JUGOSLOVENSKA KINOTEKA

XVI FESTIVAL NITRATNOG FILMA / XVI NITRATE FILM FESTIVAL

PROHUJALO SA NITRATOM
GONE WITH THE NITRATE

Muzej jugoslovenske kinoteke

6 – 15. VI 2014.
 XVI festival nitratnog filma

Izdaje
Jugoslovenska kinoteka, Beograd, 2014.

Generalni pokrovitelj

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Sekretarijat za kulturu Grada Beograda

Posebno zahvaljujemo

Arhiva Nationala de Filme - Cinemateca Romana, Bucuresti, Rumunija; Bulgarska Nacionalna

Filmoteka, Sofia, Bugarska; Cinémathèque française – Musee du Cinema, Paris, Francuska;
The Danish Film Institute Archive&Cinematheque, Copenhagen, Danska; Deutsche kinemathek /
Museum für film und fernsehen, Berlin, Nemačka; Deutsches Filminstitut - DIF, Frankfurt, Nemačka;
L’Etablissement de communication et de production audiovisuelle de la défense (ECPAD), Paris,
Francuska; Eye Film Institute Netherlands, Amsterdam, Holandija; Filmarchiv Austria, Vienna;
Filmoteca Española, Madrid, Španija; Fondazione Centro Sperimentale di Cinematografia – Cineteca
Nazionale, Roma, Italija; Fondazione Cineteca di Bologna, Bolonja, Italija; Fondazione Cineteca
Italiana, Milan, Italija; Gosfilmofond of Russia, Moscow, Rusija; Hungarian National Digital Archive and
Film Institute (MaNDA), Budapest, Mađarska; Imperial War Museums - Film Archive, London, Velika
Britanija; Francuski institut u Srbiji, Beograd; Museo nazionale del cinema, Torino, Italija;
Národní filmový archiv (NFA), Praha, Republika Češka; National film Archive, Warsaw, Poljska;
National film center – National museum of Modern Art, Tokyo, Japan; Norwegian film Institute, Oslo,
Norveška; Austrian Film Museum, Vienna, Austrija; Slovenska kinoteka, Ljubljana, Ljubljana, Slovenija;
Slovak film institute, Bratislava, Slovačka; Svenska Filminstitutet, Stockholm, Švedska;
Greek Film Archive, Athens, Grčka

2

PROGRAM XV FESTIVALA NITRATNOG FILMA
6 – 15. VI 2014.
Petak, 6.06.
17:00 Ulični mangupi (NO, 1949)
Gategutter
R/Dir: Arne Skouen
Ul/Cast: Tom Tellefsen, Ivar Thorkildsen,
Pal Bang-Hansen
19:00 Čudo na Visli (PO, 1921)
Cud nad Wisla
R/Dir: Ryszard Boleslawski
Ul/Cast: Jadwiga Smosarska, Anna Belina,
Władysław Grabowski
20:00 Otvaranje XVI Festivala zapaljivog filma
“Prohujalo sa nitratom”
u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u
Uzun Mirkovoj br. 1
Program filmova producenta
Đoke Bogdanovića (SE, 1913/1914)
Subota, 7. 06.
17:00 Srce - 1. Epizoda:
Mali izviđač iz Lombardije (IT, 1915)
Cuore – episode 1:
La piccola vendetta Lombarda
R/Dir: Vittorio Rossi Pianelli  R/Dir: Grigoris Grigoriou
Ul/Cast: Vittorio Petrungaro, Antonio Monti
Sedam stopa do Satane (US, 1929)
Seven footprints to Satan
R/Dir: Benjamin Christensen
Ul/Cast: Thelma Todd, Creighton Hale,
Sheldon Lewis
19:00 Petrogradska noć (SU, 1934)
Peterburgskaja noč’
R/Dir: Grigorij Rošal’, Vera Stroeva
Ul/Cast: Boris Dobronravov, Ksenija Tarasova,
Ljubov Orlova
21:00 “1914”. Poslednji dani pre svetskog požara
(G, 1930)
“1914”. Die letzten Tage vor dem
Weltbrand
R/Dir: Richard Oswald R/Dir: Hynek Bočan
Ul/Cast: Heinrich George, Albert Bassermann,
Eugen Klopfer
jun 2014
Nedelja, 8.06.
17:00 Nezakoniti (G, 1926)
DIE UNEHELICHEN
R/Dir: Gerhard Lamprecht
Ul/Cast: Ralph Ludwig, Fee Wachsmuth,
Margot Misch
19:00 Nevesta iz Glomdala (NO, 1925)
GLOMDALSBRUDEN
R/Dir: Carl Theodor Dreyer
Ul/Cast: Einar Sissener, Tove Tellback,
Stub Wiberg
21:00 Program filmova Drugi o nama
(1913-1920)
Ponedeljak, 9.06.
17:00 Deportacija Jevreja iz Egejske oblasti
DEPORTIRANE NA EVREI OT BELOMORIETO
(BG/G,1943)
DIE DEPORTATION DER JUDEN AUS DEM
WEISSMEERGEBIET
Gorki hleb (GR, 1951)
Pikro Psomi
Ul/Cast: Eleni Zafeiriou, Inta Christinaki,
Michalis Nikolopoulos
19:00 Čovek iz restorana (SU, 1927)
Čelovek iz restorana
R/Dir: Jakov Protazanov
Ul/Cast: Mihail Čehov, Vera Malinkovskaja,
Ivan Koval´ Samborskij
Ako sutra bude rata (SU, 1938)
Esli zavtra vojna
R/Dir: Efim Dzigan, Lazar´ Anci-Polovskij,
Georgij Berezko, Nikolaj Karmazanskij
Ul/Cast: Inna Fedorova, Vsevolod Sanaev,
Serafim Koz´minskij
21:00 Čast i Slava (CS, 1968)
ČEST A SLAVA
Ul/Cast: Rudolf Hrušinsky,
Blanka Bohdanova, Karel Hoger
3
 XVI festival nitratnog filma

Utorak, 10.06. Petak 13.06.

17:00 Praška deca (CS, 1927) Program u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke
PRAŽSKE DETI Uzun Mirkova 1
R/Dir: Robert Zdrahal 17:00 Predavanje Frederika Geltona
Ul/Cast: Ferry Seidl, Theodor Pištek, (Frédéric Guelton) istorijskog savetnika serije
Božena Svobodova “Apokalipsa”
18.30 Apokalipsa: Prvi svetski rat - I deo (FR, 2014)
19:00 Stopa zemlje (HU, 1948) APOCALYPSE : LA 1ERE GUERRE MONDIALE - I
Talpalatnyi fold 21:30 Apokalipsa: Prvi svetski rat - II deo (FR, 2014)
R/Dir: Frigyes Ban APOCALYPSE : LA 1ERE GUERRE MONDIALE - II
Ul / Cast: Adam Szirtes, Agi Meszaros,
Viola Orban Subota 14.06.
17:00 Crvenokošuljaši / Anita Garibaldi
21.00 Kućepaziteljka (KR, 1960) (IT/FR, 1952)
HANYO Camicie rosse/Anita Gribaldi
R/Dir: Kim Ki-Young R/Dir: Goffredo Alessandrini,
Ul/Cast: Lee Eun-shim, Ju Jeung-nyeo, Francesco Rosi
Kim Jin Kyu Ul/Cast: Raf Vallone, Anna Magnani,
Carlo Ninchi
Sreda, 11.06.
17:00 Margareta i tri ujaka (IT, 1942) 19:00 Tajne orijenta (G/FR, 1928)
MARGHERITA FRA I TRE Geheimnisse des Orients
R/Dir: Ivo Perilli R/Dir: Alexander Wolkoff
Ul/Cast: Assia Noris, Carlo Campanini, Ul/Cast: Nikolaj Kolin, Ivan Petrovich,
Giuseppe Porelli Marcella Albani

19:00 Brazde (ES, 1951)
Surcos
R/Dir: Jose Antonio Nieves Conde
Ul/Cast: Luis Pena, María Asquerino,
Francisco Arenzana
21:00 Pripremi se za budućnost (US, 1937)
Make way for Tomorrow
R/Dir: Leo McCarey
Ul/Cast: Victor Moore, Beulah Bondi,
Fay Bainter
21:00 Program filmova Francuskog vojnog arhiva
Program filmskih materijala francuskih
vojnih snimatelja o Srbima i srpskoj vojsci
u Prvom svetskom ratu iz kolekcije ECPAD-a
Nedelja 15.06.
17:00 Dužnost i žrtva
DATORIE SI SACRIFICIU (RO, 1925)
R/Dir: Ion Sahighian
Ul/Cast: Lulu Chiriac, Gheorghe Conabie,
Ion Fintesteanu

Četvrtak, 12.06. Ekaterina Teodoroju (RO, 1931)

17:00 Nesreća na železnici (G, 1921) ECATERINA TEODOROIU
Die HochbahnkaTAstrophe R/Dir: Ion Niculescu-Bruna
R/Dir: Valy Arnheim Ul/Cast: Mitela Cambureanu,
Ul/Cast: Valy Arnheim, Jack Fox, Adalbert Lenz Mielu Constantinescu, Ducy d’Alvern

19:00 Čedrdeset četiri (CS, 1958)
Štyridsatštyri
R/Dir: Palo Bielik R/Dir: Walter Summers
Ul/Cast: Dušan Blaškovič, Jozef Cut,
Ivan Mistrík, Lucia Popp, Juraj Sarvas
21:00 Karmen (FR, 1925)
Carmen
R/Dir: Jacques Feyder
Ul/Cast: Raquel Meller, Louis Lerch, Victor Vina
19:00 Par odbačenih (GB, 1923)
A COUPLE OF DOWN AND OUTS
Ul/Cast: Rex Davis, Edna Best, George Foley
21:00 Najjači (SW, 1929)
Den Starkaste
R/Dir: Alf Sjoberg, Axel Lindblom
Ul/Cast: Bengt Djurberg, Anders Henrikson,
Gun Holmquist

4
 jun 2014

Z avršne pripreme ovogodišnjeg Festivala nitratnog filma koincidirale su sa nezapamćenim poplavama

u našoj zemlji. I mi smo u jednom delu Depoa, u kome se čuvaju kolor filmovi, imali izvesnih problema
sa vodom. Dežurstva i požrtvovani saradnici našeg Arhiva nisu dozvolili nikakva iznenađenja, a najmanje
da voda dopre do filmskih kopija.
Naš Festival dobija na zamahu. Sve je više Arhiva i Kinoteka koje žele da prikažu filmove. Prirodno,
ovogodišnji fokus je na filmovima koji su snimljeni tokom Prvog svetskog rata.
Još pre dve godine mi smo u projektu dvadesetak filmskih Arhiva europeanfilmgateway.eu ili
ti EFG 1914. Evropska Unija odvojila je sredstva i ujedinila filmske arhiviste oko jedinstvenog projketa
koji se odnosi na Prvi svetski rat. Između ostalih pozvan je pre nešto više od dve godine i naš Arhiv sa
svojim filmovima koji se odnose na ovu ratnu kataklizmu. Učesvujemo sa nešto više od 30 sati filmova
(dokumentarnih i igranih). Sredstvima EU oni su digitalizovani i čine jedinstven sajt na kome se nalazi
preko 650 sati programa i nekoliko hiljada dokumenata o Prvom svetskom ratu. Neće biti preterano ako
se kaže da su to najznačajniji sačuvani filmovi o Velikom ratu.
Osnovicu tih filmova čini NITRATNA TRAKA. I ,opet bez preterivanja, ona je i pomogla svojom
postojanošću, otpornošću i drugim kvalitetima da mnoge od filmova možemo danas da sagledamo u
obliku kako su i nastali pre 100 godina.
Na 70. Kongresu FIAFA, početkom maja u Skoplju, jedan deo je bio posvećen Velikom ratu a
drugi digitalizaciji.
Oduševljenje digitalizacijom polako splašnjava, pogotovo u delu koji se odnosi na dugotrajno čuvanje
filmova. Reči nezadovoljstva išle su dotle da su neki Arhivi najavili “zidanje novih Depoa i povratak na
filmsku traku kao trajni način čuvanja filmske građe”, ali to je neka druga priča.

DOBRODOŠLI NA XVI FESTIVAL NITRATNOG FILMA

Radoslav Zelenović, v.d. direktora

Jugoslovenske kinoteke

5
 XVI festival nitratnog filma

XVI FESTIVAL ZAPALJIVOG FILMA

PROHUJALO SA NITRATOM

V eć šesnaest godina uzastopno traje Zapaljivi festival na kome Jugoslovenska kinoteka prikazuje
najznačajnija, a mnoga i nikad viđena kod nas, ostvarenja svetskog filma iz po mnogima najsjajnijeg
perioda razvoja kinematografije, 1896 – 1953. On polako prolazi pubertetske mene i probleme, ustoličivši
se kao jedan od najrespektabilnijih, programski bogato uobličenih festivala ove vrste u svetu.
U prilog ovim rečima ide i podatak da smo ove godine oborili rekord po broju kinoteka i arhiva
koji su prihvatili da učestvuju na festivalu. Njih čak dvadeset i šest, među kojima je po prvi put i jedna
vanevropska kinoteka, japanska, su nam mahom dali svoje najnovije restauracije klasičnih dela zlatnog
doba kinematografije.
Kako ova godina prolazi u obeležavanju stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata, učinilo nam se
da je Nitratni festival prava prilika da se još jednom podsetimo ovog u dvadesetom veku prvog krvavog
sukoba svetskih razmera, koji je odneo na milione života, materijalno uništio i iscrpeo evropski kontinent i
promenio političku mapu sveta. Videćemo tim povodom niz igranih filmova iz različitih produkcija zemalja
pobednica i pobeđenih, a posebnu vrednost festivalu daće prvo prikazivanje do danas neviđenih doku-
mentarnih žurnala o Srbiji, srpskoj vojsci i narodu koje dobijamo od takvih specijalizovanih arhiva ratnih
filmova, kao što su Vojni arhiv francuske vojske iz Ivrija na Seni i Imperijalni ratni muzej iz Londona. Kao
naš prilog filmovima iz ovog perioda na otvaranju festivala biće prikazan treći i završni deo restaurisanih
filmova iz fonda producenta Đoke Bogdanovića, snimljenih za vreme Drugog balkanskog rata 1913, kao
i u vremenu koje je usledilo do izbijanja Velikog rata. Ovim prikazivanjem kruniše se završetak trogodiš-
njeg rada Arhiva Jugoslovenske kinoteke na obradi, montaži i digitalnoj restauraciji ovog na svetskom
nivou značajnog filmskog fonda, a koji pada i na stogodišnjicu smrti pionira srpske kinematografije Đoke
Bogdanovića. Napokon, vrhunac ovog programa biće premijera petosatne televizijske serije Apokalipsa,
Prvi svetski rat, koja odmah posle prvog prikazivanja u Francuskoj stiže na naš festival. U ovoj ambicio-
znoj seriji između ostalih velikih arhiva sa svojim materijalima učestvovala je i Jugoslovenska kinoteka.
Osim ratnog programa kao i ranijih godina potrudili smo se da na Nitratnom festivalu budu pri-
sutni svi žanrovi, kako bi zadovoljili najrazličitije ukuse i želje sada već stalne publike festivala. Njegov
kvalitet garantuju i ovogodišnja prisutna rediteljska imena, od kojih navodimo samo neka najpoznatija:
Karl Teodor Drajer, Jakov Protazanov, Lio MekKeri, Žak Fejder, Rihard Osvald, Grigorij Rošalj, Gofredo
Alesandrini, Frančesko Rosi, Alf Sjeberg, Aleksandar Volkov, Friđeš Ban, Benjamin Kristensen, Rišard Bo-
leslavski, Gerhard Lampreht, Paolo Bielik, Efim Dzigan i mnogi drugi. Da festival širi svoje vidike i spreman
je da prikaže i velika dela nastala i po završetku nitratnog perioda dokaz su i korejska psihološka drama
Kim Ki-junga Kućepaziteljka kao i češka istorijska freska Čast i slava Hineka Bočana.
Naravno, „Prohujalo sa nitratom“ se ne završava samo sa filmovima. U toku festivala u novoj
zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj broj 1 biće postavljena izložba „Srbija i Srbi na filmu u
Prvom svetskom ratu“, koja će nam putem originalnih materijala iz ratnog perioda, fotografija, plakata,
dokumenata i isečaka iz štampe dočarati tragičan ali i veličanstven put koji su Srbi prošli od Sarajevskog
atentata 1914, do oslobođenja otadžbine u jesen 1918. godine.
U ovom po Srbiju i njen narod jedan od najtežih perioda, kada je prirodna kataklizma poput
biblijskih, uništila čitave gradove i oblasti i do kraja unesrećila već decenijama napaćeni narod, protiv
malodušnosti i osećanja besmisla možemo se boriti samo duhovno, putem kulture. Film kao njen bitan
deo, osim zabavne ima i edukativnu i humanističku ulogu. Verujemo da će naš festival svojim filmovima
bar malo pomoći da se tragedija koju smo doživeli za nijansu lakše podnese.

Aleksandar Saša Erdeljanović

6
 jun 2014

XVI FESTIVAL NITRATNOG FILMA

Čarolija koja (ne)nestaje

P ronalazak, slučajan ili usled duge potrage, nekog starog filma, dovodi nas do dve različite priče: jed-
ne u kojima likovi tog filma ponovo dobijaju život tokom projekcije i druge, intimnije i misterioznije
same filmske kopije, sa svojim tajnama, svojim nečujnim prigovorima i pretenzijama.
Jedna kopija nitratnog filma nije samo film: ona je priča u priči; jedan nemi svet koji mogu da spo-
znaju samo oni koji umeju da čitaju na njemu bezbroj dragocenih poruka smeštenih u sličicama filmske
trake, poput neke stene koju samo iskusni geolog može da prepozna ili drveta koje botaničaru otkriva
vekove označene u svom stablu. Pronalazak nekog starog filma u nekom neistraženom delu arhiva, u
nekom udaljenom uglu magacina, ili jednostavnije, u nekom tavanu ili podrumu stare porodične kuće je
poput otvaranja stranica knjige koja opisuje istoriju mesta na kojem je ta filmska traka provela decenije
od svoje poslednje projekcije.
Ali to je i istorija supstanci koje su činile samu traku, od nitrata srebra koji je činio emulziju do
samog nosača koji je izdržao, onako kako je mogao u uslovima koji nisu primereni, pa čak i kutije koja je
čuvala filmsku traku od vlage, vrućine i nezainteresovanosti svih onih koji nisu uspeli da prepoznaju, to-
kom svih tih godina, njen značaj. Arhivisti, istraživaču, nitratni film se, bio on nemi ili zvučni, otkriva kroz
jezik tragova i znakova, jedan misteriozni svet koji se otvara pred onim koji se sprema da ga dešifruje;
upravo tako komuniciraju istraživač i film, koristeći zajednički jezik strpljenja, polako analizirajući sličicu
po sličicu, međunatpise, perforacije i najčešće ne tako lepe tragove koje je ostavilo vreme.
Groznica nitrata nije iracionalna strast: kopija nikada nije isto što i original, perforacije, zapisi na
rubovima trake nikada ne ostaju iste na kopiji čineći da taj tajni jezik nestane i sa njim magija odno-
sa prema filmu. Čarolija polako nestaje, jer bez nitratnog filma nikada nećemo imati čistotu slike, tu
prozirnost pa čak ne tako retko i boju; na svom originalnom nosaču nitratni film je savršen, sa svojom
strukturom i svojim svetlom. Na žalost magija nitratnog filma nosi sa sobom svoju presudu: od trenutka
kada nastane nitratni film započinje sopstveni proces propadanja. To je duga i neminovna agonija koju
i najbolji uslovi čuvanja i konzervacije uspevaju samo da uspore.
Prateći faze propadanja nitratnih filmova moguće je razumeti nastojanja i rad arhivista na oču-
vanju ovog nasleđa: filmska traka koje je u procesu dekompozicije stvara gasove i hemijska jedinjenja
koja oštećuju samu traku i emulziju, traka se skuplja, perforacije se zbližavaju čineći projekcije pa i
sam pregled nemogućim a dalji hemijski procesi dovode do potpunog nestanka filma i pretvaranja u
prašinu: tako nestaju mali svetovi, nastali često i pre više od jednog veka, želje i snovi ljudi koji su želeli
da ispričaju svoje priče putem filma. Nitratni film je plemeniti predstavnik jedne epohe i ne može da
čeka, on je prvi pravi hiroviti glumac vatrene naravi koji zahteva adekvatnu pažnju i čuvanje: kopija u
svršenom stanju postaje zapaljiva na oko 170 stepeni celzijusa, ali je dovoljno samo oko 40 stepeni da
bi se zapalila kopija koja je u fazi dekompozicije. Još jedno od prokletstava nitrata je i to što je nemogu-
će ugasiti ga. Njegovo sagorevanje proizvodi veliku količinu kiseonika koji i sam „hrani“ vatru. Navesti
samo činjenicu da je polovina filmova snimljenih pre 1950. godine već izgubljena nije dovoljno da bi se
objasnila trka protiv vremena u kojoj svakodnevno učestvuju arhivisti i restauratori kinoteka i filmskih
arhiva u želji da sačuvaju i prenesu budućim generacijama jedno neponovljivo nasleđe.
Zahvaljujući Festivalu nitratnog filma, beogradska publika po šesnaesti put ima jedinstvenu prili-
ku da vidi značajan broj filmova koji su poslednjih decenija bili daleko od očiju publike širom sveta i da
se upozna sa čarolijom nitratnih pokretnih slika u jednom od retkih bioskopa na svetu gde je moguće
njihovo javno prikazivanje.
Marjan Vujović
Upravnik Muzeja jugoslovenske kinoteke

7
 XVI festival nitratnog filma

INDEKS / INDEX

“1914”. Poslednji dani pre svetskog požara (1930) ................................................................................................ 25

“1914“. Die Letzten tage vor dem Weltbrand (1930)............................................................................................. 25
3rd Army HQ and 3rd Army telegraph unit at work (1913).................................................................................... 38
Ako sutra bude rata (1938)..................................................................................................................................... 13
Apocalypse: La 1ere Guerre Mondiale (2014).......................................................................................................... 14
Apokalipsa: Prvi svetski rat (2014).......................................................................................................................... 14
At Kystendil – The work of Serbian field hospitals and
dressing stations during the Battle of Bregalnica (1913)........................................................................................ 38
Battle of Kiselitsa at the position between Kriva Palanka and Kyustendil, The (1913)........................................... 38
Belagerung von Adrianopel, Die (1913)................................................................................................................. 36
Bitka na Kiselici na položajima između Krive Palanke i Ćustendila (1913).............................................................. 38
Brazde (1951)......................................................................................................................................................... 15
Camicie Rosse / Anita garibaldi (1952)................................................................................................................... 16
Carmen (1925)........................................................................................................................................................ 26
Couple of down and outs, A (1923)........................................................................................................................ 33
Crvenokošuljaši/Anita Garibaldi (1952).................................................................................................................. 16
Cud Nad Wisla (1921)............................................................................................................................................. 20
Cuore – “La piccola vedetta lombarda“ (1915)....................................................................................................... 44
Čast i Slava (1968).................................................................................................................................................. 17
Čedrdeset četiri (1958)........................................................................................................................................... 18
Čelovek iz restorana (1927).................................................................................................................................... 19
Čest a Slava (1968) ................................................................................................................................................ 17
Čovek iz restorana (1927)....................................................................................................................................... 19
Čudo na Visli (1921)................................................................................................................................................ 20
Datorie si sacrificiu (1925)...................................................................................................................................... 22
Deportacija Jevreja iz Egejske oblasti (1943).......................................................................................................... 21
Deportation der Juden aus dem Weissmeergebiet, Die (1943)............................................................................. 21
Deportirane na Evrei ot Belomorieto (1943).......................................................................................................... 21
Dužnost i žrtva (1925)............................................................................................................................................ 22
Ecaterina Teodoroiu (1931).................................................................................................................................... 23
Ekaterina Teodoroju (1931).................................................................................................................................... 23
Erster Weltkrieg (1918).......................................................................................................................................... 36
Esli Zavtra Vojna (1938).......................................................................................................................................... 13
Funeral of Nicholay Hartwig, the envoy of the Tzar in Belgrade, The (1914)......................................................... 38
Gategutter (1949)................................................................................................................................................... 47
Geheimnisse des Orients (1928)............................................................................................................................ 46
Glomdalsbruden (1925)......................................................................................................................................... 31
Gorki hleb (1951).................................................................................................................................................... 24

8
 jun 2014

Hanyo (1960).......................................................................................................................................................... 27
Hochbahnkatastrophe, Die ( 1921)........................................................................................................................ 30
Jedrene posle zauzeća (1913)................................................................................................................................. 36
Karmen (1925)........................................................................................................................................................ 26
Kinematografski vojni izveštaj sa Balkana (1917)................................................................................................... 36
Kinomatografičeski voenni izv’stija ot’ Balkana (1917).......................................................................................... 36
Kućepaziteljka (1960)............................................................................................................................................. 27
Make Way For Tomorrow (1937)............................................................................................................................ 42
Mali izviđač iz Lombardije (1915)........................................................................................................................... 44
Margareta i tri ujaka (1942).................................................................................................................................... 28
Margherita fra i tre (1942)...................................................................................................................................... 28
Najjači (1929)......................................................................................................................................................... 29
Nesreća na železnici (1921).................................................................................................................................... 30
Nevesta iz Glomdala (1925).................................................................................................................................... 31
Nezakoniti (1926)................................................................................................................................................... 32
Opsada Jedrena (1913)........................................................................................................................................... 36
Par odbačenih (1923)............................................................................................................................................. 33
Peterburgskaja Noč‘ (1934).................................................................................................................................... 34
Petrogradska noć (1934)........................................................................................................................................ 34
Piccola vedetta lombarda, La (1915)...................................................................................................................... 44
Pikro Psomi (1951)................................................................................................................................................. 24
Pogreb Nikolaja Hartviga carskog ruskog poslanika u Beogradu ( 1914)................................................................ 38
Poseta kralja Ludviga Beogradu (1918).................................................................................................................. 36
Praška deca (1927)................................................................................................................................................. 35
Pražske Deti (1927)................................................................................................................................................. 35
Pred Ćustendilom –Rad Srpskih vojnih bolnica i previjališta za vreme bregalničke bitke (1913)........................... 38
President de la Republique, le Prince de Serbie et le General
en Chef sur le Front de Verdun, Le (1916).............................................................................................................. 36
Pripremi se za budućnost (1937)............................................................................................................................ 42
Program filmova Drugi o nama (1913-1920).......................................................................................................... 36
Program filmova Đoke Bogdanovića (1913/1914).................................................................................................. 38
Program filmova Francuskog vojnog arhiva (1916-1919)....................................................................................... 40
Program filmova Imperijalnog ratnog muzeja, London.......................................................................................... 36
PATHE GAZETE (FR, 1915)
TOPICAL BUDGET 255-2 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 258-1 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 261-1 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 272-2 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 275-2 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 310-2 (GB,1917)
British Troops in Salonika 1,2 (GB,1917)
ANNALES DE LA GUERRE 27 (FR,1917)
ANNALES DE LA GUERRE 31 (FR,1917)
Programme L’Établissement de Communication et de Production Audiovisuelle de la Défense(ECPAD),
Paris (1916-1919)................................................................................................................................................... 40
Programme of the films by Dyoka Bogdanovich.................................................................................................... 38

9
 XVI festival nitratnog filma

Programme of Imperial War museums-film archive, London................................................................................ 36

PATHE GAZETE (FR, 1915)
TOPICAL BUDGET 255-2 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 258-1 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 261-1 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 272-2 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 275-2 (GB,1916)
TOPICAL BUDGET 310-2 (GB,1917)
British Troops in Salonika 1, 2 (GB,1917)
ANNALES DE LA GUERRE 27 (FR,1917)
ANNALES DE LA GUERRE 31 (FR,1917)
Prvi svetski rat - serija Apokalipsa (2014)............................................................................................................... 14
Races on the New track on 27th May 1914 (1914)................................................................................................ 38
Recruits of the Vardar Regiment take the soldier’s oath on april 13th 1914 (1914).............................................. 38
Regent Aleksandar na frontu kod Verdena (1916)................................................................................................. 36
Sedam stopa do Satane (1929)............................................................................................................................... 43
Serbia and Poland after the WWI (cca 1920)......................................................................................................... 36
Seven footprints to Satan (1929)............................................................................................................................ 43
Srbija i Poljska posle I svetskog rata (cca 1920)...................................................................................................... 36
Srce 1. Epizoda: Mali izviđač iz Lombardije (1915)................................................................................................. 44
Starkaste, Den (1929)............................................................................................................................................. 29
Stopa zemlje (1948)................................................................................................................................................ 45
Surcos (1951).......................................................................................................................................................... 15
Štab III armije i telegrafsko odeljenje III armije pri radu (1913)............................................................................. 38
Štyridsatštyri (1958)............................................................................................................................................... 18
Tajne Orijenta (1928).............................................................................................................................................. 46
Talpalatnyi fold (1948)............................................................................................................................................ 45
Traite de Trianon, Le (1920).................................................................................................................................... 36
Trijanonski sporazum (1920).................................................................................................................................. 36
Trke na novom trkalištu 27. maja 1914. godine (1914).......................................................................................... 38
Ulični mangupi (1949)............................................................................................................................................ 47
Unehelichen, Die (1926)......................................................................................................................................... 32
Zakletva regruta Vardarskog puka u beogradskom gradu na dan 13. april 1914. godine (1914)........................... 38

10
 jun 2014

XVI FESTIVAL NITRATNOG FILMA / XVI NITRATE FILM FESTIVAL

FILMOVI / FILMS

11
 XVI festival nitratnog filma

12

Ako sutra bude rata
ESLI ZAVTRA VOJNA (SU, 1938)
R/Dir: Efim Dzigan, Lazar´ Anci-Polovskij,
Georgij Berezko, Nikolaj Karmazanskij
Ps/Sc: Georgij Berezko, Efim Dzigan, Mihail Svetlov
F/Ph: Evgenij Efimov
M: Daniil Pokrass, Dimitrij Pokrass
Mt/Ed: Evgenija Abdirkina
Ul/Cast: Inna Fedorova, Vsevolod Sanaev,
Serafim Koz´minskij
Fašisti objavljuju rat. Crvena armija je spremna da pruži otpor
agresoru. U odbranu otadžbine diže se ceo sovjetski narod.
Po preduzećima se prave spiskovi dobrovoljaca. Pod borbene
zastave staju milioni patriota. Iz dalekog Uzbekistana, sa Dona
i Kubana, sa Tereka i Urala, iz polja i fabrika Ukrajine šalju ih
direktno na granice domovine. U prvim redovima nalazi se
maršal Sovjetskog Saveza, drug Vorošilov. On drži govor koji
pogađa u srce svakog borca,dajući nalog da se probije front
neprijatelja i protivnici poraze na sopstvenoj teritoriji. U ogor-
čenoj bici, sovjetski tenkovi probijaju neprijateljske redove, dok
avijacija vrši desant na pozadinu neprijatelja. Sa povicima,
“Za sovjetsku otadžbinu!”i “Ura!”, ruski vojnici hrle u napad.
***
Jedini film Efima Dzigana, decenijama aktivnog reditelja, koji
se i danas ubraja u retka remek dela tridesetih godina prošlog
veka sovjetske kinematografije, bio je revolucionarni ep Mi
iz Kronštata iz 1936. godine. Za njim je usledio provokativni
propagandni film Ako sutra bude rata, po mnogima oda Sta-
ljinu koji je u to vreme već likvidirao elitu vojnih rukovodilaca
Crvene armije zbog navodnog neprijateljskog delovanja i izdaje
jun 2014
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
naroda. Iako je ovaj, inače prvi u serijalu dela koji su pozivali na
budnost i spremnost na odbranu otadžbine protiv zamišljenog
neprijatelja (ispod čije uniforme su se lako mogli prepoznati
Nemci), naivno pretpostavljao isuviše laku pobedu “dobra nad
zlim”, “revolucije nad kontrarevolucijom”, njegov značaj nije
u ovoj očigledno pogrešnoj premisi. On je naime, proročki ot-
krio šta će se dešavati evropskom kontinentu za samo godinu
dana. Makar i zbog toga, odbaci li se sva njegova ideološka
obojenost i patetična komunistička ostrašćenost, mora mu se
izraziti respekt zarad toga što je predvideo događaje zbog kojih
svet više nikada neće biti isti. A to nije malo u trenutku kada
su vodeći političari starog kontinenta i reditelji danas prisutni
u filmskim enciklopedijama bez osećaja za stvarnost, maštali
o večnom miru.
***
“U drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka bilo je raši-
reno ubeđenje da će, ako izbije rat, neprijatelj biti brzo i lako
savladan i to još na svojoj teritoriji. U tom periodu su nastali
filmovi koji su prikazivali taj stav, a u osnovi su bili laž i izmi-
šljotina. Umanjivali su sposobnost neprijatelja i slikali budući
rat kao lanac brzih i lakih pobeda nad njim. Ruska kritika ih
je svrstala u “odbrambene“. Takav pogled na eventualni rat,
najupečatljivije je prikazan u filmu Esli zavtra vojna koji je
1938. godine realizovala grupa reditelja pod rukovodstvom
Efima Dzigana.”
(“Očerki istorii sovetskogo kino 1935-1945”,
Moskva 1959, str. 143)
13
 XVI festival nitratnog filma

foto: Francuski kulturni centar, Beograd

Apokalipsa: Prvi svetski rat proslavu stogodišnjice Prvog svetskog rata. Radio je u Mini-
APOCALYPSE : LA 1 ERE GUERRE MONDIALE starstvu odbrane Francuske i predavao međunarodne odnose
na Institutu političkih studija u Parizu, kao i na Visokoj vojnoj
(FR, 2014) školi Sen Sir (Saint-Cyr). U Ministarstvu odbrane upravljao je
istorijskim odsekom kopnenih snaga. U fazi je pripreme izdanja
PP/PP: CC&C, Louis Vaudeville, Ideacom international
spisa pukovnika Furnijea koji je bio vojni ataše u Beogradu
Ad/Auth: Isabelle Clarke, Daniel Costelle
tokom balkanskih ratova, potom Prvog svetskog rata.
Apokalipsa: Prvi svetski rat novi je serijal reditelja Izabele
Klark (Isabelle Clark) i Danijela Kostela (Daniel Costelle),
autora najgledanije svetske istorijske serije Apokalipsa: Drugi
svetski rat.Da li je žrtvovanje čitave jedne generacije moglo biti
izbegnuto? Kako je došlo do toliko rasprostranjenog i surovog
konflikta? Kako su ljudi mogli da trpe takve strahote tokom
četiri duge godine?
Serija Apokalipsa: Prvi svetski rat daje odgovore na pomenuta
suštinska pitanja koristeći strateški i globalni pristup ali i nudeći
uvid iz perspektive pojedinca. Ostvarena na osnovu više od
500 sati arhivskog materijala, u velikom delu neobjavljenog,
koji je za ovu priliku kolorisan, ova serija vodi nas kroz bojna
polja, misli komandanata i vojnika na frontu, od rovova na
severu Francuske do frontova u Srbiji, Rusiji, Turskoj, Palestini…
Milioni vojnika sa pet kontinenata poginuli su ili su pretrpeli
rane na telu i u duši.

Zahvaljujući brojnim pismima, dnevnicima i knjigama napisa-

nim tokom rata, pripovedač prenosi sećanja i iskustva u potrazi
za razlozima nastanka Apokalipse.

Predavač Frederik Gelton (Frédéric Guelton), istorijski savetnik

serija Apokalipsa, biografija:
Frederik Gelton (Frédéric Guelton) je istorijski savetnik serije
Apokalipsa: Prvi svetski rat, član je naučnog saveta Misije za

14
 jun 2014

foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Brazde su kriminal, crna berza, prostitucija itd. Sada je prava prilika
SURCOS (ES, 1951) da ovo odlično snimljeno i odglumljeno delo neobične vero-
dostojnosti, koje je 1951. godine sa ovacijama ispraćeno na
R/Dir: Jose Antonio Nieves Conde Kanskom festivalu doživi svoju punu satisfakciju kroz pogled
Ps/Sc: Eugenio Montes, Natividad Zaro, nove generacije gledalaca.
Gonzalo Torrente Ballester,
Jose Antonio Nieves Conde ***
F/Ph: Sebastian Perera “Film Brazde vam se može učiniti nedovoljno verodostojnim
M: Jesus Garcia Leoz zbog stidljivog načina pripovedanja na koji se problemi treti-
Mt/Ed: Margarita de Ochoa raju, kao i usled neispunjenih nada koje su hrišćani polagali ali
Ul/Cast: Luis Pena, Maria Asquerino, Francisco Arenzana, je ipak te 1951. godine pružio kritiku realne situacije u Španiji
Marisa de Leza Ricardo, Lucia Jose Prada kakva je bila posle građanskog rata. To je tada bio samo deo
reakcije na vladajući konformistički pravac. “
U nadi da će lakše i bolje živeti, petočlana seoska porodica Perez (Augusto M. Torres : “Spanish Cinema 1896 – 1983“, 1986)
iz rodnog sela odlazi u vrevu velegradskog Madrida. Njihove
iluzije o lakšem životu u gradu se ubrzo ruše, posle niza teških
trenutaka i razočaranja. Manuel, otac porodice se ne snalazi
na novom poslu u livnici. Stariji sin Pepe se pridružuje bandi
uglađenog crnoberzijanca Čemberlena, koji koristi situaciju i
zavodi njegovu sestru Tonju. Najmlađi, pošteni Manolo radi kao
raznosač. Nekada jedinstvena porodica počinje da se raspada
pod udarcima nove realnosti koja će dovesti do tragedije.

***
Prvi španski neorealistički film koji danas slovi kao prethod-
nica modernističkih filmova Bardema i Berlange izazvao je
šok svojom pojavom u trenutku kada su glavne tendencije na
španskom filmu bile vezane za propagandu Frankovog reži-
ma, moralni konzervativizam i povratak tvrdom katolicizmu.
Ovaj crni film, neprijatan za vlastodršce i opasan po autore,
nekako je prošao cenzuru ali je ubrzo sklonjen i zaboravljen,
jer oficijelni mediji tada najtvrdokornijeg desničarskog režima
u Evropi nisu priznavali nezaposlenost ili zastranjenja kao što

15
 XVI festival nitratnog filma
Crvenokošuljaši/Anita Garibaldi
CAMICIE ROSSE/ANITA GARIBALDI (IT/FR, 1952)
R/Dir: Goffredo Alessandrini, Francesco Rosi
Ps/Sc: Enzo Biagi, Sandro Bolchi, Suso Cecchi D’Amico,
Nino Frank, Renzo Renzi,
Anna Magnani, Mario Serandrei
F/Ph: Leonida Barboni, Mario Parapetti,
Marco Scarpelli
M: Enzo Masetti
Mt/Ed: Mario Serandrei
Ul/Cast: Raf Vallone, Anna Magnani, Carlo Ninchi,
Serge Reggiani, Michel Auclair
Đuzepe Garibaldi je 1849. godine započeo borbu za izbavljenje
Italije iz austrijske dominacije. Iako je odbrana Rima postala
nemoguća, Garibaldi izjavljuje da je njegova namera da na-
stavi borbu za slobodu i ujedinjenje Italije. Sa četiri hiljade ljudi
počinje marš preko Apenina ka Veneciji, koja je pod opsadom,
ali se još uvek opire. Međutim, Burboni i Austrijanci proganjaju
dobrovoljce koji u svojim redovima imaju Fratinija, izdajnika
koji tajno radi na razjedinjenju male ali hrabre sile. Mnogi,
pa čak i najverniji Garibaldijev oficir, Bueno , veruju Fratini-
jevim predlozima ne znajući ko je on . Anita Garibaldi, koju je
suprug ostavio u Rimu, jer očekuje bebu, pridružuje se četi i
njen uticaj,hrabrost i živahnost uspevaju da vrate jedinstvo.
San Marino daje utočište preostalim Garibaldijevim snagama
i Austrijanci nude prekid vatre. Ali uslovi predaje predloženi
od Austrijanaca su toliko teški da Garibaldi raspušta svoje
ljude, a tokom noći napušta Veneciju sa nekoliko sledbenika.
Mnoge Garibaldijeve pristalice su ubijene, a među njima i
Anita. Garibaldi i Bueno ipak uspevaju da pobegnu uz pomoć
lokalnih seljaka.
16
foto: Cineteca Nazionale Centro Sperimentale di Cinematografia
- Cineteca Nazionale, Roma
***
Nedovoljno poznata epizoda iz života vođe italijanske borbe za
nezavisnost Đuzepea Garibaldija predmet je ovog zanimljivog
istorijskog filma koji je bio sniman čitave tri godine. Naime,
zbog sukoba oko scenarija sa glavnom glumicom i koscenarist-
kinjom Anom Manjani reditelj Gofredo Alesandrini se povukao
posle snimljenog prvog dela, a film je dovršio tada mladi po-
četnik Frančesko Rosi. Najuspešniju scenu u filmu, smrt verne
Anite režirao je pak Lukino Viskonti. Sve u svemu, ovaj film je u
stvaralačkom smislu ostao na pola puta, kolebajući se u reše-
njima između glomaznih spektakla Musolinijeve ere snimanih
samo deceniju ranije (čiji je jedan od vodećih autora bio i sam
Alesandrini) i nadolazećeg neorealizma (čiji je istaknuti prota-
gonista bila Ana Manjani). Ipak, uprkos različitim rediteljskim
koncepcijama film se pamti po odličnoj fotografiji i još jednoj
vrhunskoj roli nenadmašne i dominante Ane Manjani.
***
“Namera scenarista bio je pokušaj da se otvore novi putevi
istorijskog filma. Šta se desilo u pokušaju?... Filmski stvaraoci
pokazali su potpunu nesposobnost da shvate suštinu stvari.
U njihovim rukama Crvenokošuljaši se pretvaraju u avantu-
ristički film.”
(Saroni: “Rassegna del Film”, 8. novembre 1952)

Čast i Slava
ČEST A SLAVA (CS, 1968) opstanka, često je nepotrebno upoređivana sa poznatijim
R/Dir: Hynek Bočan samo najvećim spektaklom već i najboljim češkim filmom
Ad/Auth: Karel Michal: “Čest a slava”
Ps/Sc: Karel Michal, Hynek Bočan
F/Ph: Jiri Šamal
M: Zdenek Liška
Ul/Cast: Rudolf Hrušinsky, Blanka Bohdanova,
Karel Hoger, Iva Janžurova, Josef Kemr
Češka,1647. godine, zemlja je u ratu već bezmalo trideset
godina.Vitez Vaclav Rinda od Lučke živi na svom siromašnom
i trošnom imanju. Njegov otac je posle poraza u bici na Beloj
planini bio prisiljen da se preda i potčini katoličkoj crkvi ostav-
ljajući joj sav imetak kako bi spasio goli život. Vaclav sada,
više seljak nego plemić, pokušava da prehrani sebe i svoju
porodicu. Jedne noći na vrata mu zakuca kraljev izaslanik
Šrandorf tražeći prenoćište za sebe i suprugu. Ubrzo mu u
poverenju otkriva da je tu pod lažnim imenom i da oni zapravo
nisu venčani. Jindrih Donovalski i njegova saputnica Katarina
su u stvari agenti francuskog kralja koji su poslati u Češku da
dignu pobunu protiv vladajućih Habzburga. Iste noći banda
pljačkaša napada imanje, a Donovalski pomaže Vaclavu da
ga odbrani. Zahvaljujući njemu Rindino imanje je sačuvano
od ratne rekvizicije. Tokom sakupljanja poreza ubijen je lokalni
sveštenik, zbog čega izbija otvoreni ustanak. Prosvetljen, Rinda
postaje vođa ustanika kada stiže vest da je tridesetogodišnji
rat upravo završen.
***
Čast i slava, povesna drama smeštena u 1647, poslednju
godinu Tridesetogodišnjeg rata, kada je češko plemstvo bilo
jun 2014
foto: Národní filmový archiv (NFA), Praha
primorano od Habzburga da pređe u katoličanstvo, radi golog
filmom Františeka Vlačila Marketa Lazarova, po kritici ne
uopšte. Potpuno drugačiji tip transponovanja istorije na film
od Vlačilovih avangardnih stremljenja, Bočanovo ostvarenje
je u suštini kamerna drama puna naturalističkih detalja, koja
se bavi suštinskim pitanjem i dilemom: Čast i slava po cenu
smrti ili život sa pognutom kičmom? Samo nekoliko meseci po
završetku filma usledila je intervencija Varšavskog ugovora u
Čehoslovačkoj i poruka filma se proročanski susrela sa stvar-
nošću. Ona je bila takva da je posle premijernog prikazivanja u
Veneciji 1969. godine film odmah zabranjen u vlastitoj zemlji,
dok konačno nije emitovan tek 1991. godine na češkoj televiziji.
Talentovani Hinek Bočan je nekoliko godina onemogućen da
snima i više nikada nije napravio ostvarenje takve umetničke
snage i moralnih kvaliteta.
***
“Ovaj istorijski film Hineka Bočana obrađuje temu o nedlučno-
sti češke nacije, spremne da savije kičmu pod tuđinskom vlašću.
Radnja se odvija pred kraj tridesetogodišnjeg rata i opisuje
bedu naroda koja pogađa i osiromašenu aristokratiju. Priča se
ne odvija samo kroz neodlučnost raznolikih ljudskih karaktera,
intrige i ulizivanja, već i preko nedaća koje se nadvijaju nad
razrušenim salašem potonulim u blato i grubost. Jedan od naj-
boljih filmova u ovoj kolekciji, koji sa pravom nalazi svoje mesto
pored velikih filmova poput Čekića za veštice Otakara Vavre.”
(Tekst sa omota DVD izdanja -
Zlata kolekce Českych filmu:
“Cinema of the world”, 2012)
17
 XVI festival nitratnog filma

foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Čedrdeset četiri godine i režirajući noviju dvodelnu verziju 1962/63), definitivno
ŠTYRIDSATŠTYRI (CS, 1958) je jedan od najboljih filmova na temu Prvog svetskog rata u
kinematografiji nekadašnje Čehoslovačke. Epski zamišljen, sa
R/Dir: Palo Bielik mnoštvom izvanredno izvedenih masovnih scena bitaka, ali i
Ps/Sc: Palo Bielik psihološki detaljno isprofilisanim likovima mladih vojnika koji
F/Ph: Frantisek Lukes ne žele da učestvuju u bratoubilačkom ratu protiv Srba, film
M: Milan Novak je doživeo veliki umetnički uspeh koji je ozvaničen glavnom
Mt/Ed: Jan Chaloupek nagradom kritike (FIPRESCI) na festivalu u Karlovim Varima
Ul/Cast: Dušan Blaškovič, Jozef Cut, Ivan Mistrik, 1958. godine.
Lucia Popp, Juraj Sarvas ***

Poslednja ratna 1918. godina. Na sprovođenju pred streljački “Slovačka kinematografija je takođe ubrala svoj prvi zreli plod
stroj vojnik Viktor Kolibec, koji je zajedno sa svojim saborcem posle 1956. godine, film Četrdeset četiri u režiji Pala Bielika.
Tono Miklešem i još 44 vojnika iz 71. pešadijskog puka osuđen Sa jakim osećajem za detalje i smislom za tragično, Bielik je
na smrt streljanjem u Kragujevcu, priseća se ranijih događaja. koristeći za potku istinski događaj, stvorio snažan film o ugu-
Sve je počelo mobilizacijom, krvavim ruskim frontom, kratkim šenoj pobuni slovačkih vojnika tokom Prvog svetskog rata.”
dopustima i upućivanjem na novi, srpski front. Već umorni (Mira Liehm, Antonin J. Liehm: “THE MOST IMPORTANT ART
od svega slovački vojnici u austro-ugarskoj vojsci se više nisu Eastern European Film After 1945”, 1977)
mogli pomiriti sa učešćem u nepravednom i besmislenom
ratu protiv slovenske sabraće i odbili su da služe pod ljudima
čiji je jedini interes da zadrže vlast po svaku cenu. Zbog svog
beskompromisnog stava postali su meta represije od strane
komandujućeg Kapetana Dojča, što je dovelo do pobune vojnika
koju je predvodio bivši kaplar Matej Frujak. Pobuna je u krvi
ugušena, a svaki treći od uhapšenih vojnika je osuđen na smrt
zbog navodne veleizdaje.

***
Ostvarenje koje je decenijama figuriralo kao najskuplji slo-
vački film svih vremena, godinama je na osnovu istorijskih
dokumenata i priča preživelih svedoka pripremao legendarni
Palo Bielik (čovek koji je najzaslužniji za svetski poznatu priču
o hajduku Janošiku glumeći ga u verziji Martina Friča iz 1936.

18

Čovek iz restorana
ČELOVEK IZ RESTORANA (SU, 1927)
R/Dir: Jakov Protazanov
Ps/Sc: Oleg Leonidov, Jakov Protazanov
Ad/Auth: Ivan Šemelev “Čelovek iz restorana“
F/Ph: Konstantin Venc, Anatoli Golovnja i profesionalno odrađen na “tradicionalistički” način starog
Ul/Cast: Mihail Čehov, Vera Malinkovskaja,
Ivan Koval´ Samborskij, Mihail Narokov,
Stepan Kuznjecov
Moskva 1917. godine. Sudbina tera u bedu tihog i sa životom
pomirenog konobara prestoničkog restorana, Skorohodova.
Na frontu gine njegov sin, umire mu žena, a ćerku Natašu
izbacuju iz gimnazije, zbog neplaćanja školarine. Jednu sobu
svog stana Skohorohodov izdaje Sokolinu, skromnom mladom
čoveku, kuriru vojno naučnog komiteta. Stanar i Nataša se
zaljubljuju i reše da se venčaju. Otac zapošljava Natašu u or-
kestru restorana. Mlada violinistkinja postaje predmet pažnje
stalnog posetioca restorana - bogatog fabrikanta Karaseva.
On krade tajni paket, namenjen Sokolinu i počinje da ga
ucenjuje. Nataša obeća da će svog dragog izvući iz bede. Po
pozivu Karaseva ona odlazi sama u njegovu kuću. Namamivši
je Karasev pokuša da je savlada na silu. Skorohodov stiže na
vreme da spase ćerku Natašu.
***
Po povratku iz emigracije 1923. godine, vodeći reditelj
dorevolucionarne ruske kinematografije Jakov Protazanov
se morao adaptirati novom dobu i početi da radi filmove u
duhu boljševičke ideologije. Tokom dvadesetih snimio je niz
komedija i adaptacija književnih dela sa često burlesknom
karakterizacijom likova, koji su bili vrlo popularni u sovjetkom
jun 2014
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
kino gledalištu. Uz dva najbolja filma, naučnofantastičnu uto-
piju Aelita iz 1924. godine i ratnu dramu iz perioda “Oktobra”
Četrdeset prvi iz 1927, danas se često spominje i decenijama
zaboravljeni Čovek iz restorana čiji su, što je zanimljivo, glavni
tvorci uz Protazanova, autor romana Ivan Šmeljev i glavni glu-
mac Mihail Čehov, završili u emigraciji. Ambiciozno zamišljen
ruskog filma, Čovek iz restorana i danas pleni dobro pogo-
đenom atmosferom imperije pred revolucionarno vrenje i
naročito, pitoresknim likovima kakvim je velika ruska literatura
oduvek obilovala.
***
“Protazanov je u revolucionarnim godinama uvek iskreno
želeo da stvara filmove potrebne sovjetskoj vlasti, što je
ona od njega i očekivala. Primer filma Čovek iz restorana to
ubedljivo potvrđuje. Ekranizujući, zajedno sa O. Leonidovim,
priču Ivana Šmeljeva, Protazanov je smatrao da će ukazati na
pojavu revolucije koja se približava putem uloge čoveka sa dna
društvene lestvice.”
(Neja Zorkaja: “Protazanov – Portreti”, Moskva, 1966)
19
 XVI festival nitratnog filma
Čudo na Visli
CUD NAD WISLA (PL, 1921)
R/Dir: Ryszard Boleslawski
Ps/Sc: Adam Zagorski
F/Ph: Zbigniew Gniazdowski
Ul/Cast: Jadwiga Smosarska, Anna Belina,
Wladyslaw Grabowski, Edmund Gasinski,
Leonard Boncza-Stepinski
U zimu 1919. godine u selu Kreži na reci Bug meštani obavljaju
pripeme za proslavu Božića. U kući bogatog Maćeja Vjernog,
on i njegova ćerka Krista pripremaju sto za gozbu. Dok Krista
i Mihal lome božićnu hostiju u njihovo dvorište pristiže i Jerži
Granovski, mladi naslednik koji je od malih nogu zaljubljen u
Kristu. Istovremeno se rađa ljubav između Eve, ćerke portira
bolnice i doktora koji u njoj radi, Jana Povade. Život u selu,
daleko od grada, odvija se mirno i spokojno. Međutim u pro-
leće vihor rata sa istočnih granica dolazi i u njihove krajeve.
Naslućuju se žestoke borbe poljske i Crvene armije i uskoro se
front premešta prema Varšavi. Poljaci dobijaju bitku za Varšavu
protiv boljševika, a oba para srećno krunišu svoju ljubav.
***
Neobična je i fascinantna životna priča Boleslava Rišarda
Srzednidskog koji je pod umetničkim imenom Rišard (u Ame-
rici Ričard) Boleslavski napravio respektabilnu karijeru prvo
glumca, a zatim i reditelja u carskoj Rusiji, boljševičkoj Rusiji,
Poljskoj i na kraju u Americi, gde se skrasio i postigao najveće
rezultate. Ovaj zgodni i talentovani glumac Moskovskog umet-
ničkog pozorišta, koji je ubrzo postao i filmska zvezda, je nakon
revolucije promenio stranu i vrativši se u Poljsku postao vojnik
armije generala Pilsudskog u kratkotrajnom sovjetsko-poljskom
20
foto: Filmoteka Narodowa, Warszawa
ratu. Pre odlaska u Ameriku gde je do prerane smrti 1937.
godine ostvario velike uspehe kao reditelj, u Poljskoj je režirao
dva igrana filma, od kojih je naročito cenjen Čudo na Visli (u
kome je uobličio i sopstvena ratna iskustva). Iako je sačuvano
samo tri od osam rolni koliko je imala originalna kopija, već u
ovom filmu sa očiglednom notom propagande prema “crvenoj
pošasti”, Boleslavski pokazuje sve crte koje će i u budućnosti
krasiti njegov rediteljski rukopis: lakoću pripovedanja, izvan-
redne tehničke karakteristike (naročito fotografiju sa čestim
korišćenjem duplih ekspozicija) i vrsnu glumu svih aktera, što je
i jasno, jer je i on sam među prvima bio pobornik i propagator
metoda glume Stanislavskog.
***
“Čudo na Visli , režirao je čuveni poljski režiser Rišard Boleslav-
ski, sa temom Sovjetsko-Poljskog rata i čudesne pobede Poljaka
na reci Visli protiv superiornih ruskih snaga. Najveća zvezda u
međuratnom periodu Jadviga Smosarska, predvodi glumačku
ekipu u kojoj se pojavljuju i druga slavna imena. Na kraju filma
je kratka dokumentarna reportaža koja prikazuje generala
Jozefa Pilsudskog koji prima palicu prvog maršala Poljske.”
(Iz kataloga Poljskog filmskog festivala, 2012)

Deportacija Jevreja iz Egejske oblasti
DEPORTIRANE NA EVREI OT BELOMORIETO
(BG/G,1943)
DIE DEPORTATION DER JUDEN AUS DEM
WEISSMEERGEBIET
PP/Pc: “Bugarsko Delo”
Ova filmska reportaža zabeležila je deportaciju Jevreja, najve-
rovatnije iz Drame i Kavale u egejskoj regiji u Grčkoj. Snimljen
je transport kamionima, vozovima i marš kroz bugarsko selo
Gornja Đumaja do Lom lonca na reci Dunav, a zatim i ukrca-
vanje na čamce pod komandom bugarskih i nemačkih oficira.
jun 2014
foto: Bulgarian National Film Archive, Sofia
***
Na filmu je sirov nemontirani materijal koji su snimili kamer-
mani državne fondacije “Bugarsko Delo” po nalogu nemačkih
predstavnika u Bugarskoj. Ovi snimci uopšte nisu korišćeni, ni
u žurnalima, a ni u filmovima iz tog vremena. Filmski materijal
je stajao u metalnim rolnama i pronađen je tek posle rata.
Uvod na nemačkom jeziku napravila je Nemačka kinoteka kada
joj je sedamdesetih godina prošlog veka materijal poslat na
restauraciju. Pojedini izgrebani dublovi isečeni su sa inicijalno
izrađenog materijala u laboratoriji, ali su sve snimljene scene
ostale na filmu.
Jedinstven snimak deportacije balkanskih Jevreja, koji su naža-
lost skoro do poslednjeg stradali u nemačkim koncentracionim
logorima, dugo je čamio neotkriven, a kada je identifikovan,
restaurisan i prikazan javnosti, postao je jedan od krunskih
vizuelnih dokaza o prirodi bestijalnih zločina i izopačene ide-
ologije o arijevskoj višoj rasi.
21
 XVI festival nitratnog filma

foto: Arhivele nationale Romanei, Bucuresti

Dužnost i žrtva ***
DATORIE SI SACRIFICIU (RO, 1925) “Igrani film realizovan je sredstvima Foto-kinematografske
službe rumunske vojske. Epizode bitaka Marasesti i Oituz,
R/Dir: Ion Sahighian ulazak rumunske vojske u Bukurešt i ujedinjenje Rumunije,
Ps/Sc: Alexandru Dumitrescu ispresecani su dramom o rivalstvu u ljubavi koje se prenosi i
F/Ph: Nicolae Barbelian na bojno polje. U skladu sa propisanim ciljem patriotski film
Ul/Cast: Lulu Chiriac, Gheorghe Conabie, Ion Fintesteanu, naglašava sjajnu budućnost”.
Ion Niculescu-Bruna, George Vraca (Tudor Caranfil: ”Dictionar universal de filme”, 2008 )

Rumunsko selo 1916. godine. Jon i Ilie su zaljubljeni u istu

devojku, Ileanu. Sukob nastane kada se ona odluči za Jona čija
iskrenost i dobrota pobeđuju Ilievu ljubomoru i osvetoljubivost.
Mobilizacija sprečava mladiće da se fizički razračunaju, a na
ratnom polju, osobine koje su ih krasile u miru, dolaze do
izražaja. Jon u ratu postaje heroj i biva ranjen, dok Ilie beži sa
fronta i za to dezerterstvo biva kažnjen očekivanom kaznom.
Po završetku rata, oporavljeni Jon se vraća u svoje selo i oženi
Ileanu.

***
Jednostavna priča o borbi dvojice mladića za naklonost jedne
devojke na rumunskom selu, pred ulazak Rumunije u Prvi
svetski rat, Dužnost i žrtva napisana je i snimljena na deseto-
godišnjicu ovog istorijskog događaja od strane Foto-kinema-
tografske službe Rumunske armije. Propagandno ostvarenje
je u scenarističkoj osnovi krajnje pojednostavljeno podelilo
konkurente “na dobrog i lošeg momka” i uprkos naivnosti i
trapavosti izvedbe ostvarilo svoj primarni cilj, da ispriča priču
o herojstvu običnog vojnika u Velikom ratu. Značajnu pomoć
je imalo i u korišćenju originalnih dokumentarnih materijala sa
bojišta, koji su ukorporirani u igrani deo filma. Nažalost, veći
deo filma se danas vodi kao izgubljen.

22
 jun 2014

foto: Arhivele nationale Romanei, Bucuresti

Ekaterina Teodoroju ***
ECATERINA TEODOROIU (RO, 1931) “Serija beskrajnog nastupanja vojnika sa leve na desnu stranu
ekrana. Ovo je bio ‘energični napad rumunske armije’, a zatim
R/Dir: Ion Niculescu-Bruna kreće isto nastupanje vojnika sa desno na levo.“
F/Ph: Leo Schwedler (Ion Cantacuzino)
M: E. Cobilovici
Ul/Cast: Mitela Cambureanu, Mielu Constantinescu,
Ducy d’Alvern, Felicia Frunza, Marietta Rares

Tokom jeseni 1916.godine, u jeku Prvog svetskog rata, mlada

rumunska učiteljica Ekaterina Teodoroju odlazi na front i
postaje bolničarka u poljskoj bolnici. Ožalošćena zbog pogi-
bije brata Nikolaea na frontu i ogorčena nedelima nemačke
i austrougarske vojske, zavoje i lekove zamenjuje puškom, a
brigu o ranjenicima borbom protiv neprijatelja na prvoj liniji
fronta. Okićena nizom medalja za iskazanu hrabrost, posle
junačke smrti 1917. godine postaje prva moderna žena heroj
u rumunskoj istoriji i nacionalni simbol borbe za slobodu i
ujedinjenje Rumunije.

***
Poznat i pod naslovom Junakinja iz Jiua film Ekaterina Teodo-
roju je biografska priča o ženi nacionalnom heroju Rumunije iz
Prvog svetskog rata. Zanimljivo je da su slično filmu Golgota
Srbije Stanislava Krakova neki događaji rekonstruisani uz po-
moć statista koji su zapravo bili i sami učesnici pravih bitaka
petnaest godina ranije. U film su takođe ukorporirani i origi-
nalni ratni materijali, ne uvek najsvrsishodnije, među njima i
scene posete kraljice Marije vojnoj bolnici, kao i delovi ranije
dokumentarne rekonstrukcije o životu Ekatarine Teodoroju
Istorijske evokacije Nikolaea Barbeliana iz 1921. godine. Utisak
o ovom zanimljivom filmu ipak nije potpun jer se jedan njegov
deo vodi kao izgubljen.

23
 XVI festival nitratnog filma

foto: Tainiothiki tis Ellados, Athens

Gorki hleb
PIKRO PSOMI (GR, 1951)
R/Dir: Grigoris Grigoriou
Ps/Sc: Inta Christinaki
F/Ph: Emmanouil Tzanetis “Gregoris Gregoriu je sa svojim filmom Gorki hleb ulio u Grčku
M: Argyris Kounadis
Mt/Ed: Aimilios Provelengios
Ul/Cast: Eleni Zafeiriou, Inta Christinaki, Michalis
Nikolopoulos, Alkis Pappas, Stratos Floros
Siromašni graditelj Limberis zajedno sa ženom brine se o tri
sina. Antonis je izgubio obe ruke u eksploziji granate za vreme
nemačke okupacije. Giagos loše naravi, očajnički pokušava da
nađe posao. Najmlađi Fotakis je ponos porodice, koja želi da on
završi škole. Kad Limberis pogine na gradilištu, Giagos preuzima
očev posao i pokušava da zbrine celu porodicu suočavajući se sa
svim poteštokćama. Antonis, koji ne može da podnese da bude
na teretu braći i majci, izvršava samoubistvo. Majka pati od
artritisa i uskoro neće moći da upotrebljava svoje ruke. Fotakis
napušta školovanje i uključuje se u borbu za opstanak familije.
njegov kultni status međaša koji se prvi bavio realnim životom
i problemima ljudi nakon okupacije i građanskog rata, kritika
i istorija filma ni danas ne dovode u pitanje.
***
kinematografiju nove vremenske procese, ubrzavajući narativni
tempo i unoseći neorealističke forme u svoj prikaz socijalnih
odnosa. Važan doprinos ovog filma je što konačno gradi kom-
pletnu naraciju na čisto filmskim performansama izbegavajući
pozorišne elemente u glumi i fotografiji, pored povremenih
problema sa prelaznim scenama i sinhronizacijom zvuka sa
slikom i osvetljenjem… “
(Vrasidas Karalis: “A History of Greek cinema”, New
York-London, 2012, str. 83)

***
Pojava Gorkog hleba Grigorisa Grigoriua 1951.godine unela
je do tada nepoznate forme u grčku kinematografiju, bliske
italijanskom neorealzmu, mada je sam reditelj tvrdio da su mu
uzori bili vođe francuskog poetskog realizma, Renoar i Karne.
Bez obzira na sve početničke mane vezane pre svega za pomalo
pozorišnu postavku filma, ovo delo je značajno i u političkom
smislu, jer je s jedne strane kao prvo uvelo marksističke refe-
rence u grčki film, a isto tako pionirski se bavilo stradanjem
grčkih Jevreja i njihovim odvođenjem u nacističke koncentra-
cione logore. Iako je film obogaljen cenzorskim makazama,

24

“1914”. Poslednji dani pre svetskog požara
“1914”. DIE LETZTEN TAGE VOR
DEM WELTBRAND (G, 1930)
R/Dir: Richard Oswald sa obe krvno suprostavljene strane, čini se da se i posle ovog
Ps/Sc: Heinz Goldberg, Fritz Wendhausen,
Eugen Fischer
F/Ph: Mutz Greenbaum
Mt/Ed: Paul Falkenberg
Ul/Cast: Heinrich George, Albert Bassermann,
Eugen Klopfer, Reinhold Schunzel,
Oskar Homolka političara sa svih strana. Paradoksalno je da je samo par godina
28. juna 1914. godine u Sarajevu, Gavrilo Princip je izvršio
atentat na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda
i njegovu suprugu. U mestu Bad Išl, austrijski Krunski savet
raspravlja o posledicama i reakcijama. Prisutni, ministar
spoljnih poslova grof Berhtold i načelnik generalštaba Konrad
fon Hecendorf preporučuju kaznenu vojnu akciju protiv Srbije,
dok su mađarski premijer grof Tisa i car Franja Josif skeptični
po pitanju rata. Istovremeno nemački car Kajzer Vilhelm II
preko svog kancelara Betmana Holvega daje Beču vojnu i
političku podršku. Po uputima grofa Berhtolda Austrija šalje
ultimatum srpskom kralju Petru I, ali ga njegov premijer Pašić
i prestolonaslednik Aleksandar odbijaju, obraćajući se za po-
moć ruskom caru Nikolaju II. Nakon atentata na francuskog
socijalistu Žana Žoresa velikog protivnika rata, stvari potpuno
izmiču kontroli. Francuska i Engleska takođe ustaju na oružje
i dolazi do sveopšte mobilizacije.
***
jun 2014
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
Na samom početku zvuka na nemačkom filmu cenjeni reditelj
Rihard Osvald je došao na ideju da posle samo šesnaest godina
od izbijanja dotle najvećeg svetskog, Prvog rata, istraži njegove
uzroke i pokuša da utvrdi ko su pravi vinovnici. No, bez obzira
što je prilično ozbiljni scenario u film uneo sve velike igrače
filma gledalac vraća na isto pitanje: Ko su glavni krivci? Iako se
Osvald trudio da pruži uravnoteženu i nepristrasnu sliku politike
evropskih dvorova, očigledno je morao u skladu sa dnevnom
politikom Nemačke (koja još uvek nije bila nacistička), da Ruse
i Francuze diskretno naglasi kao jastrebove rata. No, i pored
ovoga, u pitanju je vrlo kvalitetan film koji je sakupio elitu
najvećih nemačkih glumaca svoga doba u ulogama vladara i
kasnije veći deo njih koji su učestvovali u ovom “nemačkom
viđenju početka rata”, potražio spas od nacista u Americi (Al-
bert Baserman, Oskar Homolka, Rejnhold Šincel, Aleksander
Granah, uključujući i samog Riharda Osvalda), dok su se drugi
priklonili Gebelsovoj kinematografiji (Eugen Klepfer, Paul Bilt,
Bernhard Gecke koji je ovde tumačio kralja Petra, i iznenađu-
juće, nekadašnji komunista Hajnrih George).
***
“Publika koja ide u Evropski teatar sa očekivanjima da će im
nemački film, “1914”-Poslednji dani pre svetskog požara, dati
neke konačne informacije o pravim uzrocima svetskog rata,
osuđeni su na razočarenje… Autori scenarija, Hajnz Goldberg
i Fric Vendhauzen, nisu uspeli da odu iza fasada kabineta i
vladara, posvetivši malo vremena eko-
nomskom rivalstvu, ratnom profiterstvu i
šovinistima vodećih evropskih nacija, sada
prepoznatih sila odgovornih za svetski
holokaust.”
(New York Times, September 5, 1932)
25
 XVI festival nitratnog filma
Karmen
CARMEN (FR, 1925)
R/Dir: Jacques Feyder
Ps/Sc: Jacques Feyder
Ad/Auth: Prosper Merimee: “Carmen”
F/Ph: Maurice Desfassiaux, Paul Parguel, Roger Forster
Mt/Ed: Jacques Feyder, Henriette Caire
Ul/Cast: Raquel Meller, Louis Lerch, Victor Vina,
Gaston Modot, Andree Canti
Karmen je najlepša Ciganka u čitavoj Sevilji i deo je grupe
krijumčara koju predvodi Garsija. Koristeći svoju lepotu ona
dolazi do informacija potrebnih kriminalnoj grupi kojoj pripada.
Tokom burne rasprave u fabrici duvana, dok je pokušavala da
obavi svoj zadatak, ona ranjava jednu od radnica. Na mesto
nesreće dolazi konjički narednik Don Hoze, koji uhapšenu Kar-
men treba da sprovede u zatvor. Ona ga zavede ženskim čarima
i biva oslobođena, pošto mu je obećala da će zauvek ostati
sa njim. Don Hoze dezertira i raskida sa prošlošću, postavši
krijumčar i lopov. Posle sukoba ubija Garsiju i ludo zaljubljen
nastavlja strasnu vezu sa Karmen. Ipak, kada ga temperamen-
tna Karmen posle izvesnog vremena napusti zbog toreadora
Eskamilja u koga se zaljubila, Don Hoze zaslepljen ljubomorom
ubija devojku koja je iznad svega volela sopstvenu slobodu.
***
Fejderova filmska obrada Karmen, slavnog romana Prospera
Merimea i ne manje čuvene opere Žorža Bizea, spada u vr-
hunske u konkurenciji skoro sedamdeset snimljenih filmskih
adaptacija od početaka kinematografije do naših dana. Fasci-
nantno snimljen na originalnim španskim lokacijama, gde svaki
kadar kao da izvire sa slikarskog platna, ovaj film uključuje i
26
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
impresivne scene borbi s bikovima, kao i jedinstvenu Rakel
Meler, glumicu koja po fizičkom izgledu verovatno najviše sliči
Karmen koju znamo iz izvornih dela. Vrlo skup i ambiciozan
film, neobično dugog trajanja (blistava restaurisana verzija
Francuske kinoteke traje 165 minuta), uprkos neverovatnih
pasaža na momente deluje pomalo tromo, pa je jasno da i
pored svih nespornih kvaliteta ne može da se meri sa pret-
hodnim Fejderovim klasicima, Krenkbij iz 1922. godine i Lica
dece iz 1925. godine.
***
”Karmen predstavlja jedan od poslednjih dokaza o estetici
neme epohe. Fejder sledi Merimeov tekst i bira za adaptaciju
linearnan pristup, sa briljantnim korišćenjem realistične sce-
nografije, tako da svetlo-tamna senčenja dube prostor, a ona
difuzna, tako nalik na ona slikara impresinista sjajno dočara-
vaju smrt Karmen. Ovim kvalitetima i svojom adaptacijom,
ova Karmen iz 1926. godine pokazuje da ni na koji način nije
inferiorna poznijim adaptacijama slavne drame.”
(Carmen Gallego: ”Larousse Dictionaire de Films”, 1990,
Paris, str.116 )

Kućepaziteljka
HANYO (KR, 1960)
R/Dir: Kim Ki-Young
Ps/Sc: Kim Ki-Young
F/Ph: Kim Deok-jin
M: Han Sang-gi
Mt/Ed: Kim Ki-Young
Ul/Cast: Lee Eun-shim, Ju Jeung-nyeo, Kim Jin Kyu,
Ahn Sung-kee, Eom Aeng-ran
Dong-sik Kim, srećno oženjen porodični čovek, radi kao profesor
muzičkog u lokalnoj fabrici. Useljava se u kuću čije održavanje
prevazilazi porodične finansije, pa on i žena moraju da nađu
način kako da još zarade. Dong-sik počinje da daje privatne
časove klavira, a žena radi kao krojačica. Pošto očekuje i treće
dete, a žena je iscrpljena prekomernim radom, Dong-sik od-
lučuje da angažuje služavku, uprkos finansijskim problemima
koje imaju. On zamoli svoju studetkinju Gjeong-hui da mu
pomogne u traženju odgovarajućeg kandidata, a ona, inače
zaljubljena u profesora, ubedi svoju prijateljicu da počne da
radi kao služavka. Uprkos tome što zna za osećanja Gjeong-hui
prema Dong-siku, služavka brzo zavodi svog poslodavca s
kojim zatrudni, a zatim počne da insistira da on ženi prizna
za aferu. To otkriće ima razarajuće posledice za sve i posle
priznanja porodica Kim nagovara služavku da abortira. Kada
se gospođa Kim porodi, služavku počinje da izjeda ljubomora i
ona na sve načine kreće da podriva Kimov brak. Zabrinuti da će
otkriti njihovu aferu svima i tako uništiti Dong-sikovu reputaciju
Kimovi tolerišu njene sve očajnije nalete fizičkog i psihološkog
nasilja, ali ne zadugo…
***
jun 2014
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
Kućepaziteljka, Kim Ki-junga iz 1960. godine je prva verzija
velikog bioskopskog uspeha nastalog pola veka kasnije u režiji
Im Sang-sua. Ovo remekdelo korejske kinematografije portre-
tiše stub svakog društva - tradicionalnu porodicu iz srednje
klase koja se urušava dolaskom u kuću nepoznate devojke za
kućepaziteljku. Film pun tenzije i klaustrofobične atmosfere,
dugo je bio nepoznat svetskoj publici, sve do retrospektive Kim
Ki-jungovih filmova na festivalu u Pusanu 1997. godine. Nakon
aklamativnog oduševljenja prikazivanja su se nastavila širom
sveta, a neverovatno je da mlada glumica koja je briljirala u
ulozi kućepaziteljke posle toga više nije dobijala šanse na filmu,
jer je njen lik izazvao gnušanje i odvratnost kod najšire publike
i javnosti u vreme prikazivanja.
***
“Smanjujući pretenzije prema realizmu, koji je bio veoma
popularan u dekadi pre izlaska Kućepaziteljka, Kim Ki-jung
umesto mešanja žanrova, kombinovanjem ekspresionizma,
melodrame, noara i horora radije se opredeljuje za psihološko
seksualni domaći triler. Kućepaziteljka predstavlja radikalno
prekidanje dotadašnjih konvencija, nudeći prećutnu socijalnu
kritiku intenzivne modernizacije Južne Koreje koja se tada
odvijala.”
Iz programa fondacije italijanske kinoteke iz Bolonje
27
 XVI festival nitratnog filma

foto: Museo nazionale del cinema, Torino

Margareta i tri ujaka ova šarmantna komedija se i danas rado gleda pre svega zbog
MARGHERITA FRA I TRE (IT, 1942) lepe i talentovane Asje Noris, koja je ovde odigrala jednu ženu
sa tri različita lica i pokazala da nije bez razloga bila dugogodiš-
R/Dir: Ivo Perilli nja filmska partnerka Vitorija De Sike. Nepretenciozan i lako
Ps/Sc: Natale Steffenino, Angelo Zagame gledljiv i danas, ovaj film je tipičan primer ukusa italijanske
Ad/Auth: Fritz Schwiefert: “Marguerite durch Drei: publike za vreme rata, koja se bežeći od surove realnosti
Lustspiel in drei Akten” okretala lakoj komediji.
F/Ph: Ugo Lombardi
M: Mario Nascimbene ***
Mt/Ed: Renato May “Za mene iskreno, čini se da su situacije bile komične, da je
Ul/Cast: Assia Noris, Carlo Campanini, Giuseppe Porelli, tempo bio brz, da nije bilo ni najmanje vulgarnosti, kao i da su
Enzo Biliotti, Aldo Fiorelli svi glumci bili dobri, vodeći se ukusom i veštinom.”
(D. Calcagno: “Film”, br. 28, 11.7.1942).
Margareta i Paolo su zaljubljeni jedno u drugo i žele da se ven-
čaju, ali Paolo nema hrabrosti da za to traži blagoslov od svojih
staratelja, trojice ujaka koji se, kao zaklete neženje, izričito
protive instituciji braka. Margareta odluči da stvari preuzme u
svoje ruke. Studirajući karaktere Paolovih tutora, ona se pred
svakim od njih ponaosob “pretvara” u idealnu ženu kakvu oni
zamišljaju. Zavodeći ih, ona osvaja njihova srca pa je sva trojica
očarani zaprose. Postigavši svoj cilj, ona otkriva pravi identitet,
a ujaci, kojima su sve bračne predrasude uništene, njoj i Paolu
napokon daju bračni blagoslov.

***
Eskapistički italijanski film Margareta i tri ujaka, koji je reži-
rao vrlo produktivni italijanski scenarista Ivo Perili (poznat i
po tome što je njegov film Dečak iz 1933. godine bio jedini
zabranjeni igrani film za vreme Musolinija), zapravo je obrada
originalnog nemačkog filma Margarita 3 iz 1939. godine u režiji
slavnog komičara Tea Lingena, sa Gusti Huber u naslovnoj roli.
Iako ne spada u vrh italijanskih ostvarenja iz ratnog perioda,

28
 jun 2014

foto: Svenska Filminstitutet, Stockholm

Najjači
DEN STARKASTE (SW, 1929)
R/Dir: Alf Sjoberg, Axel Lindblom
Ps/Sc: Axel Lindblom
F/Ph: Axel Lindblom
Ul/Cast: Bengt Djurberg, Anders Henrikson,
Gun Holmquist, Hjalmar Peters, Gosta Gustafson
Kapetan Larsen i njegov najbliži prijatelj Ole planiraju odlazak
u lov na foke i medvede brodom “Viking”. U Larsenovom domu
Ole se zaljubljuje u njegovu ćerku Ingeborg. Na odlasku Larsen
mu poklanja pušku. Njih dvojica odlaze do luke Tromso u Nor-
veškoj gde je ukotvljen i suparnički brod “Mod”. Tenzija između
dve posade brodova je na vrhuncu i kulminira tučom u kojoj Ole
gubi pušku. Na “Mod” stiže mladi mornar Gustaf koji je radeći
na Larsenovoj farmi stekao naklonost lepe Ingeborg. Rivalitet
između Olea i Gustafa dovodi do takmičenja u streljaštvu u
kome Gustaf pobeđuje. Tokom lova na medvede na Arktiku,
Gustaf spašava život Oleu i dolazi do pomirenja. Po povratku
u luku Gustaf dobija ne samo ruku Larsenove ćerke Ingeborg
već i mesto na brodu “Viking”.
granica osrednjosti, da nas uveri kakav je mag vizuelnog bio
Alf Sjeberg. A o reakcijama današnjih gledalaca najbolje govori
višeminutni aplauz na prošlogodišnjoj oktobarskoj projekciji
u Pordenoneu, na najznačajnijem festivalu nemog filma Le
Giornate del cinema muto.
***
“Reakcije kritike bile su veoma povoljne, pastoralne scene ljudi
na arktičkom moru među santama bile su potpuno različite
od komedija i melodrama na koje su šveđani navikli krajem
dvadesetih godina prošlog veka. Kao reči starog oca: “Ovde
pravo pripada najjačem”, priroda u ovom filmu kao da govori
da njena moć utiče na živote pojedinaca u ovim izolovanim
oblastima. Prizori lova i borbi na santama podsećaju na reali-
zaciju Flaertijevog filma Nanuk /Nanook of the north, 1922).”
(Peter Cowie: “Le cinema Des Pays Nordiques”, str.127)

***
Alf Sjeberg, budući klasik švedskog filma je već svojim prvim
delom Najjači privukao pažnju kritike. Impresivno snimljeni
pejzaži na Grenlandu u kombinaciji sa do perfekcionizma
doteranom dramom o sukobu između dva polarna lovca, već
tada su ukazivali da se rodio stilski naslednik velikih Viktora
Sjestrema i Morica Stilera. Iako ova očekivanja nisu kasnije u
potpunosti ispunjena (ako ne računamo maestralnu obradu
Strindbergove Gospođice Julije iz 1951. godine), čini se da je
bio dovoljan i ovaj prvi mladalački izlet izveden daleko preko

29
 XVI festival nitratnog filma

foto: Deutsches Filminstitut - DIF, Frankfurt

Nesreća na železnici svih postojećih filmova o Hariju Hilu, na kome rade Nemački
DIE HOCHBAHNKATASTROPHE (G, 1921) filmski institut iz Frankfurta i Austrijski filmski muzej iz Beča.

R/Dir: Valy Arnheim ***

Ps/Sc: Fred Sauer “Hari Hil svetski prvak u senzaciji, ne plaši se konkurencije,
F/Ph: Hermann Schadock nadmašuje ih sve!“
Ul/Cast: Valy Arnheim, Marga Lindt, Jack Fox, (Slogan iz reklamnog plakata za prikazivanje filma:
Adalbert Lenz, Paul Schafer “Der Kinematograph – Dusseldorf“ br. 738 / 10.04.1921)

Majstor senzacija Hari Hil, zaštitnik je javnog železnićkog sa-

obraćaja u neimenovanom Metropolisu. Kada su železnička i
metro kompanija ucenjeni od strane “Nevidljive snage”, Alis,
ćerka magnata javnih železnica Klausona, kreće opasnim pu-
tem u planine. Hari Hil joj spašava život i pridružuje se porodici
u njihovoj borbi protiv terorističkih napada kriminalaca. Vili-
jam, neubedljivi Alisin prosac, svojom nesposobnošću i patnjom
doprinosi komičnoj noti filma, dok Alis mora na smeo način da
ubedi Harija da ima potrebne osobine da bude njegov asistent.

***
Jedan od najpoznatijih detektiva nemačkog nemog filma bio
je Hari Hil u glumačkoj izvedbi popularnog Valija Arnhajma.
Pravim imenom Valentin Apel, Arnhajman je u devet godina
(1918-1926) snimio čak dvadeset tri filma o doživljajima i avan-
turama Harija Hila, koji slično Šerloku Holmsu mnoge slučajeve
rešava zahvaljujući izuzetnom smislu za prerušavanje. Osim što
je bio glavni glumac, Arnhajm je producurao i režirao dvade-
setak filmova iz serijala, a stalna partnerka u filmovima, kao i
u privatnom životu, bila mu je nekadašnja cirkuska artistkinja
Marga Lind, koja je bez dublera izvodila mnoge opasne filmske
vratolomije. Nesreća na železnici spada među najuzbudljivije
delove dugovečnog serijala i sadrži nekoliko vanserijskih
akcionih scena, a deo je projekta restauracije i prezentacije

30
 jun 2014

foto: Det Danske filminstitut, København

Nevesta iz Glomdala
GLOMDALSBRUDEN (NO, 1925)
R/Dir: Carl Theodor Dreyer
Ps/Sc: Carl Theodor Dreyer
Ad/Auth: Jacob Breda Bull “Glomdalsbruden” i
“Eline Vangen”
F/Ph: Einar Olsen
Mt/Ed: Carl Theodor Dreyer
Ul/Cast: Einar Sissener, Tove Tellback, Stub Wiberg,
Harald Stormoen, Einar Tveito
Sin siromašnog farmera Tore, preuzima ruinirano porodično
imanje sa željom da svojom energijom napravi uspešno i ve-
liko domaćinstvo, kao što je Glomgarden koji se nalazi preko
reke, gde živi lepa Berit. Tore se zaljubljuje u nju, ali njen otac
ju je obećao bogatom Gjermundu. Pred venčanje Berit beži
od kuće, ali pada sa konja i teško se povredi. Pošto je se otac
odrekao, teško bolesna nalazi utočište kod Toreovih roditelja
koji joj pomažu oko oporavka. Ozdravljena, odlazi kod oca i
dobija blagoslov da se uda za čoveka koga voli. Srećni Tor, koga
svatovi čekaju, prelazi nabujalu reku na konju kada se pojavi
ljubomorni Gjermund u pokušaju da spreči njihovo venčanje...
faktor u dramskoj radnji. Iako su ljubitelji i poklonici Drajerovih
dela ovo ostvarenje bespogovorno odbacivali, sam autor nije
bio nezadovoljan sa krajnjim rezultatom, a prikazivanje na
Zapaljivom festivalu biće dobra prilika da beogradska publika
premijerno vidi i proceni kakav je njegov jedini igrani film koji
do sada još nismo pogledali.
***
“Nevesta iz Glomdala slika slične kadrove ruralne Norveške, ali
mu nedostaju kontrasti karaktera koji postoje u filmu Pastorova
udovica. Medjutim, Drajer insistira na stvaranju tenzija koje
nastaju izmedju bračnih parova koji potiču iz različitih drustve-
nih klasa. Kao što je primetio Armond Vajt: njegova maštovita
glorifikacija prirode, pruža izlaz za velikodušnog seljaka.”
(Peter Cowie: “Le cinema Des Pays Nordiques”,str. 33)

***
Nevesta iz Glomdala važi za drugorazredni film u filmografiji
Karla Teodora Drajera, koja inače vrvi vanserijskim ostvarenji-
ma. Reč je o seoskoj melodrami snimljenoj u Norveškoj, koja
uprkos već poznatoj i konvencionalnoj priči sadrži briljantni
i sjajno montirani klimaks na reci kada glavni junak bije bit-
ku za život, sličan onom Grifitovom u filmu Dole na Istoku.
Zanimljivo je i to da je, za razliku od velike većine Drajerovih
filmova, ovde bujna norveška priroda zastupljena kao značajan

31
 XVI festival nitratnog filma

foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Nezakoniti Bilija Vajdlera), a Nezakoniti je svakako jedan od najboljih
među njima. Izveden do kraja naturalističkim postupkom,
DIE UNEHELICHEN (G, 1926)
film se u poslednjem delu donekle razvodnjava izveštačenim
“hepi-endom“. Ali i pored ove manjkavosti ostaje činjenica da
R/Dir: Gerhard Lamprecht
ovde, kao retko gde u istoriji filma, deca ne glume već žive
Ps/Sc: Luise Heilborn-Korbitz, Gerhard Lamprecht život na filmskom platnu.
F/Ph: Karl Hasselmann
M: Willy Schmidt-Gentner ***
Ul/Cast: Ralph Ludwig, Fee Wachsmuth, Margot Misch, “U ovoj tragediji, sve glavne uloge tu mače deca pa je Lampreht
Alfred Groser, Hermine Sterler mogao sa velikom psihološkom suptilnošću ispričati priču
o kazni duše jednog deteta pre nego što je slomljena lutka
Peter, Lote i Frida odrastaju u hraniteljskoj porodici sa okrut- ili predstava zabranjena. Lampreht je čak zabranio svojim
nom pomajkom i njenim suprugom, brutalnim alkoholičarem, malim glumcima da vide sebe u ekranu kako bi sačuvali svoju
koji ih često prebija. Jednog dana on ubija njihovog ljubimca, spontanost.”
malog zeca i isteruje ih iz kuće po kiši. Lote dobija groznicu (“Kalbus”, I, str. 59 – 131)
od koje umire jer pomajka ne poziva lekara na vreme. Peter
uspeva da tajno iznese smrtovnicu i ospori njihovo pravo na
starateljstvo. Frida je smeštena kod porodice Miler, dok Peter
odlazi kod gospođe Bernd gde konačno pronalazi mir. Nove
nevolje za Petera nastaju kada se pojavi njegov biološki otac
koji ga prisiljava da radi za njega kao pomoćnik na teretnom
brodu. Peter više puta beži od oca, da bi na kraju uspeo da se
vrati kod gospođe Bernd.

***
Moćno sazdana socijalno kritička drama o deci koja žive u
hranilačkim porodicama sirotinjskih četvrti Berlina nastala je
(kao i drugi poznati Lamprehtov film Ozloglašeni iz 1925), pod
uticajem crteža Hajnriha Cilea koji se specijalizovao za portre-
tisanje “gubitnika” sa dna društva. Gerhard Lampreht je važio
za reditelja specijalizovanog za dečije filmove (još je u sećanju
briljantno delo Emil i detektivi iz 1931. godine po scenariju

32
 jun 2014

foto: Eye Film Institute Netherlands, Amsterdam

Par odbačenih
A COUPLE OF DOWN AND OUTS (GB, 1923)
R/Dir: Walter Summers
PP/Pc: G.B. Samuelson, Napoleon Films
Ul/Cast: Rex Davis, Edna Best, George Foley,
Philip Hewland
Deni Krit je veteran iz Prvog svetkog rata, koji kao i mnogi drugi
nema posla nakon njegovog završetka. Kada prepozna svog
ratnog konja u nizu drugih čija je sudbina da zavše u klanici, on
ga ukrade, razbesnevši time lokalne izvršioce zakona. Bežeći od
njih Deni pronalazi spasonosno utočište kod Moli Rork, čija je
štala odlično skrovište da se sakrije pastuv. Moli, koja je izgubila
brata u ratu, se sažali na nekadašnjeg heroja koji je pretvoren u
siromaha i primi ga u svoj dom, a njen otac, policajac, kada uoči
Denijeve kvalitete i naklonost između dvoje mladih, spreman
je da mu za prekršaj progleda kroz prste.
devet decenija je počeo ponovo da živi svoj više nego uspešni
drugi bioskopski život zahvaljujući vrhunskoj restauraciji Aj
Instituta iz Amsterdama.
***
“Par odbačenih sadrži sablasno realni, ali veoma emotivno
načinjen, prikaz prve borbene linije. Obzirom da je premijerno
prikazan dok su osećanja povodom rata još uvek bila veoma
sveža. Takvo emotivno bavljenje temom je ključni element
uspeha ovog ostvarenja. Sem što se bavi poteškoćama ljudi,
koji posle rata moraju da nastave sa svojim životima, ovaj film
takođe dotiče prilike vezane za ekonomsku klimu toga vremena
i moralne dileme s kojima se nacije susreću baveći se “ratom
slomljenim“ životinjama, pokrivajući tako veliki broj tema
tokom svoje skromne minutaže.“
(Iz Kataloga festivala Britanskog nemog filma)

***
Pre nekoliko godina Stiven Spilberg je u ime sećanja na ulogu
kakvu je imao plemenita životinja - konj u Prvom svetskom
ratu, snimio Ratni konj, dobar ali ne i dovoljno upečatljiv film
o “Velikom ratu“, kakav se očekivao od reditelja njegovog
renomea. Negde u isto vreme na festivalu nemog filma u Por-
denoneu prikazan je decenijama zaboravljeni britanski film Par
odbačenih u režiji Voltera Samersa iz 1923. godine. Potresno i
dirljivo ostvarenje o iznenadnom susretu nerazdvojnih ratnih
drugova, čoveka i konja, u poratnom ekonomski kriznom raz-
doblju, izazvalo je neočekivane salve aplauza zbog iskrenog i
nepatetičnog scenarija na film sjajno pretočenog od reditelja,
koji je karijeru (a ovo mu je jedan od prvih filmova), započeo
serijom rekonstrukcija slavnih bitaka. Ovaj skriveni biser posle

33
 XVI festival nitratnog filma
Petrogradska noć
PETERBURGSKAJA NOČ’ (SU, 1934)
R/Dir: Grigorij Rošal’, Vera Stroeva
Ps/Sc: Serafima Rošal’, Vera Stroeva
Ad/Auth: F.M. Dostojevskij: “Netočka nezvanova“,
“Belye noči”
F/Ph: Dmitrij Fel’dman
Mt/Ed: Eva Ladyženskaja
M: Dimitrij Kabalevskij
Ul/Cast: Boris Dobronravov, Ksenija Tarasova,
Ljubov’ Orlova, Anatolij Gorjunov
Kmet spahije Valemirova, Jegor Jefimov je talentovani violinista
koji sanja o odlasku u Petrograd gde postoje prava umetnost i
učitelji. Posle dobijanja slobode od svog spahije Jefremov kreće
u prestonicu, ali usput se zaustavlja u sreskom gradiću, gde je
prinuđen da se zaposli kao violinista u malom mesnom pozo-
rištu. Tu upoznaje Nemca Šulca, sabrata po profesiji, upornog
i metodičnog čoveka koji je čvrsto odlučio da postane veliki
muzičar. Vučen žarkom željom da svojom umetnošću govori
ljudima o životu naroda Jegor napušta pozorište i pešice kreće u
prestonicu. Ali hladni, činovnički Petrograd brzo razbija njegove
iluzije o umetnosti o kojoj je maštao. Na sceni carskog teatra
on gleda stranog violinistu koji nedostatak talenta pokušava
da nadoknadi izveštačenošću, a žalosna melodija prosjaka
pevača, koja je Jegora dirnula u srce, izaziva samo negodo-
vanje pozorišnih činovnika. Dok Jegorov izvorni talenat svuda
nailazi na odbijanje, njegov poznanik Šulc doživljava uspon
našavši bogatog pokrovitelja, fabrikanta Migulina. Usamljeni
Jegor susreće devojku Nastjenjku koja uskoro postaje njegova
životna saputnica. Ostajući ponosan i neshvaćen pojedinac
Jegor odbacuje jedinu mogućnost da se približi narodu – put
34
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
svog prijatelja studenta revolucionara. Na izmaku života mučen
mislima o njegovoj uzaludnosti Jegor jedne snežne vetrovite
gradske noći čuje poznatu melodiju. Pevaju je okovani u lance
tkači iz Migulinove fabrike koji idu na robiju. To je melodija
starog prosjaka, to je njegova, Jegorova pesma koja je postala
narodna. Ona zvuči kao revolucionarni poklič.
***
Petrogradska noć umetničkog i bračnog para Grigorija Rošalja
i Vere Strojeve, jedna je od boljih adaptacija književnih dela
neprevaziđenog klasika Fjodora Dostojevskog koja inače važe
za neprevodive na medij filma. Izvrsna scenografija i kostimi
i pažljiva rekonstrukcija epohe, skladan glumački ansambl,
dobro napisani i psihološki iznijansirani dijalozi glavnih junaka,
osnovne su značajke ovog natprosečnog ostvarenja nastalog
u vreme početka drugog kruga staljinističkih čistki, koje su
obuhvatile kulturu, a i film. Posebno treba istaći nadahnutu
muziku Dmitrija Kabaljevskog, koja u filmu ima aktivnu dramsku
ulogu. Petrogradska noć je na Venecijanskom festivalu 1934.
godine uvršćena među šest najboljih filmova festivala.
***
“Rošalj i Strojeva su 1934. godine realizovali film Petrogradska
noć po motivima dva romana F. M. Dostojevskog, Netočka
Nezvanova i Bele noći. Delo je posvećeno sudbini talentovanog
ruskog muzičara, a autori su se naglašeno bavili
temom uzajamne povezanosti koja postoji između
naroda i umetnika. U radu na ovom filmu ispoljile su
se najbolje strane Rošaljevog talenta – studiozna ra-
zrada likova i karaktera, nadahnut rad sa glumcima,
korišćenje muzike kao dramske komponente filma.“
(“Kino i vremja”, Moskva 1963, str. 237, 238)
 jun 2014

foto: Filmarchiv Austria, Vienna

Praška deca za život i opstanak u vreme nepravednog rata, koji je vodila
PRAŽSKE DETI (CS, 1927) država čiji su bili nevoljni podanici. Izvrsna atmosfera ratne te-
skobe i sjajna glumačka ekipa predvođena Teodorom Pištekom
R/Dir: Robert Zdrahal i Janom Špergerom posebna su vrednost ovog zapostavljenog
Ps/Sc: Robert Zdrahal filma, sjajno restaurisanog u Filmskom arhivu Austrije u Beču.
F/Ph: Jaroslav Blažek, Jindrich Brichta
Ul/Cast: Marta Friedmanova, Ferry Seidl, Theodor Pištek, ***
Božena Svobodova, Jan W. Speerger “U filmu Praška Deca iz 1928. godine, reditelj Robert Zdrahal
se sa velikim stepenom odgovornosti bavi temama terora i po-
Siroče Anička Klanova proživljava teško odrastanje jer je njen sledicama svetskog rata. U njemu je uspeo da upakuje snažnu
otac, vojni rezervista, pogubljen zbog odbijanja da učestvuje antiratnu poruku u ljubavnu priču o mladoj ženi i njenoj upor-
u Prvom svetskom ratu. Jirži Milan, sin bogatog industrijalca nosti da se izbori sa problemima društva kojeg je zadesio rat.”
je isteran iz kuće zbog svog raskalašnog načina života. U želji (Anna Dobringer)
da započne novi život pronalazi posao vozača. Anički stiže vest
da je njen brat Jindra u ratu prebegao neprijatelju i poginuo.
Onesvešćenoj joj pomaže novi komšija Jirži, koji postaje njen
prijatelj i zaštitnik. Policijski doušnik Kimla želi da je osvoji ali
ubrzo shvata da mu je Jirži konkurent i odluči da ga ukloni.
Lažno ga prijavljuje da je uništio portret cara, iako se događaj
desio slučajno. Državni udar koji je nastupio ga spašava od
hapšenja i zatvora. Anička se udaje za njega, a njena sreća je
još veća kada se ispostavi da je Jindra živ i da se kući vraća kao
vojnik armije pobednika.

***
Krajem dvadesetih godina u Čehoslovačkoj se razvija poseban
pravac socijalno kritičkog filma pod uticajem susednog nemač-
kog, ali i sovjetskog filma. Glavni predstavnici ovog usmerenja
bili su Pržemisl Pražski, Karl Junghans, a delimično i Martin Frič
i Robert Zdrahal. Ovaj poslednji, danas zaboravljeni reditelj
mahom kosmopolitskih ostvarenja, jedan od svojih zvezdanih
trenutaka imao je u filmu Praška deca, neobično životnoj i
naturalističkoj drami o mladim ljudima prinuđenim da se bore

35
 XVI festival nitratnog filma

foto: Arhivele nationale Romanei, Bucuresti

Program Drugi o nama Regent Aleksandar na frontu kod Verdena (FR, 1916)
LE PRESIDENT DE LA REPUBLIQUE, LE PRINCE DE SERBIE ET LE
Opsada Jedrena (FR, 1913) GENERAL EN CHEF SUR LE FRONT DE VERDUN
DIE BELAGERUNG VON ADRIANOPEL PP/Pc: Pathe Freres
PP/Pc: Gaumont Kinematografski vojni izveštaj sa Balkana (G, 1917)
KINOMATOGRAFIČESKI VOENNI IZV’STIJA OT’ BALKANA (deo
JEDRENE POSLE ZAUZEĆA (SE, 1913) filma)
PP/Pc: Gaumont PP/Pc: Messter Fim

Program filmova Imperijalnog ratnog muzeja: Poseta kralja Ludviga Beogradu (1918)
PATHE GAZETE (FR, 1915) ERSTER WELTKRIEG
PP/Pc: Pathe Freres PP/Pc: Sascha - Messter Film
TOPICAL BUDGET 255-2 (GB,1916)
PP/Pc: Topical Budget Company Trijanonski sporazum (FR, 1920)
TOPICAL BUDGET 258-1 (GB,1916) LE TRAITE DE TRIANON
PP/Pc: Topical Budget Company PP/Pc: Gaumont
TOPICAL BUDGET 261-1 (GB,1916)
PP/Pc: Topical Budget Company Srbija i Poljska posle I svetskog rata (cca 1920)
TOPICAL BUDGET 272-2 (GB,1916) SERBIA AND POLAND AFTER THE WWI
PP/Pc: Topical Budget Company
TOPICAL BUDGET 275-2 (GB,1916)
PP/Pc: Topical Budget Company
TOPICAL BUDGET 310-2 (GB,1917)
PP/Pc: Topical Budget Company
British Troops in Salonika 1,2 (GB,1917)
PP/Pc: War Office Cinema Committee

ANNALES DE LA GUERRE 27 (FR,1917)

PP/Pc: Section Cinematographique de l’Armee Francaise
ANNALES DE LA GUERRE 31 (FR,1917)
PP/Pc: Section Cinematographique de l’Armee Francaise

36

Na stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata preko dvadeset
najznačajnijih evropskih filmskih arhiva je na sajtu “EFG Project
1914“ postavilo preko šestopedeset sati filmskih materijala o
Velikom ratu. Tu su uključeni originalni materijali – žurnali,
dokumentarni filmovi, propagandni i igrani filmovi, ali i mno-
gobrojna dela nastala sve do naših dana koja se bave temom
stradanja i herojstva, koja je po mnogo čemu obeležila XX vek.
Pregled ovih materijala nam je na sreću omogućio da vidimo
i prepoznamo do sada nama i našoj publici niz nepoznatih i
neviđenih materijala o Srbiji, srpskom narodu i vojsci za vreme
Balkanskih i Prvog svetskog rata, od kojih će mnogi na festivalu
imati i svoju srpsku premijeru. Program filmova hronološki prati
put i sudbinu Srbije, počev od dva filma čuvene francuske kuće
Gomon koji se odnose na zajedničko učešće srpske i bugarske
armije prilikom borbi i konačnog oslobođenja Jedrena za vreme
Prvog balkanskog rata 1912-1913 (jedan film je dobijen od
Kinoteke iz Milana, a drugi je u našem vlasništvu). Zatim ćemo
videti deset žurnala i filmova iz perioda 1915-1917. mahom u
produkciji britanske kuće Topikal Badžet i najznačajnije svet-
ske kuće tog vremena Pate Frer, vezanih opet za Srbe koji su
posle albanske golgote 1915. godine spas pronašli i doživeli
oporavak na grčkom ostrvu Krf (potom su krenuli na Solunski
front, sa željom za što bržim oslobođenjem otadžbine) - svi
ovi žurnali su dobijeni od najvećeg filmskog arhiva vezanog
za prvi svetski rat, Imperijalnog Ratnog Muzeja iz Londona.
S druge strane fronta na kojoj su protiv Saveznika ratovali
austrougarski, nemački i bugarski vojnici, takođe su preživeli
dragoceni materijali koji pokazuju okupiranu Srbiju. Jedan od
njih, retko prikazivan je i Kinematografski vojni izveštaj sa
Balkana,u produkciji Mester filma unikatan srednjemetražni
filmski dokument o napredovanju okupatorskih vojski kroz
Srbiju, koji je pohranjen u našem arhivu, i čiji ćemo videti
samo jedan deo. I ranije smo imali prilike da vidimo delove
jun 2014
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
filma o poseti regenta Aleksandra Verdenu 1916. godine, ali
smo sada u jedinstvenoj prilici da vidimo celokupnu reportažu
kuće Pate Frer zahvaljujući kopiji Nemačkog filmskog instituta
iz Frankfurta. Poslednji filmovi u programu se odnose na kraj
rata i roviti mir pun neizvesnosti. Poseta bavarskog kralja
Ludviga Beogradu iz septembra 1918. godine jedan je od
zadnjih filmskih izveštaja okupatorskih snimatelja sa srpskog
fronta, a tek nedavno je pronađen u Austrijskom filmskom
muzeju iz Beča. Napokon, program se završava sa dva ostva-
renja od kojih prvi pokazuje pravac kojim će Balkan, Srbija i
njena naslednica, Kraljevina SHS krenuti u političkom smislu
u budućnost posle krvavog rata. Reč je o Trijanonskom miru,
Gomonovoj reportaži sa mirovne konferencije 1920. godine u
kojoj su učestvovali predstavnici pobednika (iz Kraljevine SHS
Nikola Pašić, Milenko Vesnić i drugi), kao i poražene Ugarske,
odnosno novouspostavljene Republike Mađarske, koja se
morala lišiti dobrog dela svoje predratne teritorije. Srbija i
Poljska posle I svetskog rata, tek identifikovan film dobijen od
Aj Instituta iz Amsterdama, potresni je dokument o deci i bedi
u kojoj žive posle zastrašujućeg uništavanja njihovih zemalja, ali
iz nje izvire i humanistička poruka da će svet opstati i povratiti
se upravo zahvaljujući njima.
37
 XVI festival nitratnog filma
Program filmova producenta Đoke Bogdanovića
(SE, 1913/1914)
Pred Ćustendilom –Rad Srpskih vojnih bolnica i previjališta
za vreme bregalničke bitke (1913)
Bitka na Kiselici na položajima između Krive Palanke i
Ćustendila (1913)
Štab III armije i telegrafsko odeljenje III armije pri radu (1913)
Zakletva regruta Vardarskog puka u beogradskom gradu na
dan 13. april 1914. godine (1914)
Trke na novom trkalištu 27. maja 1914. godine (1914)
Pogreb Nikolaja Hartviga carskog ruskog poslanika u Beogradu
(1914)
PP/Pc: Đoka Bogdanović, Braća Cvetković
F/ Ph: nepoznati snimatelji, Slavko Jovanović,
Samson Černov?
Posle skoro tri godine teškog i mukotrpnog rada završena je
digitalna restauracija celokupnog filmskog nasleđa trećeg po
redu srpskog filmskog producenta Đorđa-Đoke Bogdanovića.
Time je zahvaljujući zalaganju tima stručnjaka Arhiva Jugoslo-
venske kinoteke spašeno i za nova pokolenja sačuvano više od
četiri petine filmskog fonda neprocenjive vrednosti za srpsku
kinematografiju i kulturu uopšte. Poslednji, treći deo materijala
iz Bogdanovićevog opusa koji će uskoro ponovo biti prebačen
sa digitalnog medija na filmsku traku u jednoj od vodećih
evropskih filmskih laboratorija, sadrži šest naslova od kojih su
tri snimljena za vreme Drugog balkanskog rata na leto 1913.
godine, a ostali su iz ratne 1914. godine. Đoka Bogdanović koji
je sa svoja dva snimatelja na frontu, kontinuirano pratio život
i dejstva srpske armije za sobom je kroz ove filmove ostavio
jedinstvene zapise o našim vojnim bolnicama i previjalištima
38
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
za vreme Bregalničke bitke (Pred Ćustendilom), o krvavoj
srpsko-bugarskoj bici za izuzetno važan strateški vis (Bitka
na Kiselici), kao i o delovanju štaba III armije pod komandom
generala Bože Jankovića u selu Sokolarci i njegovoj saradnji
sa grčkim saveznicima, odnosno o radu telegrafsko-telefon-
skog odeljenja i sanitetskog odeljenja za dezinfekciju (Štab
III armije). Poratni materijali zastupljeni su prvo sa filmom o
monumentalnoj vojnoj svečanosti na Kalemegdanu iz aprila
1914. (Zakletva regruta Vardarskog puka u beogradskom
gradu), koji je već bio restaurisan u prvom delu Bogdanovićevih
materijala. Međutim, u međuvremenu su u Arhivu JK sasvim
slučajno pronađeno novih, do sada nepoznatih, sedam minu-
ta materijala sa ovih svečanosti, pa je nakon restauracije tih
materijala napravljena nova proširena verzija ovog izuzetnog
dela, koje će sada imati svoju premijeru. Napokon, u sklopu
programa se nalaze i dva (osim filmskih) i istorijski izuzetno
vredna dokumentarna ostvarenja iz 1914. godine: Trke na
novom trkalištu, na kome je zabeleženo otvaranje novog
hipodroma kod Careve ćuprije i Pogreb Nikolaja Hartviga
carskog ruskog poslanika u Beogradu, veličanstvena sahrana
velikog prijatelja srpskog naroda koji je iznenada preminuo u
austro-ugarskom poslanstvu, ujedno i poslednji snimljeni film
domaće kinematografije pred početak Prvog svetskog rata.
Prikazivanje ovih filmova na otvaranju XVI festivala nitratnog
filma je ujedno i ispunjenje duga potomaka prema Đoki Bogda-
noviću da se na stogodišnjicu njegovih snimanja i prerane smrti
završi rekonstrukcija i restauracija grandiozne kinematografske
zaostavštine ovog velikog kulturnog i nacionalnog radnika.
 jun 2014

foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd

39
 XVI festival nitratnog filma
Program filmova Francuskog vojnog arhiva
PP/Pc: Section Cinematographique de l’Armee Francaise
Program filmskih materijala francuskih vojnih
snimatelja o Srbima i srpskoj vojsci u
Prvom svetskom ratu iz kolekcije ECPAD-a
U svojoj želji da okupi sve rasute Srbe u Bosni, Vojvodini,
Hrvatskoj i Makedoniji, Srbija se sukobljava sa interesima
Austro Ugarske još od ranog dvadesetog veka. Za deset godi-
na, oslobođenjem nekoliko teritorija zemlja je udvostručena
u veličini, što je nedovoljno za nacionaliste, nezadovoljne
Austrougarskom okupacijom srpskih zemalja. 28. juna 1914.
40
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
jedan od njih, Gavrilo Princip, član omladinske revolucionarne
organizacije “Mlada Bosna”, izvršio je atentat na nadvojvodu
Franca Ferdinanda, naslednika Austro Ugarskog trona. Austrija
koristi ovaj događaj za otvoreno neprijateljstvo i kroz svoj savez
povlači okidač za Prvi svetski rat.
U prvim mesecima, Austro – Srpski front varira i Srbi uspevaju
da zadrže neprijatelja sve do ulaska Bugarske, bivšeg saveznika,
u rat u oktobru 1915. Otvaranje novog fronta ubrzava poraz
srpske armije. U decembru, suočena sa opkoljavanjem i uni-
štenjem i u nedostatku svega, ona se preko planina povlači u
Albaniju. Skupa sa kraljem Petrom I, hiljade izbeglica će biti
prebačene na Krf, pomognute francuskim trupama. Tek 1918.
Srbija će biti oslobođena od strane srpske armije potpomo-
gnute savezničkim snagama.

Snimanja Srba i srpske vojske od strane
Kinematografske sekcije francuske vojske
Doprinos Srbije u konfliktu vidljiv je na fotografijama i filmo-
vima u arhivu ECPAD-a (Fotografsko kinematografske sekcije
francuske vojske) u epizodama na Krfu iz 1916. Snimatelji
SPCA pojavljuju se na Balkanu kako bi ispratili francusku armiju
na Orijentu 1915. i ostaju tamo do 1919. godine. Fotografi i
kamermani pokrivaju primarno prisutnost Prve srpske armije
obnovljene na Krfu, prvo kod Soluna 1916. gde ona vodi
borbu protiv Bugara uz savezničke trupe. Tokom borbi, Srbi
su snimljeni kako zauzimaju Florinu i Monastir (Bitolj) 1916.
Uloga Srbije je naglašena i u nekoliko filmova o odlučujućim
bitkama u 1918. koje dovode do oslobođenja Srbije i predaje
bugarske armije. Po završetku rata kao deo sila pobednica,
srpske trupe pozvane su da učestvuju u paradi koja je proslavila
pobedu 14. jula 1919. u Parizu, dobro propraćenu fotografija-
ma i filmskim materijalom. Snimci iz rata uglavnom prikazuju
laku logistiku i vežbe armije kao i dnevni život vojnika i ljudi
angažovanih na raznim poslovima. Sačuvano je i nešto scena
iz borbi. Prikazane su jedinice Timočkog puka, Drinska, Mo-
ravska, Šumadijska, Dunavska i Drinska divizija, treći i četvrti
konjički puk. Vide se i oslobođena naselja Govino, Moraitika,
Maisonghi, Bounardja, Zeitenlick, Ambelones, Sedhez, Zum-
bao, Loutra Djivonian, Vostoran, Vero i Tchema, kao i srpska
škola za podoficire u Bizerti. Na filmu su zabeleženi i najelitniji
oficiri, kao što su generali Bojović, Milisavljević, Vasić i Janković
i pukovnici Nedić i Kalafatović. Snimci u prilogu ističu važnost
veza između Srba i saveznika, naročito Francuza i Rusa. Oni
naglašavaju mešane inspekcije Srba i saveznika kao i posetu
srpskog prestolonaslednika Aleksandra makedonskom frontu,
skupa sa francuskim vojnim vrhom Istočne armije, generalima
Bajuom, Sarajom, Franše d Epereom, Anrijem i Gijomom ali i
jun 2014
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
na francuskom frontu (regent je snimljen kod Verdena i Meca,
srpski odredi su viđeni u Parizu i Mecu). Srpsko – Ruski savez
vidljiv je i kod snimaka srpskih trupa u Rusiji. Politički aspekt
konflikta nije zaboravljen. Izveštaču su pored prestolonasled-
nika ovekovečili premijera Pašića i ministra Vesnića koji su
učestvovali na savezničkoj konferenciji u Parizu. Oni su takođe
zainteresovani za sudbinu mnogih srpskih civila, evakuisanih
izbeglica koji brodovima pristižu u Tulon i bivaju smešteni po
kampovima u južnoj i zapadnoj Francuskoj (Marsej, Liburn,
Mont – Dafen, Korzika). U ovim kampovima, porodice su gru-
pisane i deca slušaju predavanja. U seriji kopiranih materijala
sa strane mogu se videti srpski zatvorenici, zarobljeni od strane
Austrougara. Konačno, snimatelji su pored vojnih aktivnosti bili
zainteresovani da prikažu kulturu Srpskog naroda kao i slike
sa Istoka. Stoga su snimili neke tipične scene poput crkvenih
ceremonija, igara i tradicionalne muzike, kao i pravoslavne i
muslimanske arhitekture. Dva fotografska izveštaja prikazuju
posebnu estetiku muzike Srpske kraljevske garde u poseti
Parizu. U arhivu SPC-a čuvaju se 1042 fotografije i 57 filmova
u potpunosti ili delimično posvećenih Srbima i srpskoj vojsci
u Prvom svetskom ratu.
41
 XVI festival nitratnog filma

foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Pripremi se za budućnost
MAKE WAY FOR TOMORROW (US, 1937)
R/Dir: Leo McCarey
Ps/Sc: Vina Delmar, Helen Leary, Nolan Leary
Ad/Auth: Josephine Lawrence: “Years are so long”
F/Ph: William C. Mellor
M: George Antheil, Victor Young
Mt/Ed: LeRoy Stone
Ul/Cast: Victor Moore, Beulah Bondi, Fay Bainter,
Thomas Mitchell, Porter Hall
SAD, tridesetih godina u vreme velike ekonomske krize. Barkli
i Lusi Kuper, bračni par u poznim šezdesetim godinama života,
suočava se sa činjenicom da im banka oduzima kuću. Oni se
obraćaju svojoj deci za pomoć, ali niko od dece nije spreman da
se mnogo založi za njih. Njihov sin Džordž govori da Lusi može
da ostane sa njim i njegovom ženom Anitom, dok Neli i njen
suprug Harvi mogu da smeste Barklija, ali nijedan od parova
nema dovoljno mesta da ih udomi zajedno. Oni se rastavljaju
po prvi put posle dugog niza godina sa nadom i verom da će
se situacija uskoro razrešiti. Život sa svojom decom i njihovim
familijama ispostavlja se stresnim za sve i Lusi odlučuje da ode u
starački dom. Ona i Barkli shvataju da će to verovatno biti trajni
rastanak za njih dvoje i stoga uživaju u poslednjim zajedničkim
satima pre rastanka, obilazeći mesta gde su uživali u mladosti.
od najboljih američkih filmova iz druge polovine tridesetih
godina, kome se u žanru mogu meriti samo Fordovi Plodovi
gneva, već je zasigurno i po mišljenju samog reditelja daleko
bolji i superiorniji film od njegove Strašne istine, koja je iste
1937. godine, nagrađena Oskarom za najbolju režiju. Pečat
ovom dirljivom i sugestivnom ostvarenju su dali i scenaristki-
nja Vina Delmar, a posebno neponovljivi glumački par Viktor
Mur – Biula Bondaj.
***
“A naš smeh, jer često se smejemo gledajući Pripremi se za
budućnost, desetostruko uvećava emocionalni naboj. Smeje-
mo se, a srce nam se steže... Kao pojedini odlomci kod Čehova,
kada smeh prelazi u plač bez upozorenja, sa iznenadnom i bol-
nom lakoćom. Kao život, kada znamo kako da ga posmatramo
i verno prenesemo na filmsko platno.”
(Bertrand Tavernier: “Criterion collection”)

***
Nezaboravna tragikomedija autora razdraganih screwball ko-
medija Lia MekKerija Pripremi se za budućnost, decenijama
potcenjena sve više dobija na snazi sa protokom vremena.
Briljantno režirana i odglumljena priča o “starcima koje niko
neće” u smutnim vremenima depresije, ne samo da je jedan

42

Sedam stopa do Satane
SEVEN FOOTPRINTS TO SATAN (US, 1929)
R/Dir: Benjamin Christensen
Ps/Sc: Benjamin Christensen
Ad/Auth: Abraham Merritt: “Seven Footprints to Satan“
F/Ph: Sol Polito
Mt/Ed: Frank Ware
Ul/Cast: Thelma Todd, Creighton Hale, Sheldon Lewis,
William V. Mong
Džim, bogati mladi hemičar i kolekcionar antikviteta se pri-
prema za ekspediciju po nepoznatim i neistraženim krajevima
Afrike. Zaljubljen je u Evu, ćerku kolekcionara dragog kamenja.
Njen otac u svom domu organizuje prijem na kojem izlaže sku-
poceni dragulj koji, posle niza čudnih događaja nestaje. Posle
neuspele potrage, Džim i Eva kreću da o nestanku obaveste
policiju, ali nakon neplanirane, “lude“ vožnje završe u sablasnoj
kući punoj skrivenih prostorija i fantastičnih likova koje predvodi
misteriozni stranac pod imenom Satana. Želeći dragulj za sebe,
Satana i njegovi podanici tokom nastupajućeg maskenbala
kidnapuju Evu pod pretnjom da će je mučiti ako im ne preda
dijamant. Džim i Eva, posle niza avantura, ponovo pronalaze
jedno drugo ali ih sve kroz što su prošli dovodi do ivice ludila.
***
Krajem dvadesetih godina u samo predvečerje dolaska zvuka
horor žanr je u Holivudu bio vrlo popularan zahvaljujući radu
trojice reditelja, jednog Amerikanca i dvoje Evropljana. Prvi
od njih, Tod Brauning nam je podario dosta radosti i u ranom
zvučnom periodu (Drakula 1931; Nakaze 1932. itd), Nemac Pol
Leni je pre prerane smrti stvorio bar jedan klasik Mačka i ka-
narinac 1927, dok je Danac Benjamin Kristensen napravio čitav
jun 2014
foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd
niz jezivih horora, mračnih trilera ali i horor-komedija i fantazija,
od kojih su mnogi danas nažalost izgubljeni a Sedam stopa do
Satane sa luckastim i komičnim glumačkim parom Krejton Hejl
i Telma Tod (omiljena Kristensenova glumica), iskričava horor
komedija, je možda bila i najzabavnija u celom nizu. Nepre-
stano balansirajući između strašnih i smešnih scena, koristeći
sve domete dotadašnje filmske tehnike (naročito specijalna
osvetljenja) Kristensen je vrlo vešto adaptirao popularno štivo
tada vrlo dobro prodavanog pisca kakav je bio Abraham Merit
i na radost producenata još jednom napunio bioskopske sale.
Ipak, treba reći da se nijedan od njegovih američkih proizvoda
ni po čemu ne može meriti sa remek delom švedske i evropske
kinematografije Veštice iz 1922. godine.
***
“Sedam Stopa do Satane je remek delo ranog “noir-a” koje je
u Holivudu 1929. godine režirao Benjamin Kristensen, ujedno
njegov poslednji film koji je režirao za kompaniju Vorner Bros.
Ovaj film plete elemente užasa sa teškim posledicama, a isto-
vremeno potvrdjuje i majstorstvo samog režisera u upotrebi
vizionarske estetike prepune bogatih ideja, koji se trudio da
se uhvati u koštac sa modenim trendovima i tendencijama tek
naslućenim u kinematografiji tog vremena.”
(Iz programa Fondacije Italijanske kinoteke iz Milana)
43
 XVI festival nitratnog filma

foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Srce Lombardije koja govori o herojstvu dečaka koji je dao život
CUORE (IT, 1915) za otadžbinu. Pojava ovog filma 1915. godine je imala i važnu
političko propagandnu funkciju u smislu podrške italijanskoj
1. Epizoda:
vojsci u borbi protiv Austrougara na strani Saveznika.
Mali izviđač iz Lombardije
LA PICCOLA VEDETTA LOMBARDA  ***
“U povodu proslave 150-godišnjice ujedinjenja Italije Kinoteka
R/Dir: Vittorio Rossi Pianelli  iz Milana je pronašla i identifikovala seriju filmova iz 1915.
Ad/Auth: Edmondo De Amicis: „Cuore“ godine za koje se ispostavilo da su jedine kopije na svetu. U
Ul/Cast: Vittorio Petrungaro, Antonio Monti pitanju je sedam kratkih filmova (u prosečnom trajanju 15 –
30 minuta) inspirisanih pričama iz zbirke Srce Edmonda De
Dečak sreće odred italijanskih vojnika u blizini grada Vogera u
Amićisa. To je pametan izbor jer su sve uperene na lajtmotiv
Lombardiji. Komandir, strahujući od oružanog sukoba sa au-
patriotskog “risorđimenta” koji je jedna od glavnih Amićisovog
strijskom vojskom, upita dečaka da bude njihov izviđač i oba-
dela. Ovde vrednost nije samo u epizodama koje govore o
vesti ih o kretanju neprijatelja. Ubrzo dečak sa visokog jasena
koracima ka ujedinjenju (Sardinijski bubnjar, Mali izviđač iz
uoči grupu neprijateljskih vojnika nedaleko od mesta na kome
Lombardije) nego i u duhu etike i vrednosti ideje patriotizma.”
se susreo sa vogerskim odredom, ali ga austrijanaci vrlo brzo
(Iz programa Fondacije Italijanske kinoteke iz Milana)
otkriju. Uprkos pucanju u njegovom pravcu, mali izviđač na-
stavi da obavlja svoj zadatak ali biva smrtno ranjen. Ukazu-
jući mu čast koju je kao heroj i patriota zaslužio, komandir
njegovo telo prekrije italijanskom zastavom i pospe cvećem.

***
Novela Srce klasika italijanske književnosti Edmonda De Ami-
ćisa iz devetnaestog veka više puta je ekranizovana na filmu,
a najpoznatija je verzija u korežiji Duilia Koletija i Vitoria De
Sike iz 1948. godine. Nedavno je Kinoteka iz Milana restaurirala
prvu ekranizaciju ovog filma, trodelni omnibus u kojoj je dve
epizode režirao Vitorio Rosi Pianeli, a jednu Leopoldo Karluči.
U pitanju je priča za decu, dugogodišnja patriotska lektira u
Italiji koja se bavi periodom borbi za ujedinjenje zemlje sredi-
nom devetnaestog veka. Na programu našeg festivala će biti
prikazana prva i po mnogima najbolja epizoda Mali izviđač iz

44
 jun 2014

foto: Hungarian National Digital Archive and Film Institute (MaNDA), Budapest
Stopa zemlje senka nekadašnjih visokih kvaliteta. Zato je sa pravom u izboru
TALPALATNYI FOLD (HU, 1948) mađarske filmske kritike 1969. godine izabran među dvanaest
najboljih snimljenih filmova u periodu 1948 – 1968. godine.
R/Dir: Frigyes Ban
Ps/Sc: Sandor Dallos, Magyar Film Dramaturgiai ***
Munkakozossege “Stopa zemlje je zaista veoma jednostavan film, celo okruže-
Ad/Auth: Pal Szabo: “Talpalatnyi fold” nje, stil i izraz povezuju tu jednostavnost i prirodnost čineći da
F/Ph: Arpad Makay dramski intenzitet i doslednost filma budu još veći. Sa ovim
M: Sandor Veres filmom mađarska kinematografija postigla je nešto, za šta se mi
Mt/ Ed: Felix Mariassy ne trudimo često, a to je da dramu shvati ozbiljno, zagrevajući
Ul / Cast: Adam Szirtes, Agi Meszaros, Viola Orban, je do krajnosti, pogađajući svrhu tragedije.“
Arpad Lehotay, Istvan Egri
(Yvette Biro: “A talplantyi fold ’reitelyeibol’ u Filmvilag”, no-
Mađarsko selo tridesetih godina XX veka. Joška Gec i Marika vembar 1958)
Juhoš su zaljubljeni ali zbog dugova svojih roditelja Marika je
prinuđena da se uda za Ferke Tota. Tokom svadbenog slavlja
Joška i Marika uspevaju da pobegnu. Kako bi skupio dovoljno
novca za svadbu Joška tokom dana radi kao građevinski radnik
da bi po povratku sa Marikom radio na njihovoj maloj njivi.
Oni pokušavaju da naprave nov bunar i time reše problem
navodnjavanja. Međutim osveta Totove porodice ih stiže i
bunar je oštećen. Ustajući u odbranu pravde i svojih prijatelja
Joška nehotice postaje glavni akter u slučaju ubistva i završava
u zatvoru.
***
Prvi film nacionalizovane filmske proizvodnje u Mađarskoj
posle Drugog svetskog rata je izvanredna seoska drama puna
lirskih momenata i poetskih slika ruralnog života na pusti.
Vešto balansirajući između sentimentalnih melodramskih de-
lova i socrealistiških šema koje će ubrzo potom uzeti prevagu
u kinematografiji naših severnih suseda, Stopa zemlje je bio
poslednji sveži izdanak životnog realizma predratnog mađar-
skog filma koji će sve do revolucije 1956. godine biti samo

45
 XVI festival nitratnog filma

foto: Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Tajne Orijenta
GEHEIMNISSE DES ORIENTS (G/FR, 1928)
R/Dir: Alexander Wolkoff
Ps/Sc: Norbert Falk, Robert Liebmann,
Alexander Wolkoff
F/Ph: Curt Courant, Nikolai Toporkoff,
Fedor Bourgassoff
M: Willy Schmidt-Gentner (na premijeri)
Ul/Cast: Nikolaj Kolin, Ivan Petrovich, Marcella Albani,
Dimitri Dimitrieff, Agnes Petersen muzika stvara zanosnu fantaziju oličenu u naslovu Tajne Ori-
Ali radi kao obućar u Kairu. Zastrašen svojom strogom supru-
gom, on sanjari o budućnosti bez nje. Šetajući se, pronalazi
pištaljku kojoj pripisuje magične moći za ostvarenje svojih
snova. Pretvara se u princa Furana koji sa karavanom putuje
u prestonicu moćnog sultana. Tamo prisustvuje borbi u kojoj
princ Husein zarobljava zgodnog princa Ahmeda, upoznaje
sultanovu omiljenu ženu Zobajdu i njenu ćerku Gilnar, koje su
potajno zaljubljene u princa Ahmeda. Mali obućar će tako biti
uvučen u niz zastrašujućih avantura, od spletki i intriga, preko
uloge božijeg glasnika i proroka, do borbe za goli život. Ipak
posle svakog sna sledi buđenje, i to kakvo buđenje...
slikovnica za sve uzraste i danas osvaja simpatije gledalaca
najrazličitijih populacija željnih da iz gorke stvarnosti pobegnu
u svet mašte i zabave. Da film postigne i umetnički i komerci-
jalni uspeh pobrinula se i vrhunska internacionalna glumačka
ekipa, prekrasna Italijanka Marčela Albani, zlokobni Francuz
Gaston Modo, duhoviti i šarmantni glavni junak, beli Rus
Nikolaj Kolin, i najzad, privlačni i za lepši pol neodoljivi Srbin,
Svetislav - Ivan Petrović.
***
“Uz pratnju Seherezade, koju je komponovao Rimski Korsakov,
jenta. Ova Ufina priča iz “Hiljadu i jedne noći“ je nemi film sa
engleskim titlovima koji је proizveden pre tri ili četiri godine.
I još dok postoje podsećanja šta bi se moglo podvesti pod
termin zastarelost na filmu, uočavamo spektakularne scene sa
odličnom fotografijom i lepim kostimima, koje više od svega
stvaraju finu sliku o samom filmu uz jednu dozu nenametljivog
i prijatnog humora.”
(Mordenaut Hall: New York Times, 4. january 1932)

***
Klasična bajka iz Hiljadu i jedne noći Tajne Orijenta iako nastala
na razmeđu nemog i zvučnog perioda bila je rado gledana i u
nemačkim i u francuskim bioskopima. Spektakularno režirana
od strane ruskog emigranta Aleksandra Volkova poznatog od
ranije po fascinantnom serijalu Misteriozna kuća iz 1923.
godine i kosmopolitskoj avanturi Kazanova iz 1927. godine,
predivno snimljena i briljantno scenografski osmišljena, ova

46
 jun 2014

foto: Norsk Filminstitutt, Oslo

Ulični mangupi rata, sa nekoliko nezaboravnih scena koje su ukazale na veliki
GATEGUTTER (NO, 1949) potencijal autora koji će u sledećim decenijama biti stub ove
zanimljive, ali svetski nedovoljno etablirane kinematografije.
R/Dir: Arne Skouen
Ps/Sc: Arne Skouen ***
Ad/Auth: Arne Skouen: “Gategutter” “Ulični mangupi su kruta i realistička slika Norveške tridesetih,
F/Ph: Ragnar Sorensen ali ovaj film sadrži i mnoge poetske scene koje prikazuju nade i
M: Gunnar Sonstevold snove junaka, jačanje prijateljstva i solidarnost grupe.”
Mt/Ed: Titus Vibe-Muller (Gunnar Iverson, Astrid Soderbergh Widding, Tytti Soila:
Ul/Cast: Tom Tellefsen, Ivar Thorkildsen, “Nordic National Cinemas”, London, 2005)
Pal Bang-Hansen, Svein Byhring

Oslo 30-ih godina prošlog veka. Banda momaka krade kokos sa

kamiona. U toku jedne pljačke Karsten slučajno pogađa nožem
vođu bande Gotfrida. Gotfrid se spašava, ali vozač kamiona
optužuje malog Sofusa za pokušaj krađe. Policija oslobađa
Sofusa i kaznu za nedolično ponašanje prepušta školi. Karste-
nova majka saznaje za delovanje bande i pomaže Gotfridu da
se izleči, ali ovaj beži i krade joj novac iz kuće. Prolazeći pored
dokova, Karsten naleće na Gotfrida i njegove kompanjone i
jedva spasava živu glavu. Karsten i Sofus postaju prijatelji i
pokušavaju da nađu posao. Kada Karsten nepravedno izgubi
posao stvari se komplikuju.

***
Najveći individualista norveške kinematografije i tvorac po
mnogima najboljeg norveškog filma svih vremena Devet života
iz 1957. godine, je već u svom debiju Ulični mangupi iskazao
sve vrline koji će krasiti njegov umetnički prosede: raznovrsnost
tema u žanrovskom smislu i pre svega usmerenost na socijalne
teme, marginu društva i kritiku institucija. Iako na momente
teatralan u izrazu, film Ulični mangupi je snažna studija
maloletničke delikvencije u Norveškoj posle drugog svetskog

47
 XVI festival nitratnog filma

SKRAĆENICE ZEMALJA/COUNTRY ABBREVIATIONS

BG Bugarska / Bulgaria
CS Čehoslovačka / Czechoslovakia
ES Španija / Espana
FR Francuska / France
G Nemačka / Germany
GB Velika Britanija / Great Britain
HU Mađarska / Hungary
IT Italija / Italy
KR Republika Koreja / Korea Republic
NO Norveška / Norway
PL Poljska / Poland
RO Rumunija / Romania
SE Srbija / Serbia
SU Sovjetski savez / Union of Soviet Socialist Republics
US Sjedinjene Američke Države / United States of America

SKRAĆENICE ZANIMANJA / CREDIT ABBREVIATIONS

Ad/Auth Autor dela / Author
F/Ph Snimatelj (fotografija-direktor fotografije) / Photography (Cinematographer)
M Muzika / Music
Mt/Ed Montaža / Editor
PP/Pc Proizvodno preduzeće / Production Company
Ps/Sc Pisac scenarija / Screenwritter
R/Dir Režija / Director
Ul/Cast Uloge / Cast

48
 jun 2014

UČESNICI XVI FESTIVALA NITRATNOG FILMA

/ PARTICIPANTS OF THE XVI NITRATE FILM FESTIVAL

Arhiva Nationala de Filme - Cinemateca Romana, Bucuresti / Arhivele nationale Romanei, Bucuresti
Datorie si sacrificiu  (1925)
Ecaterina Teodoroiu (1931)
Le traite de Trianon (1920)

Bulgarska Nacionalna Filmoteka, Sofia / Българска национална филмотека, София

Deportirane na Evrei ot Belorieto (1943)

Cinémathèque française – Musee du Cinema, Paris

Carmen (1925)

The Danish Film Institute Archive&Cinematheque, Copenhagen / Det Danske filminstitut, København
Glomdalsbruden (1926)

Deutsche kinemathek / Museum für film und fernsehen, Berlin

Die Letzten tage vor dem Weltbrand (1931)
Die Unehelichen (1926)

Deutsches Filminstitut - DIF, Frankfurt

Die Hochbahnkatastrophe (1921)
Le President de la Republique, le Prince de Serbie et le General en Chef sur le Front de Verdun (1916)

L’Etablissement de communication et de production audiovisuelle de la défense (ECPAD), Paris

Program 1916 – 1919.

Eye Film Institute Netherlands, Amsterdam

A couple of down and outs (1923)
Serbia and Poland after the WWI (cca 1920)

Filmarchiv Austria, Vienna

Pražske Deti (1928)

Filmoteca Española, Madrid

Surcos (1951)

Fondazione Centro Sperimentale di Cinematografia – Cineteca Nazionale, Roma

Camicie Rosse /Anita Garibaldi (1952)

Fondazione Cineteca di Bologna, Bolonja

Hanyo (1960)

Fondazione Cineteca Italiana, Milan

Cuore – episode “La piccola vedetta lombarda“(1915)
La Scala di Satan (1929)
Die Belagerung von Adrianopel (1913)

Gosfilmofond of Russia, Moscow / Госфильмофонд России, Москвa

Čelovek iz restorana (1927)
Estli Zavtra Vojna (1938)
Peterburgskaja Noch (1935)

Hungarian National Digital Archive and Film Institute (MaNDA), Budapest/ Magyar digitális Archívum es filmintézet
(Manda), Budapest
Talpalatnyi fold (1948)

49
 XVI festival nitratnog filma

Imperial War Museums - Film Archive, London

Pathe Gazete 1915 (FR, 1915) Topical Budget 258-1 - NTB 258-1
Topical Budget 255-2 (GR, 1916)
Topical Budget 258-1 (GB, 1916)
Topical Budget 261-1 (GB, 1916)
Topical Budget 272-2 (GB, 1916)
Topical Budget 275-2 (GB, 1916)
Topical Budget 310-2 (GB, 1917)
British Troops in Salonika 1, 2 (GB, 1917)
Annales de la guerre 27 (FR, 1917)
Annales de la guerre 31 (FR, 1917)

Institut Français de Serbie, Belgrade/Francuski institut u Srbiji, Beograd

Apocalypse: La 1ere Guerre Mondiale (2014)

Museo nazionale del cinema, Torino

Margherita fra i tre (1942)

Národní filmový archiv (NFA), Praha

Čest a Slava (1968)

National film Archive, Warsaw/ Filmoteka Narodowa, Warszawa

Cud Nad Wisla (1921) 

National film center – National museum of Modern Art, Tokyo

Geheimnisse des Orients (1928)

Norwegian film Institute, Oslo / Norsk Filminstitutt, Oslo

Gategutter (1949)

Österreichisches Filmmuseum, Wien / Austrian Film Museum, Vienna

Erster Weltkrieg (1918)

Slovenska kinoteka, Ljubljana /Slovenian Cinematheque, Ljubljana

Make Way For Tomorrow (1937)

Slovak film institute, Bratislava

Štyridsatštyri (1958)

Svenska Filminstitutet, Stockholm

Den starkaste (1929)

Tainiothiki tis Ellados, Athens/ Greek Film Archive, Athens

Pikro Psomi (1951)

Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Jedrene posle zauzeća (1913)
kinematografski voenni izv’stija ot Balkana lkana (1917)
Program filmova Đoke Bogdanovića

50
jun 2014

51
 XVI festival nitratnog filma

Izdaje
Jugoslovenska kinoteka, Beograd, 2014.

Za izdavača
Radoslav Zelenović

Selektor Festivala i urednik kataloga

Aleksandar Saša Erdeljanović

Urednik izdanja
Marjan Vujović

Saradnici Festivala
Božidar Marjanović, Marijana Cukućan, Branislav Erdeljanović, Jelena Milenković,
Petar Mihajlović, Nenad Bekvalac, Božidar Jovanović, Gordana Kabić, Andrijana Parivodić,
Irina Runjevac, Aleksandra Savić, Borislav Stanojević

Digitalna restauracija
Stevan Stanić, Lazar Lisinac, Bojan Perković, Dubravko Badalić, Maša Badalić

Prevod
Branislav Erdeljanović, Mirjana Avramović,
Bojan Kovačević, Petar Mihajlović, Nenad Bekvalac, Natali Bjeljac, Jasmina Spasojević,
Mitar Popović, Rozalija Racković, Violeta Starčević, Kristina Gaćarić, Marija Danić

Tehnički saradnici na projektu

Dijana Metlić, Bojan Kovačević, Saša Banjović

PR Festivala
Dragan Marinković

Finansijski organizator
Ljubinka Terzić

Inspicijent
Radiša Cvetković

Klavirska pratnja
Miloš Stanojević

Tehničke usluge i projekcija

Ljubomir Jelić, Ivan Stojanović, Dragan Dimitrijević, Marko Alić, Nikola Šobić

Transport
Branko Pucar, Radojko Raketić, Milan Cukućan

Dizajn
Vid Rajin

Štampa
CICERO, Beograd

Tiraž
700

web site: www.kinoteka.org.rs

e-mail: kinoteka@eunet.rs

52