FTN Novi Sad

Merni instrumenti - Digitalna elektronika

1.UVOD

dr Zoran Mitrović

Merni instrumenti - Digitalna elektronika

Uvod

Uvod
Šta je projektovanje logičkih kola (logičko projektovanje)?
Šta je digitalni hardver?
Jezik logičkog projektovanja
Bulova algebra, minimizacija logičkih funkcija, statička (za kombinaciona
kola) i dinamička (za memorijska kola) analiza, kompjutersko projektovanje
Kombinaciona kola u digitalnim sistemima
Analogna su promenljivama i programabilnim brojačima u softveru
Kako da specificiramo/simuliramo/prevedemo naš dizajn
Jezici za opis hardvera (Hardware description languages – HDL)
Alati za simulaciju rada elektronskih kola i sistema
Kompajleri koji vrše sintezu hardverskih blokova našeg dizajna
Mapiranje u programabilni hardver (generisanje koda)

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 2

Gde logičko projektovanje nalazi primenu?

Standardni razvoj računarskih sistema

Procesori, računarske magistrale, periferije

Mreže i komunikacije
Telefoni, modemi, ruteri

Proizvodi za ugradnju u druge sisteme

Automobili, igračke, muzičke linije, DVD plejeri, razni kućni aparati

Oprema za naučne primene

Testiranje, prihvat raznih informacija, izveštavanje

Razni računarski sistemi

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 3

Kratak istorijat

1850: Džordž Bul (George Boole) daje osnove bulove algebre

Logičke jednačine predstavljaju se simbolički
Omogućena je manipulacija logičkim izrazima korišćenjem matematike
1938: Klod Šenon (Claude Shannon) povezuje bulovu algebru sa
prekidačima
Njegova magistarska teza

1945: Džon fon Nojman (John von Neumann) razvija prvi računarski
program koji je bio memorisan
Prekidački elementi su vakuumske cevi (velika prednost u odnosu na relea)

1946: ENIAC—prvi elektronski računar

18,000 vakuumskih cevi
Nekoliko stotina množenja u minuti

1947: Šokli, Britein i Bardin (Shockley, Brittain, Bardeen) pronalaze

tranzistor
zamena za vakuumske cevi
integracija više tranzistora u jedno pakovanje
otvorena “vrata” ka modernoj elektronici

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 4

Šta je logičko projektovanje?

Šta je projektovanje (dizajn)?

Za zadatu specifikaciju (opis) problema dati način da se on reši
izborom iz skupa raspoloživih komponenti
Zadovoljiti zahteve za veličinom, cenom, snagom, izgledom, itd.

Šta je logičko projektovanje?

Definisanje skupa digitalnih logičkih komponenti koje će obavljati
određenu funkciju upravljanja i/ili obrade podataka i/ili
komunikacije; definisati međusobne veze
Koje logičke komponente izabrati? – postoji mnogo tehnoloških
implementacija logičkih funkcija (npr. komponente sa fiksnom
funkcijom, programabilne komponente,...)
Projekt treba da se optimizuje i/ili transformiše da bi zadovoljila
određena zadata ograničenja

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 5

Šta je digitalni hardver?

Skup sklopova koji prihvataju i određuju koja je logička vrednost

(“0” ili “1”) i/ili veza koje prenose digitalne (logičke) vrednosti
npr. digitalna logika gde se napon < 0.8V smatra logičkom nulom
(“0”), a napon > 2.0V smatra logičkom jedinicom (“1”)
npr. par provodnika gde se “0” i “1” prepoznaju po tome koji
provodnik ima viši potencijal (diferencijalni prenos)
ili, npr. da orijentacija magnetizacije označava “0” ili “1”
Primitivni sklopovi digitalnog hardvera
logički računarski sklopovi (koji prepoznaju logički nivo i daju
pobudu za sledeći stepen)
⌧oba provodnika na “1” – daju pobudu takođe “1” (logičko I)
⌧bar jedan provodnik na “1” – daje pobudu “1” (logičko ILI)
⌧ako je provodnik na “1” – daje pobudu “0” (logičko NE)
Memorijski sklopovi
ulazni nivo
⌧pamćenje logičke vrednosti pobuda
⌧pozivanje iz memorije prethodno log. I
upamćene vrednosti ulazni nivo
15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 6
Računanje: apstraktno i implementacija
Računanje kao mentalna razonoda (papir, programi)
nasuprot tome implementacija računanja sa fizičkim sklopovima
koristeći napone koji predstavljaju logičke vrednosti
Osnovne jedinice računanja:
predstavljanje: "0", "1" na jednom ili više provodnika
(npr. binarni brojevi)
dodela vrednosti: x = y
računske operacije: x+y–5
upravljanje tokom programa:
sekvenca: A; B; C
uslovi: if x == 1 then y
petlje: for ( i = 1 ; i == 10, i++)
procedure: A; proc(...); B;
Naučiti kako se navedeno implementira u hardveru i sklapa u
računarske strukture

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 7

Prekidači: osnovni elementi fizičke

implementacije

Implementacija prostog kola (strelica pokazuje

logičko stanje provodnika “1”):

A Z
zatvaranje prekidača (ako je A = “1” )
i uključivanje sijalice (Z)

Z
A
otvaranje prekidača (ako je A = “0”)
i isključivanje sijalice (Z)

Z ≡ A
15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 8
Prekidači (nastavak)

Povezivanje prekidača u složenija kola (bulove

funkcije):
A B
I Z≡ AiB

A
ILI
Z ≡ A ili B

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 9

Prekidačke mreže

Postavljanje prekidača
Odrediti da li postoji provodni put koji će upaliti sijalicu

Izgraditi složenije računske operacije

Koristiti sijalicu (izlaz iz jednog dela mreže) da se uključe drugi
prekidači (ulazi drugih delova mreže).

Povezati prekidačke mreže

Konstruisati složenije prekidačke mreže, tj. postoji način da se
povežu izlazi jedne mreže sa ulazima druge

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 10

Relejne mreže

Jednostavan način da se poveže provodni put i stanje

prekidača je korišćenjem (elektromehaničkih) relea.
Šta je rele?

provodni put
koji se sastoji
od jednog ili više
uključenih
prekidača

struja teče kroz namotaj,

magnetiše jezgro i prouzokuje da se
normalno zatvoreni kontakti (nc) otvore
kad nema struje, opruga vraća kontakte
u normalni položaj

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 11

Tranzistorske mreže

Relea se sve manje koriste

Neki ormani za kontrolu rada semafora su još uvek elektro-
mehanički

Moderni digitalni sistemi se rade u CMOS tehnologiji

MOS je Metal-Oxide on Semiconductor
C je oznaka za komplementarni, jer postoje i normalno zatvoreni i
normalno otvoreni prekidači

MOS tranzistori se ponašaju kao naponski kontrolisani

prekidači
Slični releima, ali mnogo lakša manipulacija

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 12

MOS tranzistori

MOS tranzistori imaju tri priključka: drejn, gejt i

sors
oni se ponašaju kao prekidači:
ako je napon na gejtu (zavisno od tipa tranzistora) nešto viši ili niži
od napona na sorsu, uspostavlja se provodni put između drejna i
sorsa
G G

S D S D

n-kanal p-kanal
otvoren kad je napon na G nizak zatvoren kad je napon na G nizak
zatvara se kad je: otvara se kad je:
napon(G) > napon (S) + ε napon(G) < napon (S) – ε

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 13

MOS mreže

X koja relacija
definiše
vezu x i y?

3v x y

Y 0V

0v 3V

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 14

Mreže sa dva ulaza

X Y

3V
koja relacija
Z definiše
vezu x, y i z?
0V
x y z
X Y
0V 0V
3V 0V 3V
Z 3V 0V
3V 3V
0V
15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 15

Brzina MOS mreža

Šta utiče na brzinu CMOS mreža?

punjenje i pražnjenje napona na provodnicima i gejtovima
tranzistora

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 16

Predstavljanje logičkog projektovanja

Fizički sklopovi (tranzistori, relea)

Prekidači
Kombinacione tabele
bulova algebra
obim kursa digitalne
Gejtovi (logička kola) elektronike u okviru
Talasni oblici Elektronike 2

Ponašanje konačnih stanja

Ponašanje registar-transfer
Konkurentne apstraktne specifikacije

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 17

Digitalna i analogna kola

O digitalnim sistemima obično se razmišlja kao da

imaju samo diskretne, digitalne, ulazne i izlazne
vrednosti
U stvarnosti realne elektronske komponente se
ponašaju kao da imaju analogna, kontinualna stanja
behavior
Zašto pravimo ovakvu apstrakciju?

Zašto ona, ipak, funkcioniše?

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 18

 Mapiranje iz fizičkog u binarni svet

Tehnologiija Stanje 0 Stanje 1

Relejna logika Otvoreno kolo Zatvoreno kolo

CMOS logika 0.0-1.0 V 2.0-3.0 V
Tranzistor tranzistor logika (TTL) 0.0-0.8 V 2.0-5.0 V
Fiber optika Svetlo isključeno Svetlo uključeno
Dynamičke RAM memorije Ispražnjen kondenz. Napunjen kondenzator
Električno brisive memorije (EEPROM) Zarobljeni elektroni Nema zarobljenih elektrona
Programabilne ROM memorije Osigurač spaljen Osigurač netaknut
Memorije sa magnetnim mehurićima Nema magnetnog mehurića Magnetni mehurič postoji
Magnetni diskovi Nema obrtanja fluksa Fluks obrnut
Kompakt diskovi Nema zareza Zarez

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 19

Kombinaciona i sekvencijalna digitalna kola

Jednostavan model digitalnog sistema je “crna kutija”

sa ulazima i izlazima:

ulazi sistem izlazi

Kombinaciona znači “bez memorije"

digitalno kolo je kombinaciono ako njegove izlazne vrednosti zavise
samo od ulaznih vrednosti

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 20

Kombinacioni logički simboli

Često korišćena kombinaciona logička kola imaju

standardne logičke simbole koji se nazivaju gejtovima

Bafer, NE, (Buffer, NOT)

A Z

I, NI, (AND, NAND)

A
B
Z jednostavno se
implementiraju pomoću
CMOS tranzistora
ILI, NILI, (OR, NOR)
A
Z
B

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 21

Sekvencijalna logika

Sekvencijalni sistemi
Ponašanje (izlazne vrednosti) ne zavise samo od trenutnih ulaznih
vrednosti, već i od prethodnih ulaznih i izlaznih vrednosti

U stvarnosti, sva kola su sekvencijalna

Izlazi se ne menjaju trenutno nakon promene ulaznih vrednosti
Zašto ne, i zašto je to sekvencijalno ponašanje?

Osnovna apstrakcija projektovanja digitalnih kola je da

se razmatra samo stabilno stanje (ne i prelazne pojave)
Izlazi se posmatraju tek nakon isteka dovoljno dugog vremena u kome
se sistem stabilizuje nakon određenih promena stanja

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 22

Sinhroni sekvencijalni digitalni sistemi

Izlazi kombinacionih kola zavise samo od trenutnih

stanja ulaza
Nakon isteka dovoljnog vremenskog intervala

Sekvencijalna kola imaju memoriju

Čak i kad se čeka da se završi prelazni režim

Usvojena analiza stabilnog stanja je toliko korisna, da

je većina projektanata koriste i kad projektuju
sekvencijalna kola:
Memorija u sistemu je predstavljena kao njegovo stanje
Promene stanja sistema dozvoljavaju se samo u određenim
trenucima koje diriguje spoljašnji periodični takt
Period takta je vreme koje protekne između promena stanja. Mora
biti dovoljno dugo da sistem dostigne stabilno stanje pre sledeće
promene stanja na kraju perioda
15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 23

Primeri kombinacione i sekvencijalne logike

Kombinaciona:
ulazi A, B
čeka se na ivicu signala takta
posmatra se C
čeka se na sledeću ivicu takta
posmatra se ponovo C: ostaće nepromenjeno A

Sekvencijalna:
C
B
ulazi A, B
čeka se na ivicu signala takta Clock
posmatra se C
čeka se na sledeću ivicu takta
posmatra se ponovo C: može da se promeni

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 24

Uopštavanja

Neka smo već videli

digitalno predstavljanje analognih vrednosti
tranzistori kao prekidači
prekidači kao logička kola
primena signala takta za realizaciju sinhronog sekvencijalnog kola

Neka ćemo videti u nastavku

Kombinacione tabele i bulova algebra za predstavljanje
kombinacionih logičkih kola
kodiranje signala sa više od dva logička nivoa u binarnu formu
dijagrami stanja za predstavljanje sekvencijalne logike
jezici za opis hardvera za predstavljanje digitalne logike
talasni oblici za predstavljanje vremenskog ponašanja

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 25

Primer

Podsistem kalendara: broj dana u mesecu (za kontrolu

prikaza na elektronskom časovniku)
koristi se za kontrolu displeja LCD prikaza na ručnom časovniku

ulazi: mesec, znak za prelaznu godinu

izlazi: broj dana

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 26

Implementacija u softveru

integer broj_dana ( mesec, prelazna_godina)

{
switch (mesec) {
case 1: return (31);
case 2: if (prelazna_godina == 1) then return (29)
else return (28);
case 3: return (31);
...
case 12: return (31);
default: return (0);
}

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 27

Implementacija - kombinacioni digitalni sistem

Kodiranje:
koliko bita za svaki ulaz/izlaz?
mesec prest. d28 d29 d30 d31
binarni broj za mesec 0000 – – – – –
četiri bita za 28, 29, 30, i 31 0001 – 0 0 0 1
0010 0 1 0 0 0
ponašanje: 0010 1 0 1 0 0
0011 – 0 0 0 1
kombinaciono 0100 – 0 0 1 0
specifikacija mesec
0101 – 0 0 0 1
prestupna 0110 – 0 0 1 0
kombinacione
0111 – 0 0 0 1
tabele 1000 – 0 0 0 1
1001 – 0 0 1 0
1010 – 0 0 0 1
1011 – 0 0 1 0
1100 – 0 0 0 1
1101 – – – – –
111– – – – – –
d28 d29 d30 d31

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 28

Primer – kombinaciona mreža (nastavak)

Kombinaciona tabela – logika – prekidači -gejtovi

d28 = 1 kad je mesec=0010 and prest=0
d28 = m8'•m4'•m2•m1'•prest' simbol simbol simbol
za ili za i za ne
d31 = 1 kad je mesec=0001 ili mesec=0011 ili ... mesec=1100
d31 = (m8'•m4'•m2'•m1) + (m8'•m4'•m2•m1) + ... (m8•m4•m2'•m1')
d31 = može li da se uprosti?
month leap d28 d29 d30 d31
0001 – 0 0 0 1
0010 0 1 0 0 0
0010 1 0 1 0 0
0011 – 0 0 0 1
0100 – 0 0 1 0
...
1100 – 0 0 0 1
1101 – – – – –
111– – – – – –
0000 – – – – –

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 29

Primer – kombinaciona mreža (nastavak)

d28 = m8'•m4'•m2•m1'•leap’
d29 = m8'•m4'•m2•m1'•leap
d30 = (m8'•m4•m2'•m1') + (m8'•m4•m2•m1') +
(m8•m4'•m2'•m1) + (m8•m4'•m2•m1)
d31 = (m8'•m4'•m2'•m1) + (m8'•m4'•m2•m1) +
(m8'•m4•m2'•m1) + (m8'•m4•m2•m1) + (m8•m4'•m2'•m4')
+ (m8•m4'•m2•m1') + (m8•m4•m2'•m1')

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 30

Primer – kombinaciona mreža (nastavak)

d28 = m8'•m4'•m2•m1'•leap’
d29 = m8'•m4'•m2•m1'•leap
d30 = (m8'•m4•m2'•m1') + (m8'•m4•m2•m1') +
(m8•m4'•m2'•m1) + (m8•m4'•m2•m1)
d31 = (m8'•m4'•m2'•m1) + (m8'•m4'•m2•m1) +
(m8'•m4•m2'•m1) + (m8'•m4•m2•m1) + (m8•m4'•m2'•m4')
+ (m8•m4'•m2•m1') + (m8•m4•m2'•m1')

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 31

Drugi primer

Kombinacija za otvaranje vrata:

ukucajte 3 vrednosti jednu po jednu da bi se otvorila vrata; ako
dođe do greške u unosu, brava mora da se resetuje; kad se vrata
otvore, brava mora da se resetuje

ulazi: sekvenca ulaznih vrednosti, reset

izlazi: otvaranje/zatvaranje vrata
memorija: mora da se pamti kombinacija ili da uvek bude raspoloživa
kao ulaz

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 32

Implementacija u softveru

integer combination_lock ( ) {
integer v1, v2, v3;
integer error = 0;
static integer c[3] = 3, 4, 2;

while (!new_value( ));

v1 = read_value( );
if (v1 != c[1]) then error = 1;

while (!new_value( ));

v2 = read_value( );
if (v2 != c[2]) then error = 1;

while (!new_value( ));

v3 = read_value( );
if (v2 != c[3]) then error = 1;

if (error == 1) then return(0); else return (1);

}
15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 33

Implementacija - sekvencijalni digitalni sistem

Kodiranje:
koliko bita po ulaznoj veličini?
koliko vrednosti u sekvenci?
kako znamo kad se unese sledeća
ulazna vrednost?
kako predstavljamo stanja sistema?
Ponašanje:
signal takta je potreban da bismo
znali kad možemo da vidimo stanje novi vrednost reset
ulaza (da su se smirili nakon promene) unos
sekvencijalno: sekvenca vrednosti
treba da se unese
sekvencijalno: pamtiti da li je došlo stanje
do greške takt
specifikacija konačnih stanja
otvoreno/zatvoreno

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 34

Implementacija - sekvencijalni digitalni
sistem (nastavak)

Dijagram konačnih stanja

Stanja: 5 stanja
⌧predstavljaju tačku izvršenja
⌧svako stanje ima izlaze
Tranzicija: 6 iz stanja u stanje, 5 sopstvenih tranzicija, 1 globalna
⌧promene stanja nastupaju kad takt dozvoli
GREŠKA
⌧bazirano na vrednostima ulaza
zatvoreno
Ulazi: reset, novi, resultati poređenja
Izlaz: otvoreno/zatvoreno
C1!=value
C2!=vrednost C3!=vrednost
& new
& novi & novi
S1 S2 S3 OTVORENO
reset zatvoreno zatvoreno zatvoreno otvoreno
C1=vrednost C2=vrednost C3=value
& novi & novi & new

nije novi nije novi nije novi

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 35

Implementacija - sekvencijalni digitalni

sistem (nastavak):

Interna struktura
put podataka
⌧memorija za kombinacije
⌧komparatori
kontrola
⌧kontroler konačnih stanja
⌧kontrola za put podataka
⌧promene stanja na osnovu takta
novi jednako reset
vrednost
C1 C2 C3
multiplekser
mux
kontroler
kontrola
komparator
takt

jednako otvoreno/zatvoreno
15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 36
Implementacija - sekvencijalni digitalni
sistem (nastavak): kontroler konačnih stanja

Kontroler konačnih stanja

prepraviti dijagram stanja da uključi i internu strukturu

GREŠKA
zatvoreno

nije jednak nije jednak

& novi nije jednak
& novi & novi
S1 S2 S3 OTVORENO
zatvoreno zatvoreno zatvoreno
reset otvoreno
mux=C1 jednak mux=C2 jednak mux=C3 jednak
& novi & novi & novi

nije novi nije novi nije novi

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 37

Implementacija - sekvencijalni digitalni

sistem (nastavak): kontroler konačnih stanja

Kontroler konačnih stanja GREŠKA

generisati tabelu stanja (nalik kombinacionoj tabeli) zatvoreno

nije jednak nije jednak nije jednakl

& novi & novi & novi
S1 S2 S3 OTVORENO
reset zatvoreno closed closed
otvoreno
mux=C1 equal mux=C2 equal mux=C3 equal
& new & new & new

nije novi nije novii nije novi

sledeće
reset novi jednako stanje stanje mux otvoreno/zatvoreno
1 – – – S1 C1 zatvoreno
0 0 – S1 S1 C1 zatvoreno
0 1 0 S1 ERR – zatvoreno
0 1 1 S1 S2 C2 zatvoreno
0 0 – S2 S2 C2 zatvoreno
0 1 0 S2 ERR – zatvoreno
0 1 1 S2 S3 C3 zatvoreno
0 0 – S3 S3 C3 zatvoreno
0 1 0 S3 ERR – zatvoreno
0 1 1 S3 OTV. – otvoreno
0 – – OTV. OTV. – otvoreno
0 – – ERR ERR – zatvoreno
15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 38
Implementacija - sekvencijalni digitalni
sistem (nastavak): kodiranje

Tabela stanja za kodiranje

stanje može biti: S1, S2, S3, OTVORENO, ili GREŠKA
⌧porebno je najmanje 3 bita za kodiranje: 000, 001, 010, 011, 100
⌧ili 5: 00001, 00010, 00100, 01000, 10000
⌧biramo 4 bita: 0001, 0010, 0100, 1000, 0000
izlazni mux može da bude: C1, C2, or C3
⌧potrebno je 2 do 3 bita za kodiranje
⌧biramo 3 bita: 001, 010, 100
izlazi otvoreno/zatvoreno može da bude: otvoreno ili zatvoreno
⌧treba 1 ili 2 bita za kodiranje
⌧biramo 1 bit: 1, 0

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 39

Implementacija - sekvencijalni digitalni

sistem (nastavak): kodiranje

Tabela stanja za kodiranje

stanje može da bude: S1, S2, S3, OTVORENO, ili GREŠKA
⌧biramo 4 bita: 0001, 0010, 0100, 1000, 0000
izlazni mux može da bude: C1, C2, ili C3
⌧biramo 3 bita: 001, 010, 100
izlaz otvoreno/zatvoreno moze da bude: otvoreno ili zatvoreno
⌧biramo 1 bit: 1, 0
sledeće
reset novi jednako stanje stanje mux otvoreno/zatvoreno
1 – – – 0001 001 0
0 0 – 0001 0001 001 0
0 1 0 0001 0000 – 0 dobar izbor za kodiranje!
0 1 1 0001 0010 010 0
0 0 – 0010 0010 010 0 mux je identičan sa
0 1 0 0010 0000 – 0 poslednja 3 bita stanja
0 1 1 0010 0100 100 0
0 0 – 0100 0100 100 0 otvoreno/zatvoreno je
0 1 0 0100 0000 – 0 identično prvom bitu
0 1 1 0100 1000 – 1 stanja
0 – – 1000 1000 – 1
0 – – 0000 0000 – 0
15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 40
Implementacija - sekvencijalni digitalni
sistem (nastavak): implementacija kontrolera

Implementacija kontrolera
specijalni element kola
novi jednako reset
(zove se registar), za
pamćenje ulaza
mux kad takt to odredi
kontrola kontroler
takt

novi jednako reset

otvoreno/zatvoreno
mux
komb. logika
kontrola
stanje takt

otvoreno/zatvoreno

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 41

Hijerarhija projekta

sistem

putanja podataka kontrola

registri registri kombinaciona

koda multiplekser komparator
stanja logika

registri logika

prekidačke
mreže

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 42

Pregled

Dat je pregled o čemu će se govoriti na kursu

Predstavljanje rešenja problema kombinacionim i/ili sekvencijalnim
mrežama efektivno organizujući projekat hijerarhijski
Korišćenje modernih alata za razvoj koji omogućavaju produktivan
rad sa velikim projektima
Korišćenje prednosti koje pružaju tehnike optimizacije

U nastavku detaljnije...

15-Mar-07 Merni instrumenti - Digitalna elektronika 43