PARKIRANJE I TERMINALI U DRUMSKOM

SAOBRAĆAJU
SVAKODNEVNI PROBLEM PARKIRANJA
UPRAVLJANJE PARKIRANJEM
 1. RAZVOJ OROBLEMA PARKIRANJA AUTOMOBILA U
GRADOVIMA

Problem parkiranja spada u grupu problema koji prate rast gradova.

Parkiranje je problem koji datira jo{ iz vremena Rimskog carstava. Poznato je

da je Julije Cezar doneo uredbu kojom je bio zabranjen ulazak kolima u
centar u odre|ene sate u toku dana.

Ozbiljni problemi sa parkiranjem nastali su naglim razvojem individualnog

saobra}aja (Evropa-1950, i YU 1965).

Porast `ivotnog standarda, te`nja za ve}om pokretljivo{}u, samostalno{}u,

udobno{}u jo{ vi{e favorizuju upotrebu PA, {to je zapravo stvorilo problem
jer su ova vozila zahtevala veliki prostor za kretanje i mirovanje.
 REŠENJE PROBLEMA PARKIRANJA

Klju~ re{enja je u JAVNOM PREVOZU, ~ija vozila su stalno u pokretu a kada

miruju, ona su sme{tena van saobra}ajnica.

INDIVIDUALNI SAOABRAĆAJ daje potpuno druga~iju sliku: koriste se za

prevoz svega 1,5-2,5 h u toku dana, dok su ostatak vremena u stanju
mirovanja na raznim lokacijama.

Dodatni problem stvaraju ~injenice da su privredne, administrativne i

trgova~ke aktivnosti sme{tene na prvobitne povr{ine koje su male, objkti se
{ire i pose}ije ih sve ve}i broj ljudi.
DELIMI^NO RE[ENJE ZA NAVEDENE PROBLEME
TRA@IMO U SMANJENJU POVR[INE PO JEDNOM
KORISNIKU!

KAKO, [TA TO ZNA^I?

ZAUZETOS POVR[INE PO JEDNOM LICU (m2)

PA BUS PE[ICE

5,3 0,4 0,5

Потребне површине за једновремени превоз 1.000 путника
 VELIKI BROJ VOZILA NA GRADSKIM ULICAMA STVARA NIZ
NEGATIVNIH POSLEDICA:

smanjenje propusne mo}i gradskih saobra}ajnica,

ugro`avanje bezbednosti u~esnika u saobra}aju,
smanjene brzine kretanja,
pove}anje tro{kova eksploatacije,
pojava zastoja-zakr~enosti u saobra}aju,
zaga|enje zivotne sredine.

PROBLEMI PARKIRANJA USPE[NO SE RA[AVAJU U KOLIKO SE

OVOM PROBLEMU PRI\E:

organizovano,
planski i
stru~no.
 URBANISTIČKI ASPEKTI PARKIRANJA
Svaki prostor u kojem se nešto planira ima:

FORMU (Granice)
SADRŽAJ
FUNKCIJU (Komunikaciju)
 ZAHTEVI ZA PARKIRANJEM

Za pravilno definisanje potrebnog i dovoljnog broja parking mesta u određenoj

zoni i načina njihovog korišćenja neophodno je poznavati sve kategorije
korisnika koje se međusobno razlikuju po karakteristikama zahteva za
parkiranjem. Svaki zahtev za parkiranjem određen je:

1. mestom nastajanja
2. vremenom nastajanja
3. vrstom korisnika parkirališta (PA, BUS, TV, B..
 PARKIRANJE
ZAVISNO
OD VRSTE
TRANSPORTNIH
SREDSTAVA

PA BUS TV M BIC
 ZAHTEVI ZA
PARKIRANJEM
U GRADOVIMA

STANOVNICI POSETIOCI

ZAPOSLENI POVREMENI POSETIOCI

 KARAKTERISTIKE PARKIRANJA

Prema važećem Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima

definisano je:
- zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri
minuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili
pravilu kojim se reguliše saobraćaj (član 7, stav 70).
-parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila. osim prekida radi postupanja
po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj, koje se ne smatra zaustavljanje (član 7,
stav 71).

Karakteristike parkiranja mogu se podeliti u dve osnovne grupe i to:

- elementi infrastrukture za parkiranje,
- elementi funkcionisanja parkiranja.
Elementi infrastrukture za parkiranje

Infrastrukturu za parkiranje čine fizičke komponente podsistema parkiranja. To

su prostori i objekti koji su namenjeni i tehnički opremljeni za parkiranje vozila. Fizičke
komponente parkiranja, mesta za parkiranje, mogu se u gradu i naselju naći u dva
osnovna prostorna oblika:
1. ulična mesta za parkiranje -
- na kolovozu,
- na trotoaru,
- pola/pola (delimično na kolovozu a delimično na trotoaru).

2. vanulična mesta za parkiranje - sva mesta za parkiranje razmeštena,

uređena i građena na:
- otvorenom prostoru, vanuličnim parkiralištima i
- u objektima za parkiranje, parking garažama.
Zavisnost strukture parking mesta od veličine grada
Mesto za parkiranje (parking mesto)

Mesto za parkiranje (parking mesto) je deo prostora namenjen, tehnički

opremljen i uređen za parkiranje jednog vozila. Ovaj prostor (slika 2) se sastoji iz:
- površine na kojoj voziio stoji za vreme dok je parkirano i
- pripadajućeg dela površine namenjene manevrisanju voziia u cilju ulaska,
odnosno izlaska sa dela površine na kome vozilo stoji.
Površina jednog parking mesta određena je:
- uglom parking mesta (α): ugao koji zaklapa podužna osa površine na kojoj
vozilo stoji i podužna osa površine za manevrisanje u cilju ulaska, odnosno izlaska sa
parking mesta,
- širinom parking mesta (F) koja zavisi od širine vozila merodavnog za
dimenzionisanje (Bv), zaštitnog rastojanja izmedu bočne strane vozila i prostornog
ograničenja (a) i ugla parking mesta (α),
- dužinom dela parking mesta na kome vozilo stoji (A) koja zavisi od: dužine
vozila merodavnog za dimenzionisanje (L), zaštitnog rastojanja izmedu prednje ili
zadnje strane vozila i prostornog ograničenja (c) i ugla parking mesta (α) i
- širinom prolaza potrebnog za ulazak, odnosno izlazak vozila sa dela parking
mesta na kome vozilo stoji (D) koja zavisi od: dimenzija i manevarskih sposobnosti
vozila merodavnog za dimenzionisanje, ugla parking mesta (α), zaštitnih zona između
vozila i prostornih ograničenja u stanju kretanja vozila, načina parkiranja i sl.
Površina jednog parking mesta
 POVR[INA ZA PARKIRANJE VOZILA
Povr{ina jednog parkirali{ta sastoji se iz:
prilaza,
prolaza,
za{titnih zona i
koristno zauzete povr{ine.
 IZRA^UNAVANJE POVR[INE ZA PARKIRANJE JEDNOG
VOZILA
Povr{ina za parkiranje jednog vozila zavisi od:
Du`ine vozila - L,
[irine vozila - B,
Za{titne zona u stanju mirovanja – c,
Plovine {irine prolaza – D i
Ugla parkiranja - α.

Povr{ina za parkiranje jednog vozila izra~unava se preko slede}eg

izraza:
MERODAVNE DIMENZIJE VOZILA IZRA^UNAVANJE
POVR[INE JEDNOG PARKING MESTA
 ZA[TITNI PROSTOR ZA PARKIRANJE VOZILA
Prilikom parkiranja vozila neophodno je obezbediti dva za{titna
prostora i to:
Za{titni prostor oko vozila u stanju mirovanja i
Za{titni prostor oko vozila u pri kretanju.
Za{titni prostor oko vozila:

Z
 Vanulično parkiralište

Vanulično parkiralište (parking) je organizovani prostor sa većim brojem mesta

za parkiranje, definisanim ulazom i izlazom (ulazima i izlazima), kao i unutrašnjom
mrežom komunikacija za vozila i pešake. U zavisnosti od veličine i oblika lokacije,
njenog odnosa prema mreži pristupnih saobraćajnica i ostalih specifičnosti zavisiće i
način raspoređivanja, odnosno organizacija parking mesta sa pripadajućim prostorom za
manevrisanje i komunikacijama za vozila i pešake (slika 3).

Slika 3: Vanulično parkiralište

 KARAKTERISTIKE PARKIRANJA
Za pravilno re{avanje problema parkiranja neophodno je
detaljno sagledati i analizirati karakteristike koje opisuju i
defini{u parkiranje a to su:

Uzrok (motiv) – razlog dolaska vozila na parking mesto,

akumulacija (nakupljanje) – broj parkiranih vozila u
nekom vremenskom preseku,
obim – ukupan broj ostvarenih parkiranja u vremenskom
periodu
trajnost – vreme zadr`avanja vozila na parking mestu,
obrt, prose~an broj vozila po jednom parking mestu,
pe{a~enje – rastojanje od parkinga do cilja i
povr{ina za parkiranje jednog vozila.
 Motiv parkiranja

Motiv (uzrok, svrha) parkiranja predstavlja primarni razlog zbog kojeg je

korisnik automobila parkirao svoje vozilo u posmatranoj zoni. Motiv parkiranja
korisnika posmatranog prostora može biti različit, a osnovni motivi su:

- stanovanje,
- rad,
- poslovna poseta,
- privatan posao,
- kupovina,
- rekreacija (pasivna ili aktivna),
- ostalo
Izu~avanjem uzroka zbog kojih voza~i koriste PA daje se
odgovor na pitanje: Za{to koristimo PA da bi do{li u
centar grada? Tek onda mo`emo tra`iti na~in da
smanjimo upotrebu PA!

Uzroci zbog koji se koristi PA za prevoz zavisi od

slede}ih parametara:

veli~ine grada – ve}i grad ⇒ ve}e kori{}enje PA,

koncentracije aktivnosti u centru grada,
na~ina stanovanja,
kvaliteta JGPP-a,
saobra}ajnih uslova (brzina kretanja, mogu}nost
parkiranja) i
visine `ivotnog standarda.
 UZROK PARKIRANJA U NISU – U ZONI NAPLATE

Сврха доласка на паркиралиште

40,0 36,9
Проценат одговора

35,0
30,0
25,0
20,0 16,8
15,0 10,8 11,8
10,0 8,2 7,2 8,2
5,0
0,0
Становање Куповина Рад Рекреација Пос ловно Приватан Ос тало
пос ао

Сврха доласка
 UZROK PARKIRANJA U NISU – VAN ZONE NAPLATE

Сврха доласка на паркиралиште

30,0 26,5
Проценат одговора

25,0 22,5
20,0
15,7
15,0 11,8 11,8
10,0 8,8

5,0 2,9
0,0
Станов ање Купов ина Рад Рекреација Послов но Прив атно Остало

Сврха доласка
 TRAJNOST PARKIRANJA

Prema ovom kriterijumu postoje dve vrste parkiranja i to:

Kratkotrajno – parkiranje koje ne prelazi 3,5h.
Dugotrajno – parkiranje koje traje du`e od 3,5h.

Trajnost parkiranja zavisi od:

veli~ine grada,
svrhe dolaska u posmatranu zonu i
mesta na kom se vr{i parkiranje.
 Trajanje parkiranja

Trajanje parkiranja je vremenski interval zadržavanja automobila od početka

parkiranja ( ) do napuštanja mesta za parkiranje ( ), izraženo vremenskim jedinicama
(čas ili minut). Srednje trajanje parkiranja na M mesta za parkiranje (τ) je prosečno
zadržavanje jednog korisnika na parking mestu u posmatranom vremenskom intervalu
( ), a računa se preko izraza:

τ= (min; čas)

gde su:
M - broj mesta za parkiranje za koja se računa srednje trajanje par- kiranja,
- vreme dolaska j-tog vozila na i-to mesto za parkiranja (čas i minut),
- vreme odlaska j-tog vozila sa i-tog mesta za parkiranja (čas i minut),
- broj ostvarenih parkiranja na i-tom mestu za parkiranje u periodu T0
 0
5
10
15
20
25
30
35
do 0:15 %

28,7
0:15-0:30

20,4
0:30-0:45

11,5
0:45-1:00
7,7

1:00-1:15
5,2

1:15-1:30
4,1

1:30-1:45
2,8
TRAJNOST PARKIRANJA U NI[U

1:45-2:00
2,2

>2:00
17,4
 U slučaju javnog parkiranja trajanje parkiranja zavisi od:
• veličine grada,
• motiva parkiranja,
• režima parkiranja, odnosno načina korišćenja parking mesta i
• tarifnog sistema.

populacione Raspodela korisnika prema

grupe trajanju parkiranja (%)
osmatranih 1-2 2 - 5 preko 5
0- 1 č
gradova (103) č č č
10 - 25 74 10 10 6
25 - 50 74 10 9 7
50 - 100 75 10 10 5
100 - 250 60 11 13 16
250 - 500 53 17 15 15
500 - 1000 36 13 18 33
preko 1000 28 20 12 40

Tabela 1. Trajanje parkiranja u zavisnosti od veličine grada, klasifikovano po

vremenskim intervalima
 Broj Raspodela korisnika prema trajanju parkiranja (%)
Grad
stanovnika 0-1 č 1-2č 2-6č preko 6 č
Smederevo 77.651 65,1 10,1 6,6 18,2
Kragujevac 175.182 60,4 16,0 6,0 17,6
Banjaluka 195.692 51,18 19,4 10,4 18,4
Niš 250.180 56,1 14,0 9,9 20,0
Beograd 1.574.050 35,4 19,2 24,7 20,7
Tabela 2: Trajanje parkiranja klasifikovano po vremenskim intervalima u našim
gradovima

Motivi putovanja
Grad Broj stanovnika rad poslovno kupovina Ostalo
Trajanje parkiranja (č)
Smederevo 77.651 6,9 0,8 0,5 1,0
Kragujevac 175.182 6,1 1,3 0,7 1,0
Niš 250.180 6,0 1,1 0,8 1,1
Beograd 1.574.050 5,7 1,8 1,2 1,3
 OBRT PARKIRANJA

Ukazuje na intezitet kori{}enja kojedinih parking povr{ina u gradu na

osnovu koga se utvr|uju zahtevi za kori{}enjem parkinga, na osnovu
kojih se planira parking prostor.

Broj korisnika parking prostora

Obrt =
Broj parking mesta

Obrt parkiranja zavisi od:

postojanja regulativnih mera,
du`ine zadr`avanja vozila na parkingu,
mesta na kom se vr{i parkiranje,
veli~ine grada i
motiva dolaska u grad.
 Izmena parkiranja (obrt parkiranja): (K)

Izmena parkiranja je ostvareni broj parkiranja na jednom mestu za parkiranje, u

toku posmatranog vremena T0. Srednji broj izmena po jednom mestu za parkiranje (K),
na M raspoloživih parking mesta, računa se preko izraza:

K=
gde su:
K - srednji broj izmena parkiranja u posmatranom vremenu T0, po jed- nom mestu za
parkiranje,
- broj ostvarenih izmena parkiranja na i-tom mestu za parkiranje,
M - broj mesta za parkiranje, za koja se utvrđuje - računa srednji broj izmena.
 Srednji broj izmena parkiranja zavisi od: srednje trajnosti parkiranja pa samim
tim i od veličine grada, motiva parkiranja, regulativnih mera i tarifnog sistema a
posledično tome lokacije na kojoj su realizovana parking mesta. U tabeli 4. prikazana je
zavisnost srednjeg broja izmena parkiranja od veličine grada i zastupljene strukture
parking mesta.
Srednji broj izmena parkiranja (Obrt)
populacione grupe
posmatranih gradova vanulično
(103) ulično parkira- park.
lište garaža
10 - 25 5,7 2,3 0,9
25 - 50 5,6 1,9 1,3
50 - 100 5,7 2,2 1,0
100 - 250 5,8 1,6 1,0
250 - 500 5,5 1,5 1,2
500 - 1000 6,9 1,6 1,2
preko 1000 7,4 1,7 1,3
Tabela 4. Zavisnost obrta parkiranja od veličine grada i mesta parkiranja
 OBRT PARKIRANJA U NI[U
Tabela 2.35. Obrt parkirali{ta prikazan po lokacijama, za period istra`ivanja.

Ukupno Kapacitet
R.b. Parking prostor Obrt
vozila u obrtu parkirali{ta
1. Parkirali{te kod autobuske stanice 58 45 1,3
2. Parkirali{te u Ulici \uke Dini}a 116 53 2,2
3. Parkirali{te na Keju Mike Paligori}a 191 54 3,5
Parkirali{te na Trgu vojvode Petra
4. 179 40 4,5
Bojovi}a
5. Parkirali{te na Trgu kralja Milana 152 30 5,1
6. Parkirali{te na Sin|eli}evom trgu 497 100 5,0
7. Parkirali{te u Ulici Nade Tomi}* 158 80 2,0
Parkirali{te na Trgu kralja Aleksandra
8. 80 13 6,2
−ispred fakulteta
Parkirali{te na Trgu Kralja Aleksandra
9. 41 21 2,0
−ispred komande vojske SCG
10. Parkirali{te u Ulici Nikole Pa{i}a 733 218 3,4
11. Parkirali{te na Trgu Republike 394 80 4,9
12. Parkirali{te u Ulici Obili}ev venac 637 72 8,8
13. Parkirali{te u Ulici cara Du{ana 301 53 5,7
14. Parkirali{te u Prijezdinoj ulici 171 60 2,9
15. Parkirali{te u Ulici Koste Stamenkovi}a 205 41 5,0
16. Parkirali{te u Obrenovi}evoj ulici 205 40 5,1
UKUPNO 4118 1000 4,2
 KOCENTRACIJA PARKIRANJA
Izu~avanjem kocentracije parkiranja dobijaju se
neophodni podaci o zahtevima za parkiranjem. Na
osnovu ovih zahteva utvr|uju se potrebe za budu}im
parkiranjem.
Postoje dve mere za izra`avanje kocentracije
parkiranja:
Akumulacija parkiranja – broj vozila parkiranih na nekoj povr{ini
izra`eno u (voz/min).
Obim parkiranja – broj parkiranih vozila u toku dana na nekoj povr{ini
izra`eno u (voz/dan).

Kocentracija parkiranja zavisi od:

stepena privla~nost odre|ene zone,
radnog vremena i
motiva dolaska u grad
 Koncentracija (akumulacija) parkiranja predstavlja broj vozila parkiranih na
parkiralištu u određenom vremenskom trenutku. Podaci vezani za koncentraciju
parkiranja predstavljaju osnovu za sagledavanje budućih zahteva za parkiranjem. U
konkretnom slučaju, histogramski je prikazana akumulacija parkiranja izražena po
petnaestominutnim intervalima.
Iz prikazanih podataka moguće je sagledati trenutnu zauzetost parkirališta za
svaki petnaestominutni interval, kao i prosečnu dnevnu zauzetost. Dobijeni rezultati
istraživanja omogućavaju i sagledavanje broja vozila, koji je parkiran na
parkiralištu, po petnaestominutnim intervalima vremena.
Pored toga, iz histograma akumulacije parkiranja moguće je sagledati i vršne
akumulacije, koje se po pravilu pojavljuju u prepodnevnim, kao i u popodnevnim,
odnosno večernjim satima. Vršne akumulacije za svako od parkirališta međusobno
se manje ili više razlikuju, a sve to zbog njihovih karakteristika i lokacija.
 Obim parkiranja (Op)

Obim parkiranja predstavlja ukupan broj ostvarenih parkiranja na M mesta za

parkiranje, u toku posmatranog vremena T0 - ukoliko se obim računa za poznati broj
parking mesta. Obim parkiranja predstavlja ukupan broj ostvarenih parkiranja u
prostoru istraživanja, u toku posmatranog vremena T0 - ukoliko se obim računa za zonu
istraživanja u kojoj nije izvršeno tehničko regulisanje parkiranja (ne zna se broj
regulisanih mesta za parkiranje).
=
gde je:
M - broj mesta za koji se u periodu T0 računa obim parkiranja
- broj parkiranja na i-tom mestu za parkiranje u periodu T 0
 PE[A^ENJE

Pe{a~enje je neminovni sastavni deo prakiranja u slu~ajevima kada

korisnik dolazi u grad sa namerom da obavi vi{e poslova.

Du`ina pe{a~enja zavisi od:

veli~ine grada,
motiva dolaska u grad,
du`ine zadr`avanja i
tarife za parkiranje.
 Rastojanje pešačenja (Lp)

Rastojanje pešačenja je najuobičajenije rastojanje od mesta za parkiranje, do

konačnog cilja (ili obratno), koje korisnik automobila prede pešice. Iskazuje se
dužinskim (m) ili vremenskim (min.) jedinicama.

broj stanovnika (x1OOO)

Tabela 5. Rastojanje pešačenja u zavisnosti od motiva putovanja i veličine
grada

Motivi putovanja
Broj
rad poslovno Kupovina ostalo
Grad stanovnika
Rastojanje pešačenja (m)

Smederevo 77.651 83,9 99,3 85,4 87,9

Kragujevac 175.182 67,7 77,3 72,2 112,0

Niš 250.180 127,9 148,7 189,5 169,1

Beograd 1.574.05 236,2 252,0 314,0 258,6

 Trajanje parkiranja (č)
<1 1-2 2-6 >6
Grad Broj stanovnika
Rastojanje pešačenja (m)
Smederevo 77.651 77,3 159,5 122,5 76,3
Kragujevac 175.182 87,2 107,0 148 40,3
Niš 250.180 150,8 218,4 172,7 132,9
Beograd 1.574.05 214,7 312,4 313,2 219,7
Tabela 7. Srednje rastojanje pešačenja u zavisnosti od trajanja parkiranja, primer naših
gradova
 NA^IN PARKIRANJA
PARKIRANJE
HODOM UNAPRED
Lak{e manevrisanje pri ulasku,
Formira se ve}i slobodan
prostor iza vozila,
Nema zadr`avanja pri ulasku na
parking mesto
Smanjeno je ometanje vozila
koja se kre}u iza,
Smanjena preglednost pri
izlasku,
Postoji mogu}nost sudara sa
vozilima u kretanju,
Potrebno je vi{e vremena za
manevrisanje pri izlasku,
Pove}ano ~ekanje vozila koje se
nalazi iza.
PARKIRANJE
HODOM UNAZAD
Bolja preglednost pri izlasku,
Br`i izlazak,
Kra}e vreme za manevrisanje pri
izlasku,
Ote`ano manevrisanje pri ulasku,
Du`e vreme za manevrisanje pri
ulasku,
Ote`an ulazak u lo{im vremenskim
uslovima,
Dodatno umanjena preglednost pri
ulasku kod nekih vozila.
 UGAO PARKIRANJA

Ukupno anga`ovani prostora za parkiranje sastoji se od mesta za

stacioniranje vozila i mesta za prolaz vozila.

Promenom ugla parkiranja ove dve veli~ine se menjaju, pa iz tih razloga

daju razli~ite povr{ine za parkiranje.

Vrste parkiranja sobzirom na ugao:

Paralelno – koristi se za uli~no parkiranje, odnosno u slu~ajevima kada nema
dovoljno {irine za parkiranje pod uglom,
Normalno parkiranje pod uglom od 90O – koristi se kod prostora u obliku
kvadrata,
Parkiranje pod uglom manjim od 90O (60O, 45O i 30O) - koristi se kod prostora
u obliku pravougaonika.
 UTVR\IVANJE POTREBA ZA PARKIRANJEM

Re{avane problema parkiranja izvodi se koroz studije ili projekte koje

izvodi stru~na ekipa sastavljena od dovoljnog broja ljudi.

POSTUPAK:

utvrditi povr{inu posmatranja,

pribaviti kate tih povr{ina,
pripremiti formulare za upis podataka,
obavestiti gra|ane putem sredstava javnog informisanja,
definisati ciljeve studije i
predvideti rezultate koji se o~ekuju.
Za kompleksno sagledavanje potreba za parkiranjem na jednom podru~ju
neophodno je iztra`iti slede}e:

1. utvrditi inventarski broj parking mesta, lokaciju, karakteristike,

tipove i re`im parkiranja,
2. utvrditi uzroke, veli~inu i varijacije saobra}anih tokova,
3. utvrditi karakteristike parkiranja (uzrok, kocentraciju, trajnost i sl.),
4. utvrditi karakteristike JGPP-a i TAXI slu`be i stepen njhovog
kori{}enja,
5. popis svih delatnosti sa brojem zaposlenih,
6. stepen motorizacije i njihova distribucija po zonama,
7. karakteristike teretnog saobra}aja.
 METODE ZA PRIKUPLJANE PODATAKA PRI
UTVR\IVANJU POTREBA ZA PARKIRANJEM

Za prikupaljanje predhodno navedenih podataka koristi se odre|eni

broj podataka i to:
1. Metoda posmatranja na terenu - brojanje.
2. Metoda ankete – direktnim ili indirektnim putem.
3. Skra}ena metoda – kod manjh gradova.
4. Metoda procene – sobzirom na budi}i razvoj grada.
 METODE ZA UTVR\IVANJE POTREBNOG BROJA
PARKING MESTA

Odre|ivanje potrebnog broja parking mesta utvr|uje se primenom

slede}ih metoda:

1. Metoda City faktora - br. stanovnika i stepen motorizacije.

2. Metoda Koeficijenta centra grada – aktivnost i atraktivnost centra
grada.
3. Metoda Koeficijenta parking mesta – uzima u obzir ve}i broj
parametara i daje preciznije podatke.
4. Metoda operacionih istra`ivanja – intezitet dolaska vozila po
Poasonovom zakonu raspodele, a vrme zadr`avanja po
eksponencijalnoj raspodeli.
5. Metoda normativa – vrednosti odre|enih parametara uzimaju se
za svaki objekat possebno (stambeni, industrija, trgovina).
 NA^INI RE[AVANJA PROBLEMA PARKIRANJA
Postoje razne metode pomo}u kojih se re{avaju potrebe za
parkiranjem, a koja }e biti upotrebljana zavisi od uslova sredine u kojoj
se taj problem re{ava:

1. Re`im parkiranja – zabranjeno, ograni~eno (delimi~no) ili

dozvoljeno.
2. Vremenski ograni~eno parkiranje za pojedine zone (~asovnici,
osoblje, parkomati, SMS servis, pretplata i sl.
3. Cena, odnosno tarifa za parkiranje.
4. Regulisanje dinami~kog saobra}aja na “nepovoljanj na~in” – du`e
vreme putovanja i odustajanje od uotrebe PA.
5. Pobolj{anje kvaliteta JGPP-a.
6. Izgradnja parking gara`a.
7. Zakonska regulativa za parkiranjem pri izgradnji.
 PARKIRANJE

ULI^NO
VANULI^NO
(UZ IVI^NJAK)

PARKING
PARKIRALI[TA
GARA@E
 KARAKTERISTIKE ULI^NOG PARKIRANJA

Voza~i ga veoma ~esto koriste ako se kra}e zadr`avaju,

Omogu}ava najbr`i kontakt sa objektom,
Najmanji gubici vremena,
Najmanje pe{a~enje,
Smanjuje kapacitet saobra}ajnica,
Dovodi do zagu{enja saobra}aja,
Smanjuje bezbednost u saobra}aju,
Pove}avaju opasnost za pe{ake, a naro~ito decu,
Smanjuju brzinu kretanja,
Pove}avaju tro{kove eksploatacije vozila,
Pove}avaju zaga|enje vazduha,
Zauzimanje prostora za snabdevanje i sl.
ZAVISNOST ULI^NOG PARKIRANJA OD VELI^INE GRADA
NACIONALNI NORMATIVI ZA DIMENZIONISANJE PARKING
MESTAKOD ULI^NOG PARKIRANJA
 PARKIRALI[TA
Pod parkirali{tem se podrazumeva povr{ina za parkiranje vozila na
otvrenom prostoru, izvan ulice u jednom nivou.

Dve osnovne karakteristike parkirali{ta su: kapacitet i organizacija

parkirali{ta.

KAPACITET PARKIRALI[TA

Predstavlja broj parking mesta na jednom parkirali{tu koji mo`e

da varira od 20 do 500, pa i vi{e mesta,
Broj mesta zavisi od ve}eg broja faktora, a osnvni su raspolo`iv
prostor, uzrok parkiranja, atrakcija okoline, lokacija, karakteristike
korisnika i sl.
 ORGANIZACIJA PARKIRALI[TA
Podrazumava na~in razme{taja parking mesta i saobra}ajno re{enje u
okviru tog prostora.

Osnovni princip razme{taja bazira se na tome da jedan prolz

obezbe|uje dva reda za parkiranje.
Osnovni parametar pri organizaciji parking povr{ine je modul
parkiranja – du`ina potrebna za parkuranje dva reda vozila i jedan
prolaz (E).

NA^IN ORGANIZACIJE PARKIRALI[TA

Osnovni princip pri izboru na~ina razme{taja parking mesta je da se
na odre|enom prostoru namenjenom za parkirali{te smesti {to vi{e
vozila!
1. Parkiranje u vidu plo~ica,
2. Parkiranje u vidu parketa i
3. Parkiranje u vidu riblje kosti.
 PARKIRANJE U VIDU PLO^ICA

Podrazumava na~in razme{taja parking mesta pod uglom od 90O.

Osobina ovakvog parkiranja je mogu}nost dvosmernog kretanja u

svakom prolazu.

Osnovne prednosti:

Najbolje iskori{}enje povr{ine za parkiranje,

Laka organizacija kretanja,
Mogu}nost dvosmernog kretanja.
 PARKIRANJE U VIDU PPARKETA
Podrazumava na~in razme{taja parking mesta pod uglom manjim od
90O.
Osobina ovakvog parkiranja je mogu}nost jednosmernog kretanja sa
suprotnim smerovima u susednim prolazima.

Osnovne prednosti:

Povoljna organizacija kretanja,

Najbr`e i najlak{e pronala`enje mesta za parkiranje,
Mogu}nost izbora najpovoljnijeg ugla parkitanja.
 PARKIRANJE U VIDU RIBLJE KOSTI

Podrazumava na~in razme{taja parking mesta pod uglom od 45O.

Osobina ovakvog parkiranja je {to je isti smer kretanja u svim
prolazima.

Osnovni nedostaci:

Znatno produ`enje vremenaza pronala`enje mesta za parkiranje,

Nepovoljno je za ve}a parkirali{ta
DIMENZIJE PARKIRALI[TA PREMA JUS-u
ZA UGAO OD 45O
DIMENZIJE PARKIRALI[TA PREMA JUS-u
ZA OSTALE UGLOVE
MOGU]NOSTI PARKIRANJA VOZILA NA PROSTORU DIMENZIJA
27 X 28 m
NA^IN OBELE@AVANJA PARKIRALI[TA PREMA JUS-u