Irina Dereti6 Ljubomir Tadi6
085
ARISTOTLE'SPHILOSOPHICALFOUNDATION OF THE
RHETORICAL PHENOMENON
Summary
Aristotle'sR/retoricis of ambivalentcharacter.While readingit, we feel a
certainvacillationbetweenscientificandtheoreticalinsistenceon essentialelements
in the constitutionofa rhetoricalphenomenon, on the one hand,and very detailed
descriptions thatgo beyondthedomainofphilosophyanddiluteAristotle'salready
extensivetext, on the other.The taskof this paperis to separatethoseelementsof
his treatisewhich treat the problemphilosophically.For this purposethe author
analysesAristotle'sdefinitionof rhetoric,its positionamongothertechnaiandthe
meaningsofthe cardinalrhetoricalconcept*the pistis.From this analysisonecan
concludethat Aristotle'sconceptionofrhetoric cannotbe reducedto the technical
rules of argumentationand a considerableknowledgeof the subject,becauseit
lays claim to the entireman,not only to his intellectualbut also to his emotional
andethicalworld. The oratoroughtto be skilledin constructingentymeme,but he
shouldalsohavethe sensibilityfor practicaljudgement,which tendsto find a way
out when no learnedknowledgeof the conect procedurehelps.
Q
tr
z
64
UDK 162: 82.
Institutza filozofiju i dru5tvenuteoriju Originalninaudnirad
Beograd
ENTIMEM- RETORIEKISILOGIZAM
Na samom podetku prve knjige syoje RetorlfteAristotel
upuiujena nekeelementeoveve5tine,izmeduostalogi na znadenje
entimemakao ,,odredene vrste silogizma".Po5toje ukazaoda su
Uputstavau besednidku
,,sastavljadi ve5tinu"izna5lisamoneznatan
deo ove veStineu koju spadajusamometodeuveravanja,dok je
sve ostalo sporedno,i ,,dani5tane govoreo entimemimakoje su
telo uveravanja(,,somatespfsteis"),Aristotelje zakljudioda se
pomenuti sastavljadiUputstavau besednidkuveStinuuglavnom
bavepitanjimavan predmeta.Po5toje entimemza Aristotelabitan
elemenatuveravanja,postavljase pitanje Staje entimemi koje je
njegovomestou sastavuretoridkeve5tine?
Entimemdoslovnoznadimisao,savet,metodu,razmi5ljanje,
a izvedenje iz re1i ,,en-thymeistat'i zna(i da slu5alacmora po-
mi5ljatina ono Stouzbudujesrcei du5u(,,enthymdomai").To je
ono,dakle,Stoje besednikzamislio,a slu5alacprimislio.Entimem
je besednidkizakljudak,izvedeniz jedne premise,dok se druga
zadrLavau mislima (,,Sokratje smrtan",azadri,anaje premisada
su ,,svi ljudi smrtni", te se mora u mislima dopuniti).Filozofi
Port-Royal-asu navodili drugi primer: svakotelo je neravnokoje
sasvih sffanareflektujesvetlo.Dakle,mesecje neravanjer reflektuje
svetlosasvih strana.
Retoridkojve5tini,znamo,svojstvena je metodauveravanja,
a metodauveravanja,kaZeAristotel, ,jeste odredenavrsta doka-
zivanja"(Retorika,l355a).Po5toje.za Aristotelaentimem,,naj- F
'q
D
znahjnija metodauveravanja"(Ret.,1355a),trebauvek upozora-
vati na razliku izmedustrogonauine metode(,,apodeixis",,,dem-
onstratio")i dijalektiiko-retoriikemetode(,,pistis", ,probatio" lli E
,,argumenture"). Na jednom mestu(Ret.,1359a),po5toje utvrdio N
da je retorika slidnadijalektici i sofistidkimdijalozima,Aristotel J
izridito upozorava:,,Ako bi neko poku5aoda od dijalektikei reto-
rike nadininauke,a ne praktidnediscipline,ono Stojesu, taj bi
65
 neprimetno razorio njihovu pravu narav i tako ih transformi5udi,
za5aou oblast nauka s definisanommaterijom, a ne iskljudivo
dijalogom".
Ovo Aristotelovo upozorenjeje presudnozana(elno razli-
kovanje izmedu teorijskefilozffie, u koju spadaju taine nauke
(matematikai fizika) i praktiine filozffie, u koju spadajupolitika
(etika), dijalektika i retorika. Teorijska i praktidnafilozofija nisu,
medutim,odvojenenepremostivimjazom, vei se razlikuju samo
po nadinu kako dolaze do istine. U Nikomahovoj eticit Aristotel
je ljudsku sposobnostu dokudivanjuistine podelio na pet vrsta:
I. Veltina (,,tdchne")
2. Znanje (,,epi stdme")
3. RazboritostQthronesif')
4. Mudrost(,sophia")
5. Um (,/tus")
Iz ove podeleodiglednose nameie zakljuEakda retorika ne
zalazini u oblast,,epist6me",niti u oblast,,sophfa".Onaje, to ved
znamo,ve5tina(,,t6chne"),a dotidese,kao Stoiemo videti, i oblasti
,,phronesis", a u intenzivno-imaginativnom smislui oblasti,,nus".
Sve navedeneljudske duhovnesposobnostistremeistini. Za Aris-
totela je naudnaistina u saznajnomsmislu vrednija od praktiEne,
alije praktidnaTnaiajnija od naudnenajpre zato Stose bez nje ne
mogu obezbeditipravilna sredstvaza postizanjepostavljenogci-
lja.' Naudno znarye je sposobnostdokazivanja lioje podiva na
logiikoj nuZnosti:,,dabude samotako i nikako drukdije". ,,T6chne'o
i ,,phronesis"poEivaju,naprotiv, u onome ,,StomoZe da bude i
drukdije", (to je promenljivo,o demu moZeda se odluduje.Prema
tome, svrhaje ovog nadinarasudivanjau 6inu koji se naziva od-
lul<a.'Za razliku od znanja koje je op5te i nuZno, veStinai raz-
boritost moraju poznavati i pojedinadnoi posebno,jer se ,,svako
delanjeodvija ... u pojedinostima".aOvde je red o poznavanju
promenljivih okolnosti po5tosve Stonije sfogo nesumnjivospada
u debatu,buduii da tadansud nauke ne moZe da zameni vredno-
Q '
vanje iprocenjivanje u politici, pravu, etici, estetici,religiji. Rolan
s- Bart (RolandBarthes)u svom ,,Aide-m6moire",posve6enoman-
2lbid.,"tr.l58/r59.
3 7
3lbid., sr'.148.
4lbid.,str.l4g.
66
tidkoj retorici5 ukazuje da se u Aristotelovom pojmu verovatnog
(,,eik6s")idejaopi tosti suprotstavlja ideji univerzalnosti. Dok op5te
nije nuZno,univerzalnoje, kao atributnauke,nuZno.Op5teje ljudsko
op5te,statistidkiodreclenomnenjemnajve6egbroja kome se veruje
daje,,tvrdo kao gvoZde".
Budu6i da Aristotel tvrdi da je entimem ,,odiedenavrsta
silogizma" i da ,,razmatranjesvakevrste silogizma spadau oblast
dijalektike,u celu ili u neki njen deo", postavljase pitanjekoji je
smisaoizraza,,odredenavrsta silogizma?"Ovaj izraz znad,i,pre
svega,da Aristotelova teorija entimemapretpostavljasilogistiku.
A odretlenjesilogizmanalazimou tzv. ,,Prvoj silogistici".Tamo
on kaZe:,,Silogizamje govor u kome - kad se izvesnesfvari stave
- ne5torazlidito od stavljenoganuZnimnadinom proizilazi samim
tim Stoto postoji. Pod izrazom ,samim tim Stoto postoji', podra-
zumevamda je time dobijenaposledica;a izraz: ,time je dobijena
posledica' znabi da nijedan spoljni termin nije potrebanda proizvede
nuZnuposledicu.""Zatim Aristotel odreduje savrieni silogirym
kao onaj ,,kome nije potrebno ni5ta drugo sem onoga Stoje pret-
postavljenou premisama,pa da nuZnostzakljudkabudeodevidna",
razlikuju6i ga od nesavrienoga,,komese potrebnejedna ili vi5e
stvari, koje nuZnim nadinom proizlaze iz stavljenih termina, ali
nisu izredno izralene u premisama".T Premisaje, po Aristotelu,
,,govor koji potvrduje ili koji odride ne5to o ne6em".On razlikuje
demonstrativnuoddijalektiike premisetime Stose u prvoj ,,uzima
jedan od dva dela protivrednosti(er dokazati ne znadipitati nego
pretpostavljati)", dok se u drugoj traZi od protivnika ,,da izabere
jedan od dva dela protivrednosti."ll dalje: ,,silogistidkapremisa
je demonstrativnaako je istinita i ako je dobijenapomoiu principa
prvobitno pretpostavljenih"(aksioma),dok u dijalektidkoj premisi
,,onqjko stavlja pitanje traZi od protivnika da izaberejedan od dva
dela protivrednosti".e
Silogistika je za Aristotela udenjeo izvodenju zakljudaka.
U tradicionalnojlogici su poznatatri dlanasilogizma sa oznakama q
,,pr opositio maiof (gornji termin),,,propositio minot'' (donji ter-
I 'ancienne
-"*d rhCtorique.Aide-mdmoire", Communica-
"*h*J.
tions, 16, 1970, str. 204.
6
A.irtot"l,,,P.ua analitika" (t: Organon, Beograd,1965,str. 86). N
,.1
lbid.,str.8618'7.
E
lbrl., str. 85.
e
lbid..tt .85186
 neprimetno razorio njihovu pravu narav i tako ih transformi5udi,
za5aou oblast nauka s definisanommaterijom, a ne iskljudivo
dijalogom".
Ovo Aristotelovo upozorenjeje presudnozana(elno razli-
kovanje izmedu teorijskefilozffie, u koju spadaju taine nauke
(matematikai fizika) i praktiine filozffie, u koju spadajupolitika
(etika), dijalektika i retorika. Teorijska i praktidnafilozofija nisu,
medutim,odvojenenepremostivimjazom, vei se razlikuju samo
po nadinu kako dolaze do istine. U Nikomahovoj eticit Aristotel
je ljudsku sposobnostu dokudivanjuistine podelio na pet vrsta:
I. Veltina (,,tdchne")
2. Znanje (,,epi stdme")
3. RazboritostQthronesif')
4. Mudrost(,sophia")
5. Um (,/tus")
Iz ove podeleodiglednose nameie zakljuEakda retorika ne
zalazini u oblast,,epist6me",niti u oblast,,sophfa".Onaje, to ved
znamo,ve5tina(,,t6chne"),a dotidese,kao Stoiemo videti, i oblasti
,,phronesis", a u intenzivno-imaginativnom smislui oblasti,,nus".
Sve navedeneljudske duhovnesposobnostistremeistini. Za Aris-
totela je naudnaistina u saznajnomsmislu vrednija od praktiEne,
alije praktidnaTnaiajnija od naudnenajpre zato Stose bez nje ne
mogu obezbeditipravilna sredstvaza postizanjepostavljenogci-
lja.' Naudno znarye je sposobnostdokazivanja lioje podiva na
logiikoj nuZnosti:,,dabude samotako i nikako drukdije". ,,T6chne'o
i ,,phronesis"poEivaju,naprotiv, u onome ,,StomoZe da bude i
drukdije", (to je promenljivo,o demu moZeda se odluduje.Prema
tome, svrhaje ovog nadinarasudivanjau 6inu koji se naziva od-
lul<a.'Za razliku od znanja koje je op5te i nuZno, veStinai raz-
boritost moraju poznavati i pojedinadnoi posebno,jer se ,,svako
delanjeodvija ... u pojedinostima".aOvde je red o poznavanju
promenljivih okolnosti po5tosve Stonije sfogo nesumnjivospada
u debatu,buduii da tadansud nauke ne moZe da zameni vredno-
Q '
vanje iprocenjivanje u politici, pravu, etici, estetici,religiji. Rolan
s- Bart (RolandBarthes)u svom ,,Aide-m6moire",posve6enoman-
2lbid.,"tr.l58/r59.
3 7
3lbid., sr'.148.
4lbid.,str.l4g.
66
tidkoj retorici5 ukazuje da se u Aristotelovom pojmu verovatnog
(,,eik6s")idejaopi tosti suprotstavlja ideji univerzalnosti. Dok op5te
nije nuZno,univerzalnoje, kao atributnauke,nuZno.Op5teje ljudsko
op5te,statistidkiodreclenomnenjemnajve6egbroja kome se veruje
daje,,tvrdo kao gvoZde".
Budu6i da Aristotel tvrdi da je entimem ,,odiedenavrsta
silogizma" i da ,,razmatranjesvakevrste silogizma spadau oblast
dijalektike,u celu ili u neki njen deo", postavljase pitanjekoji je
smisaoizraza,,odredenavrsta silogizma?"Ovaj izraz znad,i,pre
svega,da Aristotelova teorija entimemapretpostavljasilogistiku.
A odretlenjesilogizmanalazimou tzv. ,,Prvoj silogistici".Tamo
on kaZe:,,Silogizamje govor u kome - kad se izvesnesfvari stave
- ne5torazlidito od stavljenoganuZnimnadinom proizilazi samim
tim Stoto postoji. Pod izrazom ,samim tim Stoto postoji', podra-
zumevamda je time dobijenaposledica;a izraz: ,time je dobijena
posledica' znabi da nijedan spoljni termin nije potrebanda proizvede
nuZnuposledicu.""Zatim Aristotel odreduje savrieni silogirym
kao onaj ,,kome nije potrebno ni5ta drugo sem onoga Stoje pret-
postavljenou premisama,pa da nuZnostzakljudkabudeodevidna",
razlikuju6i ga od nesavrienoga,,komese potrebnejedna ili vi5e
stvari, koje nuZnim nadinom proizlaze iz stavljenih termina, ali
nisu izredno izralene u premisama".T Premisaje, po Aristotelu,
,,govor koji potvrduje ili koji odride ne5to o ne6em".On razlikuje
demonstrativnuoddijalektiike premisetime Stose u prvoj ,,uzima
jedan od dva dela protivrednosti(er dokazati ne znadipitati nego
pretpostavljati)", dok se u drugoj traZi od protivnika ,,da izabere
jedan od dva dela protivrednosti."ll dalje: ,,silogistidkapremisa
je demonstrativnaako je istinita i ako je dobijenapomoiu principa
prvobitno pretpostavljenih"(aksioma),dok u dijalektidkoj premisi
,,onqjko stavlja pitanje traZi od protivnika da izaberejedan od dva
dela protivrednosti".e
Silogistika je za Aristotela udenjeo izvodenju zakljudaka.
U tradicionalnojlogici su poznatatri dlanasilogizma sa oznakama q
,,pr opositio maiof (gornji termin),,,propositio minot'' (donji ter-
I 'ancienne
-"*d rhCtorique.Aide-mdmoire", Communica-
"*h*J.
tions, 16, 1970, str. 204.
6
A.irtot"l,,,P.ua analitika" (t: Organon, Beograd,1965,str. 86). N
,.1
lbid.,str.8618'7.
E
lbrl., str. 85.
e
lbid..tt .85186
 pomoiu kojega ne saznajemoono Stoje istinito egzaktnonego
min) i ,,conclusio"(zakljudak).'"Najpoznatijiprimer takvog silo-
samoono Stoje verovatno(,,eik6s", ,,verisimile")ili 5toje ,,homo-
gizmaje prva figura tzv. ,,modusBarbara":,,Svi ljudi su smrtni,
lon tou alethei", sliino istinitom. Aristotel kaZe:,,Ko je, dakle,
Sokratje dovek, dakle: Sokratje smrtan." Smatrase da ,,modus
sposobanda uodi verovatnamnenja,taj je sposobanda saznaisti-
Barbara"odgovaraAristotelovomentimemu."Aristotel navodi
nu." IJ izvesnomsmislusaznanjeverovatnogaje pretpostavkais-
primereza ilustrovanjeraznih vrstaentimema(Retorikrt,735lb,
tinitoga.,,Verovamo je ono Stoseveiinom dogada,ali ne apsolutno,
1394b)pa bi se,na osnovunjih, moglo zakljuditida je red o argu-
kao 5to neki odredujuovaj pojam, ved je takvo u odnosuna ono
mentacijiu kojoj su formulisanasamodva iskazapri demuistini-
Sto moZebiti i drukdije no verovatno,kao op5tepremazajedni-
tostjednogatrebada bude obrazloZena ili zasnovanana istinitosti
dkom" (Retorika,1357a, l357b).
drugoga.To posebnovaLi za izreke i njihov odnos prema enti-
Istinitost nekogiskazau okvirima retorikemoZeseprihvatiti
memima.Tako: ,,Nemadovekakoji bi sasvimslobodanbio" pred-
ako iskaz utvrduje neko nuZnostanjestvari ili se moZepotvrditi
stavljaizreku,ali ako se doda stih: ,,Jerjedanje novca,drugi sud-
dulnim opaZanjem. Retorikuu principune interesujuiskazikoji se
binerob", dobija se entimem(Aristotelovde navodi Euripidovu
Hekttbu). ne mogu povrditi dulnim opaZanjem.
Posebnosvojstvoentimemapostajenaroditojasno ako se Aristotel navodi detiri vrste entimernskeargumentacije:ve-
uporedisanaudnimsilogizmom.Dok u ,,Drugojanalitici" naudni, rovatno ("eikds"), primer (,parddeigma"),,,tekmAriolf i 4nak
ili apodiktidkisilogizam,sluZidokazuda je neStotako kako jest u (,,semeion") (Retorika,1402b).Na drugom mestu(Rel., 1357b)
odredenomnu/nom smislu, entimem se koristi u prvom red:uza Aristotel kaZedaje ,,tekmdrion" ustvari onaj znak koji rutino vodi
obrazloZenjetvrdnji o sadrZajustvari kojima se nuZnostnaielno zakljudku,kada se, naime,smatrada se nediji argunent ne mol.e
ne moZepripisati.Naudnim nazivaAristotelonaj silogizampomodu pobi ti (u helenskomjeziku re( ,,t'!kmar" zna(i cilj, medu, izla-
koga - ukoliko ga imamo - znemo." Za stvarikoje se sludajno zak).On je samoposebansludajznaka(" semeion") u Siremsmis-
dogaclajustrogo naudno utemeljenje nije moguie. U Retorici lu.'' Njime se kaZeda je ne5tozavrleno.U ,,Prvojanalitici" Aris-
totel,razlikuju(i verovatnood znaka,tvrdi da je verovatno,.onoo
.1357a)Aristotel ukazuieda postoji samomali broj nuZnihpro-
pozicija iz kojih se izvode retoridki silogizrni,jer veiina stvari demu se zna da se ve6inom tako dogadaili ne dogada,da tako
koje dine predmetna5egprosuctivanjai razmatrani,ao onome Sto jeste ili da tako nije." Primeri: ,,mrziti zavidljivce" ili ,,ose6ati
je predmet njihovih delatnosti,a one su takvog karakterada u naklonostpremaljudimakoje volimo". Uporedimoli ovo odredenje
njima nema,tako reii, nideg nuZnog.Prematome, entimemse verovatnogsaonim iz ,,retorike"utvrdiiemo da u ,,Retorici"Aris-
razlikujeod naudnogsilogizmai po oblastina koju seprimenjujei totel daje bliZe odredenjekadaupuiuje na mogu6nostalternative;
po svojim formulacijama.Pravaoblastprimeneentimemasu pitanja jer u oblasti delovarya,prakse,nema nidegaStoi drukdije ne bi
o kojima seljudi obidnosavetuju.Savetujemose,ukazujeAristotel, moglobiti.ta
o onomeStonaizgledmoZebiti i ovakvo i onakvo,,jer se niko ne Verovatnostqi u bliskomodnosusaop5timmnenjem(,,en-
savetujeo stvarimakoje ne mogu,niti su mogle,niti bi u budu6nosti doxa"). Otuda su za Aristotela i svi entimemi verovatnogkao i
moglebiti drukdije..." oni op5tihmnenja.Ta povezanosl,,eikota"sa ,,endoxa"vidi se iz -
Prematome,najveii deona5egumovanjasastojiseiz sporo- sledeieAristoteloveodredbeverovatnihmnenjarzraLeneu prvoj 'oF
.O va, problemai kontroverzikoji ne mogu biti savladanina naudno glavi njegove ,,Topike". To su ,,ona koja su primljena od svih 3
n
apsolutannadin. O njima traje diskusija i deliberacijasvakoga ljudi, ili od ve6ine,ili od mudraca,a izmeduovih ili od svih, ili od
F
dana.Tadanamje od pomo6iop5tismisao(" sensuscommunis") r3
O pojmovima,,tekm6rion"i ,,semeion"biie kasnijejoi redi. Rolan N
10 Bart (nav.d., str.204) naziva,,tekm6rion" sigurnomoznakomili ,,nerazorivim
lbid.,str.9o i dalje. J
p tt znakom" koji je to Stojest i koji drukdije ne moZebiti .
J Jiirgrn Sprute, Dle Enthymemtheorie in der aristotelischen Rhetorik,
ra analitika"(nanav.mestu,str.225).Upor.takodenjegovu
Gdttingen, 1982, str. 68/69. Aristotel,,,Prya
tt
A r , r t n t . l , , , D r u g a a n a l i t i k a " ( u : O r g a n o n , B e o g r a d , 1 9 6 5 ,s t r . 2 6 1 ) .
Retoriku,1357a.
69
68
 pomoiu kojega ne saznajemoono Stoje istinito egzaktnonego
min) i ,,conclusio"(zakljudak).'"Najpoznatijiprimer takvog silo-
samoono Stoje verovatno(,,eik6s", ,,verisimile")ili 5toje ,,homo-
gizmaje prva figura tzv. ,,modusBarbara":,,Svi ljudi su smrtni,
lon tou alethei", sliino istinitom. Aristotel kaZe:,,Ko je, dakle,
Sokratje dovek, dakle: Sokratje smrtan." Smatrase da ,,modus
sposobanda uodi verovatnamnenja,taj je sposobanda saznaisti-
Barbara"odgovaraAristotelovomentimemu."Aristotel navodi
nu." IJ izvesnomsmislusaznanjeverovatnogaje pretpostavkais-
primereza ilustrovanjeraznih vrstaentimema(Retorikrt,735lb,
tinitoga.,,Verovamo je ono Stoseveiinom dogada,ali ne apsolutno,
1394b)pa bi se,na osnovunjih, moglo zakljuditida je red o argu-
kao 5to neki odredujuovaj pojam, ved je takvo u odnosuna ono
mentacijiu kojoj su formulisanasamodva iskazapri demuistini-
Sto moZebiti i drukdije no verovatno,kao op5tepremazajedni-
tostjednogatrebada bude obrazloZena ili zasnovanana istinitosti
dkom" (Retorika,1357a, l357b).
drugoga.To posebnovaLi za izreke i njihov odnos prema enti-
Istinitost nekogiskazau okvirima retorikemoZeseprihvatiti
memima.Tako: ,,Nemadovekakoji bi sasvimslobodanbio" pred-
ako iskaz utvrduje neko nuZnostanjestvari ili se moZepotvrditi
stavljaizreku,ali ako se doda stih: ,,Jerjedanje novca,drugi sud-
dulnim opaZanjem. Retorikuu principune interesujuiskazikoji se
binerob", dobija se entimem(Aristotelovde navodi Euripidovu
Hekttbu). ne mogu povrditi dulnim opaZanjem.
Posebnosvojstvoentimemapostajenaroditojasno ako se Aristotel navodi detiri vrste entimernskeargumentacije:ve-
uporedisanaudnimsilogizmom.Dok u ,,Drugojanalitici" naudni, rovatno ("eikds"), primer (,parddeigma"),,,tekmAriolf i 4nak
ili apodiktidkisilogizam,sluZidokazuda je neStotako kako jest u (,,semeion") (Retorika,1402b).Na drugom mestu(Rel., 1357b)
odredenomnu/nom smislu, entimem se koristi u prvom red:uza Aristotel kaZedaje ,,tekmdrion" ustvari onaj znak koji rutino vodi
obrazloZenjetvrdnji o sadrZajustvari kojima se nuZnostnaielno zakljudku,kada se, naime,smatrada se nediji argunent ne mol.e
ne moZepripisati.Naudnim nazivaAristotelonaj silogizampomodu pobi ti (u helenskomjeziku re( ,,t'!kmar" zna(i cilj, medu, izla-
koga - ukoliko ga imamo - znemo." Za stvarikoje se sludajno zak).On je samoposebansludajznaka(" semeion") u Siremsmis-
dogaclajustrogo naudno utemeljenje nije moguie. U Retorici lu.'' Njime se kaZeda je ne5tozavrleno.U ,,Prvojanalitici" Aris-
totel,razlikuju(i verovatnood znaka,tvrdi da je verovatno,.onoo
.1357a)Aristotel ukazuieda postoji samomali broj nuZnihpro-
pozicija iz kojih se izvode retoridki silogizrni,jer veiina stvari demu se zna da se ve6inom tako dogadaili ne dogada,da tako
koje dine predmetna5egprosuctivanjai razmatrani,ao onome Sto jeste ili da tako nije." Primeri: ,,mrziti zavidljivce" ili ,,ose6ati
je predmet njihovih delatnosti,a one su takvog karakterada u naklonostpremaljudimakoje volimo". Uporedimoli ovo odredenje
njima nema,tako reii, nideg nuZnog.Prematome, entimemse verovatnogsaonim iz ,,retorike"utvrdiiemo da u ,,Retorici"Aris-
razlikujeod naudnogsilogizmai po oblastina koju seprimenjujei totel daje bliZe odredenjekadaupuiuje na mogu6nostalternative;
po svojim formulacijama.Pravaoblastprimeneentimemasu pitanja jer u oblasti delovarya,prakse,nema nidegaStoi drukdije ne bi
o kojima seljudi obidnosavetuju.Savetujemose,ukazujeAristotel, moglobiti.ta
o onomeStonaizgledmoZebiti i ovakvo i onakvo,,jer se niko ne Verovatnostqi u bliskomodnosusaop5timmnenjem(,,en-
savetujeo stvarimakoje ne mogu,niti su mogle,niti bi u budu6nosti doxa"). Otuda su za Aristotela i svi entimemi verovatnogkao i
moglebiti drukdije..." oni op5tihmnenja.Ta povezanosl,,eikota"sa ,,endoxa"vidi se iz -
Prematome,najveii deona5egumovanjasastojiseiz sporo- sledeieAristoteloveodredbeverovatnihmnenjarzraLeneu prvoj 'oF
.O va, problemai kontroverzikoji ne mogu biti savladanina naudno glavi njegove ,,Topike". To su ,,ona koja su primljena od svih 3
n
apsolutannadin. O njima traje diskusija i deliberacijasvakoga ljudi, ili od ve6ine,ili od mudraca,a izmeduovih ili od svih, ili od
F
dana.Tadanamje od pomo6iop5tismisao(" sensuscommunis") r3
O pojmovima,,tekm6rion"i ,,semeion"biie kasnijejoi redi. Rolan N
10 Bart (nav.d., str.204) naziva,,tekm6rion" sigurnomoznakomili ,,nerazorivim
lbid.,str.9o i dalje. J
p tt znakom" koji je to Stojest i koji drukdije ne moZebiti .
J Jiirgrn Sprute, Dle Enthymemtheorie in der aristotelischen Rhetorik,
ra analitika"(nanav.mestu,str.225).Upor.takodenjegovu
Gdttingen, 1982, str. 68/69. Aristotel,,,Prya
tt
A r , r t n t . l , , , D r u g a a n a l i t i k a " ( u : O r g a n o n , B e o g r a d , 1 9 6 5 ,s t r . 2 6 1 ) .
Retoriku,1357a.
69
68
 najpoznatijihi najslavnijih".'tOva op5tamnenjasu u-stvarivlada-
juta mnenja kao Stosu, na pr., konvencijeili tradicije.Aristotel
kasnijedodaje,govore6io dijalektidkojpropoziciji,da se ono Sto
je dobijeno od mudracamoZeprihvatiti, ako to nije suprotnomne-
njima mnogih ljudi. Prema tome, statusverovatnoie koji imaju
mnenjamudracaniLi je od mnenjasvih ljudi. Moglo bi sezakljuditi
da retoridke argumentacijesadrZevetinom premisediji su termini
medusobnonormalno, ane nu/no povezani,a pripadaim predikat
,,verovatnotadan". Njime se izraLavauvedjivost, verodostojnost,
plauzibilnost.Aristotel govori o uverenjima(,,qtfsteis" ) kao sred-
stvima koji stvaraju dvrstu veru. Cilj zavrlne redi ili govora nije
istina nego va/,enje,nlje izvesnost,vet saglasnostili postizanje
saglasnosti; rtvume seputemuveravanja.
U Aristotelovim istraZivanjima o silogizmu vaZno mesto
pripadaprimeru ("parddeigma").V,,Prvoj analitici" , tvrdi Aristo-
tel, primer se ,,ne odnosi ni kao deo prema celini ni kao celina
prema delu, nego kao deo prema delu - kad su dva pojedinadna
sludajapodredenaistom terminu, i kad je poznatjedan od njih."
Primer se dobija,,kad se dokaZeda gornji krajnji termin pripada
srednjemterminu pomoiu termina slidnogatre6em.Ali teba znati
da srednji termin pripada tre6em terminu, a prvi terminu slidnom
tre6em." Po5to su ratovi protiv susedazlo, a rat Atinjana protiv
Tebanacaje bio rat protiv suseda,ondaje, odito,rat Atinjana protiv
Tebanacabio zlo. Isto se odnosi na rat Tebanaca.DrotivFokejaca.
Tako j.ednaop5tateza postajeuverljiva putem jednog ili vi5e pri-
mera.'"
Aristotelovo uporedenjerTparadigme sa,,epagog€' (indu-
kcijom najprepokazujeda je paradigma,u suprotnosli sa irdukci-
jom, silogizampovezansatezomkojaje udinjenauverljivom.Zatim,
primer (,,pdradeigma") je retoriEka ,,epagogt' indukcija, a in-
dukcija je zakljudivanjeo nekom datom sludajuna temelju brojnih
slidnihsludajeva(Retorika,1356b).Treba,ipak, imati u vidu da se
() paradigma nipo5to ne moZepoistovetiti sa indukcijom. Karakter-
izacija primera pokazujeda sepojedini sludajkoristi za drugi poje-
F dini sludaj koji je sporanili nejasan,ali ne kao kod ,,epagog€' da
bi sejedna op5tateza udinila uverljivom. Aristotel dodaravapara-
15
f, Aristotel,,,Topika"(u: Organon,str.372)
r6
Aristotel,,,Prva analitika" (na nav. mesfi str.2211222).
t'
Ibid..rtt.2z2.
70
digmu argumentacijomkojom treba pokazati ,,da onaj ko teZi ti-
ranidi traZi telesnustraZu."Iz sludajevaPisistratai Teagenaiz
Megare moZese izvu6i opite pravilo da onaj koji zahtevatelesnu
straZuteZi tiranidi. Po5toje sludajDionisija tiranina iz Sirakuze
slidan,moZesenavedenopravilo primeniti i na ovaj sludaj.(,,Reto-
rika", l357b).
Kao i u odnosusilogizmai entimemapostoji slidnostizmedu
primera i indukcije. Oboje sluZekao oblici navodenjadokaza(ar-
gumenata)(Retorika,l357b).Znalajno mesto,videli smo,pripada
entimemuindicije ili znaka(,,semeion"). U ,,Prvoj analitici" Aris-
totel'odrecluje indiciju (znak)na slede6inadin:,,...stvardije posto-
janje ili postajanjepovladi za sobompostojanjeili postajanjedruge
stvari,bilo ranije ili docnije-jeste znak postojanjaili postajanja
druge stvari".U Retorict(1357b),ali i na navedenommestu'u
,,Prvoj analitici"r8,Aristotel navodi kao primere indicija ove doka-
ze: neko je bolestanzato Stoima povi5enutemperaturuili neka
Zenase porodila jer ima mleka. Ovaj poslednji primer znakaje
,,telondrion",jer je, ukoliko je tvrdnja istinita, nepobitan.Pod poj-
mom znakova spadaju, najpre, one indicije koje fungiraju kao
premise jednog prinudnog zakljudka, a, zatim, one koje se kao
premisemogu formalno pobiti te su stogasrodnesamosaprividnim
entimemima.Prve su ,,tekmdria*,a druge ,semeia" u uZemsmislu
(Retorila,l357b). Od znakovau uZemsmislu,koji semogupobijati,
razlikuje,dakle, Aristotel ,,tekmArion"kao prinudan(,,anagkaion" )
znak koji se ne moZe pobijati. U njemu se izraLava nuLna veza
izmedu indicije i indiciranog.Aristotel (Retorika,l357b) ukazuje
da u helenskom jeziku pojmovi ,,t6)<nar" i ,pdras" imaju isto
znadenje(svri etak).Medutim, za razamevanjeprinudnosti(nuZno-
sti) ,,tekm4rion"-a,nepodesan je pojam nuZnostidemonstrativne
nauke.
Postavljasepitanje o kojoj vrsti nuZnostije u ovom sludaju
re6?Aristotel upotrebljavapojam nuZnostikoji je drukdui od onoga 7
u demonstrativnimnaukamai naziva ga,,andgkeekshypothdseos" v)
F
i sluZi mu za objaSnjenjenuZnostimaterije (,,hyld'). Ovaj pojam
nuZnostiAristotel upotrebljava za obja5njenjejednog nuZnog,ali
ne i dovoljnog uslova. Pored toga pitanje saznajnostiove vrste
nuZnostine predstavljanikakav posebanproblem.Tako, na pr., N
J
ako se poznaje materija neke stvari, zna se istovremenoda stvar
tB
lpid.,rt .226.
71
 najpoznatijihi najslavnijih".'tOva op5tamnenjasu u-stvarivlada-
juta mnenja kao Stosu, na pr., konvencijeili tradicije.Aristotel
kasnijedodaje,govore6io dijalektidkojpropoziciji,da se ono Sto
je dobijeno od mudracamoZeprihvatiti, ako to nije suprotnomne-
njima mnogih ljudi. Prema tome, statusverovatnoie koji imaju
mnenjamudracaniLi je od mnenjasvih ljudi. Moglo bi sezakljuditi
da retoridke argumentacijesadrZevetinom premisediji su termini
medusobnonormalno, ane nu/no povezani,a pripadaim predikat
,,verovatnotadan". Njime se izraLavauvedjivost, verodostojnost,
plauzibilnost.Aristotel govori o uverenjima(,,qtfsteis" ) kao sred-
stvima koji stvaraju dvrstu veru. Cilj zavrlne redi ili govora nije
istina nego va/,enje,nlje izvesnost,vet saglasnostili postizanje
saglasnosti; rtvume seputemuveravanja.
U Aristotelovim istraZivanjima o silogizmu vaZno mesto
pripadaprimeru ("parddeigma").V,,Prvoj analitici" , tvrdi Aristo-
tel, primer se ,,ne odnosi ni kao deo prema celini ni kao celina
prema delu, nego kao deo prema delu - kad su dva pojedinadna
sludajapodredenaistom terminu, i kad je poznatjedan od njih."
Primer se dobija,,kad se dokaZeda gornji krajnji termin pripada
srednjemterminu pomoiu termina slidnogatre6em.Ali teba znati
da srednji termin pripada tre6em terminu, a prvi terminu slidnom
tre6em." Po5to su ratovi protiv susedazlo, a rat Atinjana protiv
Tebanacaje bio rat protiv suseda,ondaje, odito,rat Atinjana protiv
Tebanacabio zlo. Isto se odnosi na rat Tebanaca.DrotivFokejaca.
Tako j.ednaop5tateza postajeuverljiva putem jednog ili vi5e pri-
mera.'"
Aristotelovo uporedenjerTparadigme sa,,epagog€' (indu-
kcijom najprepokazujeda je paradigma,u suprotnosli sa irdukci-
jom, silogizampovezansatezomkojaje udinjenauverljivom.Zatim,
primer (,,pdradeigma") je retoriEka ,,epagogt' indukcija, a in-
dukcija je zakljudivanjeo nekom datom sludajuna temelju brojnih
slidnihsludajeva(Retorika,1356b).Treba,ipak, imati u vidu da se
() paradigma nipo5to ne moZepoistovetiti sa indukcijom. Karakter-
izacija primera pokazujeda sepojedini sludajkoristi za drugi poje-
F dini sludaj koji je sporanili nejasan,ali ne kao kod ,,epagog€' da
bi sejedna op5tateza udinila uverljivom. Aristotel dodaravapara-
15
f, Aristotel,,,Topika"(u: Organon,str.372)
r6
Aristotel,,,Prva analitika" (na nav. mesfi str.2211222).
t'
Ibid..rtt.2z2.
70
digmu argumentacijomkojom treba pokazati ,,da onaj ko teZi ti-
ranidi traZi telesnustraZu."Iz sludajevaPisistratai Teagenaiz
Megare moZese izvu6i opite pravilo da onaj koji zahtevatelesnu
straZuteZi tiranidi. Po5toje sludajDionisija tiranina iz Sirakuze
slidan,moZesenavedenopravilo primeniti i na ovaj sludaj.(,,Reto-
rika", l357b).
Kao i u odnosusilogizmai entimemapostoji slidnostizmedu
primera i indukcije. Oboje sluZekao oblici navodenjadokaza(ar-
gumenata)(Retorika,l357b).Znalajno mesto,videli smo,pripada
entimemuindicije ili znaka(,,semeion"). U ,,Prvoj analitici" Aris-
totel'odrecluje indiciju (znak)na slede6inadin:,,...stvardije posto-
janje ili postajanjepovladi za sobompostojanjeili postajanjedruge
stvari,bilo ranije ili docnije-jeste znak postojanjaili postajanja
druge stvari".U Retorict(1357b),ali i na navedenommestu'u
,,Prvoj analitici"r8,Aristotel navodi kao primere indicija ove doka-
ze: neko je bolestanzato Stoima povi5enutemperaturuili neka
Zenase porodila jer ima mleka. Ovaj poslednji primer znakaje
,,telondrion",jer je, ukoliko je tvrdnja istinita, nepobitan.Pod poj-
mom znakova spadaju, najpre, one indicije koje fungiraju kao
premise jednog prinudnog zakljudka, a, zatim, one koje se kao
premisemogu formalno pobiti te su stogasrodnesamosaprividnim
entimemima.Prve su ,,tekmdria*,a druge ,semeia" u uZemsmislu
(Retorila,l357b). Od znakovau uZemsmislu,koji semogupobijati,
razlikuje,dakle, Aristotel ,,tekmArion"kao prinudan(,,anagkaion" )
znak koji se ne moZe pobijati. U njemu se izraLava nuLna veza
izmedu indicije i indiciranog.Aristotel (Retorika,l357b) ukazuje
da u helenskom jeziku pojmovi ,,t6)<nar" i ,pdras" imaju isto
znadenje(svri etak).Medutim, za razamevanjeprinudnosti(nuZno-
sti) ,,tekm4rion"-a,nepodesan je pojam nuZnostidemonstrativne
nauke.
Postavljasepitanje o kojoj vrsti nuZnostije u ovom sludaju
re6?Aristotel upotrebljavapojam nuZnostikoji je drukdui od onoga 7
u demonstrativnimnaukamai naziva ga,,andgkeekshypothdseos" v)
F
i sluZi mu za objaSnjenjenuZnostimaterije (,,hyld'). Ovaj pojam
nuZnostiAristotel upotrebljava za obja5njenjejednog nuZnog,ali
ne i dovoljnog uslova. Pored toga pitanje saznajnostiove vrste
nuZnostine predstavljanikakav posebanproblem.Tako, na pr., N
J
ako se poznaje materija neke stvari, zna se istovremenoda stvar
tB
lpid.,rt .226.
71
 bez dotidne materije ne moZe postojati. Ova vrsta nuZnostine
predstavljasaznajniproblemni za prosedne,neobrazovane ljude.
U tom sludajudovoljno je iskusno.Aristotel je morao posebno
istaii nuZnost,,tekmdtian"-a zato Stoindicirano predstavljanuZan
uslov postojanjaindicije. SaznanjenuZnihuslovaza predmeteiz
obidnogiskustvanahodisvojunesumnjivostu op5temmnenju(,,en-
doxa" ) koje mora podivati na dvrstom uverenju dija se nepokole-
bljivost iskazuje u tome da jo5 nikada do sadanisu poznavali
inzetke od pravilnosti, a i kada su ih poznavalibili su beznadajni.
Aristotel dalje ludi entimemeod prividnih entimema(,,pha-
indmenonenthymema")kojima u dijalektici odgovaraprividni si-
logizam (,,phain6menos syllogismos").Sta je prividni silogizam
moZesezakljuditiiz AristotelovogOrganona,ta(nijeiz,,Topike",
kada Aristotel objabnjavapojam tzv. ,,eristidkogsilogizma". On
kaZe:,,Eristidkije silogizamkoji seosnivana mi5ljenjima(ustvari:
mnenjimn,Lj.T.) koja izgledajuverovatna,ali nisu takva, kao i
silogizam koji samo prividno zakljuduje na osnovu verovatnih
mi5ljenja (mnenja,Lj.T.) ili onih koja izgledaju verovatna.Jer
ni5ta od onogaStoje oznaEenokao verovatnone odajena povr5ini
sigurnu osobinulaZnosti,kao Stoje sludajza principe eristidkih
dokaza.Naime, kod ovih se odmah otkriva njihova laZnapriroda,
i to u ve6ini sludajeva,- i Eaki za onekoji su obdarenisamoza
malo razumevanja."le
Svaki prividni silogizamje neka argumentagijakoja stvara
privid kao da je red o silogizmu,iako u njemu neriianidega5tobi
odgovaraloodredbisilogizma.
Po Aristoteluje svaki prividni silogizampogre5ansilogizam,
ali nije i svaki pogre5ansilogizam prividni silogizam zato Stoneki
pogre5ansilogizam moLe formalno korektno zakljuditi neSto
pogreSnona osnovujedne ili vi5e pogre5nihpremisa.2o Niih Arls-
totel naziva paralogizml ,,koji postaju od premisa svojstvenih
odredenimnaukama,koje nalazimo u geometriji i srodnim disci-
plinama." Crtad laZnih geometrijskih figura, primeduje Aristotel
() na istom mestu,ne zakljudujeni iz istinitih i prvih premisa,ni iz
verovatnihpremisa,nego izvodi svoj silogizamiz propozicija koje
3
su svojstveneodgovaraju6ojnauci,ali nisu istinite."
t eA.irtotel,,,Topika"(na
nav.mestu,str.372).
p 20
Aristotel, ,,O sofistidkim pobijanjima" (u'. Organon,str. 606/607.Upor.
J A.irtot.l, ,,Prvaanalitika" (na nav. mestu, str. 2231225).Upor.takodei
takode:JiirgenSprute,Nav. d., str. 109).
21
Aristotel,,,Topika"(na nav.mestu,str.372).
T2
U Retorici (1397a)Aristotel pominje mestaprividnih en-
timema,,koji u su5tininisu entimemijer nisu ni silogizmi".Razli-
kovanjeizmeduprividnog i pogre5nogsilogizma vaLiizaentimem
(Retorilra,I 400b). Aristotel dalje navodi (Retorika, I 40 I b) jedan
paralogizamkoji se sastojiu ,,pripisivanjuili odricanjuneke di-
njenicepreuvelidavanjem". To se de5avakad besednik,ne doka-
zav5i da je optuZeniizvr5io odredeniprestup,isti preuvelidava.
Time senameravapostiii utisakda optuZeni,koji sampreuvelibava
delo, to delo nije izvrlio, ili da ga je izvr5io kada se tuZilacljuti.
To nije entimem,zakljudujeAristotel,jer je slu5alacu nedoumici
da li je okrivljeni tako ne5toudinio ili nije, jer ni jedno ni drugo
nije dokazano.
JoSjedan paralogizamnavodi Aristotel, a sastoji se u tome
,,dase uzrokom smatraono Stonije uzrok, kao da se, na primer,
jedna stvar dogodi istovremeno sa drugom, ili posle nje, te se
posle toga uzima u smislu usled toga, demu narodito pribegavaju
politiEari. Tako je Demad izjavio da je Demostenovapolitika bila
uzrok svih moguiih zala, jer je za njom usledio rat" (Retorika,
l40lb), Takvih primeranavodi Aristotel na istom mestujo5 viSe.
Slidno prividnom silogizmu i u retorici se, zakljudujeAristotel,
prividni entimem zasniva ne na apsolutnoverovatnom,ve6 na
delimidno verovatnom.
Aristotelova teorija entimemapovezanaje sanjegovim ude-
njem o retoriikom prigovoru (,,enstasis",,,obiectio").,,Objekcija
je" ,kaLe Aristotel pri kraju ,,Prve analitike", ,,premisakontrerno
suprotnajednoj premisi. Objekcija serazlikuje od premisekojoj je
suprotnatime, Sto objekcija moZebiti paxtikulama,a premisa ili
uop5tene moZebiti takva, ili bar nije takva u univerzalnim silo-
gizmirna;' Aristotel dalje ukazirje da se objekcija javlja na dva
nadinai u dve figure. Na dva nadinasejavlja zato Stoje ili univerzalna
ili partikularna,a u dve figure se javljaju objekcije zato Sto su
suprotnepremisi.22Pojam ,,enstasis"sadrZi prigovor kao vrstu
otpora kojim se dejstvo argumentacijetreba da ponisti ili okrnji. F q
Usmerenje protiv entimema,ali nije ogranidensamo na oblast
retorike vei semoZeprimeniti u Siremznadenjui protiv dijalektidkih
argumenata.Aristotel ukazuje da ,,enstasis"nije entimem nego tr
izno5enjetakvog mi5ljenja iz kojega se moZejasno uvideti da N
J
22 fi
njegovuRetoriku,l402b. Podrobnijeo pojmu,,enstasis"(,,obiectio")upor. kod:
IUrgenSpiute,nav.d., str. 115i dalje.
73
 bez dotidne materije ne moZe postojati. Ova vrsta nuZnostine
predstavljasaznajniproblemni za prosedne,neobrazovane ljude.
U tom sludajudovoljno je iskusno.Aristotel je morao posebno
istaii nuZnost,,tekmdtian"-a zato Stoindicirano predstavljanuZan
uslov postojanjaindicije. SaznanjenuZnihuslovaza predmeteiz
obidnogiskustvanahodisvojunesumnjivostu op5temmnenju(,,en-
doxa" ) koje mora podivati na dvrstom uverenju dija se nepokole-
bljivost iskazuje u tome da jo5 nikada do sadanisu poznavali
inzetke od pravilnosti, a i kada su ih poznavalibili su beznadajni.
Aristotel dalje ludi entimemeod prividnih entimema(,,pha-
indmenonenthymema")kojima u dijalektici odgovaraprividni si-
logizam (,,phain6menos syllogismos").Sta je prividni silogizam
moZesezakljuditiiz AristotelovogOrganona,ta(nijeiz,,Topike",
kada Aristotel objabnjavapojam tzv. ,,eristidkogsilogizma". On
kaZe:,,Eristidkije silogizamkoji seosnivana mi5ljenjima(ustvari:
mnenjimn,Lj.T.) koja izgledajuverovatna,ali nisu takva, kao i
silogizam koji samo prividno zakljuduje na osnovu verovatnih
mi5ljenja (mnenja,Lj.T.) ili onih koja izgledaju verovatna.Jer
ni5ta od onogaStoje oznaEenokao verovatnone odajena povr5ini
sigurnu osobinulaZnosti,kao Stoje sludajza principe eristidkih
dokaza.Naime, kod ovih se odmah otkriva njihova laZnapriroda,
i to u ve6ini sludajeva,- i Eaki za onekoji su obdarenisamoza
malo razumevanja."le
Svaki prividni silogizamje neka argumentagijakoja stvara
privid kao da je red o silogizmu,iako u njemu neriianidega5tobi
odgovaraloodredbisilogizma.
Po Aristoteluje svaki prividni silogizampogre5ansilogizam,
ali nije i svaki pogre5ansilogizam prividni silogizam zato Stoneki
pogre5ansilogizam moLe formalno korektno zakljuditi neSto
pogreSnona osnovujedne ili vi5e pogre5nihpremisa.2o Niih Arls-
totel naziva paralogizml ,,koji postaju od premisa svojstvenih
odredenimnaukama,koje nalazimo u geometriji i srodnim disci-
plinama." Crtad laZnih geometrijskih figura, primeduje Aristotel
() na istom mestu,ne zakljudujeni iz istinitih i prvih premisa,ni iz
verovatnihpremisa,nego izvodi svoj silogizamiz propozicija koje
3
su svojstveneodgovaraju6ojnauci,ali nisu istinite."
t eA.irtotel,,,Topika"(na
nav.mestu,str.372).
p 20
Aristotel, ,,O sofistidkim pobijanjima" (u'. Organon,str. 606/607.Upor.
J A.irtot.l, ,,Prvaanalitika" (na nav. mestu, str. 2231225).Upor.takodei
takode:JiirgenSprute,Nav. d., str. 109).
21
Aristotel,,,Topika"(na nav.mestu,str.372).
T2
U Retorici (1397a)Aristotel pominje mestaprividnih en-
timema,,koji u su5tininisu entimemijer nisu ni silogizmi".Razli-
kovanjeizmeduprividnog i pogre5nogsilogizma vaLiizaentimem
(Retorilra,I 400b). Aristotel dalje navodi (Retorika, I 40 I b) jedan
paralogizamkoji se sastojiu ,,pripisivanjuili odricanjuneke di-
njenicepreuvelidavanjem". To se de5avakad besednik,ne doka-
zav5i da je optuZeniizvr5io odredeniprestup,isti preuvelidava.
Time senameravapostiii utisakda optuZeni,koji sampreuvelibava
delo, to delo nije izvrlio, ili da ga je izvr5io kada se tuZilacljuti.
To nije entimem,zakljudujeAristotel,jer je slu5alacu nedoumici
da li je okrivljeni tako ne5toudinio ili nije, jer ni jedno ni drugo
nije dokazano.
JoSjedan paralogizamnavodi Aristotel, a sastoji se u tome
,,dase uzrokom smatraono Stonije uzrok, kao da se, na primer,
jedna stvar dogodi istovremeno sa drugom, ili posle nje, te se
posle toga uzima u smislu usled toga, demu narodito pribegavaju
politiEari. Tako je Demad izjavio da je Demostenovapolitika bila
uzrok svih moguiih zala, jer je za njom usledio rat" (Retorika,
l40lb), Takvih primeranavodi Aristotel na istom mestujo5 viSe.
Slidno prividnom silogizmu i u retorici se, zakljudujeAristotel,
prividni entimem zasniva ne na apsolutnoverovatnom,ve6 na
delimidno verovatnom.
Aristotelova teorija entimemapovezanaje sanjegovim ude-
njem o retoriikom prigovoru (,,enstasis",,,obiectio").,,Objekcija
je" ,kaLe Aristotel pri kraju ,,Prve analitike", ,,premisakontrerno
suprotnajednoj premisi. Objekcija serazlikuje od premisekojoj je
suprotnatime, Sto objekcija moZebiti paxtikulama,a premisa ili
uop5tene moZebiti takva, ili bar nije takva u univerzalnim silo-
gizmirna;' Aristotel dalje ukazirje da se objekcija javlja na dva
nadinai u dve figure. Na dva nadinasejavlja zato Stoje ili univerzalna
ili partikularna,a u dve figure se javljaju objekcije zato Sto su
suprotnepremisi.22Pojam ,,enstasis"sadrZi prigovor kao vrstu
otpora kojim se dejstvo argumentacijetreba da ponisti ili okrnji. F q
Usmerenje protiv entimema,ali nije ogranidensamo na oblast
retorike vei semoZeprimeniti u Siremznadenjui protiv dijalektidkih
argumenata.Aristotel ukazuje da ,,enstasis"nije entimem nego tr
izno5enjetakvog mi5ljenja iz kojega se moZejasno uvideti da N
J
22 fi
njegovuRetoriku,l402b. Podrobnijeo pojmu,,enstasis"(,,obiectio")upor. kod:
IUrgenSpiute,nav.d., str. 115i dalje.
73
 zakljudaknije izveden u skladu sa pravilima silogistidkogzak-
ljudivanja ili da je iznetapretpostavkalaLna (Retorika, 1403a).
Kada seprigovor usmeravaprotiv entimemaondatreba,po pravilu,
da pokaZeda je pogre5noili neverovatnoono Stose u zakljudku
tvrdi na osnovuentimemskeargumentacije.Time se mora osporiti
logidki oblik entimemaili pak ono Stose u jednoj ili obe premise
tvrdi. Svi entimemi iz verovatnogmogu biti izloZeniprigovorima.
U Retorici (1402a)Aristotel istide detiri nadinadobijanja
prigovora: f . iz samogpredmeta(entimemakoji se pobija);2. iz
suprotnoga(ako, na pr., entimemglasi da dobardovekdini dobro
svim svojim prijateljima,moZese prigovoriti da ni zao dovek ne
dini zlo svim svojim prijateljima);3. iz sliinoga (ako, na pr., en-
timem glasi da ljucii koji su zlo pretrpeli uvek mrze druge, moZe
se prigovoriti da ljudi kojima se uvek dobro dinilo nisu uvek pri-
jateljski raspoloZeni;4. iz izraienih stavovai mi5ljenja znamenitih
ljudi (ako entimem glasi da pijanim treba opra5tatijer nesvesno
greSe,moZeseuzvratiti prigovoromda i Pitak ne zasluZujepohvalu
jer u suprotnomne bi odredio teZukaznu zaone koji Eineprestup
u pijanomstanju).
Posebnoje interesantanprvi deo prigovora (iz samogapred-
meta).Aristotel navodi entimemkoji se tide ljubavi, diji je cilj da
dokaZeda je ljubav ne5todobro.Tadaje mogu6dvosfrukprigovor.
Najpre se moZereii da je potrebane5tordavo (a ljubav je potreba
kao poZuda),azatim,da Kaunovaljubav (redje o.ljpbaviMiletova
sinaKauna sa sestromBiblidom) ne bi pre5lau poslovicuda nije
bilo sludajevaizopadeneljubavi.
Pored uvodenja objekcije, Aristotel napominje da se pobi-
janje moZeudiniti i putemprotivsilogizma (Retorikn,7402a).Pro-
tivsilogizam (,,antisyllogisdmenon") je suprotanzakljudaksadrZaju
zakljudakapobijanogentimema.Ako je, na primer, u entimemu
koji sepobija zakljudenoda se ne5toodredenodogodilo, onda seu
nekom drugom entimemu navodi dokaz da se to nije dogodilo i
obratno.
'(.) Od naudnogsilogizma entimem se razlikuje svojom dru-
F
kdijom formulacijom. U ovom retoridkom silogizmu se ispu5ta
sve ono Stoslu5alacpoznajei stogamoZelako dopuniti u misli-
ma. Dovoljno je re6i, kaZe Aristotel, da je Dorijej ,,pobediona
p Olimpijskim igrama, i nema potrebe dodavati da pobednik na
J
Olimpijskim igrama prima pobednidkivenac,jer to svi znaju."
(Retorika,1257a).U entimemu,inade,moZebiti izostavljeno,u
74
nadelu,ono Stosesamopo sebirazume.U dvadesetprvom poglavlju
(Retorila, 1394a)gdeje red o upotrebi izreke (,,gndme"), Aristotel
istide daje izreka iskazanamisao koja ne izraLavapojedinaEno
ved op5te,aline izraLavani svaku vrstu op5teg(na pr. daje pravo
suprotnokrivom), ved samoono Stoje predmetljudskogdelovanja,
kao i ono Stose u tom delovanju moZeodabratiili odbaciti. Jedna
izreka, ako se doda razlog (,,aitia") za ono 5to se tvrdi u njoj,
postajeentimem. Entimemi, po pravilu, imaju jezidki oblik nekog
obrazloZenja(utemeljenja),po5toretoridkaargumentacijau go-
vornidkoj praksi preteZnosluZi tome da se sumnjive ili sporne
tvrdnje udineverovatnimili dokazanim.
Dobro je zapaleno23 da oblik neke entimemskeformulacije
ostajesilogizambez obzira da li su svi dlanovi ove argumentacije
formulisaniili nisu.Logidki je irelevantnoStojedna samorazumljiva
premisaostajeneizgovorenapo5to slu5aoci,ukoliko razumejuen-
timem i prihvataju njegov zakljudak,primeiuju tu premisui mogli
bije dopuniti.
Aristotel je za formiranje redenicepreporudivaoantitetidki
nalinizraLavanja(Retoril<n,1410a),a upotrebumetaforai jezidkih
obrta smatrao je znaEajnomprednoSdu,jer ono Sto se Zeli re6i
prikazuje se na zoran i Ziv nadin(Retorika, 1410b).
U sedamnaestom poglavlju tredeknjige Aristotelove,,Reto-
rike" nalazimo najvi5e pravila za upotrebu entimema.Entimemi,
smata Aristotel, odgovarajubesedamau sudujer se sudskabeseda
odnosina postojanjeili ngpostojanjedela. Entimeme,kaZeAristo-
tel, ne valja navoditi jedan za drugim, ved ih treba izme5ati s os-
talim dokazima.Ne valja ih, dalje, navoditi ,,kod svegai svadega",
jer 6e u suprotnomispastida postupamopoput nekih filozofa koji
izvode zakljudke daleko poznatije i verodostojnije od premisa iz
kojih se izvode." Ni prilikom izazivanjaosedanjanije uputno na-
voditi entimem zato Sto 6e ih oseianje istisnuti. Najzad, za enti-
memom ne treba posezatini kada se besediZeli dati etiEkoobele-
?je, jer dokazivanje ne podrazumevani moralni znaEaj,ni name-
F
'V)
ru (Retoril<n,l4l7b).
Na jednom mestu Aristotel preporudujeodrecleninadin iz-
raLavanjaiodredeneentimemekao,,gradske"ili otmene(,,asteia")
koji omogudavajunajugodnije obrazovanje.Ova otmenostodgo- N
vara predstavamai ukusu obrazovanijeg slu5ateljstva.Entimemi
J
23
O formulaciii entimemaupor. analizeJiirgenaSprute,nav. d., str. 130/133.
75
 zakljudaknije izveden u skladu sa pravilima silogistidkogzak-
ljudivanja ili da je iznetapretpostavkalaLna (Retorika, 1403a).
Kada seprigovor usmeravaprotiv entimemaondatreba,po pravilu,
da pokaZeda je pogre5noili neverovatnoono Stose u zakljudku
tvrdi na osnovuentimemskeargumentacije.Time se mora osporiti
logidki oblik entimemaili pak ono Stose u jednoj ili obe premise
tvrdi. Svi entimemi iz verovatnogmogu biti izloZeniprigovorima.
U Retorici (1402a)Aristotel istide detiri nadinadobijanja
prigovora: f . iz samogpredmeta(entimemakoji se pobija);2. iz
suprotnoga(ako, na pr., entimemglasi da dobardovekdini dobro
svim svojim prijateljima,moZese prigovoriti da ni zao dovek ne
dini zlo svim svojim prijateljima);3. iz sliinoga (ako, na pr., en-
timem glasi da ljucii koji su zlo pretrpeli uvek mrze druge, moZe
se prigovoriti da ljudi kojima se uvek dobro dinilo nisu uvek pri-
jateljski raspoloZeni;4. iz izraienih stavovai mi5ljenja znamenitih
ljudi (ako entimem glasi da pijanim treba opra5tatijer nesvesno
greSe,moZeseuzvratiti prigovoromda i Pitak ne zasluZujepohvalu
jer u suprotnomne bi odredio teZukaznu zaone koji Eineprestup
u pijanomstanju).
Posebnoje interesantanprvi deo prigovora (iz samogapred-
meta).Aristotel navodi entimemkoji se tide ljubavi, diji je cilj da
dokaZeda je ljubav ne5todobro.Tadaje mogu6dvosfrukprigovor.
Najpre se moZereii da je potrebane5tordavo (a ljubav je potreba
kao poZuda),azatim,da Kaunovaljubav (redje o.ljpbaviMiletova
sinaKauna sa sestromBiblidom) ne bi pre5lau poslovicuda nije
bilo sludajevaizopadeneljubavi.
Pored uvodenja objekcije, Aristotel napominje da se pobi-
janje moZeudiniti i putemprotivsilogizma (Retorikn,7402a).Pro-
tivsilogizam (,,antisyllogisdmenon") je suprotanzakljudaksadrZaju
zakljudakapobijanogentimema.Ako je, na primer, u entimemu
koji sepobija zakljudenoda se ne5toodredenodogodilo, onda seu
nekom drugom entimemu navodi dokaz da se to nije dogodilo i
obratno.
'(.) Od naudnogsilogizma entimem se razlikuje svojom dru-
F
kdijom formulacijom. U ovom retoridkom silogizmu se ispu5ta
sve ono Stoslu5alacpoznajei stogamoZelako dopuniti u misli-
ma. Dovoljno je re6i, kaZe Aristotel, da je Dorijej ,,pobediona
p Olimpijskim igrama, i nema potrebe dodavati da pobednik na
J
Olimpijskim igrama prima pobednidkivenac,jer to svi znaju."
(Retorika,1257a).U entimemu,inade,moZebiti izostavljeno,u
74
nadelu,ono Stosesamopo sebirazume.U dvadesetprvom poglavlju
(Retorila, 1394a)gdeje red o upotrebi izreke (,,gndme"), Aristotel
istide daje izreka iskazanamisao koja ne izraLavapojedinaEno
ved op5te,aline izraLavani svaku vrstu op5teg(na pr. daje pravo
suprotnokrivom), ved samoono Stoje predmetljudskogdelovanja,
kao i ono Stose u tom delovanju moZeodabratiili odbaciti. Jedna
izreka, ako se doda razlog (,,aitia") za ono 5to se tvrdi u njoj,
postajeentimem. Entimemi, po pravilu, imaju jezidki oblik nekog
obrazloZenja(utemeljenja),po5toretoridkaargumentacijau go-
vornidkoj praksi preteZnosluZi tome da se sumnjive ili sporne
tvrdnje udineverovatnimili dokazanim.
Dobro je zapaleno23 da oblik neke entimemskeformulacije
ostajesilogizambez obzira da li su svi dlanovi ove argumentacije
formulisaniili nisu.Logidki je irelevantnoStojedna samorazumljiva
premisaostajeneizgovorenapo5to slu5aoci,ukoliko razumejuen-
timem i prihvataju njegov zakljudak,primeiuju tu premisui mogli
bije dopuniti.
Aristotel je za formiranje redenicepreporudivaoantitetidki
nalinizraLavanja(Retoril<n,1410a),a upotrebumetaforai jezidkih
obrta smatrao je znaEajnomprednoSdu,jer ono Sto se Zeli re6i
prikazuje se na zoran i Ziv nadin(Retorika, 1410b).
U sedamnaestom poglavlju tredeknjige Aristotelove,,Reto-
rike" nalazimo najvi5e pravila za upotrebu entimema.Entimemi,
smata Aristotel, odgovarajubesedamau sudujer se sudskabeseda
odnosina postojanjeili ngpostojanjedela. Entimeme,kaZeAristo-
tel, ne valja navoditi jedan za drugim, ved ih treba izme5ati s os-
talim dokazima.Ne valja ih, dalje, navoditi ,,kod svegai svadega",
jer 6e u suprotnomispastida postupamopoput nekih filozofa koji
izvode zakljudke daleko poznatije i verodostojnije od premisa iz
kojih se izvode." Ni prilikom izazivanjaosedanjanije uputno na-
voditi entimem zato Sto 6e ih oseianje istisnuti. Najzad, za enti-
memom ne treba posezatini kada se besediZeli dati etiEkoobele-
?je, jer dokazivanje ne podrazumevani moralni znaEaj,ni name-
F
'V)
ru (Retoril<n,l4l7b).
Na jednom mestu Aristotel preporudujeodrecleninadin iz-
raLavanjaiodredeneentimemekao,,gradske"ili otmene(,,asteia")
koji omogudavajunajugodnije obrazovanje.Ova otmenostodgo- N
vara predstavamai ukusu obrazovanijeg slu5ateljstva.Entimemi
J
23
O formulaciii entimemaupor. analizeJiirgenaSprute,nav. d., str. 130/133.
75
 koji trebada postlLuodjekkod slu5alaca ne sme.jubiti nerazumljivi entimemniZi oblik dokaznogsredstva."Za Anaksimena entimemi
i banalni,prostadki.Moraju biti brzo ili odmahshvatljivi.To je su ne samo ono Sto protivreairedimai delima nego i ono Sto
onda ljudima prijatno, pogotovoako entimemi,,brzosaop5tavaju svemudrugomeprotivredi. Entimemje za Anaksimenatezakoja
novo znanje" (Retorika,1410b).Kako se postiZeotmen govor sluSaocima trebada znadineStokao izreka,sentenca. Za Aristotela
Aristotelse o tomeizraLavana nekolikomesta,navodeiibro.lne je, medutim,entimemsredstvoargumentacije koje se,Stavi5e, pok-
metafbre,apoftegme,homonime,zagonetkei poslovice.(Retorika, lapasa strukturomargumentacijeu topici. Sa AnaksimenomAris-
l 4 l l a , I 4 I I b , 14 1 2 a ,14 1 2 b ,1 4 1 3 a1, 4 13 b ) . totel deli gledi5teda entimemimorajubiti saZetoizraLent,mada,
Tzt,. elenktiiAl(pobijajuii) entimemnalazi vi5e mestau kao Stosmovideli,Aristotelrazlikujeentimemi izreku.
Aristotelovojteonji entimemeaod tzv. deiktiikog (dokazuju6eg). Treba zakljuditi da je entirnemrazvijen :uoblastijavnosti
Raulogza ilsnalaziAristotelu tomeStoje, prilikompobijanja, ili, u danainjojterminologiji,u oblasti,javnogmnenja".U dvadeset
silogizamjasniji.1r. suprotnosti uodljivije,madaseentimemio ko- drugojglavi drugeknjige RetorikeAristotelsebavi razlikovanjem
jima je redmeclus.rtrno ns 132likujupo svojojsilogistidkojstrukturi. izmecluobrazovanih i neobrazovanih besednika. Redje, naime,o
Deiktibki entimem izvodi zakljudkeizpriznatlh premisa,a elen- odnosubesednikai maseslu5alaca. U odirnamaseneobrazovani
protivnika(Retorika,l396b). besedniciizgledajuuverljivijeod obrazovanih jer se ,,boljerazu-
ktidki iz premisasuprotnihpremisama
Odiglednoje da elenktidkientimem izaziva snaZnijiutisak na meju u veitinu besedenja predmasom"zatoStogovoreo ,,onome
slu5aoceod deiktidkog.Razlogje, poredredenog,u tome Stose Stoje blisko masi".Tome nasuprot,obrazovani(udeni)govoreo
suprotnostiveomalako primeduju,tim lak5ekada idu jedna za op5timpitanjinra,s opStetadkegledi5ta(1396a).U drugoj glavi
drugom,a elenktidkientimemobjedinjavasuprotstavljene premise prveknjigeRetorike(1357a),Aristotelnapominjeda sepretresanje
(Retoriktt,1410a).Aristotelsmatrada se suprotnostimedusobno pitanjao kojimasesavetujemo izvodr,.uprisustvutakvihslu5alaca
osvetljavaju.Inade,postojeukazivanjakojima Aristotel ne pre- kqi nisu sposobnida sagledavaju brolneokolnostisludajai da
porudujeupotrebuentimemave6,naprotiv,odvraia od nje. Videli prate op5irno izvodenjezakljubaka".Ova razlikovanjaposredno
smoda ih ne trebaupotrebljavati.,kodsvegai svadega", a pogotovo upuiuju na to da seretorika,zarazlikuod nauke,bavi ubedivanjem
ne radi budenjastrasti.Odiglednosaznajniprincip ne ide zajedno koje polazi od poznatogi napredujeka nepoznatont,izbegavajuti
sapatetitnim.Otudaje entimem.premaAristotelu,mgumentacija slol.enttuopitavanjakcla su svojstvenaobrazovanimi udenim.Ja-
sa saznajnomsilogistidkomstrukturom.Medutim, u Aristotelovoj vno umovanjena ,,Agori" - redenoje -- ra.zliditoje od umovanjau
Retoricinailazimoi na ukazivanjapremakojima postojeentimemi .,Akademr1i". Bitnaje razlikaizmedumetaforei apstraktne odredbe.
u kojima nrje prepoznatljivatakva struktura.U tridesetdrugom ,,Mesto"je moino sredstvoistraZivanja i otkrivarya,eleme-
poglavlju druge knjige Retorikenalazimo primere koji su for- natzdruLivanjaideja,podsetnik,spomenar.,,Mesta",kaZeR. Bart,
mulisanina pogodbeninadin:,,Ako-onda" . ,r\koje umerenost do- ,,nisu,dakle,sami argumentive6 odeljciu kojima se oni slaZu".
je (1397 On zatimnavodiDimarsea(Dumarsais)koji kaZe:,,Mestasu ielije
bra,onda neumerenost Stetna a). U savremenim istraZiva-
gde svakomoZeiii da, tako reii, uzmematerijunekogdiskursai
njima Aristoteloveteorijeentimernaposto.liglediSte2o daje Aristo-
argumenteo svi.mvrstamapredmeta."26 R. Bart o5troumnoukazuje
tel u pomenutompoglavljusabrao,,opitarnesta"koja su u ,,Topici"
i na istorijskudvoznadnost izraza,,op5te mesto".To su, najpre, 'qF
bliska dijalektidkojargumentacijii da ih je naveou Retoricipre a Stosupraznijito su op5tiji,a, za- )
.(J oblici,opiti za sveargumente,
nego Stoje izgradrosilogistiku.On ih je i kasnijezadri.aomada
tim, to su stereotipi,ponovljenepropozicije.Tako je do5lo do
F su, u stvari,straniteoriji entimemakoja je orijentisanana silogisti- nezavisno
reifikacijetopike,kada,,topos"dobija^fiksiran sadrZaj,
ku. Otuda dvostruko zna(enjepojma entimema.Uporedo sa tim rd konteksta. To je uvodu stereotipiju.-'
p
postojeukazivanjana upotrebuizraza,,entimem"kod Aristotelovih N
o
prethodnikai savremenika, posebnokod Anaksimenazakogaje 2slbirt.,str.144,saupudivan;em
na 5iruliteraturu I
r
26Rolan<lBarthes,nav. delo,str. 1 8 9 .
2 al h i t t . , s t r . 1 4 0 . 21lbid.

/o 11
 koji trebada postlLuodjekkod slu5alaca ne sme.jubiti nerazumljivi entimemniZi oblik dokaznogsredstva."Za Anaksimena entimemi
i banalni,prostadki.Moraju biti brzo ili odmahshvatljivi.To je su ne samo ono Sto protivreairedimai delima nego i ono Sto
onda ljudima prijatno, pogotovoako entimemi,,brzosaop5tavaju svemudrugomeprotivredi. Entimemje za Anaksimenatezakoja
novo znanje" (Retorika,1410b).Kako se postiZeotmen govor sluSaocima trebada znadineStokao izreka,sentenca. Za Aristotela
Aristotelse o tomeizraLavana nekolikomesta,navodeiibro.lne je, medutim,entimemsredstvoargumentacije koje se,Stavi5e, pok-
metafbre,apoftegme,homonime,zagonetkei poslovice.(Retorika, lapasa strukturomargumentacijeu topici. Sa AnaksimenomAris-
l 4 l l a , I 4 I I b , 14 1 2 a ,14 1 2 b ,1 4 1 3 a1, 4 13 b ) . totel deli gledi5teda entimemimorajubiti saZetoizraLent,mada,
Tzt,. elenktiiAl(pobijajuii) entimemnalazi vi5e mestau kao Stosmovideli,Aristotelrazlikujeentimemi izreku.
Aristotelovojteonji entimemeaod tzv. deiktiikog (dokazuju6eg). Treba zakljuditi da je entirnemrazvijen :uoblastijavnosti
Raulogza ilsnalaziAristotelu tomeStoje, prilikompobijanja, ili, u danainjojterminologiji,u oblasti,javnogmnenja".U dvadeset
silogizamjasniji.1r. suprotnosti uodljivije,madaseentimemio ko- drugojglavi drugeknjige RetorikeAristotelsebavi razlikovanjem
jima je redmeclus.rtrno ns 132likujupo svojojsilogistidkojstrukturi. izmecluobrazovanih i neobrazovanih besednika. Redje, naime,o
Deiktibki entimem izvodi zakljudkeizpriznatlh premisa,a elen- odnosubesednikai maseslu5alaca. U odirnamaseneobrazovani
protivnika(Retorika,l396b). besedniciizgledajuuverljivijeod obrazovanih jer se ,,boljerazu-
ktidki iz premisasuprotnihpremisama
Odiglednoje da elenktidkientimem izaziva snaZnijiutisak na meju u veitinu besedenja predmasom"zatoStogovoreo ,,onome
slu5aoceod deiktidkog.Razlogje, poredredenog,u tome Stose Stoje blisko masi".Tome nasuprot,obrazovani(udeni)govoreo
suprotnostiveomalako primeduju,tim lak5ekada idu jedna za op5timpitanjinra,s opStetadkegledi5ta(1396a).U drugoj glavi
drugom,a elenktidkientimemobjedinjavasuprotstavljene premise prveknjigeRetorike(1357a),Aristotelnapominjeda sepretresanje
(Retoriktt,1410a).Aristotelsmatrada se suprotnostimedusobno pitanjao kojimasesavetujemo izvodr,.uprisustvutakvihslu5alaca
osvetljavaju.Inade,postojeukazivanjakojima Aristotel ne pre- kqi nisu sposobnida sagledavaju brolneokolnostisludajai da
porudujeupotrebuentimemave6,naprotiv,odvraia od nje. Videli prate op5irno izvodenjezakljubaka".Ova razlikovanjaposredno
smoda ih ne trebaupotrebljavati.,kodsvegai svadega", a pogotovo upuiuju na to da seretorika,zarazlikuod nauke,bavi ubedivanjem
ne radi budenjastrasti.Odiglednosaznajniprincip ne ide zajedno koje polazi od poznatogi napredujeka nepoznatont,izbegavajuti
sapatetitnim.Otudaje entimem.premaAristotelu,mgumentacija slol.enttuopitavanjakcla su svojstvenaobrazovanimi udenim.Ja-
sa saznajnomsilogistidkomstrukturom.Medutim, u Aristotelovoj vno umovanjena ,,Agori" - redenoje -- ra.zliditoje od umovanjau
Retoricinailazimoi na ukazivanjapremakojima postojeentimemi .,Akademr1i". Bitnaje razlikaizmedumetaforei apstraktne odredbe.
u kojima nrje prepoznatljivatakva struktura.U tridesetdrugom ,,Mesto"je moino sredstvoistraZivanja i otkrivarya,eleme-
poglavlju druge knjige Retorikenalazimo primere koji su for- natzdruLivanjaideja,podsetnik,spomenar.,,Mesta",kaZeR. Bart,
mulisanina pogodbeninadin:,,Ako-onda" . ,r\koje umerenost do- ,,nisu,dakle,sami argumentive6 odeljciu kojima se oni slaZu".
je (1397 On zatimnavodiDimarsea(Dumarsais)koji kaZe:,,Mestasu ielije
bra,onda neumerenost Stetna a). U savremenim istraZiva-
gde svakomoZeiii da, tako reii, uzmematerijunekogdiskursai
njima Aristoteloveteorijeentimernaposto.liglediSte2o daje Aristo-
argumenteo svi.mvrstamapredmeta."26 R. Bart o5troumnoukazuje
tel u pomenutompoglavljusabrao,,opitarnesta"koja su u ,,Topici"
i na istorijskudvoznadnost izraza,,op5te mesto".To su, najpre, 'qF
bliska dijalektidkojargumentacijii da ih je naveou Retoricipre a Stosupraznijito su op5tiji,a, za- )
.(J oblici,opiti za sveargumente,
nego Stoje izgradrosilogistiku.On ih je i kasnijezadri.aomada
tim, to su stereotipi,ponovljenepropozicije.Tako je do5lo do
F su, u stvari,straniteoriji entimemakoja je orijentisanana silogisti- nezavisno
reifikacijetopike,kada,,topos"dobija^fiksiran sadrZaj,
ku. Otuda dvostruko zna(enjepojma entimema.Uporedo sa tim rd konteksta. To je uvodu stereotipiju.-'
p
postojeukazivanjana upotrebuizraza,,entimem"kod Aristotelovih N
o
prethodnikai savremenika, posebnokod Anaksimenazakogaje 2slbirt.,str.144,saupudivan;em
na 5iruliteraturu I
r
26Rolan<lBarthes,nav. delo,str. 1 8 9 .
2 al h i t t . , s t r . 1 4 0 . 21lbid.

/o 11
 Ako je od vremenalatinskih autora,a narodito u Srednjem
veku, topika bila degenerisanau steretipiju,onda postajejasno
za5toje, poreduticaja Platonana potonju filozofiju, do5lodo di-
famiranja retorike kao pukog praznoslovlja.Ali, neba uvek imati
na umu, svezavisi od nadinaupoftebebesednidkeve5tine.

PATOLOGIJA
Ljubomir Tadii
CIVILNOG DRUSTVA
DAS ENTHYMEM - RHETORISCHER SYLLOGISMUS
Zusammenfassung U JUGOSLAVIJI
Die vorliegendeArbeit stellt eine kritische Auslegungder aristotelischen
Enthymemtheoriedar. Insbesonderewird seinAnwendungsbercichund sein spezi-
fisches Verhiiltnis zur Syllogistik analysiert. Der Verfasser hat auch die Arten
enthymematischer Argumentation@nthymemeaus ,,eik6ta",dasParadigma,Indi-
zienenthymemeund scheinbareEnthymeme)analysienund dargestellt.

{-)
f

78