TEHNOLOGIJA RADOVA

(UPRAVLJANJE NIVOOM PODZEMNE VODE )

PREDMETNI NASTAVNIK:
DRAGAN ARIZANOVID
PODZEMNA VODA JE PRISUTNA I PORED REKA...

2
...ALI I NA GRADILIŠTIMA U GRADSKIM
PRISUSTVO PODZEMNIH SREDINAMA
VODA

3
 UVODNE NAPOMENE

Kontrola podzemnih voda je jedan od najčešdih i najkomplikovanijih problema

sa kojima se susredemo na gradilištu.
Skoro svi duboki iskopi su povezani sa uklanjanjem podzemnih voda, radi
postavljanja temelja objekata ili podzemnih građevina.
Pošto je ukupna površina preostalog zemljista na svetu konstantna,
građevinarstvo pomera svoj razvoj sa horizontalne ekspanzije na vertikalnu.
Posledica takvog trenda je sve veda važnost sistema za odvodnjavanje.

U mnogim projektima odvodnjavanje zone temeljenja ima ključnu ulogu u

određivanju ukupnog vremena potrebnog za završetak radova.
Zbog vremena koje je potrebno da se uspešno postavi oprema za
odvodnjavanje i izgrade temelji postoji nesigurnost oko početka radova, tako
da je veoma važno da se odredi količina radova koji su potrebni za ove
potrebe i da se odaberu odgovarajuda oprema i sistem odvodnjavanja.

4
 ZADATAK PROJEKTANATA

Da bi projektanti usvojenim rešenjima obezbedili i rad u suvom, odnosno

dovoljno oceđenom materijalu, rešenja kojima nivo podzemne vode ostaje pod
kontrolom moraju biti usvojena zaključno sa idejnim projektom.
Obaveza projektanta je da: izračuna opteredenje kojim vodom zasideno tlo
deluje na temeljnu konstrukciju, naznači vreme obavezne depresijacije i (za
velike površine osnova) specificira razlike u permeabilnosti zona iskopa

5
 VIDOVI POJAVE PODZEMNE VODE

1. SLOBODNA - Čini 95% od svih vidova podzemnih voda.

Sile hidrostatičkog i hidrodinamičkog pritiska, sile uzgona i pornih
pritisaka, kao i fenomeni nastali u tlu prisustvom podzemne vode, kao
što su bubrenje, skupljanje, mržnjenje, sufozija, itd., nastali su
uglavnom dejstvom ili prisustvom slobodne vode.
2. KAPILARNA
Vlaga se iz tla prenosi na temelje objekta i voda se, kapilarima temelja,
opet može podizati do zidova gradjevine. Na taj način može se ugroziti
stabilnost i funkcija objekta
3. FIZIČKI VEZANA
Apsorbovana voda smanjuje fizičke i otporne karakteristike tla jer ima
efekat podmaza, odstranjuje se sušenjem na temperaturi od 300°C
4. HEMIJSKI VEZANA
Nisu opasne po građevinske objekte, izuzev ukoliko ne poseduju
minerale koji negativno utiču na materijal od koga su sačinjeni temelji
6
 MAPE POJAVE VODE

HIDROGEOLOŠKA KARTA KARTA NIVOA PODZEMNIH VODA

7
 ISTRAŽNI RADOVI
ISTRAŽNI ROVOVI
 utvrđivanje geološke građe terena,
 elemenata i karakteristika nestabilnosti,
 hidrogeoloških svojstava terena,
 vađenje uzoraka za laboratorijska istraživanja ili opita „in situ“,
 poprečni presek je najčešde dim. 1x1 do 2x4 m i dubine do 6m
ISTRAŽNE BUŠOTINE
 opremljene piezometrima,
 pouzdan način za pradenje promena nivoa,
 podaci se dostavljaju projektantima objekta
Hidrološki kolektori - slojevi tla koji propuštaju i sprovode podzemnu vodu -
peskovita i šljunkovita tla, porozni peščari i krečnjaci. Koeficijent fiitracije
(K) kod hidroloških kolektora iznosi od 10-1 do 10-3 m/sec.
Hidrogeološki izolatori - slojevi tla od glina, glinovitih prašina, jedre stene koje
imaju malu poroznost n<4%, a koeficijent filtracije K manji od 10-7 m/s.
8
 PRISUSTVO PODZEMNIH VODA

Darsijev zakon:
Q = k * A * h/L
u kome su veličine:
Q - količina proceđene vode,
k - koeficijent filtracije (vodopropustljivost),
h - pad nivoa podzemne vode na dužini L
(h/L je hidraulički gradijent),
A - površina poprečnog preseka zone koja se posmatra,
pokazuje da demo vedu količinu proceđene vode imati u materijalima sa
vedom vodopropustljivošdu ali i da u takvim materijalima proticaj može biti
povedan ukoliko ostvarimo vedi hidraulički gradijent.

9
 PRIKAZ METODA I MOGUDNOSTI PRIMENE

Metode sniženja nivoa podzemne vode najviše zavise od vrste tla.

U nestruktuiranim zemljištima osnovni zadatak inženjera je :
•da obezbedi dovoljan kapacitet drenažnog sistema, i
•da predvidi raspored elemenata tog sistema tako da radijus dejstva bude
dovoljan da obuhvati čitavo područje koje treba zaštititi.
Kod zemljišta kod kojih je efektivni prečnik zrna manji od 0,05 mm, dotok u
drenažni sistem je veoma mali, pa je obično neefikasna primena klasičnih
„gravitacionih metoda“ odvođenja vode iz zone radova.
U tom slučaju se kao oblik zaštite najčešde projektuju drenaže zasnovane na
vakuumnim sistemima privlačenja podzemne vode iz okolnog tla.
Ovi sistemi imaju i druge povoljne efekte u odnosu na gravitacione sisteme.

10
 UTICAJ TIPA TLA NA IZBOR METODE

NEKOHERENTNA TLA - voda se

lako oceđuje u zoni radova.
Ocedni rovovi imaju dno na
dubini vedoj od dubine iskopa,
pa oceđena voda mora da se
prepumpava u neki kanal.
Brza filtracija vode kroz tlo čini
da se gube sitne čestice, pa lako
dolazi do sleganja (ispiranje tla).

KOHERENTNA TLA – u njima je

brzina filtracije manja. Da bi se
skratilo vreme depresijacije vode
mora se povedati gustina mesta
na kojima se vrši crpljenje.
11
 TRAJNOST ZAŠTITE I KRITERIJUMI ZA IZBOR

U zavisnosti od pretpostavljenog ali očekivanog dejstva podzemne vode treba

utvrditi do koje dubine se postavlja zaštita i da li je ona:
1. PRIVREMENA - zaštita traje u toku iskopa i izgradnje podzemnog dela
gradjevine, nakon izgradnje zaštita se uklanja;
2. TRAJNA - zaštita se postavlja tako da postaje nosivi deo konstrukcije
bududeg objekta, neka vrsta „zida objekta”.
IZBOR načina zaštite od dejstva podzemne vode zavisi od:
• poznavanja tehnologije i podataka o objektu,
• klimatskog okruženja u vreme izgradnje,
• geomehaničkih i hidroloskih karakteristika terena,
• metode izgradnje,
• finansijskih sredstava namenjenih za izradu zaŠtitnih objekata...

12
 ODLIKE DRENAŽNOG SISTEMA

Cilj izgradnje drenažnog sistema za zaštitu objekta u fazi gradnje je da se

omogudi izvođenje radova u uslovima sniženog nivoa podzemne vode, a da se
primenom drenaže istovremeno ne ugroze okolni objekti i saobradajnice.
Osim kapaciteta pojedinačnih elemenata sistema bitan je i prostorni raspored
elemenata (segmenata drenaže) formiranog drenažnog sistema.
Za proračune se uglavnom primenjuju analitički modeli za ustaljene ili
neustaljene uslove.
Tačnost proračuna zavisi od karakteristika sloja iz koga se crpi voda, a pre
svega od:
• Darsijevog koeficijenta filtracije k
• Tranzitivnosti T
• Efektivne poroznosti Se
Primena numeričkih metoda obično nije opravdana, jer prethodni istražni
radovi ne daju dovoljno pouzdane podatke o potrebnim karakteristikama
zemljišta.
13
 SISTEMI ODVODNJAVANJA

• DRENAŽNI ŠAHTOVI se koriste u sredinama gde gravitaciono oticanje vode

nije mogude zbog konfiguracije terena, pa se podzemne vode skupljaju u
šahtu. Nakon što se podzemna voda u šahtu nakupi do određene visine,
potapajuda pumpa je ispumpa u kanalizacioni vod. Na pumpi je montiran
nepovratni ventil koji ne dozvoljava vradanje podzemne vode nazad u šaht,
niti bilo kakav uticaj podzemnih voda na rad pumpe.

• DUBOKI BUNARI su rupe prečnika vedeg od 15 cm, bušene do dubine vede

od 4,5m i sadrže priključna kudišta i pumpe. Bunari su najefikasniji u
zemljištu koje se sastoji od debljih slojeva peska ili mešavine peska i
šljunka, jer na velikim dubinama može da privuče vodu iz velikog prostora.

• IGLO-FILTERI su plitki bunari, prečnika manjeg od 15 cm, koji se postavljaju

na dubinu do 4 m. Iglo-Efikasni su u zemljištu od grubog peska, šljunka,
mulja i gline, pa imaju vrlo širok spektar primene. Zbog rada na principu
usisavanja imaju primenu ograničenu na dubine do 6 m.

14
 DRENAŽNE JAME I DRENAŽNI ROVOVI

Predstavljaju najjednostavniji metod u fazi gradnje, jer zahteva minimalna

ulaganja i ne podrazumeva nikakvo odlaganje radova, ali je efikasna i bezbedna
primena ove metode ograničena.
Drenažni rovovi se postavljaju na dubinu oko 0,5 m u odnosu na kotu dna
iskopa i sa minimalnim padom.
Prikupljena podzemna voda se dovodi do drenažne jame čija je dubina oko 1 m.
Drenažna pumpa se instalira u jami i iz nje crpe vodu i prebacuje u kolektor.
Izvodi se tako što se iskop prvo obavlja po obodu područja kako bi se moglo
kontrolisati procurivanje vode koje se dešava kroz bočne strane iskopa i time
olakšati kasniji iskop same unutrašnjosti branjenog područja.
Često se drenažni kanali zatrpavaju šljunkom kako bi se sprečila promena
geometrije kanala kao posledica zarušavanja kosina.
Ukoliko je namera da se privremeni drenažni sistem kasnije pretvori u stalnu
zaštitu objekta od podzemne vode, potrebno je uraditi detaljan projekat
ovakvog drenažnog sistema.
U tom slučaju potrebno je predvideti ugradnju drenažnih cevi sa filterskom
zaštitom kao i revizionih šahtova.
15
 DRENAŽNE JAME I DRENAŽNI ROVOVI
Kada se voda crpi iz građevinske jame potrebno je padove sabirnih jaraka i
drenova prilagoditi tako da se voda prikuplja na mestima iz kojih se crpi.
Dno jame treba izvoditi sa blagim padom prema sabirnim kanalima.
U nekim slučajevima se u jami izvode provizorne sabirne jame, čiji položaj se
povremeno premešta, tako da sabirne jamene smetaju radovima.
Crpljenje se može izvoditi stalno ili povremeno, u zavisnosti od veličine dotoka
i kapaciteta jame, vrste temeljnog tla i osetljivosti radova na pojavu vode.

16
 DUBOKI BUNARI

Primenjuju se kada postoji modan vodonosni sloj ispod kote dna iskopa
duboki bunari su po potrebnim investicijama i eksploatacionim troškovima
najskuplje od razmatranih rešenja.
Za projektovanje ovakvog drenažnog sistema nisu dovoljni podaci koji se
dobijaju iz geotehničkih istražnih radova, pa je preporuka da se prvi bunar
iskoristi kao opitni i da se na njemu uradi test probnog crpljenja.
Projektom je potrebno definisati i filterski zasip kako, prilikom eksploatacije
bunara, ne bi došlo do sufozije (ispiranja sitnih čestica tla).
Na izlasku iz bunara, na potisnom delu cevovoda, potrebno je postaviti
manometar (za merenje pritiska u cevovodu) i zatvarač za regulaciju.
„Precrpljivanje bunara“ (neracionalno povedanje brzine dreniranja u cilju
skradenja procesa spuštanja novoa podzemne vode) je česta pojava kod
njihove eksploatacije i može imati veoma negativne posledice.

17
 LINIJSKI SISTEMI DEPRESIRANJA

U linijske drenažne forme spadaju:

1. otvoreni kanali - pad dna otvorenih kanala (gradijent) mora biti takav
da tečnost ne erodira kanal, ali i da u njemu ne ostavlja talog
2. drenažni rovovi - punjeni drenažnim materijalom sa i bez drenažne cevi
3. vodoravne bušotine na većim dubinama - izvode se zrakasto
4. podzemne galerije - za odvodnju oko podzemnih gradjevina

19
 DEPRESIRANJE DRENAŽNIM ROVOVIMA
Na dnu rova se izvodi propusna posteljica koja
zavisi od krupnode tla u kome se izvodi drenažni
rov. Na posteljicu se polaže perforirana cev.
Rovovi se mogu izvoditi sa i bez drenažne cevi.
Ugrađuju se plastične, savitljive, perforirane cevi,
koje se proizvode sa ved navučenim filterom od
poroznog geotekstila ili kokosovog vlakna.
Formira se mreža proceđivanja tako što se na
mestima susticanja cevi oblikuje čvor iz koga se
voda crpi pumpama i odvodi van zone radova.
Rovovi se sa spoljašnje strane mogu oblagati
geotekstilom, a sredina rova se obično popunjava
krupnim vodopropusnim materijalom (šljunak koji
zadržava čestice isprane iz tla pod uticajem
hidrauličkog gradijenta).
Rovovi se mogu pokriti slojem gline sa betonskom Cevi sa filterom od geotekstila ili kokosovog vlakna

rigolom za regulisanje površinskog toka kišnice.

20
 TAČKASTO DEPRESIRANJE VODE BUNARIMA

Kada se nivo podzemne vode ne može dovoljno sniziti rovovima kao drenaže se
primenjuju bunari. Njihovim pravilnim razmeštanjem i neprekidnim crpljenjem
vode mogu se postidi značajna sniženja nivoa podzemne vode.

Bunari vedeg prečnika se mogu izvoditi u nizu, sa pravilnim ili nepravilnim

razmacima, u zavisnosti od potrebnog sniženja nivoa, oblika i karakteristika
podzemnog prostora koji treba zaštititi.
Pomodu odgovarajudih pumpi se vakumom u sistemu cevnih bunara (iglofilteri)
pojačava efekat dreniranja, pa se pomodu njih nivo može sniziti za 4-5 m.
21
 TAČKASTO DEPRESIRANJE PODZEMNE VODE

Tačkasto depresiranje se vrši vertikalnim drenažama ili dubokim bušotinama

Kada se iskop vrši u šljunkovitom ili šljunkovito-peskovitom tlu najjeftiniji način
zaštite od uticaja podzemne vode su bušotine iz kojih se voda crpi pumpama.
Bušotine su dubine 5 ÷ 6 m i na nekoliko bušotina u nizu dolazi po 1 pumpa.
Sadržaj vode izvučene iz bušotine mora da se kontroliše zbog gubljenje sitnijih
čestica i mogudeg sleganja tla. Efikasnost zaštite je funkcija kapaciteta pumpe.

22
 KOMBINOVANO DEPRESIRANJE PODZEMNE VODE

Kombinovano se primenjuje kada je potrebno zahvatiti površinski i duboki

vodonosni sloj. Mogu se kombinovati drenažni kanali i bunari, drenažni rovovi i
bunari, bunari i cevni bunari kao i sve tri grupe zajedno.

Ovakvi sistemi zavisni su od stabilnog napajanja energijom, zbog čega je

gradilištu potrebno osigurati ili priključak na lokalnu električnu mrežu ili
napajanje osigurati agregatom.
Potrebno je osigurati i dovoljan broj rezervnih pumpi i pojedinačnih iglofiltera
da bi se pravovremeno mogle izvrsiti zamene, popravke.
23
 POTAPAJUDE PUMPE

Otkaz pumpi je verovatan i mora se obezbediti zamena, a broj rezervnih pumpi

zavisi od broja aktivnih pumpi, potrebne pouzdanosti rada i troškova.
Troškovi su posledica štete usled prodora vode u zonu rada, materijal, opremu.
Potapajude pumpe:
– izvlače vodu iz ocednih jama,
– potpuno se uranjaju u vodu,
– rade bez usisne cevi,
– izbacuju vodu na visinu 15-20 m,
– podešavaju se tako da:
• startuju kad nivo oceđene vode dostigne kritičnu granicu
• prestaju sa radom kad nivo vode padne ispod određenog nivoa
Kapacitet potapajudih pumpi je ograničen visinom prepumpavanja . Na
primer:
pumpa sa crevom ø75 prepumpava 15 l/s na visinu 6 m ili 6 l/s na visinu 15
24
m.
 IGLO-FILTERI

Iglofilteri su posebno konstruisani, redno bušeni, „cevni bunari“ prečnika 5 do

10 cm. Instaliramo ih u tlu u blizini bokova rova, jame...
Povezani su posebnim pumpama koje imaju i usisni i potiskujudi način rada.
Prvo, u iglofiltere pumpaju vodu pod pritiskom 3-30 bara; time se olakšava
prodor „igle“ u tlo usled ispiranja materijala oko vrha filtera. Zatim, kada se
iglofilteri postave na traženu dubinu, crpe proceđenu vodu iz dna filtera.
Zbog toga su iglofilteri na vrhu kojim prodiru u tlo opskrbljeni posebno
oblikovanim sklopom („bravom“) koji se otvara kod utiskivanja, a zatvara kod
usisavanja vode. Ovo ograničava funkciju filtera na ulaz vode kroz omotač.
Iglofilteri se postavljaju, u zavisnosti od vrsti peskovitog ili šljunkovitog tla,
redno na razmaku od 1 do 4 m. Učinak ispumpavanja je 5 do 30 m3/sat po
jednom iglofilteru.
U slučaju primene iglofiltera u najsitnijem pesku (zrna do 0,05 mm) ili
peskovitoj glini (mešani slojevi sitnog peska i gline) primenjuje se vakum
postupak crpljenja iz iglo-filtera pomodu posebnih vakum pumpi.
25
 DRENIRANJE TLA IGLO-FILTERIMA

Vertikalni drenovi (iglofilteri) se postavljaju i vade brzo i lako a imaju relativno

veliku mod isisavanja vode iz tla. Efikasni su u materijalima kao što su pesak,
šljunak i njihove mešavine.
Postavljanje iglofiltera u mekano tlo se odvija pod dejstvom koncentrisanog
mlaza vode (engl. jetting).
Voda se pod pritiskom oko 8 bara, kroz fleksibilnu cev, dovede u zonu vrha
iglofiltra gde mlaz razbija veze čestica tla i stvara gustu suspenziju koja pored
omotača iglofiltra izlazi ka površini terena.
Na opisani način se mlazom vode u tlu stvara bušotina nepravilne konture kroz
čiji se porozni omotač proceđuje voda.
Pod dejstvom pumpe se u sistemu stvori podpritisak koji usmerava kretanje
vode ka rupicama u oblozi (cediljki) iglo-filtera.
Niz drenova se povezuje jednom cevi vedeg prečnika, a na mestima
priključivanja cevi se postavljaju zatvarači koji služe za regulisanje protoka
vode.
26
 PODRUČJE PRIMENE IGLO-FILTERA

1. Hidrotehnički projekti
2. Iskop temelja i izgradnja podruma zgrada
3. Postavljanje kolektora na velikim dubinama
4. Tunelski radovi (zaštita plitko ukopanih tunela)
5. Izgradnja podzemnih železnica i metroa
6. Projekti u oblasti vodosnabdevanja
7. Izgradnja podzemnih rezervoara (vode, goriva...)
8. Izgradnja rovova i kanala
9. Mostogradnja (zaštita temeljnih jama)

27
ŠEMATSKI PRIKAZ DEPRESIRANJA VODE U TLU

28
29
 PRIKAZ EFEKATA DRENIRANJA TLA IGLO-FILTERIMA

• igla filteri predstavljaju skup bunara malog prečnika koji su preko sabirnog
cevovoda priključeni na vakum pumpu
• ima najvedi opseg primene u praksi
• ova metoda je efikasna pri dotocima od desetak litara u minutu pa sve do
protoka od nekoliko desetina litara u sekundi
• ograničena je zbog teorijske granice koja postoji za vakum koji se može
ostvariti u sistemu, a koja iznosi -1 bar
• takođe je ograničena praktičnom mogudnošdu postavljanja dovoljnog
broja igla filtera i vakumnih pumpi dovoljnog kapaciteta
PRINCIPIJELNA ŠEMA ORGANIZACIJE ZAŠTITE IGLO-FILTERIMA

31
PRIKAZ RASPOREDA IGLO-FILTERA OKO OBJEKTA

32
INSTALIRANJE IGLO-FILTERA I FORMIRANJE SISTEMA
POD ZAŠTITOM SISTEMA RAD JE KOMFORAN

35
ZA BEZBEDAN I NEPREKIDAN RAD JE VAŽNA POUZDANA OPREMA

36
 PRIMENA CENTIFUGALNE PUMPE

Pumpe za odvodnjavanje su centifugalne pumpe koje rade na električnu

energiju i dizel gorivo.
Pokretanje pumpi dizel gorivom služi kao vrsta obezbeđenja za slučaj
nestanka električne energije.
Pumpe u stanju da proizvedu vakum i imaju dobru isisnu mod.
Lokacija pumpe u sistemu regulisana je činjenicom da pumpa mora biti u
stanju da proizvede potreban vakum u cevovodu.
Ako je dužina cevovoda predugačka, tj. veda od 150 m, onda de pumpa morati
da se nalazi u centru sistema, a ako je dužina manja, onda može da se nalazi i
na kraju cevovoda. U svakom slučaju, kapacitet pumpe ne sme biti žrtvovan.
Pumpe treba postavljati u istom nivou kao i cevovod, i to na visini koja u
odnosu na nivo iskopa ne sme biti viša od 5 m.
Pumpa se povezuje na cev za pražnjenje koja vodi do obližnjeg sliva.
Mesto izlivanja treba da bude na dovoljnoj udaljenosti od iskopa kako bi se
izbeglo ponovno vradanje voda.
37
JEDNA PUMPA MOŽE DA OPSLUŽUJE VIŠE IGLO-FILTERA

38
39
 VIŠEFAZNO DRENIRANJE TLA IGLO-FILTRIMA

Za iskope dublje od 6m mora se izvršiti višeetažno odvodnjavanje i svaka etaža

mora imati svoju pumpu. Broj etaža može varirati, ali više od 3 nije praktično.
40
VIŠEFAZNO DRENIRANJE TLA IGLO-FILTRIMA

41
 VIŠEFAZNODRENIRANJE
VIŠEFAZNO DRENIRANJETLA
TLAIGLO-FILTRIMA
IGLO-FILTRIMA

42
DRENIRANJA JE NEPREKIDNO TOKOM RADOVA U JAMI

43
DRENIRANJE TLA NA TRASI CEVOVODA

44
45
DRENIRANJE TLA NA TRASI CEVOVODA

46
 PRETHODNI I PRIPREMNI RADOVI

• Za potrebe izrade projekta objekta vrše se prethodni, istražni radovi kojim

se upoznajemo sa karakteristikama zemljišta i debljinama njegovih slojeva.
• Pre izrade projekta i početka planiranja radova vrši se prikupljanje svih
potrebnih podataka vezanih za geotehnička istraživanja, a naglasak stavlja
na upoznavanje pozicije nivoa podzemne vode i osobine tla u kome je.
• Laboratorijskim opitima se određuje vodopropustljivost poroznih slojeva.
• Koeficijent vodopropustljivosti tla varira od 1cm/s (za veoma fin pesak)
pa do 3.000 cm/s, što je tipično za šljunak i grub pesak.
• Određivanje hemijskog sastava podzemnih voda služi za proveru štetnosti
njenog uticaja na objekat i (eventualno) oblikovanje potrebne zaštite.
• Potrebno je pripremiti i plan područja u kojem se iskopava tlo, upoznati
projektovanu dubinu fundiranja svih delova, kao i najmanju dubinu iskopa.
• Ako se reka ili potok nalazi u blizini lokacije planirane da se isuši, bitno je
da se poznaju: udaljenost, pravac, izlivanje, kao i nivo visokog vodostaja.

47
 BEZBEDNOSNE MERE

• Pre početka radova, potrebno je proveriti da li je sistem iglofiltera u

potpunosti vodonepropustljiv.
• Svako propuštanje vode, ma koliko malo bilo, mora da se sanira (lepkom ili
bojama predviđenim u tu svrhu).
• Svaki iglofilter mora da poseduje ispravan ventil, tako da se svaki iglofilter
može (privremeno) isključiti ili priključiti mreži.
• Sve čvorove sistema treba držati u hermetički zatvorenom sistemu.
• Broj iglofiltera koji mogu biti povezani na pumpnu jedinicu je 50 (max. 60).
• Za pumpu je potrebno obezbediti suvu i čvrstu podlogu, koja se sama
oceđuje, tako da u toku rada nede postati blatnjava i nepristupačna.
• Potrebno je stalno pratiti vakum povezan sa pumpom. Ukoliko se primete
bilo kakva odstupanja, to ukazuje na problem sa iglofilterima. Problem se
rešava pražnjenjem iglofiltera, ili podešavanjem ventila.

48