ALKALNI METALI ( Ia grupa PSE )

U alkalne metale se ubrajaju sledeci elementi: Li(litijum), Na(natrijum), K(kalijum),

Rb(rubidijum), Cs(cezijum), i Fr(francijum).
Ovi elementi se nazivaju alkalni metali po tome sto sa vodom reaguju i daju rastvore jakih
baza, poznate kao alkalije.
Svi elementi koji pripadaju istoj grupi, imaju isti broj elektrona na poslednjem energetskom
nivou,pa alkalni metali s obzirom da pripadaju Ia grupi PSE, imaju jedan (valentni) elektron
na posledenjem energetskom nivou. Iz toga proizilazi zajednicka elektronska konfiguracija
elemenata Ia grupe: ns1 , gde n predstavlja energetske nivoe u kojima se nalazi elektron,
odnosno periode,pa je n=2-7 . Oksidacioni broj ovih elemenata u jedinjenjima je +1, jer
jednovalentni katjon nastaje otpustanjem valentnog elektrona sa poslednjeg energetskog
nivoa.
FIZICKA I HEMIJSKA SVOJSTVA
Atomi alkalnih metala u elementarnom stanju su povezani slabom metalnom vezom. Metalnu
vezu cine valentni elektroni, sto je broj tih elektrona veci i veza je jaca, dok je u ovom slucaju
slaba jer alkalni metali imaju samo jedan valentni elektron. Upravo iz toga proizilaze i fizicka
svojstva alkalnih metala,kao sto su: niske tacke topljenja i kljucanja, mala gustina (mogu da
plivaju po vodi-laki metali) i mala tvrdoca (toliko su meki da se mogu seci nozem).
Srebrnastobele boje su i odlicni provodnici toplote i elektriciteta.
Sa porastom atomskog broja u grupi rastu poluprecnici atoma i gustina(veci broj popunjenih
energetskih nivoa), a tacke topljenja i kljucanja opadaju, jer su elektroni koji cine metalnu
vezu sve udaljeniji od jezgra, pa je i metalna veza slabija iduci od litijuma ka
cezijumu.Elektronegativnost alkalnih metala je manja od jedan, sto znaci da u hemijskim
reakcijama obicno predaju elektrone,pa im je zato oksidacioni broj uvek +1.
U poredjenju sa ostalim elementima PSE, najmanju vrednost energije jonizacije upravo imaju
alkalni metali, i njena vrednost u grupi opada,a u skladu sa tim rektivnost elemenata u grupi
raste. Redosled reaktivnosti je sledeci: Cs > Rb > K > Na > Li (cezijum najreaktivniji)
Alkalni metali su najreaktivniji metali i najjaca redukciona sredstva. Zbog svoje reaktivnosti
se cuvaju u inertnim ugljovodonicima. Natrijum i kalijum se cuvaju u petroleumu, a litijum u
parafinu ( parafin ima vecu gustinu od petroleuma, a litijum je veoma lak, pa bi u petroleumu
isplivao na povrsinu).
NALAZENJE U PRIRODI
Alkalni metali se u prirodi javljaju samo u jedinjenjima, nema ih slobodnih, upravo zbog
svoje velike reaktivnosti. Najrasprostranjenija su jedinjenja natrijuma i kalijuma. Najvazniji
predstavnici natrijuma su : kamena so NaCl i cilska salitra NaNO3; a kalijuma: silvin KCl.
DOBIJANJE ALKALNIH METALA
Industrijski se dobijaju elektrolizom rastopa njihovih hlorida ili hidroksida, pri cemu se na
katodi izdvaja metal, a na anodi hlor odnosno kiseonik.
JEDINJENJA ALKALNIH METALA
Sa kiseonikom svi grade okside 4M + O2 2M2O (M-alkalni metal)
Medjutim, natrijum sa kiseonikom pored oksida gradi i perokside(oksidacioni broj kiseonika
je -1). 2Na + O2 Na2O2 (natrijum-peroksid)
A kalijum pored oksida gradi i super-oksid (oksidacioni broj kiseonika je -1\2).
K + O2 K2O
Sa vodom alkalni metali reaguju burno i grade alkalije(jake baze) uz izdvajanje vodonika.
2 M + 2H2O 2MOH + H2
Sa halogenim elementima grade soli halogenide.2M + X2 2MX (X-halogeni elem.)
Oksidi alkalnih metala sa vodom grade alkalije (jake baze-hidrokside).
M2O + H2O 2MOH