РЕДОСЛЕД НИЦАЊА И КАРАКТЕРИСТИКЕ МЛЕЧНЕ ДЕНТИЦИЈЕ

Развитак млечних зуба почиње у 6 недељи ембрионалног живота стварањем пупољака

централних, а затим и латералних млечних секутића, а до 10 недеље са развитком започињу и
остали млечни зуби. Минерализација тврдих зубних ткива на свим млечним зубима започиње
између 4 и 6 месеца феталног живота.
Време ерупције млечних зуба се прилично разликује, како за поједине млечне зубе, тако и
код појединих особа, тако да се обично говори о просечном времену ерупције. Обично је ерупција
зуба код девојчица нешто раније, док је редослед избијања млечних зуба релативно константан.
Прво се између 6 – 8 месеца појављују доњи, а затим горњи централни секутићи, а након
тога између 8 – 10 месеца ничу доњи и горњи латерални секутићи. Доњи очњаци и млечни
молари се увек пре појављују него горњи, при чему први млечни молар готово увек ниче пре
очњака. Очњаци избијају између 16 – 20 месеца, први млечни молари између 12 – 16 месеца, а
други млечни молари између 20 – 30 месеца.
Раст коренова се између 1,5 – 2 године прво завршава на млечним секутићима, док
коренови првих млечних молара завршавају раст у 2,5 године. Око 3 године се завршава раст
коренова других млечних молара, а потом, неки месец касније, и млечног очњака.
Завршетак раста корена млечног зуба се обично дешава 18 месеци од ерупције млечног зуба.

ХРОНОЛОГИЈА РАЗВИТКА МЛЕЧНИХ ЗУБА

STVARANJE POČETAK ZAVRŠENA VREME ZAVRŠEN KOREN

Z U B ZUBNE KLICE MINERALIZACIJE KRUNICA NICANJA
I 6 než 4 - 4,5 mfž 1,5 - 2 m 6 – 8 m 1,5 god.
II 6 než 4,5 mfž 2,5 - 3 m 8 – 10 m 1,5–2 god
III 7,5 než 5 mfž 9 m 16 - 20 m 3,1/4 god.
IV 8 než 5 mfž 5,5 - 6 m 12 - 16 m 2,5 god.
V 10 nfž 6 mfž 10 – 11 m 20 - 30 m 3 god.

než = nedelja embrionalnog života

nfž = nedelja fetalnog života
mfž = mesec fetalnog života

МОРФО- ХИСТОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗУБА

Зуб има неколико функција од којих је најважнија мастикаторна. Код људи зуби су такође
неопходни за правилан говор, и имају значајну улогу у естетском изгледу.
Анатомски зуби се састоје из крунице и корена, а границу између њих чини вратни део
зуба. Иако се зуби међусобно разликују по морфологији и величини, хистолошка структура им је
слична. Сваки зуб се састоји из глеђи, дентина и цемента (са периодонцијумом), који окружују
коронарни и радикуларни део кавума пулпе.

МОРФО- ХИСТОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЛЕЧНИХ ЗУБА

Млечни зуби (dentes lactales, dentes decidui, dentes caduci) имају сличне морфо-
хистолошке карактеристике као и стални, али се од њих разликују по броју, облику, величини,
боји и другим карактеристикама.
 Млечних зуба има 20, десет у свакој вилици, и то 8 секутића (dentes incisivi), 4 очњака
(dentes canini) i 8 молара (dentes molares).
Крунице млечних зуба су здепасте, ниске и нагло се сужавају у врату што даје утисак да су
крунице одвојене од коренова и да леже преко њих као капица жира. Због здепасте крунице,
контактне тачке млечних зуба су знатно шире (контактне површине).
Посебна анатомско – морфолошка карактеристика млечних зуба је глеђно – дентински
бедем који се уочава као испупчење, нарочито изражено у цервикалном делу вестибуларних
површина молара. Ово испупчење је постављено више мезијално, а представља задебљање
дентина преко кога прелази глеђ нормалне дебљине. Улога му је да штити гингиву од импакције
хране, пошто су млечни молари ужи у оклузалном него у гингивалном делу. Глеђно-дентински
бедем је најизраженији на првим млечним моларима.
Млечни зуби су мањи од сталних. Међутим, мезиодистални промер млечних молара је
већи од истог на премоларима – зубима заменицима.
Глеђ млечних зуба је дупло тања и ретко прелази просечну дебљину од 1 мм.
Боја млечних зуба је млечнобела (плавкастобела), због тога што је глеђ слабије
минерализована, а тиме и мање транспарентна у односу на глеђ сталних зуба.
Млечни зуби имају исти број коренова као и стални зуби. Секутићи и очњаци по један,
горњи молари три (букомезијални, букодистални и палатинални), а доњи молари два (мезијални
и дистални). Коренови млечних зуба су танки и мањи од коренова сталнх зуба, али у односу на
малу, здепасту круницу делују знатно дуже.
Сечивне ивице и квржице млечних зуба су знатно оштрије непосредно по ерупцији, али
због слабије минерализације убрзо долази до изражене атриције (абразија млечних зуба), што
представља још једну карактеристику млечних зуба. Коронарне пулпе свих млечних зуба су
волуминозне, а на млечним моларима изразито су проминентни мезијални рогови.
Појава физиолошких дијастема после 4 године живота детета, које су нарочито видљиве у
фронталном пределу, указује на трансферзални и сагитални раст вилица како би се омогућило
ницање значајно већих сталних зуба заменика. Појављују се и приматне дијастеме, и то у
доњој вилици иза очњака,а у горњој вилици испред очњака.
Дубок загрижај је нормална појава у млечној дентицији. Крајем прве године када никну
сви млечни секутићи успоставља се дубок преклоп,а алвеоларни рубови у бочној регији су у
контакту. Ницањем првих млечних молара долази до првог физиолошког подизања загрижаја, и
тада алвеоларни рубови више нису у контакту. Ипак, током целе млечне дентиције одржава се
дубок загрижај. У 6 години ницањем првих сталних молара долази до другог физиолошког
подизања загрижаја, а дефинитивна дубина загрижаја се успоставља ницањем премолара и
других сталних молара, и то је треће физиолошко подизање загрижаја.
Млечни зубни низ се завршава у виду равне постмоларне равни, зато што је горњи други
млечни молар мањи од доњег другог млечног молара. Код правилног начина жвакања
(масетерички тип) долази до абразије млечних зуба при чему се редукује дубина преклопа, и то
омогућује да се у 6 години мандибула помери благо унапред. При томе се прелама постмоларна
раван унапред, тако да када никну први стални молари они се правилно узглобе у I класи. Уколико
дете неправилно жваће (темпорални тип жвакања), изостаје абразија зуба, остаје дубок преклоп,
мандибула не може да се помери унапред, постмоларна раван се не прелама и први стални
молари ничу у неправилном односу, квржица на квржицу (II класа).