo na kolena i
prokleo sebe zbog svoje nespretosti, onda se očistio i krenuo ka Kristininoj kući.
Lion će dobiti njegovu zdravu ruku hteo on to ili ne.
Markiz se tresao kao lud. Znao je da će se smiriti čim bude ugledao Kristinu i saznao da je
sve u redu. Ona je sačekala da mu otvori vrata. Lionovi nervi su bili tanki. Spremao se da
otvori vrata jednim svojim specijalnim alatom koji je uvek nosio sa sobom za takve slučajeve,
kada je čuop zvuk lanca koji je skliznuo sa bara.
Iako je delovao opušteno ispred Rona, čim je Kristina otvorila vrata eksplodirao je od besa.
"Šta u ime Boga misliš da radiš otvarajući vrata samo u ogrtaču? Pakao, nisi mogla da znaš
ko je to bio, Kristina."
Kristina je spojila revere kućne haljine. Čovek je bukvalo skočio na nju poput ludog pastuva.
"Šta radiš ovde?", upitala je.
"Zašto nije Elbert otvorio vrata?", zahtevao je Lion. Zurio je u vrh njene glave znajući da će
ako bude nastavio da je gleda tako u kućnoj haljini i raspuštene kose, izgubiti tok misli.
"Elbert je u poseti svojoj majci", objasnila je Kristina, "Lione, nije li užasno kasno da se dolazi
u posetu?"
"Njegovoj šta?", Lionov bes je iznenada ispario.
"Njegovoj majci. Šta je tako zabavno, pitam se?", pitala je. "Ti si gušter, Lione. U jednom
trenutku vičeš na mene, a u sledećem se smeješ."
"Kameleon, Kristina, ne gušter", uputi je Lion, "Elbert mora da ima najmanje osamdeset
godina. Kako to da je njegova majka još živa?"

"O, ja sam je upoznala, Lione. Ona je draga žena. Izgleda poput Elberta. Pa, hoćeš li mi reći
zašto si ovde?"
"Idi gore i obuci se. Ne mogu da zamislim da se tko šepuriš okolo."
"Ja se ne šepurim", Kristina je protestovala. "Ja sam savršeno pristojna i dalje."
"Još malo ćemo imati društvo."
"Imaćemo?", Kristina zavrte glavom. "Ja nisam nikoga pozvala i nisam baš raspoložena za
društvo, Lione. Tek sam nedavno počela da te žalim, a sad si ovde-"
"Žališ me?", upitao je Lion mršteći se. "Zašto me žališ?"
"Nema veze", reče Kristina. "I prestani da zaobilaziš odgovor. Ko dolazi i ko ih je pozvao?"
Lion je morao duboko da uzdahne da bi povratio kontrolu. On joj je tada objasnio sve o
Splickeru i njegovim ljudima. Namerno je izostavio groficinu umešanost, jer nije hteo da je
previše uznemiri. Odlučio je da sačeka, misleći da se bavi problem po problem.
"Šta želiš da uradim?", pitala je Kristina. Ona je za ključala ulazna vrata i stala ispred njega.
Lion je udahnuo miris cveća. On posegnu i privuče je u naručje. "Dobro mirišeš", reče joj.
Obuhvatio joj je rukama anđeosko lice. Gospode, ona je gledala u njega sa tolikim
poverenjem u očima.
"Moraš mi reći šta da radim", Kristina ponovo prošaputa.
"Poljubi me", komandovao je Lion. On je spustio glavu i ukrao joj brz poljubac.
"Mislila sam na prestupnike", reče Kristina kada se povukao. "Zaista ne možeš da zadržiš
misao duže od minuta, zar ne Lione? Da li je to tvoja mana?"
Lion odmahnu glavom. "Naravno da mogu da zadržim misao. Razmišljam da te uzmem u
naručje otkako sam ušao na ta vrata. Nemaš ništa ispod ovog tankog, malog ogrtač, zar ne?"
Ona bi protresla glavom da je nije tako čvrsto držao - "Upravo sam izašla iz kupatila",
objasnila je ona, nasmejavši se na činjenicu da je priznao da želi da je dira.

On je bio tako pošten čovek. Kristina se naslonila na njega sa mu da ono što je želeo. Ona je
pomislila da mu da is to onako brz poljubac kao što je on dao njoj. Lion je imao drugu ideju.
Palcem joj je spustio bradu samo toliko koliko da njegov jezik uđe unutra u potragu za
njenim.
Kristina ga je držala za revere sakoa, plašeći se da je kolena ne izdaju. Kada je bila sigurna
da se neće osramotiti padom, ona mu je je dnakim žarom uzvratila poljubac.
Način na koji mu je odgovorila skoro ga je izludeo. Njegova usta se obrušiše na njena,
snažno, posesivno. Kristina nije bila u stanju da se suzdrži. Ta činjenica je izazivala Liona
isto koliko i jeka koja je izašla iz njeni h usta.
Da, on je bio totalno zadovoljan njenim odgovorom. Brzo je došao do zaključka da je to bio
jedini put kada je bila iskrena sa njim.
Lion se nevoljno povukao od nje. "Napravila si da mi ruke drhte", rekao je Kristini. "Ja neću
biti od velike pomoći kada sada zakucaju na vrata."

"Šteta što nisi dobra sa noževima", primetio je Lion.
Čekao je laž, dobro znajući da ne može da prizna takvu obuku.
"Da, to je šteta", odgovori Kristina. "Ali noževi su za muškarce, žene bi pre naškodile same
sebi. Nemam ni pi štolj. Možda si razočaran što sam tako slabo obrazovana?"
Mogao je reći da je postavila pitanje jer se nadala odgovoru.
"Nimalo, draga", odgovori glatko Lion. On stavi ruku oko njenih ramena i povede je uza
stepenice. "Muškarčeva dužnost je da zaštiti svoju malu ženicu."
"Da, tako je u većini kultura", odvrati Kristina. Njen glas je bio neodlučan, gotovo stidljiv
kada je dodala. "Ipak ne bi bio veliki izuzetak kada bi ta mala ženica znala sama da se
odbrani. Bi li? Hoću da kažem, ti ne bi pomislio da je prosta...ili bi?"
"Da li je ovo tvoja soba?", upitao je Lion, izbegavajući njeno pitanje. Gurnuo je vrata prve
spavaće sobe, video je mračne boje i osetio miris ustajalog parfema i znao pre nego što mu je
Kristina odgovorila da je u grofičinim odajama.

Soba je bila dovoljno tamna da zadovolji pauka. Ili starog šišmiša, pomislio je Lion
namrštivši se.
"Ovo je soba moje tetke", reče Kristina. Ona proviri unutra. "Strašno je sumorna, zar ne?"
"Izgledaš iznenađena. Jesi li ikada bila unutra?"
"Ne."
Lion je povukao da zatvori vrata kada je video vijak i lanac unutra. "Tvojoj tetki mora biti
neugodno dok spava", rekao je. "Zbog koga ona zaključava vrata, Kristina?"
Znao je odgovor i već ga je obuzimala ljutnja. Lion se setio pomorčeve primedbe da se grofica
prilično plašila mlade gospođice.
Brave su bile sa pogrešne strane vrata, ako bi se Lion pitao. Kristina je trebala sebe da zaštiti
od grofice, a ne obrnuto.
Kakav je život Kristina bila primorana da živi, do povratka svojoj porodici i domu? Ona je
sigurno usamljena.
"Moja tetka ne voli da je uznemiravaju dok spava", objasni mu Kristina.
Lion je reagovao na njenu tugu pa je zagrli. "Nisi imala nimalo lak život otkako si napustila
dom, zar ne ljubavi?"
Osećao je da se sklanja od njega. "Moja soba je na kraju hodnika. Da li je to ono što si
tražio?"
"Da", odgovorio je on. Ali prvo želim da proverim sve prozore."
"Ima dva prozora u mojoj sobi", reče Kristina. Ona se izvuče iz njegovog zagrljaja, uhvati ga
za ruku i požuri u njenu sobu.
Lion je obuhvatio sve jednim pogledom. Spavaća soba kod većine žena je bila prenatrpana
kojekakvim sitnica, ali ne i njena. Jedna stolica u uglu, zavesa da se zakloni tokom
presvlačenja, krevet sa blistavo belom posteljinom su bili jedini nameštaj u sobi.

Kristina je očigledno volela red. Soba je bila besprekorna, osim jednog ćebeta koje je stajalo
kraj prozora.
"Vrt je pravo ispod mojih prozora", reče Kristina. "Preko zida bi se bilo lako popeti. Zelenilo
dostiže balkon. Mislim da je vinova loza dovoljno čvrsta da drži čoveka."
"Ja bih ra dije da ne dođu kroz prozore", primeti Lion skoro odsutno. On je testirao okvire, a
onda pogledao dole u baštu. Poželeo je da nije bilo toliko mesečine večeras. Bilo je previše
svetla.
Lion pogleda u Kristinu. Njegov izraz lica i pokreti su se promenili. Drastično.
Kristina je osećala da se smeši. Zaista je bio ratnik. Lice mu je bilo ravnodušno i hrabro. Ona
nije mogla da zaključi o čemu je sada razmišljao, rigidnost njegovog ponašanja ukazalo joj je
na to da se priprema za borbu.

"Salon ima samo dva prozora, koliko se sećam. Da li postoji još jedan ulaz pored glavnog?"
"Ne", odgovori Kristina.
"Dobro. Obuci se , Kristina. Možeš me sačekati ovde dok se sve ne završi. Napraviću da bude
bezbedno."
"Kako?"
"Zaključaću vrata i prozore", objasni Lion.
"Ne, mislim, ja ne želim da budem zaključana bilo gde, Lione."
Žestina u njenom tonu ga je iznenadila. Onda se setio kako se neprijatno osećala unutar
zatvorene kočije. Njegovo srce je shvatalo. "Ako stavim katanac na unutrašnjoj strani vrata i
ti budeš mogla da izađeš ako ti -"
"O, da, to bi bilo lepo", Kristina ga prekide sa oštrim klimanjem glave. Izgledala je kao da joj
je laknulo. "Hvala ti na razumevanju."
"Zašto se sada mrštiš?", upita Lion, jasno ogorčen.

"Upravo sam shvatila da imaš drugo oružje protiv mene da upotrebiš ako se naljutiš na
mene", priznade ona. "Upravo sam pokazala slabost", slegla je ramenima.
"Ne, upravo si me uvredila", odvrati Lion. "Ne znam previše ljudi ili žena koji ne bi želeli da
se zaključaju u sobu, Kristina. Sada prestani da pokušavaš da me odvratiš. Obuci se."
Ona je požurila da uradi kako joj je rekao. "Mislim da ne želim da uopšte čekam u salonu",
promrmlja ona za sebe dok je grabila prvu haljinu, presavila je preko ruke i krenula prema
paravanu za presvlačenje. Shvatila je kako s iromašan izbor ima, ona skide sboju spavaćicu i
obuče kraljevsko plavu haljinu.
"Lione, zakopčaj me", pozvala ga je. "Ja ne mogu da to uradim kako treba."
Lion se okrenuo od prozora i ugledao Kristinu kako drži prednji deo haljine na njenim
grudima.
Kada m u se okrenula leđima, prva stvar koju je primetio bila je njena besprekorna koža. Uz
sveće ona je izgledala previše primamljivo da bi bio ravnodušan.
Druga stvar koju je primetio bilo je da ona nije nosila onu prokletu stvar ispod. To ništa nije
promenilo. Ruke su mu se tresle kada je prionuo na zakopčavanje haljine. Prsti su ga svrbrli
od želje da dotakne meku kožu.
"Gde ti je sobarica, Kristina?", upitao je, nadajući se da će ga razgovor udaljiti od
nedžentlmenskih misli i želje da je uzme u naručje , stavi je na krevet i zavede je.
"Sama sam nedelju dana. Pustila sam Beatris da bude slobodna."
Njen ležeran komentar ga je iznervirao. "Zaboga, nežna dama ne ostaje potpuno sama",
promrmljao je.
"Dovoljno dobro se brinem za sebe. Ja se najčešće sama uslužujem ."

"Sama sebi dovoljna", Lion uzdahnu. Imao je problema sa zakopčavanjem zadnjeg dugmeta.
Svilenkasta kosa mu je stajala na puru.

"Molim?"
Lion joj podiže dugu kosu i prebaci je preko ramena. On se nasmešio kada je ugledao mladež
na njenoj koži ."Sama sebi dovoljna, draga moja, ne sebična."
"Postoji razlika?", upitala je, pokušavajući da se okrene da ga pogleda.
"Stani", naredio je Lion. "Da, postoji razlika. Tvoja tetka je sebična. Ti si samouslužna."
"Da li znaš da nikada ne pravim greške, osim kada sam sa tobom, Lione? Zbog tebe se
zbu nim i pravim greške."
Nije želeo da gubi vreme raspravljajući se sa njom. "Hajde", naredio je nakon što je završio sa
zakopčavanjem haljine. Uzeo je za ruku i povukao iza njega.
Kristina je morala da trči da bi održala korak sa njim. "Nisam uplela kosu", brzo je rekla.
"Zista moram, Lione. Može se iskoristiti protiv mene. Sigurno shvataš to."

On nije shvatao. Znao je da ne treba da pita, ali je ipak to uradio. "Zašto je tvoja kosa
oružje?"
"Muškarac koji me želi mogao bi da m e uhvati za kosu, osim naravno ako nisam brza poput
pantera, nesustrašiva kao vuk ili lukava kao medved."
Žena se zanela. Lion je pustio da vidi njegovu ogorčenost kada su ušli u salon.
"Da li ćeš biti dobro u mraku?",upitao je Lion.On je odšetao do prednj ih prozora i povukao
konopac sa jedne strane draperija i predao ga Kristini.
"Ja se ne bojim mraka", odgovorila je nezadovoljno. "Kako si mogao da mi postaviš tako
glupo pitanje?"
"Veži ovaj konopac oko ručke od vrata, Kristina. Neka bude dobro, čvrsto vezano. Ako neko
pokuša da provali, ja ću čuti buku. U redu?"

Lion je proverio prozore. Starost ih je držala čvrsto zatvorenim. "Da, Lione, neću te
izneveriti", reče Kristina iza njega.

"Sada me dobro slušaj, moja mala ratnice", reče Lion tvrdim glasom. On je zgrabi za ramena
i stisnu ih. "Ti ćeš sačekati u ovoj sobi dok opasnost ne prođe. Doći ću po tebe. Da li me
razumeš?"
Njegov glas je bio grub, ljut. Izgleda da to nije brinulo Kristinu. Ona mu se još uvek smešila.
"Zaista bih volela da ti pomognem, Lione. Nakon svega, podsetila bih te da su to moji
napadači. Sigurno ćeš mi dozvoliti da uradim svoj deo."
"Sigurno da neću", zaurlao je Lion. "Samo bi mi smetala, Kristina", dodao je on mekšim
glasom.
"Vrlo dobro", reče Kristina. Okrenula se ka malom, ovalnom ogledalu i počela da plete kosu.
Izgledala je tako graciozno, tako ženstveno. Kada je podigla ruke, haljina joj je bila do ivice
članka.
"Zaboravila si da obuješ cipele", reče Lion sa osmehom u glasu. "Ponovo."
"Ponovo? Na šta misliš?", upita Kristina, okr ećući se.
On odmahnu glavom. "Nema veze. Ostavi kosu na miru. Nećeš se uključivati."
Njen osmeh je smrdeo na neiskrenost. Lion je odmah posumnjao. "Daj mi reč, Kristina.
Odmah."
"Kakvu reč?", upitala je, glumeći nevinost. Okrenula se od njega i nastavila da skuplja kosu.
Lion se držao svog strpljenja. Malo, nevino stvorenje nije shvatalo da može da vidi njeno lice
u ogledalu.
Ona ga nije gledala iskreno sada, samo vrlo vrlo određeno.
Dobiće njeno obećanje, čak i ako bude morao da ga istrese iz nje. Naravno, njena bezbednost
je bila njegova primarna briga. Lion nije hteo da dozvoli da joj se bili šta desi. Ali postojao je
još jedan razlog. Iako je bio beznačajan u poređenju sa prvim, on ga je i dalje brinuo.
Uistinu, on nije želeo da ga ona gleda. Postojala je realna mogućnost da bi ga se Kristina

počela plašiti nakon ove noći sa Splickerom i njegovim ljudima.
Lion se nije borio fer, a ni časno. Kristina nije mogla čuti o njegovoj prošlosti .Sada kada je
shvatio koliko mu je stalo do nje, on je želeo da je zaštiti od sveta uopšte, pogotovu od gadova
poput Splickera...ali da je zaštiti a da ne sazna previše o njegovoj tamnoj strani. Nije želeo da
je razočara. Verovala je da je on samo markiz od Lionvuda, ništa više, ništa manje. Bog nek
mu pomogne, on je mislio da sačuva njenu nevinost.
Mislio je da će je izgubiti ako sazna istinu.
"Obećavam da se neću mešati ako ti to ne zatražiš", rekla je Kristina prekidajući njegove
tamne misli.
"Gospođa Smiterson mi je pokazala kako da se odbranim", požurila je da doda kada ju je
mračno pogledao. "Znala bih šta da uradim."

"Sumerton", odgovorio je Lion, duboko uzdahnuvši. "Ljudi koji su te odgajili zvali su se
Sumerton."
Njegovo raspoliženje je bilo kao vetar, pomisli Kristina. Potpuno nepredvidivo. Nije joj se
smešio već ju je gledao kao da bi je najradije ubio.
"Ponašaš se kao da imamo svo vreme sveta dok ne dođu naši posetioci", primeti Kristina.
"Neće li oni uskoro biti ovde?", upitala je u nadi da će mu skrenuti pažnju od zlokobne misli
koja ga je obuzela.
"Neće još neko vreme", odgovori joj Lion. "Ostani ovde dok ja pogledam unaokolo."
Kristina klimnu glavom. Minut dok je bio van iskoristila je da veže svoju kosu.
I svoj nož naravno. Lion će dobiti njenu pomoć hteo on to ili ne.
Već je smireno sedela na dotrajalom divanu, njen nož je bio skriven pod jastukom, kada je
Lion ponovo ušao.
"Odlučio sam da olakšam Splickeru."

"Kako?"
"Ostavio sam zadnja vrata otključana."
"To je najlakši način za tebe."
Lion se nasmejao na pohvalu u njenom glasu. On je stao direktno ispred nje. Njegove velike
ruke odmarale su na kukovima, a noge su mu bile raširene. Kristina je morala da podigne
glavu kako bi videla njegovo lice. Pošto je opet bio nasmejan, ona je predpostavila da mu se
raspoloženje popravilo. "Ako si siguran da će doći kroz vrt, zašto ih pustiti u kuću, uopšte?
Zašto ih ne sačekamo napolju?"
"Da ih sačekamo?", Lion odmahnu glavom. "Kristina oni ne dolaze ovde da razgovaraju sa
tobom. To može biti žestoka borba."
Mrzeo je što je brinuo, ali znao je mora da razume. "Pa naravno da će biti borbe", odgovori
Kristina. "To je razlog više da ih upoznamo van, Lione. Ja ću morati da počistim nered posle
svega."
On nije mislio na to, a kada je shvatio da temeljno razume šta će se dogoditi, laknulo mu je.
"Veoma si hrabra", reče joj on. "Mesec, međutim daje previše svetla. Zapamtio sam svaki
detalj sobe u koju će ući pre nego što sam pogasio sveće. Neće biti štete."
"Pri tome će takođe morati da idu jednu po jednu", umeša se Kristina. "Veoma lukava ideja,
Lione. Ali šta ako pokušaju da se uz l ozu popnu gore?"
"Neće, dušo."
Izgledao je tako siguran da je Kristina odlučila da ne brine o tome. Ona je gledala kako
odlazi do vrata. "Vreme je da ugasiš sveće, ljubavi. Zamotaj konopac oko kvake, u redu? Nisi
Osmeh joj se nije dugo zadržao, kao ni Ronov što se toga tiče. On je iznenada izgubio
kontrolu nad platformom i nestao. Potom se začuo mek ,tup udarac, zatim nekoliko
nepristojnih psovki, koje su rekle Kristini da se jadan čovek nije dočekao na noge.
Morala je da ga izvadi iz žive ograde, odlučila je. On je napravio takvo komešanje u pokušaju
da je odgovori od te odluke.
Ron je sreo na prednjim vratima. Gledala je u prizor, njegova jakna je bila pocepana na
rukavu, kravata zaprljana i uništena ,a on je hramljao na jednu nogu.
Bio je tako nespretan čovek, pomislila je, ali njeno srce joj je govorilo da nisu svi isti. Lion
mora da je imao konflikt sa njim. Kristina je verovala da se us udio da da svoju pomoć
prijatelju. To je bio jedini mogući odgovor na njegovu iznenadnu posetu. "Izgledate kao da
ste već izgubili jednu borbu.Rone, iza vas!"
Buka koja je odjeknula sa zadnjih vrata priguši njen glas. Međutim, Ron je shvatio njeno
upozorenje. On je ragovao brzo, i okrenuvši se licem prema protivniku svojim desnim
ramenom nabio u vrat čoveka koji je pokušao da se uzvere kroz prozor. Noge su mu bile na
visini zadatka, lice crveno od napora.
Kada je postalo evidentno da neće uspeti da sam zatv ori vrata, Kristina je dodala sopstvenu
snagu.
"Lion!"
Ron je kriknuo u njeno uvo. "Idite i sakrijte se negde", jeknu Ron zategnutim glasom.
"Kristina, vrati se u salon!"
Lionov glas je d ošao iza nje. Kristina je mislila samo da se okrene i pogleda ga da objasni da
je njena težina potrebna da bi vrata ostala zatvorena, ali prizor koji je ugledala oterao je sva
objašnjenja iz njenog uma.
Ona se polako okrenula i napravila jedan oprezan korak u napred. Bila je previše ošamućena
da bi se brzo kretala.
Markizova transformacija je začarala Kristinu. Nije bio ni nalik englezu sada. Nije bilo
njegove jakne, majca mu je bila pocepana do pojasa. Krv je lila niz bradu od posekotine kraj
usana. To nije bila značajna rana i nije je uplašila. A ni krv na rukavu, instiktivno je znala da
krv nije njegova...Ne, ona nije bila uplašena od njegove pojave.
Pogled u njegovim očima je bio drugačiji. Izgledao je spreman da ubije. Lionova pojava je bila
prilično mirna. Ruke su mu bile skrštene preko grudi, a izgledao je kao da mu je gotovo
dosadno. Sve je to bila laž, naravno. Istina je bila tamo, u njegovim očima.
"Sada!"
Njegov ispad ju je trgao iz ošamućenosti. Kristina nije ni pogledala nazad prema Ronu kada
je pobegla u salon.
"Skloni mi se sa puta,Rone."
Ron nije oklevao da sledi Lionovu naredbu. Čim se sklonio sa vrata tri gigantska čove ka su
nasrnula unutra. Svaki višlji od drugog. Ron je stajao u ugli nadajući se da će Lion zatražiti
njegovu pomoć.
Lion je stajao u centru predvorja, strpljivo čekajući da se tri koljača osove ponovo na svoje
noge. Ron je pomislio da je to malo previše predusretljivo od njegovog prijatelja.
On je bio u manjini, nenaoružan. Muškarci su sada čučali ispred njega svi do jednog
naoružani noževima. Jedan od gadova je držao po nož u svakoj ruci.
Neko je počeo da se cereka. Ron se osmehnu. Jadna budala očigledno nije shvatala da Lion i
dalje ima prednost.
Debeljko u sredini je iznenada napao Liona sa svojom oštricom. Lionova čizma ga je udarila
u bradu. Silina udarca podigla je čoveka dovoljno da ga Lion još jednom udari u prepone.
Napadač se onesvestio pre nego što je pao na pod.
Druga d vojica su napala udruženo, kada su se spreda začuli koraci. Ron je čuo da neko
dolazi, posegnuo i zatvrio vrata. Urlik bola koji se začuo kroz zatvorena vrata rekao je Ro nu
da je njegov tajming bio odličan.

Ron nikako nije mogao skinuti svoj pogled sa Liona. Iako ga je video u bitkama i pre, Lionova
snaga je nastavila da ga impresionira. Lion je ramenom udario čoveka u vrat, dok je držao
ruke drugog dalje od sebe. On se bavio sa njim, a kada je Ron čuo pucketanje kostiju znao je
da je čoveku slomljen zglob.
Tela su ležala oko njega kada je Lion završio. "Otvori vrata, Rone."
"Pakao, nisi se ni zadihao", promrmlja Ron. Otvorio je vrata, a zatim stao ispred njih i bez
najmanje truda podigao čoveka i ubacio ga unutra. "Dobro radimo zajedno",
prokomentarisao je Ron.
"Mi?"
"Ja gledam kako radiš", objasnio je Ron.
"Vidim."
"Šta se dogodilo sa Splickerom? Da li je ušao na zadnja vrata ili je pobegao?"
Lion se namršti na Rona, a zatim klimnu glavom ka piramidi od tela na dnu stepenica.
"Splicker je na dnu stepenica. Mislim da si mu verovatno slomio nos kada si mu zalupio
vrata u lice."
"Onda sam uradio svoj deo", izjavi Ron, rastući kao oblak.
Lion je počeo da se smeje. On udari Rona po ramenu, a onda se okrete i ugleda Kristinu kako
stoji u sred ulaza.
Izgledala je kao da je upravo videla duha. Boja joj je nestala iz obraza, a oči su joj bile
raširene od straha. Lionovo srce preskoči. Bože, ona mora da je videla borbu. Napravio je
korak ka njoj, ali je stao kada je ona napravila korak unazad. Osećao se poraženo. Bojala ga
se. Gospode, on bi trebalo da je zaštiti a ne uplaši.

Kristina je iznenada dotrčala do njega. Bacila mu se u naručje skoro ih oboje oborivši na pod.
Lion nije razumeo šta je izazvalo promenu u njenom stavu, ali on je bio zahvalan na tome.
Stavio je ruke oko nje, bradu na vrh njene glave i dugo uzdahnuo. "Nikada te neću razumeti.
Je li tako?"
"Veoma sam srećna što nisi ljut na mene."
Njen glas je bio prigušen u njegovi m grudima, ali on je nije razumeo. "Zašto bih bio ljut na
tebe?"
"Zato što sam prekršila obećanje", podseti ga Kristina. "Napustila sam salon da bih pustila
Rona na prednja vrata."
Lion je pogledao u svoga prijatelja. "Koliko se sećam rekao sam ti da ideš svojoj kući. "On se
namršti na njega, a zatim iznenada primeti njegov izgled ."Šta se dogodilo sa tobom? Ne
sećam se da si učestvovao u borbi."
"Mala nesreća", reče Ron.

"On je pao u živu ogradu", objasni Kristina, smejući se sramoti koju je videla na Rono vom
licu. Zaboga, čovek je stvarno pocrveneo.
"Živu ogradu?", Lion upita sa nevericom.
"Mislim da ću peške kući, tvoja kočija verovatno čeka ispred moje kuće, Lione. Reći ću tvom
vozaču da dođe po tebe. Laku noć, princezo Kristina."
"Ne, stvarno ne morate da pešačite. Lione reci-"
"Neka pešači. To nije daleko odavde", umeša se Lion.
Kristina se nije dalje raspravljala. Neko će morati da pošalje kočiju i ona je poželela da se Ron
pobrine za to i da ostane malo sama sa Lionom.
"Hvala vam na pomoći, Rone. Lio ne šta ćeš uraditi sa tim ljudima natrpanim na mojem
prolazu? I da li grešim ili su jedan ili dva u zadnjem delu kuće?"

"Ima ih dvojica", reče Lion. "Ja sam ih izbacio tamo."
"Probudiće se i uvući u kuću", posavetovao ih je Ron. "Osim ako naravno ni-"

"Nisam", rekao je Lion.
"Na šta ste mislil i?", upita Kristina.
"Da li ih je ubio", reče Ron.
"Rone, nemoj je plašiti."
"Gospode, nadam se da nije. Pomislite samo na taj nered", Kristina je zvučala zaprepašćeno
ali iz sasvim pogrešnih razloga. Ron i Lion prasnu še u smeh.
"Zar ne bi trebalo da plače ili tako nešto?", upita Ron
"Da li bih trebala?"
"Ne, Kristina, ne bi trebala", reče Lion. "Sada prestani da se mrštiš."
"Vi ne nosite cipele, Kristina", Ron je izgledao zgranuto.
"Budite oprezni na putu kući", odgovori Kristina, ignorišući komentar o njenim bosim
nogama. "Ne dozvolite da neko vidi zavoj, počeće da se pitaju."
Čim su se vrata zatvorila, Kristina se okrenula ka Lionu, koji je već stajao na stepenicama,
prekačući po dve odjedanput. "Kuda ideš?"
"Na pranje", Lion joj odvrati. "Zar nije bio krčag vode u tvojoj sobi, Kristina?"
Bio joj je van videokruga pre nego što je stigla pristojno da mu odgovori. Kristina požuri uza
stepenice za njim.
Kada ga je sustigla, poželela je da ga je sačekala ispod stepenica. Lion je već skinuo majcu.
On se nagnuo nad sliv prskajući vodom po licu i rukama.
Kristina je iznenada bila preplavljena njegovom veličinom. Mogla je da vidi neverovatno jaku
snagu u njegovim ramenima, rukama. Splet zlatnih kovrdzi je bio na njegovim grudima,
polako se sužavajući na njegovom stomaku i nestajući u pantalonama. Nikada nije videla

ništa slično. Bila je fascinirana i zapitala se kako bi bilo da je sada uzme u naručje.
Posegnuo je za peškirom. Kristina mu ga je uzela iz ruku i počela da ga suši. "Tvoja koža je

tako tamna, Lione. Da li si radio na suncu bez košulje ili?", upitala je.
"Bio sam na brodu nekada", odgovori joj Lion.
"Imaš brod?", upitala je Kristina, zvučala je prilično zadovoljno.
"Imao sam brod", ispravio je Lion. "Vatra ga je uništi la, ali planiram da izgradim još jedan."
"Svojim rukama, Lione?"
Lion joj se osmehnu. "Ne, ljubavi. Zaposliću druge da to urade."
"Svidelo mi se putovanje brodom kada sam dolazila u Englesku. Ipak mi se nije sviđalo ispod
palube. To je previše ograničavajuće", priznala je sležući ramenima.
Njen glas je drhtao. Zato je posle ruku počela da trlja ramena. Bilo je neoliko ožiljaka na
njima i taj prizor je učinio da joj srce brže zalupa.
Po prvi put u životu, Lion se stvarno osećao pomalo nelagodno. Kristina je bila tako lepa
žena, dok je on bio prekriven ožiljcima. Oni su bili pod setnici njegove tamne prošlosti,
pomislio je Lion, ali ružni ožiljci nisu mu smetali ovog trenutka.
"Obećavam ti da ću te odvesti na moj novi brod", čuo je sebe kako izgovara.
"Želela bih to, Lione", Kristina je odgovorila. Peškir je pao na pod kada je krenula nežno
prtima pratiti dugi, zakrivljeni ožiljak na Lionovim grudima. "Tako si zgodan", prošaputala
je.
"Prekriven sam manama", prošaputao je Lion. Glas mu je zvučao promuklo.
"O, ne, to su ožiljci hrabrosti. Oni su lepi."
Gledala je u njega, buljeći mu u oči. Lion je pomislio da se nikada neće navići na njenu
lepotu.
"Trebali bi da se vratimo dole." Čak i dok je govorio te reči on ju je povukao u naručje. Bog
mu pomogao, nije mogao da se zaustavi. Saznanje da je bio sam sa njom, da su u stvari u
njenoj spavaćoj sobi, proteralo je sve džentlmenske misli iz njegovog uma.

"Hoćeš li me poljubiti pre nego što odemo dole?", upitala je.
Lion je pomislio da je izgledala kao da ju je već poolj ubio. Bledo rumenilo pokrivalo joj je
obraze, a oči su joj ponovo bile plave kao morske dubine.
Žena očigledno nije razumela u kojoj je opasnosti. Kada bi samo znala njegove divlje misli,
lice bi joj pobelelo poput plahti na njenom krevetu.
Ona mu je verovala. Ne bi ga pitala da je poljubi, da mu ne veruje. Lion je morao da
kontroliše svoj primarni instikt. Da, hteo je da bude džentlmen.
Jedan poljubac sigurno ne bi škodio. Želeo je da je uzme u naručje onoga trenutka kada se
borba završila. Bes je tekao kao lava njegovim venama. Oh, ono što je on tada hteo bila je
sirova strast koja ga je uzdrmala.
A onda ju je odaljio od sebe. Iznenadno sećanje mu se vratilo.

"Kristina, da li me se bojiš?"
Nije mogla proceniti da li je ozbiljan. Briga u njegovom pogledu joj je rekla da jeste. Pitala ga
je zagonetno: "Zašto misliš da bih te se bojala?", upitala je pokušavajući da se ne nasmeje. On
je delovao užasno zabrinut.
"Nakon tuče, kada si se povukla od mene..."
Ona se tada nasmejala, nije si mogla pomoći. "Lione, mali okršaj čijem sam bila svedok ne bi
se mogao nazvati borbom.... Ti si u stvari mislio da sam se uplašila?"
Bio je toliko iznenađen njenim komentarom, da je počeo da se brani. "Pa, priznaću ti da i ja
mislim da to nije bila prava borba, ali kada si zurila u mene sa tako uplašenim izrazom lica,
predpostavio sam da si uznemirena. Pakao, Krstina većina žena bi bila histerična."
Do vremena kada je završio svoju izjavu, ona je došla do razloga njegove frustracije.

"Da li je moja dužnost da plačem, Lione? Ja se izvinjavam ako te nisam zadovoljila, ali ja i
dalje ne razumem sve vaše zakone."

"Mogla si da budeš budalasta patka", izjavio je Lion.
Zato što joj se cerio, Kristina je odlučila da ne dozvoli da vidi njeno ogorčrnje. "Ti si
zbunjujući čovek", primeti ona. "Stalno moram da podseća sebe da si Englez."
Iskušenje je bilo preveliko. Pre ne go što je stigla da se zaustavi, ona mu je dotakla grudi.
Toplota njegove kože dobro se osećaala pod njenim prstima, a prostirka dlačica je bila tko
mekana.
"Ne bojim se tebe, Lione", prošaputa Kristina, izbegavajući da ga pogleda u oči. "Nikada te se
nisam plašila. Kako bih i mogla? Ti si tako nežan, ljubazan čovek."
Nije znao šta bi joj odgovorio. Ona je pričala skoro sa stahopoštovanjem o njemu. On nikada
nije bio ljubazan ili nežan. Mada, čovek bi se mogao promeniti. Lion je zaključio da će biti sve
i svašta ako Kristina poželi. Boga mu, ako je mislila da je nežan, biće nežan.

"Ti si stvarno ratnik, zar ne Lione?"
"Da li želiš da budem?", upitao je zbunjeno.
"O, da", odgovori Kristina, brzo ga smelo pogledavši.
"Ratnici nisu nežni", podsetio je.
Nije želela da pokreće to pitanje jer je znala da on to neće razumeti. Nije bio u pravu, ali bilo
bi nepristojno od nje da ga ispravlja. Njene ruke skliznuše oko njegovog vrata, uplićući prste
u meku, kovrdžavu kosu.
Osetila je drhtaj i zatezanje njegovih mišića.
Lion bi razgovarao sa njom, ali bio je siguran da će ga glas izdati. Njen dodir ga je ometao.
Nežan, upozorio se, moram da budem blag sa njom. Spustio je poljubac na njeno čelo.
Kristina zatvori oči i uzdahnu, ohrabrujući ga. Sledećie što je poljubio bio je njen prefinjen
nos i konačno stigao do njenih mekih usana.
Bio je to veoma nežan poljubac. Sladak. Manje zahtevan.

Sve dok njen jezik nije dodirnuo njegov. Glad je buknula u njemu. Osećaj je bio toliko opojan,
neodoljiv, da je zaboravio na nežnost. Njegov jezik je prodro u njene usne, degustirajući,
davajući, uzimajući.
Kada ga je izvukao, Kristina se privukla bliže njemu, tražila ga je, mamila sve dok nije više
mogao da misli ni o čemu drugom osim da je ispuni ... potpuno.
Ona se nije opirala. Ne, njen nežni jecaj rekao mu je da ne želi da prestane. Bokovima se
trljala o njegovo uzbuđenje. Znao je da je to bilo instiktivno, ali način na koji se polako trljala
o njega, napravio je da podivlja. Osećao se tako dobro.
Lion se povukao od nje uz sirovo stenjanje. "Želim da vodim ljubav sa tobom, Kristina",
prošaputao joj je kraj uha. "Ako ćemo se zaustaviti, to mora biti sada."
Kristinina glava je pala dok je Lion spuštao vlažne polju pce niz njen vrat. Ruke su joj i dalje
bile u njegovoj kosi, stisnute, vukla ga je, molila.
Znao je da se bliži putu bez povratka. Pokušao je uz muku da se skloni od nje. "Bože,
Kristina, idi od mene. Sada!"
Da ode? Dragi Bože, jedva je mogla stajati. Svaki deo njenog tela odgovrao je na njegov dodir.
Mogla je čuti bes u njegovom glasu, mogla je da oseti napetost u njemu. Pokušala je da nađe
smisao u njegovoj konfuziji. "Ne želim da prestanemo, Lione."
Znala je da je on čuo. Lion je spustio ramena, isceđen do bola. Kristina ga je pogledala u oči,
videla je želju u njima. Snaga njegove strasti ju je preplavila. Uklonila je njenu sposobnost da
logično misli.
"Da li znaš šta mi govoriš?"
Odgovorila mu je na jedini način na koji je znala. Kristina je iskoristila svoje telo da mu da

dozvolu. Ona se namerno ponovo protrljala o njega a onda je on spustio glavu prema njoj.
Ona ga je poljubila sa takvom strašću da je protresla sva njegova čula. Lion je u početku bio
toliko zapanjen da bi uradio bilo šta da reaguje na njenu smelost, ali je ubrzo ponovo postao
agresor.
Hteo je da je zadovolji tako da spere sećanje na bilo kojeg drugog muškarca. Ona je
pripadala njemu, sada i zauvek.
Lion je petljao oko svezica njene haljine na leđima dok su mu usta bila pričvršćena na nj ene.
Kristina je čula zvuk cepanja materijala. Iznenada je povukla svoje ruke od njega što je
pocepalo haljinu potpuno. Haljina je pala na pod.
Nije bilo rublja da mu ometa pogled. Kada se pomerio korak unazad, Kristina je stajala
ispred njega sa rukama sa stane.
Njeno telo pripadalo je njemu. On je bio njen lav. Kristina je ponovo prihvatila istinu u svom
umu, pokušavajući da prevaziđe stidljivost i strah.

Ona nije mogla da zaštiti svoje telo od njega...niti svoje srce.
Oboje je pripadalo Lionu.
Lion pogled je bio pun gladi dok je polako prelazio po njoj. Ona je tako savršeno oblikovana,
tako jako, jako, lepa. Koža joj je bila glatka, kremasta- u mekoj svetlosti sveća. Grudi su joj bile
visoke, pune, zategnute. Bradavice su bile uspravne, čekajući njegov dod ir. Njen struk je bio
uzan, njen stomak zategnut, a bokovi vitki.
Bila je neodoljiva.
I pripadala je njemu.
Lion je posegnuo rukom prema njoj i vratio je nazad u njegovo naručje.
Kristina jeknu od kontakta njenih golih grudi sa njegovim. Njegove dlačice su je zaligivale,
koža mu je bila vrela, a način na koji je kontrolisao svoju snagu kako bi je držao blizu njega,
naveo ju je da zaboravi na sve svoje strahove. Bila je neiskusna sa muškarcima, da, ali ipak je
znala sa sigurnošću, koja joj je naterala suze u oči, da će Lion biti nežan sa njom.
Poljubila mu je vrat, tamo gde je videla otkucaje njenog srca. Tada je spustila glavu u
udubljenje njegovog ramena, udisala je njegov divan muški miris, čekajući da joj pokaže šta
da radi.
Lion polako odveza traku sa dna Kristinine kike, onda odmota svilenkaste niti boje sunca i
pusti ih da se rašire. Podigao ju je u naručje i poneo preko sobe do kreveta, zaustavljajući sa
samo da skloni prekrivač pre nego što ju je spustio na njega.
Kristina je pokušala da protestuje, d a mu kaže da je njena dužnost da ga skine, ali Lion je
već skinuo cipele i čarape. Glas joj je ostao zarobljen u grlu, kada je skinuo i ostatak njegove
odeće, i sve što je mogla da učini bilo je da bulji u njega u čudu.
Bio je najlepši ratnik kojeg je ikad a videla. Snaga je bila tamo, u njegovim rukama i nogama.
Butine su mu bile mišićave, jake, lepe. Uzbuđenje mu je bilo tvrdo, teško, a kada je došao do
nje, Kristina je instiktivno raširila noge. On se uvukao među njene butine. Kristina je jedva
prihvatila njegovu težinu, pre nego što joj je zarobio usne u jedan dug poljubac.
Omotala je ruke oko njegovog struka. Njegove usne nikada nije osećala tako intezivno, njegov
jezik nikada nije bio tako uzbudljiv. Njegove ruke nikada je nisu tako milovale, mameći joj
uzdahe zadovoljstva.
Noge su im bile ispreplitane ,a kada je Lion uzeo njene grudi u usta, izvijala se prema njemu.
Njen jecaj zadovoljstva naterao ga je da podivlja. Jedna njegova ruka masirala je jednu njenu
bradavicu dok je jezikom kružio oko druge. Ka da je konačno počeo da sisa , čvor njene
potrebe planuo je u njoj.
Kristina se nemirno trljala kukovima o njegovo uzbuđenje.Htela je da ga dodirne, da
obožava njegovo telo onako kako je on njeno, ali senzacija koja je tekla kroz njeno telo bila je
suviše no va, suviše sirova. Mogla je samo da se drži za njega i moliti ga svojim jecajima.
Spustio je ruku među njena bedra i zadirkivao joj osetljivu kožu. Njegovi prsti su je ispunili
gotovo divljom potrebom. Milovao je njene meke lokne dok je ona bila vlažna od želje.
Njegovi prsti prodrli su u nju baš kad i njegov jezik u njena usta.
Lion je mogao da oseti njenu neverovatnu toplotu. Sada je bio skoro van kontrole, Kristina je
besramno odgovarala na njegove dodire. On nije mogao da čeka duže, znao je da će uskoro
izgubiti kontrolu. Žurno joj je raširio butine.
"Od ovoga trenutka ti pripadaš meni, Kristina. Sada i zauvek."
On je ušao u nju jednim brzim pokretom, podižući njene bokove da prodre potpuno.
Bila je nevina. Prekasno je shvatio. Lion je sada bio potpuno u njoj. Duboko je udahnuo i
pokušao da se ne kreće. Napor ga je skoro ubio. Kristina je bila tako vruća, tako ga je
savršeno primala.
Srce mu je lupalo u grudima. Njegov dah je bio oštar, isprekidan. "Zašto mi nisi rekla?",
upita je on. Podupro se rukama da bi pogledao dole u njeno lice. Bože, ona nije ispuštala ni
glasa. Da li ju je povredio? "Zašto mi nisi rekla da nikada pre nisi bila sa muškarcem?",
upitao ju je ponovo objumivši njeno lice rukama.
"Molim te, Lione, ne ljuti se", prošaputala je Kristina.
Znala je da će početi da plače. Žestoka svetlost u očima ju je uplašila. Telo ju je bolelo od
invazije i svaki mišić joj je bio napet. "Žao mi ja ako sam te razočarala", izvinila se odrpanim
glasom. "Ali nisam želela da se zaustaviš. Možeš li kasnije biti razočaran, molim te?"
"Nisam razočaran", odgovori Lion. "Veoma sam zadovoljan." Pokušavao je da održi svoj glas
mekim, nežnim. Bio je to mučan zadatak, jer sve što je njegovo telo želelo bilo je oslobođenje i
sve što je on hteo je da prolije svoje seme u n ju.
Hteo je da se uveri da će prvo ona naći potpuno zadovoljstvo. "Pokušaću da te ne povredim,

Kristina."
"Već jesi."
"O, Bože, žao mi je prestaću", obećao je, vrlo dobro znajući da ne može.
"Ne", Kristina je protetvovala. Nokti su joj bili ukopani u njegovim ramenima, držeći ga u
njoj. "Sada će biti bolje, zar ne?"
Lion se pomerio i zatenjao od zadovoljstva. "Da li ti se sviđa?"
"O, da", odgovori Kristina. Ona se podiže bokovima, vukući ga dublje unutra. "A tebi?"
On je mogao samo da klimne glavom. Primala ga je sa previše toplote. Obrušio se ustima na
njena dajući im punu pažnju.
Lion je pokušavao da bude nežan, ali je ona tu njegovu odluku učinila nemogućom. Stalno se
nemirno pomicala ispod njega, tražila je oslobođenje, hitno. Liona je disciplina napustila.
"Polako, ljubavi. Ne daj da te povredim."
"Lione!"
"Kristina zašto si me pusti la da mislim da si bila sa drugi m muškarcem?"
Lion se ispružio na leđa, sa rukama iznad glave. Kristina se mazila o njega, jednom onogom
prebačenom preko njegove butine. Lice joj je počivalo na njegovim grudima. "Kako to
misliš?", upitala ga je.
"Znaš na šta mislim", rekao je Lion ignorišući smeh koji je čuo u njenom glasu.
"Činilo se nebitno da se raspravljam sa tobom po tom pitanju, ti si već bio doneo zaključak.
Osim toga, verovatno mi ne bi verovao da sam ti rekla istinu."
"Možda bih ti verovao", protestvovao je. Znao je da je lagao. Ne, on joj ne bi verovao.
"Zašto si pomislio da -"
"Zbog načina na koji si me ljubila", objasni Lion, cereći se.
Nije hteo da je opet podseća. Ako žena ne može da se drži laži, on joj sigurno neće pomoći.
Lion se odmah iznervirao. Znao je da je i on kriv što je doveo u poziciju da ga laže, ali to sada
nije bilo bitno. "Kristina, sada kada smo postali toliko intimni, ne moraš da izmišljaš priče
više. Želim da znam sve o tebi", dodao je on. Glas mu je bio intezivniji nego što je želeo. "Bez
obzira kakvo bilo tvoje detinjstvo i dalje ću te želeti."
Kristina nije želela da opet odgovara na njegova pitanja. Nije htela da opet mora da ga
laže...ne sada. Toplota i sjaj su i dalje okruživale njeno srce. Lion je bio tako dobar ljubavnik.
"Da li sam te zadovoljila, Lione?", upitala ga je, prst ima prelazeći preko njegovih grudi da ga
odvrati.
"Veoma mnogo", on joj je zarobio ruku kada je došla do njegovog pupka. "Dušo, pričaj mi o-"
"Zar nećeš da me pitaš da li si ti mene zadovoljio?", upitala je izvlačeći ruku iz njegovog
stiska.
"Ne."
"Zašto n e?"
Lion je duboko uzdahnuo. Mogao je da oseti kako se ponovo uspaljuje. "Jer znam da sam te
zadovoljio." On joj odgurnu ruku. "Kristina, prestani. Prerano je za tebe. Ne možemo ponovo
voditi ljubav."
Njena ruka dodirni njegovo uzbuđenje. Lion nisko zastenja. Ruka mu je pala na stranu kada
se počela da sipa vlažne poljupce po njegovom stomaku.
Polako se kretala nadole, želeći da oseti više njegovog ukusa.
"Nemoj više", reče joj Lion.
On ju je povukao za kosu, pažljivo uvijajući kovrdže. "Ako želiš da me zadirkuješ, bolje bi ti
bilo da sačekaš do sutra", upozorio je on. "Čovek ne može da podnese toliko, Kristina."
"Koliko?", prošaputala je, polako se vraćajući onome što je radila.
Lion je vrati na svoje grudi. "Imamo samo ovu noć", protetvovala je Kristina.

"Ne, Kristina", rekao je Lion. "Imamo čitav život."
Nije mu odgovorila, ali je znala da greši. Oči su joj se napunile suzama kada se okrenula od
njega. Kristina je gotovo očajnički želela da ga ponovo dodirne, da ga proba celog.
Sećanje na njenog lava će ostati u njoj...zauvek.
Spustila je glavu ponovo na njegov stomak. Poljubila ga je, pa se prebacila na butine i
konačno između njih.
Njegov miris je bio isto toliko opojan kao i njegov ukus. Ona je imala, međutim, samo
nekoliko trenutaka da proučava njegove tajne, pre nego što ju je Lion dohvatio i povukao na
sebe.
On ju je gladno ljubio, dok je prebacivao na stanu. Kristina je prebacila nogu preko njegove
butine. Molila ga je usnama i rukama da dođe do nje.
Bila je više nego spremna za njega. Lion je bio uzd rman kada je dotakao vlažnost među
njenim butinama. On je polako prodro u njenu toplinu, držeći joj kukove u žestokom stisku,
odlučan da joj ne dozvoli da se sama povredi ako se nabije na njega prebrzo.
Ujela ga je za rame u znak odmazde. On je polako prodro, onda se isto tako polako povukao.
Bila je u agoniji. Besnoj.
Imao je strplejnje i istrajnost ratnika. Ona je mislila da može izdržavati ove slatke muke do
kraja života. Ali Lion je bio veštiji u vođenju ljubavi od nje. Kada mu je ruka skliznula
između njih i dodirnula vrelinu na njoj, na tako znalački način, njena kontrola je potpuno
nestala.
Njen vrhunac je bio nezamisliv. Kristina se držala za njega, lice joj je bilo skriveno u
njegovom vratu, oči su joj bile čvrsto zatvorene dok je senzacija pucala k roz njeno telo.
Lion se više nije kontorlisao. Njegovi prodori su postali moćni. Kada se instiktivno izvila uz
njega, zadržavajući ga uz sebe, on je pronašao svoje oslobođenje. Snaga njegovog vrhunca ga

je zapanjila. Lion ga je osetio u samim dubinama svoj e duše.
Bio je miran.
Nekoliko dugih trenutaka prošlo je pre nego što je uspeo da umiri svoje srce ili da smiri
isprekidan dah. Bio je previše trom da bi se pokrenuo.
Kristina je plakala. Lion je iznenada osetio vlažnost njenih suza na svom ramenu. To ga je
trglo iz izmaglice. "Kristina?", prošaputao je, grleći je i privlačeći još više uza sebe. "Da li sam
te opet povredio?"
"Ne."
"Jesi li dobro?"
Ona klimnu glavom uz njegovu bradu.
"Onda, zašto plačeš?"
Da nije bio tako brižan možda bi bila u stanju da se obuzda. Nije trebalo sada ništa da je
pita, jer je znao da plače. Ona je ubrzo glasno jecala, nedostojno kao ludi stari indijanac.
Lion je bio užasnut. On je oborio Kristinu na leđa, sklonio kosu sa njenog lica i nežno joj
obrisao obraze. "Reci mi ljubavi. Šta ti je?"
"Ništa."
Bio je to smešan odgovor, naravno, ali Lion se držao strpljivo. "Zaista te nisam povredio?"
upitao je, nije bio u stanju da sakrije strah u svom glasu. "Molim te, Kristina. Prestani da
plačeš i reci mi šta ti je."
"Ne."
Njegov uzdah je bio dovoljno jak da joj osuši suze sa obraza. Lion je spustio ruku na bočnu
stranu njenog lica i polako je mazio prstima mekanu kožu ispod njene brade. "Neću se
pomeriti sve dok mi ne kažeš šta ti je. Smesta, Kristina. Tvoja tetka će nas naći u ovom
položaju kada dođe kuću sledeće nedelje."

Znala je da je mislio ono što je rekao . Imao je tvrdoglav izraz lica. "Nikada se nisam osećala
ovako kako si ti učinio da se osećam, Lione. To me je uplašilo", priznla je.

Ona je počela ponovo da plače. Dragi Bože, kako bi mogla ikada da ga napusti? Puna istina
je bila nepodnošljiva, sramna. Lion ju je verovatno voleo. Ne, otresla je glavom. Voleo je
princezu.
"Kristina, bila si nevina. Naravno da si uplašena", rekao je on. "Sledeći put neće biti tako
zastrašujuće za tebe. Obećavam ti to, draga."
"Ali ne može biti sledećeg puta", zacvilela je Kristina. Ona se odgurnula od Lionova ramena.
"Naravno da će biti drugog puta", rekao je on. "Ali ćemo se prvo venčati što je pre moguće.
Šta sam sada rekao?"
Morao je da poviče nje no ime. Kristina je napravila toliku buku, pa je znao da ga neće čuti
ako bude govorio normalnim tonom.
"Rekao si da me nećeš oženiti."

Ah, pa to je bio razlog. "Predomislio sam se", rekao je i osmehnuo joj se. On je takođe bio
veoma zadovoljan sobom. Reka o je reč "brak" i nije se zgrozio. Još neverovatnija činjenica je
bila to da je on želeo da se oženi.
Preokret ga je zapanjio.
Kristina se borila da sedne. Zabacila je kosu preko ramena i okrenula se da pogleda Liona.
Zurila je u njega dugo vremena i pokušala da formira objašnjenje koje ga ne bi zbunilo.
Kristina je konačno rešila da kaže što manje. "Ja sam se predomislila sada. Ne mogu se udati
za tebe."
Ona je skočila sa kreveta pre nego što je Lion s tigao da je zaustavi. Zatim je pokušala da
navuče malo pokrivača preko grudi. "Prvo sam pomislila da mogu, jer sam mislila da bi mi
boravak u Engleskoj tako bio mnogo podnošljiviji, ali to je bilo onda kada sam mislila da ću
biti u stanju da te ostavim."
"Prokletstvo, Kristina. Ako je ovo neka tvoja igra, savetujem ti da je bolje da je prekineš."
"To nije igra", protestvovala je Kristina. Ona je svezala pojas oko struka, zaustavljajući se da
obriše sveže suze koje su lile niz njeno lice, zatim se vratila i stala u dnu kreveta. Glava joj je
bila pognuta. "Hoćeš da se oženiš princezom Kristinom", rekla je ona. "Ne sa mnom."
"To nema nikakvog smisla", promrmljao je on. Usta je iz kreveta i stao iza nje.
On nije imao pojma šta joj je prolazilo kroz glavu i rekao je sebi da nije važno.
"Možeš mi reći sve laži koje želiš, ali način na koji si mi upravo dala sebe bio je iskren. Želiš
me koliko i ja želim tebe."
On nije bio spreman na ovo kada je izbacila sledeći komentar. "Nije važno."
Tuga u njenom glasu ga je pocepala. "Ovo nije nikakava igra, zar ne? Ti zaista ne želiš da se
udaš za mene."
"Ne mogu."
Njen jednostavan odgovor ga je razbesneo. "Đavola ne možeš. Venčaćemo se, Kristina. Čim
uspem da dobijem posebnu dozvolu. Kunem se Bogom ako mi to još jednom kažeš istući ću
te."
"Ne moraš da vičeš na mene", reče Kristina . "Skoro će zora, Lione. Oboje s mo previše umorni
za ovu diskusiju."
"Zašto si me pitala da te oženim?", pitao je. "A zatim se predomislila?"
"Mislila sam da ću moći na kratko da se udam za tebe i odem."
"Brak je zauvek, Kristina."
"Prema tvojim zakonima, ne mojim", odgovorila je ona. Uzmakla je korak dalje od njega. "Ja
sam uznemirena što govorim o ovome večeras, i bojim se da nikada nećeš razumeti -"
Lion posegnu da je privuče na svoje grudi. Rukama je obujmio njen struk. "Da li si znala da
se nećeš udati za mene pre nego što smo vodili ljubav?"
Kristina je sklopila oči kada je osetila ljutnju u njegovom glasu. "Već si odbio moj predlog",
rekla je. "I da, znala sam da se neću udati za tebe."
"Zašto si mi onda dala sebe?", upitao je zapanjen.
"Borio si se za moju čast. Zaštitio me", odgovorila je.
On se razbesneo nad njenim zbunjenim tonom. Delovala je kao da on mora da je razume.
"Onda imam prokletu sreću što niko drugi nije-"
"Ne, ne bih spavala sa bilo kojim drugim Englezom. Naša sudbina je-"
"Tvoja sudbin a je da budeš moja žena, razumeš li me, Kristina?", povikao je.
Kristina se povuka od njega, pomalo iznenađena što ju je pustio. "Mrzim Englesku, zar me
ne razumeš?, povikala je na njega. "Ne mogu da preživim ovde. Ljudi su toliko čudni. Oni
idu iz jedne male kutije u drugu. I tu ih je mnogo, čovek nema prostora da diše. Ja ne mogu-"
"Šta su male kutije?", upita Lion.

"Kuće, Lione. Niko nikada ne ostaje van. Oni kao miševi jure sa jednog mesta na drugo. Ne
mogu da živim tako. Ne mogu da dišem. I ja ne volim E ngleski narod takođe. Šta kažeš na
punu istinu, Lione. Da li sam luda? Možda sam luda kao što svi ovde veruju da je moja
majka bila."
"Zašto ne voliš ljude?", upitao je on. Glas mu je bio mek, umirujuć. Kristina je pomislila da on
stvarno misli da je ona izgubila razum.
"Ne sviđa mi se njihovo ponašanje", saopšti mu ona. "Žene uzimaju ljubavnike nakon što se
obećaju na vernost. Oni tretiraju svoje stare kao odbačeno đubre. To je njihova najveća
mana", reče Kristina. "Stari treba da budu počastvovani, a ne da ih ignorišu. I njihov deca,
Lione. Čula sam o najmanjima, ali ih još nisam videla. Majke ostavljaju decu u njihovoj
učonici. Zar ne razumeju da su deca srce porodice? Ne, Lione, ja ne mogu ostati ovde."
Zastala je da duboko udahne, a zatim iznenada shvatila da Lion nije uznemiren zbog njenih
komentara. "Zašto nisi ljut?", upitala je.

On ju je uhvatio kada je pokušala da se ponovo odalji od njega, obmotao ruke oko nje i
zadržao je uza sebe. "Pre svega, slažem se sa većinom što si upravo rekla. Drugo, tokom svog
gnevnog protesta si svo vreme govorila "oni" a ne "ti". Nisi me uključila među ostale. Kao što
ti se drugi ne dopadaju ja sam savim u redu. Rekao sam ti jednom da mislim da si drugačija.
To je razlog što si me privukla, zar ne? Nije ni bitno", dodade on sa uzdahom. "Mi smo oboje
Englezi. Ne možeš menjati tu činjenicu, Kristina. Kao što ne možeš da promeniš činjenicu da
ti je mesto uz mene sada."
"Nisam Engleskinja tamo gde je najbitnije, Lione."
"A gde bi to bilo?", upita Lion.
"U mom srcu."
On se osmehnu. Ona je zvučala kao malo dete kojem je potrebna pažnja. Povukla je ruku ba š
u trenutku kada je videla njegov osmeh. Bila je besna. "Kako se usuđuješ da mi se smeješ
kada sam ti rekla šta je u mom srcu?", povikala je.
"Usuđujem se, u redu?", povikao je Lion. "Usudio sam se jer je ovo prvi put da si iskrena sa
mnom, Kristina. Usuđujem se jer pokušavam da te razumem", dodao je on. "Usuđujem se jer
se desilo da mi je stalo do tebe. Samo Bog zna zašto, ali mi je stalo. "
Kristina mu je okrenula leđa. "Neć u nastaviti ovu diskusiju", saopšti mu ona. Uzela je
njegove pantalone i bacila ih prema njemu. "Obuci se i idi kući. Bojim se da ćeš morati
pešaka. Ja nemam slugu koji će otići po tvoju kočiju."
Bacila je pogled i videla njegov zapanjeni izraz. Iznenadna misao joj izmami uzdah. "Tvoja
kočija ne čeka ispred, zar ne?"
"Oh, dođavola", promrmlja on. Obukao je brzo svoje pantalone, a zatin izašao iz sobe golih
prsa i bos i dalje mrmljajući nešto sebi u bradu.
Kristina potrča za njim. "Ako neko vidi tvoju kočiju...Pa mogu svakako računati da će neko
reći mojoj tetki, zar ne?"
"Ne zanima te šta misle E nglezi, sećaš se?", povikao je Lion. Otvorioje prednja vrata i okrenuo
se pogledati je. "Trebala bi živeti u glavnoj ulici", rekao je on. Zvučao je kao da je njen iz bor
gradske kuće bila provokacija.
Lion se okrenuo i povikao naredbe svom kočijašu nakon te optužbe. "Idi i probudi sluge,
čoveče. Dovedi polovinu ovamo. Oni će ostati sa princezom dok se njena tetka ne vrati sa
sela."
Ispalo je kao d on viče na kočijaša. Drugačije ga inače njegov kočijaš ne bi čuo. Ne, kolona
kočija koja je dolazila niz ulicu pravila je preveliku buku. Znaoje da bi trebao da seti trunku
stida zbog onoga što namerno radi. Kada je primetio prvu kočiju iza ugla, mogao e da uskoči
u kočiju , za tvori vrata i kaže vozaču a brzo vozi.

"Tomsonova zabava mora da nije još gotova", rekao je opuštenim glasom ženi iza leđa.
Lion se zapravo nasmejao kada je čuo njeno zgražavanje. Bilo mu je drago da je dovoljno
dobro razumela posledice. Onda se naslonio n a vrata i mahnuo putnicima prve kočije.
"Dobro veče, Hadsone, lejdi Margaret", povikao je, potpuno nezaintresovan što su njegove
pantalone samo delimično navučene.
Preko ramena je rekao Kristini. "Lejdi Margaret je izgledala kao da će ispasti iz kočije,
ljubavi. Ona je napola visila kroz prozor."
"Lione, kako si mogao?", upitala je Kristina, zaprepašćena njegovim ponašanjem.
"Sudbina, draga moja."
"Šta?"
8. POGLAVLJE
Edvard je otišao da slomi otpor na Zapadu. Kada je kapetan došao po mene ostavila
sam ga da me čeka ispred kancelarije moga mu ža dok sam ja u šl a unutra da ukradem
nakit. Ukratko, smatrala sam da ako ostavim poruku za Edvarda, on će odustati od
njih.
Odmah smo isplovili, ali nisam se ose ćala bezbedno sve dok dva dana nismo proveli na
moru. Ve ćinu vremena sam provela u svojoj kabini, bila sam u žasno bolesna. Nisam
mogla da zadr žim nikakvu hranu u stomaku. Verovala sam da je uzrok tome morska
bolest.
Tek nedelju dana je prošlo kada sam shvatila. Nosila sam Edvardovo dete.
Neka mi Bog oprosti, Kristina, ali molila sam se za tvoju smrt.
Dnevnik, unos: Septembar, 7. 1795
Ponedeljak je bio ispit izdržljivos ti za Kristinu. Iako je žestoko protestvovala, Lionovi
službenici su je spakovali i preselili u kuću Lionove majke do popodneva.
Kristina je insistirala na tome da ona nigde ne ide,da će grofica biti kući do sledećeg
ponedeljka, a da će se ona brinuti o sebi do tada. Niko nije obraćao na to ni najmanju
pažnju. Oni su naravno pratili naloge svog poslodavca, i iako su bili prijateljski nastrojeni,
svi do jednog su je zvali markiza od Lionvuda.
Iako Kristina nije videla Liona od petka uveče, njegovo prisustvo se svakako osetilo. On nije
dozvolio da prisustvije Krestonovom balu, ili da ode bilo gde drugde, što se toga tiče. Kristina
je mislila da je stalno prisutan u tajnosti u njenoj gradskoj kući tako da ne može da pobegne.
Postojala je mogućnost da je on pokušavao da zaštiti njena osećanja, Kristina je shvatila. Nije

želeo da čuje nijedan trač koji je kržio o njenoj vezi sa Lionom. To je sigurno bio skandal, ali
taj skandal je Lion lično izazvao.
Možda je Lion mislio da će je uznemiriti pogrde o njenom karakte ru. Bila je neudata, Lion ju
je skinuo, a polovina društva bila je očevidac scene.
Kristina je imala glavobolju popodne. Sve ju je stiglo od jednom kada je pročitala najavu
venčanja u novinama. Lion je imao hrabrosti da objavi u novinama da će se oženiti

princezom Kristinom sledeće subote.
Pocepala je novine ."O, moja damo, nije li romantično to koliko markiz izruguje tradciju? On
radi sve po svom i briga ga šta će drugi reći."
Krisina nije mislila da je uopšte romantično. Poželela je da vrišti. Ona se popela u svoju sobu,
misleći da pronađe mir na nekoliko minuta, ali ona je jedva zatvorila vrata za sobom kada ju
je ponovo neko prekinuo.
Posetilac ju je čekao u salonu. Pošto je Lion naredio da nikoga ne puštaju unutra, Kristina je
predpostavila da je on ček a.
Bila je ljuta kada je ušla u salon. "Ako misliš da možeš..."
Njen povik se smanjio čim je ugledala stariju ženu kako sedi u zlatnoj fotelji.
"Ako mislim šta, draga moja?", upitala je žena, gledajući je zbunjeno.
Kristini je bilo neprijatno zbog njenog ispada. Žena joj se tada osmehnula. Nelagodnost ju je
napustila. Kristina je mogla reći da je starica ljubazna. Bilo je bora od smeha oko njenih očiju
i usana. Vrh njene sede glave je bio iznad naslona,š to ukazuje da je bila veoma visoka žena.
Bila je veoma atraktivna. Nos joj je zauzimao dobar deo glave, i imala je dlaka iznad gornje
usne. Bila je to teška žena sa širokim ramenima.
Izgledala je kao da je groficinih godina. "Ja se izvnavam, gospođo što sam vikala na vas, ali
mislila sam da je Lion", objasni la je Kristina nakon što se naklonila.
"Veoma hrabro od tebe, dete."
"Hrabro? Ne razumem."
"Podizati glas na mog neć aka. Dokazuje da imaš duha", izjavi žena sa brzim klimanjem. Ona
rukom pokaza Kristini da sedne. "Poznajem Liona još od malih nogu, i nikada nisam imala
hrabrosti da vičem na njega. Sada dozvoli mi da se predstavim", nastavi ona. "Ja sam
da odgovoriš, dete. Vidim da je tako."

"Trudim se da ga ne volim", prošaputa Kristina.
Tetka Hariet poče ponovo da se zabavlja. "Ja sigurno ne razumem tu primedbu. Ne, ja
sigurno ne. Lion mi je rekao da si tek naučila engleski jezik. Sada, nemoj crveneti, Kristina.
Nije mislio ništa loše. Da li imaš ideju kako je izvanredno što će se ovaj brak zasnivati na
ljubavi?"
"Kada sam prvi put srela Liona, verovala sam da smo stvoreni jedno za drugo...za kratko
vreme. Da", dodade ona kada ju je tetka Hariet zbunjeno pogledala, "verovala sam da je to
naša sudbina."
"Sudbina?", tetka Hariet se osmehnu. "To je tako romantično, Kristina. Verujem da je to
upravo ono što mom nećaku treba. On je tako nerazuman, ljut čovek većinu vremena. Sada
mi objasni šta si mislila pod "kratko vreme". Da li misliš da je ljubav bila prebrzo? To je tako
plitak zakon, zar ne?"
Kristina nije bila sigurna šta znači ženina primedba. "Lion želi da se oženi princezom, a ja
bih volela da idem kući. To je zaista vrlo jednostavno."
Pogled na tetka Harietino lice navelo ju je da pomisli kako to uopšte nije jednostavno.
"Tada će sigurno Lion ići kući sa tobom", izjavi tetka Hariet. "Sigurna sam da bi insistirao da
odete u vašu domovinu."
Apsurdna sugestija izizvala je Kristinin osmeh.
"Vidiš? Već sam otklonila tvoju zabrinutost", reče tetka Hariet. "Lion će te sigurno odvesti da
posetiš svoj dom."
Kristina je znala da je besmisleno da se raspravlja sa njom, a bilo bi grubo kada se otvoreno
ne bi slagala sa njom. Nakon što su dostavili osveženje, Kristina je provela narednih sat
vremena slušajući zabavne priče o tetka Harietinoj porodici.
Saznala je da je Lionov otac umro u snu. Lion je bio u školi, daleko, kada se tragedija
dogodila. Kristina je mislila da je tužno to što tada nije bio uz svoga oca. Ona je takođe
saznala da je Lionova supruga, Leti, umrla na porođaju. Priča je bila tako tužna da je
Kristina zaplakala.
Kada je prošlo sat vremena, Kristina je sa tetkom Hariet krenu la ka kući Lionove majke.
Bila je u prelepoj gradskoj kući jednom ranije, kada je išla u posetu lejdi Di jani i iz tog
razloga prizor luksuza joj sada nije oduzeo dah.
Ulaz je bio osvetljen svećama. Salon je bio na levoj strani. Bio je veći tri puta od svih koje je
Kristina sada videla. Trpezarija je bila na desnoj strani. Dug, uski sto zauzeo je najveći deo
prostorije, bio je ispoliran toliko da je Kristina mogla da vidi svoj odraz u njemu. Bilo je
šesnaest stolica sa obe strane.
Kristina je predpostavila d a su mnogi rođaci živeli sa Lionovom majkom. Lion je dobro
obezbedio svoju porodicu. Sluge su jurcale okolo, noseći i čisteći. Tetka Hariet je rekla da im
Lion plaća za to.

Lejdi Dijana je požurila niza stepenice da pozdravi Kristinu. "Lion vas čeka gore u biblioteci",
najavila je ona i povukla Kristinu za ruku. "Oh, izgledate divni u roze, Kristina. To je tako
delikatna boja", dodala je ona. "Da li znate da bih volela da imam tako delikatan stas kao vi?
Osećam se kao slon kada stojim pored vas."
Dijana je nastavila da brblja, tako da je Kristina shvatila da ona ne očekuje od nje nikakav
komentar.
Lejdi Dijana je povela uza stepenice prema biblioteci. Bila je to svetla, prozračna soba, ali to je
bilo sve što je Kristina primetila kada je ušla unutra. Lion je zarobio njenu punu pažnju.
Stajao je kod prozora kada se okrenuo prema njoj. Talas besa ju je preplavio. Bila je besna što
Lion tako arogantno preuzima njen život. Znala je da će vikati na njega. Grlo ju je bolelo od
pre toga."
Lion je pokušao da zadrži temperament, ali dok je iznosio svoje argumente, vikao je.
"Neć u se udati za tebe", povikala je Kristina. "Ne, mi ne treba da se venčamo. Zar ne vidiš da
pokušavam da te zaštitim, zaboga? Ti ne znaš ništa o meni. Želiš princezu."
"Kristina, ako ne počneš da pričaš a da ima smisla..."
Lion se iznenada pomerio i povukao je u naručje pre nego što je stigla napraviti korak
unazad. Kristina nije pokušala da se bori. "Da nisi tako tvrdoglav, Lione, shvatio bi da sam u
pravu. Treba da nađem nekog drugog. Ako se Trop ne složi sa mojim predlogom, pitaću
nekog drugog. Čak i Spli ckera."
Morao je da natera sebe da duboko uzdahne. "Slušaj me pažljivo Kristina. Niko te ne sme
dodirnuti osim mene. Splicker neće moći da hoda mesec dana, a ja predviđam dugo
putovanje na koje će Torp otići. Veruj mi kada ti kažem, svaki čovek sa kojim se sastaneš,
dobiće nekoliko neprijatnih iznenađenja."
"Ne bi se usudio. Ti si markiz, ne možeš ići unaokolo i zastrašivati ljude. Zašto Splicker ne
može da hoda?", ona iznenada upita. "Sećam se sasvim jasno da mu je Ron zatvorio vrata
ispred nosa. Preteruješ. Ne bi-"
"Oh, ali ja bih."
"Usuđuješ se smejati dok govoriš tako nepristojne stvari?"
"Ja se usuđujem da radim šta hoću, Kristina", protrlja palac preko njenih usana. Kristina je
osetila da ga grize.
Zatim joj ramena klonuše u porazu. Sve što je taj čovek trebao da uradi jeste da je dodirne, i
njene racionalne misli bi odletele kroz prozor. Bog joj pomoga, mogla je da oseti kako joj želja
raste u stomaku.
Ona mu dozvoli da je poljubi. Čak je i otvorila usne za njegov jezik i bes je iščileo iz nje.
On nije dopustio da se poljubac završi sve dok Kristina nije reagovala na njega sa jednakom
strašću. Završio je poljubac, kada mu je obavila ruke oko vrata i pribila se uz njega.
"Jedini put kada si iskrena sa mnom je kada me ljubiš, Kistina. To je sasvim dovoljno, za
sada."
Kristina je odmarala glavu na njegovim grudima. "Neću ti dati srce, Lione. Neću te voleti."
On protrlja bradu o vrh njene glave. "Da hoćeš, draga moja."
"Veoma si siguran u sebe", promrmlja ona.
"Dala si mi sebe, Kristina. Naravno da sam siguran."
Glasno kucanje na vratima ih prekinu. "Lione odmah pusti tu devojku odate, čuješ li me?"
Piatanje je bilo nepotrebno, tetka Hariet je uzvikivala toliko glasno da su je čule i komšije.
"Kako je znala da me držiš, Lione? Da li ona ima vizije?", upitala je, a glas joj je bio ispunjen
strahopoštovanjem.
"Šta?", upita Lion.
"Otvori vrata. Sada."

"Vizije", prošaputa Kristina između povika tetke Hariet, "Da li ona može da vidi kroz vrata,
Lione?"
Lion se nasmeja. "Ne ljubavi moja. Moja tetka Hariet me samo vrlo dobro poznaje. Ona je
predpostavila da ću te držati."
Izgledala je razočarano. Kada je tetka Hariet ponovo povikala, Kristina se okrete i krenu ka
vratima. "Ako mi daš jedno ili dva obećanja, udaću se za tebe u subotu."
Lion je odmahnuo glavom. Mala, naivna i dalje nije razumela. Obećao ili ne on će je oženiti u
subotu.
"Pa?", upitala je.
"Kakva obećanja?"
Kristina se okrenula i videla Liona kako stoji sa prekrštenim rukama na grudima i čeka.
"Prvo, moraš mi obećati da ćeš me pustiti da odem kući kada za to dođe vreme. Drugo, ne
smeš se zaljubiti u mene."

"Prvo, Kristina, ti ne ideš nigde. Brak je zauvek. Shvati tu malu činjenicu. Drugo, nemam
pojma zašto ne želiš da te volim, ali ću pokušati da ti udovoljim."
"Znala sam da ćeš biti težak. Prosto sam znala."
Vra ta se iznenada otvoriše iza nje"Pa zar mi nisi rekla da je sve bio nesporazum?", tetka
Hariet je zahtevala. "Da li je taj nesporazum isprvljen, Kristina?", upitala je.
"Odlučila sam da se udam za Liona nakratko."
"Zauvek", promrmlja Lion.
Žena je bi la besna. Lion je osetio kako se trese.
"Dobro. Sada pođi sa mnom da ti pokažem tvoju sobu, Kristina. To je pored moje spavaće
sobe", dodala je ona i dugo pogledala Liona. "Neće imati smisla da se dešavaju noćni sasta nci
tokom noći dok sam ja pored."

"Biće tamo za minutu", reče Lion. "Kristina odgovori mi na još jedno pitanje i ja ću te pustiti
na miru."
"Sačekaću ispred vrata", tetka Hariet izjavi pre nego što je zatvorila vrata.
"Koje je tvoje pitanje?", upita Kristina.
"Hoćeš li se predomisliti do subote ? Da li mi treba čuvar u ovoj kući do tada?"
"Ti si smešan ako to misliš", reče Kristina. "Ne, neću se predomisliti. Biće ti veoma žao,
Lione", dodala je ona milosrdnim glasom. "Nisam uopšte ono što ti misliš da jesam."
"Znam tačno na šta ciljam", rekao je Lion, pokušavajući da se nasmeje. Ona ga je gledala kao
da joj je stvarno žao njega.
"Ti ćeš se udati za mene jer si shvatila koliko je lepo kada spavamo zajedno", izjavi on.
To je bila arogantna izjava, a on stvarno nije mislio da će smeti da mu odgovori .

"Ne. Želiš istinu, Lione?"
"To bi bilo lepo za promenu", odgovori Lion.

"Ispred tvoje drage tetke Hariet?", upitala je ona dajući ženi brz,zbunjen osmeh.
Tetka Hariet ispusti dubok uzdah, a onda ponovo zatvori vrata. Kristina je mogla da čuje
kako mrmlja da joj nije potrebna lepeza kada stalno vuče vrata napred -nazad, ali ona nije
mogla da razume značenje toga.
"Odgovori mi, Kristina. Koja je to istina?"
Njegovo nestrpljenje ju je živciralo. "Vrlo dobro. Udaću se za tebe zbog borbe protiv
smutljivca."
"Kakve to veze ima sa brakom?", upita on.
"O, sve."
"Kristina hoćeš li bar jednom u životu reći nešto što ima smisla?", zahtevao je Lion.
Ona je tada shvatila da jednostavno više ne treba da ga laže. Istina je često bila složenija od
jednostavne izmišljotine. Ipk bilo je kasno da smisli drugu laž. Lion je poželeo da viče.
"Pokušavam, Lione. Vidiš, iako ono nije bila prava borba, ti si se borio poput ratnika."
"I?"
"Pa, to je po meni savršeno jasno."
"Kristina", glas mu je bio tih i ljut.
"Čoveku neće biti lako da te ubije. Eto, sada imaš pravu istinu. Da li si zadovoljan?"
Lion je klimnuo, odajući utisak da je znao o čemu je pričala. Znao je tog trenutka da žena
ima neverovatnu moć da ga zbuni. Ne, on je bio dostigao svoj limit. Čoveka ne može ništa
više iznenaditi, rekao je sam sebi.
On je pokušao da se skoncentriše na novu slagalicu koju mu je dala. "Hoćeš da kažeš da ćeš
pokušati da me ubiješ kada se venčamo, ali pošto mogu da se branim, možda nećeš biti u
mogućnosti da to ostvariš? Zato se udaješ za mene?"
"Naravno da ne", odgovori Kristina. "Kako je sramotno od tebe što si pomislio da bih želela
da te povredim. Imaš poremećen um, Lione."
"U redu", rekao je on stavljajući ruke iza leđa. "Izvinjavam se zbog mojih pogrešnih
zaključaka."
Kristina je bila sumnji čava. "Pa, ja se nadam", promrmlja ona. "Prihvatiću tvoje izvinjenje",
dodade ona nevoljno. "Izgledaš dovoljno skrušeno da bih poverovala da si iskren."
Lion je obećao sebi da neće izgubiti strpljenje. Međutim on nije bio siguran u svoj naum.
Kristina mu je zaludela misli. Bog mu pomogao, on će dobiti jasan odgovor od nje, ma koliko
dugo mu trebalo. Kada je progovorio, njegov glas je bio toliko miran da uspava odojče.
"Kristina, pošto si rekla da me nije lako ubiti -usput, ja cenim tvoju veru u mene-da li ti je
poznato ko će to pokušati?"
"Probati šta?"
"Da me ubije."
Čovek je zaista trebalo da nauči da kontroliše svoju narav. Kristna je upravo ponovo otvorila
vrata. Ona se osmehnu tetki Hariet, i videla je da je jadna žena krenula da progovori kada je
ponovo zatvorila vrata pred njenim nosom pre nego što je uspela išta da kaže. Nije htela da
žena čuje njihov razgovor.
"Moj otac. On se vraća u Englesku. On će pokušati da me ubije . Obećavam ti da ću te zaštititi
Lione, dok sam ovde. Kada budem otišla, on će te ostaviti na miru."
"Kristina, ako pokušava da ubije tebe, zašto misliš da treba mene štititi?"
"O, on će morati tebe prvo da ubije. To je jedini način da se dokopa mene", obrazložila je. "Ti
si veoma posesivan čovek, Lione. Da, jesi", dodala je ona kada je pomislio da protestuje. "Ti
ćeš me čuvati."
Lion je iznenada osećao ogromno zadovoljstvo, ali nije znao zašto. Da li mu je upravo dala
kompliment? Nije bio siguran.

On je odlučio da bude određeniji. "Onda mi veruješ?"
Izgledala je zapanjeno. "Da verujem belcu? Nikada."
Kristina cimnu vrata vrata i kada ih je otvorila pookušala je da se zahvali tetki Hariet. Bio je
to težak poduhvatmum joj je i dalje bio okupiran Lionovim rečima. Da mu veruje? Kako je
došao do tog smešnog zaključka.
"Bilo je i vreme, mlada damo. Žena bi mogla ostariti čekajući tebe."
"Tetka Hariet, zahvaljujem se na vašem strpljenju. Bili ste u pravu. Iskren razgovor sa
Lionom je rešio sve moje probleme. Hoćete li mi pokazati moju sobu? Volela bih da
pomognem sobarici da raspakuje moje stvari. Da li mislite da će biti dovoljno mesta ovde za
moju tetku kada se sledeće nedelje vrati za London? Grofica će biti nezadovoljna kada bude
čula da sam se preselila."

Njen trik je upalio. Tetka Hariet je odmah izgubila zbunjeni izraz lica. "Naravno da je u
pravu. Sada pođi sa mnom, imamo posla. Znaš li da je Dijana pozvala nekoliko ljudi
popodne? Većina je već stigla. Svi su veoma nestrpljivi da te upoznaju, Kristina."
Vrata se uz klik zatvoriše na tetka Harietino oduševljenje.
Lion se vratio do prozora. Video je skup u bašti ispod, zatim izbacio goste iz svojih misli.
Slagalica je dobijala oblik. Lion se skoncentrisao na novu stvar za koju je mislio da je istina.
Kristina je mislila da se njen otac vraća u Englesku.
Da je ubije.
Uplašen pogled u njenim očima, način na koji joj je glas drhtao, govorilo mu je da mu je bar
jednom rekla istinu. Međutim, znala je daleko više nego što je govorila. Lion je pogodio da je
Ne, Lion nije hteo da rizikuje. Odjednom mu je postalo prioritet da nađe misionara u
najkraćem mogućem roku. Njegovi razlozi su se promenili, međutim. Osećaj nelagodnosti se
naselio u njegovom umu. Bila je u opasnosti. Nije bio siguran da li joj je otac prava pretnja,
ali svi njegovi instikti su mu govorili da se čuva. Nagon da zaštiti Kristinu ga je preplavio.
Lion je odavno naučio da veruje svojim instiktima. Ožiljak na čelu je bio rezultata kada jedan
jedini put nije verovao njima.
Lion se nadao da bi misionar mogao da razjasni misteriju, da mu kaže dovoljno o Kristininoj
prošlosti i pomogne mu da je zaštiti. Lion je već izvukao svoje zaključke. Zbog svih njenih
komentara, pomislio je da je najverovatnije podigla jedna od onih hrabrih porodica sa
granice. On je stvorio sliku Kristine unutar male kolibe negde u sred pustinje u kolonijama.
To bi objasnilo činjenicu da joj se svđa da ide bosa, volela je da boravi u prirodi, čula je riku
planinskih lavova i eventualno videla bizona ili dva.
Da, to objašnjenje je imalo smisla Lionu, ali nije hteo čvrsto da se drži za njega dok ne dobije
Deanevurovu potvrdu.
Lion dugo,umorno uzdahnu. Bio je zadovoljan što je uradio sve što je mogao u ovom
trenutku. Tada mu se misli prebaciše na druge probleme. Kristina je insistirala da ode kući.
Lion je obećao da će naći razlog da poželi da ostane.
Glasno kucanje na vratima trgnulo je Liona iz razmišljanja. "Imaš li malo vremena za nas,
Lione?", upitao je Ron sa vrata. "Gospode, namršten si poput đavola", rekao je veselim
glasom. "Nemoj dozvoliti da vas zastraši, Andrej", rekao je mladiću koji je stajao kraj njega.
"Lion je uvek u mračnom raspoloženju. Da li si imao nedavno još jedan razgovor sa
Kristinom, možda?", upitao je blagim glasom. Kada je Lion klimnuo glavom, Ron se
nasmeja. "Andrej bi voleo da te upozna Lione. Mislim da bi trebalo da te predstavim."
"Drago mi je da vas opet vidim, Andrej", rekao je Lion, pokušavajući da zvuči kao da je to
9. POGLAVLJE
Otac je bio presre ćan š to me vidi. Mislio je da je Edvard odobrio moju posetu, pa mu
nisam rekla istinu nekoliko dana. Bila sam previše iscrpljena od mog putovanja i znala
sam da moram da povratim snagu pre nego što objasnim sve što mi se dogodilo.
Otac me je izlu đivao. Došao bi u moju sobu, seo na stranicu mog kreveta i pri čao
samo o Edvardu. Izgleda da je bio uveren da ja još nisam shvatila koliko sam sre će
imala da se udam za tako dobrog čoveka.
Kada više nisam mogla da ga slušam, po čela sam da jecam. Pri ča se izlila iz mene
u nekontrolisanoj bujici. Se ćam se da sam vikala na svog oca. Mislio je da sam
izgubila razum kada sam toliko lagala o svom mu žu.
Pokušala sam da ponovo razgovaram sa njim. Ali on se postavio na Edvardovu
stranu. Onda sam čula od sluge da je poslao poruku mom suprugu da do đe po mene i
odvede me ku ći.
U o čaju, napisala sam celu pri ču na papir, uklju čuju ći i činjenicu da sam nosila
njegovo unu če. Sakrila sam pismo u o čevom zimskom kaputu, nadaju ći se da će pro ći
nekoliko meseci pre nego š to ga na đe.
Kristina on bi mislio da je moje delikatno stanje razlog za moje nerazumno ponašanje.
Po čela sam da pravim planove da odem mojoj sestri, Patriciji. Živela je sa svojim
suprugom u koloniji. Nisam se usudila poneti dragulja sa mnom. Patricija je bila kao
goni č; ona bi ih našla. Imala je takvu radoznalu prirodu, koliko mogu da se setim,
pro čitala je sva moja pisma. Ne, ja nisam smela da rizikujem i ponesem dragulje sa
sobom. Bili su isuviše va žni. Imala sam nameru da ih jednog dana vratim
siromašnima u Edvardovoj zemlji. On ih je oplja č kao, a ja sam htela da zadovoljim
pravdu.
č ć
Sakrila sam dragulje u kutiju, a zatim sa ekala gluvo doba no i da odem u ba š tu.
Ostavila sam kutiju u cve ću, Kristina. Potra ži crvene ru že. Tamo će š na ći tu
kutiju.
Dnevnik, unos: Oktobar, 1. 1795
Mlada je bila nervozna tokom duge ceremonije venčanja. Lion je stajao kraj nje i čvrsto je
držao za ruku, stiskom koji nije dozvoljavao nikakav pokret- ili pokušaj bekstva.
On je bio toliko nasmejan da je naterao da pomisli da je izgubio razum. Da, on je potpuno
uživao. Kada bi Kristina bila obdarena sumnjičavom prirod om, ona bi došla do zaključka da

je njeno uplašeno držanje bilo razlog njegove sreće.
Međutim, raspoloženje mu je se smrklo kada je odbila da ponovi zavete "dok nas smrt ne
rastavi". Kada je shvatila da sveti čovek, sa plišanom kapicom na glavi nije mogao da nastavi
i Lion joj stegao ruku da je mislila da će joj kosti popucati, ona je tiho ponovila potrebne reči.
Pustila je da Lion vidi njeno nezadovoljstvo zbog toga što je lagala svetog čoveka, ali on nije
dozvolio da ga smete njena namrštenost. Dao joj je spor mig i lenji osmeh. Ne, nije bio
smeten, uopšte.
Čovek je jednostavno bio previše zauzet likovanjem.
Ratnik je učinio da bude po njegovom, shvatila je Kristina. Ovo je samo jedno od mnogih,
naravno. Bio je lav posle svega i on je upravo uzeo svoju lavicu.
Kada su napustili crkvu, Kristina ga je uhvatila za ruku kao podršku. Bila je zabrinuta za
svoju venčanicu. Svaki nagli pokret moga bi pocepati delikatnu čipku ušivenu na dekolteu i
rukavima. Tetka Hariet je nadzirala izradu haljine,a kada su tri sobarice donele da je vidi,
bila je zadovoljna.
Bila je to divna haljina, ali nepraktična. Lejdi Dijana joj je rekla da će je nositi samo jednom,
a onda je ostaviti na stranu.
Izgledalo joj je kao čisto razbacivanje. Kada je rekla tu činjenicu svom novom supru gu,
nasmejao se, još jednom joj stisnuo ruku i rekao da ne brine. Imao je dovoljno novca da joj
kupuje novu haljinu svaki dan do kraja života.
"Zašto svi viču na nas?", upitala je Kristina. Stajala je pored Liona na vrhu stepenica na
izlazu iz kapele. Ona se suočila sa gomilom ljudi, koje nikada nije videla i oni su pravili takvu
buku da je jedva čula Lionov odgovor.
"Oni navijaju, ljubavi, ne viču", nagnuo se i poljubio je u čelo. Dah joj se odmah ubrzao. "Oni
su srećni zbog nas."

Kristina je pogledala u njega, mislivši da mu kaže da je imalo malo smisla da su kompletni
stranci srećni zbog njih, ali nežan izraz u njegovim očima naterao je da zaboravi sve o
protestu, ljudima, buci. Ona se instiktivno nasloni na njega. Lion joj je stavio ruku oko
struka. Čini lo se da zna koliko joj je trebao njegov dodir u ovom trenutku.
Ona je prestala drhtati.
"Bože, ceremonija je bila sjajna", tetka Harijet je izjavila iza Kristine. "Lione, odvedi je u
kočiju. Kristina nemoj da zaboraviš da mahneš svim dobrim ljudima. Vaše venčanje će biti
priča sezone. Nasmeši se, Kristina. Ti si nova markiza od Lionvuda."
Lion je nevoljno pustio svoju nevestu. Tetka Hariet je uzela Kristininu ruku i povela je niz
stepenice. Lion je znao da bi njegova tetka isterala svoje ovaj put čak i kada bi to značilo
natezanje.
Kristina je ponovo izgledala zbunjeno. Nije ni čudo, pomislio je Lion. Njegova tetka je vijorila
oko nje poput ptice grabljivice. Takođe bila je obučena kao jedna od njih, ličila je na
kanarinca. Bila je obučena u žuto i držala j e lepezu linu boje, duvajući sa njom ispred
Kristininog lica dok je lajala svoje naloge.
Dijana je stajala iza Kristine, pokušavajući da namesti duge nabore. Kristina se okrenula,
nasmešila se Lionovoj mlađoj sestri, a onda su krenuli ka gomili.
Lion je uh vatio njenu ruku i poveo je ka otvorenoj kočiji. Kristina se setila šta joj je tetka
Hariet naredila da uradi. Mahnula je svim strancima koji su okružili ulicu.
"Šteta što tvoja mama nije mogla da prisustvuje ceremoniji", prošaputala je Lionu kada su
ostali sami. "I moja tetka Patricija će biti ljuta", dodala je ona. "Zaista smo trebali da
sačekamo da se vrati sa sela, Lione."
"Ljuta što je propustila tvoje venčanje ili ljuta što si se udala za mene?", upitao je Lion, a glas
mu je bio ispunjen zabavom.

"Oboje, bojim se", odgovori Kristina. "Lione, nadam se da ćeš se složiti sa njom kada dođe da
živi kod nas."

"Da li si poludela? Grofica neće živeti sa nama, Kristina", rekao je tvrdim tonom. Zatim je
uzdahnuo i počeo ponovo. "Razgovaraćemo o tvojoj tetki kasn ije. U redu?"
"Kako želiš", odgovorila je Kristina. Bila je zbunjena tom njegovom promenom, ali nije to
dovodila u pitanje. Kasnije će biti uskoro.
Zabava je bila planirana na brzinu, ali rezultat je bio zadovoljavajuć. Sveće su gorele po
sobama, stolovi s u bili ukrašeni cvećem, a sluge su bile obučene u crne, formalne uniforme.
Nosili su kroz gomilu velike srebene poslužavnike napunjene pićem. Gosti su se rasuli po
vrtovima iza kuće Lionove majke a lom kako ga je tetka Hariet nazvala, dokazao je da je
zaba va bila uspešna.
Lion je odveo Kristinu na sprat da upozna njegovu majku. To nije bio prijatan prvi susret.
Lionova majka nije je ni pogledala. Dala je Lionu svoj blagoslov, a onda je počela da priča o
svom drugom sinu, Džejmsu. Lion je povukao Kristinu prema vratima u sred jedne od
uspomena njegove majke. Bio je namršten, ali kada su se vrata iza njih zatvorila ponovo se
smejao.
Kristina je odlučila da porazgovara sa Lionom prvom prilikom o njegovoj majci. Bio je
nemaran u svojim dužnostima, pomislila je, a potom se izvinila, govoreći sebi da nije imala
pojma koje su bile njegove dužnosti. Da, ona će razgovarati sa njim i postaviti ga na svoje
mesto.
"Ne mršti se tako, Kristina", rekao je Lion dok su silazili niz stepenice. "Moja majka je
komplikovana."
"On a će biti dobro kada dođe da živi sa nama", primeti Kristina. "Ja ću se pobrinuti za to."
"Šta?"
Njegova neverica privukla je nekoliko pogleda. Kristina se nasmeši svom mužu.
"Razgovaraćemo o ovom pitanju kasnije, Lione", upiti ga ona. "Danas je dan našeg venčanja i
mi zaista moramo imati snage. O, vidi kako Ron stoji kraj tvoje sestre. Da li primećuješ kako
gleda u mladića koji pokušava da privuče njenu pažnju?"
"Vidiš samo ono što želiš da vidiš", rekao je Lion. On ju je povukao uza sebe kada su stigli do
ulaza, čuvao ju je kao ratnik kada su ponovo bili okruženi gostima.
"Ne, Lione", reče ona između upoznavanja. "Ti si taj koji vidi samo ono što želi da vidi",
objasnila je ona. "Hteo si da oženiš princezu, zar ne?"
Za ime Božije, šta je sada mislila pod t om primedbom? Lion je pomislio da je to upita kada
mu sledeći put pokloni svoju pažnju. "Ko je taj čovek što stidljivo stoji na vratima, Lione? On
nikako da donese odluku da li treba da uđe ili ne."
Lion se okrete i vide Brajana, svog prijatelja. Privukao je njegovu pažnju i pozvao ga rukom.
"Brajane drago mi je da si stigao. Ovo je moja žena, Kristina", dodao je on. "Draga moja,
upoznao bih te sa Brajanom. On je vlasnik "Crni Brajan", kafane u drugom delu grada."
Kristina se nakloni, a onda pruži ruku bojažljivom čoveku. On joj je ponudio svoju levu ruku,
misleći da se spasi sramote kada primeti da mu desna nedostaje, ali Kristina sklopi ruke oko
njegovog zgloba sa ožiljkom i osmehnu se tako čarobno da Brajan izgubi dah. "Čast mi je da
vas upoznam, Brajane", saopštila je ona. "Čula sam toliko toga o vam, gospodine. Priče o
vašoj hrabrosti su prekrasne."
Lion je bio zbunjen. "Draga moja, nisam ti pričao o Brajanu", prokomentarisao je.
Brajan je pocrveneo. Nikada nijedna tako otmena dama nije mu davala toliku pažnju. On
rastvori svoju kravatu, pokušavajući da dođe do reči.
"Ja bih svakako voleo da znam gde ste čuli moje ime", reče on.
"O, Ron mi je rekao sve o vama", odgovorila je uz osmeh. "On mi je takođe rekao da ćete dati
sobu Lionu, za igre na sreću, sledećeg petka."
Brajan je klimnuo. Lion se namršti. "Ron previše priča", promrmljao je.

"Da li je ovo dama o kojoj je Majk pričao, Lione?", upitao je Brajan svoga prijatelja, "Ne, to ne
može biti ona. Ona ne izgleda kao da bi imala snage da baci čoveka..."
Bra jan je konačno primetio da Lion odmahuje glavom.
"Ko je Majk?", upita Kristina.
"Brodski drug koji opslužuje svoju jedinicu", odgovori Brajan. Njegovo lice razvuče se u
osmeh. "On je pričao izuzetne priče o-"
"Brajane idi i uzmi nešto za jelo", umešao se L ion. "Ah, evo dolazi Ron. Ron? Odvedi Brajana
u trpezariju."
Kristina je sačekala da ponovo ostanu sami, a onda je upitala Liona zašto mu je Brajan
zasmetao. "Da li sam nešto pogrešno rekla?"
Lion je odmahnuo glaom. "Ne mogu više da podnesem ovu gomilu. Hajdemo sada. Želim da
budem nasamo sa tobom."
"Sada?"
"Sada", da bi joj pokazao na šta je mislio on je zgrabi za ruku i povuče kroz gomilu.
Tetka H ariet ih je sačekala na donjem stepeniku.
Kristina je gledala skrušeno. Lion je izgledao ogorčeno.
Tetka Hariet nije mrdnula sa svog položaja. Ona je podsećala na Liona, ruke su joj bile na
bokovima a nedra su joj stajala napred kao oklop.
Osmeh najzad omekša njeno kruto držanje. "Stavila sam Kristininu torbu u tvoju kočiju,
Lione. Izdržao se dobrih sat vremena duže nego što sam mislila."
Tetka Hariet privuče Kristinu u nežan zagrljaj, a onda je pusti.
"Budi nežan ove noći", uputila je Liona.

"Hoću."
Kristina je bila ta koja je odgovorila .Lion i njena tetka su je pogledali.

"Mislila je na mene, Kristina", reče Lio n suvo.
"Moraš samo da zapamtiš da je Lion tvoj muž sada, draga moja", tetka Hariet je izjavila pa
porumenela. "Tada će nestati svi tvoji strahovi."
Kristina nije imala nikakvu ideju šta je žena pokušavala da joj kaže. Gledala je u Kristinu i
intezivno klimala glavom.
Unutar kočije, Lion iznenada podiže Kristinu u naručje i spusti je u svoje krilo. Kristina
obmota ruke oko vrata svoga muža, spusti glavu na njegovo rame i uzdahnu od zadovoljstva.
On se nasmešio na vrh njene glave.
Nije rekao ni reč još neko vreme, grlili su se i uživali u blaženoj samoći.
Kristina nije znala gde je vodi, mada je i nije bilo briga. Bili su konačno sami i to joj je bilo
jedino važno.
"Kristina ne činiš se uplašena od zatvorene kočije danas", primeti Lion. "Da li je počelo da ti
se sviđa?"
"Ne mislim da jeste", odgovori Kristina. "Ali kada me držiš tako blizu sebe i kada zatvorim
oči zaboravim na sve brige."
To je bilo zato što mu je verovala, pomisli Lion u sebi. "Sviđa mi se kada si iskrena prema
meni, Kristina", rekao je Lion. "Sada smo u braku, uvek mi moraš govoriti istinu", dodao je
on misleći da olakša temu ljubavi i poverenja.
"Zar ti nisam rekla istinu?", upitala je Kristina, naslonila se na njega da bi ga pogledala u
lice. "Zašto me gledaš tako? Da li sam ikada lagala?""
"Za Sumerstone", izjavi Lion.
"Ko?"
"Tačno", odgovori Lion. "Rekla si mi da su te Sumerstoni odgajili, a oboje znamo da je to laž."
"Izmišljotina", ispravi ga Kristina.
"Postoji razlika?"
"Na neki način."
"To nije odgovor, Kristina", reče Lion. "To je utaja."
"Oh."
"Pa?"
"Pa, šta?", upita Kristina. Ona je mazila zadnji deo njogovog vrata pokušavajući da mu
skrene pažnju. Bila je to prva bračna noć, a ona stvarno nije želela da ga ponovo slaže.
"Hoćeš li da mi kažeš istinu sada? Pošto Sumersoti ne postoje..."
"Ti si stvarno uporan", promrmlja Kristina. Ona je smekšala svoj prekor sa brzim osmehom.
"Vrlo dobro, Lione.Pošto sam tvoja žena, predpostavljam da bi trebalo da ti kažem punu
istinu."
"Hvala ti."
"Nema na čemu Lione."
Ona ponovo spusti glavu na njegov o rame i zatvori oči. Lion je čekao nekoliko minuta pre
nego što je shvatio da je ona mislila da je rasprava gotova.
"Kristina?", upitao je puštajući da čuje njegovu ogorčenost. "Ko je brionuo o tebi kada si bila
devojčica?"
"Sestre."
"Koje sestre?"
Kristina je ignorisala nestrpljenje u njegovom glasu. Njen um je brzo smišljao novu radnju.
"Sestra Vivijen i sestra Dženifer, uglavnom", rekla je. "Vidiš ,ja sm živela u manastiru u
odluči da mu kaže.
Lion je shvatio ironiju. On se nadao da Kristina nikada neće saznati o aktivnostima u
njegovoj prošlosti. Mislio je da sakrije svoje grehe od nje, a ipak je bio uporan, kao lovački pas
koji goni zeca da mu kaže sve o sebi.
On nije, međutim, stalno insistirao da ide kući. Ona jeste. I Lion je dobro znao da mitski
manastir u Francuskoj nije bila njena prava destinacija.
Ona ne ide nikuda.
"Lione, ti me stežeš da ne mogu da dišem", protestvovala je Kristina.
Odmah je popustio svoj stisak.
Stigli su na svoje odredište. Lion ju je poveo uz stepenice do ulaza u njegovu gradsku kuću,k
roz prazni foaje i do zavojitih stepenica. Kristina je jedva otvorila oči da pogleda okolo.
Njegova soba već je bila spremna za njih. Nekoliko sveća davale su meku svetlost. Pokrivači
su bili povučeni na krevetu. Vatra je buktila u kaminu, isterivajući hladan noćni vazduh.
Lion je stavio na krevet i stao nasmejan da je pogleda. "Poslao sam naše osoblje da otvore
kuću na selu, Kristina. Sami smo", objasio je kada je kleknuo i posegnuo za svojim cipelama.
"Ovo je naša prva bračna noć", reče Kristina. "Moram te ja skinuti. To je običaj koji treba da
se uradi, Lione."
Ona skide svoje cipele, a onda stade ispred svog muža. Nakon što je odvezala čvor njegove
kravate, ona se vratila i pomogla mu da skine jaknu.
Kada mu je majca bila ortklonjena, krenula je prstima prema njegovim pantalonama. Lion
nije mogao da podnese više. Kristina se nasmejala kada je primetila kako su mu mišići na
stomaku reagovali na njen dodir. Ona bi nastavila da ga svlači, ali Lion je obmotao ruke oko
njenog struka, povukao je prema sebi i uzeo joj usne u toplom, senzualnom poljupcu.
Dugi, slatki minut oni su zadirkivali jedno drugo rukama, jezicima, šaputali reči
zadovoljstva.
Lion je obećao sebi da će ići polako ove noći, da če prvo zadovoljiti Kristinu, a znao je da ako
se ne skloni od nje i ne pomogne joj da se skine, uskoro će pocepati još jednu haljinu sa nje.
Ona je drhtala kada je povukao usne sa njenih. Glas joj je nestao i ona je morala da ga
pogura ka krevetu. Kada je seo ona je skinula njegove cipele i čarape.
Stala je na platformu, između Lionovih nogu i polako povukla jednu nogavicu. Bio je to
nezgodan zadataj, jer nije mogla da skine pogled sa Liona da bi videla šta radi.
"Moraš da mi pomogneš sa leđima moje haljine", rekla je ona nasmejana, a glas joj je bio tako
napet.
Kada se okrenula, Lion je povuče na krilo. Ona se borila protiv poriva da ga zajaše,
nestrpljiva da što pre skine svoju haljinu. Ruke su joj stigle do korseta, ali uspela je da izvuče
samo jednu nit pre nego što joj je Lion odgurnuo ruke i preuzeo zadatak. "Pusti mene", reče
on promuklim glasom.
Teške lokne, u koje se sunce useliolo, padoše joj oko struka. Kristina uzdahnu od
zadovoljstva. Lionovi prsti su je dražili. On polako podiže masu guste kose i prebaci je preko
njenog ramena, zastade da poljubi njena leđa i vrat, a zatim poče da je otkopčava.
Srce mu je bubnjalo u grudima. Njen miris je bio toliko privlačan, tako predivno ženstven.
Želeo je da uroni lice u njene zlatne uvojke; on bi popustio tom porivu da se ona nije tako
nestrpljivo pomerala po njegovom uzbuđenju.
Lion je konačno mogao da joj otvori haljinu do struka. Nosila je belu potkošulju, ali svileni
materijal je bilo lako otvoriti i ubrzo je skliznuo rukama unutra. Pronašao je njene grudi i
osetio njihovu punoću, kada je privukao na silu na svoje grudi.
Kristina se privuče uz njega. Palčevima je klizio preko bradavica, a njoj je zastajao dah u grlu.
Koža ju je peckala kada je dotakla tople dlake na njegovim grudima.
"Volim te, Kristina."

Kristina nije mogla da mu odgovori. Slatka ekstaza ju je preplavila. Osećala se kao tečnost u
njenim snažnim rukama. Sve što je mogla da uradi bilo je da ga drži dok oluja ne prođe.
Lion se sporo vraćao u stvarnost. Nije mogao da se pokrene. Disanje mu je bilo oštro,
nestalno. "Da li sam ti težak, ljubavi?", pitao je kada je pokušala da se pokren e.
"Ne", odgovori Kristina. "Ali izgleda kao da me krevet gura gore."
Lion se naslonio na laktove i podigao većinu težine sa nje. Noge su mu dodirivale njene, a
prebacio je butine da bi smanjio pritisak.
Pogled mu je bio nežan. "Reci te reči, Kristina. Želim da ih čujem." Zato što je bio u
potpunosti u očekivanju njene izjave ljubavi, nije bio spreman za suze. "Draga moja?", upitao
je, hvatajući prvu suzu koja je pala sa njenih gustih trepavica svojim prstima. "Da li ćeš
plakati svaki put kada budemo vodili ljubav?"
"Ne mogu da se suzdržim", prošaputala je Kristina između jecaja. "Osećam se tako divno."
Lion ju je poljubio ponovo. "Zvučiš kao da priznaješ smrtni greh", rekao je on. "Da li je toliko
strašno to što se osećaš divno?"
"Ne."
"Volim te. Vremenom ćeš mi dati reči koje želim. Veoma si tvrdoglava, znaš li to?"
"Ti ne voliš mene", prošaputa Kristina. "Ti voliš-"
Pokrio je rukom njene usne. "Ako mi još jednom kažeš da volim princezu,ja ću -"
"Ti ćeš šta?", upitala je Kristina kada je makla njegovu ruku sa svojih usana.
"Biti nezadovoljan", izjavio je Lion senzualno se nasmšivši.
Kristina se nasmešila svome mužu. Lion se prebaci na svoju stranu a zatim je podvuče pod
sebe. "Lione?"
"Da?"
"Da li ću se uvek osećati kao da mi se duša spaja sa tvojom?"

"Nadam se", odgovorio je Lion. "Vrlo malo ljudi je u stanju da podele ovo-"
"To je sudbina", reče Kristina. Ona ga pomazi rukom po leđima. "Možeš mi se smejati, ako
želiš, ali naša sudbina je da budemo zajedno. Osim toga da postoji druga žena, imao bi je."
Lion se nasmeja. "Da li je tako?"
"O, da. Ti si podlac. Uništio si mi ugled samo da bi me dobio."
"Ali tebe nije briga šta drugi pričaju o tebi, zar ne Kristina?"
"Ponekad jeste", odgovori Kristina. "To je osobina, zar ne? Meni je važno šta ti misliš o meni."
"Drago mi je", odgovori Lion.
Kristina je sklopila oči sa uzdahom. Poslednja stvar koju je osetila bila je da je Lion privlači
sebi i pokriva.
Lion je pomislio da izgleda kao zadovoljno mače ovako sklupčana uz njega. On je znao da
neće dugo moći da spava zbo g poznate napetosti u stomaku. Košmari će ga sigurno ponovo
posetiti. On nije prespavao noć već više od dve godine. Brinuo se za Kristinu, naravno. Nije
želeo da je uplaši. Ne, on je znao da će morati da ode dole i tamo nađe svoju prošlost u
privatnosti njegove biblioteke.
Zatvorio je oči na trenutak, želeći da samo još malo uživa u njenoj toploti.
To je bila njegova poslednja misao do jutarnjeg svetla.
10. POGLAVLJE
Putovanje do kolonija je bilo veoma teško. Okean je zimi bio veoma ljut sa gigantskim
talasima. Oštrina ledenog vazduha me dr žala u kabini ve ćinu vremena. Kapetan me je

vezivao za krevet jer bih se bacala po sobi da nije bilo ove mere predostro žnosti.
Više nisam bila bolesna ujutru, a moje srce je omekšalo prema tebi, Kristina. Zapravo
sam mislila da ću biti u stanju da krenem iz po četka u kolinijama.
Ose ćala sam se tako slobodno, tako bezbedno. Još jedan okean će me deliti od
Edvarda. Vidiš nisam shvatala da će krenuti za mnom.
Jutarnje Sunce preplavilo j e spavaću sobu pre nego što se Lion probudio. Prva reakcija je bila
zadivljujuća. Po prvi put za više od dve godine, on je u stvari spavao celu noć. Prijatno
saznanje međutim nije dugo potrajalo. Lion se okrenuo da uzme svoju ženu u naručje kada
je shvatio da ona nije bila tamo.
Iskočio je iz kreveta, a zatim se zahvalio Bogu na svojim brzim refleksima inače bi je pregazio.
Ona je očigledno pala sa kreveta, i nije se probudila dovoljno da bi se vratila nazad.
Lion je kleknuo pored Kristine. Mora da je i on spavao snom pravednika, takođe, čim nije
čuo njen pad. Ona je povukla i jedno ćebe sa sobom, i izgledalo je kao da joj je udobno.
Disanje joj je bilo duboko. Ne pomislio je on, pad je nije povredio.
Lion je nežno podiže u naručje. Kada je ustao, ona se int iktivno privuče uz njegove grudi.
Veruješ mi kada spavaš, pomislio je on sa osmehom kada je rukom skliznuo oko njenog
struka i uhvatio njen zadovoljni uzdah.

Lion je stajao držeći je dugu,miroljubivu minutu a onda je polako spusti na krevet. Zaista je
pomislio da je nije probudio, njeno disanje se nije promenilo. Ali kada je pokušao da povuče
ruke od nje, njen stisak se pojačao.
Kristina iznenada otvori oči i nasmeši mu se.
On se bojažljivo nasmešio, zbog načina na koji ga je gledala osećao se kao da je uhvaćen na
delu dok je činio nešto zabranjeno.

"Pala si sa kreveta, dušu", rekao joj je on.
Pomislila je da je njegov komentar veoma zabavan. Kada ju je pitao zašto se smeje, ona je
zavrtela glavom i rekla mu kako verovatno neće razumeti i upitala ga zašto je jednostavno
nije samo voleo umesto što se mršti tako žestoko.
Lion je pao u njeno naručje i svesvrdo učestvovao u njenom planu. Kristina se pokazala bez
stida na jutarnjem svetlu kao što je bila i u kasnim noćnim satima. On je bio zadovoljan.
On je ostao u krevetu sa rukama iznad glave, gledajući svoju ženu kako ustaje i oblači se. Bio
je oduševljen njenim nedostatkom stidljivosti. Činilo se da joj nije ni najmanje neprijatno
zbog njene golotinje. Po njegovom mišljenju prebrzo je bila obučena. Obukla je haljinu
ljubičaste boje, a kada je počela da plete zlatne niti njene kose, Lion je primetio da joj sada
nije bila do bokova. Ne sada je dosezala do njenog struka.
"Kristina, da li si skratila kosu?"
"Da."
"Zašto? Sviđala mi se dužina", rekao je Lion.
"Stvarno?"
Okrenula se pogledati ga i nasmešila se. "Nemoj je dizati na vrh glave", naredio je Lion.
"Sviđa mi se kada je spuštena."
"Nije u modi", Kristina je citirala. "Ali ja ću se pokoriti naređenju svoga muža", dodala je sa
lažnom poniznošću. "Lione odlazimo li u tvoju kuću na selu danas?"
"Da."
Kristina je vezala traku oko njene kose na dnu vrata, mršteći se od koncetracije. "Koliko ćemo
putovati?", upitala je.
Onda je neko zakucao na ulazna vrata. "Ko misliš da bi sada mogao da bude?", upitala je
Kristina.
"Neko sa lošim manirima", promrmlja Lion. On nevoljno ustade iz kreveta, posegnu za
svojom odećom, a zatim požuri kada je njegova supruga požurila iz sobe ."Kristina, ne
otvaraj vrata dok ne vidiš ko je to", zaurla on za njom.
On na basa na komad oštrog metala, prokle svoju neugodnost i baci pogled dole kada ugleda
ručicu Kristininog noža kako viri iz ćebeta koje je povuka sa njom gore. Šta za ime Boga on
radi tamo? On odluči da je pita čim se otarase njihovog neželjenog posetioca.
Kristina je zatražila imena pre nego što je otključala lance i otvorila vrata.
Gospodin Borton i Henderson, advokati njenog dede, stajali su na prednjim stepenicama.
Obojici je bilo strašno neprijatno, a tetka Patricija je stajala između njih besna.
Kristina nije imala vremena da pravilno pozdravi goste ili svoju tetku. Grofica je ošamarila
Kristinu tako jako preko njenog lica da je Kristina posrnula unazad.
Ona bi pala da je gospodin Borton nije uhvatio. Oba muškarca su povikali na groficu, a
Henderson je nastojao da obuzda lukavu staru ženu kada je ponovo pokušala da udari
Kristinu.
"Prljava kurvo", grofica prosikta. "Da li si mislila da neću čuti priče o tome šta si radila dok
sam bila odustna? sad si se udala za to kopile!"
"Tišina!"
Lionov urlik je uzdrmao zidove. Borton i Hen derson su neodlučno napravili korak unazad.
Grofica je bila suviše ljuta da bi napravila sličan oprez, međutim. Okrenula se prema čoveku
koji je upropastio njene planove.
Kristina se takođe okrenula da pogleda svoga muža. Leva strana njenog lica je pulsirala od
bola, ali je pokušala da se osmehne svom mužu, da mu kaže da je stvarno u redu.
Lion je sišao niza stepenice i povukao Kristinu u naručje pr e nego što je zatražio objašnjenje.
On se zagledao u njeno lice a onda besnim glasom upitao: "Ko ti je ovo uradio?"
Ona nije imala odgovor. Advokati su prekidali jedan drugog da objasne da je grofica udarila
svoju bratanicu.
Lion se okrenuo ka Kristininoj tetki. "Ako je ikada ponovo dodirnete, nećete doživeti da se
time pohvalite, da li ste me razumeli?"
Njene oči se okrenuše, a glas joj je bio pun otrova kada je progovorila. "Ja znam sve o vama.
Da, vi bi ste ubili bespomoćnu ženu, zar ne? Kristina ide sa mnom sada. Ovaj brak će biti
poništen."
"Neće", odgovori Lion.
"Otići ću vlastima", povikala je grofica, tako snažno da su joj iskočile vratne žile.
"Uradite to", odgovorio je Lion, a glas mu je bio varljivo mekan. " I nakon što razgovarate sa
njima,ja ću poslati po vašeg prijatelja Splickera da im kaže ostatak priče."
Grofica se zakašlja. "Ne možete dok -"
"Oh, al i ja već jesam", umešao se Lion. Osmeh koji mu je bio na licu nije dodirivao oči.
"Splicker je zapisao sve na papir. Ako želite grofice da napravite problem, samo napred."
"Ne možeš da poveruješ da sam imala išta sa Splickerom", reče grofica Kristini. "Ja sam bila
na selu u poseti svom prijatelju."
"Bili ste sami na Plet Inu", odgovorio je Lion.
"Pratili ste me?"
"Znam da lažete Kristinu", izjavi Lion. "Činjenica je da nemate prijatelje, grofice. Odmah sam
posumnjao."
"Onda ste vi taj koji je izazvao sve nezgode na mom povratku kući, kada sam krenula za
London pre venčanja. Ja bih to zaustavila. Znali ste to, zar ne, vi, vi-"
"Gubite se odavde", zapovedio je Lion. "Reci te zbogom svojoj nećaci, nikada je više nećete
"Njena kočija je ispred", odgovori Henderson uz klomanje.

Lion se okrete nazad ka grofici. "Ako ne odete odavde za tačno trideset sekundi, ja ću vas
izbaciti."
"Ovo nije gotovo", povika grofica na markiza. Ona pogleda u Kristinu. "Ne, ovo nije gotovo",
ona opet promrmlja dok je odlazila.
Gospodin Borton zatvori vrata i klonu pored okvira. Hende rson rašiti okovratnik, a torbu je
držao u drugoj ruci. Odjednom se izgleda setio šta mu je dužnost i reče: "Gospodine, ja se
izvinjavam zbog ovoga svega, ali grofica je insistirala."
"Ko ste vi, u ime Boga, čoveče?", upitao je Lion, strpljenje mu je bilo pri kraju.
"To je gospodin Henderson, Lione, a čovek koji stoji kraj vrata je gospodin Borton. Oni su
advokati moga dede. Hajdemo da završimo ovo, molim te Lione? Ako gospoda sednu u
biblioteku ja ću doneti umirujući čaj. Ovo je bilo napeto jutro, zar ne?"
Lion je zurio dole u svoju ženu sa nepoverljivim izrazom lica. Ona je delovala kao da se ništa
uznemirujuće nije desilo. Onda je shvatio da je njen miran stav pokušaj da ga smiri, "Da li
pokušavaš da ne smiriš?", upitao je on.
"Umirujuće strpljenje", Kristina ga ispravila. Ona se osmehnu svome mužu, i napravi
grimasu na otok na njenom licu.
Lion je primetio njenu nelagodnost. Njegov stisak oko struka se poveća. Ona ponovo oseti
njegovu ljutnju i uzdahnu. "Idem da napravim čaj, sada."
Nije bilo tako lako da Liona napusti bes. Naglo je pokazao ljudima rukom na biblioteku,
zatim sa zadovoljstvom zalupi vratima iza njega. "Bolje je da vredi ovoga". reče on ljudima.
Kristina se namerno zadžala, da bi Lion čuo volju njenog dede pre nego što ih prekine.
Mogla je r eći, kada je gospodin Borton otvorio vrata na njeno kucanje i uzeo poslužavnik od
nje, da sastanak nije dobro prošao. Ne, on je izgledao veoma nervozan. Kristina je pogledala
u svog suruga i odmah shvatila Bortonovu brigu. Lion je bio namršten.

"Zašto mi n isi rekla, Kristina? Prokletstvo, imaš više novca od mene."
"I to ti se ne dopada?", upitala je. Ona je sipala čaj, uručila mu šoljicu, a zatim ponovila isto i
poslužila oba advokata.
"Ne verujem da vaša žena shvata koliki je iznos koji je ostavio njen ded a", rekao je
Henderson.
"Da li je to važno, Lione? Sada sve to pripada tebi, zar ne? To je ono što ste ranije rekli,
gospodine Borton", reče Kristina. "Naravno moramo napraviti ispravku. Tetka Patricija
takođe mora dobiti znatan deo."
Lion se zavali u fotelju. Zatvorio je oči i pomolio se za strpljenje. "Da li zaista misliš da ću
obezbedititi tu...tu..."
"Ona si ne može pomoći", umeša se Kristina. "Ona je stara,Lione i iz tog razloga je moramo
obezbediti. Nije neophodno da ti se to svidi." Kristina se nasme ši njihovim posetiocima.
"Pravo sam verovala da je moja tetka mogla doći da živi sa nama, ali vidim da to ne bi išlo.
Ne, ona se nikada ne bi slagala sa Lionom. Naravno, ako se moj muž ne slaže da je
obezbedimo, onda pretpostavljam da će morati da ostane sa nama."
Tačno je znao šta ona radi. Sporo se osmehnuo. Njegova nežna, mala supruga imala je čisto
srce i um dostojan diplomate. Ona je sada manipulisala sa njim, aludirajući na smešnu
mogućnost da će grofica morati da živi sa njima ako je ne obezbede.
U tom tenutku doduše, dok mu se tako nevino smešila nije želeo da joj odbije ništa.
"Hendersone, ako imate stomak za to, ja bih vas i Bortona zadužio za groficin račun.
Doznajte šta je potrebno da bi nas Kristinina tetka ostavila na miru."
Dok je Kristina strpljivo čekala, detalji su razrađeni. Ona je tada ispratil gospodu i požurila
da se vrati u biblioteku.
"Hvala ti mužu što me shvataš", rekla je dok je stala kraj njega.

Lion je sruši u krilo. "Znaš dobro da bih sve učinio da zadržim starog šišmiša dalje od tebe.
Božija istina čak i kada bi morao da napustim zemlju."

"Hvala ti što nisi nazvao moju tetku starim šišmišom pred našim gostima", reče Kristina.
"Hteo sam", odgovori Lion cereći se. "Znala si to, naravno. To je razlog što si me prekinula,
zar ne?"
Kristina obmota ruke oko njegovog vrata. "Da", prošaputa ona. Onda se nagnu i poljubi ga u
vrat. "Ti si tako mudar čovek."
Lionovo ruka počivala je na njenoj butini. Njegova druga ruka bila je zauzeta povlačenjem
vrpce sa njene kose. "Kristina kakvo oružje grofica ima protiv tebe?"
Tiho izgovoreno pitanje ju je uhvatilo nespremnu. "Ne razumem tvoje pitanje, Lione. Moja
tetka nema nikakvo oružje."
"Kristina video sam strah u tvojim očima kada je grofica rekla da će mi sve reći. Na šta je
mislila?"
Osetio je iznenadnu napetost u njoj, znao je da je upravo shvatila za šta je ta pretnja bila. "Ti
moraš da mi kažeš istinu, Kristina. Ne mogu te zaštititi ako ne znam tvoje tajne."
"Ne želim da pričam sada o tome, Lione",reče ona. Ona je počela da gric ka uho njenog muža,
nadajući se da će mu odvući pažnju. "Mi smo se nedavno venčali, a posle svega ja bih radije
da te poljubim."
Rekao je sebi da neće dozvoliti da promeni temuz, pokušavao da ignoriše nalet želje kada se
Kristina protrljala o njegovo uzbuđenje, ali kada je hrabro prošaputala koliko želi da je dira,
on je popustio svojim nagonima i ostavio pitanja za kasnije.
Njegove usne nikada nikoga nisu osećale tako divno kao Kristinu. Strah od njegovog
odbijanja kada bude čuo sve njene tajne stvorio je u njoj očajnič ku potrebu da uzme i da da
onoliko koliko je ona mogla, pre nego što se istina okrene protiv nje.
Njegov poljubac je bio magičan, ubrzo je prognao sve njene zastrašujuće misli. Da,bila je to
magija, uz Liona se osećala tako poželjno, tako voljeno.

Poljubac je eksplodirao u sirovu strast. Disanje mu je bilo oštro kada se povukao. "Hajde da
se vratimo gore", pršaputao je.
"Zašto?"
"Zato što želim da vodim ljubav sa tobom", odgovorio je Lion, pokušavajući da se ne nasmeje
njenom nevinom pitanju. On se bukvalno tresao od potrebe za njom.
"I ja želim da vodim ljubav sa tobom" Kristina prošaputa između vatrenih poljubaca duž
vilice. "Da li moramo da se vratimo gore? Ne želim da čekam toliko dugo."
Njegov smeh ju je zbunio dok ju je dizao i počeo da je svlači. Onda je shvatila da je zadovoljan
njenom idejom.
Ustali su a zatim zajedno pali na pod.
Kristina se ispružila na Lionu, noge su joj bile ispreplitane sa njegovim. Kosa joj je pala na
pod, na bočne strane Lionovog profila, delujući kao štit od spoljnog sveta.
Gledala je u oči svog supruga d ugo, uživala u sjajnom iščekivanju koje joj je on pružao. Lion
je rukama poslao jezu kroz njenu kičmu. Toplota njegovog uzbuđenja grejala joj je stomak, a
dlake na grudima dražila joj bradavice.
"Bestidna sam, ne mogu da te se zasitim", prošaputa ona.
Lion je nežnim pokretima kružio po njenim leđima. "Ne bih voleo da je drugačije", reče on.
"Poljubi me, ženo. Kristina sve što treba da uradiš je da pogledaš u mene da osetim
uzbuđenje."
Kristina mu poljubi bradu, dok je polako, namerno sporo trljala grudi o njegove.
On je ostao bez daha od zadovoljstva. Pomerio je ruke na zadnji deo glave. Primorao ju je da
podigne usne nagore i uzeo ih svojim. Njegov jezik gladno je utonuo unutra, ponovo upijajući
slast koju mu je nudila.
Kristin a je bila više nego nestrpljiva. Ona se podigla, a onda se polako spuštala na njega sve
dok nije bio ceo u njoj. Onda se nagnula i bacila svoju kosu preko ramena u krajnje
bezobraznom pokretu. Lion je povukao noge na gore sve dok njena glatka pozadina nije
dodirivala njegova kolena. Njegove ruke pale su na njene bokove. "Ne dozvoli da te
povredim", reče on. "Uspori ljubavi. Neću moći da se zaustavim."
On prestade da protestuje kada je osetio kako se zategla oko njega, znao je da je želela da
sama pronađe oslobođenje. Njegova ruka skliznula je u svilenkasti trougao koji se nalazio
ispred njega. Prstima joj je milovao mesto na kom se vatra stvarala i ona se pretvori u tečno
zlato u njegovim rukama.
On je prosuo svoje seme u nju sa sirovim stenjanjem predaje, onda je povukao dole na
njegove grudi, da je drži blizu, da podele ekstazu.
U krevetu nikada nije bilo tako dobro. Ona svaki put daje sve bolje, shvatio je Lion kada je
njegov um ponovo mogao da misli. "Ti si divlja tigrica", prošaputao je Kristini, glasom u
kome se nalazilo zadovoljstvo.
Kristina nasloni glavu na ruke i zagleda se u svog muža. "Ne, ja sam tvoja lavica", prošaputa
ona.
Nije se usudio da se nasmeje. Kristina je zvučala tako strašno ozbiljna, kao da je ono što mu
je rekla od velikog značaja. O n klimnu glavom,dajući joj svoju saglasnost, dok je prstima
prolazio kroz njene zlatne lokne. Zatim ih je podigo, vraćajući ih resejano na mesto dok je
zurio u veličanstvene plave oči svoje supruge.
"Da li znaš, da kada me gledaš tako ja odmah izgubim konc etraciju", reče joj.
"Primiću to kao kompliment", reče Kristina. Ona se nagnu da ga opet poljubi. "Ti budiš tako
dobre osećaje u meni, Lione", prošaputala je kraj njegovih usana. "Sada mi moraš dati
nekoliko nežnih reči, Lione."
Nije bio siguran na šta je mislila pod mekim rečima, ali je opet izgledala ozbiljno. Ona je
sližila ruke iznad brade i intezivno gledala u njega.
"Šta su to nežne reči, Kristina? Reci mi ja ću ti ih dati."
"Moraš mi reći šta ti je u srcu", uputi ga ona.
"Ah", shvatio je. Njegove oči su bile nežne kada je rekao: "Volim te, Kristina."
"I?"
"I, šta?", pitao je Lion ogorčen. "Kristina nikada nisam mislio da ću biti u stanju ponovo
voleti. I venčati se... Učinila si da promenim svoje stare navike. Ne govorim da te volim iz
hira, Kristina."
"Ali ja već znam da me voliš", odgovori Kristina. "Nisam to želela, ali to saznanje me raduje.
Sada moraš da me pohvališ, Lione. Tako se to radi."
"Ne razumem", rekao je Lion. "To me ne iznenađuje", dodao je on i namignuo. Po sobi je bio

haos od njihove razbacane odeće. Činjenica da je ležao na podu biblioteke,sa svojom
suprugom preko njega sa kojom pokušava da vodi razuman razgovor ga je veoma zabavljala.
"Da li misliš da ćeš uvek biti tako besramna, draga moja?"
"Ne menjaj temu, Lione. Reci mi da sam le pa kao cvet u proleće, meka i delikatna kao latice
ruže. Zašto ti je to smešno? Žena mora da se oseća poželjno posle ovakvog vođenja ljubavi,
Lione." On prestade da se smeje kada je shvatio da su joj oči napunjene suzama. Mogao je da
vidi njenu ranjivost. Obuhvatio je lice rukama i nagnuo se da je poljubi. Taj mekan, nežan
dodir odganao je njenu brigu, osušio joj suze.
A onda je zagrlio oko struka i dao joj nežne reči za kojima je čeznula da čuje.
11. POGLAVLJE
Bio je to veoma radostan susret sa mojom sestrom. Patricija je delovala kao otac. Bila
je sre ćna š to me vidi dok nije shvatila da Edvard nije sa mnom. Patricijin mu ž,
Alfred, bio je ljubazan, on je u činio moj boravak kod njih prijatnim koliko je mogao.
Patricija je rekla da će otkazati sva gostovanja da bi ostala ku ći sa mnom, ali posle
nekog vremena sam shvatila da oni nemaju ni jednog prijatelja. Patricija je mrzela sve
ljude u Bostonu, a ja sam verovala da su ose ćanja uzajamna.
Moja sestra je te žila da se vrati u Englesku. Ona je napravila smešan plan. Jednom
kada je shvatila da nameravam da ostanem u kolonijama i da se ne vra ćam mu žu,
ona je izjavila da joj trebam dati svoju bebu. Ona će podi ći dete kao svoje.
Pokušava me je uveriti da želi da bude majka, da bi njen život bio ispunjen kada bi
imala dete koje bi nazivala svojim. Znala sam istinu, naravno. Patricija se nije
promenila tokom vremena koje smo provele razdvojene. Ne, ona je želela unu če koje će
dati svom ocu. Naslednika, otac bi joj oprostio greške; on bi je obezbedio samo da bi
osigurao unu če.
Ja sam žestoko bila protiv te obmane, Kristina. Znala sam da je pohlepa moje sestre
jedini razlog. Ja sam joj rekla da nikada ne bih dala svoje dete. Patricija je
ignorisala moje proteste. Videla sam kad je uništila pismo koje sam dala njenom mu žu
da po ša lje u London za mene. Samo sam jedno pismo uspela da pošalem a da ona ne
vidi.
Albert mi je donosio dnevne novine, da prekratim vreme do tvog ro đenja, i sasvim
slu čajno sam na š la članak o grani čnim narodima.
Dnevnik, unos: Oktorbar, 5. 1795
Lion i Kristina su krenuli na svoje seosko imanje ubrzo nakon piknik ručka na kojem je
Kristina insistirala. Jeli su hleb i okorele, sir, iseckanu ovčetinu i punjene jabuke. Sedeli su na
mekom ćebetu koje je Kristina donela dole. Lion je instiktivno posegnuo za svojim
pantalonama, misleći da se prvo obuče, ali njegova supruga se nasmejala na to i lako ga
ubedila da nema nikakve potrebe za žurbom.
Oboje su bili prekriveni prašinom u vreme kada su stigli na svoje odredište, zahvaljujući
Kristininoj upornosri da na put idu u otvorenoj kočiji i Lionovoj saglasnosti sa tim.

Tokom putovanja pokušao je ponovo da razgovara sa njom o njenom ocu, ali Kristina je lako
izbegavala pitanja. Kada su ostavili grad iza sebe, Kristina je bila potpuno okupirana
lepotom okolne divljine. Njeno čuđenje je bilo očigledno. Lionu nije trebalo dugo da shvati da
je mislila da je cela Engleska poput Londona.
"Zašto si ikada želeo da živiš u gradu, kada si mogao da uživaš u ovakvoj raskoši?", upitala je
Kristina.
Raskoš? Lion nije mislio o zel enilu na takav način. Ipak zadovoljstvo koje je video na licu
svoje supruge otvorilo je njegov um prema sirovoj lepoti oko njega.
"Mi uzimamo zdravo za gotovo sve što nam je poznato", izvinio se Lion.
"Pogledaj oko sebe, Lione. Sve ove Božije darove", uputi ga Kristina.
"Hoćeš li mi obećati nešto, Kristina?"
"Ako budem mogla", prošaputala je.
"Nikada se nemoj promeniti", šapnuo je.

On je mislio na to kao na kompliment i bio je zbunjen njenom reakcijom. Kristina je sklopila
ruke i pognula glavu. Kada ga je napokon ponovo pogledala, ona se mrštila.
"Draga moja, nisam te pitao kako da Engleska izmiri dugove", primetio je Lion, "A moja
molba je nebitna. Ja ću se pobrinuti da se nikada ne promeniš."
"Kako ćeš to uraditi?", upitala je Kristina.
"Ukloniću sva iskušenja", Lion je izjavio sa klimanjem.
"Iskušenja?"
"Nema veze, draga moja. Nemoj se mrštiti. Biće sve u redu."
"Da li se Leti promenila?"
Znala je da mu se nije svidelo njeno pitanje. To ju je iritiralo, jer je to bilo prvo pitanje koje je
ona postavila ikada. "Da li si vileo mnogo svoju ženu, Lione?", upitala je ona.
"Leti je mrtva, Kristina. Ti si sve što mi je sada važno."
"Zašto je sasvim u redu da postavljaš pitanja o mojoj prošlosti, a nije prihvatljivo da ja

postavljam pitanja o tvojoj? To tako neće ići sa mnom, Lione. Molim te, odgovori mi. Da li si
voleo Leti?"
"Bilo je to davno", reče Lion. "Mislio sam da jesam...u početku..."
"Pre nego što se promenila", prošaputa Kristina. "On nije bila ono što si mislio da jeste, nije li
tako?"
"Ne, nije bila", g las mu je bio obojen poznatom hladnoćom.
"Još uvek joj nisi oprostio, zar ne Lione? Šta je uradila da te povredi tako?"
"Ti si stvarno nestvarna", izjavio je Lion. "Kako smo za ime Boga došli do ove teme?"
"Pokušavam da shvatim", odgovorila je Kristina. "T voja sestra mi je rekla da ne voliš čak ni
ime da joj spomeneš?"
"Kristina, da li bi radije da se ponašam kao moja majka? I samo da razgovaram o

Džejmsu?", dodao je on.
"Lione ja bih da ovo vreme koje budemo zajedno bude ispunjeno radošću. Ako bih znala
kako se Leti promenila, možda ne bih napravila iste greške."
"Volim te baš onakvu kakva si. I prokleto sa umoran od slušanja kako je naš brak samo na
kratko. Shvati ovo u svojo glavi, ženo. Mi ćemo biti u braku sve dok nas smrt ne rastavi."
"Ili dok se ne promenim poput Leti", odgovorila je Kristina. Glas joj je bio glasan i ljut poput
njegovog.
"Ti se nećeš promeniti."
Lion je iznenada shvatio da je vikao na nju. "Ovo je smešan razgovor. Volim te"
"Ti voliš princezu."
"Briga me da li si princeza ili ne. Volim tebe."

"Ha."
"Šta bi to za ime Boga trebalo da znači?", posegnuo je i povukao u naručje. "Ne mogu da

verujem da vičemo jedno na drugo ovako."
"Lione, ja nisam princeza."
Ona je prošaputala to priznanje u njegovo rame. Gospode ona je zvučala tako usamnjen o.
Lionov bes je ispario. "Dobro", prošaputao je.
"Zašto je to dobro?", upitala je.
"Zato što sada ne možeš da mi kažeš da volim princezu", obrazložio je on sa osmehom.
"Nisam te oženio zbog titule."
"Onda zašto? Ti si mi rekao da uopšte nisam razumna, da pokušavam da te-"
"Tvoj novac."
"Šta?" Kristina se izvukla iz njegovog naručja i pogledala ga u oči. Definitvno je postojao sjaj
u njima. "Ti se šališ sa mnom. Nisi znao da imam novca dok se nismo venčali."
"Kako pronicljivo od tebe što si to primetila", rekao je Lion. Poljubi je da ukloni mrštenje sa
njenog lica a zatim obavio ruku oko njenih ramena.
Kristina se odmarala na njegovim ramenima. Kontinuirano poskakivanja konja i kočije
učinilo je da se oseti pospano.
"Lione? Nisi ti mene pitao zašto sam se ud ala za tebe", prošaputala je nekoliko minuta
kasnije.
"Već znam zašto si se udala za mene, ljubavi."
Ona se osmehnu zbog njegovog arogantnog komentara. "Onda mi objasni, molim te. Još
uvek to nisam uspela da razumem."
Nežno je stisnuo da joj stavi so znanj a da ga zabavlja njen komentar. "Prvo, imam ožiljke.
Desilo se to da voliš unakaženo telo."

"A kako bi ti to znao?", upitala je glumeći bes.
"Ne možeš držati ruke dalje od mene", reče joj on. "Drugo, ja te podsećam na ratnika."
Kristina zavrte glavom. "Ti si nepodnošljiv", reče mu ona. "A ti jesi ratnik, Lione. Uzaludan
da, ali ratnik svejedno."
"Ah, taština", Lion se nasmeja. "Da li to znači da bi iskoristila nož na meni?"
"O čemu pričaš?"
"Lejdi Cecilija. Nisi joj pretila za-"
"Slušao si naš razgovor u bi blioteci", Kristina je zvučala zapanjeno. "Lagao si me. To je
sramno."
"Lagao sam te?", Lionov glas je bio zapanjen. "Ti si, naravno, uvek bila iskrena sa mnom."
"Moraćeš da odbaciš lejdi Ceciliju", Kristina izjavi, okretanjem teme da bi ibegla drugi
argument." neću biti u braku sa lutalicom."
"Šta?"
"Čovek koji juri druge žene", objasnila je Kristina. "Biću iskrena prema tebi, a ti moraš da
budeš veran meni. Iako je u Engleskoj u modi imati ljubanice, ti nećeš imati ni jednu. I to je
to."
On je bio iznen ađen žestin om u njenom tonu. Nije ni znao da je posesivna. Uistinu, njen
zahtev mu je prijao. "Ti si moja gospodarica a ja tvoj rob, da li znaš to?", prošaptao je. Ponovo
ju je lagano poljubio.
Kristina je shvatila da nije dobila njegovo obećanje, ali je odl učila da ne pokreće to pitanje.
Uskoro.
Htela je da zaspi kada su stigli u Lionvud. Lion ju je gurnuo iz popanog dremeža. "Kući smo,
Kristina."
Kočija je obišla krivinu na putu. Divljina je odjednom nestala. Zemlja se transformisala u

bujne, dobro uređene travnjake. Okolo su bile skupine žbunja, u sredini staza od šljunka, a
svuda je bilo cveća divljih, smelih boja. Na blagom uzvišenju stajao je Lionov veličanstveni
dom.
Kristina je pomislila da kuća izgleda poput palate. Kuća je bila od sivog i braon kamen a, sa
velikim prozorima širom kuće. Zeleni bršljen je rastao po zidovima kuće.
"Lionvud je lep poput njegovog gospodara", prošaputa Kristina. "Nikada neću stići da ga
obiđem."
"Veliko zadovoljstvo će mi pričinjavati da te provedem okolo", primetio je Lion. "Siguran sam
da ćeš brzo osvojiti svoj novi dom."
Kristina se nasmeši. "Koliko članova tvoje porodice živi ovde? Da li ću ih sve danas upoznati,
šta misliš?"
"Predpostavljam da ne", odgovorio je Lion. "Ja živim sam ovde." On se nasmeja kada je video
njenu začuđujuću reakciju. "Sada će, naravno, moja nežna, mala žena živeti sa mnom."

"Koliko spavaćih soba ima tamo?"
"Samo dvanaest", odgovorio je Lion slegajući ramenima. Kočija se zaustavila taman kada su
se ulazna vrata otvorila. Lionov batler, stameni, crn mladić po imenu Brovn, vodio je defile
službenika četiri stepenice niže. Osoblje je stalo iza svog vođe. Njihove uniforme su bile
uštirkane, kao i njih stav, i iako su im lica bila suzdržana, pogledi su im bili usmereni ka
njihovoj novoj gospodarici.
Lion je odbio pomoć da skine svoju ženu sa kočije. Njene ruke su bile hladne, a nos joj je bio
crven zbog duge, brze i vetrovite vožnje. Mislio je da je možda malo nervozna zbog njenog
sastanka sa njegovim slugama po prvi put,pa je ostavio svoju ruku ispreplitanu sa njenom.
Naravno, ona ih je osvojila odmah baš kao i njega. Čak je i na Baruna, njegovog uštogljenog
batlera uticala. Kada ga je Kristina uhvatila za ruku i rekla kako očigledno odlično radi svoj
posao, čovekovo lice se razvuklo u spontani osmeh.
"Neću vam biti na smetnji, gospodine Braun", objasnila je ona.

Braunu je izgleda laknulo zbog tog obaveštenja. On se tada okrete i obrati svom poslodavcu.
"Gospodaru, pripremisli smo vašu i još jednu sobu za markizu."
Kristina je pogledala u svog muža, u potp unosti očekujući da će on to odbiti. Kada je Lion
jednostavno klimnuo glavom i povukao je unutra, ona se primorala dati osmeh posluzi dok
je besno šaputala mužu.
"Neću imati svoju sobu, Lione. Ja sam sada tvoja žena. Moramo deliti ćebad. I stvarno ne
želim sobaricu." Gledajući okolo ona je dodala. "Nebesa, Lione foaje je veći od cele gradske
kuće."
Kristina ne bi bila iznenađena da je čula eho. Foaje je bio gigantski. Podovi su bili ispolirani
do sjaja. Postojao je veliki salon sa leve strane i još jedan jednakih poporcija sa druge strane
foajea. Na levom kraju hodnika nalazilo se kružno stepenište. Lion joj je objasnio da je
trpezarija bila pored salona, sa vrtovima iza. Kuhinja je bila na suprotnoj strani.
Njihove sobe su bile povezane vratima. "Tvoje stvari se nalaze ovde", reče Lion.
Kristina ga je pogledala namršteno. Pokazala je na svoj krevet i upitala ga da li bi voleo da
proveri da li je udobno.
"Izgledaš kao bitanga", Kristina se nasmeja. "Ja bih se okupala Lione, a onda bih volela da
pogledam tvoje štale. Držiš konje ovde, zar ne?"
"ALi ti ne voliš da jašeš", podseti je Lion.
"Nema veze, da",odgovori Kristina.
"Kristina ako misliš da nećeš biti srećna sa Ketlin, dodeliću ti drugu sobaricu."
"O, Ketlin se čini veoma sposobnom", odgovori Kristina. "Ja samo ne želim nikakve sluškinje."
"Pa, imaš jednu",i zjavi Lion. "Neću uvek biti tu da ti vežem haljine, ljubavi, pa prestani da se
mrštiš na mene."
Kristina stade kraj prozora. "Veoma si naporan, znaš li to?"

Lion je zgrabio otpozadi i spustio vlažan pol jubac na njen vrat. "Zaista insistiram da
probamo krevet."
"Sada?"
Kristina se okrete i vide Liona kako odlazi do vrata. Kada je obrnuo ključ i okrenuo se,
shvatila je da se nije šalio. Zastrašujuće je pogledao,a onda mahnuo pozivajući je sa
arogantnim klimanjem glave.
"Pokrivena sam prašinom."
"I ja sam."
Ona je već bila bez daha, a da je još nije ni dodirnuo.
Kristina je izula cipele i prišla krevetu. "Hoćeš li uvek biti ovako zahtevan sa svojom ženom?",
upitala je.
"Da", odgovorio je Lion. On je odbacio jaknu i cipele a zatim krenuo ka Kristini. "Da li će
moja supruga uvek biti ovako pokorna?", upitao je kada ju je povukao u naručje.
"Zar dužnost žene nije da bude pokorna svom mužu?" upita Kristina.
"To jeste", odgovori Lion. Rukom je počeo da joj odvezuje haljinu. "O, da, definitivno jeste."
"Onda ću biti pokorna", izjavi Kristina. "Kada mi odgovara."
"Čovek ne može tražiti ništa više od toga", reče Lion sa osmehom.
Kristina je obmotala ruke oko njegovog vrata i strasno ga poljubila. Sada nije bila pokorna.
Njen jezik mu se zabio u usne trljajući se o njegov. Znala je da je voleo agresivnost. Pojačao je
stisak oko njenog struka i zarežao od zadovoljstva.
"Ljubavi, mislim da ću ti pokidati drugu haljinu", prošaputao je.
Nije zvučao previše skrušeno. I rekao bi po osmehu njegove supruge da joj to nije bilo bitno.
Sledeće dve nedelje su Kristini bile divne i magične poput stranica sir Tomasa Malorija i
njegove priče o Kamelotu. Vreme je pospešivalo njenu fantaziju,jer je u dugim, tamnim

noćima stalno padala kiša.
Kristina i Lion proveli su većinu sunčanih dana istražujući ogromnu divljinu koja je
okruživala njihov dom.
Ona je bila zapanjena tim da jedan čovek može da poseduje toliku zemlju.
On je bio zapanjen da jedna žena može toliko toga znati o tome.
Kristina mu je dala dar svesti i novo poimanje prirodene lepote.
Lion je počeo da shvata koliko je njoj bila važna njena sloboda. Bila je najsrećnija kada su bili
napolju. Njena radost je bila zarazna. Lion se uhvatio da se smeje sa isto toliko radosti dok je
tra gao za svojom ženom kroz džunglu žbunja.
Dani su se uvek završavali kraj potoka koji su slučajno našli, natapajući noge u hladnoj vodi
i jedući obrok koji je kuvar spremio za njih.

Jednog takvog poslepodneva, Lion je odlučio da zadirkuje svoju ženu. On je izvuka list sa
najbližeg žbunja i pretvarao se da ga jede. Kristina nije bila zabavljena time, ona je otela list
iz njegove ruke, opomenula ga zbog neznanja, a zatim objasnila da je list otrovan i da on
ionako ne bi trebao da stavlja biljke u usta. Ako je bio gladan, bila bi više nego sretna da mu
da deo svog obroka.
Petak ujutru je prebrz stigao, za Lionov ukus. Morao je da se vrati u Londom i sa Ronom i
njihovim žrtvama odigra partiju karata.
Lion je izuzetno nerado ostavljao svoju ženu čak i na jedno več e.
Lion se probudio rano i pronašao svoju suprugu kako ponovo spava na podu. O ju je odmah
podigao u naručje i vratio je u njegov krevet. Koža joj je bila hladna, a on je iskoristio svoje
ruke i usne da je ugreje.

Već je bio tvrd i pulsirao kada je ona konačno otvorila oči. Usne su mu bile na njenoj dojci, a
jezik mu je kao grub somot dodirivao njenu bradavicu. On je počeo da sisa dok se u njoj
palila vatra.
Znao je gde da je dodirne kak o bi probudio divljakušu u njoj. Prsti su mu prodrli u nju dok
nije zač uo njeno stenjanje, zatim ih povukao i mučio ih pa ih zabio ponovo.
Kristina je želela da ga dodirne, "Lione", jedva je mogla da izgovori njegovo ime. Spustio je
usne a njen stomak, ostavljajući mokre, vrele poljupce, dok su njegovi prsti i dalje stvarali
magiju.
Ona nije mogla da uhvati dah. "Reci mi da želiš ovo", zahtevao je Lion, a glas mu je sada bio
promukao. Glava mu se polako kretala prema međunožju. "Reci mi, Kristina", prošaputao je
on. Njegov dah je bio vreo na njenoj osetljivoj koži. Prsti su mu utonuli duboko a zatim se
povukli da bi bili zamenjeni usnama, jezikom.
To što joj je radilo, nateralo ju je da zaboravi da diše. Oči su joj bile čvrsto zatvorene, a
rukama je gužvala posteljinu. Pritisak je rastao u njoj sve dok je nije progutao.
"Lione!"
"Voliš li ovo, ljubavi?"
"Da. O, Bože, da... Lione idem-"
"Prepusti se, Kristina", zatražio je grubim, promuklim glasom.
On nije hteo da se kontroliše. Tenzija je nepodošljivo kolala njegovim telom.
Kristina se izvila prema njemu, i povikala njegovo ime u mekom uzdahu. Eksplozija je i dalje
bila na snazi kada je on utonuo u nju.
Bio je previše pohlepan da se suzdrži. Njegovo disanje je bilo neravnomerno kraj njenog uha.
"Želiš ovo, zar ne ljubavi?", zatražio je.
"Da, Lione", prošaputala je.

"Stavi noge oko mene, uzmi me", naredbu je završio sa intezivnim stenjanjem. Kristina je
zamotala ruke i noge oko njega, polvlačeći ga duboko u nju. Nokte je zarila u njegova
ramena i stisak joj je bio uzan i sladak kao i njno uzbuđenje.
Stenjo je od zadovoljstva. Kristina se polako pomerila bokovima. "Da li ti se sviđa ovo,
Lione?", prošaputa kada se ponovo pomerila.
Nije mogao da joj odgovori. ALi njegovo telo je pokazalo koliko mu se sviđa. A kada je prosuo
svoje seme u nju, on je pomislio da je umro i otišao u raj.
Sat vremena kasnije, Lion je silazio sa Kristinom niza stepenice, a ruka mu je posesivno bila
obavijena oko njenih ramena.
Braun je čekao na dnu stepenica. Nakon najave da je njegova kočija spremna i da čeka
ispred, batler se diskretno povuka i ostavio mark iza da se još koji minut nasamo oprosti sa
njegovom ženom.
"Kristina, kada se oslobodiš straha od konja, jahaćemo svaki -"

"Ja se na plašim konja", prekide ga Kristina. Glas joj je zvučao besno. "Imali smo već ovu
diskusiju, Lione. Bojim se sedla, a ne životinje. Postoji razlika."
"Nećeš jahati bez sedla", izjavi Lion. "I to je to."
"Suviše si tvrdoglav za moje dobro", promrmlja ona.
"Ne želim da padneš i slomiš svoj lep vrat."
Lion je otvorio vrata, uhvatio Kristinu za ruku i odvukao napolje.
Kristina se mr štila. Mislila je da je možda opet uvredio. Onda se ona setila da on nije mogao
znati koliko je ona vešta sa konjima. Možda je nije oklevetao, posle svega, već je stvarno bio
zabrinut da, kako je on rekao, ne slomi njen mali vrat.
Pitala se šta bi pomisl io da je znao da je išla na jahanje većinu jutara. Bio bi uznemiren.
Morala je da se služi tom malom prevarom i ona odbaci krivicu u stranu. Ona se uvek
vraćala u krevet pre nego što bi se on probudio i zaista nije bila zabrinuta da će saznati.
Vendel, kon jušar, ništa neće reći Lionu. Osim toga, mislio je da je dobila Lionovu dozvolu.
"Kristina, vratiću se kući do sutra popodne", rekao je Lion, prekidajući joj misli. On nagnu
glavu i mirno je poljubi.
Kada je krenuo niza stepenice, Kristina požuri za njim. "I dalje ne razumem zašto ne mogu i
ja sa tobom. Volela bih da vidim tvoju sestru, i mamu takođe, Lione."
"Sledeći put, dušo.Dijana ide na Martinovu zabavu večeras."
"Da li i tetka Hariet ide?"
"Verovatno", odgovori Lion.
"Mogla bih da idem sa njima", pred loži Kristina.
"Mislio sa, da ti se svidelo ovde na selu", uzvrati Lion. "Jeste, zar ne?"
"Da, veoma. Ali ja sam tvoja žena, Lione. Trba da ispunjavam svoju dužnost. Znam da je to
prilično čudno za mene, ali sam uživala na nekim zabavama. Bilo je veoma finih ljudi. Volela
bih da ih ponovo vidim."
"Ne."
Glas mu je bio toliko čvrst, da se Kristina zbunila. "Zašto ne želiš da idem sa tobom? Da li
sam uradila nešto što te je uvredilo?"
Lion je reagovao na brigu u njenom glasu. Zastao je i pogledao u nju, a zatim popustio svom
iznenadnom porivu da je poljubi. "Nikada ništa nisi uradila da me uvrediš. Ako želiš da
prisustvuješ nekim zabavama, sačekaćeš da mogu i ja da idem sa tobom."
"Mogu li i ja da igram karte sa vama i tim ljudima?", upitala je. "Nikada pre nisam igrala, ali
sigurna sam da nije teško savladati."
Lion je sakrio svoju zabavu. Njegova supruga je očigledno bila ozbiljna u svom zahtevu.
Iskrenost u njenom glasu mu je rekla koliko. "Naučiću te drugi put, Kristina. Ako želiš
sačekaću da napišeš poruku Dijani i tetki Hariet."
Kristina je shvatila da on neće popustiti pred njenim molbama da krene sa njim. "Imam već
napisane poruke za sve,č ak i za Elberta i tetku Patriciju", obavestila ga ona. "Barun je juče
poslao glasnika sa mojim pismima."
Oni su hodali, ruku pod ruku. Kada su stigle do kočije, on se okrenuo. "Moram da idem
sada, draga moja."
"Znam."
Ona nije trebala da zvuči tako jadno. Činjenica da je Lion odlazio bila je mučna, ali ne koliko
i njegov povremeni, odbojan stav. Mislila je da mu neće smetati odvajanje uopšte. Sa druge
strane njoj jeste.
Nije joj se svidelo što se toliko vezala. Ona nije mogla da pusti njegove ruke. Šta se zaboga
dešavalo sa njom? Gospode, osećala se kao da će zaplakati. On odlazi na samo jednu noć,
rekla je sebi, a ne zauvek.

Lion joj poljubi čelo. "Ima li nešto što želiš da mi kažeš pre nego što odem, Kristina?"
Njegov glas je nagovarao da odgovori.Kristinina ruka je pala. "Ne."
Lion je ispustio dug uzdah. On je zgrabi za ruku i povuče na drugu stranu da ih kočijaš ne bi
čuo. "Nedostajaćeš mi", rekao je on.
Glas mu sada nije bio odbojan, već oštar.
Kristina se osmehnu.
"Prokletstvo, ženo ,hoću nežne reči" promrmljao je. Odmah se osetio kao budala zbog takvog
priznanja.
"Prokletstvo, Lione, želim da idem sa tobom u London."
"Kristina ti ostaješ ovde", zaurla Lion. On duboko uzdahnu, zatim doda besnim šapatom:
"Volim te, Kristina. Sada mi reci da me voliš. Čekao sam cele nedelje da čujem to priznanje."
Nezadovoljno ga je pogledala. Lion se nijemaknuo. "Čekam, Kristina."
"Srećan put, Lione."

Lion nije shvatao koliko mu je važno da to čuje dok njegov zahtev nije potpuno ignorisan. On
je stajao ljut i poražen, pogled mu je bio besan dok je gledao Kristinu kako odlazi.
"Prokletstvo", promrmljao je za sebe. On je prihvatio uzde svog konja od Vandela, ali ipak je
izgledao nesposoban da pokrene svog pastuva. Nije mogao da makne svoj pogled sa
tvrdoglave žene koja je hodala prema ulaznim vratima.
Kristina nije mogla da ga odbaci ovaj put. Ruke su joj se tresle kada je uhvatil mesinganu
kvaku. Bio je tako strašno tvrdoglav. Stalno je pridikovao i zvocao. On joj neće dozvoliti da
zaštiti svoja osećanja od njega. Ali on nije razumeo značaj pitanja koji joj je
postavljao.Jednom kada to izgovori nema povratka.
Ne, ona nikada ne bi mogla otići kući.
Lice joj se razvuklo u polu osmeh. Istina je bila radosna i bolna. Njoj nikada zaista nije
ostavljen izbor po tom pitanju, zar ne? Od trenutka kada je srela Liona, njeno srce je znalo
istinu. Zašto je njenom umu toliko trebalo da to prihvati?
Kristina je pogledala preko ramena. Suze su joj pomutile pogled. "Požuri kući, Lione. Čekaću
te."
"Reci te reči, Kristina." On je vikao ovaj put, a izraz lica mu je bio besan.
"Volim te."
Nekoliko otkucaja srca je prošlo pre nego što je shvatio njeno priznanje. I onda joj je klimnuo.
Oh,o n je bio arogantan, ali izraz lica mu je bio nežan, brižan, tako pun ljubavi.
Bilo je to sasvim dovoljno. Kristina je sakrila svoj osmeh. Osećaj zadovoljstva i radosti su je
ispunili. Ona se iznenada osetila lako poput vetra.
Istina ju je oslobodila.
Kristina je otvorila vrata i počela da ulazi unutra, kada su je reči njenog supruga zaustavile.
"Ženo?"
"Da, mužu?"
"Reci mi da mi dovoljno veruješ."
Ona se okrenula ponovo. Ruke je stavila na bokove. Nadala se da je mogao da vidi koliko je
ogorčena. "Nemoj me pritiskati, Lione. Oskusi jednu pobedu u isto vreme, kao i svaki
plemeniti ratnik."
Lion je vikao od smeha. "Da, Kristina, jedna pobeda. Imam te sada, zar ne?", upitao je, a glas
i oči su mu bili ispunjeni veseljem.
Čovek je po novo likovao.
Kristina se vrati korak unazad. "Da, Lione, imaš me. A kada dođeš kući iz Londona, saznaćeš
šta si dobio. Nema više izgovora, mužu. Nema laži."
"Ne mogu biti srećniji", primeti Lion.

"Uživaj u osećaju, Lione. Bojim se da neće dugo trajati."
Ona je rekla to upozorenje preko ramena. Zatvorila je ulazna vrata pre nego što je Lion pitao
dalje.
Lion je osetio kao da je teret pao sa njegovog srca i leđa. Volela ga je. "Ostalo će doći, ženo",
šapnuo je sam sebi. "Pobrinuću se za to."
Nikada se nije osećao tako sigurno, tako jako, jako mirno.
Osećaj neće trajati dugo.
12. POGLAVLJE
Imala si samo tri meseca kada sam te spakovala i krenula u drugu avanturu. Otišla
sam u gluvo doba no ći, tako da Patricija nije mogla da me zaustavi. Nisam ostavila
poruku za nju, verovala sam da će poslati ljude po mene.
Bila si tako dragoceno odoj če. Nakon svega, meni je putovanje palo daleko te že nego
tebi. Samo si se smejala, bila si tako slatka, temperamentna malena.
Sredila sam da putujemo sa Jakovom i Emili D žekson. Oni su bili tek ven čani par,
koji su svoje ven čane poklone prodali, da bi imali dovoljno novca da odu u potragu za
boljim životom. Bili su veoma zahvalni na mojim doprinosima. Emili te je čuvala,
Kristina. Ona bi ti pevala i uspavljivala dok bi ja pripremala ve černji obrok.
Jakov je bio zanimljiv čovek. Svake ve čeri on bi nam pri čao najdivnije pri če o hrabrim
ljudima koji su živeli u Blek Hilsu. Njegov brat je ve ć odveo svoju porodicu tu i
poslao Jakovu pismo da napreduje kao farmer.
Jakovljeva groznica je bila zarazna. Uskoro sam postala uzbu đena kao i on. Emili mi
je rekla da tamo ima mnogo ljudi koji obra đuju zemlju, i da ću ja sigurno na ći nekog
dobrog čoveka da me o ženi. Naterala sam ih da veruju da je moj suprug nedavno
umro, priznajem da jesam, i ose ćala sam ogromnu sramotu zbog toga.
Govorila sam sebi iznova i iznova da se ta la ž ne ra čuna. Edvard me nikada ne će
na ći u ovoj ogromnoj divljini.
Pridru žili smo se jo š jednoj koloni kada smo po čeli da verujemo da smo na kraju
sveta. Ja sam se borila protiv svoje iscrpljenosti. Emili je uvek bila tako vesela.
A,onda, jednog sumornog kišnog popodneva, mi smo stigli u dolinu, koja se nalazila
ispod najveli čanstvenijih planina koje sam ikada videla.
Se ćam se da je to bio veoma hladan dan. Ipak, to nije bilo va žno. Bile smo najzad
slobodne, Kristina.
Dnevnik, Sada11.
unos: Oktobar, niko nije mogao da nas povredi.
1795
Lion je već bio otišao pre više od sat vremena, kada su stigla dva pisma. Oba su bila
naslovljena na Kristinu i oba su zahtevala hitnost.
Nakon što je uputila Ketlin da glasnika posluži osveženje, Kristina je uzela pisma i otišla u
Lionov studio.
Prvo pismo je došlo od njene tetke Patricije. To je bilo mrsko pismo, ispunjeno klevetama o
Lionu. Grofica je rekla Kristini da je ona saznala istinu o markizu i da je smatrala da je njena
dužnost da je upozori da je bila udata za ubicu.

Grofica je tada zahtevla od Kristine da se odmah vrati u London, tako da bi mogla da prati
tetku po različitim zabavama. Ona je kukala kao je sramotno to što nije dobila nijedan poziv
od kada se Kristina tako nečuveno udala.
Kristina zavrte glavom. Nije prošlo ni mesec dana od njenog venčanja , a tetka je govorila kao
da je prošla cela godina.
Grofica je završila svoj spisak optužbi sa tvrdnjom da je dobila pismo od misiona ra
Deanevure.
Ona se nadala da Kristina nije dobila loše vesti.
Kristina je bila sumnjičava. Nije bilo uobičajno da njena tetka ponudi takve dobre nade.
Mislila je da bi to moglo biti jedan od grofičinih trikova. Bila je upoznata sa rukopisom svog
učitelja , i prepoznala je njegov rukopis na drugoj koverti. Pečat na koverti nije bio diran.
Uverena da je pismo bilo od njenog prijatelja, ona ga konačno otvori. Braun je prvi reagovao
na srceparajući vrisak iz biblioteke. On je požurio u sobu i skoro sasvim izgu bio prisebnost
kada je video svoju gospodaricu na podu.
Vikao je naređenja preko ramena, dok je klečao pored markize. Ketlin, Kristinina sluškinja,
dotrča do njih. Kada je ugledala svoju gospodaricu, ona je počela vikati. "Jel u nesvesti? Šta ju
je nateralo da vrisne, Braune? Da li je povređena?"
"Prekini sa tim pitanjima, ženo", odbrusi Braun. On pažljivo podiže svoju gospodaricu u
naručje, onda primeti da je ona držala pismo u rukama. On odluči da pogleda koje su vesti
koje je primila kada se onesvestila. "Ona nije teža od papira. Neka nam Bog svima pomogne
ako je bolesna."
Većina osoblja se već okupila i oni su se tiho razišli kada je Braun ponneo markizu uza
stepenice. Ketlin je požurila napred da namesti krevet, ali je Braun prošao pored Kristinine
sobe i nastavio ka gospodarevoj.

"Ona će naći utehu ovde kada se probudi", prošaputao je on. "Oni su veoma blizak par. Ona
spava svake noći ovde."
"Da li da pošaljemo po markiza?", upita Ketlin između jecaja.
"Pošalji po Sophi", naredi Braun. "Ona će znati šta da radi sa nesvesti. Je li kurir još ovde?"
Kada Ketlin klimnu glavom, Braun reče: "Ja ću poslati poruku markizu po njemu, Levise",
komandovao je on baštovanu. "Idi i dovedi ga."
Kristina je otvorila oči kada je Braun nespretno povlačio ćebe preko nje. "Nemojte praviti
frku oko mene, Braune."
"Da li vas boli, milejdi?", upita Braun, glas mu je bio pun brige, "Poslao sam po Sofi, ona će
znati šta da radi", dodao je on pokušavajući da smiri drhtaje svog glasa.
Kristina se borila da sedne,kada je žena velike glave dojurila u sobu. Ona zgrabi dva jastuka i
ušuška ih iza Kristine.
"Šta misliš da je,Sofi?" upitala je Ketlin. "Ispustila je užasan vrisak i onda se onesvestila."
"Čula sam je", saopšti Sofi. Ona je stavila nadlanicu na Kristinino čelo. "Najbolje poša lji po
Vinteresa, Braune. Ona se oseća histeričnom. Vinteres je lekar vašeg muža", objasni Sofi
Kristini.
"Nisam bolesna", protestvovala je Kristina, Ona se iznenadila što joj glas zvuči tako slabo.
"Braune, nemojte slati po lekara. Sasvim sam dobro. Ali moram odmah da idem u London.
Molim vas dovedite kočiju ispred, Ketlin, možeš li spakovati nekoliko mojih haljina, molim
te?"
"Milejdi, ne možete napustiti ovaj krevet, Vi ste bolesni priznali vi to ili ne", uzviknu Sofi.
Nije znao kako da joj pomogne. Braun ispravi ramena i krete niz hodnik. Dobrobit njegove
gospodarice je sada na njemu. Nije smeo da rizikuje. On odluči da pošalje šestoricu ljudi
umesto četvoricu da zaštite markizu.

I mada je bilo neuobičajno da batler napusti svoj položaj kao čuvar domaćinstva, Brauna nije
briga. On neće napustiti svoju gospodaricu sve dok je bezbedno ne preda u ruke njenog
muža. Da, on je hteo da se pridruži skupu.
Kristina nije imala pojma koliko je izazvala zabrinutosti kod osoblja. Ona se skupila ispod
pok rivača, grleći Lionov jastuk i tiho jecala.
Kada je izlila sve suze, ona je polako izašla iz kreveta i pošla u potragu za makazama. Ona se
ošišala i započela ritual žalosti.
Od ovog trenutka njena tetka Patricija je bila mrtva. Kristina nikada ne bi prizna la više
njeno postojanje.
Zadatak šišanja je trajao nekoliko minuta. Ketlin je uletela u sobu sa bledozelenom haljinom
prebačenom preko ruke. Oči su joj se raširile kada je videla šta je njena gospodarica učinila,
ali ona nije rekla ništa i pomogla joj je da se presvuče.
"Bićemo spremni za pokret za deste minuta", prošaputala je Ketlin Kristini pre odlaska.
Ponovo su je ostavili na miru.
Kristina je došla do prozora i zagledala se u zemlju. Mislila je o svojoj porodici. Crni Vuk bi
bio impresioniran ,iako to nikada ne bi priznao. Bio je previše arogantan za tako nešto. On
bi takođe bio zbunjen time što Lion poseduje toliku zemlju.
Beli orao bi bio više impresioniran Lionovim štalama. Konji koji su odgajani bili su snažni i
izdržljivi, a nova ždrebad tako brzopleta, tako veličanstvena, bili su dokaz Lionovog pažljivog
izbora.
"Oni nisu mrtvi", Kristinin glas je bio ispunjen besom.
Ona je ponovo počela da plače. Ne, oni nisu bili mrtvi. Pismo je bilo laž. Ona bi znala, u svom
srcu, ako bi bilo šta povredilo nje nu porodicu.
"Ja bih znala", prošaputala je.

Da, bila je to prevara. Kristina nije znala koje su tetkine namere sa ovim, ali je znala da ona
stoji iza toga. Zla žena želela je da Kristina veruje da je njena indijanska porodica mrtva.
Kristina nije razumela grofičine razloge.
Lion će moći da objasni. On je bio lukavi ratnik koji je znao sve puteve šakala na ovom svetu.
Osetila je očajničku potrebu da se nađe sa svojim mužem.
Kristina će zahtevati da je uzme u svoje naručje i kaže joj koliko je voli i onda će ga ona
poljubiti. Njegov dodir će oterati tugu i bol.
Ona će zahtevati i Lion će dati. To je bila njegova dužnost.
Kada je Lion stigao u svoju gradsku kuću,gospodin Featon Ričardson ga je čekao.
Ričardson se nije smešio.
Lion je odmah postao oprezan. "Dob ili ste na težini", primetio je on umesto pozdrava.
"Ugojio sam se", priznao je Ričardson sa osmehom. Potapšao je stomak da naglasi svoj višak
kilograma.
Lion je počeo da se opušta. Način njegovog prijatelja je rekao sve što je trebalo da zna. Mora
da postoji problem, jer Ričardson ne bi došao nepozvan. Ipak njegov opušteni izgled
nagovestio je da nije bio strašan problem.
Ričardson je lupio po vratima. Sluga ih je odmah otvorio. Lion pokaza rukom svom čoveku
da uzme uzde a zatim povede svog prijatelja ka biblioteci.
Ričardson je koračao iza njega. On je bio visoki čovek, sa gustom bradom i srebrnim
vrhovima kose. Bio je arogantan i oštar u naredbama, osim kada je bio sa Lionom. Stariji
muškarac je onda mogao da se opusti, jer je njegovo poverenje u svog mladog prijatelja bilo
apsolutno.
"Sve labavo je slomljeno i sa osvetom."
Lion je podigao obrvu na njegovu blagu opasku.

"Ron je u kućnom pritvoru", izjavi Ričardson. On sede u jednu od dve stolice kraj Lionovog
stola i nastavi: "Pokušao sam da intervenišem, ali je Velingham već podneo optužbu. Sada je
na tebi da se pobrineš za ovo pitanje."
"Kako je saznao?", upita Lion. Seo je za svoj sto i počeo da pretura po pismima i pozivnicama
u uglu.
Ričards se nasmeja. "Dobro podnosite propast svog prijatelja", rekao je.
"Kao što ste rekli to je do mene. Ja ću se pobrinuti za to. Recite mi šta se dogodilo. Kako-"
"Velinghton je primetio zavoj na Ronovom zglobu. Posle toga, jedno nagađanje je vodilo ka
drugom. Ron uzima previše šansi.", najavio je Ričards. "Izgleda da je naleteo na Velingtona
na povratku kući sa vašeg venčanja. Usput, bilo mi je žao što sam propustio proslavu", dodao
je on. "Nisam mogao da dođem. Preključe sam se vratio u London."

"To je bila mala proslava", reče Lion. "Moraćete doći u Lionvud da upoznat e moju Kristinu",
dodade on. "Kako Ron podnosi situaciju?", upitao je vraćajući se na temu.
"Sa njegovim uobičanim smislom za glupost", Ričards suvo prokomentarisa. "Pošto on ne
može da izađe, on je imao posete u svojoj gradskoj kući svake noći. Postoji još jedna zakazana
za ovu noć, mislio sam da svratim u-".
Ričards zastade da smisleno pogleda Liona.
Lion se nasmeši. "Biću tamo", reče njegov prijatelj. "Ne donosite nikakve dragocenosti sa
sobom, Ričardse. Ne bi želeo da vam to otme Dž ek, zar ne?"
"Ah, ond a će Džek biti prisutan izgleda?"
"Možeš se kladiti u to."
"Neće li se Ron zabavljati?", prokomentarisao je Ričardson. Ispravio se u svojoj stolici i

iznenada reče: "Sada kada je Ronov problem rešen, ja ću preći na drugi deo razloga svoje
posete. Otac vaše žene, da budem precizan."

Ričards je upravo zadobio punu Lionovu pažnju. Gurnuo je pisma u stranu i nagnuo se
napred.
"Da li ste znali da je otac vaše žene na putu za London?"
Lion je odmahnuo glavom. "Kako bih znao?", upitao je on.
"Njegovo ime je Edvard Stalinski, ali naravno da bi to znao", rekao je Ričards
Lion je klimuo glavom. On je znao puno ime svog tasta, ali samo zato što je gledao Kristinin
venčani potpis. "Da, baron Stalinski", rekao je on.
"On nam je veoma davno učinio uskugu. Brisbane afera. Sećate li se te nezgode?"
Nezgoda? Lion je odmahnuo glavom. "Sećam se da ste me pozvali u bitku za Vaterloo, protiv
Napaleona", rekao je on. "Pričajte mi o tom poslu Brisbane. Ne sećam ga se."
"Bio ste mlad momak. Ipak ja sam mislio da ste čuli za to pre ili kasnije", rekao je Ričards
mekim šapatom. "Često zaboravim da sam dobrih dvadeset godina stariji od vas
.Predpostavljam da bih trebao prepustiti odgovornost nekome mlađem", dodao je on sa
uzdahom.
"Vi ste pokušavali nekoliko puta da podnesete ostavku o tkako radim za vas", odgovori Lion.
On je bio nestrpljiv da čuje Ričardsovu priču i da nauči koliko je moga o Kristininom ocu. Ali
znao je da ga njegov prijatelj dobro razume i da će pričati uobičajeno sporo.
"Ja sam kao stari pas", reče Ričards. "Miris ne volje me i dalje privlači. Birsbane je bio Englez",
nastavio je on konačno sa suštinom stvari. "Moglo bi se reći da je bio naš Benedikt Arnold.
Postao je izdajnik, prodao nekoliko tajni, onda je njegovu porodicu počela da brine njegova
savest. Imao je ženu i četiri male devojčice. Došao je kod nas i priznao svoje prestupe. Mi,
odnosno moji predhodnici, su napravili saradnju sa čovekom. Vidiš lovili smo veću ribu. Sa
Birsbonom punim saradnje, postavili smo zamku uhvatiti njegove nadređene. Baron
Stalinski bi o je naš posrednik. Ne sećam se kako se umešao", dodao je on sleganjem ramena.
"Baron je učinio sve-sve mere predostrožnosti, rečeno mi je, ali plan je mizerno propao
svejedno."
"Kako?", upitao je Lion.
"Barsbenovoj ženi i deci su odsečeni vratovi. Izgledalo je kao da ih je Barsbein pobio a zatim
okrenuo sečivo ka sebi."
"Ne verujete da je to ono što se stvarno dogodilo, zar ne?",upita je Lion.
"Ne, naravno da ne. Mislim da je jedan od njegovih nadređenih saznao za zamke", odgovori
Ričards. "Ili slučajno il i mitom."
"Šta je bilo sa baronom Stilskim? Da li je on nastavio da radi sa vladom?"
"Ne,on se oženio ubrzo nakon Brisbeine smrti i vratio se svojoj kući. Bio je besan što je tom
užasu on sam bio svedok. Vidiš, on je bio prvi koji je pronašao tela, i on je posle toga odbio
saradnju sa Engleskom. Ne možete kriviti čoveka. Nisam bio tamo, ali mogu da zamislim
noćnu moru kada je Stalinski ušao unutra."
"Da li ste bili u kontaktu sa baronom od tada?"
"Niko od nas", reče Ričards. "Ali nekoliko njegovih starih p rijatelja dobilo je obaveštenje od
njega da će uskoro stići u Englesku."
"Pitam se da li on zna da ima ćerku?"
"Blagi Bože.Mislite da možda ne zna?", upitao je Ričards.
"Otac i ćerka se nikada nisu sreli. Verujem da baron misli da su njegova žena i dete od avno
umrli. Što se toga tiče, sa svima sa kojim sam razgovarao , mislili su da je baron umro."
Ričards je potvrdio špekulacije. "Da, za sve je bilo iznenađenje kada su stigla pisma", rekao je
on.
"Pitam se šta je baron radio svih ovih godina."
"Čuo sam da je godinu dana kasnije on izgubio svoje kraljevstvo. Onda je nestao. Nikada
nismo imali razloga da pratimo tog čoveka", dodao je Ričards mršteći se. "Nešto ti smeta. Šta
to?"
"Da li imate razloga da verujete baronu?"
"A, pa to je to, zar ne?"
"Recite mi sve što znate o tom čoveku", naredi Lion. "Sve čega možete da se setite. Znam da je
to bilo odavno", dodao je on.
"Imam vrlo malo toga da kažem. Tada sam bio mlad i impresioniran, ali se sećam
strahopoštovanja prema tom čoveku. On nije bio mnogo stariji od mene. Ali je imao
autoritet. Zavideo sam mu. Lione. Prokletstvo, imao je hrabrosti... Sada vi meni reci te šta vi
znate o njemu."
"Nemam nikakve informacije da vam dam. Nisam ga nikada sreo. Kristina nema ni ona, ali
ona ga se boji. Kada upoznate moju ženu, shvatićete punu snagu tog komentara, Kristina
nije žena koju je lako uplašiti."
"Već znam mnogo o njoj", rekao je Ričards.
"Kako?"
"Ona je udata za vas, zar ne?"
Lion se nasmeši. "Da, jeste", rekao je on. "Nije baš dobrovoljno, ali..."
Ričards frknu od smeha. "Možda se boji svog oca zbog neobičnih okolnosti", rekao je on
nakon nekoliko minuta pauze. "Da ne znam svog oca i na kraju ga upoznajem..."
"Ne", rekao je Lion vrteći glavom. "Njen strah se temelji na nečemu drugom. Ona ga je
nazvala šakal. Drži te gard kada ste sa baronom, Ričardse. Moji instikti i Kristinini strahovi
su dovoljni da to uradite."
"Vama je nelagodno?"
"Da."
"Zašto niste pitali Kristinu da vam objasni prave razloge za strah, onda?"
"Ona je veoma tvrdoglava", Lion izjavi sa osmehom koji j e rekao Ričardsu da misli da je to
veoma plemenita kvaliteta, "I ona tek počinje da mi veruje. To je krhka veza, Ričardse. To je
razlog, neću da je pritiskam. Kristina će mi reći kada bude spremna ni minut pre."
"Ali vi verujete u njenu presudbu?", pitao je Ričards. "Vi joj verujete?"
"Da, verujem joj", njegov odgovor je bio bez oklevanja, a glas nedvosmislen.
A onda se pu no uživanja našlo u njegovom umu.. .i u njegovom srcu. Uspeo je da joj veruje.
Potpuno. "Po svim pitanjima", priznao je Lion tiho. "Sam B og zna zašto, ali joj verujem",
rekao je on svom prijatelju, pre nego što je počeo da se smeje.
"I to je zabavno?"
"O ,da, moja supruga i ja igramo jednu malu igru", priznade Lion. "I vidite, to je zabavno, jer
ni jedno od nas to nije shvatilo."
"Ne razumem", reče Ričards zbunjeno.
"Ja sam tek sad počeo da razumem", reko je Lion. "Kristina krije svoju prošlost od mene... baš
kao što ja krijem svoju od nje. Mislim da veruje da ću naći da je na neki način inferiornija",
dodade on. "Ne bih, naravno, ali ona mo ra da nauči da mi dovoljno veruje u svom srcu."
"Bio bih srećan da istražim prošlost vaše žene za vas", javi se dobrovoljno Ričards.
"Ne, poslao sam ljude u Francusku, da se raspitaju, ali ću ih pozvati kući. Neću da gledam u
njenu prošlost, i ne želim d a bilo ko to radi, Ričardse. Vremenom, ona će mi reći šta želim da
znam."
"I hoćete li joj reći sve svoje tajne?", upitao je Ričards. Glas mu je biomekan šapat. "Neću vam
prouzrokovati brige, Lione. Nikada nisam bio u stanju da verujem čoveku, kao što sam vama
verovao. Vaša odanost svojoj zemlji je uvek bila apsolutna. Zato ste uvek imali najteže
zadatke."
Lion je bio iznenađen žestinom u glasu svoga prijatelja. Ričards nije bio čovek koji je davao
komplimente. Za sve ove godine što su radili zajedno, Lion nikada nije čuo takvu pohvalu.
"Sada ste me zabrinuli za Stalinskog", nastavio je Ričards. "Počeću odmah da istražujem
njegove poslove. Međutim, postoji još jedan problem", dodao je on. On počeša bradu i reče
rasejano. "Odeljenje je imalo nadu da ćete napraviti prijem u čast vašeg tasta kada stigne.
Neka nam Bog pomogne, tu je već pitanje viteštva. Neka od starije gospode se još sećaju
plemenitih dela barona Stalinskog za Englesku. Moram da pogledam ta dela", dodao je on
klimanjem.
"Prijem neće dobro sesti Kristini", reče Lion.
Ričardson se diskretno nakašlja. "Lione, ja svakako ne bih bio taj koji će vam govoriti kako
da upravljate svojim brakom, ali ne bi li bilo jednostavno da upitate vašu ženu o njenom ocu
prvom prilikom. Naredite joj da vam objasni svoje strahove. Neka odgovori na vaša pitanja,
sine."
Pitanja? Lion je osećao kako se smeje. Od trenutka kada je upoznao Kristinu, on nije radio
ništa drugo nego postavljao pitanja. "Neće biti pitanja. Ona će mi reći -"
"Znam, znam", prekide ga Ričards sa dugim uzdahom. "Kada bude bilo vreme."
"To je zbog toga", odgovori Lion. "Do tada je moja dužnost da je čuvam, da bude sigurna."
"Sigurna?"
"Kristina veruje da će njen otac pokušati da je ubije."
"O, Gospode."
"Tačno. I možete zamisliti koliko bi oboje bili uvređeni da se baron proglasi vitezom."
"Lione, ja insistiram da pitate svoju ženu. Ako postoji opasnost."

"Ja ću se nositi sa tim. Neću je ponovo pitati."
Ričards je ignorisao iritaciju u glasu svog prijatelja. "Ja nisam pozvan da sudim, ali verujem
da imate veoma neobičan brak."
"Imam veoma neobičnu ženu. Svideti će vam se, Ričardse."
Iznenadna buka koja je dolazila iz foajea prekinula je razgovor. Lion je podigao pogled kada
su se iznenada otvorila vrata biblioteke.
Braun, njegov verni batler je jurnuo u sobu.
Lion skoči sa tolice. Srce mu je lupalo u grudima, i on je osećao kao da mu dah nestaje iz
grudi.
Nešto se desilo Kristini. Ona je bila povređena...preduzeti...
Osećaj panike je polako rastao. Kada je Kristina ušla u sobu sa njenom zlatnom kosom koja
je lebdela oko ramena, Lion je bukvalno pao nazad u stolicu.
Ona je bila dobro. O, njene oči su bile zamagljene od neprolivenih suza, a njen izraz je
pokazivao koliko je namučena bila. Bila je uznemirena, da, ali nije bila povređena.
Počeo je ponovo da diše.
"Lione, ti mi samo reci kako je to učinjeno", zahtevala je Kristina. Ona je požurila odmah
pored Ričardsa, izgleda da nije ni primetila da je bilo ko drugi u sobi, stigla do svog muža i
dala mu dve koverte u ruke. "Prepoznala sam njegov rukopis, i u početku sam pomislila da
bi moglo da bude istina. Ali u svom srcu nisam osećala da je tako. Ja bih znala da im se nešto
desilo. Ja bih znala."
Lion je uhvatio Kristinu za ruke. "Dušo, smiri se i kreni iz početka."
"Pročitaj prvo ovo pismo", rekla je Kristina. Ona izvuče ruku i pokaza grofičinu kovertu.
"Onda ćeš razumeti zašto sam znala da je to varka."
"Markiza se onesvestila, gospodaru", reče Braun.

Lion je skrenuo svoju pažnju na batlera. Braun je i dalje stajao na vratima. "Ona je šta?",
zauralo je Lion.
"Ona se onesvestila", rekao je Braun energično klimajući glavom.
"Zašto si je onda doveo u London?", Lion je iznenada bio besan. On pogleda batlera a onda
se okrete ka Kristini. "Trebalo bi da budeš u svom krevetu", vikao je.
"Nemoj da vičeš na mene", naredi mu Kristina. Glas joj je bio isto tako glasan kao Lionov.
"Braun je znao da je tako bolje nego da se raspravlja sa mnom. Ja sam odlučila da dođem
kod tebe Lione. Molim te pročitaj pisma. Znam da je sve laž."
Lion primora sebe da se smiri. Kristina je počela da plače. On je odlučio da se po pitanju
njenog zdravlja pozabavi nakon što se pozabavi njenim problemom.
Lion je prvo pročitao grofičino pismo. Do vremena kada je završio sa njim ruke su mu se
tresle.
Bog nek mu pomogne ona je saznala istinu o njemu. Grofica je saznala istinu o njemu i
ispričala neke detalje svojoj neđaki.
Sada je Kristina htela da čuje njegovo poricanje. Ona je došla čak u London da mu se
suprotstavi, da čuje da je sve to laž.
Neće je lagati. Ali istina će je uništiti.
Nema više laži, nema više pretenzije... nije li to obećanje koje mu je ona jutros dala?
Zaslužuje isto sa njegove strane. "Kristina", počeo je Lion. On polako podiže pogled ka
njenom. "Mi radiomo šta moramo da uradimo kada postoji pretnja, a ja..."
Nije mogao da završi svoje objašnjenje.
Kristina je videla njegovu bol ,njegovu patnju. Potreba da ga uteši nadjačala je sve ostalo.
Ona instiktivno posegnu za njim.
A onda je konfuzija svega toga udari. Ruka joj ostade u vazduhu. "O čemu to pričaš?"
"Šta?"
"Zašto me tako gledaš?"

"Pokušavam da objasnim", promrmlja Lion. Okrenuo se i pogledao Brauna. Batler je odmah
shvatio poruku i zatvorio vrata.
Lion zatim pogleda Ričardsa. Njegov prijatelj je grubo ignorisao tihu poruku i ostao na
mestu gde je bio.
"Lione, odgovori mi", zahtevala je Kristina.
"Kristina jako je teško objasniti sa slušanjem publike", rekao je on. Uzeo je duboko dah.
"Istina je. Sve. Uradio sam sve to što je tvoja tetka rekla. Moji motivi, međutim, nisu bili
pakleni, bili su mnogo čistiji i ja bih..."
Ona je kona čno shvatila. Kristina zatvori oči i pomoli se za strpljenje. Ona je znala da
verovatno sada nije bila dobra žena, ali Lion je očigledno osetio potrebu da se rastereti svih
svojih tajni. Izabrao je čudno vreme da podeli svoje brige sa njom, pomislila je. Iako je bilo
sebično od nje, ona je zaista želela da prvo reše njen problem.
Kada je Kristina zatvorila oči, Lion se osećao kao da je upravo zarila nož u njegovo srce.
"Draga moja, ja sam bio vojnik. Uradio sam ono što sam morao da..."
Konačno ga je pogleda la. Pogled joj je bio direktan i ispunjen nežnošću.
Bio je isuviše zbunjen da bi išta više rekao.
"Bio si ratnik, Lione. Ali ti se nežan, dobar čovek. Ne bi ubio nekoga ko to nije zaslužio. Ne, ti
si lovio samo šakale."
Činilo se da je problem nestao. "Pa, zašto si onda došla u London, i-"
"Znam da ćeš mi pomoći da nađem istinu", reče Kristina.
"Pokušavam da ti kažem istinu."
On je ponovo počeo da viče. Kristina zavrte glavom. "Kako to možeš da mi kažeš kada nisi ni
pročitao drugo pismo?"
"Hoćete li vas dvo je oprostiti smetnju starca?", umešao se Ričards.

"Šta je to?", pukao je Lion.
"Ko je taj čovek?", upita Kristina Liona.
"Fenton Ričards", reče Lion.
Kristina je prepoznala ime. Ona se namršti na Lionovog gosta, a onda reče: "Lion ne može
doći nazad na posao. Noga mu još nije izlečena na moje zadovoljstvo. Može da prođe dugi
niz godina pre nego što se vrati", dodala je ona.
"Kristina, kako znaš za Ričardsona?"
"Ron", odgovori ona. "A i ti pričaš u snu svake noći", dodala je. "Nisam imala nameru da od
tebe pravim autsajdera, ali..."
"Oh, dođavola", promrmlja Lion.
"O, moj Bože", prošaputa Ričards.

"Nemojte se zabrinuti, gospodine", Kristina reče Ričardsu. "Ja ću držati vaše tajne
bezbednim."
Ričards je zurio u nju dugo pre nego što je polako klimnuo glavom. " Verujem da hoćete",
priznade on.
"Kako si saznala za moju nogu?", upita Lion. "Ja ti se nisam žalio. Ozdravila je, prokletstvo. Je
li Ron-"
"Već prve noći kada sam te srela mogla sam u tvojim očima da vidim da si u bolovima...
Takođe si stalno bio naslonje n na kamin. To je bio još jedan znak. Kasnije sam upitala Rona,
a on mi je priznao da si povredio koleno. I to nije izlečeno", dodala je sa ishitrenim pogledom
u Ričardsonovom pravcu.
Ričards je sakrio svoj osmeh, Lionova supruga je bila šarmantna. "Vas dvoje ste se izgleda
razmimoišli", rekao je. "Lione ja mislim da je vaša supruga nije uznemirena zbog pisma
njene tetke. To je nešto drugo, zar ne, draga moja?"

"Da", odgovorila je Kristina. "Grofica je uz njega priložila i pismo od mog dobrog prijatelja.
Njegova koverta je ova, njegovo pisanje na papiru izgleda isto, ali-"
"Ti misliš da nije? Misliš da je to podvala, o tome govoriš?", upita Lion.
Ona klimnu glavom. "Pogledaj kako je grofica završila svoje pismo, Lione? Ona mi je rekla da
se nada da mi moj pr ijatelj nije poslao loše vesti."
Njene oči se ponovo napuniše suzama. Lion je brzo pročitao pismo od Deavenure. On je tada
uzeo obe koverte da bi uporedio stil pisanja.
Kristina je zadržala dah i čekala.
Nije mu trebalo dugo da uvidi razlike. "Slično je, ali nije isto. Ričardse, želim da pogledate
ovo?", upitao je Lion. " Još jedno mišljenje bi značilo Kristini."
Ričardson je skočio sa stolice,njegova radoznalost je bila skoro van kontrole. Ubrzo je video
neslaganja. "O, da. Pisma su napisana drugom rukom. To je obmana."
On zatim pročita sadržaj. Pogled mu je bio simpatičan kada je ponovo pogledao Kristinu.
"Ovi ljudi u divljini ... oni su vam bili kao porodica?"
Kristina klimnu glavom. "Ali ti je uočljiva groznica?" upitala je Kristina, mršteći se. "U pismu
piše da je umro od nje."
"Samo Bog zna", reče Lion.
"Ko je odgovoran za ovo?", upita Ričardson. "Kakav monstrum bi uradio tako nešto?"
"Kristinina tetka", Lion je glasno izrazio svoj bes.
Ričards baci pismo na sto. "Oprostite mi što ovo govorim, Kristina, ali ja verujem da je vaša
tetka-"
"Razmislite, ali ne kažite",reče Lion pre nego što je Ričards mogao da završi rečenicu.
Kristina klonu pored Liona na stolicu. Lion je stavio ruku oko njenog struka. "I dalje ne
razumem kako je to učinjeno. Pečat nije bio diran."

Ričards je bio taj koji je objasnio koliko je bilo lako koristiti paru za otvaranje pisma. "Ja kao
ekspert mogu to da kažem, draga moja."
Ričards je otišao nekoliko minuta kasnije. Čim su se vrata zatvorila iza njega, Kristina je
zaplakala.
Lion je povukao na krilo, a ona je njega zagrlila.
Nije pokušavao da je uteši, imala je reku suza i prošlo je dosta vremena dok joj se jecaji nisu
smirili.
"Pomokrila sam ti košulju ", prošaputala je Kristina između jecaja. Ona očigledno nije bila
spremna da urad i ništa po tom pitanju.
Kristina se ušuška u njegovom naručju i duboko uzdahnu.
Nije se ponovo mrdnula duže vreme. Lion je mislio da je možda zaspala. On nije. On će je
držati ovako ostatak popodneva ako bi to bilo potrebno. U suštini on je mislio kako će mu
dugo biti potrebno da se oslobodi svog besa.
Ričards je hteo da nazove groficu kučkom, znao je Lion. Stari šišmiš je to zaslužila, i više.
Kristina mora da je o istom razmišljala, jer je iznenada šapnula: "A znaš li da sam nekada
verovala da su svi Englezi poput moje tetke?"
Nije joj odgovorio. Ali je uhvatio dah u grlu i nastavio ćutanje da bi je podstakao da nastavi
da priča.
Njegovo strpljenje je nagrađeno minut kasnije.
"Moj otac je mrzeo belce. Dok sam živela sa groficom u Bostonu, moj jedini prijatelj je bio
gospodin Deanevur. On je bio taj koji me je odveo kod moje tetke, i dolazio svaki dan da me
podučava. Nije mi bilo dozvoljeno d izlazim napolje. Grofica mi je stalno govorila da me se

stidi. Bila sam veoma zbunjena. Nisam razumela zašto je verov ala da sam je toliko
nedostojna."
"Nisi nedostojna, ljubavi moja", naglasio je Lion. "Ti si veoma, veoma vredna."
Kristina klimnu glavom. "To je lepo od tebe", rekla je ona.
On se osmehnu na iskrenost u njenom glasu.
A onda je čekao da mu kaže više.
Činilo se da je prošla čitva večnost pre nego što je progovorila. "Ona me je noću zatvarala u
mojoj sobi. Pokušala sam da je ne mrzim zbog toga."
Lion zatvori oči i drhtavo uzdahnu. Osećao je njen bol. Tekao je kroz njega kao vrela lava dok
su mu se oči punile s uzama.
"Nisam mogla da podnesem da tako budem zaključana. Konačno sam stavila tačku na to."
"Kako, srce?"
"Skinula sam šarke sa vrata", priznala je Kristina. "Grofica je onda počela da zaključava svoja
vrata. Bojala se mene. Ona je stara, Lione, i iz tog razloga sam pokušala da je poštujem. To je
bilo ono što bi moja majka želela."
"Džesika?"
"Ne, nikada nisam upoznala Džesiku."
"Pa ko?"
"Meri."
Lion nije mogao da se zaustavi, postavio joj je drugo pitanje. "I ona takođe mrzi belce?"
"O, ne, Meri ne mrzi nikoga."
"Ali čovek koga zoveš ocem da?"
Nije mislio da će odgovoriti. Tišina se protezala između njih dugi minut.
Nije trebalo da je pita. Prokletstvo, obećao je da više neće biti pitanja.

"Da, on mrzi", prošaputa Kristina. "Ali ne i mene, naravno. Moj otac me voli svim srcem."
Kristina je čekala njegovo reagovanje. Njeno srce je ludo lupalo.

Lion nije rekao ni reč. Kristina je pomislila da on nije razumeo.
"Imam i brata."
Ništa. Ni reč, ni uzdah, ništa. "Njegovo ime je Beli Orao."
Spor osmeh se razlio preko Lionovog lica.
"Da li razumeš šta ti govorim, Lione?", upitala je.
Poljubio joj je vrh glave. "Razumem", prošaputao je. On je uhvati za bradu i nežno je natera
da podigne glavu ka njemu. Poljubio ju je nežno.
A onda je umirio svoje strahove. "Razumem da sam najsrećniji čovek na ovom svetu. Nikada
nisam verovao da ću nekoga voleti kao tebe, Kristina. Dugujem tvojoj porodici mnogo, dušo.
Oni su te čuvali za mene."
"Ne poznaješ ih, a ipak zvučiš kao da ti je stalo", prošaputa Kristina. Glas joj se tresao od
emocija.
"Naravno da mi je stalo", rekao je Lion. "T voj majka mora biti nežna, žena puna ljubavi, a
tvoj otac..."
"Ponosni ratnik", reče Kristina. "Ponosan poput tebe, Lione."
"Volim te, Kristina. Zar si zaista verovala da ću zbog tvoje prošlosti misliti d a si manje vre-"
"Nikada se nisam osećala nedostojnom. Nikada. Ja sam lavica. Uistinu sam mislila da su
Englezi nedostojni ... dok tebe nisam upoznala."
Lion se osmehnu. "Dobila si nešto arogancije od svog o ca", istakao je on. "To me raduje."
"To neće biti lako za tebe, Lione. Imamo različite navike. Ja ne želim više da se pretvaram.
Barem ne kada smo sami..."
"Dobro. Ni ja ne želim da se pretvaraš.", izjavi Lion. Onda se nasmeja jer je shvatio šta je
upravo rekao.
"Volim te, Lione", prošaputa Kristina. Prsti su joj milovali njegov potiljak. "Lione? Želim..."
"I ja", reče Lion. On je ponovo poljubi, ovaj put gladno. Jezik mu je utonuo unutra. Kristina
mu je obavila ruke oko vrata. Ona je htela da kaže da želi da idu kući, na Lionvud, ali njegov
poljubac je odgurnuo tu misao na drugu stranu. Njegove usne su je ljubile iznova i iznova sve
dok joj dah nije postao isprekidan.
"Idemo gore, Lione", prošaputala je između strastvenih poljubaca.
"Nema vremena, Kristina."
"Lione!"
Pokušao je da se nasmeši na potrebu u njenom glasu, ali je bio previše zaokupljen
pokušajima da zadrži svoju kontrolu. Kristina se trljala o njegovo uzbuđenje, grickala mu
zubima uvo, i divlje ga milovala rukama.
On nije mogao da se popne uza stepenice da mu je život zavisio od toga.
13. POGLAVLJE
Došao je tokom no ći, kada su svi spavali. Džeksonovi su imali krevete napolju. Bilo
je hladno, ali je Jakov želeo privatnost i iz tog razloga je napravio mali š ator.
Čula sam čudan zvuk, a kada sam pogledala napolje. Videla sam čoveka kako se
nagnuo nad Emili i Jakova. Pozvala sam čoveka, ne shvataju ći opasnost, u mojoj
glavi sam mislila da će se Jakov okrenuti da pogleda.
Čovek je stajao i okrenuo se na mese čini. Vrisak mi je bio zarobljen u grlu. Edvard je
došao po mene. Dr žao je krvavi no ž u ruci.
Bila sam toliko zapanjena i toliko prestravljena da nisam mogla da se pomerim. Ti si
bila ta koja me je naterala na akciju, Kristina. Da, kada si se probudila i po čela da
pla če š , došla sam sebi. Nisam mogla da dozvolim da te Edvard ubije.
Zgrabila sam Jakovov lova č ki no ž kada se Edvard popeo u ko čiju. Vrisnula sam i
zasekla ga se čivom po licu. Edvard je zare žao od bolova. Vrh no ža sam mu stavila
kraj oka. "Daj mi dragulje", zatra žio je i poku š ao da mi otme no ž iz ruke.
Kamp se probudio na moje krike. Edvard je čuo povike iza sebe. On mi je rekao da će
se vratiti da me ubije. Pogledao je prema korpi u kojoj si spavala, Kristina, a onda
se okrenuo opet prema meni, "Nju ću ubiti prvo. Trebala si dozvoliti Patriciji da je
uzme", dodao je sa podsmeho m pre nego što je skliznuo iz vagona.
Džeksonovi su bili mrtvi. Njihovi vratovi su bili ise čeni. Rekla sam ko čija šu da sam
čula čudne zvukove i da sam videla čoveka nagnutog preko Emili i Jakova.
Pretraga je napravljena po celom kampu. Svetlost je bila loš a, a Edvard nije
prona đen.
Nekoliko sati kasnije, kamp se ponovo umirio. Pove ćana je stra ža iz predostro žnosti,
a odlu čeno je da će sahrana Džejksonovih biti odr žana u praskozorje.
č
Sa ekala sam, onda te pokupila i mirno otišla iz logora. Nisam znala gde idem, nije
me bilo briga.
Izneverila sam te, Kristina. Bilo je gotovo. Bilo je samo pitanje vremena kada će nas
Edvard uloviti.
Bilo je rano popodne kada je Lion poljubio Kristinu za rastanak. Ona je predpostavljala da će
se sastati sa Ronom da odigraju partiju karata. Lion je u svojoj žurbi da izvrši neophodne
pripreme za Džejkov dolazak u Ronovu kuću, zaboravio da obavesti svoju ženu. on joj je
samo rekao da je igra karata kasnije i da sada ima posao koji mora da završi.
Kri stina je upravo bila završila svoje presvlačenje kada je Ketlin ušla u sobu i rekla da
gospođica Dijana želi da je vidi.
"Ona je strašno uznemirena zbog nečega", rekla je Ketlin svojoj gospodarici. "Jadnica plače."
Kristina požuri niza zavojite stepenice. Kada ju je Dijana videla, ona joj sapšti vesti o Ronu.
Kristina uvede Lionovu sestru u salon, a zatim sede pored nje i potapša je po ruci dok je
Dijana iznosila priču.
"Siromah je nevin", reče Dijana. "Pokušava da bude tako plemenit. Da li ste znali da pravi
zabave svake noći? O, kada bi samo Lion došao kući uskoro, tako da mogu da mu kažem šta
se desilo. On će znati šta da radi."
"Sigurna sam da će se vratiti vrlo brzo", rekla je Kristina. "Ovo je moja krivica", dodala je ona.
"Kako to može biti vaša krivica?", upitala je Kristina.
Kristina joj nije odgovorila. Osećala se odgovorna za Ronov problema. Ona je bila ta koja ga
je ranila, na kraju krajeva, i osećala je krivicu.
"Moram da smislim način da... Dijana, da li ste rekli da Ron pravi zabavu večeras?"
"Da, tetka Hariet mi ne dozvoljava da prisustvujem", rekla je Dijana. "Mi smo već obećali
svoje prisustvo na drugoj zabavi, ali ja bih radije išla kod Rona."
Kristina je sakrila svoj osmeh. "Naravno da bi", rekla je i opet pomazila Dijanu. "Sve će biti u
redu do sutra", dodala je ona lažnim šapatom.
"Kako je to moguće?", Dijana prošaputa. "Da li znate nešto što mi ne govorite ?"
"Da", odgovori Kristina. Ona namerno napravi pauzu, pa baci pogled preko ramena. Kada se
okrenula ka Dijani,rekla je: "Čula sam da če se pravi Džek pojaviti noćas."
Dijanin uzdah joj je rekao da joj nije verovala. "Ne smete reći ni reč nikome, Dijana, pravi
Džek može saznati i odlučiti se da ne izađe."

Dijana sklopi ruke. "Neću reći nikome, obećavam", rekla je ona. "Ali kako ste doznali?"
"Nemam vremena da ulazim u detalje", saopšti Kristina. "I ja imam važan poslić za uraditi.
Mogu li se sa vama odvesti kući, a zatim pozajmiti vašu kočiju da izvedem malo čarolije?"
"Da, naravno", odgovori Dijana. "Mogla bih sa vama na vaš posao", javila se dobrovoljno.
Kristina zavrte glavom. "Požuri te, Dijana. Ima mnogo toga da se uradi."
"Ima?"
"Nema veze. Sada osuši te oči i da krenemo."
Kristina je povukla Lionovu sestru za sobom. Skrenula je Dijaninu pažnju sa Dž eka, nekim
pitanjima o njenoj porodici.
"Da li je Li on bio blizak sa vašim bratom Dž ejsonom?"
"Ponekada. Oni su bili veoma takmičarski nastrojeni", rekla je Dijana. "Lion je pobeđivao
Džejmsa u jahanju, mačevima...pa dobro, čak i sa ženama", dodala je i slegla
ramenima."Džejms se izgledao opsednut pobedama-Uzimao je šanse."

"Kako je umro?"
"Pao je sa svog broda. Nije izdržao. Njegova smrt je bila brza. Baron Vinteres, naš lekar,
rekao je da je bilo bezbolno. Mislim da je to možda rekao da bi olakšao mamin bol."
"O vašoj majci", Kristina je počela oklevajući. "Dijana znam da volite biti blizu nje, ali nadam
se da se nećete raspravljati sa mojim planom."
"Kakav plan?", upitala je Dijana mršteći se.
"Želela bih da vašu majku povedem sutra sa sobom u Lionvud."
"Jeste li ozbiljni? Da li Lion zna za ove namere?"
"Izgledate tako sumnjičavo", opomenula je Kristina sa osmehom. "Ja imam prema vašoj
mami iskrene namere. Imate sezonu, ali ću da vas zamolim da pođe sa nama. Znam da će
"Onda je to sve što je važno, zar ne? Molim vas, odvedite me tamo."

Kristina se vratila u unutrašnjost kočije i zatvori vrata. Iznenada se bledo lice vozača pojavilo
na otvorenom prozoru. "Ne možete biti ozbiljni, gospođo."Blek Brajan" se nalazi u mračnom
delu Londona. Koljači i -"
"Brajan je gospodarev prijatelj. Moram da se vidim sa njim odmah, gospodine. Kako se
zovete?", upitala je.
"Evert", odgovorio je vozač.
"Everte", ponovi Kristina, ona mu dade osmeh da ga zaseni, a onda reče. "Veoma lepo ime.
Sada, Evert, moram vam reći da ću biti veoma nesrećna a ko ne uradite kako kažem. Da,
hoću", dodala je ona čvrstim glasom.
Evert zastade da počeše ćelavo mesto na glavi pre nego što odgovori. "To je fora, gospođo.
Bićete nesrećni ako vas ne odvedem tamo, ali vaš muž će me ubiti kada čuje za to. Ja ću dobiti
bez obzira šta uradim. To je fora, u redu."
"Oh, sada shvatam tvoje ustručavanje. Ne shvatate, moj muž je posebno zahtevao da
napravim ovu posetu gospodinu Brajanu. Odbacite strahove u stranu, dobri čoveče. Lion zna
sve o ovome."
Evert je izgledao kao da mu je laknulo. Markiza mu je iskreno objasnila.
Bila je tako nevina, mala dama, pomislio je on. Ona nikada ne bi znala da bude lukava.
Kočijaš je promucao izvinjenje, zatražio da zaključa vrata kočije i brzo se vratio na svoje
mesto.
On je vozio kočiju vratolomnom brzinom. Kristina je pomislila da je čovek malo uplašen.
Njeni zaključci su se pokazali kao istiniti k ada su se zaustavili kod taverne. Kada joj je Evert
pomogao da izađe iz kočije, ruke su mu se tresle. Pogled mu je stalno bio preko ramena.
"Molim vas gospođo budite brzi sa vašim poslovima tamo. Čekaću vas unutar vaše kočije,
ako vam ne smeta", prošaputa on.

"O, ne morate da me čekate. Ne znam koliko ću se dugo zadržati. Idite kući, Evertone.
Gospodin Brajan će me ispratiti kući."

"Ali gospođo", Evert je promucao. "Šta ako on nije unutra? Šta ako je on otišao svojim
poslom?"
"Onda ću morati da ga sačekam", saopšti mu Kristina. Krenula je ka vratima, zahvaljujući
mu se preko ramena, i pre nego što je Everton stigao da protestuje, markiza je nestala u
taverni.
Nije došla nespremna. Ne, ona je bila lucidna kako joj je Everton predložio. Kristina je imala
mali nož u ruci; a njen redovan je bio vezan oko zgloba na drugoj ruci. Bila je daleko veštija
sa većim nožem, ali nije mogla da ga nosi u ruci. Odavala bi utisak da želi sukob.
Iz predhodnih iskustava, Kristina je znala da je većina moreplovaca bila neuka.
Sta jala je unutar vrata duže od minuta, dok je gledala po taverni u potrazi za vlasnikom. Bilo
je najmanje dvadeset ljudi koji su sedeli za drvenim stolovima i još drugih koji su sedeli za
šankom koji se protezao duž velike sobe.
Čovek koji je stajao iza šank a, zurio je otvorenih usta u nju. Kristina je predpostavila da
gospodin radi za vlasnika i požurila ka njemu.
Ona nije stigla ni na pola puta, kada je neki klipan pokušao da je odvrati. Čovek je širio miris
piva, a predlog mu je postao neprijatan kada je p okušao da je uhvati.
Kristina je udrila njegovu ruku svojom oštricom. Čovek je odmah bolno urliknuo. Svako u
taverni je podigao pogled kada je veliki čovek podigao ruku i zapanjeno rekao:
"Posekla si me!"
Njegov urlik je zadrmao zidove. "Posekla si me", opet je zaurlao kada je pošao ka Kristini.
Kristina se nije ni mrdnula. Ona sinu nožem pred njegovim očima. "Sedi ili ću morati da te
ubodem ponovo."
Ona zaista nema vremena za ovo, rekla je samoj sebi. Tu je bilo toliko toga da se uradi pre
Ronove zabave.
"Ti si me posekla, ti-"
"Pokušao si da me dodirneš", odgovorila je Kristina. Vr h noža joj je bio ispod grla zbu njenog
čoveka. "A ako ponovo pokušaš, ostaviću ti rupu na vratu."
Čula je smeh i okrenula se da pronađe počinioca. "Imam neka posla sa gospodinom Blek
Brajanom."
"Jeste li mu ljubavnica, onda?", neko je povikao.
Kristina izbaci uzdah frustracije. Bezobrazan moreplovc je sedeo odmah do nje. Pomislila je
da opett napadne.
Nije ni pogledala dole u njega, dok mu je pravila uzanu plitku ranu na vratu.
On ponovo zajauče. Kristina okrete pogled ka plfonu moleći se za strpljenje.
Da, moreplovci sveta su svi bili isti. Neznalice.

"Ja sam ljubavnica markiza od Lionvuda", rekla je ona grupi muškaraca. "Prijatelj mog muža
je vlasnik ove taverne. Imam hitna posla sa tim čovekom, a moje stpljenje je na kraju."
Zastala je da pogleda u čoveka koji se držao za vrat ."To je tričav rez gospodine, a ako ne
prestanu ove gluposti ja vam obećavam da će sledeći biti mnogo bolniji."
Iako Kristina toga nije bila svesna, vest da je ona Lionova supruga, promenila je mišljenja
svakog čoveka u prostoriji ."Pusti je, Arture, ako želiš da živiš. Ona je gospodarica Lionvuda."
"Vaše ime je Artur?", upitala je Kristina.
Čovek je bio isuviše prestravljen da joj odgovori.
"Artur je lepo ime, gospodine. Da li znate priču o Kamelotu? Ne?", upitala je kada je čovek
nastavio da upo zuri u nju, "Vaša mama mora da je pročitala priču i nazvala vas po kralju
Arturu, onda", odlučila je ona za njega.

Artur je nije slušao. Njegove misli su bile daleko, zarobljene u košmaru šta će markiz od
Lionvuda uraditi sa njim kada čuje za ovaj nesrećni incident. "Nisam mislio ništa
pokušavajući da vas zgrabim. Ja sam mrtav", rekao je kukavno. "Nisam znao-"
"Da sam udata dama?", upitala je Kristina. Ona uzdahnu. "Pa, predopostavljam da nisi
mogao da znaš, ali je bilo nepristojno od tebe što si pokušao da zgrabiš damu bez njenog
predhodnog odobrenja", uputi ga ona. "Ali ti nećeš umreti zbog nedotatka lepih manira,
Arture", dodala je ona blagim glasom.
Okrenula se i pogledala svoju publiku. "Da li još neko želi da me otme?"
Svaki čovek u taverni je uzviknuo svoje poricanje. I stalno su odmahivali glavama.
Bio je to zabavan prizor, ali je Kristina sakrila osmeh. Nije htela da pomisle da im se
podsmeva.
"Da li su vaša obećanja istinita?", zahtevala je ona samo kako bi bila sigurna da skloni svoj
nož.
Kristina se onda nasmejala. Nije mogla sebi pomoći. Muškarci koji su energično klimali
glavama bili su zanimljiv prizor.
"Arture idi i operi rezove sada", uputila ga je Kristina preko ramena dok se kretala prema
baru da sačeka službenika. "Posluću vam lekove protiv bolova kada završim ovde. Da li neko
zna slučajno gde je gospodin Brajan?", upitala je tihe muškarce.
"Konor je otišao po njega, gospođo", reče neki čovek.
Kristin a se nasmeši malom čoveku. Ona tada primeti da on drži karte u rukama,
"Da li je to igra na sreću?", upitala je da prekrati vreme do Brajanovog dolaska a i da smanji
napetost koju je osećala u sebi. "Žao mi je ako sam vas prekinula gospodine."
"Ne, ne", od govori čovek. "Nisam mogao da nagovorim nikoga da igra."
"Zašto ne?"
"Niti ima previše sreće, gospođo", jedan muškarac je povikao.
"Da li si strpljiv čovek, Niti?", upita Kristina.

"Ne znam s pravom, milosti", odgovorio je Niti.
Kristina je odlučil da ne treba da mu objašnjava da ne treba da je zove "moja milosti". Čovek
joj je izgledao veoma nervozno.
"Hoćemo li da saznamo?", upita Kristina. Njen osmeh izazvao je tople osmehe na licima
muškaraca. "Želim da naučim da igram karte, gospodine, i ako imate vremena i strpljenja,
bilo bi lepo da me naučite. Moram da razgovaram sa vlasnikom..."
"Bila bi mi čast naučiti vas", izjavio je Niti. Ispravio je ramena. "Mak, obriši prostor za damu",
naredio je. "Prestone daj joj čisto sedište. Koju igru biste želeli da naučite?", upitao je on.
"Koju igru muškarci vole da igraju?"
"Pa sada, igra vašeg muža je poker, gospođo, ali naravno ne biste želeli da naučite-"
"O, ali ja bih želela", najavi Kristina.

"Evo gospođo", povika jedan. "Ja ću za vas založiti nekoliko novčića."
"Novčića?"
"Da, za igru.", odgovori drugi.
Kristina nije mogla da veruje koliko su želeli pomoći ti muškarci. Mak je napravio
dramatičan naklon . "Vaša stolica vas čeka, gospo", izjavio je on. "Spit ju je sada osušio. Čista
je koliko može biti."
Nakon što je zauzela svoje mesto za okruglim stolom, Kristina klimnu glavom ka Nitu. "Da li
poznajete onda mog supruga?", upitala je dok ga je gledala kako meša karte. "Rekli ste da je
poker njegova igra", dodade ona kao objašnjenje za svoje pitanje.
"Svi znamo za njega, gospođ o", izjavi Mak preko ramena.
"Oh, to je lepo", reče Kristina, "A sada, Niti. Objasni mi ovu igru. A vama gospodine hvala na
kovanicama, i vama, i vama, kao i, i....o ne verujem da treba toliko novca gospodo", dodala je
kada su novčići formiral i gomilu ispred nje. "Svi ste jako velikodušni. Moj muž ima sreće što
ima prijatelje poput vas."
Kristinin muž je pomislio istu stvar kada je uspešno montirao prestavu koja će se odigrati na
Ronovoj zabavi sa lojalnim ljudima. Brajan je stajao pored njega, želeći svim srcem da i on
učestvuje u ovoj farsi.
"Prokletstvo, Lione, voleo bih da budem tamo da vidim Ronov izraz lica. Zapamti momče",
reče on čoveku koji je trebalo da glumi Dž eka, "da treba da ostaneš u pozadini, tvoje oči nisu
zelene kao Ronove. Neko bi to mogao primetiti."
"Brajane moraš da se vratiš unutra", baremn ga je zvao po treći put. "Govorim ti da je borba
na pomolu. Zar nisi čuo krike?"
"Ja samo čujem da se ljudi dobro provode, Konore. Ko god da je izazvao borbu mora da
menja svoje mišljenje. Sada se vrati unutra pre nego što me opljačkaju."
Brajan je mrkim pogledom ispratio Konora, onda stao pored Liona, slušajući ga kako
savetuje muškarce.
Iznenadni huk smeha privukao je njegovu pažnju, Brajan je klimnuo Lionu a zatim ušetao
nazad u tavernu da vidi za koga navijaju. On je odmah primetio publiku koja se okupila oko
stola u uglu, a onda krenuo napred pomerivši nekoliko muškaraca sa njihovih pozicija. Posle
dugog minuta neverice, Brajan se okrenuo i istrčao na zadnja vrata.
"Lione, jeste li za vršili , više?"
"Upravo sam odlazio", odgovori Lion. "Zašto? Da li imaš problema?", upitao ga je on. Ton
Brajanovog glasa ga je naveo da postane oprezan. Njegov prijatelj je zvučao kao da se davi.
"To nije moj problem, vaš je", odgovori Brajan.
Kada je Lion pokušao da uđe unutra, Brajan mu je rukom blokirao ulaz: "Da li još volite da
se kladte, Lione?"
Lion je dopustio da Brajan vidi njegovu ogorčenost. "Da."

"Onda se kladim da ste spremni da dobijete iznenađenje svog života", rekao je Brajan.
Pomerio se u stranu i pokazao prstom unutra. "Vaše iznenađenje čeka tamo."
Lion nije imao vremena za gluposti. On je požurio unutra, verujući da Brajan želi da
razoruža čoveka ili dva.
Gomila ljudi blokirala je njegov pogled ka stolu. "Nema opasnosti ovde", rekao je on Brajanu.
"Šta je atrakcija, pitam se", dodao je on. "Da li Niti ima novu žrtvu za njegove kartaške
trikove?"
"Oh, igra je sasvim u redu", izvali Brajan. "Frenki kako ide igra?"
"Mala gospođa je upravo pobedila Nitija sa bacanjem para desetki", neko dobaci iz gomile.
"Nije moja krivica", zaurla Niti. "Ima brz um. Ona igra na način -"
"Ne psuj Niti", povikao je drugi čovek. "Žena markiza od Lionvuda je dama, glupi mali
kretenu. Razgovaraj lepo pred njom."
Žena markiza od Lionvuda.
On nije mogao da veruje da je upravo čuo to što je čuo. Ne, to ne može biti...
Lion se okrete ka Brajanu. Njegov prijatelj polako klimnu glavom. Lion je i dalje imao
problem da poveruje u to. On priđe gomili. Neki zabrinuti ljudi mu se skloniše sa puta.
Klicanje je naglo prestalo. Kristina nije bila svesna napetosti u atmosferi, ili činjenice da njen
suprug stoji iza Nitija, buljeći u nju.
Ona je bila skoncentrisana na svoje ruke, pogled joj je bio intezivan. Nitija je sa druge strane
bilo strah da pogleda iza sebe. Mogao je da vidi izraze na licima ljudi koji su stajali iza
Kristine. Niko od njih nije izgledao previše srećan. "Verujem da ću oboriti, gospođo."
Kristina nije pogledala gore, ona je kuckala prstima po stolu i zagledala se u pet karata koje
je držala drugom rukom. "Ne, Niti, ne možete oboriti sada. Rekli ste mi da moramo igradi do
kraja.", ona je gurnula novčiće u centar a zatim podigla pogled ka svom novom prijatelju.
"Da vas vidim."
Niti baci svoje karte na sto. "Uh, gospođo, niste trebali staviti sve kovanice. Imam pobedu sa
svoja tri kralja, vidite, ali možete uzeti svoje kovanice natrag. To je samo igra da vas naučim."
Ljudi klimnuše glavom. Neko je progunđo svoju saglasnost dok su drugi bacali uplašene
poglede ka Lionu.
Kristina se nije usuđivala da podigne pogled sa sv ojih ruku. Niti ju je upozorio da joj izraz
lica često otkriva šta drži u rukama. Pošto je Niti već pokazao svoje karte, nije bila sigurna da
li se to još važi, ali nije htela da rizikuje ... ne sa divnim kartama koje je imala u rukama.
"Pošteno je pošteno, Niti. Pobednik uzima sve. Da li ste tako rekli?"
"Jesam, gospođo", promucao je Niti.
Kristina je postavila sve sedmice na sto. Ona je namerno ostavila tri karte u ruci.
"Gospodo", izjavila je muškarcima okupljenim oko nje. "Pripremite se da preuzmete svoje
dobitke."
"Ali gos pođo, morate imati-"
Niti se zaustavio u svojim objašnjenjima kada je Kristina prevrnula svoje preostale karte.
"Dragi Bože, ona ima tri asa", prošaputa Niti. Glas mu je bio ispunjen od olakšanja. Lionova
žena je osvojila ruku.
Kristina se osmehnu ponovo svojoj publici. Svi su oni gledali markiza od Lionvuda, čekajući
da donese svoju presudu. Nije izgledao previše srećan. Ako moćni markiz nije bio zabavljen,
onda nisu ni oni bili.
Kristina je bila zauzeta skupljajući novčiće na nekoliko kamara. "Niti? Dok budemo čekali
gospodina Sumorna, volela bih da mi pokažete kako se vara. Vidite, tako ću znati kako se to
radi pa neću biti prevarena."
Niti nije ništa odgovorio. Kristina podiže pogled na svog učitelja.

Čovek je izgledao prestravljen. Konačno je registrovala tišinu. Ona to nije razumela, podiže
pogled i pronađe kako njen suprug zuri u nju.
Njena reakcija je bila momentalna, a njeno iznenađenje očigledno. "Lione, šta ti radiš ovde?"
Njen sladak, pozdravljajući osmeh ga je razbesneo preko svake mere. Žena je očigledno bila
zadovoljna što ga vidi.
Kristinu osmeh nije napustio čak ni kada je njen muž ostao da stoji tamo bez ikakvog
pozdrava.
Ona se polako ispravi. Konačno je shvatila istinu. Lion je bop besan. Kristina se zbunjeno
namršti. "Lione?", upitala je oklevajući. "Nešto nije u redu?"
Lion je ignorisao njeno pitanje. Njegov hladni pogled je prešao preko gomile muškaraca.
"Napolje."
On je očistio tavernu jednom rečju. Glas mu je bio poput biča.
I dok je Kristina gledala, muškarci su pohrlili da urade njegovu zapovest. Niti se sapleo o
svoju stolicu u žurbi da napusti tavernu.
"Zaboravili ste svoj novac", Kristina reče jednom muškarcu.
"Da nisi izgovorila ni reč."
Lion je urlao svoju komandu njoj. Kristinine oči su se raširile u neverici . Ustala je da se suoči
sa mužem. "Usuđuješ se da podigneš glas na mene pred strancima? Pred našim prijateljem
Brajanom?"
"Prokleto sam se usudio", zaurla Lion.
Hladan prekor ju je zapanjio. Okrenula se da pogleda svog prijatelja, pogled mu je bio pun
nakolnosti, a nju je stid obuzeo toliko da je želela da zaplače.

"Ti me ponižavaš pred drugima", glas joj je zadrhtao i ona sklopi svoje ruke.
On je verovao da ju je strah od njega. Njen usamnjen izraz je prošao kroz njegovu izmaglicu
besa, Lionov izraz se polako menjao dok ju je gledao.
"Reci mi šta radiš ovde", zahtevao je Lion. Glas mu je i dalje bio oštar zbog njegovog
potisnutog besa. Lion je to smatrao pobedom sopstvenog temperamenta jer je on i dalje
osećao potrebu da viče.
Ona nije razumela opasnost. Li on je ponavljao tu rečenicu u sebi sve dok nije postala litija.
Ne, ona nije shvatala šta je moglo da joj se desi...
Bio je isuviše svestan užasa koji je čekao nežnu damu u ovom delu Londona. Lion je
primorao sebe da blokira crne misli u svom umu, znajući da nikada neće povratiti kontrolu
ako to ne uradi.
Kristina nije mogla da pogleda u svog muža. Stajala je pognute glave, gledajući u sto.
"Lione, vaša žena mora da ima jako važan razlog za dolazak ovde", izjavi Brajan,
pokušavajući da ublaži napetost izmeđ u njih.
Kristina trgnu glavom ka Brajanu. "Moj muž je ljut jer sam došla ovde?", zapanjeno je
upitala.
Brajan nije znao šta da kaže na to apsurdno pitanje. On je odlučio da postavi jedno od svojih.
"Da li ste znali kakvo je ovo područje?"
Morala je duboko da udahne pre nego što je odgovorila. Ruke je aqgresivno stavila sa stane.
"Ja ću ići gde želim da odem...kad god hoću."
Oh, dođvola, pomislio je Brajan u sebi, ona je to sada uradila. On je brzo pogledao Liona pre
nego što je vratio pogled na Kristinu.
Slatka i nevina, nije još uvek poznavala dobro svog supruga. Ona je samo mahala crveom
zatavom ispred njegovog lica.

Lion se nije oslobodio svog besa. Brajan je požurio da interveniše pre nego što je Lion imo
vremena da reaguje na loš izbor reči svoje suprug e. "Zašto oboje ne sednete? Ja ću vas ostaviti
same..."
"Zašto? On me je već ponizio pred vama", prošputa Kristina.
"Kristina, idemo kući. Sada."
Lionov glas se pretvorio u meki šapat. Brajan se nadao da je Kristina shvatala da je to loš
znak.
Ne, ona nije shvatila. Okrenula se i buljila u svog supruga. Brajan je samo odmahnuo glavom
na njenu nezrelost.
Lion se pomakao brzinom munje. Kristina se iznenada našla zabijena uza zid, sa strane
blokirana njegovim rukamaa. Lice mu je bilo samo inču dalje od njenog ,a toplota njegovog
besa koja je isijavala bila je dovoljna da sagori.
"Ovako se to radi u Engleskoj, Kristina. Supruga radi kako njen muž kaže. Ona ide gde joj
muž dozvoljava i kada to dozvoli. Shvataš?"
Brajan je koračao iza Lionovih leđa. Srce mu je tuklo. Jadnica mora da je prestravljena. Čak je
i on bio pomalo nervozan. Lionova narav i dalje je imala moć da ga uplaši.
Kada je Kristina odgovorila svom mužu, Brajan je shvatio da uopšte nije bila uplašena.
"Osramotio si me. U mom kraju, to je dovoljan raz log da žena skrati svoju kosu, Lione."
Pokušavao je da se smiri ali njena apsurdna primedba ga je izludela. "Šta to treba da znači?"
Nije htela da odvoji vreme da mu objasni. Ne, Kristina je mogla da oseti svoj bes kako gori
unutar nje. Želela je da vrišti na njega. Ali ona je htela da plače. To joj je imalo malo smisla,
ali bila je isuviše uznemirena da razume te suprotne emocije. "Kada žena odseče kosu, to
znači da je ona nekoga izgubila. Žena seče kosu kada muž umre ... ili kada ga odbaci."
Ona nije razumela njegove razloge, ali nije htela da ga ispituje. Njen glas može je izdati.
Kristina je znala da je na ivici plača. Nije nikada bila na nekoga ljuta ovoliko u životu.
Nije rekao ni reč dok nisu bili kod kuće. Lion je koristio to vreme da pokuša da se smiri. Bio
je to težak poduhvat. Nije uspeo da ne razmišlja o tome š ta je moglo da se desi Kristini. Bog
mu pomogao, kolena su mu se tresla kada je uočio Kristinu u taverni.
Ona je igrala karte sa najgorim nasilnicima u Londonu. Nije shvatala u kakvoj je opasnosti.
A kada se osmehnula, Lion je pomislio da nikada nije bio tako besan...ili tako uplašen.
"Ti si prokleto previše naivna za svoje dobro", promrmljao je otvarajući ljutito vrata kočije.
Kristina ga nije ni pogledala. Ona je držala svoj pogled usmeren na krilo, a na njegovu
neljubaznu opasku samo je ravnodušno slegla ramenima.
On joj je ponudio ruku da izađe iz kočije.
Ona ga je ignorisala.
Tek što je istrčala ispred njega,on je shvatio da joj se kosa sada završavala na leđima.
Braun im je otvorio vrata. Nakon što mu je dao instrukcije da bdi nad njegovom ženom, on je
pojurio za Kristinom. Bila je na pola puta do stepeništa kada ju je zaustavio. "Kada ne
budem previše ljutit da govorim o ovom pitanju, ja ću ti objasniti -"
"Ne želim da čujem tvoje razloge", prekide ga Kristina.
Lion zatvori oči i duboko uzdahnu. "Da se nisi usudila izaći odavde do sutra ujutru", reče joj
on. "Moram da idem kod Rona sada."
"Vidim."
"Ne, ja mislim da ne vidiš", promrmlja Lion. "Kristina, otišla si kod Brajana da ga pitaš da ti
pomogne da nađeš muškarce koji će se maskirati kao Džek i njegovi prijatelji, zar ne?"
Ona klimnu glavom.
"Suprugo, imaj malo poverenja u mene", prošaputa Lion, vrteći glavom.
Kristina je pomislila da je njegov komentar smešan. "Vera nema nikakve veza sa tim. Nisam
znala da si obavešten o Ronovom teroru."
"Teror?"
"On je zarobljen u sopstvenoj kući", objasni mu Kristina. "Pošto je tvoj prijatelj, smislila sam
lukav plan. Upropastio si ga", dodala je ona.
"Ne, ti bi ga upropastila", saopštio je Lion. "Već sam se pobrinuo za taj problem, Kristina.
Sada, daj mi reč da ćeš ostati unutra."
"Nemam više šta d a sredim", odgovori Kristina.
Kada joj je pustio ruku, Kristina se okrete i krete dalje, Lion je već izlazio na vrata kada ga je
pozvala.
"Lion?"
"Da?"
"Moraćeš da se izviniš. Hoćeš li to učiniti sada ili kada se vratiš iz Ronove kuće?"
"Izvinim?"
On je sk oro uzviknuo tu reč. Kristina je zaključila da nije skrušen. "Onda ćemo morati da
počnemo iz početka", povikala je.
"Šta pričaš? Nemam vremena za zagonetke", izjavio je Lion. "Ako neko treba da se izvini..."
Nije se potrudio da završi, jer mu je njegova su pruga okrenula leđa i nestala niz hodnik.
Opet ga je samo odbacila. Lion je mislio da se nikada neće navići na takav njen postupak.
On je pomislio kako je neće nikada razumeti. Imala je fenomenalan um. Smislila je isti plan
kao i on da pomogne Ronu. Nije mogao da si pomogne, bio je impresioniran.
Gospode, zadatak ispred njega će se sigurno pokazati kao iscrpljujuć. Hteo je da ga završi što
pre da bi držao Kristinu na bezbednom. Ona će se brzo uvaliti u n evolju ako ne bude pazio
na nju. Kristina kao da nije razumela opasnost. Pakao, ona nije znala ni toliko da se uplaši
kada bi njegova narav eksplodirala.

Nijedna žena nije podigla glas na njega...ni mnogo muškaraca, shvatio je Lion.
Ipak Kristina je sigurno drugačija. Kada bi vikao na nju, ona bi mu istom merom uzvratila.
Ona mu je u svemu bila jednaka. Njena strast je bila jednaka njegovoj, i u svom srcu je znao
da ga je ona volela isto koliko i on nju.
I to je bilo veoma, veoma zadovoljavajuće.
14. POGLAVLJE
Nisam želela da jo š vi še nevinih ljudi umre zbog mene. Edvard će opet do ći po nas.
Znala sam da sam dobila samo privremenu odgodu izvršenja
Kada je zora stigla, mi smo bile daleko od kampa. Kamp se ve ć budio. Da li će
poslati ljude da me na đu?
Videla sam indijance kako silaze sa brda i onda pomislila da vrisnem u znak
upozorenja, ali sam znala da me ne će čuti. Onda je još jedan krik došao iza mene.
To je bio ženski glas. Edvard! Verovala sam da je on bio tamo. Još jedan nevini će
umreti zbog mene. Zgrabila sam Jakovov no ž, koji sam čuvala u svom d žepu i
potr čala prema zvuku.
Prizor koji sam ugledala kada sam se probila kroz drve će, probio je moj kukavli čluk,
moj strah. Videla sam malog de čaka toliko zloostavljanog, toliko krvavog, raspalog,
kao pali list na zemlji. Žena koja je vrisnula bila je tiha sada. Ruke i noge su joj bili
vezani.
Majka i dete...kao ti i ja Kristina...napada č je postao Edvard u mom umu. Ne
se ćam se kada sam te spustila na zemlju, ne znam da li sam napravila zvuk kada sam
jurnula napred i utonula svoj no ž u njegova le đa.
No ž mora da je pogodio srce, jer se napada č nije borio.
Kada sam se uverila da je mrtav, okrenula sam se da pomognem malom de čaku.
Njegovo cviljenje u agoniji mi je pocepalo srce. Ne žno sam podigla dete u naru č je da
mu dam ono malo utehe koju sam mogla. Kada sam po čela da mu pevam disanje mu
se produbilo.
Odjednom sam osetila kako me neko gleda. Okrenula sam se i videla da Indijanka
bulji u mene.
Zvala se Meri.
Dnevnik, unos: Novembar, 1. 1795
Lion se nije vratio u svoju gradsku kuću do ranih jutarnjih časova. Bilo je temeljno
zadovoljavajuće veče na svim poljima. Pogled na Ronov izraz lica dok je gledao č oveka koji se
pretvarao da je Džek živeće u Lionovom sećanju još dugo.
Da, to je bilo vredno svih njegovih napora. Optužba protiv Rona biće najka snije sutra
svoju ženu, i požurio je da se obuče kako bi mogao da siđe dole i da počne svoju nastavu.
Lion je skočio na svoj pogrešan zaključak da će ga Kristina čekati.
"Kako to misliš? Ona ne može da nestane!"

Njegov ispad uplašio je stidljivog slugu. "Markiza je otišla pre nekoliko sati, gospodaru",
promucao je on." Sa Braunom i ostalim muškarcima. Zaboravili ste vaše naredbe vašoj
supruzi? Čuo sam kada je rekla Braunu da ste naredili da se vr ati u Lionvud, odmah."
"Da, zaboravio sam", promrmlja Lion. Lagao je slugu, naravno. On nije dao bilo kakve
instrukcije. Ipak, nije hteo da član njegovog osoblja zna da je Kristina lagala. To mu nije bilo
nalik, ali je ona bila njegova. Lion nije želeo da iko zna za njegov nedostatak kontrole nad
njom.
Bilo je to ponižavajuće. Lion je gunđao o toj jasnoj stvari, dok mu iznenada misao nije pala
na um. Kristina mora da je bila nervozna kada je otišla tako brzo. Možda je ona shvatila
značaj njenih grešaka juče.
Lion je prvo pomislio da smesta ode u Lionvud, a onda je odlučio da pusti Kristinu da se
krčka u sopstvenom paprikašu veći deo dana. Do vremena kada on stigne kući ona možda
bude i skrušena.
Da, vreme i tišina će biti njegovi saveznici. Nadao se da će im ati njeno izvinjenje do mraka.
Lion je proveo sat vremena oko detalja nekretnina, zatim je odlučio da svrati u majčinu
gradsku kuću da obavesti Dijanu o Ronu. Bio je iznenađen kada je upao u salon i našao
Rona kako sedi na divanu sa rukom oko Dijane.
"Smetam?", upita on.
Izgleda da njegov ulazak nije smetao ni jednom od njih dvoje. Dijanina glava je ostala na
Ronovom ramenu, a njegov prijatelj se nije ni mrdnuo.
"Stigao je Lion, slatkice .Prestani da plačeš. On će znati šta da se uradi."
Lion je lajao naređ enja kada je ulazio: "Rone, sklanjaj ruke od moje sestre. Dijana, sedi i
ponašaj se pristojno, za Boga miloga. Zašto plačeš?"
Njegova sestra je pokušala da se pridržava njegovih naređenja, ali čim se uspravila, Ron je

privuka njena leđa pa se njeno lice ponovo našlo na njegovom ramenu.
"Ostani tu. Dođavola, Lione, ja sam joj uteha i to je to."
Lion je odlučio da će kasnije morati da se nosi sa svojim prijateljem.
"Reci mi zašto plačeš, Dijana. Sada. U žurbi sam", dodao je on.
"Ne treba da podižeš glas na nj u, Lione", Ron reče svojem prijatelju. "Uznemirena je."
"Da li će mi neko od vas reći zašto je dođavola uznemirena?"
"Mama", Dijana izjavi.Ona se pomeri od Rona i obrisa oči svojom čipkanom maramicom.
"Kristina ju je odvela."
"Ona je šta?", upitao je Lion, vrteći glavom u konfuziji.
"Tvoja žena je odvela tvoju majku sa sobom u Lionvud", rekao je Ron.
"I zato Dijana plače?", upitao je Lion pokušavajući da dođe do srži.

Ron je pokušavao da se ne nasmeje. Njegove oči su blistale od veselja. "To je", rekao je i
potapšao Dijanu po ramenu.
Lion je seo preko puta svoje sestre i čekao da dođe sebi. Izgledala je poput leptira, pomislio je
u sebi, obučena u žutu haljinu sa smeđim trakama. Suze su joj napravile nered na haljini.
"Dijana", rekao je on, nadajući se prij atnim glasom. "Ne trebasš se bojati da ću biti lj u t što je
moja supruga povela moju majku. Zato plačeš, zar ne?"
"Htela si da ostane ovde?"
Kada je odmahnula glavom i nastavila da jeca, Lion je izgubio strpljenje. "Pa?"
"Mama nije htela da ide", plakala je Dijana. "Rone, recite mu. Videli ste šta se desilo. A tetka
Hariet se smejala kao luda svo vreme."
"Rone, da li ti je stalo do Dijane?"

"Da, jeste. Veoma."
"Onda ti predlažem da je smiriš pre nego što je zadavim. Dijana, prestani da plačeš."

"Ja ću objasn iti, slatka moja.", rekao je Ron D ijani nežnim, umirujućim glasom.
Lion je sakrio svoju ogorčenost. Ron se ponašao kao štene bolesno od ljubavi.
"Vidiš, tvoja mama je odbila Kristinin zahtev da ide na Lionvud. I tada je počeo vatromet",
Ron više nije mogao da kontroliše svoj osmeh. Dijana mu je sada plakala u jaknu, tako da je
osećao da je bezbedno da se ceri. "Tvoja žena je bila odlučna da povede tvoju majku sa
sobom. Tako odlučna, u stvari ... pa ona je izvukla tvoju majku iz kreveta."
"Ti se šališ?"
"Mama nije htela da ide."
"Očigledno", izjavi Lion. "Da li je Kristina objasnila svoje razloge za sve to?"
Osmeh mu se povukao na uglovima usana, ali ga je sestra netremice gledala ,a on nije želeo
da je nadalje nervira, omogućavajući joj da vidi njegovu zabav u.

Ron mu nije pomogao u nameri da sakrije osećanja od svoje sestre. "Trebalo je da ih vidiš,
Lione. Tvoja majka je jaka žena. Nisam znao tu činjenicu. Mislio sam da je oslabila proteklih
godina, ali ona se poprilično borila .Naravno, to je bilo tek posle..."
"Posle čega?", upita Lion veoma zbunjen ponašanjem svoje supruge.
"Mama je rekla Kristini da ona želi da ostane ovde. Rekla je da želi da pozove ljude da dolaze
i da im ona priča o Džejmsu, naravno",rekla je Dijana Lionu.
"Tada je Kristina pitala tvoju majku da li joj je srce umrlo."
"Ne razumem", izjavi Lion vrteći glavom.
"Ni ja", odgovori Ron. "U svakom slučaju, tvoja majka je rekla da kada je Dž ejms umro, njeno
srce je takođe umrlo...šta god, za ime Boga, to značilo."
Lion se onda osmehnu. On nije mogao da si pomogne. "Moja majka je profesionalno

ožalošćena, Rone. Znam to dovoljno dobro."
"Bila je", reče Ron. "Kristina je pričala tvojoj majci dole u hodniku svo vreme. Tvoja tetka,
Dijana i ja stajali smo, gledajući ove dve dame, pitajući se šta se događa. Zatim nam je
Kristina sve objasnila."
"Ona će ubiti mamu."
"Dijana to nije ono što je ona rekla", rekao je Ron. Potapšao ju je po ramenu a onda se opet
okrenuo ka Lionu.
"Rone hoćeš li reći više?"
"Kristina je rekl a tvojoj majci odakle je došla -Bog zna gde je to-i da će stari ratnik koji je
slomljen u duhu i u srcu ići u pustinju."
"Zašto?", upita Lion.
"Zato da pronađe lepo, zabačeno mesto u kojem će umreti, naravno. Nepotrebno je reći da
tvojoj majci nije baš bilo prijatno kada ju je nazvala "stari ratnik"."
Lion je zurio u plafon dugi minut, pre nego što se usudio da ponovo pogleda svog prijatelja.
Bio je opasno blizu da se nasmeje. "Ne, ne verujem da bi ona", prošaputao je.
"Pa deo toga je mamina krivica", umešala se Dijana. "Da nije odgovorila da je njeno srce bilo
slomnjeno, Kristina ne bi insistirala da je uzme k sebi. Ona je rekla da će pomoći mami da
nađe lepo mesto."
"To je za njeno dobro", reče Lion.
"Lione, mama nije još bila pojela svoju čokoladu. Ona nije imala sluškinju da spakuje njenu
imovinu. Kristina je rekla da to nije važno. Ona nije trebala da se pakuje kada je trebalo da
umre. To su njene reči."
"Tvoja majka je onda počela da viče."
"Ron mi nije dao da se umešam", prošaputala je Dijana. "A tetka Hariet se smejala."

"Tako se tvoja majka našla u unutrašnjosti kočije", prokomentarisa Ron.
"Da li je ona vikala Džejmsovo ime?", upita Lion.

"Pa...ne, naravno da ne", promrmlja Dijana. "Kakve to veze ima sa bilo čime?"
Ni Ron ni Lion nisu mogli da joj odgovre. Bili su previše zauzeti smej anjem.
Bilo je potrebno nekoliko minuta pre nego što je Lion mogao da progovori. "Predpostavljam
da je bolje da se vratim u Lionvud."
"Šta ako Kristina krije mamu negde u prirodi i ne bude htela da vam kaže gde je?"
"Da li zaista verujete da bi Kristina ug rozila vašu mamu?", upita Ron.
"Ne", prošaputa Dijana. "Ali je to zvučalo kao najprirodnija stvar za...starog ratnika da
uradi", Dijana glasno uzdahnu. "Kristina ima neke neobične ideje, zar ne?"
"Ona blefira, Dijana. Ona se pretvara da daje našoj majci šta ona želi."
"Lione, da li bi voleo da krenem sa tobom za Lionvud?", upitao je Ron.
Lion je po sjaju u očima svog prijatelja video nestašluk. "Zašto bi to ponudio?" ,upitao ga je.
"Mogao bih da ti pomognem da pretražiš imanje", izvali Ron.
"Veoma zabavno", odbrusi Lion. "Sada vidi šta si uradio. Dijnana ponovo pl ače. Moraš se
nositi sa tim, Rone. Nemam vremena. Dođi do Lionvuda sa Dijanom i tetkom Hariet ovog
vikenda."
"Samo se šalim, dušo. Sada, sada, dozvoli mi da te zagrlim, ljubavi. Možeš plakati na mom
ramenu."
Lion zatvori vrata na Ronov umirujući glas. On odmahnu glavom u neprijatnosti. Bio je
toliko zaokupiran svojim životom, da nije shvatio da je Ron zaljubljen u Dijanu.
Ron je bio dobar prijtelj...ali zet...Lion će morati da se prilagodi toj mogućn osti.
Kristina neće biti iznenađena ovim. Ne, ona je bila ta koja je uputila Rona njegovoj sudbini,
podseti se Lion sa osmehom.

Ah, sudbina. Odlučio je da je njegova sudbina da ode kući i poljubi svoju ženu.
Želja da uzme Kristinu u naručje, da sporo vodi ljubav sa njom, učinila je da put u Lionvud
izgleda mnogo duži nego obično.
Sunce je već bilo na zalasku kada je Lion došao na krivinu ispred kuće. On začkilji,
pokušavajući da kroz nišan izoštri ono što je mislio da je video.
Kada je prišao bliže, on je prepoznao čoveka koji je ređao cipele na stepenice. Bio je to Elbert.
Šta je on radio tamo? I šta je on u ime Boga radio sa Lionovim čizmama? Lion je bio dovoljno
blizu da vidi desetine njegove obuće poređanih po stepenicama i stazi.
Markiz udari svog konja po zadnjim nogama, kao signal da idu u štalu, a onda zavapi
Kristininom batleru. "Elberte? Šta radiš sa mojim cipelama?"
"Gospođino naređenje, gospodaru", odgovorio je Elbert. "Zar je moguće da čovek poseduje
ovolike čizme?", dodao je on. "Na ovom zadatku sam već sat vremena. Uza stepenice, niza
stepenice, onda up-"

"Elberte? Daj mi razlog zašto?", prekide ga Lion. "I šta ti radiš na Lionvudu? Da li te je
Kristina pozvala u posetu?"
"Zaposlila me je, gospodine", saopšti mu Elbert. "Ja ću biti Braunov asist ent. Da li ste znali
koliko je bila zabrinuta za mene? Znala je da neću izdržati sa starim šišmišom. Vaša
supruga ima dobro srce. Obavljaću svoju dužnost, gospodaru. Neću izbegavati svoju
odgovornost."
Kristina jeste imala dobro srce. Njegova nežna supruga je znala da Elbert neće nigde naći
drugde posao. Bio je jednostavno previše star, suviše slab. "Siguran sam da ćeš biti dobar,
Elberte", rekao je Lion. "Drago mi je da te imam za osoblje."
"Hvala vam, gospodaru", uzvratio je Elbert.
Onda je Lion primetio da Braun stoji u otvorenim vratima. Njegov batler je izgledao
uznemireno. "Dobar dan, gospodaru", reče Braun. "Vrlo dobro što ste se vratili" , glas mu je
bio zategnut. "Da li ste videli cipele, gospodine?"

"Nisam slep, čoveče. Naravno da sam ih video. Želiš li da mi objasniš šta se ovde događa?"
"Nalozi vaše žene", saopšti Braun.
"Bivše žene", umeša se Edvard sa osmehom.
Lion je duboko uzdahnuo. "Šta to pričaš?", upitao je on svog batlera verujući više svom
mlađem čoveku nego matorom koji se davio od smeha iza njega.
"Vi ste se razveli, gospodaru."
"Ja sam šta?"
Braunova ramena klonuše. Znao je da njegov gospodar neće dobro primiti vesti. "Razveden."
"Razveden, gospodaru, gurnut u stranu, zaboravljen, mrtav u njenom srcu-"
"Shvatio sam, Elberte", promrmlja Lion u rastrojstvu. "Svestan sam šta znači reč razvod."
Lion je nastavio ka kući. Stari sluga se umešao. "Ovo su bile njene reči. Moja gospodarica je
rekla da ćete se razvesti na način njenih ljudi. Rekla je da je sasvim u redu da se otarasi
supruga. Morate naći drugo mesto za život."
"Ja šta?", upitao je Lion, siguran da nije dobro čuo.
Braunovo uporno klimanje dokazalo mu je da jeste.
"Vi ste izbačeni, gurnuti u stanu-"
"Zaboga, Elberte, prestani da govoriš svoju litiju", zahtevao je Lion. On se vratio Braunu. "Šta
znači ono sa mojim cipelama?"
"One znače vaš odlazak, moj gospodaru", reče Braun.
Batler je pokušao da ne gleda u nepoverljiv izraz lica svoga gazde. On je bio u opasnosti da
izgubu kontrolu. Zurio je u pod umesto u gazdu.
"Dozvolite mi da razjasnim ovo u svojoj glavi", promrmlja Lion. "Moja žena veruje da kuća
pripada njoj?"
"I vašoj majci naravno", izlete Braunu. "Ona je drži."

Braun se ugrizao za donju usnu. Lion je pomislio da pokušava da se ne nasmeje.
"Naravno", reče Lion.
Elbert je pokušao da bude od pomoći još jednom. "To je način na koji njeni ljudi rade",
umešao se a glas mu je bio pun veselja.
"Gde je moja žena?", upitao je Lion, ignorišući Elbertov komentar.
Nije čekao da mu njegove sluge odgovore, ali je preuzeo dva koraka pre nego što je stigao do
sobe. Iznenadna misao ga je zaustavila. "Da li se ona ošišala?", upitao je.
"Jeste", uzviknuo je Elbert pre nego što je Braun stigao da otvori usta. "To je način za to",
insistirao je Elbert. "Kada odečene dlake padnu, onda ste mrtvi za nju. Vi-"
"Dobio sam njenu poruku", viknu Lion. "Braune, unesi u kuću moje cipele. Elberte, idi sedi
negde."
"Gospodaru?", pozva ga Braun.
"Da?"
"Da li Francuzi zaista prate ove zakone?"
Lion je zadržao svoj osmeh. "Da li je moja žena rekla da je takav zakon?", upitao je on.
"Da, gospodaru."
"I ona ti je rekla da je iz Francuske?", zamolio je batlera.
Braun klimnu glavom.
"Onda mora da je istina", saopšti mu Lion. "Ja bih se okupao, Braune. Ostavi cipele za
kasnije", dodao je pre neko što je krenuo.
Lion se osmehnu. Bilo je trenutaka kada bi zaboravio koliko je mlad i neiskusan Braun bio.
Naravno, on ne bi lagao nekoga ko zrači nevinošćiu i iskrenošću. Kristina.

Njegova supruga ga nije čekala u njihovoj spavaćoj sobi. On zaista nije očekivao da bude
tamo. Sunce je i dalje dovoljno sijalo da ona ostane napolju. Lion je sumnjao da će se vratiti u
kuću pre mraka ako je ne prisili.
Lion je došao do prozora i posmatrao zalazak sunca. To je bio veličanstven prizor i nije ga
primećivao dok nije oženio Kristinu. Ona mu je otvorila oči za čudo života.
I čudo ljubavi. Da, voleo je nju, toliko žestoko da ga je to skoro plašilo. Kada bi joj se nešto
desilo, Lion ne bi znao kako bi nastavio dalje.
Ta mrska misao ne bi toliko smetala njegovoj bezbrižnosti, da nije bio toliko zabrinut zbog
Kristininog upoznavanja sa njenim ocem. Lionu je bilo više nego neprijatno.
Verovala je da će pokušati da je ubije. Ričards nije bio u stanju da mu kaže mnogo o
Kristininom ocu, ali činjenica da je Stalinski bio uključen u aferu Brizbejn, koja je imala
sramne rezultate, zabrinula je Liona.
Kako bi bilo jednostavno kada bi mu Kristina verovala, poverila mu se. Gospode, on se osećao
kao da treba da se suoči sa neprijateljem sa povezom preko očiju.
Jednaka mera. Zar to nije bilo ono što je tražio od Kristine?
Istina ga je udarila poput udarca. Zahtevao je od svoje supruge ono šti nije bio voljan da joj
da. Poverenje. Da, on je želeo njeno potpuno poverenje, ali on nije znao koliko joj je verovao.
Ne, rekao je sebi zavrtevši glavom, njegov greh je bio gori. On nije otvorio svoje srce.
Kristina ga je samo jednom pitala o njegovoj prošlosti. Kada su bili na putu za Lionvud, ona
ga je zamolila da joj priča o svojoj prvoj ženi, Leti. Njegovi odgovori su bili nagli. To je bio
jedini predmet o kojem nije hteo da razgovara. Nije ga ponovo pitala. Da, on je trebao da
uzvrati jednakom merom.
Vrata su se otvorila iza njega. Lion je bacio pogled preko ramena i video sluge kako nose
"Onda ćete joj dozvoliti da se razvede od vas?", braun izbaci, jasno zapanjen.
"Ja verujem da se ona već razvela od mene", odgovori Lion sa osmehom.
Batler nije bio nimalo zadovoljan tom izjavom. "Nedostajaćete m i, moj gospodaru."
"I tebe je zadržala?", upita Lion.
Batler je klimnuo glavom. Izgledao je jadno. "Moja dama je objasnila da smo sada deo njene
porodice."
"Mi?"
"Ona zadržava celo osoblje, moj gospodaru."
"Prestani da brineš, Braune. Ne idem nigde", izjavi Lion. "Čim se moja supruga vrati iz šetnje
kući, pošalji je meni. Ako ona može da se razvede od mene tako lako, onda mora postojati
brz način da se ponovo uda. Ovaj mali problem će biti rešen do mraka, obećavam ti."
"Hvala Bogu", prošaput Braun. On požuri iz sobe, zatvarajući vrata za sobom.
Braun je mogao da čuje gospodarev smeh čak dole.
Kristina je srela batlera na dnu stepenica. Kada joj je rekao da je markiz stig ao i da je poželeo
da se vidi sa njom, ona ga je samo nezadovoljno pogledala pre nego što je prihvatila njegov
zakon.
Kada je došla u spavaću sobu, naglo je zastao.
"Zatvori vrata, dušo."
Kristina je učinila kako je tražio, ali samo zato što je ona želela privatnost za svoju
konfrotaciju. "Da li si uživala u jahanju?, upitao je Lion.
Blagost u njegovom glasu ju je zbunjivala. Kristina se spremala za borbu. Lion nije bio u
nimalo predusretljivom raspoloženju. "Lione", počela je ona namerno izbegavajući njego v
pogled. "Ja mislim da ti ne shvataš šta sam uradila."
"Naravno da ne, draga moja", odgovorio je tako veselim glasom koji je Kristinu još više
zbunio. "Ti ćeš morati da počneš iz početka, moraćeš me dati na sud, mada sada kada si
svestan mog neobičnog vas pitanja, sumnjam-"
"U redu."
Kristina ga je pogledala. "U redu? To je sve što imaš da mi kažeš?", ona zavrte glavom.
Nakon dugog uzdaha, prošaputa: "Ti ne razumeš."
"Da, razumem. Odbacila si me u stranu. Elbert mi je objasnio."
"Ti nisi uznemiren?"
"Ne."
"Pa, zašto ne? Rekao si da me voliš", reče Kristina. Ona priđr korak bliže Lionu. "Tvoje reči su
bile lažne, zar ne? Sada kada znaš-"
"One nisu bile lažne", odgovori Lion. On se nagnuo i zatvorio oči. "Bože ovo je tako dobar
osećaj. Ja ti kažem, Kristina, jahanje do Londona je svaki put duže."
Ona nije mogla da veruje u njegov opušten stav. Kristina je osećala da je na rubu plača. "Ne
možeš me poniziti a onda se ponašati kao da se ništa nije desilo. Ratnik bi ubio drugog za to
delo", reče mu.
"Ali ti nisi ratnik, Kristina. Ti si moja žena."
"Bivša."
On nije otvorio oči kada ju je upito: "Šta sam tačno uradio?"
"Ne znaš?", morala je duboko da udahne pre nego što je nastavila. "Vikao si na mene pred
svedocima. Osramotio si me. Osramotio me."
"Ko su bili svedoci?", upitao je Lion, tako tihim glasom da je morala da mu se pridruži da bi
ga čula.
"Brajan", saopštila je Kristina.
"Zar nisam vikao na tebe pred Ričardsom? Izgleda da si zaboravila."
"To je bilo drugačije."

"Zašto?"
"Vikao si jer sam se onesvestila. Nisi bio ljut na mene. Sigurno možeš videti razliku."
"Ja je vidim", priznao je Lion. "Da li si se zapitala zašto sam vikao na tebe pred Brajanom?"
"Ne."
Lion otvori oči. Njegova iritacija je bila očigledna. "Uplašio sam se da te ne izgubim", izjavi
on. Svaka reč je bila ošišana, teška.
"Ti šta?"
"Ne budi tako iznenađena Kristina. Kada sam ušao u tu krčmu i zatekao te kako sediš sa
najgorim ološem u Engleskoj, moj um je jedva radio. Onda si imala hrabrosti da mi se
osmehneš, kao da si sretna što me vidiš."
Mora o je da prestane da priča. Sećanje je počelo da ga ljuti ponovo.
"Bila sam srećna što te vidim. Zar si sumnjao?", upitala je.
Njene ruke su bile na bokovima. Ona zabaci kosu preko ramena i nastavi da se mršti na
njega. "Pa?", zahtevala je ona.
"Da li si skratila kosu?"
"Jesam. To je sve deo rituala žalosti", saopšti Kristina.
"Kristina, ako budeš kratila kosu svaki put kada si nezadovoljna sa mnom, ostaćeš ćelava za
mesec dana, obećavam ti."
Lion je dugo uzdahnuo, a onda reče: "Da razjasnimo u mojoj glavi. Ja nikada da ne
podignem svoj glas u budućnosti na tebe? Kristina neće ići. Biće vremena kada ću vikati na
tebe."
"Baš me briga ako ćeš vikati na mene", promrmlja Kristina. "I ja ću takođe izgubiti živce na
tebe ponekad", priznala je. "Ali ja ne želim da n ikada neki stranac vidi to nezadovoljstvo. To
je ponižavajuće, Lione."
"O, onda sam trebao da te odvučem u sobu i da vičem na tebe u privatnosti?", upitao je on.
"Da, trebalo je", odgovori Kristina.

"Glupo si rizikovala, Kristina. Bila si u opasnosti, shvatala ti to ili ne. Hoću tvoje izvinjenje i
obećanje da se više nikada nećeš izlagati takvom riziku."
"Moraću još da razmislim o tome" reče ona. Sada kada je bila primorana da razmotri šta joj
je govorio, shvatila je da je bila u opasnosti. Bilo je previše ljudi u Brajanovoj taverni da bi ih
pokorila...ako bi odlučili da je napadnu istovremeno. Mada se prvi izazivač povukao...i posle
je ona spomenula da joj je muž markiz od Lionvuda. "Da", ponovila je. "Moram da razmislim
o obećanjima koje želiš od mene."
On a je mogla da zaključi iz Lionovog svirepog držanja da ga nije bilo mnogo briga za njen
iskreni odgovor. "Upozoravam te da neće biti lako za tebe", prošaputala je.
"To je ono što se stvarno radi, zar ne?"
"Ja samo kažem -"

"Ti me testiraš, zar ne Kristina?"
Ona je napravila grešku kada se približila kadi, a uvidela je prekasno. Lion je zgrabio i
povukao u krilo. Voda je pljusnula na sve strane.
"Upropastio si mi haljinu", ona jeknu.
"Upropastio sam i druge", reče Lion. On je uhvati ispod brade i natera je da ga pogleda.
"Volim te."
Oči joj se napuniše suzama. "Ponizio si me."
"Volim te", ponovi on sirovim šapatom. "Žao mi je što si se osetila poniženo."
"Žao ti je?"
"Žao mi je što sam te uplašila", šapnula je. "Pokušaću da to ponovo ne uradim."
"Reci mi da me voliš", zahtevao je Lion.

"Volim te."
"Da li da ti verujem?", upitao je on. Glas mu je bio promukao, nagovarajući.

"Da", odgovorila je Kristina. Pokušala je da mu odgurne ruke dalje od sebe kada je shvatila
da je uvredio. "Naravno da treba da mi veruješ!"
"Ali ti meni ne veruješ kada kažem da te volim", reče Lion. "U tvojoj glavi je to samo
privremeno stanje, zar ne?", on ju je polako poljubio, nežno, nadajući se da će ublažiti ubod
njegovog blagog ukora. "Kada naučiš da mi potpuno veruješ, znaćeš da se neću predomisliti.
Moja ljubav je zauvek, Kristina."
Lion joj nije dao vremena da se raspravlja oko te činjenice. Poljubio ju je ponovo. Njegov jezik
je prelazio preko njenih nežnih usta dok se nisu rastavile za njega. A onda je počeo da hara
po njima.
Kristina je pokušala da protestuje. "Lione, ja moram-"
"Skidaj se", prekinuo je Lion. On je već odvezivao poleđinu njene haljine.

Ne, ona nije htela to da kaže. Ali misli su joj bila zbunjene. Lion je povukao njenu haljinu do
struka. Rukama je obuhvatio njene grudi, prstima joj dražio bradavice, primoravajući ih da
odgovore. Njegova usta nikada nisu izgledala tako topla, tako izazovna.
Bilo je više vode na podu nego u kadi. Lionu nije smetalo. Bio je odlučan, i on je skinuo
Kristininu mokru odeću sa nje u veoma kratkom roku.
Kristina nije želela da se bori. Stavila je ruke oko njegovog vrata i meko uzdahnula. "Voda
nije jako vruća", prošaputala mu je kraj uva.
"Ja jesam."
"Šta?"
"Vruć."
"Lione, želela sam -"

"Mene u tebi", prošaputa Lion. Usne su mu ljubile njen vrat, a topli dah joj je slao jezu niz
kičmu. "Hoćeš da me osetiš u sebi", reče on. "Tvrdog. Vrućeg. Pokušaću da idem sporo, ali ti
ćeš želetzi bolje, brže, dok ne dodirnem tvoju matericu i ne budeš molila za oslobođenje."
Kristinina glava je pala tako da je Lion mogao da poljubi više njenog vrata. Njegova mračna
obećanja o onome što će doći napravila su da joj se grlo stegne i rad srca ubrza. "Ostaću u
tebi dok ti ne dam ono što želiš, zar ne Kristina? I onda ću te zadovoljiti ponovo."
Njegove usne su uzel e njene u još jenom omamljujućem poljubcu. "To je ono što želiš, zar ne,
slatko moje?"
"Da", odgovori Kristina. Uzdahnula je kraj njegovih usana. "To je ono što želim."
"Onda se udaj za mene. Sada", zahtevao je Lion. On je ponovo poljubio kao meru
predostr ožnosti protiv bilo kog protesta. "Požuri, Kristina. Želim... Kristina ne mrdaj se
tako". prošaputa Lion. "To je mučenje."
"Sviđa ti se."
Šapnula mu je istinu pokraj ramena, zatim mu grebala kožu noktima, zubima. Ona se
ponovo protrljala o njega kukovima, trljala grudi uz njegove. Ipak, kada je pokušala da ga
uvede u sebe, on joj to nije dozvolio. Stavio je ruke na njene kukove, držeći je podalje od svog
uzbuđenja.
"Ne još, Kristina", rekao je ostavši bez daha. "Da li smo i dalje razvedeni u tvojoj glavi?"
"Lione, molim te", molila je Kristina.
On ju je stavio uza se dok mu je uzbuđenje počivalo na stomaku. Njegovi prsti su je našli i
polako je prodro. "Da li želiš da se zaustavim?", pitao je uz režanje.
"Ne, nemoj stati."
"Da li smo u braku?"
Kristina mu dade. "Da, Lione. Morao bi prvo da me odvedeš na sud." Ona vrisnu kada je
povećao pritisak. Ugrize se za donju usnu, a zatim ponovo otvori usne za njega.
"Kompromis", prošaputa je Lion i polako je gurnuo prema dole i počeo da prodire.

Ona nije razumela šta joj je rekao, pomislila je da ponovo želi da je ispituje, ali se iznenada
Lion pomerio.
Njegov pokret je namerno bio mučan. Kristina nije mogla da govori, nije mogla da misli. Lion
ju je gurao prema suncu. Uskoro kada više nije mogla da podnese, on joj je dao slatko
oslobođenje. Kristina je držala svoga ratnika u bleženoj predaji.
"Trebali bismo otići dole na večeru. Ne želim da tvoja majka pomisli da može da se krije u
svojoj sobi. U buduće sve svoje obroke mora da jede sa nama, mužu."
Lion je ignorisao komentare svoje supruge. On ju je pomerio sa njega, umotao u pokrivač od
kreveta kada je video kako drhti, a zatim počeo da joj golica rame svojim prstima.
"Kristina? Da li je tvoj otac ikada vikao na tebe kada si bila mala devojčica?"
Okrenula se i stavila bradu na njegove grudi pre nego što je odgovorila ."To je čudno pitanje.
Da, otac je vikao."
"Ali nikada pred drugima?", upitao je Lion.
"Pa, jednom je izgubio živce", priznala je. "Bila sam suviše mala da bi se setila incidenta, ali
moja majka i šaman su voleli da pričaju tu priču."
"Šaman?"
"Naš sveti čovek", objasnila je Kristina. "Poput onoga koji nas je venčao. Mada, moj šaman mi
nikada nije stavljao krunu na glavu.", završila je ona slegnuvši ramenima.
"Šta je bio razlog da tvoj otac izgubi kontrolu?", upita Lion.
"Nećeš se smejati?"
"Neću se smejati."
Kristina je skrenula pogled sa njegovih zlatnih očiju na njegove grudi, da joj ne remeti
koncetraciju. "Moj brat je doneo kući lepu zmiju. Otac je bio veoma zadovoljan."
"Bio je?"
"Bila je to lepa zmija."
"Vidim."
Mogla je čuti smeh u njegovom glasu, ali nije uzeo izuzetak. "Majci je takođe bilo drago.
Morala sam da gledam kako moj brat drži nagradu, a šaman je rekao da sam ljubomorna na
brata. Izašla sam da uhvatim moju zmiju. Niko nije mogao da me nađe nekoliko sati. Bila
sam veoma mala i u stalnim nestašlucima."
"Ah, pa to je razlog zbog kojeg je tvoj otac izgubio živce", izjavi Lion. "Tvoj nestanak mora da
je-"
"Ne, to nije bio razlog", umeša se Kristina. "Iako naravno, nije bio srećan što sam napustil a
bezbednost sela."
"Pa, onda?", upita Lion.

"Svi su panično tragali za mnom kada sam se mucajući vratila u selo. Mama kaže da sam
uvek mucala kada bih pokušvala da imitiram svoga brata. Vidiš, Beli orao je hodao poput
ponosnog ratnika."
Sećanje na priču koju je čula toliko puta izazvalo joj je osmeh na licu.
"Da li si imala zmiju sa sobom kada si se vratila natrag u selo?", upitao je Lion.
"Oh, da", odgovorila je ona. "Šaman je pričao da sam je držala baš kao što je i moj brat držao
zmiju. Otac je stajao na suprotnoj strani vatre, majka je stajala pored njega. Nijedno nije
pokazalo reakciju na moj ulov. Nisu želeli da me uplaše pa da ispustim zmiju. U svakom
slučaju", dodala je ona sa uzdahom, "otac je došao do mene, uzeo zmiju iz mojih ruku, ubio
je a zati m počeo da viče na mene. Majka je znala da ga nisam razumela. Otac je pohvalio
mog brata, vidiš,a ipak je vikao na mene."

"Šta misliš, zašto je tako bilo?", upitao je Lion mada je već naslutio njen odgovor.
"Zmija moga brata nije bila otrovna."

"O,Bože."
U glasu njenog muža je bio smeh. "Oca je ubrzo prošao bes, a šaman je objavio da su me
duhovi zaštitili. Bila sam njihova lavica, vidiš. Mama kaže da je ocu bilo žao što me je grdio.
Poveo me je na jahanje sa njim tog dana i pustio me da mu sedim u krilu za vreme večere."
Paralela je bila suviše dobra da je propusti. "Tvoj otac je bio uplašen", reče Lion. "Voleo te,
Kristina-toliko da kada je video da si u opasnosti njegova samokontrola je dezertirala, baš
kao što je moja dezertirala juče."
On ju je povukao na gore da bi ga pogledala u oči. "Bila je njegova dužnost da drži lavicu na
bezbednom za mene."
Kristina polako klimnu glavom. "Mislim da si poput mog oca. Ti si tako arogantan. O, ne
mršti se, Lione. Dajem ti kompliment kada kažem da si arogantan. Pun si hvalisanja, previše.

Ona je zvučala previše iskreno da bi se Lion uvredio. "Kako se zove tvoj otac?", upita on.
"Crni Vuk."
"Da li ću mu se svideti?"
"Ne."
On nije očekivao njen nagli odgovor. Uistinu on je bio blizu smeha.
"Hoćeš da mi kažeš zašto ne?"
"On mrzi belce. Ne veruje im."
"Zato imaš tako sumnjičavu prirodu, zar ne?"
"Možda."
Ona je odmarala glavu na Lionovom ramenu.
"Još uvek si pomalo sumnjičava prema meni, zar ne?"

"Ne znam", priznala je sa uzdahom.
"Verujem ti, slatkice moja. Potpuno."

Ona nije pokazala nikakvu reakciju.
"Kristina želim jednaku meru. Imaću tvoje poverenje. I ne samo za dan ili dva. To su moji
uslovi."
Ona polako podiže pogled i zagleda se u Liona. "A ako nisam u stanju da ispunim tvoje
uslove?", upitala je.
Video je zabrinutost u njenim očima. "Reci mi", prošaputao je.
"Ti ćeš me odbaciti.", šapnula je.
On je odmahnuo glavom. "Ne."
"Ne? Šta onda?"
On je želeo da je poljubi i otera mrštenje sa njenog lica. "Čekaću. I dalje ću te voleti. U svom
srcu mi ne veruješ, zar ne? Ako mi sliš da ćeš uraditi nešto čime ćeš me uvrediti i da ću
prestati da te volim, to se neće dogoditi, Kristina."
Ona se ponizila pred njegovim vatrenim rečima. "Brinem", priznala je šapćući. "Postoje
trenutci kada pomi slim da se nikada neću uklopiti. Osećam se kao krug koji pokušava da se
uklopi u kvadrat."
"Svako se ponekad oseća tako sa vremena na vreme", reče joj Lion, nasmejavši se na
apsurdnost njene analogije. "Ti si još ranjiva. Da li još uvek želiš da ideš kući?"
Njegove ruke su joj milovale ramena dok je čekao odgovor. "Ne bih mogla da te ostavim",
odgovori ona. "A ne bih mogla da te povedem sa mnom. Ti si sada moja porodica, Lione",
reče ona. "Zaista ti neće biti lako sa mnom."
"Brak nikada nije lak u početku", odgovorio je. "Oboje moramo da se naučimo na
kompromis. Vremenom ćemo razumeti potrebe jedno drugog."

"Tvoja porodica i osoblje će me smatrati čudnom."
"Već te smatraju."
Njeno mrštenje je sada bilo primorano, a sjaj se pojavio u njenim očima. "Neljubazno je od
tebe da to kažeš", reče mu.
"Ne, to je iskreno priznanje. Oni misle da si isuviše čudna. Da li ti je toliko stalo šta drugi
misle o tebi, Kristina?"
Ona zavrte glavom. "Samo ti, Lione. Stalo mi je samo do toga šta ti misliš."
On je pokazao poljupcem koliko mu je drago da čuje njeno priznanj e. "I meni je stalo do toga
šta ti misliš", prošaputa Lion. "Da li će moje cipele ponovo biti izbačene?"
"To je stari poznati način", objasni Kristina. "Bila sam toliko ljuta na tebe. To je sve što sam
mogla da smislim da shvatiš koliko si me nesrećnom napravio."
"Hvala Bogu, nisi pokušala da me ostaviš."
"Pokušala?"
"Znaš da bih te jurio i dovukao ovde gde ti je i mesto."
"Da, znala sam da bi. Ti si ratnik, na kraju krajeva."
Lion je sklonio Kristinu do sebe, odlučivši da završe razgovor pre nego što ponovo budu
vodili ljubav. Njena ruka se našla na njegovoj butini. To je bila smetnja. Lion joj zarobi obe
ruke i blago ih stisnu. "Kristina? Da li si ikada volela drugog muškarca? Da li postoji kod
kuće neko ko je zarobio tvoje srce?"
Glava joj je bila ušuškan a ispod njegove brade. Kristina se osmehnu, znajući da Lion nije
mogao da vidi njenu reakciju. Postao je napet nakon što je postavio pitanje. Nije bio u stanju
da zadrži brigu u svom glasu.
On je pustio da vidi njegovu ranjivost. "Kada sam bila veoma mlada, mislila sam da kada
odrastem da ću se udati za Belog orla. Onda kada sam imala sedam leta ili tako nešto
ostavila sam te glupe misli sa strane. On je bio moj brat, posle svega."
"Da li je bilo ikog drugog?"

"Ne. Otac nije hteo da bilo ko od ratnika hoda sa mnom. Znao je da se moram vratiti
belcima. Moja sudbina je već bila odlučena."
"Ko je odlučio o tvojoj sudbini?"
"San."
Kristina je čekala njegovo sledeće pitanje ,ali posle minut dva,kada je shvatila da je neće pitati
da mu objasni, ona je odlučila da će mu svejedno reći.
Htela je da shvati.
Priča o šamanovom putovanju do vrha planine u potrazi za vizijom privukla je punu
Lionovu pažnju.
San ga je naterao da se nasmeje. "Ali da te tvoja majka nije nazvala lavicom, da li bi šaman
ikada-"
"On bi sve sredio", prekinula ga je Kristina. "Imala sam plavo-belu kosu, plave oči baš kao i
lav u njegovom snu. Da, on bi sve sredio. Da li sada razumeš koliko sam zbunjena bila kada
te je gospodin Rejnolds nazvao Lion? Znala sam u tom trenutku da sam pronašla svog
partnera."
Logični deo Lionovog mozga video je sve nedostatke u snu, praznoverje, rituale. Ipak on je
jednostavno odgurnuo te razloge u stranu. Nijega bilo briga ako nema previše smisla. "Znao
sam u tom trenutku, da pripadaš meni."
"Oboje smo to znali, zar ne Lione?"
"Jesmo, ljubavi."
Kristina se nasmeja. "Nikada nismo imali podjednake šanse, mužu. Tvoja je sudbina već bila
odlučena."
Lion klimnu glavom. "Sada je na tebe red da postavljaš pitanja. Želiš li da ti pričam o Leti?"
Kristina je pogušala da pogleda u Liona ali on nije hteo da je pusti. "Da li želiš da mi pričaš o
njoj?", upitala je oklevajući.
"Da, želim. Sada mi postavi pitanja", komandovao je on mekim glasom.
"Da li si je voleo?"
"Ne na isti način, kao što volim tebe. Nikada nisam bio...ovakav. Bio sam suviše mlad da brak
shvatim kao sada."
"Kakva je bila?"
"Potpuna tvoja suprotnost", odgovorio je Lion. "Leti je obožavala društvene zabave, ona je
mrzela ovu kuću, ovu prirodu. Ona je volela spletke. Radio sa sa Ričardsonom tada. Bio je
rat, i ja sam bio dosta daleko od kuće. Moj brat, Džejms je pratio Leti na razne događaje. Dok
sam bio odsutan, on ju je odveo u krevet."
Njen uvučeni dah mu je rekao da je ona razumela. Lion je želeo da ispriča Kristini o svojoj
prvoj supruzi, da bi ona videla koliko joj veruje. Ipak,kada je počeo da priča, bes koji je toliko
dugo držao u sebi, počeo je da bledi. To se ostvarilo iznenada. Sad njegovo objašnjenje nije
bilo neodlučno. "Leti je umrla na porođaju. Beba takođe. To nije bilo moje dete, Kristina.
Džejms je bio otac. Sećam se kako sam sedeo kraj svoje žene, pokušavajući da joj dam
udobnost. Bože, imala je strahovite bolove. Molio sam se da prođu. Leti nije bila svesna da
sam bio tamo. Ona je vikala svog ljubavnika."
Kristina je osećala da je na rubu plača. Bol zbog izdaje njegovog brata mora da je bila
nepodnošljiva. Ona nije razumela. Kako bi supruga osramotila svog muža na takav način?
Ona je zagrlila Liona, ali je odustala od davanja dalje podrške. Bio je ponosan čovek. "Da li si
bio blizak sa bratom pre izdaje?", upitala je.
"Ne."
Kristina se pomerila od Liona da bi mogla da mu vidi izraz lica. Njegov pogled je samo
pokazivao zbunjenost zbog njenog pitanja. Letin greh više ne utiče na njega, pomislila je.
"Nikada nisi dao Leti svoje srce", reče mu ona. "Ti tvom bratu tek treba da oprostš, zar ne
Lione?"
On je bio oduševljen njenom precepcijom. "Da li si bio blizak sa Džejmsom?", ponovo je
upitala.
"Ne. Bili smo takmičarski nastrojeni dok smo bili mlađi. Ja sam prerastao te gluposti, ali moj
brat očigledno nije."
"Pitam se da l Džejms nije bio kao Lancelot", prošaputal je ."Iz proče o Kamelotu."
"A Leti je bila moja Gvinera?", upitao je sa blagim osmehom.
"Možda", odgovori Kristina. "Da li bi njihovu izdaju lakše podneo ako bi verovao da njihov
greh nije bio nameran?"
"To ne bi bilo istina. Džejms nije bio Lancelot. Moj brat je uzimao ono šta želi, kada to želi,
bez obzira na posledice. On nikada nije odrastao", završio je Lion.
Ona je ignorisala grubost u njegovom glasu "Možda ga tvoja mama nije mogla pustiti", rekla
je ona.
"Kada smo već kod moje mame", poče Lion sa uzdahom, "imaš li u planu da je zadržiš ovde?"
"Da, imam."
"Pakao. Koliko dugo?"
"Prestani se mrštiti .Ona će ostati ovde dok sam ne poželi da ode. Naravno, moramo prvo
učiniti da ona poželi da ostane prvo", reče ona. "Imam plan da joj pomognem, Lione. Zajedno
ćemo je uvući nazad u porodicu. Tvoja mama se oseća odgovornom za smrt tvoga brata."
"Zašto si to rekla?", upita Lion.
"On je stalno bio vezan za njene suknje", odgovori Kristina. "Dijana mi je rekla da vas je
mama obojicu štitila od okrutnog temperamenta vašeg oca."
"Kako bi Dijana to mogla znati? Ona je bila samo beba kada je otac umro."
"Tetka Hariet joj je to rekla", objasni Kristina. "Ja sam ispitivala tvoju tetki i sestru, Lione.
Želela sam d a znam sve o tvojoj mami da bih mogla da joj pomognem."
"Koliko će to trajati? Ja nemam strpljenja da za vreme obroka sedim i slušam njene priče o
Džejmsu."
"Nećemo dozvoliti da priča o Džejmsu", reče Kristina. "Mama ti je veoma odlučna." Ona
poljubi Lionovu bradu, a onda reče: "Ali ja sam daleko odlučnija. Imam li tvoju kompletnu
podršku u ovome?"
"Hoćeš li da je vodiš u pustinju da nađe mesto za sebe da umre?", upitao je on, smejući se
nad slikom Kristine kako vuče njegovu majku kroz predvorje. "Dijana br ine da ćeš upravo to
učiniti."
Kristina uzdahnu u rastrojstvu. "Tvoja sestra je veoma naivna, samo sa blefirala. Da li bi

želeo da ti objasnim svoje planove za tvoju mamu?"
"Ne."
"Zašto ne?"
"Voleo bih da me iznenadiš", odgovori Lion. "Samo sam mislio o drugim pitanjima koje sam
želeo da te upitam."
"To me ne iznenađuje. Ti si pun pitanja."
On je ignorisao njen prekor i nezadovoljan izraz lica. "Da li ti shvataš da ponekad govoriš
francuski? Posebno kada si uznemirena. Da li je to jezik kojim je tvoja porodica govorila?"
Dve rupice su joj se pojavile u obrazima. Lion je pomislio da je izgledala kao anđeo. Ona nije
bila slična nijednoj, međutim, a njena ruka se iznenada našla dole, na njegovom uzbuđenju.
Lion je ostao bez daha, a zatim povukao njenu ruku. "Prvo mi odgovori", naredio je on,
promuklim glasom.
Pustila ga je da vidi njeno razočarenje pre nego što je odgovorila. "Otac je zarobio gospodina
Deanevura da me nauči jezik belaca. Da je majci bilo dozvoljeno da razgovara sa njim, ona bi
mu rekla da su hteli da me vrate u Englesku. Otac je mislio da to nema nikakvog značaja. On
nije razumeo da postoji različiti jezici belaca. Deanevure mi je to kasnije rekao, kada smo se
sprijateljili, da je bio veoma uplašen od mog oca. Sećam se da mi je bila zabavna ta či njenica",
dodala je ona. "To je bilo veoma neljubazno od mene, ali sam tada imala deset-jedanaest
godina, tako da mi je oprostio taj stav. Deanevur je takođe bio veoma mlad. On me je naučio
jezik belaca...njegovih belaca."
Lionov smeh prekinuo je njenu pri ču. Čekala je da se smiri, pre nego što je nastavila. "Dve
duge godine sam se patila sa tim jezikom. Dan za danom. Majci nikada nije bilo dozvoljeno
da bude blizu Deanevure. On je bio zgodan muškarac, za belca", reče ona. "U stvari, svi ostali
su se sklanjali od njega. Bio je tamo da završi zadatak, a ne da se sprijatelji."

"Tada ste bili samo vas dvoje zajedno?", upitao je Lion.
"Naravno da ne. Nije mi bilo dozvoljeno da budem sama sa njim, uvek bi najmanje bilo dve
žene sa mnom. Međutim, ja sam vremenom stvarno zavolela Deanevura, pa sam ubedila oca
da se ponaša malo više prijatnije prema njemu."
"Kada je Deanevur shvatio da te nije učio pravi jezik? I kako je on komunicirao sa tvojim
ocem?"
"Deanevure je govorio naš jezik", odgovori Kristina. "Kada je majci konačno bilo dozvoljeno
da ga poseti u njegovom tipiju, ona me je čula kako recitujem lekciju, ona je odmah znala da
to nije isti jezik koji je ona učila kao devojčica."
"Da li je ispao metež?", upitao je Lion, pokušavajući da se ne nasmeje.
"O, da. Majka je uhvatila oca i pokazala mu svoje nezadovoljstvo. Da nije bio tako tvrdoglav i
držao je podalje od misionara, ne bi uzalud prošle dve godine. Otac je bio isto tako ljut. Hteo
je da ubije Deanevura, ali ga majka nije pustila."

Lion se nasmeja. "Zašto te tvoja majka nije naučila?"
"Njen engleski nije bio dobar, odlučila je da je Deanevurov mnogo bolji."
"Zašto radije govoriš francuski?"
"Lakše je s' vremena na vreme."
"Reci mi da me voliš na jeziku svoje porodice."
"Volim te."
"To je engleski."
"Sada jezik moje porodice", reče Kristina. Ona je tada ponovila svoj zavet na jeziku Dakota.
Lion je pomislio da je zvuk bio lirski.
"Sada ću ti pokazati koliko te volim", prošaputa Kristina. Njene ruke su skliznule niz njegove
grudi. Pomislila je da učini da je poželi, ali on je već pulsirao od želje.

"Ne, ja ću prvo tebi pokazati", reče Lion.
On je prevrnuo svoju ženu na leđa i upravo joj to pokazao.
Dugo posle, muž i žena su zaspali, umotani u zagrljaj. Oboje su bili iscrpljeni i temeljno
zadovoljeni.
Lion se pr obudio tokom noći. Odmah je posegnuo za svojom ženom. Čim je shvatio da ona
nije bila u krevetu, on se nagnu i pogleda na pod.
Kristina nije bila tamo. Lionov um se odmah očisti od sna. Počeo je da izlazi iz kreveta u
potrazi za svojom ženom, kada je shvat io da gore sveće na noćnom stočiću. Setio se sasvim da
ih je sve tri ugasio.
To nije imalo smisla sve dok nije vide crnu knjigu kraj sveća.
Kožni povez je bio oštećen godinama. Kada je Liod podigao knjigu i otvorio je, miris buđi
prožomao je vazduh oko nj ega. Stranice su bile krte. Bio je beskonačno nežan kada je ptvorio
prvu stranicu dara koji mu je Kristina darovala.

Nije znao koliko dugo je tamo sedeo, pognute glavedok je čitao Džesikin dnevnik. Možda sat,
možda dva. Kada je završio sa čitanjem Džesikin og košmara, ruke su mu se tresle.
Lion je ustao, protegao svoje mišiće, a zatim otišao do ognjišta. Bilo mu je hladno, ali nije
znao da li je to do tempera ture u prostoriji ili je zbog Džesikinog dnevnika.
On je dodao drugo drvo u vatru,kada je čuo otvaran je vrata iza sebe.
Lion je završio svoj zadatak pre nego što se okrenuo. On je kleknuo na koleno, ruku prebacio
na drugo i dugi minut gledao u svoju predivnu ženu.
Bila je obučena u dugu, belu odoru. Kosa joj je bila razbarušena a obrazi isprani. Mogao je
da kaže da je bila nervozna. Kristina je držala poslužavnik u rukama.
"Mislila sam da si možda gladan. Otišla sam -"
"Dođi ovamo,Kristina."
Glas mu je bio tihi šapat. Kristna je požurila da uradi njegovu zapovest. Spustila je
poslužavnik dole na krevet, a zatm požurila da stane kraj svog muža.
"Da li si ga pročitao?", upitala je.
Lion je ustao pre nego što je odgovorio. Stavio je ruke na njena ramena. "Htela si da ga
pročitam, zar ne?"
"Da."
"Reci mi zašto si to htela?"
"Jednaka mera, Lione. Tvoje reči, muž u. Otvorio si mi svoje srce kada si mi rekao za Leti i
Džejmsa. Nisam mogla ništa manje."
"Hvala ti, Kristina", glas mu se tresao od emocija.
Kristina raširi oči. "Zašto mi se zahvaljuješ?"

"Zato što mi veruješ", odgovorio je Lion. Poljubio je boru na njen om čelu. "Kada si mi dala
dnevnik tvoje majke, takođe si mi dala svoje poverenje."

"Jesam?"
Lion se osmehnu. "Jesi", izjavi on. Poljubio ju je opet, nežno, onda predloži da podele noćni
obrok kraj vatre.
"I mi ćemo razgovarati?", upita Kristina. "Želim toliko toga da ti kažem. O toliko stvari
moramo da odlučimo, Lione."
"Da, ljubavi. Pričaćemo", obećao je Lion.
Čiom se okrenula da donese poslužavnik, Lion dohvati jeno ćebe koje je bilo prebačeno preko
stolice i prostre ga na pod.
Kristina kleknu i stavi poslužavnik na sredinu ćebeta. "Da li žliš da ti donesem ogrtač?"
"Ne", odgovori Lion, cereći se. "Da li želiš da ja skinem tvoj?"
Lion se ispruži na jednoj stani ćebeta, nasloni se na jedan lakat i posegnu za komadom sira.
On odvali komad i dade ga Kristini.
"Da li misliš da je Džesika bula luda?", upitala je.
"Ne."
"Ne znam ni ja", reče Kristina. "Neki od njenih zapisa su veoma zbunjujući, zar ne? Možeš li
osetiti njenu agoniju, Lione, sada kada si pročitao njen dnevnik?"
"Bila je preplašena", reče Lion. "I, da, mogao sam da osetim njen bol."
"Isprva nisam želela da pročitam njen dnevnik. Meri me je naterala da ga ponesem sa
sobom. Rekla je da će kada dođe vreme to promeniti moje srce. Bila je u pravu."
"Stalno je ispunjavala obećanje koje je dala tvojoj majc i", umeša se Lion. "Ona te podizala,
volela kao svoju i napravila te jakom. To su bile Džesikine želje, zar ne?"
Kristina klimnu glavom. "Ja nisam uvek bila jaka, Lione. Do večeras sam ga se bojala."
"Tvog oca?"
"Ne volim da ga zovem mojim ocem", prošaputa Kristina. "Čini mi loše kada pomislim da
njegova krv teče kroz mene."
"Zašto se sada ne bojiš?"
"Jer sada znaš. Brinula sam se da ćeš pomisliti da je Dž esikin um bio...slab."
"Kristina kada si ušla onda u biblioteku, ja sam razgovarao sa Ričardsonom. Imali smo
diskusiju o tvom ocu. Ričards mi je pričao o incidentu koji se zove Brizbejn afera. Da li si čila
nešto od toga?"
"Ne. Nikada ne bih prisluškivala", odgovori Kristina.
Lion klimnu glavom. On joj je brzo ispričao sled događaja goje su doveli do ubistv aBrizbejn
porodice.
"Ta sirota deca", šapnu Kristina. "Ko bi ubio nevine mališane?"
"Neće ti se svideti odgovor". reče Lion. "Ja ti ne bih pričao ovo da nije važno. Brizbejn, njegova
supruga i njihova deca su pobijena na isti način."
"Kako?"
"Vratovi su im prerezani."
"Ne želim to da zamislim", prošaputa Kristina.
"U Džesikinom dnevniku ona je govorila o paru sa kojima je putovala u Blek Hils. Sećaš se?"
"Da. Njihova imena su bila Emili i Jakov. Šakal ih je ubio."
"Kako?"
"Njihovi vratovi...oh, Lione. Vratovi su im bili prerezani. Da li želiš reći -"
"Isti metod", odgovori Lion. "Možda je slučajnost, ali instikt mi govori da je baron ubio
Brizbejn porodicu."
"Zar ne možeš da ga izazoveš?"

"Ne na način na koji bi ti to volela", odgovori Lion. "Moraćemo ga naterati da se sam oda,
Kristina. Dajem ti reč da hoću. Hoćeš li ti prepustiti meni?"

"Da."
"Zašto?"
"Šta zašto?", zašišta ona.
Ona je sada namerno buljila u pod, izbegavajući njegov pogled. Lion je posegnuo i povuka je
za pramen kose. "Želim da mi kažeš te reči, ženo."
Kristina se pomerila do njega. Rukom je polako uzela njegovu. Kada su joj prsti bili
ispreplitani sa njegovima, ona je odgovorila na njegov zahtev.
"Verujem ti, Lione. Svim srcem."
15. POGLAVLJE
Meri i ja smo obe ćale ne št o jedna drugoj. Dala mi je obe ćanje da će se brinuti o tebi
ako mi se ne š to bude desilo, a ja sam joj dala re č da ću vratiti ku ći Belog orla ako
se njoj ne št o desi.
Od tog trenutka, moji strahovi su nestali. Njeno obe ćanje mi je donelo mir. Ti si ve ć
osvojila njenu ljubav, Kristina. Mogla sam da vidim kako te dr ži, kako te mazi dok
bi spavala na njenim grudima.
Ona će ti biti bolja majka.
Dnevnik, unos: Novembar, 3. 1795
Lion je pokušavao da zadrži svoj temperament pod kontrolom. Držao se govoreći sebi da će
doručak biti brzo gotov, da bi Ričards trebao da dođe u svakom trenutku, a da bi zadovoljio
svoju suprugu razgovarao je sa majkom. Međutim, napor ga je koštao apetita, činjenica koju
je morao da komentariše sa svima ostalima za stolom.
Bio je okružen porodicom i smatrao je to nesrećnom okolnosti. Njegova tetka Hariet je došla
sa Dijanom predhodnog popodneva. Grof od Rona se pojavio sat kasnije.
Slučajnost je bila prinuđena, naravno. Dijana se pravila iznenađena kada je Ron dojahao do
kuće. Njegova sestra je bila kao transparent, Liona nije prevarila ni na momenat. On je
predhodno veče imao neophodan razgovor sa svojim prijateljem. Ron je tražio Dijaninu
ruku. Lion je bio sretan da mu da sve od nje. Sakrio je tu pomisao za sebe, a od Rona je tražio
obećanje da će voleti, čuvati i poštovati njegovu sestru. Kada je Ron konačno obećao Lion im
je dao svoj blagoslov. Nije se potrudio da posavetuje svog prijatelja za vernost, znajući da Ron
neće pogaziti svoju čast jednom kada se zavetuje.
Lion je sedeo na čelu stol a, Ron sa njegove leve a Kristina sa njegove desne strane. Njegova
majka ga je gledala sa svog položaja na suprotnoj strani stola. Tetka Hariet i Dijana su
pokušavale da uvuku staru markizu z razgovor. Njihovi napori su bili uzaludni. Jedini put
kada je Lionova majka podigla pogled sa svog tanjira, bilo je kada je htela da napravi
komentar o njenon Džejmsu.
Lion je ubrzo stiskao vilicu.

"Zaboga Dijana, pusti Rona", tetka Harijet je viknula. "Dečko će umreti od gladi ako ga ne
pustiš da jede, dete."
"Džejms je uvek imao veoma zdrav apetit", umeša se Lionova majka.
"Sigurna sam da jeste, majko", reče Kristina. "Da li vam se sviđa vaša soba?"
"Ne sviđa mi se uopšte. Previše je svetla. I dok smo kod moje opreme, reci te mi zašto
insistirate da ne nosim crno. Džejms je voleo tu boju, znate."
"Mama, hoćeš li molim te prestati da pričaš o Dž ejmsu?", zamolila je Dijana.
Kristina zavrte glavom prema Dijani. "Lione?", okrete se ona s osmehom ka njemu. "Kada
misliš da će Ričardson stići? Jedva čekam da počnemo."
Lion se namršti na svoju ženu. "Ne ideš nigde. Razgovarali smo o tome, Kristina", podseti je
on.
"Džejms je uvek bio u pokretu", prokomentarisa njegova majka.
Svi su se sa Kristinom okrenuli i namrštili na staru ženu.
"Kada ćemo pričati o bračnom aranžmanu?", upi ta tetka Hariet pokušavajući da prekine
mučnu tišinu.
"Ja zaista ne želim da čekam dugo", rekla je Dijana. Ona pocrvene pre dodavanja. "Želim da
se udam odmah. Kao Lion i Kristina."
"Naše okolnosti su bile drugačije", reče Lion. On namignu Kristini. "Nećeš biti sreće kao što
sam ja bio. Ti ćeš čekati i imati odgovarajuće venčanje."
"Džejms je želeo da se oženi. Ali on jednostavno nije mogao da neđe nijednu koja ga je
dovoljno dostojna", umešala se mama.
Lion je mrko pogleda. Kristina je uhvatila vrh njegovog prsta. "Izgledaš vrlo zgodno ovog
jutra", reče mu ona. "Nosi uvek plavo."
Lion je pogledao u oči svoje supruge i video tu iskru. Znao je šta radi. Ona je pokušavala da
mu skrene misli sa njegove majke. I iako je shvatio njenu nameru, ona je uspela u tome. On
se iznenada nasmeja. "Ti uvek izgledaš lepo", reče joj on. Nagnuo se i prošaputao: "Međutim,
i dalje te najviše volim bez odeće."
Kristina pocrvene od zadovoljstva.
Ron se nasmeši na sretan par, a onda se okrete da razgovara sa Lionovom tetkom. "Da li još
uvek ne verujete da ćemo se Dijana i ja venčati? Želeo bih vaše odobrenje", dodao je on.
Tetka Hariet podiže svoju lepezu. Ona je mahala sa njom ispred lica dok je razmatrala
odgovor. "Daću vam svoju saglasnost, mada ne verujem da ćete se vas dvoje sl agati kao Lion i
Kristina. Možete i sami videti koliko se dobro slažu."
"Oh i mi smo takođe morali da pronađemo zajednički jezik", umeša se Kristina. "Ron i
Dijana će se slagati međusobno. Oni se pokreću na isti način", objasnila je ona.

Tetka Hariet prodorno pogleda Kristinu. "Sada, kada si deo ove porodice, zašto mi ne kažeš
gde si odrasla, dete?"
"U Blek Hilsu", odgovori Kristina. Onda se okrete ka Lionu. "Grofica će svakako reći, a ja bi
stvarno trebala da pripremim moju porodicu, zar ne misliš?"
"Grofi ca neće reći ni reč", odgovori Lion. "Sve dok joj novac pristiže, ona će držati tvoje tajne
bezbednim dok ne budeš spremna da ih kažeš."
"Reci nam kakve tajne?", upita Dijana mršteći se.
"Ona ima pravo na svoju privatnost", umeša se Ron, namigujući Kristin i.
Tetka Hariet je ispustila neelegantan uzdah. "Gluposti. Mi smo porodica i između nas ne
treba da postoje nikakve tajne, osim ako nisi učinila nešto čega se stidiš, Kristina. A ja sam
sigurna da to nije slučaj. Ti si dobrog srca, dete", dodala je ona. Zastala je i pogledala u staru
markizu.
"Džejms je takođe bio čovek dobrog srca", reče ona.

Svi su ignorisali taj komentar.
"Pa?", upita Dijana gledajući Kristinu.
"Ja sam odrasla sa Dakotama."
Kristina stvarno nije očekivala da njena izjava neće izazvati ni kakvu reakciju. Svi su samo
zbunjeno zurili u nju. Ona se okrete ka Lionu.
"Ne verujem da su te razumeli, slatkice moja", prošaputa on.
"Ko su Dakote?", upita tetka Hariet. "Ne sećam se da sam srela nekoga pod tim imenom. Oni
mora da nisu Englezi", zaključila je mahajući svojom lepezom.
"Ne, oni nisu Englezi", reče Lion sa osmehom.
"Velika porodica?", upita tetka Hariet, pokušavajući da shvati zašto se Lion smeje a Kristina
je pocrvenela.
"Veoma velika", reče Lion.
"Pa, zašto nisam čula za njih?", zahtevala je njegova tetka.
"Oni su Indijanci", Kristina je izjavila i sačekala pravu reakciju.
Nije dugo dolazila. "Nije ni čudo što nisam čula... Dragi Bože da li misliš na divljake?",
dahnu ona.
Kristina je htela da objasni da nije marila za reč "divljak"-grofica je često upotrebljavala tu
reč za blage Dakote, brižne ljude, ali smeh tetke Hariet i Dijane je prekinuo njenu odbranu.
Tetka Hariet je bila prva koja je povratila kontrolu. Ona je primetila da im se Ron, Lion i
Kristina nisu pridružili. "Nisi se šalila sa nama ,zar ne, Kristina?", upitala je. Osećala je da je
hvata nesvestica ali joj je glas i dalje bio mek.
"Ne, nisam se šalila", odgovori Kristina. "Rone? Ne izgledaš previše iznenađeno."

"Bio sam bolje pripremljen za tu vest", objasni Ron.
"Da li je Blek Hils u Francuskoj, onda?", upita Dijana pokušavajući da sredi svoje misli.
Lion se nasmeja na to pitanje.
"Džejms je voleo da ide u Francusku", saopšti Lionova majka. On je tamo imao mnogo
prijatelja."
Tetka Hariet se nagla i uhvatila Kristininu ruku. "D raga moja,tako mi je žao što sam se
smejala. Oprosti mi za moju nedisciplinovanost. To je bilo takvo iznenađenje. Molim te da ne
misliš sada da mislim da si inferiornija na bilo koji način."
Kristinu nisu uznemirile njihove reakcije, ali je ona pretpostavila da je tetka Hariet mislila da
jesu. Ona se osmehnu dragoj ženi, a onda reče: "Molim vas da ne pomislite da su oni
inferiorniji na bilo koji način, tetka Hariet. Uistinu, otkako sam došla shvatila sam da su oni
mnogo civilizovaniji od Engleza. Na to sam veoma ponosna."
"Džejms je uvek bio civilizovan prema svima koje je upoznao."

Tetka Hariet potapša Kristininu ruku, a zatim se okrete i pogleda u staru markizu.
"Milicent", promrmlja ona, koristeći se markizinim imenom. "Hoćeš li se pobogu dozvati
sebi? Pokušavam da vodim ozbiljan razgovor sa Kristinom."
Tetka Hariet se ponovo osmehnu Kristini." Jedva čekam da čujem priče o tvom detinjstvi,
Ketistina. Hoćeš li ih podeliti sa mnom?"
"Bila bih veoma sretna", odgovori Kristina.
"Sada, ja bih te savetovala da o vo nikome ne govoriš izvan ove porodice. Stranci ne bi
razumeli. Društvo je veoma plitkoumno", dodala je sa energičnim klimanjem. "I podvrgnuće
te zlonamernim ogovaranjem."
"Da li si imala neke čudne navike dok si bila sa njima?"
"Pobogu, Dijana", zaurla Lion.

"Sve je u redu", umeša se Kristina. "Ona je samo radoznala."
"Hajde da promenimo temu za sada", posavetovao ih je Ron. On se namršti na Dijanu, onda

otera njeno nezadovoljstvo uzimajući je za ruku.
Tetka Hariet se nije dopao čudan način na koji je Dij ana buljila u Kristinu. Usta su joj bila
otvorena. Blesava devojka je izgledala prilično fascinirano.
Zabrinuta za Kristinina osećanja, tetka je požurila da skrene Dijaninu pažnju. "Lione,
Dijana? Insistirala sam na dovođenju loše disciplinovanog šteneta k oje joj je Ron dao. Ona je
zavezana u zadnjem delu", objasni tetka Hariet. "Dijana se nadala da ćete zadržati štene dok
smo u Londonu. Zar nije tako, Dijana?"
Ron je morao da gurne Dijanu pre nego što je odgovorila. "O, da. Bilo bi okrutno da je
držimo zatočenu u gradskoj kući. Kristina da li si imala psa kada ste bili devojčica? Da li su
psi u tvom gradu...?"
"To je selo, a ne grad", odgovori Kristina, želeći da Dijana prestane da tako intezivno zuri u
nju.
"Ali bilo je pasa tamo?", Dijana je bila uporna.
"Da, bilo je pasa", odgovori Kristina. Okrenula se da namigne svom mužu kada je osetila da
mu se ruka napinje ispod njene, onda se okrenula nazad i pogledala u njegovu sestru. "Iako,
oni nisu uzeti u obzir kao kućni ljubimci", lagala je. "I, naravno, nikada nisu ostajali dugo."
"Džejms je uvek voleo životinje. Imao je lepog psa i zvao se Faitful."
"Neprikladan naziv, ako mene pitate", prokomentarisao je Lion. "Zar se ne slažeš, Kristina?",
upita on, uzvraćajući joj mig.
Braun se u tom trenutku pojavio na vr atima i najavio da je sir Featon Ričards upravo stigao.
Kristina i Lion su ustali da odu.
"Voleo bih da se provozam sa tobom i Ričardsom", Ron reče.

Lion je pogledao Kristinu, a kada je dobio zeleno svetlo, onda je rekao Ronu da će mu biti
drago zbog njego ve pomoći.

Kristina je prešla preko pola trpezarije kada ju je Dijana pozvala.
"Kristina? Zašto psi nisu ostajali dugo?"
Htela je da ignoriše to pitanje, sve dok nije shvatila da je Dijana još zjapila u nju.Lion je
gledao u sestru kao da joj je izrasla još jedna glava. "Šta se dogodilo sa psima?"
"Mi smo ih jeli", reče Kristina, pokušavajući da ispriča svoju laž bez osmeha.
Tetki Hariet je ispala lepeza na pod. Dijana se zgražavala. Lion nije ni trepnuo dok je njegova
majka naglas povikala: "Džejms nikada nije pojeo svog psa ... O, Bože, šta sam upravo rekla?"
Svi su se udružili u smehu. Čak je i stara marki za pokazala osmeh. Bio je mali, ali osmeh,
svejedno.
Kristina je pomislila da je to lep početak. Lionov zagrljaj joj je rekao da i on tako misli.
"Dijana, samo sam se šalila sa tobom. Nismo jeli naše ljubimce. Ne treba da brineš o svom
štenetu. Nećemo je imati za večeru. Imaš moju reč."
"Ona nikada nije prekršila svoju reč", posavetova Lion svoju sestru. "Osim ako, naravno, ona
ne bude isuviše gladna", dod ao je on pre nego što je povukao svoju ženu iz sobe.
Ričards je bio veoma zbunjen kada su Lion i Kristina ušetali u biblioteku nasmejani kao da
nemaju ni jedne brige na svetu. To je svakako bilo u suprotnosti sa misterioznom porukom
koju je dobio dan ranije.
"Onda, da li je vaš problem rešen?", upitao je Ričards Liona umesto pozdrava.
"Ne, i dalje mi treba vaša pomoć", saopštio je Lion. On se brzo otreznio. "Jeste li umorni,
Ričardse? Osećaš li se sposobno za još jedno jahanje po polju?"
"Gde?"
"Na imanje grofa od Aktona", odgovori Lion.

"To je dobrih četiri sata jahanja, zar ne?"
"Od Londona", podseti ga Lion. "Samo dva odavde."

"Ko tamo živi sada?"
"Niko. Moji uputi mi govore da je kuća zaključana."
Ričards se okrete ka Kristini. "Dobro bi mi došao čaj, draga. Poprilično sam žedan", dodade
on. "Krenuo sam u zoru i nisam imao vremena za doručak."
"Sada ću reći da vam se posliži obrok odjednom", reče Kristina. "Trbaće vam snaga za
zadatak pred vama", dodala je pre nego što je otišla iz biblioteke.
Ričards zat vori vrata, a onda se okrete ka Lionu. "Poslao sam vašu ženu lažnim poslom, da
bih mogao da razgovaram sa vama nasamo."
"Ja nemam tajni pred Kristinom", reče Lion
"Niste me razumeli", reče Ričards. "Nije tajna ovo što hoću da vam kažem. Ali vaša žena će se
uznemiriti. Možda ćete želeti da sačekate da se vratite sa ovog misterioznog putovanja pre
nego što joj kažete. Baron Stilski se vratio. Hteo je da dođe da upozna svoju kćer odmah.
Kada sam čuo za njegovu nameru, ja sam smislio plan i slagao ga da ste vi i Kristina u poseti
rođacima na severu. Rekao sam mu da ćete se oboje vratiti prekosutra u London. Nadam se
da sam ispravno uradio, Lione. Ta neplaniran a poseta je bila izmišljotina."
"Dobro ste to uradili", odgovori Lion. "Gde će baron odsesti?"
"Kod Potersa. Oni će napraviti zabavu za njega u sredu veče. Baron očekuje da vidi svoju kćer
tamo."
Lion ispusti dug uzdah. "Ne može se odložiti", promrmljao je.
"Da li Kristina i dalje veruje da otac hoće da je ubije?"
"Ona planira da ga namami u pokušaj", reče Lion.
"Kako ćete to sve uraditi, objasnite mi?"

"Na putu ka Akton", obećao je Lion. "Ron ide sa nama. To bi trebalo da bude brzo. Sa nama
rade još trojica", dodao je on.

"Šta je ovo, misija?", upita Ričards.
"Iskopavaćemo ruže."
Lion, Ričards i Ron se nisu vratili u Lionvud do kasnog poslepodneva. Njihovo raspoloženje
je bilo tmurno kao i vreme.
Kristina je upravo ušla unutra sa zadnje strane kuće kada je trio mokrih muškaraca požurio
unutra na prednja vrata.
Sreli su se u hodniku. Lion je bio mokar do kože. Kada je video Kristinu u istom stanju, on je
odmahnuo glavom u nezadovoljstvu. Kapljice kiše sletele su sa njegove kose.
"Izgledaš kao udavljena mačka", promrmlja Lion Kristini. On se borio da skine svoju
natopljenu jaknu, zaprepašćeno gledajući u suprugu svo vreme. Njena haljina bordo boje je
nepristijno oblikovala njeno telo. Pramenovi kose su visili na njenim očima.

Ričards i Ron su pratili Brauna uza stepenice. Lion je blokrao njihov pogled ka njegovoj
supruzi. Kada su njegovi prijatelji nestali na spratu, Lion se suoči sa svojom ženom. "Šta si u
ime Boga radila napolju?"
"Ne treba da vičeš na meme", povika Kristina. "Da li ste našli -"
"Da li imaš predstavu koliko prokletih ruža ima tamo? Ne?", zaurla on kada ona odmahnu
glavom. "Tvoj deda mora da je bio opsednut sa njima. Ima ih na stotine!"
"Oh, bože", zaplaka Kristina. "Niste ih našli? Rekla sam ti da je trebalo da idem sa vama.
Mogla sam da pomognem."
"Kristina, ti vičeš na mene", izjavi Lion. "Našao sam kutiju. Možeš se smiriti."
"Neću da vičem na t ebe", reče Kristina. Ona podiže svoje vlažne pramenove i prebaci ih preko
ramena. "Ne mogu da budem simpatična pored poteškoća koje sam imala. Izgubila sam
prokletog psa."
"Šta?"
"Izgubila sam prokletog psa", ponovi Kristina. Ona primora sama sebe da se smiri. "Čini se
da smo oboje imali jadan dan. Poljubi me, Lione. Onda te molim da obučeš ponovo jaknu.
Treba mi pomoć u potrazi za Dijaninim štenetom."
"Jesi li luda? Ne ideš napolje po ovom pljusku i to je to."
Kristina je uhvatila Liona za mokru košulju, č vrsto ga poljubila u usta, a zatim se okrenula i
krenula ka zadnjem delu kuće. "Moram da nađem Dijaninog psa. Ona gore očajnički
pokušava da mi veruje da nisam pojela glupu životinju", promrmlja ona.
Zaustavio ju je Lionov smeh. Ona se okrenula i pogledala u njega.
"Dušo, nemoguće je da ona stvarno veruje da si ti uradila tako nešto."
"Nikada nije trebalo da se šalim sa tako nečim", priznade Kristina. Rekla sam joj da mi je
samo bilo dosadno. Ipak, ja mislim da mi ne veruje. Bila sam poslednja osoba koja je viđena
sa štenetom. Čula sam kada je spomenula tu žalosnu činjenicu tetki Hariet nekoliko puta.
Lione samo sam htela da štene trči neko vreme. Jadno malo stvorenje je izgledalo kao da je
jedva dočekalo. Ona je posle potrčala za zecom, a ja sam provela ostatak dana u potrazi za
njom."
Ron je brzo silazio niz stepenice. Njegove sočne psovke privukle su Kristininu pažnju. Bez da
se zaustavi da razgovara sa Lionom ili Kristinom, Ron otvori ulazna vrata i izađe napolje.
Mogle su da ga čuju kako zviždukom doziva psa kroz vrata. "Vidiš? Ron će pomoći u potrazi
sa štenetom", izjavi Kristina.
"On mora", objasni Lion svojoj ženi. "On želi da učini Dijanu srećnom. I jedini razlog zbog
kojeg ću i ja krenuti je taj što ja želim da usrećim tebe. Shvataš to?", promrmljao je pre nego
što je izašao na glavna vrata.

Kristina se nije smejala dok nije napustio kuću, znala je da ako bi je čuo njegovo hvalisanje bi
se pretvorilo u stvarni bes.

Njen suprug je pronašao nedisciplinovano štete sat vremena kasnije. Pas je bio sklupčan
ispod krova štale.
Jednom kada je Lion bio ponovo u toplom i suv, njegovo raspoloženje se poboljšalo.
Nakon prijatne večere, on, Ron i Ričards su se povukli u biblioteku da podele flašu brendija.
Kristina je bila zahvalna na samoći. Nije se osećala dobro. Ona je uzela bogati obrok samo da
bi jela, ali joj je stomak još bio uznemiren.
Lion je došao gore oko ponoći. Kristina je bila sklupčana na krevetu i čekala ga.
"Mislio sam da ćeš zaspati", rekao je Lion. Počeo je da skida svoju odeću.
Kristina mu se osmehnu. "I da propustim priliku da vidim svog zgodnog muža kako se
skida? Nikada. Lione, mislim da se nikada neću navići da te gledam."
Mogla je reći po njegovom arogantnom osmehu da mu se svidela njena pohvala. "Pokazaću ti

nešto još zgodnije", zadirkivao ju je Lion. On je došao do kamina, podigao crnu, lakiranu
kutiju i prinese je krevetu. "Premestio sam dragulje iz stare kutije u ovu", reče on.
Kristina je sačekala da se Lion umiri kraj nje na krevetu pre nego što je otvorila kutiju. Malo
kvadratno platno pokrivalo je dragulje. Izgledala je neodlučna da ukloni oblogu i pogleda
nakit.
Lion nije razumeo njeno suzdržavanje. Uzeo je krpu, odvio je i sipao asortiman dragulja u
kutiju.
Oni su bili boje duge, safiri, rubini i dijamanti. Ona ih je izbrojala dvadeset. A njihova
vrednost po nečijim standardima držala bi vojsku ljudi situ dugo vremena.
Lion je bio zbunjen, Kristina nije pokazivala nikakvu spoljnu reakciju.
"Dušo, da li imaš predstavu o ceni ovih dragulja?"

"O, da, razumem, Lione", prošaputa Kristina. "Cena je bila život moje majke. Molim te, skloni
ih odmah. Mislim da su veoma ružni."

Lion je poljubi pre nego što je ispunio njenu želju. Kada se vratio u krevet, privukao ju je u
naručje. On je na kratko razmišlja o tome da joj kaže da je baron Stalinski u Londonu, ali je
ipak odlučio da joj sutra kaže te ružne vesti.
Znao je da je Kristina mislila da će imati više vremena da pokrenu svoj plan. Njoj je
rođendan prošao pre dve nedelje, a ona je pomislila da joj je otac imao neke poslove koji su
ga držali podalje od Engleske.
Lion je dunuo u sveće i zatvorio oči. On nije mogao da se seti kada je poslednji put bio ovako
umoran. Taman je hteo da zaspi kada ga je Kristina munula.
"Li one?Hoćeš li mi obećati nešto?"
"Bilo šta ljubavi."
"Nikada mi nemoj kupovati dragulje."

On uzdahnu na žestinu u njenom glasu. "Obećavam."
"Hvala,Lione."
"Kristina?"
"Da?"
"Obećaj mi da ćeš me voleti zauvek."
"Obećavam."
On je čuo smeh u njenom glasu i odjednom shvatio da nije bio ni približno tako umoran kao
što je mislio. "Reci mi d a me voliš", zahtevao je.
"Moj Lione, volim te i nastaviću zauvek da te volim."
"Čovek ne može da traži ništa više od toga", reče Lion i gurnu je ispod sebe.
Mislio da će sporo voditi ljubav sa svojom ženom, ali je na kraju to bilo divlje,
nedisciplinovano parenje i temeljno zadovoljavajuće.
Ćebad i jastuci su bili na podu. Kristina je zaspala sa Lionom preko sebe. Bio je pun
doživljaja i nije još želeo da spava. Želeo je da uživa u trenutku , jer je u poleđini njegovog
uma bila misao da je ova noć zatišje pred buru.
16. POGLAVLJE
Oprosti mi što nisam pisala dugo vremena.Bila sam pod utiskom i nisam želela da se
se ćam pro šl osti. Ali mi se sada spremamo da napustimo našu sigurnu luku. I mo žda
ne ć U imati vremena da pišem dok se obe ne na selimo. Moj plan je da uhvatim korak
sa drugim karavanom. Zapadni deo planine je prenatrpan došljacima. Dolina ispod je
jedini na čin da karavani krenu ka planini. Sigurno će nam se neko smilovati i
ponuditi nam pomo ć.
Da li je to moja fantazija da mislim da ćemo pre živeti ti i ja?
Ja ću zavr š iti svoj unos sa jednim zahtevom, Kristina. Ja bih molila obe ćanje od tebe,
drago dete. Ako pre živi š i jednog dana pro čita š ovaj dnevnik, imaj neku vrstu miosti
za mene.
I zapamti, Kristina, uvek se seti koliko sam te mnogo volela.
Dnevnik, unos: Maj, 20. 1796
Došlo je vreme da se suoči sa šakalom. Kristina je bila nervozna, mada ni približno nervozna
koliko je bio njen muž. Lionov izraz lica je bio sumoran. Vožnja od njihove gradske kuće u
Londonu do Poterovog doma se o dvijala u tišini. Ipak, kada su stigli na odredište, Lion se
činio sklon da pusti Kristinu iz kočije.
"Dušo, da li si sigurna da si dobro?"
Kristina se nasmešila svom mužu. "Dobro sam, zaista."
"Bože, voleo bih da ima načina da te sklonim odavde", šapnuo je. "Činiš se bleda."
"Trebao bi da pohvališ moju novu haljinu, Lione. Ti si izabrao tkaninu, sećaš se?", upitala je
Kristina i gurnula vrata kočije.

"Već sam rekao koliko si lepa", promrmlja Lion.
On je na kraju izašao iz kočije i okrenuo se da pomogne svojoj ženi. Pomislio je da ona
izgleda sasvim lepo. Kraljevsko plava haljina i skromna ogrlica. Kosa joj je bila uvijena sa
plavom trakom preko guste mase.
Kristina je skinula zrno prašine sa njegove jakne. "Ti takođe izgledaš lepo."
Lion je odmhnuo glavom. Povukao je njen plavi ogrtač preko ramena. "Radiš ovo namerno.
Pokušavaš da olakšaš moju zabrinutost. To neće uspeti."
"Voliš da brineš, mužu?", upitala je.

Lion se nije potrudio da joj odgovori. "Daj mi svoje obećanje opet", zatražio je on.
"Neću napustit i tvoju stranu", ponovila je ona zavet koji mu je dala već desetak puta. "Bez
obzira na sve ja ću ostati pored tebe."
Lion klimnu glavom. "Ti se stvarno ne plašiš, zar ne ljubavi?"
"Malo", prošaputa Kristina. "Ričards mi je dao reč da je pravda u Engleskoj jednaka onoj kod
Dakota. Bolje bi mu bilo da je u ravu, Lione ili ćemo morati da uzmemo stvar u naše ruke",
glas joj je postao težak. "Zalupaj na vrata mužu. Hajde da ostavimo privid radosnog
okupljanja i završimo sa ovim."
Ričards ih je čekao u foajeu. K ristina je bila iznenađena njegovim oduševljenim dočekom.
Lion je dobio takođe previše oduševljen izraz. Glumio je da dugo nije video svoga prijatelja, to
je utisak koji su hteli da svi drugi steknu.

Nakon pozdrava sa njihovim domaćinom, h ladnim čovekom, visoke figure, Kristina je
upitala da li je baron Stalinski u prijemnoj sobi.
"Mogu samo da zamislim koliko ste željni da upoznate vašeg oca" izjavi Porter, a glas mu je
bio ispunjen uzbuđenje, "Još uvek je gore, ali on će nam se sigurno pridružiti za minut ili
dva. Sveo sam podužu listu gostiju na minimum, draga moja, tako da se više možete družiti
sa svojim ocem. Vi sigurno imate vredne vesti za razmenu."
Lion je uklonio Kristinin ogrtač, i predao ga batleru koji je čekao kraj njih, a onda rekao
Porteru da bi poveo svoju suprugu u salon da sačeka barona Stalinskog.
Ruka joj je bila hladna kada ju je uzeo u svoju. Osećao je njen drhtaj. Osmeh nije napuštao
njegovo lice, ali nagon da se vrati kući i Kristinu skloni od njenog oca gotovo ga preplavi.
Dakote su imale dobru ideju, pomisli Lion. Po Kristini, verbalna kleveta je bila sve što je bilo
potrebno za otvoren izazov. Ono što je sledilo bila je borba do smrti. Pravda je bila brza.
Sistem je možda bio pomalo varvarski, ali Lionu se sviđala njihova jednostavn ost.
Bilo je samo osamnaest gostiju u salonu. Lion ih je izbrojao, dok je Kristina imala dugačak
razgovor sa njihovom domaćicom. Iako je njegova supruga stajala kraj njega, on je malo
obratio pažnje na razgovor dve žene. Ričards je prišao da im se pridruži , a on je pokušavao
da sluša šta mu je prijatelj govorio o promenljivom vremenu.
Kada ih je njihova domaćica napustila, Kristina se okrete ka Ričardsu. "Znate li da je
predhodno naš domaćin radio za vladu poput vas?"
"Znam."
Ona je sačekala da kaže više, a onda je pustila da on vidi njeno zadovoljstvo kada nije rekao
ništa više. "Lione, gospođa Porter sigurno preteruje u svom izlaganju, ali je pomenula jednu
prosvetljujuću činjenicu."
"Koju to, ljubavi?", upitao je Lion. On obmota ruku oko njenog ramena i p rivuče je bliže sebi.
"Ona je tračara", počela je Kristina. "Kada je videla kako te je Ričards pozdravio, ona se
pohvalila kako je njen suprug imao isto poštovanje dok je bio mlađi čovek. Pitala sam je zašto
je u penziji, ona mi je rekla da ne zna sve činj enice, ali da je njegov poslednji zadatak pošao
naopako. Izgledalo je kao da je rukovao projektom koji je njegovog dobrog prijatelja uvalio u
nevolju. Da, ona je zapavo koristila tu reč. Nelagodnost."
"Nelagodnost. Ne razumem. A ti, Ričardsone?", upita Lion.
Ričards je zurio u Kristinu. "Bilo bi dobro da radite za nas, Kristina. Imate njuh, što su mi
sati istraživanja dozvolili da to tvrdim."
"Lione, možeš li da pogodiš ime njegovog dobrog prijatelja?"
"Stalinski", odgovorio je Lion na Kristinino pitanje.
"Porter nije bio kriv za greške, Kristina. Njegova jedina greška je bila prijateljstvo sa
baronom. On mu je verovao-i dalje mu veruje što se toga tiče. Baron je gost u njegovoj kući,
zapamtite. Mislim da ćete razumeti koliko je jednostavan čovek, baron, kada ga vidite."
"Možda za engleske standarde", odgovori Kristina. "Maniri često pokriju crnu dušu. Onda,
da li ste i dalje ubeđeni da smo Lion i ja u pravu za barona?"
"Uveren sam. Međutim, sud ne može to da vidi i iz tog razloga zaobilazimo naš sopstveni
pravni sistem. Argument da je tvoja majka imala halucinacije-"
"Da li je zamislila ožiljak na desnom oku koji je baronu napravila kada je pokušao da je
ubije? Da li je zamislila svoje prijatelje isečenih grla? Da li je umislila da je pronašla dragulje
i sak rila ih pod ružama? Videli ste dragulje, Ričardse. Ili ste samo zamislili da ste ih videli?"
Ričards se nasmešio Kristini. "Stvarno bi trebalo da radite za mene", rekao je on. "Sada, da
pobijem vaše argumente. Pod jedan: Baron bi mogao nekoga drugog da pozove da svedoči za
njega, da ispriča drugu priču kako je došlo do ožiljka. Dva, Džesika je bila jedina koja je
videla barona da ubija njene prijatelje. Niko drugi nije video nikoga, prema njenom pisanju
u dnevniku. Bilo bi nemoguće naći neke od ljudi da kaž u kako je ubijen taj par. Imamo samo
Džesikin dnevnik da nam kaže šta se dogodilo. A to za sud nije dovoljno. Tri, ne bi bilo
nikakvih argumenata za dragulje. Ali", dodao je on šapatom, "im amo samo Džesikinu reč da
je njen muž stekao dragulje nepošteno. On je bio kralj, zapamtite, i dragulji su već bili deo
njegovog trezora. Činjenica da je bio nemilosrdni diktator je poslednja koju ću opovrgnuti.
Ako biste to izvukli na sudu, to bi malo značilo. Baron bi jednostavno uzvratio tako što bi
doveo svedoka koji bi svedočio za njegovu dobrotu prema podanicima."
"On će priznati svoje grehe meni", prošaputa Kristina.
"A vaš muž i ja ćemo dobiti pravdu za vas. Sa ili bez pomoći vašeg oca."
"Kristina, tvoj otac je upravo ušao u sobu", Lion je ovo izjavio sa širokim os mehom, ali je
čvrsto držao svoju ženu.

Trenutak je stigao. Sa njim je došao i novi talas besa. Kristina se primorala da stavi osmeh na
lice, okrenula se od muža i krenila ka tom čoveku.

Čim je pogledala u njega razumela je njegovu fizičku draž. Baron Stali nski je bio čovek koji je
privlačio pažnju. Bio je dovoljno star. Kosa mu nije bila bela, ali srebro se naziralo pri vrhu.
Godine mu nisu spustile ramena ili dodale stomak. Ne, on je i dalje bio visok, mršav,
uspravan kao koplje kao što priliči njegovom položaju. Mada bilo je boja u njegovim očima
koje su privlačile pažnju, bile si nebesko plave. Kristini je bilo žao što dele toliko fizičkih
atributa.
Baron joj se nasmešio. Oči su mu bil e ispunjene neprolivenim suzama i sigurno su svi u sobi
mogli da vide jamicu u levom obrazu. Kristina se skoncentrisala na ožoljak ispod desnog
oka.
Stala je kada je bila na samo korak udaljenosti, onda je napravila formalan naklon. Svo to
vreme molila se da je glas ne izda.

Znala je da mora da mu dozvoli da je zagrli. Pomisa o joj je naježila kožu. Svi gosti u sobi bili
su okrenuti ka njima. Ona nijednom nije pomerila svoj pogled sa šakala i bilo joj je muka od
činjenice da se verovatno svi smeše na ovo slatko emotivno okupljanje.
Kristini se činilo da su zurili jedno u drugo dugo vremena pre nego što su progovorili i reč.
Mogla je da oseti Liona kraj sebe, a kada ju je iznenada zgrabio za ruku, ona je povratila
svoju smirenost.
Lion je pokušavao da joj da svoju snagu, pomislila je. "Dobro veče, oče. Zadovoljstvo mi je
sresti vas napokon."
Činilo se da je baron Stalinski tek tada izašao iz svog razmišljanja. On posegnu za
Kristininim ramenima. "Ja sam presrećan što smo se upoznali, Kristina. Imam mnogo toga
što želim da ti kažem. Sve ove dragocene godine su propale", prošaputao je a suza je pobegla
sa njegovih gustih trepavica. Kristina je izvukla ruku iz Lionove i njom obrisala suzu sa
očevog obraza. Dodir je bio namenjen gostima, i ona je mogla čuti njihove uzdahe
zadovoljstva.
Dozvolila mu je da je zagrli. "Mislio sam da si mr tva kćeri", priznao je. "Da li znaš koliko sam
sretan što si se vratila, dete?"
Kristina je zadržala svoj osmeh. Napor je učinio da je stomak zaboli. Ona se polako izvuče od
svog oca i ponovo približi Lionu. "Ja sam udata žena, oče", saopšti ona. Ona brzo predstavi
Liona, a onda se pomoli da preuzme razgovor na minut ili dva. Bilo joj je potrebno da uhvati
dah.
"Ne možete zamisliti naše iznenađenje kada smo čuli da ste još živi, barone", umešao se Lion.
Glas mu je bio t oliko oduševljen , kao u školarca. On je nastavio naklapanje dok su ostali gosti
prilazili da čestitaju.
Kristina je dobro glumila. Ona se osmehivala i smejala kad god je to bilo prikladno.
Bilo je podnošljivo samo zato što je Lion stajao kraj nje. Još sat je prošao pre nego što su Lion
i Kristina dobili privatnost sa Stalinskim.
"Oče, kako ste došli do tog ožilja ispod vašeg oka?", upita Kristina blago ga dodirujući.
"Nesreća u detinjstvu", odgovorio je baron, nasmejan. "Pao sam iz svog krevetića."
"Imali ste sreće", umeša se Lion. "Mogli ste izgubiti oko."
Baron klimnu glavom. "Razmišljao sam dosta o vašem ožilju, Lione. Kako se to dogodilo?"
"Tuča u kafani", reče Lion. "Moj prvi izlazak kao čoveka", dodao je on sa osmehom.
Jedna laž za drugom, pomislila je Kristina.
Lion je blago stisnuo Kristinino rame. Ona je prepoznala signal. "Oče, imam toliko toga da
vas pitam, a sigurna sam da i vi imate toliko toga da pitate mene. Da li vaš raspored
dozvoljava da sutra ručamo zajedno?"

"Voleo bih, kćeri", odgovori baron. "Ćerka! To je sada za mene rado sna reč."
"Hoćete li ostati dugo u Londonu, barone?", upita Lion.

"Nemam druge planove", odgovori baron.
"Drago mi je da to čujem", umeša se Kristina. Molila se da njen glas zvuči oduševljeno. "Već
sam poslala poruku mom očuhu. Kada dobije moju poruku i vr ati se iz Škotske morate sesti
sa njim i odbaciti svoje strahove."
"Očuh?", upita baron. "Grofica mi nije pominjala očuha, Kristina. Ona me je navela da
verujem …", baron pročisti grlo pre nego što je nastavio. "To je bila bizarna priča, i jedan
pogled na tebe svakako pravi sprdnju od svega toga ... pričaj mi o svom očuhu.Kakve
strahove ima taj čovek?"
"Oče, prvo morate da smirite moju radoznalost", reče Kristina. Bilo je smeha u njenom glasu.
"Šta vam je ta užasna starica rekla?"
"Da", uzdahnu baron. "Ona je grozna žena", on ovo napomenu skoro odsutno.
"Da li ja to vidim rumenilo?", upita Kristina.
"Bojim se da da, kćeri. Vidiš, ja sam tek sada shvatio koliko sam bio naivan. Pa ja sam
poverovao da je njena priča bila istinita."
"Sada ste probudili moju radoznalost", rekao je Lion. "Grofica je besna na Kristinu. Bila je
protiv našeg braka zbog nasledstva moje žene. Grofica bi činilo se da ona kontroliše taj
novac", objasnio je Lion. "Sada me zanima koju vam je izmišljotinu rekla."
"Ja sam ispao budala", odvrati baron, vrteći glavom "Rekla je da su Kristinu odgajili divljaci."
"Divljaci?", upitala je Kristina, pokušavajući da izgleda zbunjeno.
"Američki Indijanci", reče baron.
Kristina i Lion se pogledaše. Zatim oboje pogledaše barona, a potom prasnuše u smeh.
Baron im se pridružio. "Zaista je bilo naivno poverovati u njenu prevarantsku priču", rekao

je on između smeha. "Ali sam čuo od grofice još pre godinu dana razumete - da je Džesika sa
novorođančetom otišla da se pridruži karavanu koji je putovao kroz pust inju."

"Uradila je to", priznade Kristina. "I na tom putu je upoznala Terenca MecFilena. On je
postao njen zaštitnik. Terance", dodala je sa mekim osmehom, "nije znao da je moja majka
još uvek u braku. Rekla mu je da si mrtav. Um moje majke nije bio jak..." Kristina je
pauzirala sa pričo m. Bes ju je obuzeo kada je baron klimnuo glavom u slaganju. "Terance je
bio dobar čovek. On mi je rekao sve o mojoj majci."
"Ali na šta si mislila kada si rekla da ja mogu da oteram strahove tvoga očuha?"
"Oh, to je mala stvar", zastade Kristina. "Džesika je umrla kada sam bila mala beba",
nastavila je. "Terence me je čuvao, u jednom razumnom trenutku moje majke, on joj je to
obećao. Starao se o meni dok nisam došla u Englesku."
"Kako je umrla?", upita baron. Glas mu je bio nizak i ispunjen emocijama. Suze su se ponovo
skupljale u njegovim očima. "Voleo sam tvoju majku. Krivim sebe za njenu smrt, trebao sam
prepoznati znakove njenog stanja."
"Znakove?", upita Kristina.
"O pogoršanju njenog uma", objasnio je on. "Bila je upla šena od svega. Kada je shvatila da
ćemo imati dete, mislim da je to bilo sve što je bilo potrebno da je gurne preko ivice. Pobegla
je od mene."
"Da li si pošao za njom, oče?"
"Ne odmah", priznao je baron. "Bilo je poslovnih stvri koje sam morao da obavim. Imao sam
carstvo, vidiš. Abdicirao sam tri nedelje kasnije, a onda se vratio u Englesku. U potpunosti
očekujući da ću naći svoju ženu kod njenog oca. Ipak kada sam stigao do erlove kuće, rečeno
mi je da je Džesika ponovo pobegla. Ona je otišla u kolonije. Naravno, predpostavio sam da
okupljanje", dodao je on.

"Da, mužu, u pravu si. Oče, moraš mi ispričati šta si sve radio proteklih godina-"
"Čekaj!", baronov glas je bio oštar. On odmah ublaži ton i nasmeši se Kristini. "Moja
radoznalost i dalje nije umirena", objasnio je on. "Da li je tvoja majka rekla gde je sakrila taj
greh?"
"Ispod krvavih ruža u seoskoj kući njenog oca". odgovori Kristina namerno dodavši. "Krvave
ruže, zaista. Jadna žena. Molim se za njenu dušu svake noći i nadam se da je našla mir."
"I ja se takođe molim za moju Džesiku", reče baron.
"Desilo se to da je Terenc vid eo čoveka koji se šunjao ka Džesikinoj kočiji."
Lion je izrekao laž i sačekao reakciju. Nije je dugo bilo.
"Mislite lopova?", upita je baron.
On nije ni trepnuo okom. Kristina je bila pomalo razočarana što ga nisu uzdrmali. "Da",
rekla je ona. "On je mislio da je samo još jedan noćni čuvar. Terenc se kasnije pridružio
karavanu i nije poznavao još sve ljude. On je obećao da nikada neće zaboraviti čovekovo lice."
Kristina brzo opisa odeću koju je lopov nosio u Dž esikinom dnevniku. I dalje nije bilo
nikakve baronove reakcije.
"Iako je znao da je moja majka luda, uvek je bio strah u pozadini njegovog uma da si to
možda bio ti . I na to sam mislila kada sam malopre rekla da će kadavte upozna njegovi
strahovi nestati."
"Sutra oboje možete nadoknaditi svoju prošlost", rekao je Lion. Osećao je kako Kristina drhti
i da mora da je ubrzo odvede od barona.
Gospode, on je bio tako ponosan na nju. Ona je dobro odigrala svoju ulogu ove noći. Ona se
suočila sa šakalom bez da je pokazala i trunku straha.
"Hoćemo li da nađemo neko osveženje?", predložio je Lion.
"Da", odgovori baron.

Kristina je sa mužem i ocem ušla u trpezariju. Sedela je izm eđu njih za dugačkim stolom,
pijuckajući svoje vino. Nije želela bilo šta da jede, ali pošto ju je otac pažljivo gledao, ona je
pojela on o što joj je Lion stavio u tanjir.
"Gde si se školovala, Kristina? Tvoji maniri su besprekorni", izjavi baron. "Ne mogu da
verujem da je Terenc MecFlin odgovoran za to", dodao je on sa zadirkujućim osmehom.
"Hvala na komplimentu", uzvrati Kristina. Smejala se svome ocu, ali je levom rukom stisla
Lionovu butinu ispod stola.
"MecFlin i njegov blizak prijatelj, Deanevure su m e čuvali d ok nisam napunila sedam gosina.
Tada su me ostavili u samostan na jugu Francuske. Sestre su me naučile mojim manirima",
dodala je ona.
"Tako, to je taj Deanevure, posle svega",reče baron. "Grofica mi je rekla da je bio misionar koji
je ostao sa tobom u Indijanskom selu."
"On je bio misionar kratko vreme, i odličan učitelj. Dok sam bila u Bostonu, Deanevure je
često dolazio u tetkinu kuću d a me vidi. Grofica nije volela Deanevura. Možda je bitanga
rekla mojoj tetki da sam bila kod divljaka samo da je isprovocira", dodade Kristina uz
osmeh ."To bi ličilo na njega. On je imao najbizarniji smisao za humor."
Lion je stavio ruku na vrh Kristinine. Njeni nokti su kopali njegovu butinu. On ispreplita
prste sa njenim i dade joj stisak ohrabrenja. Bio je nest rpliv da Kristinu izvuče iz kuće
Porterovih, ali je znao da mora da sačeka pre nego što poslednja laž buude izrečena.
Kristina nije mogla da podnese više ovu glumu. "Oče, ovo uzbuđenje od večeras me je
iscrpelo. Nadam se da nećeš biti previše razočaran ako odem kući. Sutra ću pripremiti
poseban obrok za nas troje. Moramo celo popodne provesti zajedno. I naravno, MecFilen će
biti ovde za dva, tri dana najviše. Onda moramo imati još jedno okupljanje."
"Već za dva dana?", upitao je baron. Izgledao je zadovolja n tom mogućnošću.

"Da", odgovori Lion umesto Kristine. "On je sigurno do sada dobio Kristininu poruku.
Verovatno je već na putu za London."

"Lione, Terenc ne može da putuje noću", reče Kristina. "Da li si spreman da me odvedeš kući,
mužu? Strašno sam umorn a" dodala je trepćući.
Oprostili su se trenutak kasnije. Kristina je pretrpela još jedan baronov zagrljaj.
Lion ju je povukao u svoje krilo kada su opet bili u kočiji. Hteo je da joj kaže koliko je voli,
kako je hrabra bila, ali kočija je jedva bila skrenu la iza ugla kada se Kristina izvukla iz
njegovog naručja i zamolila ga za malo prostora. Šteta.
Lion nije razumeo dok Kristina nije počela da cepa svoju haljinu. Viknuo je vozaču , i zatim
otvorio vrata u pravom trenutku. Osećao se potpuno bespomoćno dok je držao svoju ženu za
ramena. Ona je povratila svoj obrok, jecala bez kontrole, nebesa, koliko je njena duša bila
bolna.
I kada je završila, on je ponovo umota u svoje naručje. Držao je blizu sebe, i pokušao da
ublaži njen bol, nežnim rečima ljubavi.
Lion nije govorio o njenom ocu. Kristini je bilo dovoljno muke za jedno veče. Bog nek joj
pomogne, još će ih više biti.
Baron Stalinski je napustio Porterovu rezidenciju nekoliko minuta pre zore. Lion je o tome
bio obavešten petnaest minuta kasnije. Ričards je postavio sat na kuću Porterovih jer je i on
kao i Lion bio uveren da baron neće gubiti vreme da ode do erlove kuće i potraži svoje blago.
Kristina je dobro rekla svoje laži. Lion je bio ponosan na nju, iako je izrekao svoju pohvalu
kada je sve bilo gotovo, on se nadao da ona nikada više neće morati da laže.
Baron Stalinski je bio veoma dobar u svojoj smrtonosnoj igri. Ni Kristina ni Lion nisu videli
nikakvu promenu na njemu kada je spomenula MecFilena. I kada je Kristina rekla kako je
on video čoveka koji je ubio Džesikine prijatelje, baron nije ni trepnuo. Nije bilo nikakvog
MecFilena, naravno, ali glatki način na koji je Kristina ispričala priču, sa dodatnom
iskrenošću u glasu, mora da je ubedio barona. On je poverovao da je priča iskrena, i požurio

u zoru napolje da povrati svoje dragulje.
Jutro posle prijema, Lion je poslao poruku baronu, sa molbom da odlože ručak za tri sana sa
objašnjenjem da je Kristina indisponirana. Baron je vratio poruku po Lionovom glasniku u
kojoj je pisalo da se nada da će se njegova ćerka oporaviti i da je on zadovoljan kasnijim
datumom.
Te večeri, Ričards je pozvao Liona da mu kaže da je baron iznajmio moreplovce i brod za
zapadnu indiju. Njegov odlazak je bio za dva dana.
On nije imao nameru da ikada ponovo vidi svoju ćerku. Tol iko o očinskoj ljubavi, pomislio je
Lion.
Markiz je požurio da se obuče u mraku. Čekao je do poslednjeg minuta pre nego što je
probudio Kristinu.
Kada njegov odlazak nije mogao da se odužuje više, on se nagnuo preko ivice kreveta, nerado
uzdahnuo i probudio svoju suprugu. "Dušo, probudi se i poljubi me za zbogom. Odlazim
sada.", prošaputao je između brzih polubaca na njenom čelu.
Kristina je bila budna. "Moraš da me sačekaš", zahtevala je, glasom promuklim od spavanja.
Ona zakorači iz kreveta a zatim pade n atrag uz stenjanje. Mučnina ju je preplavila poput
gustog talasa. Ona je osećala kako se žuč diže iz njenog stomaka. "O, Bože,ja ću se opet
razboleti, Lione."
"Okreni se na stranu, dušo. To je pomoglo prošle noći", podseti je Lion. Glas mu je bio
ispunjan sa nežnošću. "Duboko udahni", uputio je on dok joj je trljao ramena.
"Bolje je sada", prošapta Kristina minut ili dva kasnije.
Lion sede na ivicu kreveta. "Tačno."

"Tačno, šta?", upita Kristina. Nije se usudila da podigne glas od šapata, bojeći se da se
m učnina ne vrati.
"Tačno zato ti ostaješ ovde, Kristina", izjavi Lion. "Vidiš da je tvoj otac učinio da se razboliš.
Bilo ti je loše dva puta od zabave."
"To je glupo, to je zbog kreveta", slagala je ona.
Lion je zurio u plafon u rastrojstvu. "Rekla si mi d a će drvene lajsne dati čvrstinu dušeku",
podseti je on. "Ti nikuda ne ideš, ljubavi, osim nazad na spavanje."
"Obećao si mi da mogu da idem sa tobom", zaplakala je.
"Lagao sam te."
"Lione,verovala sam ti."
Lion se nasmeši zbog načina na koji je njegova su pruga izrekla priznanje. Zvučala je prilično
jadno. "I dalje mi veruješ, ženo. Uzeću tvoje priznanje, obećavam ti."
"Bolest mog stomaka ti je samo izgovor, zar ne Lione? Nikada nisi ni mislio da pođem sa
tobom. Zar to nije istina?"
"Da", priznao je. "Nikad a ti ne bih dozvolio da pođeš". Glas mu je postao nežan kada je
dodao. "Da li misliš da bih te ikada doveo u tu opasnost? Kristina, ako bi ti se ikada išta
desilo, moj život bi bio gotov. Ti si bolja polovina mene, dušo."
Kristina je okrenula glavu, tako d a je mogao da vidi njeno mrštenje. Lion je shvatio da je nije
zaneo svojim mekim rečima, znao je da će morati da promeni taktiku. "Da li bi Dakota
ratnik poveo svoju ženu da mu pomogne da vodi njegovu bitku? Da li bi Crni vuk poveo
Meri sa sobom?"
"Da."
"Sada lažeš", izjavi Lion. Namrštio se da vidi njegovo nezadovoljstvo.
Kristina se osmehnu. "Ako bi nepravda bila izvršena prema Merinoj familiji, Crni vuk bi je
poveo sa sobom da vidi da je pravda izvršena. Lione dala sam obećanje svojoj majci i ocu."
"Crnom vuku i Meri?"

Kristina klimnu glavom. Ona polako sede na krevet i zadovoljno zaključi da njen stomak
sarađuje. Ignorišući Lionov protest, ona zamahnu nogama i ustade sa kreveta.
"Prokletstvo, Kristina, ti si sada moja žena. Tvoja obećanja su postala moja kada smo se
venčali. Ti pripadaš meni, zar ne."
Izazov u njegovom glasu nije mogla da ignoriše. Kristina klimnu glavom. "Počinješ previše da
zvučiš kao ratnik, za moj ukus", promrmlja ona. "Zamolila bih te da mi doneseš šolju čaja
pre nego što odeš. To je najmanje što možeš da uradiš za mene", dodala je ona.
Lion se nasmeši, verujući da je pobedio. "Ja ću ga napraviti za tebe", izjavi on.
Kristina je sačekala dok nije napustio sobu. Ona se obuče u rekordnom roku, duboko
uzdahnuvši da zadrži svoj stomak pod kontrolom.
Kada se Lion vratio u sobu, zatekao je svoju ženu obučenu u crnu, jahaću garderobu. Ispusti
je mekane kletve, a onda uzdahnu sa prihvatanjem.
"Moram uraditi to za Džesiku, Lione. Molim te da me razumeš."
Lion klimnu glavom. Izraz lica mu je bio sumoran. "Hoćeš li uraditi tačno ono što ti budem
rekao da uradiš, kada budem rekao da to uradiš?, zalajao je.
"Hoću."
"Obećaj!"
"Obećavam."
"Prokletstvo!"
Ona je ignorisala njegovo mrmljanje. "Nosim moj nož sa sobom. Tu je ispod jastuka", rekla je
ona dok se vraćala nazad ka krevetu.
"Znam gde je", reče Lion, duboko uzdahnuvši. "Zaista bih voleo da ne insistiraš da spavaš sa
njim. Dovoljno je da bude blizu, na stolu."
"Razmisliću o tvom predlogu", odgovori Kristina. "Sada mi moraš dati svoju reč, Lione. Nećeš
rizikovati, zar ne? Ne okreći mu leđa, ni za sekundu. Ne ostavljaj sudbinu ni u
Ričardsonovim rukama. Verujem mu, ali ja imam mnogo više vere u tvoj instikt."
Ona bi nastavila svoju litiju da je Lion nije povukao u naručje i poljubio. "Volim te, Kristina."
"I ja tebe volim, Lione. Evo, uzmi ovo. Prikladno je da to imaš jer je napravio ratnik koga
takođe volim. Moj brat bi želeo da ga imaš."
Lion je uzeo oružje i ubacio ga u svoju desnu čizmu. Kristina zadovoljno klimnu glavom a
onda pođe prema vratima. "Lione?", pozva ga ona preko ramena.
"Šta je sad?", progunđa on.
"Moramo mu reći reči."
"Hoćemo, Kristina. Hoćemo."
Ričards ih je čekao ispred prednjih vrata. Lionov prijatelj je već montirao uzde i držao
Lionovog pastuva. Nekoliko minuta su proveli čekajući da Kristinin konj bude spreman.
Lion je šetao stazom dok su čekali. "Imamo dovoljno vremena", izjavi Ričards kada je video
Lionovo sumorno držanje. "Zapamti, čak i da je uzeo ljude da mu pomognu, i dalje postoji
stotinu žbunova ruža koje treba iskopati ."
Lion se primora da se osmehne. "Ne mislim da je Stalinski poveo nekoga sa njim", rekao je
kada je pomogao Kristini da se popne na svog konja. On se tada pope na svog konja jednim
pokretom. "Koliko si ljudi mogao tamo da pošalješ?"
"Četvoricu najboljih", odgovori Ričards. "Benson je zadužen. Baron neće znati da su tamo, a
oni se neće mešati osim ako ne pokuša da napusti", dodao je on. "Draga moja, da li si sigurna
u vezi ovog izleta?"
"Sigurna sam."
Ričards je dugo pogledao Kristinu, a onda klimnuo glavom. "Hajde, deco. Hajde da to
uradimo. Kapetan broda Percijevom čeka svoje putnike."

"Putnici?"
"Odlučio sam da idemo zajedno. Obećao sam tvojoj ženi da će pravda biti zadovoljena. Iako
ćemo je dobiti na mala vrata, da tako kažem, ja ću biti tamo da to osigu ram. Da li razumete
šta hoću da kažem?"
Lion je oštro klimnuo glavom. "Razumem."
"Ja ne razumem", priznade Kristina.
"Objasniću ti kasnije, dušo."
To su bile poslednje reči koje su izgovorili dok četiri sata kasnije nisu stigli na svoje odredište.
Kada su sišli sa konja, Ričards je uručio Lionu drvenu kutiju koju su iskopali iz zemlje
prilikom poslednje posete imanju Akton.
"Zamenio sam prave dragulje sa staklenim replikama. Sačekajte dok ne dođem na svoju
poziciju pre nego što ga suočite."
Lion je odmahnuo glavom. Predao je kutiju Kristini. "Ona će mu se suprotstaviti", reče on
Ričardsu.
Jedan od Ričardsovih ljudi došao je da uzme njihove konje. On je razgovarao sa svojim
predpostavljenim pre nego što se povukao u šumu koja ih je okruživala. "Bio si u pravu,
Lione. Stalinski je došao sam."
Oni su se onda odvojili. Ričards se oprostio poslednji put i krenuo sa desne strane kuće. Lion
i Kristina su krenuli na levu stranu. Zastali su kada su naišli na ugao i podigao dva komada
polomljenog stakla. Na prvi pogled oni su izgledali kao prava stvar. Bili su dovoljno dobri da
prevare barona, pomislio je Lion. Na kratko su i njega prevarili.
On je tada objasnio Kristini šta treba da uradi.

Baron Stalinski je klečao na tlu, savijenih ramena obavljajući svoj zadatak. On je mrmljao
psovke dok se borio da izvuče stabiljku jednog grma iz zemlje. Nosio je crne rukavice da bi
zaštitio ruke i radio sa utvrđenom brzinom. Uska lopata ležala je na tlu kraj njega.
"Tražiš nešto, oče?"
Baron se okrete na kolenu da se suoči sa Kristi nom. Otro je znoj sa čela i obraza.
Sada nije izgledao veoma mirno. Ne, sada je bila sigurna da je on šakal. Podsmeh na
njegovom licu, podsetio je Kristinu na besnu životinju koja je pokazivala zube. Pogled mu je
bio mučan, i ona ne bi bila iznenađena kada bi on sada počeo da reži.
Kristina se mirno suoči sa svojim ocem. Stajala je dobrih dvadeset metara dalje od njega.
Imala je njegovu punu pažnju i kada je pomislila da će potrčati napred, ona podiže kutiju i
izvadi lažne dragulje. Ona ležerno baci jedan o d dragulja u vazduh. "Da li ovo tražiš, oče?"
Baron Stalinski je polako ustao na noge. Njegove oči su pogledale levo, a zatim desno. Ona je
odlučila da izgovori njegovu neizgovorenu misao. "Lion? Verujem da te moj otac traži."

Lion je izašao i stao kraj Kr istine. Uzeo je kutiju od nje, onda joj mahnuo da se udalji.
Kristina se odmah povukla nekoliko koraka. "Ova borba je između nas dvojice, barone."
"Borba? Ja sam starac, Lione. To ne bi bilo fer. Osim toga, nemam ništa protiv vas ili moje
ćerke. Ti dragulji pripadaju meni", dodao je on pokazujući rukom na kutiju. "Džesika ih je
ukrala. Na sudu ću moći da dokažem da su moji."
Lion nije pomerao svoj pogled sa barona. "To se neće dogoditi u Engleskom sudu, barone. U
stvari, čim odgovorite na Kristinino pitanje i još nekoliko mojih možete otići. To će biti
jednostavno za vas. Ne želim da moja žena bude uključena u skandal", lagao je.
"Skandal? Ne znam o čemu pričate", odgovori baron.
"Suđenje za ubistvo bi uznemirilo Kristinu. Neću da bude ponižena", Lion zastade. "Tamo će
vas odvesti ako ne odgovorite na moja pitanja, barone. Ak o se složite slobodni ste. A ako ne
baci ću ih u reku. Struja je brza."
"Ne", povika baron. "Zar ne shvatate koliko vrede? Vi držite bogatstvo u rukama", glas mu je
postao nagovarajuć, željan.
Lion je primetio kada je baronova desna ruka krenula polako iza leđa, reagovao je
neverovatnom brzinom, izvukao pištolj iz svog prsluka, nanišanio i pucao baš kada je
Stalinski izvukao svoj pištolj na njega.
Udarac je izbio pištolj iz baronove ruke. Pištolj je pao na zemlju. Lion je bacio kutiju iz ruke,
uzeo Kristinin nož iz čizme, i stavio ga pod baronovo grlo pre nego što je ovaj stigao da
urlikne od bola.
"Kristina želi da govorite istinu. Ona zna da Džesika ni je bila luda i želi da čuje da vi to
kažete", Lion je povećao svoj pritisaj na baronovo grlo, a onda ga odjednom odbacio unazad.
Stajao je pored svog plena i sačekao da ga pogleda. "Nakon što odgovorite na moja pitanja,
možete pokupiti svoje dragocene dragulje i otići. Znam da ste platili prolaz do zapadne
Indije, ali sam ubedio kapetana da malo odloži odlazak. Čeka ti će vas i pored plime, barone."
Baronu se oči suziše. On je zurio u kutiju dugi minut, a zatim se okrete ka Lionu. Vrhom je
oblizao donje usne. "Ne moram da odgovorim na vaša pita nja. Svi znaju da je Džesika bila
van pameti. Kada odem u institucije za-"
"Lione", pozva Kristina. "Mislim da on nije shvatio situaciju."
"Onda me pusti da mu olakšam", rekao je Lion. "Barone, ako mi ne kažete ono što želim da
znam, n ećete otići nigde. Ja ću vas zaklati. Montiraću kraj, da li bi se složili samnom, nakon
svih vratova koje ste presekli?"
"Šta to pričate?", upita baron, glumeći zbunjenost. On sklopi njegovu povređenu ruku na
grudi.
"Hajde, barone. Znate o čemu ja pričam", odgovori Lion. "Vi ste se izvlačili sa svim tim
ubistvima, sve ove godine. Zar nikada niste poželeli da se pohvalite svojim veštinama? Niste
mogli, naravno, do sada. Da li je vaš ego toliko naduvan da bi ste imali potrebu da priznte
nešto za šta nikada nećete biti obešen i?"
Stalinski se pretvarao da se bori sa čizmama. Lion je video da pokušava da dosegne mali
pištolj, onakav kakav su žene nosile. On je nasrnuo na Liona kada je izvukao pištolj napred.
Lion je oteo oružje iz ruke, a zatim ponovo čizmom pogodio baronovu povređen u ruku.
Vrisak bola odjeknuo je kroz celo selo. "Ovo vam je poslednja prilika barone. Moje strpljenje
je pri kraju", on je prebacio nož iz jedne ruke u drugu. "Da li je Džesika bila luda?"
"Kristina", povika baron. "Kako možeš da mu dozvoliš da me teroriše ovako? Ja sam tvoj otac
pobogu. Zar nemaš milosti? Da li zaista želiš da me zakolje?"
"Ne, oče", Kristina je negirala. "Ne želim da te zakolje. Radije bih da ti izvadi srce, ali Lion
ima svoje metode u koje ja ne želim da se mešam."
Baron je pogledao u svoju ćerku. Ustao je. Zabava mu je bila u očima i on je počeo da se
smeje. "Ne, Džesika nije bila luda." On se ponovo nasmeja. Zvuk koji je proizvodio dok se
smejao užasnuo je Kristinu. "Ali kasno je sada da se uradi bilo šta, Lione."
"Terenc MecFilen bi vas prepoznao da ste vi onaj koji se šunjao oko karavana. Zar nije
tako?", upita Lion.
"Vaše umeće zapažanja je neverovatno", reče baron sa osmehom. "Da, Terenc bi me
prepoznao."
Lion gurnu kutiju ka Stalinskom vrhom čizme. "Još jedno pitanje i onda možete otići. Da li vi
stojite iza ubistva Brizbejn?"
Baron raširi oči. "Kako vi-"
"Nadmudrili ste naše odeljenje, zar ne?", upitao je Lion pokušavajući da zvuči
impresionirano. On je namerno igrao na kartu sujete, nadajući se da će se kopile osećati

dovoljno bezbedno da prizna istinu.
"Jesam ih nadmudrio, zar ne? Živeo sam od novca koji sam dobio prodavajući Brizbejnove
tajne. O, da, Lione, bio sam pametniji od svih njih."
"Da li je Porter bio uključen u vaše šeme ili ste radili sami?", upita Lion.
"Porter? Bio je glup kao i svi ostali. Uvek sam radio sam, Lione. To je razlog što sam preživeo
sve ove godine, razlog što sam bio tako bogat čovek."
Lion je pomislio da nije mogao duže da gleda ovog čoveka. Pokazao je na kutiju sa kopijama.
"Uzmite je i odlazi odavde. Ako vas ponovo vidim, mrtvi ste."
Baron se baci preko kutije. On je otvorio, jedva bacio pogled na sadržaj, onda je zadovoljno
zatvorio.
"Da li ste završili, Lione?"
Ričards, okružen svojim ljudima, izašao je iz svog skrovišta.
"Da li ste čuli?"

"Sve", izja vi Ričards, on dodirnu Lionovo rame pre nego što je odšetao do barona.
"Proklet bio tvoj...", uzviknuo je baron. On se zaustavio a onda se ljutito okrenuo ka Lionu.
"Budi siguran da ću ja završiti sa poniženjem tvoje žene. Obećavam da ću u sudu ispričati
sve o mami tvoje voljene-"
"Zatvori usta", zaurla Ričards. "Vodimo vas u luku, barone. U stvari, Benson i ja ćemo biti
vaši saputnici na vašem putovnju nazad u vašu domovinu. Verujem da ćete dobiti lep prijem.
Nova vlada će nesumnjivo biti srećna da vam sud i."
Lion nije ostao da sluša baronove zahteve da mu se sudi u Engleskoj. Uzeo je bez reči
Kristinu za ruku i krenuo ka njihovim konjima.
Ričards je bio u pravu. Kristina je na mala vrata dobila pravdu. Baron Stalinski će biti vraćen
u svoju domovinu, gde će mu biti suđeno za njegove prestupe. To bi značilo smrtnu kaznu. A
ako se nekim slučajem, nova vlada pokaže kao korumpirana, Ričards i Benson su bili
spremni da se pobrinu za barona.

U vreme kada su se on i Kristina vratili u gradsku kuću u Londonu, ona je bila užasno bleda.
Njen muž je ignorisao njene proteste i odneo je u njihovu spavaću sobu. "Ideš nazad u krevet"
on reče, pomažući joj da skine odeću.
"Biću bolje sada" reče mu Kristina. "Gotovo je."
"Da, ljubavi. Gotovo je."
"Nikada nisam verovala da je Džesika bila luda", reče Kristina Lionu. Obukla je svoju svilenu
spavaćicu i zamotala ruke oko vrata svog muža. "Nikada u to nisam verovala."
Tuga u njenom glasu uvukla se u njegovo srce. "Znam da nisi", umirivao ju je. "Džesika može
da počiva u miru sada ."
"Da. U miru. Volim da mislim da njena duša lebdi oko Dakota sada i da čeka Meri da joj se
pridruži. "
"Mislim da Crnom vuku nije stalo do takvih tvojih nada, sada", reče Lion.
"O, da i on će im se pridružiti naravno", odgovori Kristina.
Uzdahnula je u njegovu jaknu, a zatim ga poljubila u vrat. "Njegova je sudbina da se sastane
sa Džesikom u zagrobnom životu", saopštila mu je ona.
"Da, sudbina", reče Lion, "Sada je tvoja sudbina da prestaneš da budeš bolesna svako jutro i
veče, ljubavi moja. Ispunila si obećanje dato svojoj majci. Blago će biti vraćeno zakonitim
vlasnicima. Ričards će nadgledati prodaju dragulja i raspodelu novca. Mi idemo kući, u
Lionvud, a ti ćeš se bezobrazno ugojiti. Ja ti naređujem."
Kristina je zaista pokušala da se povinuje komandi svoga supruga. Bolest je na kraju ostavila.
Ona se ugojila, previše - toliko, u stvari, da je mislila da gega kao patka. Međutim ona nije
bila baš bezobrazna, većinu vremena svoje trudnoće i porođaja provela je pokušavajući da
umiri brige svog supruga.
On a je negirala da je trudna sve dok nije postalo smešno. Jadni Lion je bio prestravljen od
rađanja. Kristina je shvatala njegov strah. Gledao je Leti kako prolazi kroz užasne bolove.
Ona je umrla užasnom smrću, sa bebom zarobljenom unutar nje.
Kristina je koristila prvo demante, a zatim i razloge. Ona je Lionu rekla da je jaka, da je
prirodno za ženu da beba bude unutar nje i da su je Dakote naučile kako da rađanje učini
lakšim. Dakotine žene su retko umirale na porođaju.
Lion je imao repliku za svaki od njenih argumenata. On joj je rekao da je premala za tako
moćan zadatak, da nije bilo prirodno da tako nežne žene treba da prođu kroz tako strašnu
agoniju i da je bila engleskinja a ne Dakota...
Ironično, ali Lionova majka je donekle smirila njegove strahove. Starija žena se polako
vraćala u svoju porodicu. Ona je podsetila svoga sina da je i ona mala rastom kao i Kristina, i
da je dala svome mužu tri fine bebe bez da je ispustila i jedan glas.
Kristina je bila zahvalna Lionovoj majci na pomoći. Ona nije morala da vodi svoju novu
poverenicu u šumu da izabere mesto na kom će da umre. Lionova majka je konačno priznala
da još nije spremna da umre. Žena je i dalje volela da priča o Džejmsu, ali je počela da priča i
o Lionu i Dijani.
Deanevure je došao u poseti Krist ini. Ostao je mesec dana, a zatim otišao sa šest finih konja
koje je Lion izabrao kao poklon Dakotama. Tri muškarca željna avanture pošla su da
pomognu Deanevuru.
Misionar je pomogao da ublaži Lionove misli o Kristini, ali kada ih je on napustio Lion je
opet počeo da se mršti na svakoga.
Baron Vinteres, porodični lekar, preselio se u njihovu kuću dve nedelje pre Kristininog

Dokumen - Tips Damapdf

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dokumen - Tips Damapdf

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

8/9/2019 Julie Garwood - Lavova dama.

Lavlja dama – Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M. 1

Lavlja dama – Julie Garwood

Blek Hils, Amerika, 1797

Prevod i obrada: Bojana M. 2

Lavlja dama – Julie Garwood

prizivao blagonakolne Bogove.

Stado bizona opet zakloni lava i san se naglo završi.

Prevod i obrada: Bojana M. 3

Lavlja dama – Julie Garwood

vođe nije pripadalo njegovom narodu. On je bio ispunjen gorčinom i besom.

pokušavao, nije moga ublažiti njegovu agoniju.

Prevod i obrada: Bojana M. 4

Lavlja dama – Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M. 5

Lavlja dama – Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M. 6

Lavlja dama – Julie Garwood

pod njihovim rukama potvrdio da je ono što su videli stvarno.

Prevod i obrada: Bojana M. 7

Lavlja dama – Julie Garwood

primio najpre deda, a onda i njegov otac.

pokreta su primetile neke od žena.

Prevod i obrada: Bojana M. 8

Lavlja dama – Julie Garwood

rukama za njim. "Orao", povika.

uhvate, malena se provukla kroz noge Sivog orla i otrčala do njenog brata.

Prevod i obrada: Bojana M. 9

Lavlja dama – Julie Garwood

svoje majke i izli svoj bol.

Kristi na se iznenada okrete i pogleda u šamana. Uskoro je zaboravila bol i nasmešila se

Prevod i obrada: Bojana M. 10

Lavlja dama – Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M. 11

Lavlja dama – Julie Garwood

imitiran od strane Kristine. "Ona je tako lepo dete", napomenu Suncokret.

mala je obiđe i sede u Merino krilo.

Prevod i obrada: Bojana M. 12

Lavlja dama – Julie Garwood

čak dozvolila Meri da joj opere kosu bez previše galame.

Prevod i obrada: Bojana M. 13

Lavlja dama – Julie Garwood

njene priče, pre nego što potraži njegovu utehu.

Prevod i obrada: Bojana M. 14

Lavlja dama – Julie Garwood

nekoliko sati jahanja."

Prevod i obrada: Bojana M. 15

Lavlja dama – Julie Garwood

"Ne r azumem ovo obećanje", priznao je Crni vuk, vrteći glavom.

Ona je znala da nikada neće videti kako je podignuta njena kćer."

Prevod i obrada: Bojana M. 16

Lavlja dama – Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M. 17

Lavlja dama – Julie Garwood

i svoju ćerku je dovela sa njom.

Prevod i obrada: Bojana M. 18

Lavlja dama – Julie Garwood

Zatim je otišao kod šamana da potraži njegov savet.

orla koji je leteo nad krdom bizona. Sećaš se?"

Prevod i obrada: Bojana M. 19

Lavlja dama – Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M. 20