RAZVOJ ELEKTRONSKE MUZIKE

Drugi pravac razvili su kompozitori koji nisu želeli da spajaju muzičke i nemuzičke zvuke nego su nastojali,
koristeći nova tehnička dostignuća, da obogate orkestar novim instrumentima.

Amerikanac Thaddeus Cahill izumeo je električne orgulje sa slušalicama a 1906. - Dinamofon, mašinu
koja proizvodi zvuk pomoću generatora jednosmerne struje. Ovo je prva naprava koja je koristila aditivnu
sintezu. Dinamofon je takođe poznat pod imenom teleharmonium. Insrument je bio težak 200 tona i
napravljen da prenosi zvuk preko telefonskih žica, ali žice nisu mogle da podnesu sve signale.

Svi su mislili da je u muzici nastupio preokret i revolucija i da će se muzika pisati I izvoditi na mašinama.

Ovaj instrument bio je vrlo komplikovan pa tek izum elektronske, radio lampe dovodi do razvoja pravih
elektronskih instrumenata.
Pojavila su se tri instrumenta koja su našla široku primenu:

1. Termenvoks 1921. ima 2 antene. Svira se tako što se jedna ruka pomera po jednoj anteni da bi se
promenila visina tona, a druga se pomera po drugoj da bi se promenila jačina tona. Mnogi
kompozitori su komponovali za ovaj instrument.

2. Martenovi talasi 1928. Instrument je koristio istu osnovnu ideju kao termenvoks, ali umesto
radio antene, korišćena je pomična elektroda. Izvođači bi nosili prsten koji je prelazio preko
klavijature. Instrument je koristio substraktivnu sintezu. Kompozitori kao Honegger, Messiaen,
Millhaud, Dutilleux i Vareze su komponovali za ovaj instrument.
3. Trautonijum 1930. Mnogi kompozitori su stvarali za ovaj instrument.
Kompozitori koji su obogatili literaturu za elektronske instrumente:

Darijus Mijo – “Tri pesme crnkinje” za duvace, martenove talase, udaraljke, harfu, gudace, hor i soliste.

Andre Zolive, Paul Desau, Dzon Kejdz…..

Pojavio se i ceo niz elektronskih instrumenata koji nisu nasli siru primenu:

Melohord, elektrohord, solovoks, dinafon, sferofon, elektronske orgulje ( Hamond) pianofon, klaviolina,
multimonika, …..

Edgar Varez

Jedan od kompozitora stubova 20 veka. Primenjivao nove zvukove, instrumente I razne pomocne
uredjaje.

U njegovom delu “Amerika” (1924.) koristi 142 instrumenta.

U delu “Jonizacija” (1931) koristi 36 udaraljki, klavir I dve sirene.