УВОД У

ДЕНТАЛНУ
ПАТОЛОГИЈУ
КЛАСИФИКАЦИЈА И ДИЈАГНОСТИЧКЕ МЕТОДЕ ЗА
ОТКРИВАЊЕ КАРИЈЕСА
 Каријес зуба
Каријес представља обољење тврдих зубних ткива
узроковано дејством микроорганизама који
ферментишу угљене хидрате.
 Карактерише се деминерализацијом неорганског дела
зуба, праћено разградњом органске материје.
 Јавља се одбрамбена реакција пулпе, а уколико она оболи
јављају се даље промене у периапексном ткиву.
Каријес Напредовање Инфицирана
каријеса пулпа

Апсцес
 Етиологија каријеса
На појаву каријеса утиче читав комплекс етиолошких
фактора који се могу класификовати као локални
(главни) и општи (предиспонирајући).
Локални Општи
•дентални плак •генетски фактори
•микроорганизми •исхрана
•пљувачка •пол МИКРОРГАНИЗМИ

•орална хигијена •доба живота БЕЗ БЕЗ

•морфологија зубне •функционални КАРИЈЕСА КАРИЈЕСА

круне поремећај ендокриних

ДОМАЋИН БЕЗ СУПСТРАТ
•неправилности жлезда (ЗУБ)
КАРИЈЕСА (УГЉЕНИ ХИДРАТИ)

положаја зуба •недостатак витамина и

•структура зубних ткива олигоелемената
•општа обољења
Дентални плак
 Представља главни узрок
настанка каријеса и обољења
пародонцијума
 Састоји се од:
 Микроорганизама
 Адхезивних гликопротеина
 Ванћелијског микробног
полимерног матрикса
Формирање денталног плака
 На површину зуба таложе се гликопротеини које колонизују
бактерије.
 Адхерентни микроораганизми доприносе ретенцији
неадхерентних
 Кариогени потенцијал стрептокока објашњава се
способношћу да од шећера из хране произведу ванћелијске
полисахариде-декстране који су лепљиви и желатинозни, и
помажу пријањање плака смањујући дејство пљувачке

ПЕЛИКЛА* → ИНИЦИЈАЛНА КОЛОНИЗАЦИЈА → МАТУРАЦИЈА

* СТЕЧЕНА ГЛЕЂНА ПЕЛИКЛА
КАРИЈЕС
Анаеробна средина погодује кариогеним
микроорганизмима
Streptococcus mutans

Lactobacillus

Actinomyces – каријес цемента

Кад pH падне испод 5,5 почиње процес деминерализације

РЕМИНЕРАЛИЗАЦИЈА

Критична рН вредност
ДЕМИНЕРАЛИЗАЦИЈА
РАЗВОЈ КАРИЈЕСА

На развој каријеса утичу многобројни фактори:

1. спољашњи фактори: орална хигијена, тип
исхране, тип дисања, ксеростомија, одређени
лекови;
2. Генетски фактори: морфологија зуба (јамице и
фисуре), квалитет глеђи, положај зуба, састав
пљувачке (пуферски капацитет), имуни одговор.
РЕМИНЕРАЛИЗАЦИЈА ЗУБА

Каријес зуба карактеришу наизменични процеси

деминерализације и реминерализације.
РЕМИНЕРАЛИЗАЦИЈА је процес обнављања кристала
хидроксиапатита рекристализацијом минералним солима.
Реминерализацијом се може зауставити почетна каријесна
лезије, т.ј. када је дијагностикована на нивоу «беле мрље».

Реминерализација се одвија услед присуства:

•ПЉУВАЧКЕ
•КАЛЦИЈУМА
•ФОСФОРНИХ СОЛИ
КАРИЈЕС ПРЕДИЛЕКЦИОНА МЕСТА
Представљају површине зуба које омогућавају
задржавање денталног плака.
1.Фисуре и јамице на оклузалним површинама премолара и
молара, Јамице на букалним површинама доњих и на
палатиналним доњих молара - foramen molare. Јамице на
палатиналним површинама горњих предњих зуба- foramen
caecum;
2.Апроксималне површине зуба, испод контактног места;
3.Вестибуларнe и оралнe површинe врата зуба;
4.Ретенциона места код малпонираних и неправилних зуба,
ретенциона места недоступна чишћењу;
5.Прелаз између испуна, крунице, кукице.
 КАРИЈЕС ПРЕДИЛЕКЦИОНА МЕСТА
1. Фисуре и јамице на оклузалним површинама премолара и
молара, Јамице на букалним површинама доњих и на
палатиналним доњих молара - foramen molare. Јамице на
палатиналним површинама горњих предњих зуба- foramen
caecum
КАРИЈЕС ПРЕДИЛЕКЦИОНА МЕСТА

2. Апроксималне површине зуба

КАРИЈЕС ПРЕДИЛЕКЦИОНА МЕСТА
3. Вестибуларнe и оралнe површинe врата зуба;
КАРИЈЕС ПРЕДИЛЕКЦИОНА МЕСТА
4. Ретенциона места код малпонираних и неправилних
зуба, ретенциона места недоступна чишћењу;
5. Прелаз између испуна, крунице, кукице.
КАРИЈЕС ИМУНА МЕСТА
Представљају глатке површине где се дентални плак не
задржава и постоји самочишћење.
1.Инцизалне трећине предњих зуба

2.Оклузалне трећине оралних и букалних површина свих

зуба
3.Квржице зуба
 КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
Каријес се може класификовати према:
•локализацији каријесног процеса;
•току напредовања;
•начину ширења кроз зубна ткива;
•удаљености процеса од пулпе;
•начину настајањa каријесне лезије;
•зубним ткивима која су захваћена процесом.
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА У
ОДНОСУ НА ЛОКАЛИЗАЦИЈУ
Грин Вардиман Блек (1908.)

ПЕТ КЛАСА на каријес предилекционим

местима
ШЕСТА КЛАСА на каријес имуним местима
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА У
ОДНОСУ НА ЛОКАЛИЗАЦИЈУ
Грин Вардиман Блек (1908.)
ПРВА КЛАСА
каријесне лезије на оклузалним површинама премолара и молара
на букалним јамицама доњих молара, палатиналним и букалним
јамицама горњих молара (foramen molare)
foramen coecum горњих предњих зуба (латерални секутићи)
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА У
ОДНОСУ НА ЛОКАЛИЗАЦИЈУ
Грин Вардиман Блек (1908.)
ДРУГА КЛАСА
каријесне лезије апроксималних површина бочних зуба,
премолара и молара.
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА У
ОДНОСУ НА ЛОКАЛИЗАЦИЈУ
Грин Вардиман Блек (1908.)
ТРЕЋА КЛАСА
каријесне лезије које захватају апроксималне површине
предњих зуба.
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА У
ОДНОСУ НА ЛОКАЛИЗАЦИЈУ
Грин Вардиман Блек (1908.)
ЧЕТВРТА КЛАСА
лезије које се налазе на инцизалном углу предњих зуба, а могу
бити захваћене и апроксималне површине.
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА У
ОДНОСУ НА ЛОКАЛИЗАЦИЈУ
Грин Вардиман Блек (1908.)
ПЕТА КЛАСА
лезије које захватају гингивалну трећину вестибуларне или
оралне површине свих зуба.
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА У
ОДНОСУ НА ЛОКАЛИЗАЦИЈУ
Грин Вардиман Блек (1908.)
ШЕСТА КЛАСА
лезије које се налазе на каријес имуним местима (глатке
површине, инцизалне ивице, квржице)
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
ПО МОУНТУ (G. J. Mount, 1997.)
Процењују се два параметра:
ЛОКАЛИЗАЦИЈА
1.каријесне лезије на глаткој
површини глеђи и лезије у
јамицама и фисурама оклузалних
површина бочних зуба
2.Каријесне лезије на
апроксималним површинама свих
зуба
3.Каријесне лезије гингивалне
трећине свих зуба
ВЕЛИЧИНА ЛЕЗИЈЕ
0 – почетна лезија која се може
дијагностиковати али не постоји видљива
деструкција глатке површине зуба – лечи се
превентивним мерама
1 – најмања лезија која захтева препарацију и
не може се лечити реминерализацијом
2 – лезија умерене величине где још увек има
довољно здравог зубног ткива за очување
интегритета крунице
3 – лезија се мора модификовати и
проширити како би испун могао издржати
оклузално оптерећење
4 – лезија је толико напредовала да је дошло
до оштећења квржица бочних зуба или
инцизалне ивице предњих зуба
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
ПО МОУНТУ (G. J. Mount, 1997.)
ВЕЛИЧИНА ЛЕЗИЈЕ

ЛОКАЛИЗАЦИЈА ЛЕЗИЈЕ 0 1 2 3 4

Јамице, фисуре, оклузалне површине

1 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4
бочних зуба

2 Апроксималне површине зуба 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4

3 Гингивална трећина зуба 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4

КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
ПРЕМА НАЧИНУ ШИРЕЊА КРОЗ
ЗУБНА ТКИВА
ПОДМИНИРАЈУЋИ ПЕНЕТРИРАЈУЋИ КАРИЈЕС
КАРИЈЕС напредује у Лезија се шири у дубину и
ширину подминирајући угрожава пулпу зуба
глеђне призме
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА У
ОДНОСУ НА УДАЉЕНОСТ КА ПУЛПИ
CARIES SUPERFICIALIS – процес у глеђи, удаљен од пулпе
CARIES MEDIA – захваћен и дентин, али постоји слој
дентина који добро штити пулпу
CARIES PROFUNDA – захваћен велики део дентина,
лезија се приближила комори пулпе
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
У ОДНОСУ НА ЗУБНА ТКИВА

 КАРИЈЕС ГЛЕЂИ
 КАРИЈЕС ДЕНТИНА
 КАРИЈЕС ЦЕМЕНТА

Почетак каријесног процеса у глеђи представља

субповршински феномен
У дентину и цементу је површински феномен
Прво почиње процес деминерализације, а онда долази до
продора микроорганизама.
 КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
У ОДНОСУ НА ЗУБНА ТКИВА
 КАРИЈЕС ГЛЕЂИ

 ХИСТОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ У ГЛЕЂИ И ДЕНТИНУ ПРЕ НАСТАЈАЊА ДЕФЕКТА

Површинска зона
Тело лезије
Тамна зона
Прозрачна зона
Склероза дентина
Прозрачна зона дентина
Нормални дентин
Реактивни дентин
 КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
У ОДНОСУ НА ЗУБНА ТКИВА
 КАРИЈЕС ДЕНТИНА

 ХИСТОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ У ДЕНТИНУ СА ДЕФЕКТОМ

Зона разарања
Тело
Зона продора бактерија лезије
Зона деминерализације
Прозрачна зона
Склеротични дентин
Терцијарни дентин
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
У ОДНОСУ НА ЗУБНА ТКИВА
 КАРИЈЕС ЦЕМЕНТА
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА
ПРЕМA КЛИНИЧКОМ ТОКУ
 АКУТНИ (АКТИВНИ) – брзо напредујући

 ХРОНИЧНИ (ЗАУСТАВЉЕНИ) – споро напредујући

(реминерализација дентина и цемента)
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА ПРЕМА
НАЧИНУ НАСТАЈАЊА
 ПРИМАРНИ КАРИЈЕС je каријес који се први пут јавља на
интактној површини, на каријес предилекционим местима.
 СЕКУНДАРНИ КАРИЈЕС се јавља поред постојећег испуна, као
последица неадекватног рубног затварања испуна и захвата
здраве структуре..
КЛАСИФИКАЦИЈА КАРИЈЕСА ПРЕМА
НАЧИНУ НАСТАЈАЊА
 РЕЦИДИВ КАРИЈЕСА, је врста секундарног каријеса,
која се јавља поред испуна као последица непотпуног
уклањања примарног каријеса на рестаурисаном зубу
ДИЈАГНОЗА КАРИЈЕСА
 АНАМНЕЗА (субјективно запажање пацијента)
 ОБЈЕКТИВНИ НАЛАЗ
• инспекција – директан или индиректан преглед
• сондирање
• дентални конац
• просветљавање
 ДИЈАГНОСТИЧКИ ТЕСТОВИ
ПОЈАВА КАРИЈЕСА
КОД МЛАДИХ
На оклузалним површинама
бочних зуба, на апроксималним
површинама бочних и предњих
зуба
ПОЈАВА КАРИЈЕСА
КОД ОДРАСЛИХ
 Некаријесна оштећења –
• АБРАЗИЈЕ
• ЕРОЗИЈЕ (МИЛОЛИЗЕ)
• КЛИНАСТЕ ЕРОЗИЈЕ
 Каријесне – каријес
цемента
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ
ЗУБА
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЗУБА
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЗУБА
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЗУБА
СИСТЕМИ ОБЕЛЕЖАВАЊА
ЗУБА
 Ангуларни (Palmerov) систем
 Скандинавски систем
 Амерички (универзални) систем
 Европски (FDI) систем (Federation Dentair
International)
АНГУЛАРНИ СИСТЕМ
АНГУЛАРНИ СИСТЕМ

1 4

8 4

4
1
горе десно први секутић горе лево први премолар

8 доле десно трећи молар 4 доле лево први премолар

СКАНДИНАВСКИ СИСТЕМ
 СКАНДИНАВСКИ СИСТЕМ
1+ +4
8- -4

1+ +4
горе десно први секутић горе лево први премолар

8- доле десно трећи молар -4 доле лево први премолар

АМЕРИЧКИ – УНИВЕРЗАЛНИ
СИСТЕМ
АМЕРИЧКИ – УНИВЕРЗАЛНИ
СИСТЕМ
8 12
32 21

8 12
горе десно први секутић горе лево први премолар
32 доле десно трећи молар
21 доле лево први премолар
ЕВРОПСКИ - FDI СИСТЕМ

1 2
4 3
 ЕВРОПСКИ - FDI СИСТЕМ

11 24
48 34

11 24
горе десно први секутић горе лево први премолар
48 доле десно трећи молар
34 доле лево први премолар
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЗУБА
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЗУБА
ХВАЛА НА ПАЖЊИ