Martin McDonagh

Ljepotica iz Leenanea

Prevod: Đorđe Krivokapić

LICA:

Morin Folan, četrdeset godina. Jednostavna, vitka.

Meg Folan, njena majka, sedamdeset godina. Debela, bolešljiva.

Pato Duli, zgodan meštanin, oko četrdeset godina.

Rej Duli, njegov brat, dvadeset godina

Mesto radnje: Linejn, gradić u Konemari, oblast Golvej.

PRVA SCENA

Dnevna soba/kuhinja u seoskoj kući na zapadu Irske. Ulazna vrata s leve strane pozornice, dugačak
crni šporet duz zadnjeg zida sa sandukom za busenje pored njega i stolicom za ljuljanje s desne
strane. S kuhinjske strane nalaze se vrata u zadnjem zidu koja vode u hodnik koji se ne vidi, i jedan
noviji šporet, sudopera i nekoliko ormana koji svijaju oko desnog zida. Iznad sudopere, na desnom
zidu, nalazi se prozor duboko uvučen u zid s pogledom na polja, sto za ručavanje s dve stolice udesno
od sredine scene, mali televizor s leve strane, električni čajnik i radio najednom od kuhinjskih
ormana, raspeće i uramljena slika Džona i Roberta Kenedija na zidu iznad šporeta, crn, težak žarač
pored šporeta i šarena krpa za brisanje sudova koja visi na zadnjem zidu, na kojoj piše "Daj Bože da
budete na nebu pola sata pre nego što davo shvati da ste mrtvi". Kad komad počne pada jaka kiša.
Meg Folan, podeblja žena ranih sedamdesetih godina, kratke sede kose s trajnom ondulacijom, blago
otvorenih usta, sedi u stolici za ljuljanje i bulji u prazno. Njena leva ruka je nešto više uvela i crvenija
od desne. Otvaraju se ulazna vrata i njena ćerka, Morin, jednostavna, vitka žena četrdesetih godina,
ulazi noseći kupljene namirnice i prolazi u kuhinju.

MEG: Pokisla, Morin?

MORIN: Naravno da sam pokisla.

MEG: Uhuh. (Morin skida kaput, uzdiše, počne da rasklanja kupljene namirnice) Pojela sam moj
Komplan.

MORIN: Znači, možeš sama da ga spremiš.

MEG: Mogu. (Pauza) Mada je bio pun gromuljica, Morin.

MORIN: Pa, šta ja mogu da tu da radim ako ima gromuljice?

MEG: Ništa.

MORIN: Piši proizvođačima "Komplana", ako ima toliko gromuljica.

MEG (Pauza) Ti mi napraviš "Komplan", pa bude fin i bez gromuljica. (Pauza) Nema uopšte
gromuljica, ni trunke gromuljica.

MORIN: Ti ne mešaš dovoljno, eto šta ti ne uradiš.

MEG: Dovoljno sam mešala i opet je bilo gromuljica.

MORIN: Možda prebrzo dodaješ vodu. Šta piše na kutiji, treba da je lagano dolivaš.

MEG: Mmm.

MORIN: To ne uradiš kako valja. Probaj večeras još jednom sama, pa ćes videti.

MEG: Mmm. (Pauza) A plašim se i vrele vode. Plašim se da mogu da se ošurim. (Morin je nakratko
pogleda) Ja se stvarno plašim, Morin. Plašim se šta ako mi zadrhti ruka, pa prospem sebi po ruci. A ti
kod Meri Pender, kud bih ja onda?

MORIN: Ti si običan hipohondrist, eto Šta si ti.

MEG: Ležala bih na podu, a ja nisam hipohondrist.

MORIN: Jesi, i svi znaju da jesi. Vrlo dobro znaju.

MEG: A zar ja nemam mokraćnu infekciju, ako sam takav hipohondrist?

MORIN: Ne vidim kako mokraćna infekcija može da te spreči da naspeš šolju "Komplana", ili da malo
pospremiš kuću dok me nema. To te ne bi ubilo.

MEG (Pauza) Bole me leđa.

MORIN: Bole te leđa.

MEG: I moja bolesna ruka. (Meg podigne usahlu ruku na trenutak.)

MORIN (tiho) Jeb... (Iritirano) Spremiću ti tvoj "Komplan" kad je to toliki posao! Od danas pa do
sudnjeg dana! Jedino što te molim da uradiš. Vidiš li ti Anetu ili Margo da ti dolaze da ti sipaju tvoj
"Komplan" ili da ti kupe bakalar sa sosom od butera za nedelju dana?

MEG: Ne vidim.

MORIN: Tačno, ne vidiš. I da sve to nosim uzbrdo. To meni niko ne ceni.

MEG: Ja to cenim, Morin.

MORIN: Niko to meni ne ceni.

MEG: Pokušaću još jednom s "Komplanom", sama ću ga dobro promešati.

MORIN: Eh, zaboravi na tvoj "Komplan". Od mene se očekuje da uradim sve ostalo, pa još ovo povrh
toga, neće mi ništa biti. O meni se misli samo kao o običnoj prokletoj devojčuri.

MEG: Nije tako, Morin. (Morin zalupi nekoliko vrata od ormana pošto je završila s raspremanjem
kupljene robe i sedne za sto, pošto je bučno odvukla stolicu malo unazad. Pauza.) Moj poridž, Morin,
nisam ga pojela, hoćeš li mi ti spremiti? Nemoj, kasnije, odmori se malo... (Ali Morin je već skocila,
ljutito otišla u kuhinju i počela da sprema poridž što je mogla bučnije. Pauza.) Hoćemo li da slušamo
radio? (Morin ljutito lupi prstom na dugme "uključen" na radiju. Lupne ga nekoliko puta pre nego što
se glasno začuje, kroz monoton nazalni muški glas koji peva na gelskom. Pauza.) Pozdrave koje su
poslale Aneta i Margo još nismo čuli. Pitam se zašto ih zadržavaju?

MORIN: Ako su uopšte poslale pozdrave. Samo su rekle da jesu. (Morin onjuši malo sudoperu, zatim
se okrene ka Meg.) Da ova sudopera ne smrdi malo, pitam se.

MEG (kao da se brani) Ne.

MORIN: Nadam se da ne smrdi.

MEG: Uopšte ne smrdi, Morin. Kad ti kažem. (Morin se vraća poridžu. Pauza.) Radio je malo glasan,
Morin?

MORIN: Malo glasan, je li? (Morin ponovo ljutito lupi radio i isključi ga. Pauza.)

MEG: I onako nema ništa. Neki matori peva gluposti.

MORIN: Pa zar ti sama nisi htela da bude postavljen na tu stanicu?

MEG: Samo za "Narodnu muziku" i za ono, kako beše.

MORIN: Sad je kasno da se žališ.

MEG: Nisam htela da bude postavljen na nešto glupo.

MORIN (Pauza) Uostalom, i nije glupost. Zar nije irska?

MEG: Meni zvuči glupo. Sto ne mogu da govore engleski k'o čitav svet?

MORIN: A zašto bi govorili engleski?

MEG: Da bih razumela ono što pevaju.

MORIN: U kojoj ti to zemlji živiš?

MEG: A?

MORIN: U kojoj ti to zemlji živiš?

MEG: U Golveju.

MORIN: Ne u kojoj pokrajini!

MEG: Aha...

MORIN: U Irskoj živiš!

MEG: U Irskoj.

MORIN: I što bi ti onda govorila engleski u Irskoj?

MEG: Ne znam zašto.

MORIN: U Irskoj teba da govoriš irski.

MEG: Tako je.

MORIN: A?
MEG: A?

MORIN: "Da govoriš engleski u Irskoj".

MEG (Pauza) Samo dokle bi dogurala s irskim za posao u Engleskoj? Nidokle.

MORIN: Pa zar u tome i nije suština?

MEG: Je l' jeste, Morin?

MORIN: Da nam Englezi ne kradu naš jezik, i našu zemlju i Bog te pita šta još naše, onda nam ne bi ni
bilo potrebno da odlazimo tamo preko zbog poslova i milostinje, zar ne?

MEG: Pretpostavljam da je u tome suština.

MORIN: U tome jeste suština.

MEG: Sem i u Ameriku.

MORIN: Sta sem u Ameriku?

MEG: Kad bi bilo da moraš da ideš u Ameriku da prosiš milostinju, irski ti ništa ne bi vredeo. Engleski
bi!

MORIN: Pa zar to nije suština jedne te iste stvari?

MEG: Ne znam da li jeste ili nije.

MORIN: Pomisli samo da podižeš decu i da će oni jedino biti dobri za prošenje od Engleza i Jenkija. To
je ta suština.

MEG: Pretpostavljam.

MORIN: Naravno da pretpostavljaš, zato što je tačno.

MEG (Pauza) Ako bih igde morala da prosim milostinju, onda bih pre prosila u Americi nego u
Engleskoj, jer u Americi ima više sunca, uostalom. (Pauza) Ili to samo pričaju, da ima više sunca,
Morin? Ili je to samo laž, a? (Morin ispljusne poridž u činiju i doda ga Meg, govoreći dok to radi.)

MORIN: Ti si matora i glupa, i nemaš pojma o čemu pričaš. Sad umukni i jedi taj poridž. (Morin se
vrati da opere šerpu u sudoperi. Meg pogleda na poridž, a onda joj okrene leđa.)

MEG: Zaboravila si moju šolju čaja! (Morin se uhvati rukama za sudoperu i spusti glavu, sva očajna, a
zatim tiho, uz očiglednu samokontrolu, napuni čajnik da napravi majci čaj. Pauza. Meg govori dok
polako jede.) Jesi li nekoga usput srela, Morin? (Nema odgovora) Ah, ne, ne po ovakvom danu.
(Pauza) Mada je tvoj problem to što ne pozdravljaš ljude, Morin. (Pauza) Mada je nekim ljudima i
bolje ne reći zdravo. Neki čovek tamo ubio jadnu staricu u Dablinu, a čak je nije ni znao. Rekli su to na
vestima, jesi li čula? (Pauza) Zadavio je, a nije je čak ni znao. S takvim čovekom je bolje i ne pričati. To
je čovek koga bi otprve trebalo izbegavati. (Morin donosi Meg njen čaj, a zatim sedne za sto.)

MORIN: Naravno, to mi liči baš na tip čoveka koga bih volela da upoznam, i da ga onda dovedem kući
da te upozna, ako već voli ca ubija starice.

MEG: To nije lepo što kažeš, Morin.

MORIN: Stvarno nije?

MEG (Pauza) A što bi on dolazio ovamo čak iz Dablina? Ne bi mu bilo usput.

MORIN: Došao bi zbog zadovoljstva da bude sa mnom. Tebe da ubije bio bi mu bonus.

MEG: Mogu da se kladim da bi prvo ubio tebe.

MORIN: I to bih preživela samo ako bih bila sigurna da bi odmah zatim i tebe koknuo. Ako bi te
koknuo nekom sekirčinom ili tako nečim pa ti otkin'o glavu i pljun'o ti u vrat, ne bih imala ništa protiv,
da prva odem. Ah, ne. Uživala bih u tome, stvarno bih. Ne bih morala više da spremam "Komplan",
niti da ti spremam poridž, niti da...

MEG (prekida je, pruža svoju šolju s čajem) Ovde nema šećera, Morin, zaboravila si, idi donesi mi
malo. (Morin bulji u nju neko vreme, zatim uzima čaj, donosi ga do sudopere i prospe ga, vraća se
natrag do Meg, zgrabi napola pojeden poridž, vraća se u kuhinju, prospe ga u kantu za dubre, stavi
činiju u sudoperu i izlazi u hodnik, besno pogledavši Meg dok izlazi i zatvara vrata za sobom. Meg bulji
namćorasto u prazno. Zatamnjenje)

DRUGA SCENA

Meg sedi za stolom, ogleda se u ručnom ogledalu. Potapše se po kosi nekoliko puta. TV je uključen,
prikazuje se stara epizoda Salivanovih. Cuje se kucanje na ulaznim vratima, što je malo prepadne.

MEG: Ko...? Morin. Oh. Vrata, Morin. (Meg ustane i vukući nogama ode do kuhinjskog prozora.
Ponovo se čuje kucanje. Vukući nogama pride vratima.) Ko je na vratima?

REJ (iza scene) Ja sam, Rej Duli, gospođo. Onaj od prekoputa.

MEG: Duli?

REJ: Rej Duli, da. Znate me.

MEG: Znači ti si jedan od Dulijevih?

REJ: Jesam. Ja sam Rej.

MEG: Oh.

REJ (pauza. Iznerviran.) Pa, hoćete li me pustiti unutra ili ću da pričam s vratima?

MEG: Ona hrani piliće. (Pauza) Jesi li otišao?

REJ (Ljutito) Otvor'te ta vrata, gospođo! Nisam li ja skrenuo dva kilometra s puta da bih došao
ovamo?

MEG: Stvarno?

REJ: Jesam. "Jesi li?", čuj nju. (Meg skine rezu s vrata uz izvesne poteškoće i Rej Duli, mladić od oko
devetnaest godina, uđe.) Hvala vam! Učinilo mi se da ćete me pustiti da čekam čitav sat.

MEG: Oh, pa to si ti, stvarno.

REJ: Pa naravno da sam ja. A ko bi bio?

MEG: Ti si onaj Duli što ima ujaka.

REJ: U poslednjih dvadest godina videli ste me samo milion puta. Da, ja sam Duli što ima ujaka, a i
poruka je od mog ujaka. (Rej stane i gleda televiziju za trenutak.)

MEG: Morin je kod pilića.

REJ: Rekliste da je Morin kod pilića. Šta je na televiziji?

MEG: Čekala sam vesti.

REJ: Dugo ćete da čekate.

MEG: Baš sam se češljala.

REJ: Mislim da su to Salivanovi.

MEG: Ne znam šta je.

REJ: Imate dobar prijem.

MEG: Osrednji prijem.

REJ: Danas je sve australijsko.

MEG: Ne znam je l' jeste il' nije. (Meg sedne u stolicu za ljuljanje.) Kod pilića, tamo je Morin.

REJ: Već ste mi tri puta rekli da je Morin kod pilića. Je l’ to hoćete da oborite svetski rekord u
izgovaranju "Morin je kod pilića"?

MEG (pauza. Zbunjena.) Pa, hrani ih. (Rej bulji u nju za trenutak, a onda uzdahne i pogleda kroz
kuhinjski prozor)

REJ: E, neću da gacam kroz sva ona govna samo da bi joj rekao. Dosta sam gacao. Dok sam dolazio uz
ono brdo.

MEG: Veliko je brdo.

REJ: ljeste veliko brdo.

MEG: I strmo.

REJ: Baš je strmo, a ako nije strmo onda je blatnjavo.

MEG: Blatnjavo i kamenito.

REJ: Baš blatnjavo i kamenito. Uhuh. Kako vas dve uspevate to uzbrdo svakoga dana?

MEG: Idemo kolima.

REJ: Pa naravno. (Pauza) To je ono što bih i ja voleo, da vozim. Moram da počnem s časovima vožnje.
I da nabavim kola. (Pauza) Ne neka dobra. Neka polovna, znate?

MEG: Neka polovna.

REJ: Da, neka polovna.

MEG: Da kupiš od nekoga.

REJ: Otac Velš-Valš ima kola koja prodaje, ali ja bih voleo neku garanciju kad kupujem kola od
sveštenika.
MEG: Ne sviđa mi se otac Valš-Velš uopšte.

REJ: Udario je Martina Hanlona jednom u glavu, i to bez razloga.

MEG: Gospode Bože!

REJ: Da. lako, sad, to ne liči na oca Velša. Otac Velš retko kad koristi nasilje, isto kao i većina mladih
sveštenika. Obično samo stariji sveštenici udaraju u glavu. Ne znam zašto. Pretpostavljam da su oni
tako bili vaspitavani.

MEG: U sredu rekli na vestima kako neki sveštenik ima bebu s jednom Jenkijevkom!

REJ: To nije nikakva vest. To se dešava svakog dana. Teško je naći sveštenika koji nije imao bebu s
nekom Jenkijevkom. Da je tu bebu udario u glavu, to bi bila vest. Da. Uostalom. Da. Šta sam ono
rekao? Oh, da, ako vam kažem poruku, gospođo, hoćete li je preneti Morin, hoćete, ili da vam je
napišem?

MEG: Preneću je.

REJ: Eh, dobro. Moj brat Pato kazao da vas pozovem na oproštajnu zabavu mog ujaka. U sali Riordan,
tamo u Kararou.

MEG: Znači vratio ti se brat?

REJ: Jeste.

MEG: Vratio se iz Engleske?

REJ: Vratio se iz Engleske, da. U Engleskoj je bio, a odakle bi se inače vratio. Naš Jenki ujka ide kući u
Boston posle odmora i odvodi svoje dve ćerke, ružne pačiće, sa sobom i onu Dolores kako se zvaše,
Hili ili Huli, pa će da bude mala zabava kod Riordana kao oproštajno veče ili velika zabava, znajući
kako ta kopilad znaju da se prave važni i u svakom slučaju badava hrana, pa tako moj brat kaže da ste
dobrodošle ili Morin u svakom slučaju, on zna da ne volite mnogo da izlazite. Nešto vam beše kuk nije
u redu?

MEG: U redu je.

REJ: Oh. A kome onda kuk nije nešto u redu?

MEG: Ne znam. Ja imam mokraćnu infekciju.

REJ: Možda sam na to i mislio. Ali hvala vam što ste mi rekli.

MEG: Moja mokraća.

REJ: Znam, vaša mokraća.

MEG: I bole me leđa. I ispekla sam ruku.

REJ: Da, da, da. Uostalom, onoj ćete preneti poruku.

MEG: A?

REJ: Nećete zaboraviti da prenesete poruku onoj?

MEG: Neću.

REJ: Ponovite mi.

MEG: Da ti ponovim?

REJ: Jeste.

MEG (duga pauza) Kuk...?

REJ (ljutito) Trebalo je, jebi ga da je odmah napišem, znao sam, jebi ga! I da sebi, jebi ga, uštedim na
vremenu! (Rej zgrabi pero i parče papira, sedne za sto i piše poruku.) Kad pričam s blesavom!

MEG (Pauza) Spremi mi šolju čaja dok si tu, Pato. Ovaj, Rej.

REJ: Ja se, jebi ga, zovem Rej! Pato je, jebi ga, moj brat!

MEG: Zaboravljam.

REJ: To ti je ko da pričaš... pričaš...

MEG: Zidu.

REJ: Baš zidu.

MEG (Pauza) Ili mi spremi supu. (Rej završava s pisanjem i ustaje.)

REJ: Eto. Zaborav'te na supu. Evo poruke. Pokažite onoj u tom pravcu kad se vrati odozdo. Sala
Riordan u Kararou. Sedam sati sutra uveče. Besplatna hrana. Okej?

MEG: U redu je, Rej. Jesi li još uvek u horu, Rej?

REJ: Nisam više u horu. Zar nema deset godina kako nisam u horu?

MEG: Kako vreme leti!

REJ: Nisam u horu otkad su počele da me interesuju devojke, jer u horu nema devojaka, samo debele
devojke, a koja vajda od njih? Ne. Ja idem u disko, da.

MEG: To ti je dobro.

REJ: A što ja ovde stojim i pričam sa vama? Ostavio sam poruku i odoh.

MEG: Zbogom, Rej.

REJ: Zbogom, gospodo.

MEG: I povuci vrata.

REJ: Ja bih i onako povukao vrata... (Rej povuče i zatvori vrata za sobom i izade. Dovikuje iza scene.)
Ne treba mi vaš savet! (Dok se Rejovi koraci gube u daljini, Meg ustaje, pročita poruku na stolu, prilazi
kuhinjskom prozoru i pogleda napolje, zatim nalazi kutiju šibica, vraća se do stola, pali šibicu, zapali
poruku, prilazi šporetu dok ona gori i baca je unutra. :uju se zvuci koraka koji se približavaju ulaznim
vratima. Meg vukući nogama odlazi nazad do stolice za ljuljanje i seda u trenutku kada ude Morin.)

MEG (nervozno.) Je l' hladno, Morin?

MORIN: Naravno da je hladno.

MEG: Oh. (Meg bulji u televizor kao da je zaneta. Morin malo onjuši vazduh, onda sedne za sto i gleda
netremice u Meg.)

MORIN: Šta to gledaš?

MEG: I ne znam šta gledam. Cekam vesti.

MORIN: Ah, tako. (Pauza) Niko nije zvao dok sam bila napolju, pretpostavljam? Ah, ne.

MEG: Ah, nije, Morin. Niko nije zvao.

MORIN: Ah, ne.

MEG: Niko. A ko bi zvao?

MORIN: Ne, niko, pretpostavljam. Ne. (Pauza) A nije nas niko ni posetio? Ah, ne.

MEG: Ah, ne. A ko bi nama došao u posetu?

MORIN: Niko, pretpostavljam. Ah, ne. (Meg baci pogled na Morin, ponovo gleda televiziju. Pauza.
Morin ustane i lagano pride televizoru, lenjo ga isključi vrhom cipele, lagano ode u kuhinju, gledajući
netremice u Meg dok prolazi, uključi čajnik i nasloni se na kredenac i gleda u pravcu Meg.)

MEG (nervozno) Ovaj, sem Reja Dulija koji je samo prošao.

MORIN (lukavo) Oh, Rej Duli je prošao prošao, znači?

MEG: Prošao je, da, i javio se u prolazu.

MORIN: Učinilo mi se da si upravo rekla da nije bilo posetilaca.

MEG: I nije bilo posetilaca, nije, sem Reja Dulija koji je prošao.

MORIN: Oh, da, da, da. Samo promolio glavu da se javi.

MEG: Samo da se javi i pita kako smo. Da. Baš prijatan momak.

MORIN: Da. (Pauza) I nije imao nikakve vesti?

MEG: Nije imao nikakve vesti. A kakve bi vesti mogao da ima jedan dečak?

MORIN: Nikakve, pretpostavljam. Ah, ne.

MEG: Ah, ne. (Pauza) Misli da nabavi kola mislim da je rekao.

MORIN: O, da?

MEG: Polovna.

MORIN: Uhuh?

MEG: Da vozi, znaš?

MORIN: Da vozi, da.

MEG: Od oca Velša-Valša-Velša.

MORIN: Velša.

MEG: Velša. (Morin isključi čajnik, naspe kesicu "Komplana"u šolju i nalije vodom.)

MORIN: Spremiću ti tvoj "Komplan".

MEG: Zar nisam već pojela moj "Komplan", Morin? Jesam.

MORIN: A šta smeta još jedan.

MEG: Ništa, pretpostavljam. (Morin naspe napitak vodom iz česme da ga ohladi, promeša ga dva puta
kako bi ostao gromuljičav, izvadi kašiku i doda napitak Meg, a onda se nasloni o sto i posmatraje dok
pije. Megs odvratnošću gleda u napitak.) Malo je gromuljičavo, Morin.

MORIN: Nije važno što je gromuljicavo, mama. Gromuljice su zdrave. Najbolji deo "Komplana" su
gromuljice. Samo ti pij.

MEG: Malu kašičicu, imaš?

MORIN: Ne, nemam kašičicu. Nema kašičica u kući za lažove. Nema uopšte kašidca. Hajde, pij. (Meg
samo srkne s gađenjem.) Hajde, sve!

MEG: Stvarno imam čudan stomak, Morin, i nema mesta.

MORIN: Samo ti pij. Rekla sam! Imala si dovoljno mesta da mi tu deklamuješ laži da Rej Duli nije imao
nikakvu poruku! Nisam li ga ja srela onamo dole na putu dok je išao? Te tvoje laži. Čitav taj
"Komplan" ćeš sada da popiješ, i da posisaš te gromuljice, a sve što ne popiješ i ostaviš, prosuću ti na
glavu, a dobro znaš da to ozbiljno i mislim! (Meg poloko pije odvratan napitak.) Hoćeš tu da se
zafrkavaš sa mnom, a? Opet mi se mešaš u život? Nije li dovoljno što sam za protekiih dvadest godina
bila gde ti okom a ja skokom, svakoga dana? Nećeš da mi dopustiš ni samo jedno veče da izađem?

MEG: Mlade devojke ne treba da se vucaraju s momcima...!

MORIN: Mlade devojke! Imam četrdeset godina, jebi ga! Dovrši to! (Meg ponovo pije.) "Mlade
devojke"! Ovo ti je najbolje što si dosad rekla. A kako su se Anet ili Margo udale ako se prvo nisu
vucarale?

MEG: Ne znam.

MORIN: Pij!

MEG: Ne sviđa mi se, Morin.

MORIN: Više bi ti se svidelo da ti prospem na glavu? (Meg opet pije.) Hoćeš ja da ti kažem, a? "Mlade
devojke izlaze i vucaraju se." Sve sam to već čula. A ja jedino što sam uradila to je što szmpoljubila
dvojicu muškaraca za poslednjih četrdeset godina.

MEG: I dvojica je puno!

MORIN: Dovrši to!

MEG: Dovršila sam! (Meg joj pruži šolju. Morin je uzme i opere.) Dva čoveka je dva čoveka previše!

MORIN: Možda, za tebe. Za tebe. Ne za mene.

MEG: Dvojica previše!

MORIN: Je l' ti misliš da ja volim što sam ovde s tobom? A? K'o neka sasušena...

MEG: Kurva! (Morin se smeje.)

MORIN: "Kurva"? (Pauza) Kako samo želim. Kako samo želim! (Pauza) Ponekad sanjam...

MEG: Da budeš...?

MORIN: Bilo šta! (Pauza. Tiho.) Bilo šta. Samo ne ovo.

MEG: E, to je stvarno čudan san!

MORIN: Uopšte nije. To uopšte nije čudan san. (Pauza) A ako i jeste onda to nije jedini čudan san koji
sanjam. Hoćeš da čuješ jedan drugi?

MEG: Neću.

MORIN: Ponekad sanjam tebe, obučenu lepo i u belom, tamo u tvom mrtvačkom kovčegu, a ja sva u
crnom i gledam te, a tu je i neki čovek pored mene, teši me, osećam kako miriše njegova voda za
posle brijanja, ruka mu je oko mog struka. I taj me čovek pita hoću li sa njim posle ovoga kod njega na
piće.

MEG: A šta ti kažeš?

MORIN: Ja kažem "Hoću, šta me sad sprečava?"

MEG: Ne kažeš, valjda!

MORIN: Kažem!

MEG: Na pogrebu?

MORIN: Za vreme bdenija kraj tebe, naravno! To je još pre toga!

MEG: E, pa to nije lepo da se sanja!

MORIN: Znam da nije, naravno, a to i nije uopšte san iz snova. To je više san na javi. Znaš, o nečem
lepom da razmišljam dok tamo čistim pileća govna.

MEG: To uopšte nije lep san. To je podao san.

MORIN: Ne znam je L’ jeste il nije. (Pauza. Morin sedi za stolom s paketićem biskvita "Kimberli".)
Pretpostavljam da ti nikada i nećeš umreti. Ti ćeš tu da se muvaš zauvek, samo meni za inat.

MEG: I muvaću se zauvek!

MORIN: Znam vrlo dobro da hoćeš!

MEG: Imaćeš sedamdeset kad bude moje bdenije, a koliko će onda biti muškaraca tebi oko struka sa
svojim vodama posle brijanja?

MORIN: Nijedan, pretpostavljam.

MEG: Tačno, baš nijedan!

MORIN: Oh, da. (Pauza) Hoćeš jedan "Kimberli"?

MEG: Zar nemamo biskvitštapiće?

MORIN: Nemamo. Pojela si sve biskvitštapiće. Kao svinja.

MEG: Onda ću uzeti "Kimberli", mada ne volim "Kimberli". Stvarno ne znam zašto uopšte kupuješ
"Kimberli". "Kimberli" su odvratni.

MORIN: Moj svet se ne vrti oko tvog ukusa za biskvit. (Morin daje Meg jedan biskvit. Meg jede.)

MEG (Pauza) Znači, ići ćeš na tu zabavu sutra?

MORIN: Hoću. (Pauza) Uostalom, biće lepo ponovo videti Pata. Nisam ni znala da se vratio kući.

MEG: Ali sutra će tamo biti svi oni Jenkiji.

MORIN: Pa šta?

MEG: Pa juče si rekla da ne možeš da podneseš Jenkije. Juče si kazala da je u tome suština stvari.

MORIN: Pa, sad, pretpostavljam, mama, da ću promeniti mišljenje, nije li to, uostalom žensko
preimućstvo?

MEG (tiho) To je preimućstvo samo kad ti odgovara.

MORIN: Nemoj da mi tu upotrebljavaš krupne reči kad ih ne razumeš, mama.

MEG (podrugljivo se smeška. Pauza.) Taj poziv je bio upućen i meni, ako baš hoćeš da znaš.

MORIN (napola se smeje.) Misliš da ćeš i ti da ideš?

MEG: Neću, pretpostavljam.

MORIN: Dobro pretpostavljaš. Samo lažeš, k'o poslednji bednik.

MEG: Samo sam kazala.

MORIN: E pa, nemoj da kažeš. (Pauza) Mislim da bismo mogle da se odvezemo kasnije do Vestporta,
ako ne bude padala kiša.

MEG (veselije) Hoćemo li se provozati?

MORIN: Mogle bismo da se provozamo.

MEG: Baš bismo mogle. Odavno se nismo pošteno provozale. Mogle bismo da kupimo i keks-štapiće.

MORIN: Kasnije, kažem.

MEG: Kasnije. Ne sada.

MORIN: Ne baš sada. Naravno, tek što si pojela svoj "Komplan". (Meg je popreko pogleda. Pauza.) Da,
Vestport. Da. I mislim da bih mogla sebi da kupim malu lepu haljinu za sutra kad sam već tamo. Za
sutrašnju zabavu, znaš? (Morin gleda u Meg, koja joj uzvraća pogled, iznervirana. Zatamnjenje.)

TREĆA SCENA

Noć. Scenu osvetljava samo narandžasta svetlost koja dolazi kroz rešetke od ugljevlja u šporetu.
Spolja se čuju glasovi i koraci Morin i Pata, oboje su pripiti.

PATO (iza scene, peva.) "Kadilak je stajao pred kućom..."

MORIN (iza scene.) Šššš, Pato....

PATO (iza scene. Peva tiho) "A Jenkiji su bili unutra". (Govori) Kako beše, šta je onaj tip imao običaj da
kaže?

MORIN (iza scene) Koji tip? (Morin otvara vrata i njih dvoje ulaze. Pali svetlo. Morin je u novoj crnoj
haljini, dosta kratkoj. Patoje zgodan čovek približno njenih godina.)

PATO: Onaj tip što je jurio onog, kako se zvaše? Duška Dugouška.

MORIN: Da li bi popio šolju čaja, Pato.

PATO: Bih. (Morin uključi čajnik.)

MORIN: Govori tiho.

PATO (tiho) Hoću, hoću. (Pauza) Ne mogu da se setim šta je on imao običaj da kaže. Onaj tip što juri
Duška Dugouška. Bilo je nešto.

MORIN: Vidi ovo. I radio ostavila uključen, ta šašava kučka.

PATO: Pa šta smeta? Nemoj, ostavi ga upaljenog. Pokriće zvuke.

MORIN: Kakve zvuke?

PATO: Zvuke od ljubljenja. (On je nežno privuče k sebi i oni se dugo ljube, a onda zastanu i pogledaju
se. Čajnik je provreo. Morin se nežno oslobodi, osmehne se i počne da sprema čaj.)

MORIN: Hoćeš li biskvit uz čaj?

PATO: Hoću. Kakav biskvit imaš?

MORIN: Imam samo "Kimberli".

PATO: Ja ih ne bih, Morin. Mrzim "Kimberli" biskvit. U stvari, ja mislim da je "Kimberli" najgori biskvit
na svetu.

MORIN: Baš tako, i ja mrzim "Kimberli" biskvite. Kupujem ih samo da bih mučila svoju majku.

PATO: Ne vidim zašto ih oni iz "Kimberlija" uopšte i prave. Kolman Konor jednom pojeo celo
pakovanje "Kimberlijevih" biskvita pa je bio bolestan nedelju dana. (Pauza) Ili su to bili biskviti
"Mikados"? Uglavnom, bila je neka grozna vrsta biskvita.

MORIN: Je li tačno da je Kolman odsekao uši Valenovom psu, pa ih čuva u svojoj sobi u torbi?

PATO: Jednom mi je pokazao te uši.

MORIN: Bilo bi dovoljno zlobno odseći uši bilo čijem psu, a kamoli psu rođenog brata.

PATO: A izgledao je dobar pas.

MORIN: Da. (Pauza) Da. (Nelagodna pauza. Pato se pripije uz nju otpozadi.)

PATO: Baš mi je lepo kad te ovako stisnem.

MORIN: Stvarno?

PATO: Jako lepo. (Morin dalje priprema čaj dok je Pato drži zagrljenu. Pomalo postiđen i nezgrapno,
on je pusti malo kasnije i odmakne se nekoliko koraka od nje.)

MORIN: Hajde, sedni, Pato.

PATO: Hoću. (Sedne za sto) Ja radim ono što mi se kaže, da.

MORIN: Oho, stvarno? Prvi put da sam to večeras primetila. Te tvoje nemirne ruke.

PATO: Tačno, ne mogu da kontrolišem ruke. Imaju neku svoju pamet. (Pauza) Sem što nisam primetio
da si se mnogo žalila, na te moje nemirne ruke!

MORIN: Imala sam pritužbi kad su bile nemirne oko one Jenki devojke, ranije večeras.
PATO: Pa, u to vreme te nisam tamo primetio, Morin. Kako sam mogao da znam da će lepotica
Linejna tek da dođe?

MORIN: "Lepotica Linejna". Beži tamo, znaš!

PATO: Stvarno!

MORIN: A što onda u poslednjih dvadeset godina nismo izmenili ni par reči?

PATO: Da, sve to vreme bilo mi je potrebno da skupim hrabrost.

MORIN (smeši se) Jeste, malo sutra! (Pato se smeši. Morin donosi čaj do stola i seda.)

PATO: Ne znam, Morin. Ne znam.

MORIN: Šta ne znaš?

PATO: Zbog čega se stvarno nisam rešio da zaista porazgovaram s tobom ili da te pozovem da
izađemo nekuda ili tako nešto. Naravno, to što skoknem preko u ono prokleto mesto svakih nekoliko
meseci nije tu moglo ništa da pomogne.

MORIN: U Englesku? Da. Da li ti se sviđa tamo?

PATO (Pauza) Pare su u pitanju. (Pauza) I u utorak se opet tamo vraćam.

MORIN: U utorak? U ovaj utorak?

PATO: Da. (Pauza) Došao sam ovamo samo da bih ispratio one Jenkije. Da kažem zdravo i zbogom.
Nemam kad da se zadržavam.

MORIN: Uostalom, to ti je Irska. Uvek neko odlazi.

PATO: Uvek je tako.

MORIN: A to je i loše.

PATO: A šta čovek može da učini?

MORIN: A da ostaneš?

PATO: Pitam se, kad bi u Linejnu bilo nekog dobrog posla, da li bih ostao u Linejnu? Hoću da kažem,
nikada tu neće biti dobrog posla, ali hipotetički, kažem. Ma čak i neki loš posao. Bilo kakav posao. A
kada sam tamo u Londonu i radim po kiši, onda se manje više osećam kao stoka, a oni mladi momci
psuju uz karte i pijani i povraćaju, i onaj tamo stan, sve upišani dušeci i ništa drugo ne radim nego
samo gledam u sat... kad sam tamo, voleo bih da sam ovde, naravno. Ko ne bi? Ali kada sam ovde...
ne želim da sam tamo, naravno da ne. Ali znam da ni ovde ne želim da budem.

MORIN: A zašto, Pato?

PATO: Ne bih mogao da uprem prstom u neki razlog. (Pauza) Naravno da je ovde lepo, to može i
budala da vidi. Te planine i zelenilo i ljudi razgovaraju. Ali kad svako zna šta onaj drugi radi... Ne
znam. (Pauza) U Linejnu ne možeš ni kravu da šutneš, a da ti neko to ne zlopamti dvadeset godina.

MORIN: To je tačno.

PATO: Jeste. U Engleskoj njih je baš briga da li si živ ili si mrtav, ali čudno, nije to sasvim ni tako loša
stvar. Eh, ponekad jeste...eh, šta znam.
MORIN: Da li misliš da ćeš se ikada skrasiti na jednom mestu, Pato? Kad se oženiš, pretpostavljam.

PATO (napola se smeje.) "Kad se oženim..."

MORIN: Pa hoćeš jednoga dana, kladim se, da ćeš se oženiti. Zar ne želiš?

PATO: Ne bih mogao reći da oko toga razbijam glavu.

MORIN: Naravno, uz gomilu žena koje si posakrivao na sve strane, i ne treba ti.

PATO: Nemam ja nikakvu gomilu žena.

MORIN: Imaš nekoliko, mogu da se kladim.

PATO: Možda imam nekoliko. Koje poznajem i kojima se javljam.

MORIN: Kojima se javljaš... ma nemoj.

PATO: Stvarno. (Pauza) Naravno, nisam ja...

MORIN (Pauza) Šta nisi? (Pauza. Pato slegne ramenima i odmahne glavom, nekako tužno. Pauza.
Pesma "Kolovrat", koju peva Dilija Marfi, upravo je počela na radiju.)

MORIN (nastavlja) Moja majka voli ovu pesmu. Stara Dilija Marfi.

PATO: Ovo je jeziva stara pesma.

MORIN: Stvarno jeste jeziva stara pesma.

PATO: A ona ima i neki jeziv glas. Uvek me je plašila ova pesma kad sam bio dete. Kao da peva neki
zao duh. (Pauza) Da li baka umire na kraju, ili samo spava?

MORIN: Samo spava, čini mi se.

PATO: Da...

MORIN (Pauza) Dok njih dvoje idu preko polja držeći se za ruke.

PATO: Da.

MORIN: Po mesečini.

PATO (klima glavom) Više ne pišu takve pesme. Hvala ti, Bože. (Morin se smeje. Veselije) Zar ipak nije
bilo fantastično veče, Morin?

MORIN: Baš je bilo.

PATO: Zar ih nismo lepo otpratili na put?

MORIN: Jesmo, jesmo.

PATO: Ni jedno oko nije bilo suvo.

MORIN: Stvarno.

PATO: A?

MORIN: Stvarno.

PATO: Da. Uradili smo to. Uradili smo to.

MORIN (Pauza) I koja je bila onaJenki devojka koju si onako saletao rukama?

PATO (smeje se.) Hoćeš li prestati s tim tvojim "saletao rukama"? Jedva da sam je dodirnuo.

MORIN: Oho!

PATO: Daljnja rođaka mog ujaka, tako mislim da je. Dolores, nekako. Hili ili Huli. Hili. Iz Bostona,
takođe, tamo živi.

MORIN: Pa onda je to bilo protivzakonito, ako ti je neka daljnja rođaka.

PATO: Protivzakonito mog stojka, a i nijemoja daljnja rođaka uostalom, i šta tu ima protivzakonito?
Sisići daljnje rođake nisu van zakona, je l' tako?

MORIN: Jesu.

PATO: Ne znam ja za to. O tome ću morati da se konsultujem sa svojim advokatom. Možda me

sledećeg puta uhapse. A ja uostalom imam i spremnu odbranu. Prosula je na svoju bluzu malo
"Tajtosa", i ja sam samo to obrisao.

MORIN: "Tajtos", malo sutra, Pato Duli!

PATO: Stvarno! (Pauza puna požude. Nervozno.) Samo je ovako bilo... (Pato lagano ispruža ruke i
nežno dotakne, a onda postepeno miluje Morinine grudi. Ona mu miluje ruke dok on to radi, a zatim
lagano ustaje i sedne mu u krilo, miluje ga po glavi dok on nastavlja da je dodiruje.)

MORIN: Bila je lepša od mene.

PATO: Ti si lepa.

MORIN: Bila je lepša.

PATO: Dopadaš mi se.

MORIN: Imaš plave oči.

PATO: Imam.

MORIN: Ostani noćas sa mnom.

PATO: Ne znam, Morin.

MORIN: Ostani. Samo noćas.

PATO (Pauza) Da li ti majka spava?

MORIN: Baš me briga da li spava ili ne spava. (Pauza) Idi niže. (Pato počne polako da spušta ruku
naniže preko njenih grudi.) Idi niže... Niže... (Njegove ruke stignu do dole. Ona malo nagne glavu
unazad. Pesma na radiju se završi. Zatamnjenje)

ČETVRTA SCENA

Jutro je. Morinina crna haljina lezi preko stola. Meg ulazi iz hodnika i nosi nosu s mokraćom, koju
prospe u sudoperu. Izade u hodnik da skloni nošu i trenutak kasnije se vraća, brišući prazne ruke o
svoju spavaćicu sa strane. Ugleda crnu haljinu i podigne je prezrivo.
MEG: Četrdeset funti za kratku haljinu? Ta haljina je baš kratka. I još je ovako baci? (Baci haljinu u
suprotan kraj sobe, vrati se u kuhinju i uključi čajnik, govori glasno kako bi probudila Morin.)
Pretpostavljam da ću sama morati da spremim i "Komplan", obzirom na sate u koje si se dovukla ma
koliko da je sati bilo s tom tvojom haljinom. (Tiho) Glupo izgleda ta haljina. (Glasno) Idi onda do kraja
i nemoj da nosiš haljinu uopšte i bila bi bliže cilju! (Tiho) Cele noći samo hrče. Teraš staru ženu da
sama sebi sprema "Komplan", da ne pominjem poridž. E, pa ja neću sama sebi spremati poridž, to ti
sad mogu reći. Plašila bih se. Nećeš ti mene naterati da ja sama sebi spremam poridž. Ah, ne. Nećeš
me tako lako naterati. (Pato je upravo ušao iz hodnika, u pantalonama i oblači košulju.)

PATO: Dobro jutro, gospođo. (Meg se trgne, nemo bulji u Pata.)

MEG: Dobro jutro.

PATO: Hteli ste poridž?

MEG: Jesam.

PATO: Ja ću vam spremiti poridž, ako hoćete.

MEG: Oh.

PATO: Samo vi sedite da se odmorite. (Meg sedne u stolicu za ljuljanje i drži Pata na oku dok sprema
poridž.) Mnogo sam ja puta spremao poridž mom bratu kad ujutro ide u školu, pa sam navikao na to.
(Pauza) Znači, niste uspeli da dođete juče na zabavu Jenkija?

MEG: Nisam.

PATO: Zbog vašeg bolesnog kuka, kazala je Morin.

MEG (I dalje u šoku) Da, zbog bolesnog kuka. (Pauza) A gde je Morin?

PATO: Ovaj, hoće malo da leškari. (Pauza) Da vam pravo kažem, bio sam za to da... bio sam za to da
se išunjam pre no što vi ustanete, ali Morin je rekla "Zar mi svi nismo odrasli? Sta ima lošeg u tome?"
Pretpostavljam da jesmo, ali...ne znam. Ipak je neprijatno, tako nekako. Znate Šta hoću da kažem? Ne
znam. (Pauza) Nekako u ovo vreme Jenkiji treba da slete u Boston. Ako Bog da. Da. (Pauza) U svakom
slučaju, lepo smo ih ispratili, jesmo, ispratili ih. Da. (Pauza) Svi su plakali. (Pauza) Da. (Pauza) Hteli ste
i veliku šolju "Komplana"?

MEG: Jesam. (Pato pripremi "Komplan" i donese joj ga.)

PATO: Volite, znači, svoj "Komplan"?

MEG: Ne volim.

PATO: Stvarno?

MEG: Tera me da ga pijem iako ga ne volim i to na silu.

PATO: Ali "komplan" je dobar za vas u svakom slučaju kad ste stari.

MEG: Pretpostavljam da je dobar za mene.

PATO: Jeste. Zar nema ukus piletine?

MEG: Ne znam kog je ukusa.

PATO (proverava kutiju.) Da, jeste s ukusom piletine. To je najbolji ukus. (Pato se vraća poridžu.)
MEG (tiho) Pravi se sa svim gromuljicama, nije važan ukus. I bez kašike. (Pato daje Meg poridž i seda
za sto.)

PATO: Izvolite. (Pauza) Šta vam se desilo s rukom, gospođo? Sva je crvena.

MEG: Pitate za ruku, je li?

PATO: Jeste li se to ošurili?

MEG: Jesam.

PATO: U vašim godinama morate da pazite da se ne ošurite.

MEG: Da pazim, je li? Uhuh... (Morin ulazi iz hodnika, na sebi ima samo brushalter i gaćice, prilazi
Patu.)

MORIN: Šta da pazim. Pazili smo, Pato, zar nismo? (Morin sedne Patu u krilo.)

PATO (oseća se nelagodno.) Morin, pa...

MORIN: Dovoljno smo pazili jer nećemo da nam stignu bebe, je l’ tako? U ovoj kući imamo dovoljno
beba s kojim moramo da se nosimo. (Morin ga dugo ljubi. Meg posmatra s gađenjem.)

PATO: Morin, čekaj...

MORIN: Samo hoću da ti zahvalim za divnu noć, stvarno, Pato. Vredelo je čekati na nju. Vredelo
čekati.

PATO (postiđen) Dobro.

MEG: Baš smo pričali o mojoj ošurenoj ruci pre nego što si uletela kao vetar bez odeće na sebi!

MORIN: Jebeš tvoju ošurenu ruku. (Obraća se Patu) Pato, moraćeš uskoro da mi zavučeš tu tvoju
stvarčicu. Baš mi se hoće, zaista...

PATO: Morin... (Poljubi ga, ustane, bulji u Meg dok odlazi u kuhinju.)

MORIN: Strašno mi se hoće. Uhuh. (Pato ustane i postiđeno hoda naokolo.)

PATO: Uostalom, uskoro moram da krenem. Moram još da se spakujem i kako se ono kaže...

MEG (pokazuje na Morin. Glasno) Ona je ta koja mi je ošurila ruku! Eto, da ti kažem. Nastranu to što
sedi u krilu slučajnih prolaznika! Pritisnula ju je na šporet! Polila uljem iz šerpe za pomfrit! Da, a
kazala je doktoru da sam to ja uradila.!

MORIN (pauza. U škripcu, Patu.) Popij šolju čaja pre nego što pođeš, Pato.

PATO (Pauza) Možda, na brzinu. (Morin sipa čoj. Meg ih naizmenice gleda.)

MEG: Zar nisi čuo šta sam rekla?

MORIN: Zar misliš da Pato sluša gadosti jedne senilne kvočke?

MEG: Senilne, je li? (Podigne svoju levu ruku.) Zar nemam dokaz?

MORIN: Dođi ovamo na trenutak, Pato. Hoću da pomirišeš sudoperu.

MEG: Sudopera s time nema nikakve veze!

MORIN: Hajde dođi ovamo, Pato.

PATO: A? (Pato odlazi u kuhinju.)

MORIN: Pomiriši tu sudoperu. (Pato se naginje u sudoperu, pomiriše, a onda, s gađenjem, naglo
podigne glavu)

MEG: S time nema nikakve veze, ta sudopera!

MORIN: Nema nikakve veze, je li? A ja bih rekla da ima i te kako veze. Može da posluži kao dokaz o
karakteru onoga koji me optužuje, da.

PATO: Sta je to sad? Kanalizacija?

MORIN: Uopšte nije kanalizacija. Uopšte nije kanalizacija. Prosipa ona svakoga jutra tamo nokšir pun
mokraće, mada sam joj sedamsto puta rekla da koristi klozet, ali ne.

MEG: Razgovarali smo o mojoj ošurenoj ruci, a ne o mokraći!

MORIN: Pa čak ne pusti vodu da ispere. Pa je l' to higijenski? A uz to ima i mokraćnu infekciju, što je
još manje higijenski. Tu perem krompir. Evo ti čaja, Pato. (Pato uzima čaj i srkuće ga s gadenjem.)

MEG: Obuci nešto na sebe, ideš tu polugola po kući! Više bi ti priličilo.

MORIN: Volim da idem po kući polugola. To me uspaljuje, stvarno.

MEG: Pretpostavljam da te uspaljuje, da.

MORIN: Pa jeste.

MEG: I podseća te na Diford hol u Engleskoj, takođe, mogu da se kladim da je tako.

MORIN (ljutito) Začepi tu tvoju usranu...

MEG: Nisu ti dali da nosiš ništa od tvoje odeće tamo, kaži?

MORIN: Začepi tu tvoju gubicu, kad kažem...!

MEG: Samo haljine do zemlje i ludačke košulje... (Morin prilazi Meg stisnutih pesnica. Pato je hvata za
ruku i stane između njih.)

PATO: Šta vam je...?

MEG: Diford hol! Diford hol! Diford hol! Diford hol!

MORIN: Diford hol, uhuh. A pretpostavljam i da...

MEG: Diford hol! Diford hol...!

MORIN: A pretpostavljam i da je onaj nokšir s mokraćom samo piod moje mašte?

MEG: Pusti mokraću! Pusti mokraću! Je li momče, hoćeš da čuješ šta je Diford hol?

MORIN: Umukni!

MEG: To ti je dilkarnica! To ti je jedna stara dilkarnica u Engleskoj gće sam morala da potpišem da bih
je izvukla i da obećam da ću se starati o njoj. Hoćeš sada da vidiš i papire? (Meg odšanta u hodnik.)
Kao dokaz. Ili da dokažem jesam li ja senilna kvočka ili ko je ovde uvrnut? Ha! Bacaš mi mokraću u
lice, o, da... (Jiha pauza. Morin lagano prilazi stolu i seda. Pato prosipa čaj u sudoperu, ispira šolju i
pere ruke.)
MORIN (tiho) Tačno je da sam provela tamo u bolnici neko vreme, posle nekakvog nervnog sloma koji
sam imala. Bilo je to pre više godina.

PATO: Pa šta ima veze nervni slom? Mnogi ljudi imaju nervni slom.

MORIN: Mnogi ludi ljudi, da.

PATO: Uopšte ne ludi ljudi. Puno dobro obrazovanih ljudi ima isto tako nervne slomove. U stvari, ako
si dobro obrazovan postoji i veća verovatnoća. Jadni Spajk Maligan, zar on stalno nema nervne
slomove? Retko kad ih nema. I ja imam problema s nervima s vremena na vreme. Nemam ništa protiv
da to priznam. Nema tu nikakve sramote. Samo znači da razmišljaš o stvarima i da ih primaš k srcu.

MORIN: Nije sramota da te stave u dilkarnicu na mesec dana? Ah ne.

PATO: Nije ništa sramota ako razmišljaš o stvarima i brineš o nečemu, eto, to kažem, a glupo je
koristiti reč "dilkarnica", a to i sama dobro znaš, Morin.

MORIN: Znam. (Pato priđe i sedne za sto prekoputa nje.) U Engleskoj sam biia, kad se ovo dogodilo.
Posao oko čišćenja. Kad sam imala dvadesetpet. Prvi put kad sam bila tamo. Jedini put kad sam bila
tamo. Moja se sestra upravo bila udala, moja druga sestra tek što nije. Tamo u Lidsu sam bila, čistila
kancelarije. Blatište. Čitava grupa nas, samo su oni svi bili Englezi. "Ti zaostala, zajebana Padi, imaš
lice k'o svinjsko dupe." To je bilo prvi put da sam otišla iz Konomare. "Vrati se tamo u to tvoje
zaostalo, zajebano blato ili iz kakve li si se to već rupe izvukla." Polovinu tih psovki čak nisam ni
razumela. Morala sam da zamolim jednu crnkinju da mi ih objasni. Bila je sa Trinidada. Oni bi i nju
napali, ali ona bi se samo smejala. Imala je krupno lice i onaj širok osmeh. A pokazivala mi je i
fotografije sa Trinidada, "Što si kog vraga to napustila?" pitala bih. "Da bi došla ovamo, da čistis
govna?" A kalendar sa slikom Konemare sam joj pokazala jednoga dana i "Kog si đavola otišla
odande?" odgovorila mi je. "Da bih došla ovamo..." (Pauza) Ali je ona onda prešla u London, muž joj
je bio na samrti. I posle toga sve je počelo da mi smeta.

PATO (Pauza) Sada je sve to prošlo i ostalo iza tebe, Morin. (Pauza. Morin ga posmatra neko vreme.)

MORIN: Hoćeš da kažeš da sam ja još uvek lujka ili se samo pitaš?

PATO: Ama ne...

MORIN: Ne...? (Morin ustane i ode lagano do kuhinje.)

PATO: Uopšte nisi. To je sve nešto što je davno prošlo, samo sam to rekao. I da nemaš čega da se
stidiš. Zaboravi na to, trebalo bi.

MORIN: Da zaboravim, da uz ovu što mi visi nad glavom i samo me gleda, kao da sam neka... neka...
(Pauza) I, ne, nisam joj ošurila ruku, ma koliko da sam ikada bila luda. Pokušala je da sama isprži čips.
Svađale smo se, i ja sam je ostavila samu na jedan sat i ona rešila da hoće čips. Mora da je prevrnula
šerpu. Bog sveti zna kako, taj idiot. Samo sam je zatekla kako leži onamo. Samo, zbog Diford hola, ona
misli da ja ne mogu da shvatim sve optužbe koje upućuje na moj račun. Da neću biti u stanju da
razlikujem, istinu od neistine. E, pa ja jesam u stanju da pravim razliku. I te kako u stanju, ta smrdljiva
matora kučka.

PATO: Ne bi trebalo da joj dopustiš da te iznervira, Morin.

MORIN: A šta ja tu mogu, Pato? Ona može svakoga da dovede do ludila, ako već nije lud.

PATO (smeši se.) I jeste takva, pretpostavljam.

MORIN (smeši se.) Jeste. Pravo je čudo da sam ovako pametna ispala!

(Oboje se smeju. Pauza.)

PATO: Za koji trenutak ću morati da krenem, Morin.

MORIN: Dobro, Pato. Jesi li popio čaj?

PATO: Nisam. Ta priča o mokraći tvoje majke, smučilo mi se.

MORIN: Nije ni čudo. Svakome bi se smučilo. Moram li ja s time da se pomirim? (Tužnim glasom)
Moram li ja s time da se pomirim? (Gleda pravo u njega.) Pretpostavljam da moram, eto.

PATO (Pauza) Hajde, obuci nešto, Morin. Smrznućeš se ovde bez vatre. (Pauza. Morinino raspoloženje
opet je smrknuto. Gleda na sebe.)

MORIN (tiho) "Hajde, obuci nešto"? Misliš kako sam sada ružna, pa 'hajde, obuci nešto..."

PATO: Nije, Morin, zbog hladnoće, kažem. Ne možeš tako da se šetkaš... smrznućeš se, sigurno.

MORIN: Sinoć nisi mislio da sam ružna, ili možda jesi.

PATO: Nije, Morin, hajde. Šta...?

MORIN: Sinoć si mislio da sam lepotica, ili si bar rekao da sam. A sada "Pokrij se. Gadiš mi se..."

PATO (prilazi joj.) Morin, nije, hajde, zašto to kažeš...?

MORIN: Možda je to bio razlog.

PATO (zastane) Za šta razlog?

MORIN: Idi, ako ti se gadim.

PATO: Ne gadiš mi se.

MORIN (skoro plače.) Idi, rekla sam.

PATO (ponovo joj prilazi.) Morin... (Meg ulazi, maše papirima, sprečava Pata da joj priđe.)

MEG: Aha? Evo papira, Diford hol, ako sam ja takva senilna kvočka. Aha? Ko hoće ovo sad da pročita?
A? Ovo je dokaz, na stranu što mi prebacuje sudoperu! (Pauza) A?

PATO: Morin...

MORIN (smireno. Nežno.) Idi sada, Pato.

PATO (Pauza) Pisaću ti iz Engleske. (Pauza. Strogo.) Pogledaj me! (Pauza. Nežno.) Pisaću ti iz Engleske.
(Pato oblači sako, okreće se da poslednji put baci pogled na Morin. Zvuk koraka koji se udaljavaju.
Pauza.)

MEG: Neće on uopšte pisati. (Pauza) A i tvoju haljinu sam bacila u onaj prljavi ugao! (Pauza. Morinje
za trenutak gleda, tužna, sva očajna, ali ne i ljuta.)

MORIN: Zašto? Zašto? Zašto ti...? (Pauza. Morin odlazi do mesta na kome leži njena haljina, čučne i
podigne je, prinese je grudima. Ostaje tamo jedan trenutak, a onda ustane i prode pored svoje
majke.) Pogledaj se samo. (Morin izade u hodnik.)
MEG: A ti pogledaj sebe, bilo bi... bilo bi... (Morin zatvori vrata hodnika za sobom) prikladnije. (Meg ;
dalje drzi papire u ruci prilično tupo. Spušta papire, češka se, primeti nepojedeni poridž i u njega
zavuče prst. Tiho) Sad mi se poridž ohladio. (Glasno) Sad mi se poridž ohladio! (Meg bulji napred,
tupo. Zatamnjenje. Pauza.)

PETA SCENA

Veći deo scene je u mraku sem pištolja ili tako nečeg koji je usmeren na Pata koji sedi za stolom u
sobi za izdavanje u Engleskoj, recituje pismo koje je napisao Morin.

PATO: Draga Morin, to ja Pato Duli pišem ti iz Londona i žao mi je što ti tako dugo nisam pisao ali, da
budem iskren, nisam ni znao da li uopšte želiš da ti pišem, tako sam odlučio da pokušam i vidim. Ima
puno stvari koje bih hteo da kažem ali nisam ti ja za pisanje pisama ali ću pokušati da ti ih kažem ako
mogu. Pa, Morin, ovde nema nekih velikih novosti, sem što je juče na gradilištu na jednog čoveka iz
Veksforda, gomila cigala pala na njega sa skele i imao je četrdeset kopči na glavi i imao je sreće što je
uopšte ostao živ, on je star čovek, u svakom slučaju ima pedeset i neku, ali osim toga nema većih
vesti. Odem na kriglu piva subotom ili petkom ali nikoga ne znam i ni sa kime ne razgovaram.
Rukovodioc grupe ponekad promoli glavu. Ne znam da li sam tačno napisao "Rukovodioc", da li se
piše rukovodioc iii rukovodilac? To nije reč koju smo učili u školi. Pa, Morin, što no kažu, ja sve nešto
izokola, jer ja u stvari hoću da pričam o tebi i o meni, ako uopšte postoji tako nešto kao "ti i ja", ne
znam kako stoje stvari. Ono što sam ja mislio, mislio sam da se odlično slažemo, na oproštajnoj zabavi
za Jenkije i onda kada smo posle toga pričali i otišli kod tebe. I ja sam stvarno mislio da si ti lepotica a
to i sada mislim i to nije imalo s time nikakve veze niti s tobom uopšte što mislim da si ti mislila.
Jedino što je bilo, to mi se dogodilo nekoliko puta ranije i tu se nije radilo o tome da li sam to želeo.
Bio bih počastvovan da budem prvi koga si odabrala, i polaskan, i ono što ja kažem, onda sam bio
počastvovan i još uvek sam počastvovan, i samo zato što to nije bilo suđeno da bude te noći, da li to
znači da to nikada neće ni biti? Ne vidim zašto bi, i ne vidim zašto si bila toiiko ljuta kad si bila tako
prijatna prema meni kad se to dogodilo. Mislim da si mislila da te drugačije gledam kada je bio
pomenut tvoj nervni slom, a ja na tebe uopšte nisam drugačije gledao ili kad sam rekao "Obuci nešto,
hladno je", kad si izgleda mislila da ja ne želim da te gledam u brushalteru i gaćicama tamo, kad ništa
nije moglo da bude dalje od istine, jer ako ćemo da kažemo istinu mogao sam da te gledam u tvom
brushalteru i gaćicama sve dok se krave same ne vrate kući. Nikada ne bih mogao da te se nagledam
u tvom brushalteru i gaćicama, a jednoga dana, ako bog da, opet ću te gledati u tvom brushalteru i
tvojim gaćicama. Što me dovodi do moje druge stvari, sem ako mi još uvek nisi oprostila, u kom
slučaju na to treba da zaboravimo i da se rastanemo kao prijatelji, ali ako mi/es; oprostila onda me to
dovodi do moje sledeće stvari za koju sam te ranije slagao kad sam rekao da nemam nikakve novosti
kad imam novosti. A vest je da sam bio u vezi s mojim ujakom u Bostonu a onaj nesrećni slučaj sa
čovekom iz Veksforda bio je poslednja slamka. Čovek je srećan ako izvuče živu glavu s gradilišta u
Engleskoj a da ne govorimo o malim parama i o "Ti irski ovoono" i bio sam u vezi s mojim ujakom u
Bostonu i on mi je posao obećao tamo i ja ću ga prihvatiti. Vraćam se u Linejn za dve nedelje na
sutrašnji dan, da pokupim svoje stvari a pretpostavljam da će mi prirediti i neku zabavu i ono što
hoću da ti kažem jeste hoćeš li sa mnom? Ne mora odmah, naravno, znam, jer ti bi morala neke stvari
da rasčistiš, ali kažem kroz mesec dva dana, ali ti mi možda nisi oprostila uopšte i možda ispadam
budala. Pa, ako mi nisi oprostila, pretpostavljam da je najbolje da se ne viđamo onih nekoliko dana
dok budem tamo i ako mi se ne javiš ja ću razumeti, ali ako mij'es/ oprostila šta te onda zadržava u
Irskoj? Tvoje sestre bi mogle da se staraju o tvojoj majci i zašto bi ti morala da podnosiš taj teret sve
te godine, zar i ti ne zaslužuješ da imaš život? A ako one kažu ne, zar ne postoji dom u Oterardu, nije
idealan, ali ih oni tamo dobro paze, moju majku su pazili pre nego što je umrla, i zar oni tamo nemaju
bingo i od kakve je koristi to veliko brdo tvojoj majci? Ni od kakve. (Pauza) U svakom slučaju, Morin,
to prepuštam tebi. Moja adresa je gore na vrhu i broj telefona u hodniku, samo pusti neka dugo zvoni
ako rešiš da telefoniraš a trebaće ti i predbroj i bilo bi sjajno da se čujemo. Ako mi se ne javiš, ja ću
razumeti. Cuvaj se, Morin. I ta noć koju smo proveli zajedno, iako se ništa nije desilo, još uvek me čini
srećnim i samo kad pomislim na nju, to što sam bio uz tebe, pa i ako mi se nikada ne budeš javila
uvek ću se rado sećati te noći i to je sve što sam hteo da ti kažem. Razmisli o tome. Iskreno tvoj, Pato
Duli. (Gasi se pištolj, ali dok je scena u mraku Pato nastavlja s pismom svome bratu.) Dragi Rejmonde,
kako si? Prilažem ti gomilu pisama jer ne želim da mi razni ljudi njuškaju po njima. Molim te da ih
predaš u moje ime i nemoj da ih čitaš, znam da nećeš. Ono za Mika Doda može da sačeka dok izađe iz
bolnice. Javi mi kako je on i da li su uhapsili devojku koja ga je izudarala? Ono za jadnu Gerlin možeš
da joj daš kad je budeš video, samo treba da joj kažeš da prestane da se zaljubljuje u sveštenike. Ali
ono za Morin Folan hoću da odeš tamo istog dana kad ovo dobiješ i da joj ga predaš u ruke. Ovo je
jako važno, predaj joj ga u ruke. Ovde nema mnogo drugih novosti. Više ću te obavestiti o detaljima o
Americi kad se primakne vreme. Da, velika je to stvar. Želim ti sreću, Rejmonde, i P.S. Upamti, predaj
ga Morin na ruke. Zbogom.

ŠESTA SCENA

Popodne. Rej stoji pored upaljenog šporeta, gleda televiziju, pomalo zanet, lupka zalepljenim
kovertom o koleno s vremena na vreme. Meg ga posmatra a i pismo iz svoje stolice za ljuljanje. Duga
pauza pre nego što Rej progovori.

REJ: Taj Vejn je pravo kopile.

MEG: Stvarno?

REJ: Jeste. Nikad da prestane.

MEG: Oh.

REJ (Pauza) Je l' vidite Patriciju s tom frizurom? Patricija je loša, ali Vejn je prava strava. (Pauza) Volim
seriju Sinovi i ćerke, baš voiim.

MEG: Stvarno?

REJ: Svi nešto ubijaju jedni druge i ima puno devojaka u kupaćim kostimima. To je najbolja vrsta
programa.

MEG: Ja samo čekam da dođu vesti.

REJ (Pauza) Imaćete dugo da čekate. (Program se završi. Rej se protegne.) To bi bilo to.

MEG: Je l’ sad dođu vesti? Ah, ne.

REJ: Ne. Za ime boga, sledeća je, jebeš je "Lekari bez granica". Zar nije četvrtak?

MEG: Isključi ga, ako nisu vesti. Ja samo na to čekam. (Rej isključi televizor i muva se naokolo.)
REJ: Vesti su tek u šest. (Pogleda na svoj sat. Tiho, iznervirano.) Jebi ga, jebi ga, jebi ga. (Pauza) Rekli
ste da će do sada stići kući, je l’ tako?

MEG: Jesam. (Pauza) Možda je zastala da sa nekim porazgovara, mada ona obično ni sa kim ne priča.
Ona je povučena.

REJ: Dobro znam da je ona povučena. (Pauza) Ona je malo šašnuta, ako me pitate. Nije li ona zadržala
tenisku loptu koja se otkačila od mog i Martin Hanlonovog svingbol seta i pala u vaše dvorište, a ona
nije htela da nam je vrati bez obzira koliko smo je molili, a to je bilo pre deset godina i ja na to još
uvek nisam zaboravio?

MEG: Nemam komentara, što no kažu.

REJ: Još nisam zaboravio i nikada neću zaboraviti!

MEG: A zar nije bilo da ste ti i Martin gađali teniskom loptom naše kokoške i jednu udarili i ubili i
otuda vaša lopta u našem dvorištu...?

REJ: Mi smo igrali svingbol, gospođo.

MEG: Oh.

REJ: Nismo uopšte gađali. Igrali smo svingbol. I nikada više nismo mogli da igramo svingbol. Do kraja
naše mladosti. Jer šta će nam set za svingbol bez lopte?

MEG: Baš ništa.

REJ: Tačno, baš ništa! Ama baš ništa. (Pauza) Kučka!

MEG: Idi ti i daj mi to pismo, Rej, a ja ću voditi računa da ga ona dobije, i ne moraš da čekaš na
devojku koja ti je upropastila tvoj set za svingbol. (Rej razmišlja o tome, u iskušenju je, ali postepeno
odluči da to ne prihvati.)

REJ: Imam stroga uputstva, gospođo.

MEG (cokće) Onda mi spremi šolju čaja.

REJ: Neću vam spremiti šolju čaja. Ja sam ovde samo što moram. Neću još uz to da obavljam ženska
posla.

MEG (Pauza) Ili stavi još koji busen na vatru. Hladno mi je.

REJ: Zar nisam upravo rekao?

MEG: Hajde, Rej. Ti si dobar dečko, Bog te blagoslovio. (S uzdahom, Rej stavlja pismo u koje Meg za
sve vreme bulji na sto i uzima veliki, teški žarač da podigne neki busen i stavi ga u vatru i zatim
prodžara.)

REJ: Manimo svingbol, sreo sam je tamo na putu pre neku nedelju i rekao sam joj zdravo, a šta je ona
uradila? Jednostavno me ignorisala. Nije me čak ni pogledala.

MEG: Stvarno?

REJ: A šta sam ja mislio da kažem, mislio sam da joj kažem, "Evo ti ga na, gospođo", ali nisam rekao,
samo sam mislio da kažem, ali kad se setim toga trebalo je to da kažem i da se poserem na tu kučku!
MEG: Bilo bi joj dosta i samo da si joj to rekao, zato što te je ignorisala dok je išla uzbrdo putem, jer ti
si dobar momak Rej, kad eto hoćeš da mi podstakneš vatru. E, ona je u poslednje vreme opet
neraspoložena.

REJ: Grozno se oblači. I svi se u tome slažu. (Pošto je završio oko šporeta, držeći još uvek žarač u ruci,
Rej pogleda na "kuvaricu" na zadnjem zidu.) "Daj Bože da budete na nebu pola sata pre nego što
đavo shvati da ste mrtvi".

MEG: Da.

REJ (čudnim glasom.) "Daj bože da budete na nebu pola sata pre nego što đavo shvati da ste mrtvi".

MEG (nelagodno se smeje.) Jeste. (Rej zastane malo, vitlajući žaračem.)

REJ: Ovo je odličan žarač, zaista.

MEG: Stvarno?

REJ: Dobar i težak.

MEG: Težak i dugačak.

REJ: Dobar i težak i dugačak. Mogao bi čovek očas da sredi pola tuceta pandura ovim žaračem, a da
ga i ne ogrebe, a onda bi mogao da ih izudara opet zabave radi kako bi video kako im curi krv. (Pauza)
Hoćete da mi ga prodate?

MEG: Neću. Da ideš i tučeš policajce?

REJ: Dam petaka.

MEG: Treba nam za vatru. (Rej cokne i stavi žarač na mesto pored šporeta.)

REJ: Ali taj žarač će samo da propadne u ovoj kući. (Rej lagano ode do kuhinje. Oka uprta u pismo,
Meg lagano ustaje sa stolice.) Eh, mogao bih da dobijem pola tuceta žarača kao što je ovaj u gradu
samo kad bih hteo, i to u pola cene. (Baš kada Meg krene da se primakne pismu, Rej se vrati, ne
primećujući je, i usput uzme pismo. Meg napravi grimasu i ponovo sedne. Rej otvori ulazna vrata,
pogleda napolje da vidi da li Meg dolazi, zatim ih ponovo zatvori i uzdahne.) Ovde sam straćio čitavo
popodne. (Pauza) A mogao sam da budem kod kuće i gledam televiziju. (Rej sedne za sto.)

MEG: Nikad se ne zna, može da padne i veče pre nego što se ona vrati.

REJ (ljutito) Kad sam došao rekli ste sigurno u tri!

MEG: Jeste, obično je u tri, o, da. (Pauza) Samo što to ponekad bude uveče. Nekom prilikom, recimo.
(Pauza) Ponekad to bude kasno uveče. (Pauza) Jutro je bilo jednom prilikom pre nego što je...

REJ (ljutito je prekida) U redu, u redu! Sad ću da vas zveknem!

MEG (Pauza) Pa ja samo kažem.

REJ: Pa, prestanite da govorite! (Uzdahne. Duga pauza.) Ova kuća smrdi na mokraću, baš smrdi.

MEG (pauza. Zbunjena.) Mačke ulaze unutra.

REJ: Mačke ulaze?

MEG: Ulaze. (Pauza) Idu u sudoperu.

REJ (Pauza) A što idu u sudoperu?

MEG: Da mokre.

REJ: Da mokre? Idu u sudoperu da mokre? (Imitira mokrenje) Pa to je fantastično s njihove strane.
Ovde imate jako uviđavnu sortu mačaka.

MEG (Pauza) Ne znam koje su sorte. (Pauza. Rej pusti da mu glava padne i lupi o sto i lagano i u ritmu
počinje da udara pesnicom pored glave.)

REJ (monotonim glasom) Ne želim da budem ovde, ne želim da budem ovde, ne želim da budem
ovde, ne želim da budem ovde.... (Rej podiže glavu, bulji u pismo, a onda počne polako da ga okreće,
prebacuje s ivice na ivicu, u velikom iskušenju.)

MEG (Pauza) Rej, spremi mi šolju čaja. (Pauza) Ili šolju "Komplana", makar. (Pauza) I dobro promešaj
da razbiješ gromuljice.

REJ: Kad bih ja trebalo da razbijem gromuljice, ja ne bih počeo od "Komplana". To bi bilo mnogo bliže
suštini, čoveče. O, da, mnogo bliže. To bi bila gromuljica koja sedi jebi ga u stolici za ljuljanje. To mogu
da vam kažem!

MEG (Pauza) Ili mi spremi šolju supe. (Rej škrguće zubima i počinje da udiše i izdiše vazduh kroz zube,
skoro u suzama.)

REJ (tužno popušta) Pato, Pato, Pato. (Pauza) Eh, kakva bi to novost mogla da bude? (Pauza) Kada bih
vam ostavio ovo pismo, gospođo, onda biste ga pravo njoj predali, je l' tako?

MEG: Jeste. Odmah bih ga dala Morin.

REJ (Pauza) I ne biste ga otvarali?

MEG: Nek' me Bog ubije ako ga otvorim, samo što on nema potrebe da me ubija jer ga ja neću
otvoriti.

REJ (Pauza) Onda ću ga ostaviti. (Rej stoji, naslanja pismo na slanik, ponovo na trenutak razmišlja o
tome, nakratko pogleda u Meg ponovo gleda na pismo, jošjednom razmišlja, a onda odmahne rukom
u nekoj vrsti umorne rezignacije, odlučujući da ga ostavi.) Vidimo se onda, gospođo.

MEG: Vidimo se, Pato, Hoću reći, Rej. (Rej napravi grimasu ka njoj i izade kroz ulazna vrata, ali ih
ostavi malo odškrinuta, jer još uvek stoji napolju. Meg stavi ruke na naslone stolice za ljuljanje,
spremna da ustane, a onda se oprezno seti da nije čula Rejove korake kako se udaljavaju. Vrati ruke u
krilo i nedužno se nasloni. Vrata se naglo širom otvore i Rej promoli glavu da bije pogledao. Ona mu
se nedužno smeška.)

REJ: Dobro je. (Rej ponovo izade, propisno zatvarajući vrata za sobom ovoga puta. Meg sluša kako se
bat njegovih koraka udaljava, a onda ustane, uzima koverat i otvara ga, prilazi šporetu i podiže ringlu
tako da se vidi plamen i stoji tamo i čita pismo. Kad završi s čitanjem prve kratke stranice ona je pusti
da padne u plamen, a onda počne da čita drugu. Lagano zatamnjenje.)

SEDMA SCENA
Noć. Meg sedi u stolici za ljuljanje, Morin za stolom, čita. Radio tiho svira, podešen na program želja
slušalaca. Prijem je dosta loš, gubi se i krči. Pauza pre nego što Meg progovori.

MEG: Loš prijem.

MORIN: Sta ja tu mogu ako je loš prijem?

MEG (Pauza) Krči. (Pauza) Jedva da možemo da čujemo melodije. (Pauza) Jedva da možemo da
čujemo pozdrave ili iz kog dela zemlje dolaze.

MORIN: Ja mogu dobro da čujem.

MEG: Možeš?

MORIN (Pauza) Možda počinješ da gluviš.

MEG: Ne počinjem da gluvim. Nisam ni izbliza gluva.

MORIN: Uskoro ću morati da te smestim u dom za gluvoneme. (Pauza) A tamo nećeš dobijati
bakalara u sosu od putera. Ne. Ni slučajno. Pasulj na tostu je jedino što ćeš tamo dobijati. Ako budeš
imala sreće. A onda ako ga ne pojedeš, dobro će te munuti, a možda i udariti.

MEG (Pauza) Pre ću da umrem nego što ću dopustiti da me smeste u neki dom.

MORIN: Nadam se, da da.

MEG (Pauza) Bilo je to lepo parče bakalara u sosu od putera, Morin.

MORIN: Pretpostavljam da jeste.

MEG: Ukusno.

MORIN: Jato samo obarim u vrećici i secnem makazama. Nisu mi potrebni tvoji komplimenti.

MEG (Pauza) Ovih dana samo si zla prema meni.

MORIN: Pa šta i ako sam i ako nisam. (Pauza) Zar ti prošle nedelje nisam kupila gumene bombone,
ako sam toliko zla?

MEG (Pauza) Zla si samo zbog Pata Dulija, pretpostavljam. (Pauza) Zato što te nije pozvao na svoju
oproštajnu zabavu večeras.

MORIN: Pato Duli ima svoj život.

MEG: Taj čovek je hteo samo jednu stvar.

MORIN: Možda je i hteo. A možda sam i ja htela samo jednu stvar. Danas postoji jednakost. Nije to
kao u tvoje vreme.

MEG: Ništa nije falilo u moje vreme.

MORIN: U današnje vreme možeš i da legneš preko muškarca, da. Samo treba zatražiti. I baš je fino
kad si odozgo na muškarcu.

MEG: Je l' stvarno lepo, Morin?

MORIN (zbunjena što Meg nije uvređena.) Jeste.

MEG: Lepo i zvuči. Eh, tebi je to lepo. (Morin i dalje zbunjena, uzme nekoliko biskvitštapića iz kuhinje i
pojede dva.) I nisi ništa zabrinuta da tako možeš da napraviš porodicu, je li?

MORIN: Nisam. Pazili smo.

MEG: Jesi li pazila?

MORIN: Jesam. Bilo nam je lepo i pazili smo. Bilo nam je divno, a i pazili smo, ako baš moraš da znaš.

MEG: Kladim se da ti je bilo lepo i da si pazila, da. O, da. Bilo ti je lepo i pazila si, kaladim se da ti je
tako bilo.

MORIN (Pauza) Nisi valjda opet mirisala parafinske lampe?

MEG (Pauza) Stalno mi nabacuješ te parafinske lampe.

MORIN: Opet si nešto u svom starom čudnom raspoloženju.

MEG: Je l' stvarno staro čudno raspoloženje? Nije. Normalno sam raspoložena.

MORIN: Baš je čudno. (Pauza) Da, sjajno smo se proveli Pato i ja. Sada mogu da vidim u čemu je stvar,
ali eh, muškarac mora da ima još nešto sem što je dobar u krevetu. Neke zajedničke stvari moraš da
imaš, znaš, kakve knjige čitaš, ili kakav ti je politički stav i tako to, i tako sam morala da mu kažem da
ne ide, bez obzira koliko je bio dobar u krevetu.

MEG: A kad si ti to njemu rekla?

MORIN: Pre izvesnog vremena sam mu rekla. Još...

MEG (prekida je) Pretpostavljam daga je to porazilo.

MORIN: Jeste ga porazilo, ali ja sam ga uverila da je tako najbolje i on je to onda čini mi se prihvatio.

MEG: Mogu da se kladim da jeste.

MORIN (Pauza) I zato sam mislila kako to ne bi bilo fer s moje strane da odem na njegovu zabavu i da
mu poželim srećan put. Mislim da bi mu to bilo neprijatno.

MEG: Bilo bi mu neprijatno, da, pretpostavljam. Oh, da. (Pauza) Znači zato što niste imali dovoljno
zajedničkih stvari vi ste se rastali?

MORIN: Samo to. I rastali se prijateljski i bez mržnje jednog prema drugom. (Pauza) Ne. Bez ikakve
mržnje. Dobila sam ono što sam htela od Pata Dulija one noći, i to je bilo dovoljno dobro za njega i
dovoljno dobro za mene.

MEG: Oh, da, svakako. Sigurna sam. Za oboje je bilo dovoljno dobro. O, da. (Meg se smeši i klima
glavom.)

MORIN (smeje se) Večeras si u svom starom šašavom raspoloženju! Da nemaš nekih plastičnih
dimova koji izlaze iz tog šporeta kome si se toliko primakla?

MEG: Uopšte nisu plastični dimovi u pitanju.

MORIN (Pauza) Pa šta je onda?

MEG: Ne bih ti znala reći.

MORIN (Pauza) Zadovoljna si da Pato odlazi večeras i da više neće dolaziti da me pipka, to je ono,
mogu da se kladim.

MEG: Možda je to u pitanju. Jeste mi milo što Pato odlazi.

MORIN (smeši se) Ti si samo obična matora kvočka koja voli u sve da se meša. (Pauza) Hoćeš li jedan
biskvitštapić?

MEG: Htela bih jedan biskvitštapić.

MORIN: Molim te.

MEG: Molim te.

MORIN: (daje Meg biskvit-štapić pošto njime neko vreme mlati kao falusom) Podsećaju me na nešto,
ovi biskvitštapići.

MEG: Pretpostavljam da te podsećaju.

MORIN: Pretpostavljam da je prošlo mnogo vremena od kad si poslednji put videla ono na šta me oni
podsećaju, zaboravila si kako to izgleda.

MEG: Valjda jesam. A pretpostavljam da si ti stručnjak.

MORIN: Jesam stručnjak.

MEG: O, da.

MORIN: Ja sam kralj eksperata.

MEG: Pretpostavljam da jesi. Oh, sigurna sam u to. Pretpostavljam da si kralj eksperata.

MORIN (pauza. Podozrivo.) A što ne bih bila sigurna?

MEG: S tim tvojim Pato Dulijem i tvojim razmetanjem kao paunica preda mnom? Kad u stvari... (Meg
zastane pre no što se još više oda.)

MORIN (pauza. Smeši se.) Kad šta u stvari?

MEG: Na tu temu neću više reći ni reči. Nemam komentara, što no kažu. Ovo je fin biskvitštapić.

MORIN (ljutito.) Kad šta u stvari, reci?

MEG (počinje da se plaši.) Kad ništa, Morin.

MORIN (nasilnički) Ne, kad šta, govori? (Pauza) Jesi li s nekim razgovarala?

MEG: A s kime bih ja to razgovarala, Morin?

MORIN (pokušava da dokuči) S nekim si razgovarala. Ti si...

MEG: Ni sa kim ja nisam razgovarala, Morin. Znaš dobro da ja ni sa kime ne razgovaram. I, svakako,
kome bi Pato o tome mogao da priča...? (Meg najednom shvati šta je rekla. Morin bulji u nju s
mržnjom, sva zanemela, a onda ode u kuhinju, ošamućena, stavi šerpu na šporet, uključi ga na
najjače i saspe u nju pola boce ulja, skine gumene rukavice koje vise na zadnjem zidu i navuče ih. Meg
stavi ruke na naslon za ruke na stolici kako bi se uspravila, ali Morin joj stavi stopalo na stomak i
prepone i vrati je u predašnji položaj. Meg se zavali unazad u stolicu, preplašena i gleda netremice u
Morin, koja sedne za sto i čeka da ulje proključa. Govori tiho, gledajući pravo ispred sebe.)
MORIN: Kako znaš?

MEG: Ništa ja ne znam, Morin.

MORIN: Uhuh?

MEG: Ili je to možda Rej nešto pomenuo? Da, mislim da je to bio Rej...

MORIN: Pato ništa ne bi rekao Reju na tu temu.

MEG (kroz suze) Samo da prestaneš da se praviš važna kao matora paunica, eto to sam rekla, Morin.
Pa stvarno, šta jedna starica kao ja može da zna? Samo sam nagađala, eto.

MORIN: Znaš ti dobro, ne nagađaš ti ništa, a na licu mi to nije pisalo. Po drugi i poslednji put te pitam.
Kako znaš?

MEG: Pisalo ti je na licu, Morin. Samo sam tako znala. Ti još uvek ličiš na nevinu devojku, kako si uvek
i izgledala. (Bez pakosti.) Uvek ćeš tako i izgledati. (Pauza. Ulje je proključalo. Morin ustaje, pušta
radio glasno, bulji u Meg dok prolazi pored nje, skida šerpu i isključuje gas, i vraća se do Meg sa njom.
Prestravljena.) Pročitala sam pismo koje ti je poslao! (Morin polako i namerno uzima usahlu ruku
svoje majke, pritisne je na vreo šporet i počne lagano da je poliva vrelim uljem, dok Meg vrišti u bolu i
strahu.)

MORIN: Gde je pismo?

MEG (kroz vriske) Spalila sam ga! Izvini, Morin!

MORIN: Sta je stajalo u pismu? (Meg toliko vrišti da ne moze da odgovori. Morin prestane da sipa ulje
i oslobodi joj ruku, koju Meg privije uza se, presamićena, vrišteći i dalje, plačući i cvileći.) Šta je stajalo
u pismu?

MEG: Kazao je kako je mnogo popio, zaista eto zato, i da to uopšte nije bila tvoja greška.

MORIN: I šta je još pisalo?

MEG: Neće me on smestiti ni u kakav dom!

MORIN: O čemu ti to pričaš, nikakav dom? Sta je još pisalo?

MEG: Ne sećam se, Morin! Ne mogu... (Morin zgrabi Meg za ruku, pritisne je i ponovi mučenje.) Ne...!

MORIN: Šta je još pisalo? A?

MEG (kroz vrisku) Zvao te da pođeš sa njim u Ameriku, eto! (Zgranuta, Morin oslobađa Meginu ruku i
prestane da sipa ulje. Meg ponovo privije ruku uza se i cvili.)

MORIN: Sta?

MEG: Ali otkud bi ti mogla da ideš sa njim? Ti i dalje moraš da me paziš.

MORIN (srećno ošamućena) Pozvao me da sa njim idem u Ameriku? Pato me pozvao da sa njim idem
u Ameriku?

MEG (gleda gore u nju) A šta sa mnom, Morin? (Kratka pauza pre nego što Morin, samo jednim i
skoro lenjim pokretom, baci poveći ostatak ulja na Megin stomak, ajedan deojoj pljusne i po licu.
Meg se presamiti, vristi, padne na pod, pokušavajući da sa sebe strese ulje, ostaje tamo da leži grčeći
se, vrišteći i cvileći. Morin joj se izmakne s puta kako bi izbegla njen pad, i dalje zaneta, jedva je
primećuje.)

MORIN (sneno, za sebe) Pozvao me da sa njim idem u Ameriku...? (Dolazi k sebi) Koliko je sati? Jebi
ga, otići će! Moram da ga vidim. Oh, Bože.. Sta da obučem? Uh... Moju crnu haljinu! Moju malu crnu
haljinu! To će ga podsetiti... (Morin jurne kroz hodnik.)

MEG (tiho jeca) Morin... pomozi mi... (Morin se vraća trenutak kasnije navlačeći haljinu.)

MORIN (za sebe) Kako izgledam? Ah, moraću tako. Koliko je sati? Oh, Bože...

MEG: Pomozi mi, Morin...

MORIN (četka kosu) Da ti pomognem, je li? Posle ovoga što si učinila? Pomozi, kaže. Ne, neću ti
pomoći, i još nešto ću ti reći. Ako zbog tebe ne budem videla Pata pre nego što ode, onda si stvarno
nadrljala, hoćeš, i ovog puta nema šale. Miči mi se s puta, hajde... (Morin prekorači Meg, koja se i
dalje trese na podu i izade kroz ulazna vrata. Pauza. Meg i dalje puzi pomalo naokolo. Ulazna vrata se
s treskom otvore i Meg podigne pogled i vidi Morin koja uleće.) Zaboravila sam ključeve od kola...
(Morin sčepa ključeve sa stola, pride vratima, vrati se do stola i isključi radio. Struja. Morin ponovo
izađe i zalupi vrata. Pauza. Čuje se kako pali kola i kreće. Pauza.)

MEG (tiho) A ko će na mene da pazi? (Meg se i dalje trese, gleda u svoju ošurenu ruku. Zatamnjenje.)

OSMA SCENA

Ista noć. Jedina svetlost koja se vidi dopire od narandžastog ugljevlja kroz rešetke šporeta, jedva da
osvetljava tamne obrise Meg, koja sedi u stolici za ljuljanje, koja se sama klati napred nazad,
nepomična tela, a Morin, i dalje u svojoj crnoj haljini, šetka se lenjo po sobi i drži zarač u ruci.

MORIN: U Boston. Ići ću u Boston. Nije li to odakle su bila obojica Kenedijevih, ili je to bilo neko drugo
mesto? Robert Kenedi mi se više sviđao od Džeka Kenedija. Nekako je bio prijatniji premaženama.
Mada o tome nisam ništa pročitala. (Pauza) Boston. Nekako lepo zvuči. Biće bolje od Engleske,
sigurna sam. Mada, gde može da bude bolje od Engleske? Tamo neću čistiti nikakva govna, uostalom,
i neće me nazivati kojekakvim imenima, a i Pato će biti tamo da kaže koju reč, uostalom, ako me neko
i bude nazivao nekakvim imenima, ali sam sigurna da toga neće biti. jenki vole Irce. (Pauza) Skoro me
je preklinjao, Pato. Skoro na rukama i nogama je bio, samo što nije zaplakao. Na stanici sam ga
uhvatila, jedva pet minuta je bilo ostalo, zahvaljujući tebi. Zahvaljujući tvom mešanju. Ali sad ti je
kasno da se mešaš. O, da. I te kako prekasno, mada si pokušala iz sve snage, mogu ti reći. Još samo
pet minuta i uspelo bi ti. Jadnice. Jadna sebična kučko, ti. (Pauza) Poljubio me je u lice, jeste, kada me
je tamo ugledao. Te njegove plave oči. Ti njegovi mišići. Te njegove ruke koje su me zagrlile. "Zašto mi
nisi odgovorila na pismo?" Bio je za to da dođe ovamo i da te dobro izudara kada sam mu rekla, ali
"Ah, ne", rekla sam, "nije li ona samo jedna maloumna kučka, zbog koje ne vredi ni svoje cipele da
uprljaš?" Branila sam te tamo. (Pauza) "Znači doći ćeš mi u Boston, ljubavi moja, kad skupiš pare?".
"Hoću, Pato. Udala se ja ili živela u grehu, šta me briga? Šta me briga ako jezici budu laprdali? Jezici su
o meni laprdali i pre, pa neka opet laprdaju. Neka nikad ne prestanu da laprdaju, samo neka ja
budem s tobom, Pato, šta me briga za jezike? Dokle god smo zajedno ti i ja, i dok bude topline našeg
zagrljaja i naših nagih tela dok spavamo, to je uostalom jedino što sam ikad želela." (Pauza) "Mada,
mi još uvek imamo jedan problem, šta da uradimo s onom tvojom starom mamom", rekao je. "Da li bi
dom staraca bio nešto preteško?" "Ne bi bilo preteško, ali bi bilo preskupo." "A šta onda sa tvojim
sestrama?" "Moje sestre ne bi primile tu kučku. One ne bi mogle da je podnesu čak ni na pola dana za
vreme Božića. One su isto tako ove godine potpuno zaboravile i na njen rođendan". "A kako ti
izdržavaš sa njom a da ne poludiš?" kažu mi. Njoj iza leđa. (Pauza) "To ću tebi prepustiti onda", kaže
Pato. U tom trenutku bio je u vozu, i mi smo se ljubili preko prozora, onako kako to rade na filmu.
"Onda ja to tebi prepuštam, kako god ti odlučiš. Ako treba mesec, neka bude mesec. A ako na kraju
odlučiš da ne možeš da podneseš da se rastaneš od nje i da moraš da ostaneš, pa, ne mogu da kažem
da bi mi se to dopalo, ali ja bih to shvatio. Ali ako bude potrebna čak i cela godina da se odlučiš, onda
ću čekati godinu dana, i neće mi smetati to što čekam." "Nećeš Pato čekati godinu dana", doviknula
sam mu, voz je kretao. "Neće to biti godina dana, ni izbliza godina dana. Neće biti ni nedelju dana!"
(Stolica za ljuljanje je prestala da se klati. Meg počne lagano da se naginje napred iz struka sve dok se
konačno ne preturi i teško padne na pod, mrtva. Crveni komad lobanje visi o koncu sa strane njene
glave. Morin pogleda dole na nju, kao da joj je dosadno, ćušne je u bok vrhom cipele, a onda joj stane
na leda i ostane tako duboko zamišljena.) Prelazeći preko ograde ona se saplela. Da. I niz brdo je pala.
Da. (Pauza) Da. (Pauza. Zatamnjenje.)

DEVETA SCENA

Kišno popodne. Otvaraju se ulazna vrata i Morin ulazi u crnini, skida žaket i besciljno hoda naokolo,
misli su joj negde drugde. Upali vatru u šporetu, uključi radio da tiho svira i sedne u stolicu za
ljuljanje. Trenutak kasnije skoro se nasmeje, skine kutije "Komplana" i poridža sa kuhinjske police,
pride ponovo šporetu i sadržaj obe sruči u vatru. Izlazi u hodnik i trenutak kasnije se vrati s nekakvim
starim kuferom koji položi na sto i počne da briše sa njega debeo sloj prašine. Otvara ga, za trenutak
razmišlja sta je potrebno da spakuje, a onda se vrati u hodnik. Čuje se kucanje na vratima. Morin se
vrati, razmišlja za trenutak, skine kufer sa stola i postavi ga uz sto, popravi frizuru, a onda otvori
vrata.

MORIN: E, zdravo, Rej.

REJ (iza scene) Dobar dan, gospođo...

MORIN: Hajde, uđi samo.

REJ: Video sam vas kako idete putem ispred mene. (Rej ude i zatvori vrata. Morin ode polako u
kuhinju i počne sebi da sprema čaj.) Nisam mislio da ćete se tako rano vratiti. Zar niste hteli da odete
na prijem ili kako se to već zove, koji je organizovan kod Rorija?

MORIN: Nisam. Imam prečih stvari koje mogu da uradim za to vreme.

REJ: Da, da. Jesu li vam sestre tamo otišle?

MORIN: Jesu, da.

REJ: Naravno, vratiće se posle toga ovamo. Hoće li?

MORIN: Idu pravo kući, mislim da su rekle da hoće.

REJ: O, da. Svakako, za njih je to duga vožnja. Ili prilično duga. (Pauza) Onda, sve je dobro prošlo?

MORIN: Jeste.

REJ: Uprkos kiši.

MORIN: Uprkos kiši.

REJ: Baš loš dan za pogreb.

MORIN: Baš je bio loš. A mogli smo da je sahranimo i prošlog meseca i ona je mogla da uhvati i
poslednje sunce, samo da nije bilo stotinu tih prokletih ispitivanja, koja ništa nisu dokazala.

REJ: Biće vam drago sad kad je sve to završeno i okončano, uostalom.

MORIN: Veoma drago.

REJ: Pa pretpostavljam da oni samo moraju da rade svoj posao. (Pauza) Mada nikako ne volim tu
prokletu policiju. Polomili su mi dva mala prsta na nogama bez ikakvog razloga, bio sam pijan k"o
dupe i pravio nered.

MORIN: Policija ti polomila dva prsta na nogama, stvarno?

REJ: Jesu.

MORIN: Oh. A Tom Henlan je rekao kako si ti udario u vrata nogom u čarapama.

REJ: Stvarno je to rekao? A pretpostavljam da više verujete policajcu na reč nego meni. O, da. Zar
tako nisu osuđena i ona šestorica iz Birmingama?

MORIN: Pa, ne možeš baš da izjednačiš tvoje prste na nogama s birmingamskom šestorkom, pa reci,
Rej.

REJ: Pa to je ista stvar. (Pauza) Sta sam ono govorio?

MORIN: Neke gluposti.

REJ: Neke gluposti, je l' te? Raspitivao sam se o pogrebu vaše mame, eto.

MORIN: Pa to i ja kažem.

REJ (Pauza) Da li je bilo puno sveta?

MORIN: Moje sestre i jedan od njihovih muževa i niko više sem Meridžoni Raferti i otac Valš Velš koji
je izgovorio ono svoje.

REJ: Znači, Meridžoni je bila prijateljica vaše mame?

MORIN: Ne, nije. Mislim da ona jednostavno voli pogrebe.

REJ: Ta Meridžoni me uplaši kad je sretnem po mraku. Kad ide onako putem. Ta njena duga seda
kosa. Podiđu me žmarci od nje. Ta žena kao da uživa u grozotama! (Pauza) Ne gledate televiziju, ne?

MORIN: Ne gledam. Jedino što prikazuju to su neka australijska sranja.

REJ (pomalo zbunjen.) Pa to je ono što ja volim. Ko još hoće da vidi Irsku na televiziji?

MORIN: Ja hoću.

REJ: Pa samo treba da pogledate kroz prozor da vidite Irsku. I ubrzo bi vam dosadilo. "Eno ide jedno
tele." (Pauza) Meni je bar dosadna. Meni je stalno dosadno. (Pauza) Ja nameravam da odem u
London. Da radim, znate. I to uskoro. Ili u Mančester. U Mančesteru ima mnogo više droge. Navodno,
uostalom.

MORIN: Nemoj i sam da se uvališ u drogu, Rej. Droge su strašno opasne.

REJ: Strašno opasne, stvarno? Droge, otkud?

MORIN: Znaš vrlo dobro da jesu.

REJ: Možda i jesu, možda i jesu. Ali ima mnogo drugih stvari koje su isto tako opasne, koje isto tako
lako mogu da te ubiju. Možda još i lakše.

MORIN (oprezno) Kao šta, na primer?

REJ (pauza. Slegne ramenima.) Ovo prokleto mesto, kao prvo.

MORIN (pauza. Tužnim glasom.) Baš tačno.

REJ: Samo Što je za to potrebno sedamdeset godina. Pa, meni neće biti potrebno sedamdesetgodina.
To vam mogu reći. Ni slučajno, čoveče. (Pauza) Koliko je godina imala vaša mama, sad, kad je umrla?

MORIN: Sedamdeset. Tačno.

REJ: Uostalom, lepo je poživela. (Njuška vazduh) Šta ste ovo spaIjivali?

MORIN: Poridž i "Komplan" sam spalila.

REJ: A zašto?

MORIN: Zato što ja ne jedem ni poridž ni "Komplan". To su bili ostaci od moje majke. Čestito sam sve
raščistila.

REJ: Čista šteta.

MORIN: Zar ti treba da mi za to daš dozvolu?

REJ: Bilo bi mi drago da sam vas toga rasteretio, kažem.

MORIN (tiho) Nije mi potrebna tvoja dozvola.

REJ: Bar poridž, uostalom. Volim da pojedem malo poridža. Ostavio bih "Komplan". Ne volim
"Komplan". Nikada me nije privlačio.

MORIN: Ostalo je malo keksa "Kimberli" u paklici što sam htela da spalim, možeš ih uzeti, ako je to
baš toliko važno.

REJ: Uzeću "Kimberli". Obožavam "Kimberli"

MORIN: Mogu da se kladim da obožavaš.

REJ: pojede nekoliko keksa "Kimberli".

REJ: Da nisu malo bajati? (Žvaće) Teško je to reći kad se radi o keksu "Kimberli". (Pauza) Mislim da
"Kimberli" biskvit volim najviše od svih biskvita. Njih ili "Jafa keks". (Pauza) Ili "Vegon Vilz". (Pauza) I
da li bi uopšte "Vegon Vils" svrstali u keks?

MORIN (prekida ga) Sada imam posla, Rej. Ima li neki razlog zbog koga si došao ovamo ili samo da
diskutuješ o keksu "Vegon Vilz"?

REJ: Oh, da, sad. Ne, dobio sam pismo od Pata pre nekoliko dana i on me je zamolio da dođem
ovamo. (Morin sedne u stolicu za ljuljanje i sluša s velikim interesovanjem.)

MORIN: Stvarno? A šta je imao da kaže?

REJ: Kaže da mu je žao što čuje za vašu majku i ostalo, i šalje svoje saučešće.

MORIN: Da, da, da i kaže li još šta?

REJ: To je bilo ono glavno, da vam predam poruku.

MORIN: Nije tu bilo nekog vremena ili detalja, a?

REJ: Vremena ili detalja? Nije...

MORIN: Pretpostavljam...

REJ: A?

MORIN: A?

REJ: E? Oh, isto tako je kazao kako mu je žao što nije imao priliku da vas vidi one večeri kada je otišao,
da, bilo bi mu drago da se pozdravio. Ali ako ste vi to tako želeli, onda neka bude. Mada i grubo, meni
se učinilo.

MORIN (stojeći, zbunjeno.) Pa videla sam ga one večeri kada je otišao. Tamo, na stanici.

REJ: Na kakvoj stanici? Pato je otišao taksijem. Na šta to mislite?

MORIN (sedne) Sad ne znam.

REJ: Pato je otišao taksijem i kaže da se niste s njim pozdravili, mada šta mu je trebalo vaše zbogom,
to ne znam. (Pauza) Ovo ću vam reći, Morin, da ne budem grub, ali vaša kuća mnogo lepše miriše od
kad vam je majka umrla. Rekao bih da, eto.

MORIN: Pa zar to nije najlepše od svega? A ja sam mislila da sam ga videla one večeri kada je otišao.
Taj voz kada je polazio. (On je gleda kao da je luda.)

REJ: Da, da. (Mrmlja, sarkastično) Odmorite se malo. (Pauza) Oh, da li znate devojku, ovaj... Dolores
Huli, ili Hili, da? Bila je tamo s jenkijima kada su bili ovde.

MORIN: Poznato mi je ime, da.

REJ: Bila je na zabavi mog ujaka koju su tamo imali i igrala s mojim bratom početkom večeri. Sećate
se?

MORIN: Igrala s njim, kažeš? Bolje bi bilo reći bacala mu se u zagrljaj. Kao neka jeftina kurva.

REJ: Ne znam ja ništa o tome.

MORIN: Kao jeftina stara drolja. I šta je time postigla?

REJ: Meni je izgledala sasvim fino, da. Imala je krupne smeđe oči. A ja volim smeđe oči, da, baš volim.
O, da. Kao ona devojka koja je bila u Bosku. Ili mi se bar čini da je ona devojka koja je igrala u Bosku
imala smeđe oči. Tada smo imali crnobeli televizor. (Pauza) O čemu sam ono govorio, sad?

MORIN: Nešto o toj Dolores Huli ili već kako se, jebi ga, zove.

REJ: A, da. Ona i Pato su se verili pre nedelju dana, eto, pisao je i rekao mi. (Morin je zabezeknuta.)
Malo je mlada za njega, čini mi se, ali srećno mu bilo. Pravi ljubavni vihor, kako se ono kaže. Jula
iduće godine, nameravaju da to obave, ali moram da mu pišem da to pomeri ili za ranije ili za kasnije,
inače će da se poklopi s evropskim prvenstvom. Pitam se hoće li oni tamo uopšte prenositi evropsko
prvenstvo preko televizije. Verovatno neće, ta jenkijevska kopilad. Njih baš briga za fudbal. Eh, pa
ništa. (Pauza) Za nju to i neće biti neka promena od Huli na Duli. Samo jedno slovo. Ono "h". Biće to
dobra stvar. (Pauza) Sem ako se ne zove Hili. Ne mogu da se setim. (Pauza) Ako bude Hili, onda će biti
opet jedno slovo. Prvo ‘h’, pa ‘i’. (Pauza) Hoćete li da mu prenesem neku poruku, kad budem pisao,
gospođo? Sutra ću mu pisati.

MORIN: Ja sam... potpuno sam zbunjena. Dolores Huli...?

REJ (uzdahne) Jebem ti... Sve ludaci u ovoj kući! Samo ponavljaju!

MORIN: Ko je lud?

REJ: Ko je lud, kaže! (Rej se podrugljivo osmehne i okrene se, gleda kroz prozor. Morin tiho uzme
žarač pored šporeta i, držeći ga spuštenog uza se, polako mu se približi s leđa.)

MORIN (ljutito) Ko je lud? (Rej iznenada ugleda nešto sakriveno iza nekoliko kutija u ispustu prozora s
unutrašnje strane.)

REJ (ljutito) Pa, jebi ga, zar ovo, jebi ga, nije najlepše od svega...! (Rej uzme izbledelu tenisku loptu s
žicom koja viri iz nje sa prozora i okrene se i suoči se s Morin, toliko je ljut da čak i ne primeti žarač.
Morin zastane u svojoj nameri.) Stoji vam tu, jebi ga, na ovoj polici toliko godina, sva izbledela i od
kakve vam je to bilo koristi?! Deset funti je koštao taj set za svingbol moju jadnu mamu i tatu, a to je
bilo 1979, kada je deset funti bilo puno para. Najbolji poklon koji sam ikada dobio i samo sam se dva
meseca igrao pre nego što ste mi ga konfiskovali. S kojim pravom ste to uradili? Kakvim uopšte
pravom? Nikakvim pravom. I jednostavno je ostavili da tamo stoji da istrune, jebi ga. Ne bih ništa
mario da vam je bila od neke koristi, da ste iz nje izvukli oprugu i igrali se njom lupkajući je o zemlju ili
o zid, ali ne. Iz čistog inata to je jedini razlog zašto ste je zadržali, i to meni ispred nosa. A onda se, jebi
ga, još pitate ko je lud? Ko je lud, čuj nju. I spaljuje dobar poridž povrh svega? A? Reći ću vam jebi ga
ko je lud, gospođo. Vi ste, jebi ga, ludi! (Pauza. Morin pusti da joj ispadne žarač na pod uz tresak i
sedne u stolicu za ljuljanje, ošamućena.)

MORIN: Ne znam zbog čega sam ti uzela loptu Rejmonde. Uopšte ne mogu da se setim. Mislim da mi
se u to vreme nešto čudno dešavalo u glavi.

REJ: "U ono vreme", kaže, a baca dobar žarač na pod i priča o vozovima. (Rej podigne žarač i stavi ga
na svoje mesto.) To je dobar žarač. Nemojte udarati njime ni o šta tvrdo.

MORIN: Neću.

REJ: To je jako dobar žarač. (Pauza) Da biste pokazali da nema nikakve ljutnje zbog moje lopte, da li
biste mi prodali taj žarač, gospođo? Daću vam petaka.

MORIN: Eh, ne želim da prodam svoj žarač, Rej.

REJ: Ma haj'te. Šest!

MORIN: Ne. On za mene ima sentimentalan značaj.

REJ: Neću vam oprostiti, eto!

MORIN: Eh, nemoj da si takav, Rej...

REJ: Ne, uopšte vam neću oprostiti... (Rej prilazi ulaznim vratima i otvara ih.)

MORIN: Rej! Hoćeš li pisati svome bratu?

REJ (uzdahne) Hoću. Zašto?

MORIN: Hoćeš li mu preneti poruku od mene?

REJ (uzdahne) Poruke, poruke, poruke, poruke! I kako glasi poruka? Samo da bude kratka.

MORIN: Samo mu reci... (Morin razmišlja kratko)

REJ: Ove nedelje, ako biste mogli!

MORIN: Samo mu reci... Samo mu reci, "Pozdravlja te lepotica Linejna". To je sve.

REJ: "Lepotica Linejna te pozdravlja".

MORIN: Da. Ne! (Rej ponovo uzdahne.) Zbogom. Zbogom. "Lepotica Linejna kaže zbogom".

REJ: "Lepotica Linejna kaže zbogom". Ma šta to, jebi ga, značilo. Preneću. "Lepotica Linejna kaže
zbogom", mada zbog ove, jebi ga, stvari oko lopte, ne vidim zašto bih, jebi ga, uopšte trebalo. Do
viđenja, gospođo...

MORIN: Hoćeš li malo da pojačaš radio, pre nego što odeš, Pato? Hoću reći, Rej...

REJ (sav očajan.) Jebi ga.. (Rej pojača radio.) Slika i prilika, jebi ga, vaše majke, sedite tu i izdajete
naredbe i ne znate ni kako se zovem! Doviđenja!

MORIN: I povuci vrata za sobom...

REJ (ljutito viče) I onako bih, jebi ga, zatvorio vrata za sobom! (Rej zalupi vratima pošto izađe. Pauza,
Morin počne polako da se ljulja u stolici i sluša pesmu koju na radiju pevaju "Čiftejnzi". Zatim se
začuje tih, umirujući glas voditelja.)

VODITELJ: Bila je to divna melodija "Čiftejnza". A ovu sledeću, sad, šalju Aneta i Margo svojoj majci
Megi, čak tamo u planine Linejna, taj divni deo sveta, povodom njenog sedamdeset i prvog
rođendana koji je bio prošlog meseca. Pa, nadamo se da vam je bio srećan, Megi, i nadamo se da će
ih biti još puno, puno povrh ovog. Siguran sam da će ih biti. A ova pesma je sada za vas. (Čuje se
"Kolovrat" Delije Marfi. Morin se nežno ljulja u stolici sve do sredine četvrtog stiha, kada nežno
ustane, podigne prašnjavi kofer, pomiluje ga malo, pride polako vratima koja vode u hodnik i na
kratko se osvrne i gleda u praznu stolicu za ljuljanje. Ona se i dalje polako ljulja. Kratka pauza, a zatim
Morin izađe u hodnik i zatvori za sobom vrata. Slušamo pesmu na radiju do kraja, a stolica se
postepeno zaustavlja, svetiljke se, sasvim polako, gase do zatamnjenja.)