Brisovna tužba.

.
Ovom tužbom se traži utvrđenje nevaljanosti izvršenog zemljišno knjižnog upisa i povraćaj u pređašnje zemljišno knjižno
stanje. Predviđena je Zakonom o zemljišnim knjigama od 1930. godine (paragraf 67-78), čije se odredbe kao pravna
pravila od sudova i da¬nas primenjuju. Ako se neko pravo upiše u zemljišne knjige, sud po službenoj dužnosti
obaveštava sva lica koja imaju od ranije upisano neko zemljišno knjižno pravo ili pravom zaštićeni interes (npr. knjižni
prethodnik i sledbenik; predbeležni pribavilac prava svojine; hipotekarni poverilac; lice koje je upisalo zabeležbu spora) o
tome da je određeno pravo upisano u zemljišne knjige. Brisovna tužba se podnosi u roku koji zavisi od toga da li se
određeno lice nalazi u pravnom odnosu sa osobom koja je upis izvršila (npr. tvrdi se da je upis izvršen na osnovu
rušljivog pravnog posla) ili se u takvom odnosu ne nalazi. U prvom slučaju tužba se može podneti u roku u kome pravo
zastareva ili prestaje prema opštim pravilima (u slučaju rušljivosti – pravo zahtevanja poništaja prestaje istekom roka od
jedne godine od saznanja rušljivosti, a u svakom slučaju – istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora – član
111. ZOO). U drugom slučaju tužba se podnosi u roku od 30 dana ako se tužilac nalazi u zemlji, odnosno u roku od 60
dna ako se tužilac nalazi u inostranstvu. Ako zainteresovano lice nije bilo obavešteno o izvršenom upisu, rok za
podnošenje tužbe iznosi tri godine. Protekom roka od tri godine, za savesno lice nastupa fikcija apsolutne tačnosti
izvršenog upisa pa se izvršeni upis u njihovu korist više ne može napadati. Protiv nesavesnih lica sa uspehom semože
podići brisovna tužba i posle proteka navedenih rokova, alli u okviru opštih rokova zastarelosti, odnosno prekluzivniih
rokova.