UPUTSTVO:

PRAVILNA PRIMENA
FITOFARMACEUTSKIH
SREDSTAVA (PESTICIDA)
 SADRŽAJ Strana

Zaštita bilja od bolesti i štetočina .................................................................................................... 1

Načela primene fitofarmaceutskih sredstava................................................................................... 2
Pravilan odabir pesticida........................................................................................................... 2
Mere pravilne upotrebe pesticida.............................................................................................. 2
Zaštitna oprema i mere opreza.................................................................................................. 5
Dodatna zaštita pčela................................................................................................................. 6
Upotrebe u blizini voda............................................................................................................. 7
Zbrinjavanje otpada................................................................................................................... 7

Upozorenje kod primene hemijaskih sredstava u cilju zaštite ljudi i životne sredine..................... 8
Oznake upozorenja i obaveštenja.............................................................................................. 8
Šta ako ipak dođe do nesreće?................................................................................................... 9
Pojmovi koji se koriste u zaštiti biljaka..................................................................................... 10
Najčešće formulacije pesticida.................................................................................................. 11
 ZAŠTITA BILJA OD BOLESTI I ŠTETOČINA

Zaštita bilja jedna je od najvažnijih tehnoloških mera u biljnoj proizvodnji, a primenjuje se da bi se

smanjile štete u količini i kvalitetu proizvoda.
Pesticidi koji se koriste za kontrolu štetočina, takođe nanose štetu ljudima, domaćim životinjama,
kućnim ljubimcima, ribama i divljači. Osoba koja vrši zaštitu bilja, ima obavezu da koristi pesticide u
skladu sa uputstvima proizvođača kako bi smanjili ove rizike.
Pesticidi su hemijska sredstva koja služe za suzbijanje ili odbijanje biljnih štetočina, te za suzbijanje
korova. Prema nameni dele se na:
- Herbicidi - pesticidi namenjeni za suzbijanje korovskih biljaka,
- Fungicidi - pesticidi namenjeni za suzbijanje gljiva prouzrokovača biljnih bolesti,
- Insekticidi - pesticidi namenjeni za suzbijanje štetnih insekata,
- Akaricidi - pesticidi namenjeni suzbijanju štetnih grinja,
- Arboricidi - pesticidi namenjeni za uništavanje drvenastih biljaka,
- Limacidi (Moluscicidi) - pesticidi namenjeni suzbijanju štetnih puževa,
- Nematocidi - pesticidi namenjeni suzbijanju štetnih nematoda,
- Rodenticidi - pesticidi namenjeni suzbijanju glodara,
- Desikanti - pesticidi namenjeni izazivanju uvenuća, odnosno sušenja gajenih biljaka,
- Defolijanti - pesticidi namenjeni za izazivanje prevremenog opadanja lišća pre berbe, odnosno
žetve.

S obzirom na delovanje pesticide razlikujemo prema:

- Preventivnom delovanju (sprečavaju razvoj npr. bolesti).
- Kurativnim delovanjem (zaustavljaju dalje širenje bolesti ili ublaže simptome).
- Eredikativnim delovanjem (unište gljivu, a simptomi mogu nestati).

S obzirom na način prenosa aktivne materije po biljci sredstva delimo na:

- Kontaktne (deluje isključivo na mestu gde padnu, zbog toga su najviše podložni ispiranju kišom).
- Lokosistemične (ulaze u biljno tkivo i jednim delom se rašire oko mesta ulaska).
- Sistemične (prenose se po biljnom provodnom sistemu).
Unutar ove grupe sredstva možemo podeliti još na:
- Polusistemične (po biljci se prenose samo na gore ili samo na dole),
- Prave sistemične (ulaze u biljno tkivo i po biljci se raznose kako na gore tako i na dole i kao takvi
omogućavaju najbolju moguću zaštitu).

Učinak fitofarmaceutskog sredstva često zavisi više od pravilne i pravovremene upotrebe, nego od
samog sredstva.
 NAČELA PRIMENE FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA
Fitofarmaceutska sredstva mogu se upotrebljavali samo kada populacija štetnika i korova
dostigne ekonomski prag štetnosti ili kad su povoljni vremenski uslovi za razvoj biljnih bolesti i
štetnika. Uz svako fitofarmaceutsko sredstvo se nalazi uputstvo za primenu. Prema tome proizvođači
u primeni pesticida trebaju poštovati sledeće:
1 pravilan odabir pesticida,
2 mere pravilne upotrebe,
3 zaštitna oprema i mere opreza,
4 dodatne zaštite pčela,
5 upotrebe u blizini voda,
6 zbrinjavanja otpada,
7 vođenja evidencije,
8 skladištenje pesticida.

1. Pravilan odabir pesticida

- Treba koristiti samo pesticide koji imaju dozvolu za određenu namenu, a navedena su u uputstvima
za upotrebu.
- Prednost treba dati sredstvima koja se brzo razgrađuju.
- Važno je izabrati sredstva koja imaju zadovoljavajuće delovanje na štetne organizme.
- Kada kupujete pesticide sami proverite naziv, upotrebu i rok trajanja.

2. Mere pravilne upotrebe pesticida

- Fitofarmaceutska sredstva (pesticidi) se moraju pravilno upotrebljavati. Pravilna upotreba
fitofarmaceutskih sredstva znači upotrebu u skladu sa uputstvom za upotrebu i navodima na etiketi,
uključujući pripremu propisane koncentracije, poštovanje načela dobre poljoprivredne prakse,
integralne zaštite bilja ako je moguće te zaštitu okoline i neciljanih organizama.
- Kod pripreme i nanošenja sredstva u slučaju neodgovarajuće zaštite može doći do trovanja
pesticidima. Rastvori pesticida mogu proći kroz kožu, disajne puteve (udisanje pare pesticida) ili
probavni trakt (konzumiranje). Trovanja nisu samo akutne prirode (jednokratan unos velike količine,
neposredan dodir s kožom), nego se mogu pojaviti i zbog dugotrajnog i ponavljajućeg nanošenja
manjih količina, koje u primeru jednokratnog unosa ne pokažu posledice (hronična trovanja). Dodir s
kožom predstavlja najčešći oblik trovanja pesticidima. Do prodiranja pesticida kroz kožu dolazi puno
brže, ako su ruke, dlanovi, noge i lice ne zaštićeni. Visoke temperature i znojenje ubrzavaju
prodiranje pesticida kroz kožu.
- Prilikom upotrebe fltofarmaceutskih sredstava potrebno je voditi računa da sredstvo ne dođe u
neposredan kontakt sa čovekom i da ne dođe do oticanja u vodotoke, jezera i druge vode, u podzemne
vode, objekte za snabdevanje pijaćom vodom, na susedne gajene biljke, zemljište, skladišta
poljoprivrednih proizvoda i sl.
- Pre svake primene pesticida obavezno treba pročitati i proučiti dobijena uputstva, kojih se treba
strogo pridržavati. U uputstvima su tačno navedene:
- doza - količina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili litrama po jedinici površine,
- koncentracija - količina preparata izražena u %.
Da bi se lakše odredila količina fitofarmaceutskog sredstva za postizanje određene koncentracije za
prskanje ili raspršivanje, mogu se koristiti tablice.

Potrebna Zapremina prskalice, aparata ili posude za sredstvo (u litrama)

koncentracija
1 2 3 5 6 8 10 15 20 50 100 200 300
grama (g), odnosno mililitara (ml) sredstva (preparata)
0,01% 0,1 0,2 0,3 0,5 0,6 0,8 1 1,5 2 5 10 20 30
0,02% 0,2 0,4 0,6 1 1,2 1,6 2 3 4 10 20 40 60
0,03% 0,3 0,6 0,9 1,5 1,8 2,4 o 4,5 6 15 30 60 90
0,04% 0,4 0,8 1,2 2 2,4 3,2 4 6 8 20 40 80 120
0,05% 0,5 1 1,5 2,5 3 4 5 7.5 10 25 50 100 150
0,06% 0,6 1,2 1,8 3 3,6 4,8 6 9 12 30 60 120 180
0,1% 1 2 3 5 6 8 10 15 20 50 100 200 300
0,12% 1,2 2,4 3,6 6 7,2 9,6 12 18 24 60 120 240 360
0,15% 1,5 3 4,5 7,5 9 12 15 22,5 30 75 150 300 450
0,2% 2 4 6 10 12 16 20 30 40 100 200 400 600
0,25% 2,5 5 7,5 12 15 20 25 38 50 125 250 500 750
0,3% 3 6 9 15 18 24 30 45 60 150 300 600 900
0,4% 4 8 12 20 24 32 40 60 80 200 400 800 1200
0,5% 5 10 15 25 30 40 50 75 100 250 500 1000 1500
0,6% 6 12 18 30 36 48 60 90 120 300 600 1200 1800
1% 10 20 30 50 60 80 100 150 200 500 1000 2000 3000
l kg (kilogram) = 1000 g (grama); 1L (litar) = 1000 ml (mililitara)

Primer 1. Ako u uputstvu piše da se sredstvo primenjuje u koncentraciji od 0,1%, a mi treba da

istretiramo usev sa 10 litara vode. U tom slučaju treba da u prskalicu sa 10 litara vode sipamo 10
mililitara (ml) ili grama (g) sredstva.
Primjer 2. Ako u uputstvu piše da se sredstvo primenjuje u koncentraciji od 0,25%, a mi treba da
istretiramo usev sa 50 litara vode. U tom slučaju treba da u prskalicu sa 50 litara vode sipamo 125
mililitara (ml) ili grama (g) sredstva.

- Da bi smo tačno odredili količinu sredstava za zaštitu bilja koja mora doći na jedinicu površine,
treba koristiti merne instrumente:
- Za određivanje tečnih sredstava za zaštitu bilja upotrebljavaju se male menzure, kapaljke,
plastični špricevi ili dr.
- Za odmeravanje sredstava za zaštitu bilja u čvrstom obliku upotrebljavaju se vage.

- Sredstva treba tačno odmeriti prema uputstvu, a nikako se ne sme odmeravati od „oka".
Vrlo je važno napraviti tačnu koncentraciju, jer samo tako postižemo željeni rezultat prilikom
pojedinih tretiranja.

- Prilikom pripreme sredstva potrebno je voditi računa o potrošnji vode. Opšte pravilo je da je
najveća moguća količina vode/ha ona, koju biljka može zadržali na listovima, a da ne dođe do
kapanja sa listova na zemljište. Potrošnju vode po hektaru treba prilagoditi visini (zapremini) kulture
koju prskamo i uređaja kojim izvodimo prskanje. Zato su:
- Preporučene količine vode/ha za normalnu potrošunju sljedeće:
- U vinogradarstvu 1.000 L vode /ha
- U voćarstvu 1.500 L vode/ha
Postoji pravilo da na lm visine zapremine krošnje potroši se 500 L vode/ha.
Preporučene količine vode/ha za manju potrošnju vode su sledeće:
- U vinogradarstvu 200 - 400 L vode /ha
- U voćarstvu 180 - 520 L vode/ha
 U slučaju kad se radi uređajima za aplikaciju koji omogućavaju jako finu raspršenost rastvora
po biljkama i ako imamo manju odnosno ređu zapreminu krošnji (u vinogradarstvu: prije dostizanja
visine na kojoj će se na kraju prikratiti vrhovi; u voćarstvu do kraja cvetanja).

Preporučene količine vode/ha za veću potrošnju vode su:

- U voćarstvu 2.000 L vode/ha
U slučaju kada uređaji za aplikaciju ne omogućavaju jako finu raspršenost rastvora ili u nasadima gde
je visina krošnje bitno viša od uobičajene.
Preporučene količine vode za rastvore herbicida u povrtarstvu (200 - 600 L vode/ha):
Za kontaktne i sistemične herbicide 300 - 400 L vode/ha
Za podzemne herbicide 600 L vode/ha
Za herbicide na bazi sulfonil ureje 200 - 300 L vode/ha.
Preporučene količine vode za rastvore fungicida i insekticida kod ratarskih i povrtarskih kultura:
Za kuture visine do 50cm, 300L vode/ha
Za kuture visine do 50-75cm, 600L vode/ha
Za više biljke od 75cm, 900L vode/ha

- U posudu s vodom dodaju se tekuća i praškasta sredstva i dobro se izmešaju.

Postepenim dodavanjem vode dobije se rastvor koji se uz stalno mešanje treba ulivati u uređaj za
aplikaciju.
- Ne praviti ni koncentrovaniji, ni razblaženiji rastvor od preporučenog.
- Osnovno pravilo: Sredstvo NIKADA ne mešati jedno s drugim, već isključivo u rezervoaru
uređaja za aplikaciju koji je napunjen do polovine čistom vodom.
- Pre bilo kakvog kombinovanja sredstava, dobro proučite uputstvo za primenu, jer je kod nekih
naglašeno da se NE SMEJU mešati s nekim drugim sredstvima.
- Kada je potrebno mešati dva sredstva ili više njih, a u uputstvu nema podataka o mešanju
potrebno je pridržavati se sledećih pravila:
Uvek treba mešati istovrsne formulacije npr.: WP + WP

Kod pripreme rastvora za prskanje sa dva ili više sredstava različitih oblika formulacije bitan je
redosled dodavanja u vodu ili u rezervoar uređaja za aplikaciju. Prema obliku formulacije pravilan
redosled dodavanja je:
- Koncentrovani rastvor (SL)
- Koncentrovana suspenzija (SC)
- Kvašljivi prašak (WP)
- Vododisperzibilne granule (WG, WDG, DF)
- Suspoemulzija (SE)
- Koncentrat za emulziju (EC)
- Tekuća koncentrovana emulzija u vodi (EW)

- Kvašljivi prašak - koncentrat za suspenziju (WP) NE SIPAJTE direktno u rezervoar uređaja za

aplikaciju, već prethodno pripremite suspenziju u kanti sa malo vode i onda prebacite sadržaj u
spremnik uređaja koji je već do pola napunjen vodom. Isti postupak se može primeniti i kod
proizvoda u obliku WG formulacije kako bi se ubrzao postupak rastvaranja. Proizvodi drugih oblika
formulacije se mogu direktno dodavati u rezervoar uređaja za aplikaciju navedenim redosledom uz
stalno mešanje.

- Inače, pre pripreme rastvora za prskanje, može se napraviti mala proba mogućnosti mešanja
(kompatabilnosti) u flaši od 0,5 - l litre. Ako u flaši ne dođe do zgrušavanja (koagulacije) ili do brzog
taloženja (sedimentacije) onda se sredstva mogu mešati. Sredstvo koje izaziva zgrušavanje ili naglo
taloženje obavezno prskajte posebno, a ne u mešavini (tank-mixu).
- Neki štetnici, ali i uzročnici bolesti i korovi, mogu postati rezistentni (otporni) na pojedine
pesticide ili cele grupe tih sredstava, što se ispoljava gubitkom delotvornosti jednog sredstva. Pojava
rezistentnosti može se usporiti, katkada i sprečiti, izbegavanjem svake preterane primene pesticida.
Važno je što češće menjati grupu upotrebljavanih sredstava, te uvijek imati na umu da je svako suvišno
tretiranje nasada ne samo finansijski trošak, već otrovno i opasno kako za organizam tako i za okolinu.
- Primenjivati pesticide rano ujutru po lepom vremenu, naveče ili u ponoć, pri tome voditi računa o
jačini i smeru vetra. Truditi se da se pesticidi primenjuju niz vetar. Ako se primenjuju po jakom
vetru, vetar može da ih raznese i mogu da oštete druge kulture ili obližnje kuće.
- Izbegavati prskanje sredstvima na temperaturi višoj od 30° C.
- Ako je relativna vlažnost vazduha manja od 75%, ne upotrebljavati fino prskanje (jako sitnim
kapljicama), jer se kapljice osuše prije nego što dospu na površinu lista.
- Prilikom upotrebe herbicida mora se naglasiti da vetar pri brzini od 2km/h može odneti kapljice do
100m.
- Ako se pesticidi primenjuju neposredno pre kiše mogu se lako isprati i ne mogu dati očekivani
efekat.
- Ako se pesticidi primenjuju za vreme rose može doći do promene koncentracije rastvora tj.
razrediće se sredstvo.
- Voditi računa o organizaciji i obezbediti toliko uređaja za aplikaciju da se može, ako je potrebno,
u roku od 24h poprskati sve površine.

NI NAJBOLJA OPREMA NAM NE MOŽE POMOĆI AKO NE TRETIRAMO NA VREME.

- Nepravilna primena fitofarmaceutskih sredstava može:
- Negativno uticati na zdravlje osobe koja primenjuje fitifarmaceutska sredstva, ali i na ljude
i životinje koji se nalaze u neposrednoj blizini,
- Negativno uticati na biološku raznolikost,
- Uticati na prekomerne ostatke (rezidue) pesticida na proizvodu,
- Uticati na zagađenje voda i okoline u širem smislu reci.

3. Zaštitna oprema i mere opreza

- Prilikom primene pesticida nositi gumene rukavice, gumene čizme, zaštitno odelo, pokrov za glavu,
naočare i masku za nos i usta koji će pokriti što veći deo vašeg tela. Ne raditi sa izloženom kožom, niti
puštati decu da rade ili da budu prisutna pri primeni pesticida.
Zaštitna odeća i maska mogu biti neudobni po toplom vremenu, ali je neudobnost mala cena koja se
plaća za čuvanje zdravlja.
- Pripremu rastvora raditi na dobro osvetljenim i provetrenim mestima.
- Da bi se sprečilo izlivanje pesticida, potrebno je posude sa rastvorima pesticida i tankove prskalica
dovesti u siguran položaj prilikom njihovog otvaranja i rukovanja sa njima.
- Prilikom pripreme rastvora, voditi računa o tome da se nikada čisti pesticidi ne sipaju u uređaje za
aplikaciju. Prvo pesticide razblažiti u manjoj posudi.
- Pesticide sipati u vodu, nikada ne sipati vodu u pesticide.
- Pri mešanju pesticida upotrebljavati štapove ili druge naprave i ne umakati ruke u rastvor pesticida.
- Prilikom sipanja tečnih pesticida u uređaj za aplikaciju koristiti levak da ne dođe do prosipanja i
obavezno zauzeti položaj uz vetar.
- Nikada ne ostavljati uređaj za aplikaciju bez nadzora.
- Nakon završenog tretiranja očistiti zaštitnu opremu i uređaje za aplikaciju.
- Otpadne vode, od ispiranja uređaja za aplikaciju, ne izlivati u odvodne cevi ili druge vodene tokove,
nego ih ponovo upotrebiti za tretiranje već tretiranih površina.
- Zaštitno radno odelo namenjeno višekratnoj upotrebi, baciti nakon preporučenog broja pranja
- Čizme oprati na kraju svakog radnog danu i osušiti
- Pre upotrebe proveriti da li su čizme oštećene, te ih po potrebi zameniti.
- Proveriti rok upotrebe maske i filtera. Ako su filteri oštećeni zameniti ih.
- Unutrašnjost maske i naočara očistiti vlažnom krpom. Masku nikada ne ispirati vodom.
- Pranje rukavica produžuje njihovu upotrebu. Ako ostanu prljave, ostatci sredstava će polako
ulaziti u njihovu unutrašnjost i mogu ozlediti ruke prilikom sledeće upotrebe. Potrebno ih je
isprati vodom nakon svake upotrebe pre nego se skinu sa ruku. Ako su rukavice oštećene
potrebno ih je zameniti.
- Vagu za vaganje prašiva koristiti samo za vaganje fitofarmaceutskih sredstava.
- Kod primene pesticida treba koristiti traktor sa kabinom.
- Preporučena brzina vožnje traktorom iznosi 4-5 km/h.
- Traktorske prskalice i nosive motorne prskalice treba upotrebljavati na udaljenosti najmanje 20m
od: pčelinjaka, parcela uz obdaništa, škola, dečijih i sportskih igrališta, penzionerskih domova,
stambenih objekata i njihovih dvorišta ili kultiviranih poljoprivrednih useva.
- Obavezno, svaki put, pročitajte uputstvo i strogo ga se pridržavajte.
- Etikete nikada ne skidati sa originalne ambalaže.
- Uz to, pre nego što kupite pesticide, pažljivo proverite pakovanje. Nemojte da kupujete proizvod
sa oštećenim pakovanjem ili ambalažu koja curi. Nemojte da kupujete ni proizvod sa polomljenim
zatvaračem na ambalaži.
- Kada prevozite pesticide kamionom ili drugim prevoznim sredstvom, ne stavljajte teške stvari
preko pakovanja sa pesticidima! U protivnom, pakovanja bi se mogla polomiti ili ugnječiti što bi
bilo veoma opasno. Vodite računa kada tovarite pesticide.
- Ako ste u toku transporta prosuli pesticide, najpre udaljiti ljude i životinje sa tog mesta. Zatim
nabacite materijale kao što su pesak, strugotina i sl. da upiju prosute pesticide. Posle otklanjanja
prosutih pesticida, dobro oprati to mesto vodom.
- Strogo voditi računa o karenci.
- Uređaji za aplikaciju pre početka sezone moraju biti ispravni na njima zamenjeni svi oštećeni
delovi. Često se dešava da kod primene zaštite moramo uhvatiti pravi momenat za primenu
sredstava, te zbog toga nesmemo dozvoliti neispravnost uređaja.
- Uređaji za aplikaciju se ne smeju prepunjavati, uvek mora ostati barem 5% prazne zapremine
rezervara.
- Ako se zapuše dizne na aplikatorima, ne otpušavati ih ustima. Očistiti dizne četkicama.
- Uvek koristiti čistu i ne previše hladnu vodu.
- Prilikom primene pesticida ne uzimati hranu i ne pušiti. Ako to želite da radite prethodno dobro operite
ruke i lice.
- Nakon prskanja, ostatak rastvora u uređajima za aplikaciju treba razrediti sa čistom vodom u odnosu l :
10 i potrošiti na tretirani usev ili nasad ako je to u skladu sa uputstvima proizvođača. Ne ostavljati
rastvore pesticida u prskalicama.
- Posle rada obavezno se istuširati vodom i sapunom.
- Fitofarmaceutska sredstva se mogu staviti u promet, ako su registrovana kod nadležnih organa i
svrstana, pakovana, označena i opremljena uputstvom za upotrebu u skladu sa propisima o opasnim
materijama i preparatima, te u skladu sa propisima donesenim na osnovu Zakona o fitofarmaceutskim
sredstvima Srbije.
- Oznake upozorenja i obaveštenja stavljaju se na ambalažu, a njihovo značenje upisuje se u uputstvo za
upotrebu otrova koje se prilaže uz svako pakovanje.
- Sredstva držati zaključana u posebnim ormarima, van domašaja dece i ne stavljati ih blizu hrane.

4. Dodatna zaštita pčela

- Većina sredstava za suzbijanje štetnih insekata predstavlja opasne otrove za pčele i druge korisne
insekte. Da bi se pri njihovoj primeni izbeglo trovanje pčela neophodno je:
- Za vreme cvetanja poljoprivrednog bilja i korova u trajnim nasadima ili na rubovima njiva, treba se
paziti na vreme prskanja vremenske prilike i odabir pesticida.
- Nikada ne prskati (iako sredstvo nije opasno za pčele) kada se pčele nalaze na bilju. Uvek prskati
predveče ili u toku noći kada su pčele u košnicama.
- Takođe za vreme vetra ne prskati, jer vetar može odneti rastvor sredstva na susedne kulture.
- U slučaju da se moraju primeniti sredstva koja su opasna za pčele, o prskanju treba obavestiti sve
pčelare koji se nalaze u krugu 3-6 km i to 48 h pre planiranog tretmana, te ih zamoliti da za to vreme
zatvore pčele.
5. Upotrebe u blizini voda
- Nikada ne bacati preostale pesticide u reke, ribnjake ili druge vodotokove
- Nikada ne perite uređaje za aplikaciju na vodotoku (reci, potoku i sl.). Uvek se ponašajte tako kao da
ćete piti vodu nizvodno od vas.
- Prilikom prskanja držati odstojanje najmanje 10 m od vodotokova, i ne prskati njive koje se
nalaze pod strmim nagibom prema vodotokovima.
- Prilikom prskanja držati odstojanje najmanje 50 m od izvora, bunara ili bušotine, a najmanje
500 m od podzemnih vodotokova i uređaja za obezbeđenje pijaće vode za ljudsku upotrebu.

6. Zbrinjavanje otpada
- Praznu ambalažu je potrebno isprati nakon primene fitofarmaceutskih sredstava. Od presudne je
važnosti da se ispiranje ambalaže odvija na samom imanju gde se sredstvo i primenilo. Za ispravno
ispiranje izuzetno je važno da proizvođač ili osoba koja rukuje sa uređajem za aplikaciju ispere ambalažu
odmah nakon pražnjenja i prebaci ispranu tečnost u prskalicu. Ovako isprana ambalaža (jednostruko)
ipak se svrstava u skupinu opasnog otpada.
- Ambalaža koja je isprana tri puta (temeljno isprana ili ispiranje provedeno pod pritiskom; izbušena
najmanje tri puta; razdvojen čep od flaše) može se svrstati u neopasan otpad i zbrinjavanje takvog
otpada, po procenama Evropskog udruženja za zaštitu bilja (EPCA) je tri do četiri puta jeftinije.
- Ambalaža koja nije pravilno isprana i očišćena može zagaditi okolinu i predstavljati potencijalnu pretnju
javnom zdravlju, životinjama i divljači.
- Ne koristiti praznu ambalažu od pesticida za držanje hrane i pića.
- Ostaci pesticida i ambalaža ne mogu se uništiti na način koji ugrožava zdravlje ljudi i ima štetno
dejstvo na životnu sredinu. Oni se zbrinjavaju, po pravilu, u skladu sa propisima koji regulišu
zbrinjavanje opasnog otpada. Uništavanje prazne ambalaže (kartonske kutije i folije) ne sme se
vršiti bacanjem u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare i more), jame, kanale, kanalizacione mreže,
pored puteva, na deponije kao i na drugi način koji može dovesti do zagađenja životne sredine.
7. Vođenje evidencije o primeni pesticida
- Obavezno je voditi dnevnik primene pesticida, na taj način se može kontrolisati ukupna količina
sredstava apliciranih po jedninici površine.
8. Skladištenje pesticida
- Držati pesticide na suvom, hladnom i mračnom mestu. Ne držati ih na mestu koje je direktno
izloženo svetlosti, niti na toplom i vlažnom mestu.
- Držati zaključane, zabraniti pušenje u magacinu, zabraniti upotrebu otvorenog plamena i zabraniti
pristup neovlaštenim licima i deci. Ne ostavljati pesticide u blizini hrane ili staja.
- Sredstva za zaštitu bilja moraju se čuvati u orginalnoj ambalaži i biti razvrstana po nameni tj.
posebno fungicidi, insekticidi i herbicidi.
- Tečne formulacije pesticida se u skladištu odlažu na police ispod praškastih formulacija u slučaju
nekontrolisanog izlivanja.
- Obezbediti tekuću vodu, sapun i ubruse u blizini skladišta sa pesticidima.
- Takođe treba paziti gde ostavljamo preostale pesticide. Nikada ne ostavljajte preostale pesticide u
prazne boce za piće, jer bi ih deca greškom mogla popiti.
- Neutrošeno sredstvo za zaštitu bilja mora se ostaviti u orginalnoj ambalaži i uskladištiti na propisan
način.
- Opremu za primenu, kao što su prskalice, dobro oprati vodom odmah posle upotrebe. Držati opremu
na odgovarajućem mestu van domašaja dece.
 UPOZORENJE KOD PRIMENE HEMIJSKIH SREDSTAVA
(PESTICIDA) U CILJU ZAŠTITE LJUDI I ŽIVOTNE SREDINE
Pesticidi su otrovi! To su veoma jaki otrovi! Čak i male količine tokom izvesnog vremena mogu da
prouzrokuju teška i neizlečiva oboljenja. Pesticidi imaju štetno delovanje na sve organe u ljudskom
organizmu.

OZNAKE UPOZORENJA I OBAVEŠTENJA

Znakom za vrlo jaku otrovnost (T+) i simbolom označavaju se otrovi iz Grupe I.
Simbol je grafički prikaz mrtvačke glave s ukrštenim kostima, crne boje na
narandžastoj podlozi. Pored znaka stavlja se natpis »vrlo jaki otrov«.

Znakom za otrovnost (T) i simbolom označavaju se otrovi iz Grupe II. Simbol je

grafički prikaz mrtvačke glave s ukrštenim kostima, crne boje na narandžastoj podlozi.
Pored znaka stavlja se natpis »otrov«.

Znakom za štetnost (Xn) i simbolom označavaju se otrovi iz grupe III. Simbol je Andrijin
krst crne boje na narančastoj podlozi. Pored znaka stavlja se natpis »Štetno«.

Znakom za nadražujuće delovanje (Xi) i simbolom označuju se otrovi koji trenutnim,

produženim ili ponovljenim dodirom s kožom ili sluznicom izazivaju upale. Simbol je
Andrijin krst, crne boje na narandžastoj podlozi. Pored znaka stavlja se natpis
„nadražujuće“.
Znakom za nagrizajuće delovanje (C) i simbolom označavaju se otrovi koji u dodiru s
organskim i anorganskim elementima izazivaju njihova oštećenja. Simbol je grafički prikaz
dve epruvete iz kojih kaplje tečnost na ruku i metal. Simbol je crne boje na narandžastoj
podlozi. Pored znaka stavlja se natpis »nagrizajuće«.

Znakom za eksplozivnost (E) i simbolom označavaju se otrovi koji pod uticajem plamena ili
drugih toplotnih izvora eksplodiraju, ili kod kojih je opasnost od eksplozije zbog udarca,
pritiska ili trenja veća nego kod dinitrobenzena. Simbol je grafički prikaz bombe koja se rasprši
crne boje na narandžastoj podlozi. Pokraj znaka stavlja se natpis »eksplozivno«.

Znakom za vrlo laku zapaljivost (F+) i simbolom označavaju se otrovi koji se pod
normalnim pritiskom (1013 mbara) i na normalnoj temperaturi (20°C) mogu zapaliti, dovesti
do pojave požara ili potpomagati gorenje (tečnosti vrlo niske tačke paljenja, te gasovi koji su
zapaljivi u dodiru sa vazduhom). Simbol je grafički prikaz otvorenog plamena, crne boje na
narandžastoj podlozi. Pored znaka stavlja se natpis »vrlo lako zapaljivo«.

Znakom za laku zapaljivost (F) i simbolom označavaju se otrovi koji se lako zapale u dodiru
s izvorom vatre, otrovi koji se pale u dodiru sa vazduhom bez posredovanja drugih materija
(samozapaljivi otrovi) te otrovi koji u dodiru s vodom ili vlažnim vazduhom oslobađaju
zapaljive gasove. Simbol je grafički prikaz otvorenog plamena, crne boje na narandžastoj
podlozi. Pored znaka stavlja se natpis »lako zapaljivo«.

Znakom opasnosti za okolinu (N) i simbolom označavaju se otrovi koji su opasni za

biljke i životinje, organizme u tlu, pčele, ozonski omotač i dr. Simbol je grafički prikaz
stabla i ribe, crne boje na narandžastoj podlozi. Pored znaka stavlja se natpis »opasno za
okolinu«.
 ŠTA AKO IPAK DOĐE DO NESREĆE ?

- Nikada sami ne dijagnostikujemo trovanje pesticidima već tražimo lekarsku pomoć .

- Simptomi trovanja mogu se pokazati i malo kasnije, nakon već obavljenog posla s pesticidima.
- Simptomi koji upućuju na trovanje pesticidima:
- Opšte osećanje: umor i slabost.
- Koža: draženje, osećaj peckanja, povećano znojenje, obojenost kože.
- Oči: svrabež, osećaj peckanja, suzenje, slab ili zamagljen vid, suženje ili proširenje ženica.
- Probavni trakt: osećaj peckanja u ustima i grlu, povećano slinjenje, slabost, povraćanje, bol u
stomaku, probavne smetnje, dijareja,
- Nervni sistem: glavobolja, vrtoglavica, zbunjenost, nemir, trzanje mišića, teturanje,
nerazgovetan govor, grčevi, nesvest.
- Disajni putevi: kašalj, bol i pritisak u grudima, otežano disanje, ripanje.
- U slučaju trovanja:
- Odmah prekidamo s radom,
- Pozovemo lekara i ozleđenoj osobi pružamo prvu pomoć, kao što je navedeno na etiketi s
uputstvom za upotrebu,
- Lekaru pokažemo etiketu s uputstvom za upotrebu, koja sadrži sve važne informacije za
preduzimanje odgovarajućih mera.
- Ozleđenu osobu što pre:
- Maknemo iz kontaminirane okoline na svež vazduh ili u dobro ozračen prostor te je zaštitimo
od mraza,
- Ako dođe do zastoja disanja, dajemo veštačko disanje i potražimo lekarsku pomoć.
- Osobu koja je u nesvesnom stanju:
- Namestimo u stabilan bočni položaj,
- Kontaminiranu odeću i obuću odmah skinemo,
- Pozovemo lekara i pokažemo orginalnu ambalažu i uputstvo za upotrebu sredstva.
- U slučaju izlivanja pesticida po koži osnovno je:
- Stati uz vetar kako bi para ili prašina b i l a oduvana od vas,
- Skinuti kontaminiranu odeću i obuću,
- Odmah se oprati vodom i sapunom, ali kožu ne trljati jako da je ne bi oštetili,
- Operemo kosu te očistimo područje pod noktima,
- Obučemo potpuno čistu odeću,
- Ako se loše osećamo odmah prekidamo sa radom,
- Operemo zaštitnu odeću,
- Ako je kontaminirana unutrašnjost čizama i rukavica, ne smemo ih više upotrebljavati.
Unutrašnjost čizama i rukavica nije moguće primerno oprati.
- Dodir s očima:
- Palcem i kažiprstom rastvorimo očni kapak i oko temeljno isperemo mlakom vodom
(ispiremo barem 10 minuta).
- U slučaju konzumiranja:
- Važno je da otrovana osoba nema problema sa disanjem. Ako je potrebno, primenjujemo
veštačko disanje. Osobu koja je u nesvesnom stanju namestimo u stabilan bočni položaj. Ako se
ozleđena osoba znoji i vruće joj je, možemo je osvežiti hladnom vodom, a ako joj je hladno
pokrijemo je ćebetom;
- Otrovana osoba ne sme pušiti i piti mleko ili alkoholna pića. Usta isperemo vodom.
- U slučaju konzumiranja ne smemo izazivati povraćanje, osim ako je tako navedeno u
uputstvima za upotrebu fitofarmaceutskih sredstava te je otrovana osoba u svesnom stanju.
- Ako otrovana osoba ima grčeve, ne pokušavajmo je držati ili zaustavljati. Usta joj držimo
otvorena, tako da joj u usta između zuba namestimo savijenu krpu.
 POJMOVI KOJI SE KORISTE U ZAŠTITI BILJAKA

DOZA - količina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili litrama po jedinici površine, koja je
potrebna za jednokratno prskanje jednog hektara određene kulture.
POTROŠNJA VODE -je ona količina vode koju potrošimo za pripremu sredstva za jedan hektar.
Zavisi od više parametara, npr. od visine kulture koju prskamo, o tome kako fino i ravnomerno uređaj
za aplikaciju sredstva nanosi sredstvo na list i dr.
UREĐAJI ZA APLIKACIJU - su mašine i aparati za nanošenje fitofarmaceutskih sredstava,
uključujući i njihove sastavne delove, koji utiču na preciznost nanošenja.
KONCENTRACIJA - količina preparata u %.
KARENCA - vremenski period koji mora da protekne od poslednje primene pesticida do
berbe (žetve). Drugim rečima, poslednji rok primene pesticida pre berbe odnosno žetve. Npr.
ako je karenca nekog sredstva za vinovu lozu 21 dan, to znači da grožđe možemo konzumirati tek 22
dana posle prskanja tim sredstvom.
RADNA KARENCA - vreme u kome nije dozvoljen rad i pristup ljudi u polju i zaštićenom
prostoru nakon primene pesticida.
AKTIVNA MATERIJA - hemikalija u formulaciji sredstava za zaštitu bilja koja je delotvorna
protiv štetočina, korova i bolesti.
OSTACI (REZIDUE) - količina sredstava za zaštitu bilja koja ostane u zemljištu ili u biljnom
tkivu određeno vreme nakon primene.
LETALNA DOZA - ona količina supstance koja može da izazove smrt.
FITOTOKSIČNOST - oštećenja kulturne biljke nakon upotrebe sredstava za zaštitu bilja.
OTROVNOST - svojstvo sredstva za zaštitu bilja da uzrokuje oštećenje u organizmu.
 NAJČEŠĆE FORMULACIJE PESTICIDA

EC - koncentrat za emulziju
CE - koncentrovana emulzija
SC - koncentrovana suspenzija
SL - koncentrovani rastvor
AS - vodeni rastvor
OL - uljni rastvor
GR - granule
FG - fine granule
EW - emulzija ulje u vodi
EO - emulzija voda u ulju
ES - emulzija za tretiranje semena
SP - vodorastvorljivo prašivo
SG - vodorastvorljive granule
FS - koncentrovana suspenzija za tretiranje semena
LS - rastvor za tretiranje semena
SE - suspoemulzija
WP - kvašljivi prašak
MG - mikrogranule
GG - makrogranule
PW - prašak
DP - prašak za zaprašivanje
DS - prašak za zaprašivanje semena
WG - vododisperzibilne granule
WS- vododisperzni prašak za vlažno tretiranje semena