1.

LIKVIDACIJA

Likvidacija društva se može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svojih
obaveza, prema Zakonu o privrednim društvima.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine

stečajnog dužnika.

Pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva, niti

vođenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji, a takođe nema uticaja na
podneti predlog za pokretanje stečaja.

Ako se utvrdi da imovina nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca, likvidacioni
upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana
sastavljanja početnog bilansa, tj. izveštaja.

Dakle, u slučaju nesposobnosti plaćanja dolazi do prestanka privrednog društva prinudnom likvidacijom,
odnosno stečajem (bankrot, insolventna ili sudska likvidacija).

Do likvidacije može doći na zahtev vlasnika, suda i na zahtev poverilaca.

Dobrovoljnu likvidaciju sprovode vlasnici iz različitih razloga:

- istek vremena osnivanja,
- ispunjenje cilja osnivanja,
- nepostojanje propisanih uslova za obavljanje delatnosti,
- nepostojanje minimuma osnivača u određenom roku,
- neobavljanje delatnosti u određenom periodu konstantno,
- neispunjenost uslova organizacije propisane zakonom,
- ništavost osnivanja ali i bez nekog određenog razloga.
-
Dobrovoljna likvidacija se sprovodi uz nadzor suda koji kontroliše zakonitost postupka i
tretman poverilaca.

Za vreme likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividende niti se

imovina društva raspodeljuje članovima društva pre isplate svih potraživanja poverilaca.

Odluka o likvidaciji pokreće se jednoglasnom odlukom svih ortaka, komplementara, odnosno 2/3
većinom ukupnog broja članova DOO, odnosno običnom većinom akcionara.
Preduslov je solventnost društva, a počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem
oglasa u skladu sa zakonom o registraciji.

Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost

poslovanja društva.
Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na web stranici APR-a.

Likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o

pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana.

1
 Poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim
potraživanjem protiv društva počne da teče parnica do početka likvidacije nemaju obavezu
prijavljivanja potraživanja, a njihova potraživanja se smatraju prijavljenim, u skladu sa ZOPD-om.

Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira i sačini listu priznatih i
osporenih potraživanja.
Društvo može, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, osporiti potraživanje
poverioc.

Društvo ne može osporavati potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom

ispravom.

2.PRINUDNA LIKVIDACIJA (OD STRANE SUDA)

Prinudna likvidacija pokreće se ako:

1) je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, odnosno

oduzeta dozvola, licenca ili odobrenje za obavljanje određene delatnosti, a društvo ne registruje promenu
pretežne delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano društvo ne registruje
produženje vremena trajanja društva ili u istom roku ne otpočne likvidaciju;

3) ortačko društvo ostane sa jednim ortakom, odnosno komanditno društvo ostane bez
komplementara ili bez komanditora, a društvu u roku od tri meseca ne pristupi nedostajući član ili u
istom roku društvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu čije uslove ispunjava u skladu sa ovim
zakonom ili u istom roku ne otpočne likvidaciju;

4) se osnovni kapital društva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, a
društvo u roku od šest meseci ne poveća osnovni kapital najmanje do minimalnog iznosa propisanog
ovim zakonom, ili u istom roku društvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu čije uslove
ispunjava ili u istom roku društvo ne donese odluku o likvidaciji

5) društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja poslovne

godine za prethodnu poslovnu godinu, odnosno ako ne dostavi početni likvidacioni bilans u skladu sa
zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;

6) je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva ili ništavost

osnivačkog akta

7) je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva, a društvo u roku od 30 dana od

dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;

8) društvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od
dana brisanja zakonskog zastupnika iz registra privrednih subjekata;

9) društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od

tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;

10) usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata

2
 3.STEČAJ – POJAM, CILJ I NAČELA STEČAJA

Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca

ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Stečaj se sprovodi poštovanjem određenih načela.

Načelo zaštite stečajnih poverilaca

Stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca u zavisnosti od ukupne
visine njihovih potraživanja i obima stečajne mase.

Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti

U stečajnom postupku svim poveriocima obezbeđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj
poverilaca istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije. Stečaj
onemogućuje nedozvoljene transakcije i pogodovanje jednih poverilaca na račun drugih.

Načelo ekonomičnosti
Stečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine
stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa
što manje troškova, odnosno nema zastoja, prekida, povraćaja u pređašnje stanje i vanrednih
pravnih lekova.

Načelo sudskog sprovođenja postupka

Po otvaranju, stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti.

Načelo imperativnosti i prekluzivnosti

Stečajni postupak se sprovodi po odredbama Zakona o stečaju, a na pitanja koja nisu posebno
uređena tim zakonom, shodno se primenjuje ZPP. Propisani rokovi su prekluzivni, ako nije
drugačije određeno. Sva imovina stečajnog dužnika služi za namirenje potraživanja poverilaca,
bez mogućnosti izuzimanja iz izvršenja.

Načelo hitnosti
Stečajni postupak je hitan. U stečajnom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid.

Načelo dvostepenosti
Stečajni postupak je dvostepen, osim ako je zakonom isključen pravni lek.

Načelo javnosti i informisanosti

Stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid
u podatke vezane za sprovođenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili
službenu tajnu.

Oglasi, rešenja i drugi akti suda, na dan donošenja, objavljuju se na oglasnoj i

elektronskoj oglasnoj tabli suda, a rešenja i drugi akti, kada je propisano, šalju se
odgovarajućem registru radi javnog objavljivanja.

3
 4. RAZLOZI OTVARANJA STEČAJA

Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog

razloga:

1) trajnija nesposobnost plaćanja;

2) preteća nesposobnost plaćanja;
3) prezaduženost;
4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na
prevaran ili nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik:

1) ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti

obaveze;
2) potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već
postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.

Prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Ako
je stečajni dužnik društvo lica prezaduženost ne postoji ako to društvo ima najmanje
jednog ortaka odnosno komplementara koji je fizičko lice.

Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada stečajni dužnik ne postupa

po planu reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na način kojim se bitno
ugrožava sprovođenje plana reorganizacije.

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog

upravnika.

Poverilac podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja trajnije

nesposobnosti plaćanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan
reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.
Stečajni dužnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja bilo kog
od 4, alternativno, u zakonu postavljenih razloga, a likvidacioni upravnik onda kada otkrije
insolventnost društva.

Predlog za pokretanje stečajnog postupka se može povući do isticanja oglasa o otvaranju

stečajnog postupka na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, odnosno pre donošenja rešenja
o odbacivanju ili o odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Ako predlagač povuče predlog za pokretanje stečajnog postupka, stečajni sudija obustavlja
postupak, a troškove postupka snosi predlagač.

4
 5. STEČAJNI SUDIJA I STEČAJNI UPRAVNIK

Stečajni sudija:
1) odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka;
2) utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka;
3) imenuje i razrešava stečajnog upravnika;
4) odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre njihove isplate;
5) određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika;
6) odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika;
7) razmatra predlog plana reorganizacije i održava ročište za razmatranje predloga plana
reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije;
8) potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen;
9) donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase;
10) donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene ovim zakonom.

Stečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika, osim ako je ovim zakonom
drugačije određeno.
Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka.
Izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih
upravnika za područje nadležnog suda, koju sudu dostavlja organizacija nadležna za vođenje
imenika stečajnih upravnika (u daljem tekstu: ovlašćena organizacija).
Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je:
1) u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut
krivični postupak, kao i lice koje je pravnosnažno osuđeno za delo za koje je zaprećena kazna
preko pet godina zatvora ili koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova stečajnog upravnika;
2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog
stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug stečajnog sudije,
odnosno direktora ili člana organa upravljanja stečajnog dužnika;
3) solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom;
4) bilo direktor ili član organa upravljanja ili nadzornog organa stečajnog dužnika u
poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka;
5) bilo zaposleno kod stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog
postupka;
6) poverilac stečajnog dužnika ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre
otvaranja stečajnog postupka;
5
7) dužnik stečajnog dužnika ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre
otvaranja stečajnog postupka;
Licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika
Licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca) izdaje
ovlašćena organizacija rešenjem o izdavanju licence.
Licenca se izdaje licu koje:
1) je državljanin Republike Srbije;
2) ima poslovnu sposobnost;
3) ima stečeno visoko obrazovanje;
4) ima tri godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom ili tri godine radnog iskustva na
sprovođenju stečajnih postupaka;
5) ima položen stručni ispit za dobijanje licence;
6) je dostojno poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika.

Licenca važi tri godine od dana izdavanja i može se obnoviti.

Zahtev za izdavanje licence podnosi se najkasnije u roku od godinu dana od polaganja stručnog
ispita.
Licenca se obnavlja na zahtev stečajnog upravnika, koji se podnosi ovlašćenoj
organizaciji najranije tri meseca pre isteka roka važnosti licence.
Licenca se može oduzeti i pre isteka roka važenja licence u slučaju da se u postupku po
prijavi zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti utvrdi da stečajni upravnik nije savesno
obavljao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom
masom i kodeksom etike.
U imenik stečajnih upravnika upisuju se lica koja su stekla licencu za obavljanje poslova
stečajnih upravnika kao aktivni stečajni upravnici ili kao neaktivni stečajni upravnici.
U imenik aktivnih stečajnih upravnika ne može biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim
ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortačkog, odnosno komanditnog društva.

6
 6. STEČAJ – SKUPŠTINA POVERILACA

Skupština poverilaca formira se na prvom poverilačkom ročištu.

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana
održavanja skupštine podneli prijavu potraživanja.
Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine poverilaca i
članova odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca.
Stečajni sudija razrešava imenovanog stečajnog upravnika i istim rešenjem imenuje
predloženog stečajnog upravnika sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog
suda, osim u slučaju kada je za stečajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim
zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika.
Zakazivanje i vođenje kasnijih sednica skupštine poverilaca, obaveštavanje o njima i
određivanje dnevnog reda vrši predsednik skupštine poverilaca na predlog stečajnih poverilaca.
Stečajni poverioci se o održavanju skupštine poverilaca i o dnevnom redu obaveštavaju
isticanjem obaveštenja na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i objavljivanjem oglasa u dva
visokotiražna dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, osim ako
skupština poverilaca ne donese odluku o drugačijem načinu obaveštavanja.
Na skupštini poverilaca se glasa srazmerno visini potraživanja.
Skupština poverilaca odlučuje većinom glasova prisutnih poverilaca, osim u slučaju
glasanja o bankrotstvu stečajnog dužnika na prvom poverilačkom ročištu i o razrešenju i
istovremenom imenovanju novog stečajnog upravnika na prvoj sednici skupštine poverilaca.
Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, svi poverioci su članovi odbora poverilaca,
ali se glasanje u ovako formiranom odboru vrši srazmerno visini potraživanja.
Stečajni upravnik na početku ročišta daje stečajnom sudiji i prisutnim stečajnim
poveriocima pregled svih potraživanja o kojima na dan održavanja ročišta ima saznanje, procenu
njihove osnovanosti i visine, kao i iznos procentualnog učešća u odnosu na ukupna potraživanja
stečajnih poverilaca.
Stečajni upravnik na početku ročišta daje stečajnom sudiji i prisutnim poveriocima
pregled svih potraživanja poverilaca koji su lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog
zakona.

Delokrug skupštine

1) donosi odluku o bankrotstvu stečajnog dužnika

2) bira i opoziva predsednika skupštine poverilaca i članove odbora poverilaca iz reda stečajnih
poverilaca;
3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
4) razmatra izveštaje odbora poverilaca;

7
 7. STEČAJ – ODBOR POVERILACA

Skupština poverilaca na prvom poverilačkom ročištu bira članove odbora poverilaca iz

reda stečajnih poverilaca, uključujući i razlučne poverioce.
Broj članova odbora poverilaca određuje skupština poverilaca, s tim što taj broj ne može
biti veći od sedam članova i što uvek mora biti neparan.
Stečajni poverilac može sebe ili drugog stečajnog poverioca predložiti za člana odbora
poverilaca iz reda stečajnih poverilaca.
Poverioci koji su istovremeno zaposleni ili bivši zaposleni kod stečajnog dužnika ne
mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca.
Svi članovi odbora poverilaca dužni su da sudu i stečajnom upravniku dostave kontakt
adresu, telefon i elektronsku adresu za komunikaciju.
Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora poverilaca.
Člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca razrešava skupština poverilaca.
Stečajni sudija može razrešiti člana odbora poverilaca ukoliko ne izvršava obaveze propisane
ovim zakonom ili ukoliko je izabran suprotno odredbama ovog zakona.
Članu odbora poverilaca čije je potraživanje osporeno u celosti i koji nije pokrenuo
parnicu u zakonom predviđenom roku i o tome obavestio stečajnog upravnika ili je takva parnica
pravosnažno okončana u korist stečajnog dužnika prestaje članstvo u odboru poverilaca.
Ako stečajni sudija ili skupština poverilaca razreši člana odbora poverilaca iz reda
stečajnih poverilaca ili član odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca da ostavku na članstvo
u tom odboru ili ako članu odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca prestane članstvo u tom
odboru, odbor poverilaca može da kooptira novog člana iz reda stečajnih poverilaca kome
mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine poverilaca na kojoj će se izabrati novi član
tog odbora.
Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora poverilaca koji zakazuje sednice
odbora poverilaca.
Predsednik odbora poverilaca je dužan da zakaže sednicu odbora poverilaca kada to traži
više od polovine članova tog odbora, kao i kada to zatraži član odbora poverilaca iz reda
razlučnih poverilaca.
Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo više od
polovine svih članova odbora poverilaca. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je
glas predsednika odbora poverilaca.
Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca,
samo ako je potrebno da u vezi sa predloženim dnevnim redom pruži potrebna pojašnjenja ili
informacije ili ako je zatraženo njegovo izjašnjenje po nekom pitanju. Stečajni upravnik nema
pravo glasa.
Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.

8
Odbor poverilaca:
1) daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši
javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja, u skladu sa
ovim zakonom;
2) daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika;
3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
4) daje saglasnost na završni račun stečajnog dužnika;
5) pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;
6) izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine poverilaca;
7) vrši i druge poslove propisane ovim zakonom.

8. RAZLUČNI, ZALOŽNI I IZLUČNI POVERILAC

Razlučni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili
pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na
prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja
na kojoj su stekli to pravo.
Razlučni poverioci nisu stečajni poverioci. Ako je iznos njihovog potraživanja veći od
iznosa sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučno pravo, pravo na
namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.
Razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana
otvaranja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi
poverioci nisu razlučni poverioci. Na osnovu rešenja stečajnog sudije, nadležni organ koji vodi
odgovarajuće javne knjige, dužan je da izvrši brisanje ovako stečenih razlučnih prava.
Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečajni
poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu
namiriti svoje razlučno potraživanje, kao i u slučaju sprovođenja delimične deobe pre unovčenja
imovine na kojoj imaju razlučno pravo.
Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose
stečajnom sudiji i stečajnom upravniku, istovremeno sa zahtevom za brisanje tereta koji se
podnosi nadležnom registru.
Založni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo na stvarima ili pravima stečajnog
dužnika o kojima se vode javne knjige ili registri, a nemaju novčano potraživanje prema
stečajnom dužniku koje je tim založnim pravom obezbeđeno.
Založni poverioci nisu stečajni poverioci i nisu razlučni poverioci. Založni poverioci su
dužni da u roku za podnošenje prijave potraživanja obaveste sud o založnom pravu, uz
dostavljanje dokaza o postojanju založnog prava i izjave o iznosu novčanog potraživanja prema
trećem licu koje je tim pravom obezbeđeno na dan otvaranja stečajnog postupka, čime stiču
svojstvo stranke.

9
 Založni poverioci ne mogu da biraju i da budu birani u skupštinu i odbor poverilaca.
Izlučni poverilac nije stečajni poverilac prema društvu u stečaju, on je lice koje ima
pravo vlasništva a time i pravo poseda nad svojom imovinom koje je trenutno u u posedu
stečajnog dužnika.

Njemu pripadaju stvari koje stečajni dužnik drži po nekom osnovu užem od prava svojine
pa na osnovu izlučnog prava može zahtevati da se te stvari izuzmu iz stečajne mase.

Izlučni poverilac može svoje pravo ostvarivati u svakom postupku nezavisno od stečajnog
postupka.

Ukoliko je stečajni dužnik otuđio stvar, onda izlučni poverilac ima pravo na namirenje do
iznosa koji odgovara tržišnoj vrednosti stvari jer nema više pravo sledovanja stvari, ali samo ako
je do protivčinidbe druge strane došlo pre pokretanja postupka stečaja, inače poverilac postaje
samo stečajni (jer potražuje novčani iznos).

Izlučni zahtevi se mogu ostvarivati izvansudski ali i izlučnom tužbom.

9. REDOSLED NAMIRENJA IZ STEČAJNE MASE

Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom

punom namirenju obaveze stečajne mase.
Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove.
Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci
višeg isplatnog reda.
Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih
potraživanja.
Utvrđuju se sledeći isplatni redovi:
1) u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu
minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od
dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i
invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.
2) u drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja
tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
zaposlenih;
3) u treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca;
4) u četvrti isplatni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog
postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu
odgovaraju odobravanju zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni, a koji su
stečajnom dužniku odobreni od strane lica povezanih sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog
zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova.

10
 10. STEČAJ – POSTUPAK

Stečani postupak je posebna vrsta građanskog postupka.

On je hitan, nema povraćaja u pređašnje stanje, nema revizije, nema predloga za

ponavljanje postupka, a odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.
Odlučuje se rešenjem na koji postoji pravo žalbe.

U stečajnom postupku može se doneti i zaključak kojim se daje nalog za izvršavanje

pojedinih radnji na koji nije dozvoljena žalba ili prigovor.

Postupak je dvofazni po pravilu, tako da se deli na prethodni i glavni postupak.

Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje

stečajnog postupka.
Protiv rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nije dozvoljena žalba.

Prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana od dana podnošenja predloga za
pokretanje stečajnog postupka od strane ovlašćenog predlagača.

Stečajni sudija rešenjem odbija predlog za pokretanje stečajnog postupka ako utvrdi da
nisu ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka se usvaja rešenjem kojim se istovremeno otvara
i glavni stečani postupak.

Glavni stečajni postupak se otvara rešenjem o otvaranju glavnog postupka.

Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka stečajni sudija zakazuje

1. ročište za ispitivanje potraživanja (u roku koji nije kraći od 30 dana i duži od 60 dana od
dana isteka roka određenog rešenjem za prijavljivanje potraživanja )
2. i prvo poverilačko ročište, imenuje se stečajni upravnik i utvrđuje rok za prijavu
potraživanja (ne duže od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog
postupka).
3.
Ovo rešenje se dostavlja registru i objavljuje.

Radnje glavnog stečajnog postupka:

1. Objava oglasa,
2. sastavljanje liste poverilaca i dužnika stečajnog dužnika,
3. sastavlja se početni stečajni bilans imovine,
4. finansijski izveštaj i procena mogućnosti reorganizacije,
5. početak vođenja novih knjiga,
6. zaključenje stečajnog postupka i
7. usvajanje završnog reačuna na završnom ročištu.

11
11. PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA PO STEČAJNOG
DUŽNIKA

Prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika

Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora,
zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta
prava prelaze na stečajnog upravnika.
Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik
zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju
raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige.

Ograničavanje pravne sposobnosti

Može samo okončavati neophodne započete poslove ili zaključivati poslove iz potreba unovčenja
imovine, uz saglasnost stečajnog sudije.
Otvaranjem stečajnog postupka gase se ranije stečena prava preče kupovine u pogledu imovine
stečajnog dužnika. Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle otvaranja stečajnog postupka,
nasledničku izjavu daje stečajni upravnik.

Prestanak radnog odnosa

Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio
sa zaposlenima. Stečajni upravnik određuje koje će zaposlene zadržati, a za potrebe stečaja može
zaposliti i druge uz saglasnost stečajnog sudije.

Naziv stečajnog dužnika

Uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje se oznaka "u stečaju".

Računi stečajnog dužnika

Organizacija koja vodi postupak prinudne naplate odmah posle prijema rešenja o otvaranju
stečaja dostavlja isto svim bankama, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija
stečajnog dužnika koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

12. PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA NA

POTRAŽIVANJA

Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u

stečajnom postupku.
Ovo važi i za razlučne poverioce koji imaju pravo odvojenog namirenja.
Izuzetno, izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim
postupcima.

Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka na potraživanja poverilaca su višestruke.

1. Prvo, sva potraživanja prema stečajnom dužniku

12
 2. Drugo, nenovčana potraživanja konvertuju se u novčana.

3. Treće, potraživanja stečajnih poverilaca prema dužniku koja imaju kao predmet povremena
davanja (novčana i nenovčana) pretvaraju se u jednokratna novčana potraživanja.

4. Četvrto, za neobezbeđena potraživanja ugovorena i zatezna kamata prestaje da teče

danom otvaranja stečajnog postupka, a za obezbeđena potraživanja obračunava se
ugovorena i zakonska kamata, ali samo do visine vrednosti imovine koja služi za
obezbeđivanje potraživanja.

5. Peto, prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja prema

stečajnom dužniku.

KOMPENZACIJA (PREBOJ)

- Ovim se stiče pravo preboja, čime se ti poverioci namiruju u visini preboja.

Prebijaju se i uzajamna potraživanja koja nisu dospela do dana otvaranja stečaja, kao i
uzajamna potraživanja koja ne glase na novac. Prebiti se mogu i uslovna potraživanja po
odobrenju stečajnog sudije, koji to može usloviti polaganjem obezbeđenja od strane poverioca.
- Za preboj se, dakle, traži samo da su potraživanja uzajamna i likvidna (nesporna).

Radi obezbeđenja jednakosti neprivilegovanih poverilaca:

1. nije dozvoljeno prebijanje potraživanja koje je cedirano poveriocu za poslednjih 6

meseci pre otvaranja stečaja, ako je poverilac bio nesavestan (znao je ili morao znati za
insolventnost dužnika ili za njegovu prezaduženost),

2. Ne mogu se, takođe, prebiti ni potraživanja poverilaca od stečajnog dužnika koja su nastala
pre otvaranja stečaja, sa potraživanjem stečajne mase koje je nastalo posle otvaranja stečaja
(budući da se prvi poverioci naplaćuju prema kriterijumu srazmernosti, a drugi u celosti).

3. Prebijanje takođe nije dopušteno ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili
drugom pravnom radnjom koja se može pobijati.

USLOVLJENA POTRAŽIVANJA

- Potraživanja pod odložnim uslovom namiruju se iz stečajne mase, ako uslov nastupi do
pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, u protivnom, takvo potraživanje se
gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce srazmerno visini njihovih potraživanja.

-Potraživanja pod raskidnim uslovom namiruju se ako poverioci tih potraživanja pruže
obezbeđenje da će primljeno vratiti ako nastane raskidni usiov.

13
 13. STEČAJNA MASA

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan

otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog
postupka.
Stečajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz naznačenje njihove
procene u visini očekivanog unovčenja.

Obaveze stečajne mase su obaveze:

1. koje su prouzrokovane radnjama stečajnog upravnika ilI drugim upravljanjem, unovčenjem i
podelom stečajne mase
2. iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje traži za stečajnu masu ili mora
uslediti nakon otvaranja stečajnog postupka;
3. koje su nastale neosnovanim obogaćenjem stečajne mase;
4. prema zaposlenima stečajnog dužnika, nastale nakon otvaranja stečajnog postupka.

Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne

imovine ili dela imovine stečajnog dužnika.

Stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu ako:

1. je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju;

2. 2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca;
3. 3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca;
4. 4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije;
5. 5) nijedan plan reorganizacije nije podnet;
6. 6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen.

Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili

neposrednom pogodbom.

14. PRODAJA I POSLEDICE PRODAJE STEČAJNOG DUŽNIKA KAO PRAVNOG

LICA

Jedna od posledica je ta što Zakon o stečaju uređuje obaveznu sadržinu ugovora o prodaji
stečajnog dužnika kao pravnog lica propisujući da takav ugovor mora sadržati odredbu da
imovina stečajnog dužnika koja nije bila predmet procene vrednosti stečajnog dužnika kao
pravnog lica, ulazi u stečajnu masu.

Osnovna procesno-pravna posledica prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ogleda
se u donošenju rešenja kojim se stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, dok
se stečajni postupak nastavlja u odnosu na stečajnu masu radi namirenja stečajnih poverilaca.

14
 Po izvršenoj prodaji, stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi
Agencija za privredne registre i zastupa je stečajni upravnik.

U pogledu prava razlučnih i založnih poverilaca razlučni i založni poverioci koji su imali
obezbeđeno pravo na bilo kom delu imovine stečajnog dužnika imaju pravo prioriteta u deobi
sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, a
srazmerno procenjenom učešću vrednosti imovine koja je predmet obezbeđenog prava u odnosu
na procenjenu vrednost pravnog lica.

Po izvršenoj prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, pravo razlučnih i založnih
poverioca, kao imalaca stvarnog prava na tuđoj stvari, prestaje da postoji i pretvara se u pravo
prioritetnog namirenja prilikom deobe sredstava ostvarenih prodajoM.

Sa druge strane, nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, svim akcionarima
odnosno članovima društva i zadrugarima prestaje status osnivača navedenog pravnog lica.
Navedena lica nemaju nikakva prava prema kupcu niti prema stečajnoj masi.

Njihovo jedino pravo jeste pravo na višak deobne stečajne mase, u slučaju da su u
postupku završne deobe u punom iznosu namirena potraživanja stečajnih poverilaca.
Poslovno ime stečajnog dužnika se mora promeniti ako je pravni oblik stečajnog dužnika
društva lica npr. ortačko društvo ili komanditno društvo.

Osnovna obligaciono-pravna posledica prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica je

ta što u pogledu svih potraživanja prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave
stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima, a pravna lica
koja su stečajnom dužniku pružala usluge od opšteg interesa ne mogu obustaviti vršenje tih
usluga po osnovu neplaćenih računa nastalih pre otvaranja stečajnog postupka.
U suštini, dolazi do razdvajanja aktive i pasive, pri čemu pasiva ostaje na teret stečajne
mase, dok sva aktiva ostaje stečajnom dužniku koje je prodato kao pravno lice i protiv koga je
stečajni postupak obustavljen. Stečajni dužnik nastavlja da posluje kao samostalno pravno lice uz
promenu osnivača, jer osnivačka prava stiče kupac stečajnog dužnika.

Što se tiče poreskog aspekta,poreska uprava zauzela je stav koji je potvrđen i odlukom
Vrhovnog suda Srbije iz 2005. godine, a to je da prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica
zbog razdvajanja aktive i pasive po svojoj ekonomskoj suštini predstavlja prenos imovinskih
prava odnosno celokupne imovine pravnog lica uz naknadu i samim tim predstavlja pravni osnov
za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava. U tom slučaju, kupac stečajnog dužnika, kao
poreski obveznik dužan da podnese poresku prijavu i da nakon donošenja rešenja o
utvrđivanju poreskog duga od strane nadležnog poreskog organa, plati porez na prenos
apsolutnih prava, na osnovicu koju predstavlja ugovorenu cenu odnosno tržišna vrednost
imovine, ako je ugovorena cena ispod njihove tržišne vrednosti.

15
 15. STEČAJ – POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEČAJNOG DUŽNIKA

Pravne poslove i druge pravne radnje zaključene odnosno preduzete pre otvaranja stečajnog
postupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci,
kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji
položaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati stečajni upravnik, u ime
stečajnog dužnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Pobijanje se može vršiti od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za
glavnu deobu.
Ne mogu se pobijati uobičajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi učinjeni iz
zahvalnosti niti izdvajanja u humanitarne svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su učinjeni bili
srazmerni finansijskim mogućnostima stečajnog dužnika i uobičajeni za privrednu granu kojoj
stečajni dužnik pripada.
Pravni posao ili druga pravna radnja uobičajenog namirenja mogu se pobijati i kada su
preduzeti posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ako je poverilac znao ili
je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ili je znao da je podnet predlog za
pokretanje stečajnog postupka.
Za lice koje je bilo povezano sa stečajnim dužnikom u vreme preduzimanja pravnog posla ili
druge pravne radnje smatra se da je znalo ili moralo znati za nesposobnost za plaćanje ili za
predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Pravni posao odnosno pravna radnja zaključeni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina
pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga, sa namerom oštećenja
jednog ili više poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru
stečajnog dužnika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da
stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci, kao i ako su
pravni posao odnosno pravna radnja stečajnog dužnika preduzeti bez naknade ili uz neznatnu
naknadu.

Ne mogu se pobijati pravni poslovi zaključeni odnosno pravne radnje preduzete radi:
1) uzimanja kredita ili zajma u skladu sa članom
2) nastavljanja poslova preduzetih posle otvaranja stečajnog postupka;
3) isplate po menicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila
pravo na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika.

16
 16. DEOBA STEČAJNE MASE

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva
stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem
započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao
i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se pre ili posle glavne deobe, a
prema dinamici priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika.
Pre glavne deobe stečajne mase, stečajni upravnik je dužan da sastavi nacrt rešenja za glavnu
deobu deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).
Stečajni upravnik nacrt rešenja za glavnu deobu dostavlja stečajnom sudiji radi objavljivanja
na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganja na uvid u pisarnici suda.
Nacrt za glavnu deobu sadrži sledeće podatke:
1) konačnu listu svih potraživanjA ;
2) iznos svakog potraživanja;
3) isplatni red potraživanja;
4) iznos stečajne mase koji će se raspodeliti stečajnim poveriocima, kao i procenat namirenja
stečajnih poverilaca;
5) način raspodele viška deobne mase ako je očigledno da postoji takav višak.
Nacrt za glavnu deobu stečajni upravnik je dužan da dostavi odboru poverilaca, a odbor
poverilaca je dužan da obavesti stečajne poverioce da je nacrt za glavnu deobu objavljen na
oglasnoj tabli suda, odnosno da se nalazi u pisarnici u određenoj prostoriji i da se u taj nacrt
može izvršiti uvid u roku od 15 dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni sudija van ročišta donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od
dana dostave nacrta za glavnu deobu odboru poverilaca, ako nije podneta primedba na nacrt za
glavnu deobu od strane odbora poverilaca, odnosno poverilaca pojedinačno.Rešenje o glavnoj
deobi objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu koji je
izjavio primedbu i stečajnom upravniku.
Smatra se da je dostava svim poveriocima uredno izvršena po isteku osam dana od dana
dostave rešenja odboru poverilaca.
Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po
pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi.
Deobi stečajne mase pristupa se i u slučaju delimične pravnosnažnosti rešenja o glavnoj
deobi, u delu u kome je to rešenje postalo pravnosnažno.
Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne
mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna
deobna masa.

17
 1. DELATNOST I SEDIŠTE PRIVREDNOG DRUŠTVA
DELATNOST
Dominantno obeležje privrednog drštva je lukrativni cilj, a samo izuzetno to može biti i neki
neekonomski cilj. A taj cilj se ostvaruje vršenjem delatnosti.
U savremenim zakonodavstvima važi princip slobode obavljanja delatnosti - Dopuštena
je svaka delatnost koja nije zakonom zabranjena i koja nije suprotna dobrim poslovnim
običajima.
Delatnost se utvrđuje konstitutivnim aktom privrednog društvom.
Delatnost se može obavljati uz ispunjenost propisanih uslova, a rešenje o ispunjenosti
uslova donose inspekcijske službe i drugi organi u upravnom postupku.
Društvo se može registrovati i pre ispunjenja uslova, ali ne može početi da obavlja
delatnost - to bi bio privredni prestup.
Izuzetno je za obavljanje određenih delatnosti potrebna i dozvola/odobrenje nadležnih
državnog državnog organa.
Privredno društvo može promeniti svoju delatnost i da tu promenu registruje, a način
menjanja se određuje konstitutivnim aktom.
SEDIŠTE
Svako privredno društvo mora imati svoje sedište, koje se utvrđuje u konstitutivnom aktu.
Postoje dva koncepta sedišta:
1. KONCEPT OSNIVANJA - INKORPORACIJE - REGISTROVANOG SEDIŠTA PO
MESTU OSNIVANJA - Društvo ima svoje registrovano sedište po mestu osnivanja, koje ne
mora biti vezano za mesto obavljanja delatnosti društva, niti mesto gde se društvom upravlja.
2. KONCEPT REALNOG (STVARNOG) SEDIŠTA - Sedište je tamo gde društvo obavlja
glavnu delatnost ili odakle se društvom upravlja. I kod nas je prihvaćen ovaj koncept i to u
varijanti uprave - dakle mesto iz kog se društvom upravlja.
Od koncepta realnog sedišta treba razlikovati KONCEPT STATUTARNOG SEDIŠTA - To je
mesto koje je u statutu označeno kao sedište i za koje se smatra da je sedište locirano u njemu.
Ali ako se pokaže da je stvarno sedište neko drugo mesto bitna je lokacija tog stvarnog sedišta, a
sedište označeno u statutu Smatra se fiktivnim.
Značaj - Sedište ima višestruki značaj: Kod određivanja mesne nadležnosti registra, suda,
organa za vršenje nadzora, u stečajnom postupku, mesto ispunjenja obaveze ako nije određeno
ugovorom.

2. POSLOVNO IME

Poslovno ime je posebno ime pod kojim se privredno društvo i preduzetnik pojavljuju u
pravnom prometu. Predstavlja obavezni element osnivačkog akta i obeležje privrednog društva
kao celine.

Obavezni elementi poslovnog imena: Fakultativni:

1. Oznaka imena (naziv) 1. Opis predmeta poslovanja
2. Označavanje oblika privrednog društva 2. Razni dodaci - crteži, ukrasi itd...
3. Oznaka sedišta 3. Oznaka godine osnivanja
4. Oznaka posebnog statusa (npr u stečaju) - Njihov izbor je slobodan, ali to ne mogu biti:
neistiniti podaci, podaci suptrotni javnom moralu i
oni koji izazivaju zabludu u pogledu delatnosti.
18
 Izbor poslovnog imena je načelno slobodan, ali je izuzetno uslovljen:
1) Za unošenje naziva neke države, međunarodne organizacije, teritorijalne jedinice potrebno je
odobrenje nadležnog organa.
2) Za unošenje imena neke ličnosti - traži se odobrenje te ličnosti ili naslednika, ili nadležnog
organa u slučaju da nema naslednika.

UPOTREBA - Poslovno ime se upotrebljava:

1) U poslovanju, pravnom prometu, poslovnoj komunikaciji sa trećim licima. Mora se
upotrebljavati onako kako je registrovano, i samo tako uživa zaštitu.
2) Ističe se na poslovnim prostorijama.
3) Upotrebljava se kao robni, uslužni ili zaštitni znak.
Svi delovi naziva kao elementa poslovnog imena uživaju podjednaku zaštitu, osim generičnih
pojmova (laboratorija, agencija, prodavnica itd...)

Zaštita se sastoji od:

1. Odbijanja zahteva za upis
2. Brisanja kasnije registrovanog poslovnog imena
3. Zabrane upotrebe tuđeg imena
4. Eventualno u naknadi štete

NAČELA POSLOVNOG IMENA su sledeća:

1) Načelo istinitosti - da su svi elementi poslovnog imena istiniti.
2) Načelo javnosti - ime se stiče ističe na poslovnim prostorijama, papirima i registruje se.
3) Načelo jedinstvenosti - svi organizacioni delovi istupaju pod istim imenom
4) Načelo isključivosti
5) Načelo trajnosti
6) Načelo obaveznosti - mora ga imati svako privredno društvo i svaki preduzetnik
7) Načelo slobodnog izbora
8) Načelo prvenstva

PROMENA POSLOVNOG IMENA- Poslovno ime menja se na način predviđen

konstitutivnim aktom, a da bi promena proizvodila dejstvo prema trećim licima mora se
registrovati i objaviti.

3. ZAKONSKI (STATUTARNI) ZASTUPNICI DRUŠTVA

Privredni subjekti istupaju i preuzimaju obaveze u pravnom prometu putem zastupanja, dok
preduzetnik s obzirom da se radi o fizičkom licu može i direktno sklapati poslove.
Društvo mora imati najmanje jedno fizičko lice kao zastupnika - ono istupa u ime i za
račun pivrednog društva.
1. ZAKONSKO ZASTUPNIČKO OVLAŠĆENJE - Prema ZOPD-u privredno društvo
zastupa direktor ex lege.
Kod OD to mogu biti svi ortaci, kod KD svi komplementari, kod AD i DOO direktori.
Diretkor je organ koji izražava volju društva i obavezno se registruju.

19
2. STATUTARNI ZASTUPNICI - Pored direktora osnivačkim aktom, drugim opštim aktom ili
odlukom nadležnog organa mogu se odrediti i druga lica kao zastupnici, koji se takođe obavezno
registruju.
Ako se odredi više njih, pored direktora kao zakonskog zastupnika, potrebno je istim aktom
rezgraničiti njihova ovlašćenja i to da li će ih vršiti odvojeno ili zajedno. Ukoliko nije utvrđeno
ništa, smatraju se samostalnim zastupnicima.
3. KONKLUDENTNO OVLAŠĆENJE - Izuzetno, društvo može zastupati i lice koje društvo
kontinuirano prihvata kao svog zastupnika, na način koji kod trećih savesnih lica stvara uverenje
da se radi o zastupniku.
Zastupanje se može zasnivati i na:
1) Izjavi volje zastupanog (punomoćje)
2) Punomoćju po zaposlenju
3) Aktu nadležnog organa (stečajni, likvidacioni upravnik, privremeni direktor...)

4. ZASTUPANJE – PUNOMOĆSTVO I PROKURA

PUNOMOĆNICI - Za razliku od zastupnika koji ovlašćenja imaju iz zakona i akata

deponovanih u registar, punomoćnici ovlašćenja imaju iz punomoćja dobijenog od zastupnika
privrednog društva.
Punomoćje je pisano ovlašćenje koje daje vlastodavac punomoćniku, a davanjem
punomoćja ne prestaje ovlašćenje zastupnika koji je dao punomoćje (jer on ovlašćenje ima iz
zakona ili akata društva).
Punomoćje daje:
1) Zakonski ili statutarni zastupnik (u okviru svojih ovlašćenja) - Bitno je da u momentu davanja
punomoćja ima i ovlašćenje za zastupanje.
2) Punomoćnici po zaposlenju
3) Lice ovlašćeno za zastupanje aktom nadležnog organa.
Punomoćje se može dati:
1) Fizičkom licu
2) Pravnom licu

ZOO poznaje 5 formi punomoćja, a ZOPD dodaje i prokuru:

1. OPŠTA (GENERALNA) PUNOMOĆ - Punomoćnik je ovlašćen da preuzima poslove koji

ulaze u redovno poslovanje vlastodavca.
2. POSEBNA (SPECIJALNA) PUNOMOĆ - Potrebno je za poslove koji ne ulaze u redovno
poslovanje. Dakle, daje se punomoćje za svaki pojedini slučaj:
- da se zaključi ugovor o jemstvu, poravnanju, izabranom sudu
- da se odrekne nekog prava bez naknade
3. POSLOVNA PUNOMOĆ - Punomoćnik može obavljati sve poslove koji su uobičajeni u
vršenju poslovne delatnosti privrednog subjekta. Razlikuje se od opšteg punomoćja:
1) Krug uobičajenih poslova je širi od kruga redovnih poslova.
2) Opšte punomoćje može dati svako fizičko i pravno lice, a poslovnu samo pravna i fizička lica
koja obavljaju privrednu delatnost.

20
4. PUNOMOĆ TRGOVINSKOG PUTNIKA - To je ovlašćenje posebnog lica - trgovinskog
putnika da obavlja poslove u vezi sa prodajom robe, koji su navedeni u punomoćju (primanje
porudžbina i reklamacija...)
5. OVLAŠĆENJE PUNOMOĆNIKA PO ZAPOSLENJU - je ovlašćenje lica koja obavljaju
određene poslove u privrednom društvu ili kod preduzetnika, na osnovu ugovora o radu ili na
osnovu obavljanja određenje funkcije u društvu (prodavci u prodavnicama, zaposleni koji
obavljaju usluge u ugostiteljstvu itd).
PROKURA
Prokura je najšire punomoćje čiji su sadržina i obim određeni zakonom. Zakonski opšti okvir
ovlašćenja vezan je za vršenje pravnih poslova i radnji u vezi sa poslovanjem privrednog
društva.
Prokuristi je potrebno posebno ovlašćenje za:
1) Zaključivanje poslova koji se odnose na sticanje, opterećenje ili otuđenje nepokretnosti ili
akcija ili udela koje društvo ima u drugim društvima
2) Preuzimanje menične obaveze i obaveze jemstva
3) Zaključivanje ugovora o zajmu i kreditu
4) Zastupanje društva pred sudovima ili arbitražama

Prokura se može dati:

1) Bilo kom licu u privrednom društvu
2) Drugom licu (specijalista za određenu oblast ugovora)
Prokuru daje:
- Ortaci, komanditori i komplementari, skupština kod AD i DOO, preduzetnik lično.
Opoziv - Društvo prokuru može opozvati u svako doba, i ne može se odreći prava na
opoziv, niti ga ograničiti.
Otkaz - Prokurista može da otkaže u svako doba. Jedino mora da obavlja još neko vreme
poslove ukoliko je to neophodno radi izbegavanja štete za društvo.
Vrste prokure:
1. Pojedinačna - Može se dati jednom ili većem broju lica a kada je data većem broju lica oni
nastupaju samostalno.
2. Skupna - Potrebna je saglasnost svih prokurista i to je razlika od pojedinačne date većem
broju lica.

5. ZASTUPANJE – OGRANIČENJE OVLAŠĆENJA ZASTUPNIKA I

PRAVNE POSLEDICE

Prema ZOPD-u zastupnik je ovlašćen da u ime privrednog društva u granicama svojih ovlašćenja
zastupa društva pred sudovima, zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje.

1. KONSTITUTIVNIM AKTIMA ili posebnim odlukama društva ovlašćenja punomoćnika i

prokurista se mogu ograničiti na:
1) zaključivanje odredjenih ugovora (po vrsti ili delatnosti)
2) vršenje određenih pravnih radnji
3) zaključenje ugovora i vršenje drugih pravnih radnji samo uz saglasnost organa upravljanja

21
2. Ovlašćenja se mogu ograničiti i:
- posebnim zakonom
- odlukom suda
3. Posebna ograničenja propisuje ZOPD - Zastupnici, punomoćnici, prokuristi ne mogu bez
posebnog ovlašćenja da:
1) nastupe kao druga ugovorna strana pa da sa društvom sklope ugovor u svoje ime i za svoj
račun.
2) postupaju kao zastupnik ili komisionar (dvostruko zastupanje)

Ukoliko u ovlašćenju za zastupanje nije navedeno nikakvo ograničenje, smatra se

neograničenim.

Ako zastupnik prekorači ovlašćenja:

- Zastupnik će biti u obavezi ako odobri prekoračenje
- Ako odbije prekoračenje - zastupani i zastupnik solidarno odgovaraju za štetu, ako je treća
strana savesna.

Registrovana ograničenja nemaju dejstva prema trećim licima, osim ograničenja koje se
sastoji u zajedničkom sklapanju poslova od strane više zastupnika (supotpis).

6.POSEBNE DUŽNOSTI PREMA PRIVREDNOM DRUŠTVU

Prema ZOPD, dužnosti prema privrednom društvu imaju:
1) Svi ortaci u OD
2) Svi komplementari kod KD (Komanditori ne, jer nemaju upravljačka ovlašćenja)
3) Članovi i akcionari, sa značajnim kapital učešćem (preko 25% prava glasa)
4) Kontrolni članovi DOO i kontrolni akcionari AD
5) Zastupnici društva i prokuristi
6) Direktori i članovi nadzornog odbora
7) Likvidacioni upravnik
8) Druga lica određena osnivačkim aktom

Oni imaju sledeće dužnosti:

1) Dužnost rada u interesu privrednog društva (FIDUCIJARNA) - Lica koja
imaju zakonom ustanovljene dužnosti prema privrednom društvu dužna su da rade u interesu
samog društva, a ne i neposredno za ostale interese. - smatra se da je interes privrednog društva
jedini neposredni interes za čiji račun ova lica moraju da rade, dok posredno rad u interesu
privrednog društva jeste i rad za račun ostalih interesa.
2) Dužnost pažnje u poslovnim odlukama – To znači da direktori, članovi nadzornog
odbora, zastupnici, prokuristi, likvidacioni upravnik ne mogu garantovati postizanje nekog
rezultata, već samo preduzimanje svega što je u njihovoj moći, prema standardu dobrog
privrednika.
ZOO poznaje:
1. Pažnju dobrog privrednika - Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje
obaveze postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti
obligacionih odnosa.

22
2. Pažnju dobrog stručnjaka - U slučaju profesionalnih delatnosti, strana u obligacionom
odnosu je dužna da u izvršavanju obaveze iz profesionalne delatnosti postupa sa povećanom
pažnjom, prema pravilima struke.

3) Dužnost lojalnosti privrednom društvu - Dužnost lojalnosti je obaveza izbegavanja

slučajeva u kojima u sukob dolaze lični interesi sa interesima kompanije.
Sukob interesa postoji u svim situacijama u kojima direktor bira da vrši svoja prava i
ovlašćenja, na način kojim:
1) povređuje interese kompanije
2) zadovoljava svoje interese izvan društva
3) stiče u društvu neku korist na štetu drugih

4) Dužnost po osnovu konkurencije - Dužnost nekonkurencije znaći da lica koja

imaju dužnosti prema privrednom društvu, osim ako za to ne dobiju odobrenje ne mogu:
1) biti angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti
2) biti preduzetnici koji imaju isti ili sličan predmet poslovanja
3) biti zaposleni u konkurentskom društvu
4) biti na drugi način angažovana u konkurentskom društvu
5) biti članovi ili osnivači u drugom pravnom licu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja

5) Dužnost čuvanja poslovne tajne - Prema ZOPD- u poslovnu tajnu čine:

- Informacije o privrednom društvu koji bi prouzrokovale štetu ako dođu u posed trećih lica, kao
i
- Ppodatak koji ima ekonomsku vrednost jer nije dostupan trećim lcima i koji je zaštićen od
strane društva odgovarajućim merama, kao i
- Podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom društva označen kao takav.

7.INDIVIDUALNA I DERIVATIVNA TUŽBA

INDIVIDUALNA TUŽBA
Individualnu tužbu može podići:
1. svaki ortak,
2. član ili
3. akcionar kome je odlukama organa društva ili radnjama lica koje ima dužnosti prema
privrednom društvu, u skladu sa ZOPD, prouzrokovana neka šteta povredom dužnosti.

- Primeri iz sudske prakse za ovu tužbu naročito su:

1. neisplata ili utaja dividende;
2. netačno prikazivanje rezultata poslovanja društva kako bi se izbegla isplata dividende;
3. povreda prava prečeg upisa akcija pri povećanju osnovnog kapitala društva;
4. prinuda akcionara da upišu akcije;
5. onemogućavanje ostvarivanja prava glasa i sl.

23
- TUŽENI po ovoj tužbi je uvek društvo,
društvo i članovi organa društva ili i druga lica koja u skladu sa
odn.

ovim zakonom imaju dužnosti prema privrednom društvu, čijom povredom vršenja su
prouzrokovali štetu tužiocu.

- Individualnu tužbu može podići:

1. ili jedno lice u svoje ime,
2. ili više lica koja deluju zajedno u njihovo ime (suparničarstvo).

DERIVATIVNA TUŽBA (izvedena)

Ako postupak protiv lica koja imaju dužnosti prema privrednom društvu, čijom povredom vršenja
prouzrokuju štetu društvu, ne pokrene samo društvo (blokada odluke od strane kontrolnog akcionara o
čijoj je odgovornosti reč i sl), ovaj postupak po principu derivacije u svoje ime, a za račun društva (actio
pro socio – tužba za društvo), može pokrenuti kao tužilac svaki član ili akcionar koji pojedinačno ili
skupno poseduje propisani procenat kapital učešća (prema našem zakonu, to je najmanje 5% osnovnog
kapitala društva).

Prema našem zakonu, primarni tužilac za odluke lica koja imaju dužnosti prema privrednom društvu,
čijom povredom vršenja (neunošenje uloga u društvo, precenjenost vrednosti uloga, štetne odluke
organa društva ili štetne radnje, povreda pravila sukoba interesa, povreda dužnosti izbegavanja sukoba
interesa, povreda nedozvoljene konkurencije, povreda dužnosti čuvanja poslovne tajne, povreda
dužnosti pažnje) nanesu štetu društvu, jeste društvo, a ostali tužioci su sekundarni - mogu podneti tužbu
tek po prethodnom obraćanju društvu, ako ono na njihov zahtev u roku od 30 dana od prijema zahteva
ne pokrene postupak ili ako u ovom roku odbije zahtev za pokretanje postupka.

- Ovo važi i za podnošenje tužbi protiv svih lica koja mogu biti odgovorna prema društvu, po osnovu
neizvršavanja svojih dužnosti prema društvu.

Znači, član ili akcionar može podići derivativnu tužbu, ako u trenutku podnošenja tužbe:
1. poseduju udele/akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva;
2. ako su pre podnošenja derivativne tužbe pisanim putem zahtevali od društva da podnese tužbu,
a taj zahtev je odbije, odn. po tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana od dana
podnošenja zahteva.

ROKOVI TUŽBI
ZOPD utvrđuje jedinstvene rokove za podizanje tužbi u kompanijskom pravu po osnovu odgovornosti
lica sa dužnostima prema privrednom društvu (individualne tužbe, kolektivne tužbe i derivativne tužbe):
1. subjektivni rok - 6 meseci od saznanja za učinjenu povredu i
2. objektivni rok – 5 godina od dana učinjene povrede.

24
 8.POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA – DRUŠTVA
POVEZANA UGOVOROM

Za razliku od ugovora o povezivanju privrednih subjekata koji se moraju registrovati, razne

forme povezivanja se mogu činiti i neimenovanim ugovorima koji ne podležu obavezi
registracije.

To mogu biti proizvođački ugovor, trenutno udruženje, poslovno udruženje, kartel, konzorcijum,
ugovorni joint venture…

1. PODIZVOĐAČKI UGOVOR
Naručilac radova i izvođač zaključuju ugovor,a ako izvođač pod određenim uslovima nije
osposobljen za sve radove, zaključuje ugovor sa drugim izvođačima – podizvođačima (tzv.
podugovaranje). Institut podugovaranja nije detaljno određen samim zakonima. Takav je stav i
ZOO, koji ovaj institut reguliše u nekoliko svojih članova, ali pod nazivom preuzimanje
ispunjenja.

- Po ZOO, dozvoljeno je ustupanje svih preuzetih ugovorenih radova.

- Uglavnom postoji i sloboda izbora poizvođača od strane glavnog izvođača.

Što se tiče odgovornosti, prema naručiocu jedini odgovorni subjekt i dalje ostaje glavni izvođač,
jer je on sa njim jedini i zaključio ugovoR.
Naručilac i podizvođač nemaju nikakva međusobna prava i obaveze, ali ZOO dozvoljava i
direktno i neposredno obraćanje podizvođača naručiocu za naplatu svojih izvršenih radova iz
ugovora o proizvođenju na teret svote koju naručilac duguje glavnom izvođaču.

2. TRENUTNO UDRUŽENJE

Trenutno udruženje jeste asocijacija privrednih društava (praktikuje se naročito u Belgiji) koja
se realizuje kada je potrebno koncentrisati sredstava i rada, radi realizacije velikih
investicionih poduhvata (mostova, pruga, autoputeva), kao i radi podnošenja ponude na
javnim licitacijama za velike investicione poduhvate.

3. POSLOVNO UDRUŽENJE

Poslovno udruženje je pravno lice koje osnivaju 2 ili više privrednih društava ili preduzetnika
radi postizanja zajedničkog interesa (P.U.) i registruje se.
25
- Poslovno udruženje ne može promeniti svoju pravnu formu u privredno društvo.

4. KARTEL

Kartel je sporazum o međusobnom regulisanju proizvodnje, prodaje, nastupa na tržištu i

drugim privrednim ciljevima. Kartel, dakle, nastaje na ugovornoj osnovi (mada nije isključeno da
nastane i u formi tzv. džentlmentskog sporazuma), i po pravilu, ima privremeni karakter.

Budući da karteli predstavljaju prvenstveno horizontalna povezivanja društva, oni imaju

trostruku funkciju:
1. isključivanje slobodne utakmice i stvaranje monopola,
2. izjednačavanje uslova prodaje, proizvodnje, nabavke i
3. racionalizacija proizvodnje.

Postoje:
1. karteli za regulisanje proizvodnje
2. karteli za repatrijaciju prihoda
3. karteli za repatrijaciju proizvodnje
4. karteli za repatrijaciju klijenata…

5. KONZORCIJUM

Izgradnja velikih industrijskih kapaciteta i drugi investicini poduhvati (veliki javni radovi, hidro i
termocentrale, naftovodi, fabrike), mogući su i stvaranjem posebnih grupacija privrednih
društava na osnovu ugovora o konzorcijumu.
- Reč je o neimenovanom ugovoru, koji je tvorevina poslovne prakse, a kojem zakonska
regulativa za sada ne posvećuje skoro nikakvu pažnju.

Ugovor o konzorcijumu najčešće se sklapa ad hoc za konkretno izvršenje određenog posla

ograničenog trajanja. Izuzetno, ovaj ugovor može se sklapati tako da ima neodređeno trajanje,
što nikako ne znači da, po uslovima utvrđenim samim ugovorima, neki član ne može izaći iz
članstva.

- Ugovori o konzorcijumu mogu biti:

1. zatvorenog tipa (kada se ugovorom isključi mogućnost nak- nadnog pristupa novih
članova, do eventualne promene ugovora) i
2. otvorenog tipa (kada se ugovorom ostavi mogućnost naknadnog pristupa novih
članova, obično uz saglasnost svih postojećih članova)

6. UGOVORNI JOINT VENTURE (džoint venčur)

26
Ugovorni džoint venčur je ugovor kojim 2 ili više lica (pravna ili fizička) udružuju svoj
rad/sredstva, s tim da dele dobit i snose gubitke na ravne delove. Razlikuje se od ugovora o
osnivanju PD, jer se njime osnivaju korporativni džoint venčur.
Ugovorni džoint venčur je vrsta ugovora autonomnog prava koji ima dosta sličnosti sa
građanskim ili trgovačkim ortaklukom, ali se od ovih ustanova ipak razlikuje, po tome što je
privremenog karaktera.
- 4 ključna motiva opredeljuju ugovarače da formiraju ugovorni džoint venčur:
1. kooperacija (poslovna saradnja na realizaciji zajedničkog poduhvata)
2. izbegavanje prepreka u poslovanju
3. zajedničko finansiranje i
4. instrumentalizacija veze među pratnerima.
- Naše pravo ne poznaje ovu formu, već samo korporativni joint venture – ali nema svoju
imovinu, ni svoj račun i ne može istupati komisiono ili u svoje ime i za svoj račun.

9. STATUSNE PROMENE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Statusnom promenom se jedno društvo (društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo
društvo (društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču
udele, odn. akcije.

Svi članovi društva prenosioca stiču udele/akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim
udelima/akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da se
sa statusnom promenom izvrši:
1. zamena udela/akcija u drugačijoj srazmeri ili
2. ako iskoristi pravo izlaska iz društva i
3. pravo na isplatu umesto sticanja udela/akcija u društvu sticaocu (nesaglasni član)

- Ako se statusnom promenom osniva novo društvo, na osnivanje tog društva primenjuju se
odredbe zakona koje se odnose na osnivanje društva u odgovarajućoj pravnoj formi.

ZABRANE statusnih promena:

1. ne mogu se vršiti suprotno odredbama zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije .
2. ne mogu se vršiti dok je društvo u likvidaciji i stečaju, osim ako se vrši kao mera
organizacije.

KOMBINACIJA STATUSNE PROMENE i TRANSFORMACIJE (promene pravne forme)

Statusna promena najčešće obuhvata isti tip privrednih društava: npr. spajanje AD, pripajanje
jednog DOO drugom DOO i sl. U ovom slučaju, na statusnu promenu (fuzija) primenjuju se
pravila koja važe za ovaj institut.
- S druge strane, statusne promene mogu da obuhvate i društva koja imaju različitu formu, na
primer, spajanje jednog AD i jednog DOO i sl. U ovom slučaju, ne primenjuju se samo pravila
27
koja važe za ovaj institut, već i pravila koja važe za transformaciju jednog tipa privrednog
društva u drugi tip društva.

VRSTE statusnih promena

1. PRIPAJANJE – postoji kada se jedno ili više društava pripaja nekom postojećem društvu
prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza (univerzalna sukcesija), čime ta
društva koja se pripajaju prestaju da postoje bez postupka likvidacije.

2. SPAJANJE – postoji kada se 2 ili više društava spajaju osnivanjem novog društva i
prenošenjem na njega celokupne svoje imovine i obaveza, čime ova društva koja se spajaju
prestaju da postoje bez postupka likvidacije.

3. PODELA - postoji kada se jedno društvo deli na 2 ili više društava, čime prestaje da postoji
bez postupka likvidacije prenoseći istovremeno celokupnu imovinu i obaveze na:
a) 2 ili više tom podelom novoosnovanih društava (podela uz osnivanje - „čista podela")
b) 2 ili više postojećih društava (podela uz pripajanje)
c) jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (podela uz
osnivanje i podela uz pripajanje - mešovita podela).

4. IZDVAJANJE – postoji kad jedno društvo prenosi deo svoje imovine i obaveza, čime ne
prestaje da postoji, na:
a) jedno ili više novoosnovanih društava (izdvajanje uz osnivanje - „lažna podela")
b) jedno ili više postojećih društava (izdvajanje uz pripajanje)
c) jedno ili više novosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (izdvajanje uz
osnivanje i izdvajanje uz pripajanje - mešovito izdvajanje).
- Razlika između izdvajanja i osnivanja novog društva od strane postojećeg društva upravo je u
tome što se pri izdvajanju vrši smanjenje osnovnog kapitala društva, dok to nije slučaj pri
osnivanju novog društva od postojećeg društva uz primenu pravila o osnivanju.

10. PROMENE PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Za razliku od ugovora o povezivanju privrednih subjekata koji se moraju registrovati, razne

forme povezivanja se mogu činiti i neimenovanim ugovorima koji ne podležu obavezi
registracije.

To mogu biti proizvođački ugovor, trenutno udruženje, poslovno udruženje, kartel, konzorcijum,
ugovorni joint venture…

28
1. PODIZVOĐAČKI UGOVOR
Naručilac radova i izvođač zaključuju ugovor,a ako izvođač pod određenim uslovima nije
osposobljen za sve radove, zaključuje ugovor sa drugim izvođačima – podizvođačima (tzv.
podugovaranje). Institut podugovaranja nije detaljno određen samim zakonima. Takav je stav i
ZOO, koji ovaj institut reguliše u nekoliko svojih članova, ali pod nazivom preuzimanje
ispunjenja.

Što se tiče odgovornosti, prema naručiocu jedini odgovorni subjekt i dalje ostaje glavni izvođač,
jer je on sa njim jedini i zaključio ugovoR.

- Naručilac i podizvođač nemaju nikakva međusobna prava i obaveze, ali ZOO dozvoljava i
direktno i neposredno obraćanje podizvođača naručiocu za naplatu svojih izvršenih radova iz
ugovora o proizvođenju na teret svote koju naručilac duguje glavnom izvođaču.

2. TRENUTNO UDRUŽENJE
Trenutno udruženje jeste asocijacija privrednih društava (praktikuje se naročito u Belgiji) koja se
realizuje kada je potrebno koncentrisati sredstava i rada, radi realizacije velikih investicionih
poduhvata (mostova, pruga, autoputeva), kao i radi podnošenja ponude na javnim licitacijama
za velike investicione poduhvate.
-po zakonu svi članovi asocijacije su solidarno odgovorni prema naručiocu. Zbog toga se ovaj
oblik povezivanja pokazuje nezahvalnim, pogotovu kad su učešća PD u ugovornom poslu
nejednaka.

3. POSLOVNO UDRUŽENJE
Poslovno udruženje je pravno lice koje osnivaju 2 ili više privrednih društava ili preduzetnika
radi postizanja zajedničkog interesa (P.U.) i registruje se.

Za obaveze udruženje odgovara svom svojom imovinom, a odgovornost članova je određena

osnivačkim aktom. Svi članovi su ravnopravni, a na PU se primenjuju pravila za DOO.

- Poslovno udruženje ne može promeniti svoju pravnu formu u privredno društvo.

4. KARTEL
Kartel je sporazum o međusobnom regulisanju proizvodnje, prodaje, nastupa na tržištu i
drugim privrednim ciljevima. Kartel, dakle, nastaje na ugovornoj osnovi (mada nije isključeno da
nastane i u formi tzv. džentlmentskog sporazuma), i po pravilu, ima privremeni karakter.

29
Budući da karteli predstavljaju prvenstveno horizontalna povezivanja društva, oni imaju
trostruku funkciju:
4. isključivanje slobodne utakmice i stvaranje monopola,
5. izjednačavanje uslova prodaje, proizvodnje, nabavke i
6. racionalizacija proizvodnje.

Postoje:
6. karteli za regulisanje proizvodnje
7. karteli za repatrijaciju prihoda
8. karteli za repatrijaciju proizvodnje
9. karteli za repatrijaciju klijenata…

5. KONZORCIJUM
Izgradnja velikih industrijskih kapaciteta i drugi investicini poduhvati (veliki javni radovi, hidro i
termocentrale, naftovodi, fabrike), mogući su i stvaranjem posebnih grupacija privrednih
društava na osnovu ugovora o konzorcijumu.
- Reč je o neimenovanom ugovoru, koji je tvorevina poslovne prakse, a kojem zakonska
regulativa za sada ne posvećuje skoro nikakvu pažnju.

- Ugovorom o konzorcijumu stvara se posebna grupacija više privrednih društava, koja u

potpunosti i dalje zadržavaju svoj pravni i poslovni (kao i upravljački) subjektivitet, te se ovakvim
povezivanjem ne stvara nikakav novi statusni subjekt, već se jednoj od članica grupacije na ovoj
osnovi poverava uloga tzv. privrednog društva – pilota (odn. „opšteg punomoćnika").

Ugovor o konzorcijumu najčešće se sklapa ad hoc za konkretno izvršenje određenog posla

ograničenog trajanja. Izuzetno, ovaj ugovor može se sklapati tako da ima neodređeno trajanje,
što nikako ne znači da, po uslovima utvrđenim samim ugovorima, neki član ne može izaći iz
članstva.

- Ugovori o konzorcijumu mogu biti:

3. zatvorenog tipa (kada se ugovorom isključi mogućnost nak- nadnog pristupa novih
članova, do eventualne promene ugovora) i
4. otvorenog tipa (kada se ugovorom ostavi mogućnost naknadnog pristupa novih
članova, obično uz saglasnost svih postojećih članova)

6. UGOVORNI JOINT VENTURE (džoint venčur)

Ugovorni džoint venčur je ugovor kojim 2 ili više lica (pravna ili fizička) udružuju svoj
rad/sredstva, s tim da dele dobit i snose gubitke na ravne delove. Razlikuje se od ugovora o
osnivanju PD, jer se njime osnivaju korporativni džoint venčur.
Ugovorni džoint venčur je vrsta ugovora autonomnog prava koji ima dosta sličnosti sa
građanskim ili trgovačkim ortaklukom, ali se od ovih ustanova ipak razlikuje, po tome što je
privremenog karaktera.
- 4 ključna motiva opredeljuju ugovarače da formiraju ugovorni džoint venčur:
5. kooperacija (poslovna saradnja na realizaciji zajedničkog poduhvata)

30
 6. izbegavanje prepreka u poslovanju
7. zajedničko finansiranje i
8. instrumentalizacija veze među pratnerima.

- Naše pravo ne poznaje ovu formu, već samo korporativni joint venture – ali nema svoju
imovinu, ni svoj račun i ne može istupati komisiono ili u svoje ime i za svoj račun.

10.PREDUZETNIK

Individualni preduzetnik je forma individualnog organizovanja preduzeća od strane fizičkog

lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja prihoda, pod ličnim poslovnim imenom i
neograničenom odgovornošću celom svojom imovinom.
Uslov za organizovanje preduzeća - Da trgovac podnese prijavu za upis u registar sa
privrednim društvima, a uz to se zahteva da ne postoje zakonom propisane smetnje.
Poslovno ime - Preduzeće organizovano u formi individualnog preduzetnika u registar se upisuje
pod ličnim imenom preduzetnika. Poslovno ime sadrži i: Oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ , oznaku
pretežne delatnosti i adrese sedišta.
Odgovornost za obaveze - Odgovara lično i neograničeno celom svojom imovinom, bez
mogućnosti ograničavanja odgovornosti.
PREDNOSTI MANE
1.Niski su troškovi osnivanja (samo troškovi 1. Finansiranje - Preduzetnik zavisi sam od
sebe
upisa, i nije propisan minimalni ulog). 2. Neograničena odgovornost
2. Nema dvostrukog oporezivanja 3. Ograničen prenos - U slučaju
nasleđivanja
3. Jednostavna forma (Nema organe i forme primenjuju se pravila naslednog prava, a u
za njihovo odlučivanje) drugim slučajevima sukcesija.
4. Poslovni ugled zavisi od ugleda preduzetnika
5. Fleksibilnost - Lako se prilagođava promenama
(samo odlukom preduzetnika)

PRAVNA PRIRODA:
- Nema poseban pravni subjektivitet jer čini jedinstvo sa preduzetnikom.
- Nema unutrašnjih odnosa preduzetnika i preduzeća.
- Nema posebne imovine (Sva imovina pripada preduzetniku)
- Nema posebnog stečaja
- Nema posebnog zastupanja

PRESTANAK:
1) Pisanom odjavom
2) Po sili zakona - Smrt, gubitak poslovne sposobnosti, blokada računa duža od dve godine,
poništaj rešenja o upisu u registar, zabrana obavljanja delatnosti.

31
 1. СПЕЦИФИЧНОСТИ УГОВОРА У ПРИВРЕДИ
Застарелост – Општи рок застарелости потраживања је 10 год.
Поред општег рога, код појединих уг. у привреди постоје и посебни рокови застарелости,
краћи од општег рока (у транспортном праву рок застарелости је по правилу 1 год.).
Камата – Доцња у испуњењу новчане обавезе има за последицу плаћање затезне
камате, поред главнице. Са своје стране, дужник је у обавези да повериоцу плати затезну
камату и када не постоји његова одговорност за закашњење, као и без обзира на то да ли
је поверилац претрпео штету због закашњења. С обзиром да су уг. у привреди теретни,
зајмопримац дугује камату и када она није уговорена. С друге стране суд има овлашћење
да умери стопу уговорене камате.
Прекомерно оштећење – Иако ЗОО и за уг. у привреди предвиђа могућност
раскида уговора због прекомерног оштећења, она више представља теоријску могућност.

32
Ово из разлога што је тешко применити правило на трговце, пошто се они као својом
редовном делатношћу, баве трговином и пружањем услуга, па се не може сматрати да
нису знали или нису могли знати за праву вредност обавеза угов. страна у моменту
закључења уговора.
Судови и арбитраже – Особености уг. у привреди условиле су постојање привр.
судова. Када је реч о привр. споровима са елем. иностраности, угов. стране могу
уговорити надлежност Спољнотрговинске арбитраже (СТА) при Привр. комори Србије или
adhocарбитраже. Када су у питању спорови између домаћих привр. субјеката може се
уговорити решавање међусобних привр. спорова из пословних односа и пред изабраним
судовима при привр. коморама.
Меморандум – Опште је правило да само овлашћена лица могу закључивати уг. у
привреди. Изузетно уг. у привреди могу се закључивати писменим понудама и писменим
прихватима неовлашћених лица ако су кумулативно испуњена 4 услова:
1) ако је таква изјава сачињена на хартији са одштампаним или утиснутим ознакама
понудиоца или понуђеног, којим се они у свом пословању служе (тзв.
меморандум),
2) ако таква изјава има печат или штамбиљ понудиоца или понуђеног и ако је
потписана на уобичајени начин,
3) ако се таква изјава односи на посао којим се понуђени или понудилац редовно
бави
4) ако понудилац или понуђени нису знали да је понуду или прихват потписало
неовлашћено лице.
Доказна средства – Једна од специфичности уг. у привреди јесте и широка могућност
коришћења различитих доказних средстава у случају спора, као што су пословна
кореспонденција, јавне и приватне исправе, изјаве сведока и сл.
Посебна специфичност је могућност коришћења пословних књига и то како угов. страна
тако и 3. лица (посредника, заступника, превозиоца, шпедитера и сл.)

2. УГОВОР О ПРОДАЈИ – ПОЈАМ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРСТЕ

Ugovor o prodaji u privredi jeste takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana – prodavac
obavezuje da stvar koju prodaje preda drugoj ugovornoj strani – kupcu i da mu prenese pravo
svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar.
Za ovaj ugovor su bitna dva elementa i to:
1. Subjekt
2. Predmet ugovora

Sto se tiče bitnih elemenata:

1. Ugovor mora da sadrži odredjenje stvari koju prodavac prodaje kupcu .
2. Ugovor najčešće sadrži i odredjenje cene koju je kupac dužan da plati prodavcu.

33
Ugovor može da sadrži I neke redovne sporedne elemente:
1. Rok, mesto I način predaje
2. Rok, mesto I nacin plaćanja
3. Rok otpreme
4. Sredstvo prevoza
5. Obaveštenje o otpremi
6. Osiguranje u prevozu
7. Utvrdjivanje kvaliteta I kvantiteta
8. Garancija prodavca
9. Mogućnost raskida ugovora I njegove posledice

Ugovor o prodaji u privredi je:

Imenovani ugovor, Neformalan, Ugovor sa trenutnim ili trajnim prestacijama, Jednostavni
ugovor a ne mešoviti, Komutativan, Dvostrano obavezan, Teretan, Ugovor koji se zaključuje bez
obzira na svojstva ličnosti, Kauzalni ugovor, Ugovor sa sporazumno odredjenom sadržinom
Moguće su različite klasifikacije ovog ugovora:
1. Gradjanska prodaja I trgovinska prodaja
2. Prodaja pokretnih I nepokretnih stvari
3. Domaća prodaja I medjunarodna prodaja
4. Gotovinska prodaja, prenumeraciona prodaja, prodaja sa obročnim otplatama cene I
prodaja na kredit
5. Fiksna prodaja, prodaja na probu, prodaja sa pravom preče kupovine prodavca, Prodaja
sa zadržavanjem prava svojine prodavca, prodaja po uzorku ili modelu, prodaja sa
specifikacijom, prodaja sa pravom ponovnog otkupa u odredjenom roku

3. УГОВОР О ПРОДАЈИ – ОБАВЕЗЕ ПРОДАВЦА

-обавеза испоруке робе –

-услед облигационоправног дејства купопродаје, главна обавеза продавца није пренос
својине, већ пренос државине ствари на купца, односно основна обавеза састоји се у
предаји (испоруци) ствари купцу, а не у преносу својине
-овде је врло важан моменат преласка ризика са продавца на купца, а не стицање својине
(ако је предаја извршена са стварноправним дејством, ризик ипак остаје на продавцу)
-ризик остаје на продавцу код куповине на пробу, када постоји недостатак ствари а купац
тражи раскид или замену, а на купца ризик прелази моментом предаје код продаје са
задржавањем права својине
-обавеза гаранције за физичка својства робе-

34
-продавац је дужан да купцу испоручи робу саобразну уговору, односно да роба нема
материјалне недостатке
-материјални недостатци према ЗОО су:
1. роба која нема својства или долике које су изричито или прећутно уговорене или
прописане
2. нема потребна својства за нарочиту употребу за коју је купац набавља, ако је било
познато продавцу
3. аконије саобразна узорку или моделу, сем ако су они показани само ради
обавештавања
4. ако нема потребна својства за редовну употребу или промет
-обавеза предаје докумената-
-продавац је дужан да испоручи и припадак купљене ствари (сва документа која купцу
омогићавају располагање и коришћење купљене ствари)
-могу бити у вези са коришћењем ствари (упутство за употребу, сведочанство о пореклу и
сл.) или се могу односити на послове са трећим лицима (транспортна документа,
складишнице и сл.=
-обавеза гаранције за правна својства робе-
-продавац мора обезбедити корисну и мирну државину ствари, тј мора дати купцу
заштиту у случају правног узнемиравања од стране трећег лица
-обавеза чувања робе-
-када купац не преузме на време робу, продавац мора предузети све разумне мере како
би је чувао, на трошак и ризик купца
-обавеза обавештавања-
-законодавства ређе дефинишу ово као општу обавезу, а чешће у вези са конкретним
извршење одређених обавеза продавца (при отпреми робе, осигурању робе, у случају
остављања накнадног рока и сл.)
-обавеза обезбеђења амбалаже-
-квалитет амбалаће се одређује уговором, а ако то није случај, продавац је дужан дати
уобичајену амбалажу
-она мора бити таква да штити упаковану робу и да је начини погодном за превоз

4. УГОВОР О ПРОДАЈИ – ОБАВЕЗЕ КУПЦА

-обавеза плаћања цене-

-плаћа цену у уговореном месту (а ако одредба не постоји у уговору, дужан је да плати у
месту предаје ствари, што је по правилу седиште продавца)
-време плаћања: може плаћање за готово, плаћање пре испоруке робе (по позиву, по
пријему фактуре и сл.) или после испоруке робе; може се уговорити и 'одмах', 'промптно'
то је први радни дан по пријему фактуре или по пријему робе
-због интереса купца да прегледа робу, правило је да му се остави рок за плаћање на
време које је потребно за преглед робе

35
-начин плаћања – нема пуне аутономије, јер не могу да бирају валуту, плаћа се у домаћој
валути; могу да бирају да ли ће у готовом новцу, ХоВ, плаћање уз документа и сл,
-плаћање путем вирмана – ако су код исте банке, извршено је кад стигне налог од купца
банци да пребаци средства на рачун продавца, а ако нису у истој банци, онда кад стигне
налог банке купца банци продавца да дода средства на рачун продавца
-плаћање путем документарног акредитива – купац 15 дана пре рока испоруке мора
отворити код одређене банке о свом трошку акредитив
-плаћање уз откуп робних докумената – продавац је дужан да их пошаље одређеној
банци, а купац ће моћи да располаже робом по искупу докумената од банке
-фактура – као рачун – значајна доказна снага јер се уговори обично склапају усмено; ако
фактура садржи одступања од уговора, постоје два правила: ако су једнострано унети
услови плаћања и други услови у гактуру, они не обавезују купца чак и ако не приговори;
купца ипак обавезују услови плаћања и други услови које продавац унесе у фактуру а који
су неопходни за извршење уговора и у складу са осталим одредбама, ако не приговори у
кратком року по пријему

-обавеза преузимања ствари-

-спорно је да ли је обавеза или право купца
-ЗОО сматра да је обавеза, те уколико их купац не преузме, запада у дужничку доцњу, а
Опште узансе и Бечка конвенција сматрају да он запада у поверилачку доцњу, продавац
може само да депонује ствар на трошак и ризик купца, и да је прода

-остале обавезе купца-

-по основу закона: да чува робу на трошак и ризик продавца у случају дистанционе
продаје и да преузме робу и да прбавља увозне дозволе
-на основу закона и обичаја дужан је да шаље разна обавештења продавцу
-на основу обичаја дужан је да плаћа разне трошкове

5. УГОВОР О ПРОДАЈИ – ПРЕЛАЗ СВОЈИНЕ И РИЗИКА СА ПРОДАВЦА НА

КУПЦА
-основно је правило да ризик прелази са продавца на купца у моменту примопредаје
робе; дакле у месту где се примопредаја изврши прелази и ризик; то место може бити
седиште продавца, отпремна станица или друго место опредељења
-на прелаз ризика утиче карактер ствари и карактер испоруке; ако је реч о генеричним
стварима, да би ризик прешао на купца потребно је да оне буду прописно издвојене из
остале масе (или ако је то немогуће, да су извршене све потребне радње да би купац
преузео робу); према ЗОО ризик не прелази и поред извршеног пријема у случају када
због материјалних недостатака ствари може тражити раскид или замену (ово не важи у
Бечкој конвенцији)

36
-Бечка конвенција саджи правило о преласку ризика код продаје робе која се налази на
путу-путујућа роба; основно је правило да ризик превоза прелази на купца у тренутку
закључења уговора; допунско правило је да ризик прелази када је роба предата
превозиоцу који је издао документе којима поврђује уговор о превозу (има дејсво само
према савесном продавцу)

-транспортне клаузуле су уобичајени скраћени трговачки термини којима се

прецизира читав низ права и обавеза купца и продавца, а нарочито: прелазак ризика,
прелазак трошкова, место време и начин предаје, обавештавање друге стране, осигурање
у транспорту и сл.
-Incotermsзбирка термина трговачких клаузула је највише афирмисана, али постоји их
неколико; споран је основ примене тих збирки – немају снагу обичаја; наше Опште узансе
захтевају изричито уговарање за примену транспортних клаузула
-клаузуле INCOTerms-a-
-incoterms клаузуле јесу скраћенице које одређују тренутак преласка ризика са купца на
продавца; то се ради тако што се овим скраћеницама показује ко плаћа за превоз, да ли
се плаћа осигурање и који документи су потребни
-ради се заправо о испоруци; испорука означава заправо прелазак ризика са купца на
продавца

6. УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ПОСРЕДОВАЊУ

-је уговор којим се једна уговорна страна (посредник) обавезује да настоји да нађе и
доведе у везу са својим налогодавцем лице које би с њим преговарало о закључењу
одређеног уговора, а налогодавац се обавезује да му исплати одређену накнаду
(провизију) ако тај уговор буде закључен
-ово је двострано обавезни, неформални, именовани, комутативни и теретни уговор
-битни елементи: одређење предмета (тј. уговора поводом чијег закључивања се
прибегава посредовању)

37
-делатност посредника се везује за проналажење пословне везе за налогодавца;
посредник је непристрасни привредни субјекат, и као такав може посредовати за обе
будуће уговорне стране

-обавезе посредника – законске-

1. извршење налога
- -он то ради са пажњом доброг привредника (а не доброг стручњака), а може да врши
и преко потпосредника
-налогодавац није дужан да приступи преговорима са трећим лицем које је посредник
нашао
-налогодавац одговара посреднику за штету ако је поступио несавестно, а састоји се у
изгубљеној провизији посредника
-налогодавац у сваком моменту може да опозове налог за посредовање, али мора
надокнадити штету ако то право користи проивно начелу савесности
2. обавештавање налогодавца
-посредник мора обавештавати налогодавца о свим околностима од значаја за
намеравани посао ако су му биле познате или су му морале бити познате
3. заштита интереса обеју страна између којих посредује
-посредник је дужан да подједнако штити интерес оба уговорна партнера;
непристрасност и објективност посредника је веома битна, јер ствара поверење
4. обавеза верности – чување пословне тајне
-обавеза чувања пословне ајне траје и кад је уговор о посредовању извршен, а санкција
је надокнада штете
5. обавеза вођења посредничког дневника
-у који уписује све податке о уговорима који су закључени његовим посредовањем
-ово служи као доказ, али пропуштање уношења чињеница у њега не изазива
ништавост уговора
6. издавање посредничког листа (закључнице)
-дужан је да уговорним странама изда (и без њиховог захтева) извод из посредничког
дневника, који мора да потпише
-ово је доказ о закљученом уговору путем посредовања

-обавезе посредника – уговорне-

1. обавеза посредовања у преговорима

-дужан је да посредује у преговорима и да настоји да дође до закључења уговора, али
само ако се на то обавезао
2. обавеза примања испуњења обавезе трећег лица
-посао посредника је по правилу окончан закључењем уговора; после тог момента
може остати у обавези према налогодавцу само на уговорној основи – за примање
испуњења од трећег лица посредник мора имати посебно овлашћење свог
налогодавца које мора имати писмену форму и он је тада у позицији заступника

38
3. обавеза чувања узорака
-дужан је да чува узорке који се сматрају аутентичним
1. право на накнаду (провизија)
-уг о посредовању је теретни уговор, те посредник има право на накнаду и када она
није уговорена (тада се примењује уобичајена провизија, а у недостатку тога је
одређује суд)
-суд може на захтев налогодавца и снизити уговорену посреднички провизију
-посредник стиче право на провизију у часу закључења уговора (ЗОО, диспозитивна
норма)
-може постојати и одложни услов за стицање права на накнаду, али неки раскидни
услов нема утицаја на ово

2. право на накнаду трошкова

-трошкови које посредник има у извршењу уговора о провизији сматрају се укљученим
у провизију; изузетно има право на накнаду трошкова ако је изричито уговорено; има
право на накнаду и када уговор са трећим лицем није закључен
3. губитак права
-губи права на провизију и накнаду трошкова када противно уговору или противно
итнересима свог налогодавца ради за другу страну

Одговорност посредника
-посредник је дужан да се придржава добијених упутстава са пажњом доброг
привредника или са струковном пажњпм
-посредник одговара по начелу претпостављене кривице (одговара за штету изазвану
његовом кривицом, на њега пада терет доказивања супротног)
-посредник не одговара само свом налогодавцу, већ и трећем лицу са којим га доводи у
везу
-спорно у пракси: одговорност посредника за избор трећег лица; ако нађе треће лице за
које зна или је морао знати да неће извршити обавезу, одговара налогодавцу (и обрнуто
одговара трећем лицу)

7. УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ

-уговор о трговинском заступању је такав уговор о обављању привредних услуга у коме

се једна уговорна страна – агент(заступник)обавезује да се стално стара да трећа
лица закључују уговоре са његовим налогодавцем (комитентом, принципалом) и да у том
смислу посредује између њих и налогодавца, као и да по добијеном овлапћењу
закључује уговоре са трећим лицем у име и за рачунналогодавца, а налогодавац се
обавезује да ће за сваки закључени уговор исплатити накнаду (провизију)
-карактеристике:
1. вршење послова посредовања и заступања
2. сталност односа са налогодавцем

39
 3. постојање пословног подручја (заступник на истом подручју и за исту врсту пслова
може заступати само једног налогодавца)
4. непостојање радног односа између налогодавца и заступника (по овоме се разликује
од пуномоћника)
-закључење уговора-
-неопходна је писмена форма; али захтев форме је испуњен ако уговорне стране
измењају писма или се споразумеју среднством које омогућује да се са извесношћу
утврде садржина и давалац изјаве (факс, електронска поша)
-санкција непоштовања законске форме не треба да буде строга, јер она постоји ради
заштите самих уговорних страна, те не би водила ништавости
-врсте трговинског заступништва-
1. локални и генерални заступник
-локални заступа само на одређеном подручју у једној земљи, а други у целој земљи
или у више земаља
2. посебни и општи заступник
-посебни је овлашћен на обављање тачно одређених послова, а општи на обављање
свих послова заступања
3. фиксирани и путујући трговачки агенти
-фиксирани обављају делатност само у једном месту, а путујући путују од места до
места; постоје и мешовити
4. агенти у робном промету, берзанске агенте (новац и ХоВ), поморски агенти, агенти
осигурања и сл
5. обично заступништво и заступник delcredere
-обични заступници одговарају само за стручан избор трећег лица, а заступници
delcredereодговарају и за извршење обавезе трећег лица
6. заступници који заступају домаће и иностране привредне субјекте
-битно због извора права које се примењује; заступници иностраних субјеката дужни су
да обезбеде сервис увезених производа и да држе консигнационо складише за продају
стране робе и резервних делова

7. искључиви и конкурентни заступници

-искључиви заступници овлашћени су на заступање целог производног програма једног
налогодавца, а код конкурентних тај посао је поверен неколицини заступника;
генерални заступник је по правилу и искључиви
-правни односи-
-правна конструкција је по правилу трочлана: налогодавац, заступник и треће лице

-законске обавезе заступника-

1. обавеза извршавања налога
2. обавеза учествовања у закључивању послова са трећим лицем
3. обавеза старања о интересима налогодавца
4. обавеза обавештавања налогодавца
5. обавеза вођења заступничког дневника и издавања закључнице
6. обавеза верности – чување пословне тајне

40
7. обавеза враћања ствари датих на употребу
8. обавеза полагања рачуна налогодавцу

-уговорне обавезе заступника-

1. обавеза закључења уговора са трећим лицем
2. обавеза примања испуњења
3. полагање рачуна пре одређеног рока
-права заступника тј. обавезе налогодавца-
1. право омогућавања обављања посла
2. право обавештавања
3. право на накнаду (провизију)
4. право на накнаду трошкова
5. право залоге

-ако је закључен на одређено време, престаје проеком тог времена; ако се прећутно
продужи настављањем испуњавања уговорних обавеза, сматраће се да је даље закључен
на неодређено време
-када је закључен на неодређено време, може престати отказом (једнострани раскид) од
стране сваке уговорне стране, а отказ се може дати крајем сваког тромесечја са
минималним отказним роком од месецдана

8. УГОВОР О КОМИСИОНУ – ПОЈАМ И ВРСТЕ

-је уговор о обављању привредних услуга у коме се једна од привредних страна –

комисионар обавезује да у своје име а за рачун свог комитента закључи неки
привредни уговор, а друга страна – налогодавац (комитент) да плати одређену
накнаду (провизију)
-ово је двострано обавезни, именовани, неформални, комутативни и теретни уговор; има
наглашен лични каракер
-закључење уговора: ЗОО прихвата неформалност уговора, закључен је кад се две стране
споразумеју о његовим битним елементима (о предмету мора, о провизији не мора); не
може се закључити прећутно, али се тако може продужити

41
-привредни значај: комисиони посао је специјализована делатност одређених
привредних субјеката

. Врсте уговора о комисиону

-обични комисион и комисион са клаузулом stardelcredere-

-комисионар по правилу одговара само за савестан избор терћег лица – избор са
пажњом доброг привредника, те не одговара за инсолвентност тог лица
-не одговара за неизвршење обавезе трећег лица
-изузетно, на себе може преузети обавезу својеврсне гаранције извршења обавезе трећег
лица и такав комисион се зовеdelcredereкомисион
-продајни комисион-
-комисион се обавезује да у своје име а за рачун комитента прода трећем лицу
комитентову робу (или ХоВ)
-неспорно је да комитент остаје власник своје робе све до њене предаје трећем лицу (ово
је спорно код куповног к.)
-теоријски проблем је како комисионар преноси својину на треће лице када је он не
поседује
-продајни комисион консигнација-
-специјална врста продајног комисиона, која има све његове одлике уз додатак уговора
о ускладиштењу
-куповни комисион-
-комисионар се обавезује да у своје име а за комитентов рачун купи неку робу од
трећег лица
-централно питање је питање својине на роби док је у државини комисионара – једни
тврдеда својину на роби стиче прво комисионар, а комитент тек када му је комисионар
преда; други тврде да је комисионар одговоран и за ризик случајне пропасти и оштећење
ствари док су оне код њега
-комисион у транспорту-
-овавезује се да у своје име а за рачун комитента закључи уговор о превозу са
превозиоцем; овај посао се у већини земаља развио у засебан уговор – уговор о
шпредицији
9. УГОВОР О КОМИСИОНУ – ПРАВА И ОБАВЕЗЕ КОМИСИОНАРА

-обавезе комисионара-

1. извршење налога
-закључење уговора из предмета комисионог посла и предузимање других потребних
мера да би посао био уредно извршен
-дужан је да уложи пажњу доброг привредника при свим пословима и избору трећег
лица
-може поверити извршење поткомисионару само уз дозволу комитента (одговара само
за избор поткомитента)

42
 -мора да се придржава налога комитента; обавеза зависи од врсте налгоа:
лимитативни налози (цена испод које се роба не може продати/изнад које се не сме
купити, не сме одступати ни у којем случају), индикативни (дужан је да их поштује,
може да одступи када комитентови интереси то захтевају) и факултативни нализи-
упутства (оријентациони);
2. обавеза верности – чување интереса комитента
-верност комитенту кроз целовиту заштиту његових интереса;
3. обавеза обавештавања комитента о имену сауговарача
4. обавеза вођења књига
5. обавеза полагања рачуна
-полаже рачуне комитенту о обављеном послу; у оквиру извештају по извршењу
комисионог налога

-права комисионара-

1. право омогућавања бављења послом

-комисионар може од комитента да захтева омогућавање обављања посла (предаја
робе, предаја докумената..)
2. право на накнаду (провизију)
-провизија се утврђује уговором или тарифом, а а ко нема одређује се према
обављеном послу и постигнутом резултату
-моменат стицања права на провизију – извршење посла и то од стране трећег лица
(испорука робе/исплата цене)
-комисионар губи право на провизију ако је неверно поступио према комитенту
3. право на накнаду трошкова
-накнада потребних трошкова за извршење налога, са каматом од дана кад су учињени
-нема право на накнаду редовних режијских трошкова
4. право на предујам трошкова
-нема право на предујам очекиваних трошкова, што значи да он онда кредитира
комитента
5. право законске залоге
-на стварима које су предмет уговора о комисиону док су у његовој државини; има
право првенства наплате из тих ствари, својих потраживања по основу свих комисионих
послова

10.УГОВОР О КОНТРОЛИ

-уговор о контроли је уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна

страна – вршилац контроле обавезује да стручно и непристрасно обави уговорну
контролу и о томе изда цертификат, а друга уговорна страна – наручилац се
обавезује да за то плати накнаду (провизију)
-ово је неформални двострано обавезни треретни уговор, о обављању привредних услуга
и по правилу формуларни уг
43
-закључује се на основу налога који наручилац доставља контролној организацији, чија
форма може бити и усмена
-може се склопити и ћутањем вшиоца контроле (ако не одбије одмах сматра се да је уг
закључен)

42. Врсте уговора о контроли

-по предемету контроле-

1) контрола робе (најчешћи облик)
2) контрола услуга (нарочито паковање и отпремање робе, утовар истовар, претовар,
транспорт и сл)
3) контрола ствари које нису намењене промету (грађевински материјал за властиту кућу
и сл)
-по обиму контроле-
1) потпуна (целоукупне количине, сваког комада)
2) деимична (на прескок)
-обим обавеза вршиоца контроле-
1) обична (претпоставља се, ако није другачије уговорено; орг. обавља у своје име и за
свој рачун; фактичке радње)
2) са правним радњама (на осн. изричитог налога наручиоца, могу правне радње у име и
за рачун наручиоца)
-по гаранцији-
1) са гаранцијом (са изричитом уговорном клаузулом може да се обавеже да гарантује
непроменљивост својства предмет ау уговореном року; најчешће код дистанционе
продаје)
2) без гаранције

-обавезе вршиоца контроле-

1. извршавање уговорене контроле

2. обавеза вршења одређених правних радњи
3. издавање цертификата-цертификат је једнострана изјава воље вршиоца контроле, и
служи као доказно средство (које се може побијати), његово неиздавање не може утицати
на постојање и садржину уговора о контроли
4. чување робе и узорака
5. информисање наручиоца контроле

-права вршиоца контроле-

1. право захтевања омогућавања вршења контроле

-посебно се односи на приступ роби и документацији
2. право н накнаду (провизију)
3. накнада трошкова
-накнада нужних и корисних трошкова који су учињени за рачун наручиоца

44
4. право законске залоге
-ради обезбеђења наплате својих потраживања од наручиоца
-захтева се контекситет потраживања

-одговорност вршиоца контроле-

1. код обичне контроле

-одговара субјективно за свој стручни рад – са пажњом доброг стручњака, те одговара
само за штету услед пропуста струковне пажње
2. код контроле са вршењем правних радњи
-одговара као пуномоћник – ако је дужност одрадио несавесно и тиме узроковао
штету, биће дужан да је надокнади
3. код контроле са гаранцијом
-код обичне гарантује само стручност и савесност, овде преузима далеко већи ризик
одговорност, јер гарантује исправност резултата свог рада
4. одговорност за друга лица
-ЗОО полази од става да ово није уговор са израженим личним карактером, те је
могуће да вршилац контроле повери другом лицу обављање уговореног посла; тада
одговара за рад другог лица (као да је сам извршио услугу, а не само за избор другог
лица)
5. ограничење и искључење одговорности
-општи услови пословања контролних организација често ограничавају одговорност
вршиоца контроле до висине провизије за услугу контроле, или искључују одговорност
у одређеним случајевима
-често се у цертификате уноси клаузула према којој је контрола извршена по најбољем
знању и савести, али без икакве материјалне одговорности
-ове клаузуле о искључењу или ограничењу одговорности ништаве су ако је штета
узрокована намером или крајњом непажњом (пуноважне су за обичну непажњу)

11.УГОВОР О УСКЛАДИШТЕЊУ – ПОЈАМ, ВРСТЕ СКЛАДИШТА И

ОДГОВОРНОСТ СКЛАДИШТАРА

-је такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна –
складиштар обавезује да примина чување одређену робу и да предузме потребне или
уговорене мере ради њеног очувања у одређеном стању, те да је преда на захтев
оставодавца или другог овл. лица (имаоца складишнице), а оставодавац се обавезује да
му за то плати накнаду (провизију)

45
-овај уговор је самостални именовани уговор,двострано обавезан, теретан, са трајним
престацијама, неформалан формуларан и по правилу интуицу персоне (дужност личног
ивзвршења)

Врсте складишта

1. јавна складишта
-организације које су дужне да приме робу од свакога уколико располажу слободним
простором
-ако су општег типа, морају сваку робу, ако су специјализована, сваку робу за коју су
регистровани
-ова су најчешћа складипта
-могу издавати складишницу као ХоВ, као и робни запис за пољопривредне производе
2. царинска складишта
-роба која се налази у њима је под сталним царинским надзором
-по правилу су овлашћени да издају складишнице
3. царинска сместишта
-ове оснивају саме спољнотрговинске организације ради смештаја робе коју оне увозе
или извозе, пре њеног царињења
-не чувају робу трећих лица, па самим тим и не издају складишницу
4. констигациона складишта
-оснивају заступници иностраних компанија ради смештаја увезене робе до продаје
домаћем купцу
-царина се плаћа приликом продаје; налази се под царинским надзрором
-као и царинска сместишта, не издају складишнице

Одговорност складиштара
-основна обавеза складиштара је да чува робу, па у складу са тиме има и обавезу да
врати робу овлашћеном лицу, по праивлу у стању у коме ју је примио – дакле,
одговара за штету (губитак и оштећење) на роби, сем ако докаже да је штета
узрокована мимо његове кривице.

12.УГОВОР О УСКЛАДИШТЕЊУ – ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СКЛАДИШТАРА

-обавезе складиштара-

1. пријем робе
-јавна складишта су по закону дужна да приме одговарајућу робу сваког оставодавца,
иначе одговарају за штету узроковану незакључењем уговора
2. чување робе
-дужан је да је чува у затвореном складишту ако није дургачије уговорено

46
 -ствари чува одвојено од туђих – принцип немешања заменљивих ствари; могуће је
збирно складиште (мешање заменљивих ствари и њихово заједничко чување)
3. вођење посебних књига
мора водити тзв складишну књигу (као дневник-регистар закључених уговора)
-такође мора водити и матичну књигу складишница (са копијама издатих складишница)
4. издавање складишнице
која има значај доказног средства али не и својства ХоВ
5. омогућавање прегледа робе
6. старање о интересима оставодавца
7. извршење налога оставодавца
-налози се могу односити на вршење одређених правних или фактичких радњи
(закључење уговора о осигурању, покривање, паковање, сушење, сортирање робе и
сл.)
8. предаја ускладиштене робе овлашћеном лицу
-складиштар у свако доба мора предати робу оставодавцу или другом овл. лицу кад
захтевају
-ако рок ускладиштења није уговорен, претопоставља се да је то рок од годину дана од
предаје и складиштар није овлашћен да захтева од оставодавца да преузме робу пре
тог рока

-права складиштара-

1. право на обавештење о својствима робе

-оставодавац је дужан да обавести складиштара о свим својствима робе, нарочито
оним битним за чување робе
2. право на накнаду (провизију)
3. право на накнаду трошкова
4. законска залога
5. право продаје робе
-у одређеним случајевима има право да изврши продају робе (поред случајева када то
мора извршити-нужна продаја):
2) кад је истекао рок чувања робе, а она није подигнута ни у накнадном року
3) када користи право залоге

13. УГОВОР О ОСИГУРАЊУ – ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ

-уговор о осигурању је такав уговор у коме се једна страна – уговарач осигурања

обавезује да плати одређену своу осигурања (премија осигурања), према уговором
утврђеним условима, а друга уговорна страна – осигуравач да, ако се деси догађај који
представља осигурани случај, исплати уговарачу осигурања (или трећем лицу)
накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго

-лица код уговора о осигурању-

47
-поред уговорних страна често се појављују и друга лица: осигураник, корисник
осигурања, осигурано лице, оштећено лице, агенти осигурања и друга лица

-уговорне стране: осигуравач и уговарач осигурања

-ако уговарач осигурања закључује уговор у своје име и за свој рачун, он је уједно и
осигураник
-исто дејство има и закључење уговора у туђе име и за туђ рачун –осигураник је уговорна
страна, јер је уговор посредством заступника закључен у његово име и за његов раун

-именовани, двострано обавезни теретни, са трајним престацијама, а по техници

закључења је уговор по приступу, алеаторан и по правилу формалан
-битни елементи-
1. одређење ствари или лица које се осигурава
2. одређење ризика
-ризик је будући неизвесни догађај, независан од искључиве воље заинтересованих
лица
3. одређење трајања осигурања и периода покрића
4. одређење осигураног случаја
-осигурани случај је догађај унапред предвиђен уговором чије наступање значи
реализацију ризика и настајање обавезе осигурача да исплати накнаду
5. одређење суме осигурања
-је новчани износ који се исплаћује кад наступи осигурани случај код личног осигурања,
односно износ као један од чинилаца за изравнавање накнаде штете; ово је уједно и
горња граница обавезе осигуравача
6. одређење накнаде из осигурања
7. одређење интереса осигурања
8. одређење премије осигурања

14. ВРСТЕ УГОВОРА О ОСИГУРАЊУ

1. По месту реализације ризика

-копнено осигурање
-осигурање у ваздушној пловидби
-пловидбено осигурање
-транспортно осигурање
2. По предмету осигурања који је изложен ризику
-осигурање имовине (осигурање ствари и осигурање од одговорности и осигурање
потраживања-кредита)
-осигурање лица

48
3. По начину настанка осигурања
-добровољна (настају уговором, правило)
-обавезна (морају настати на основу самог закона: у јавном саобраћају од последица
несрећног случаја, осигурање корисника моторних возила од одг. за штете трећим
лицима, осигурање корисника ваздухоплова за штете трећем, а у новије време и
осигурања из делатности слободних професија)
4. По начину изравнавања ризика
-осигурање (сам осигуравач изравнава ризик)
-реосигурање (вертикална подела ризика између осигуравача и реосигуравача)
-саосигурање (хоризонтална подела ризика између више саосигуравача)
5. По начину организовања осигурања
-премијско (чланови заједнице плаћају осигуравачу, па он онда исплаћује)
-узајамно (без осигуравача као посредника, чланови заједнице образују фонд из којег
исплаћују)
6, По броју предмета осигурања
-индивидуална
-колективна

15. УГОВОР О ОСИГУРАЊУ – ОБАВЕЗЕ ОСИГУРАВАЧА

-обавезе осигуравача-

1. прихват понуде код обавезних осигурања

2. идавање полисе осигурања
-пошто је уг. о осигурању формалан уговор, осигуравач мора издати полису осигурања
или лист покрића ризика, који представља битну форму овог уговора; обавезан је чак и
у случајевима изузетака од писмене форме
3. предаја општих и посебних услова осигурања
-ако нису садржани у полиси осигурања

49
 -мора и упозорити уговарача осигурања да су ови услови саставни део уговора о
осигурању
4. исплата накнаде из осигурања или осигуране суме
-када се догоди осигурани случај, дужан је исплатити накнаду или своту одређену
уговором

16. УГОВОР О ОСИГУРАЊУ – ОБАВЕЗЕ УГОВАРАЧА ОСИГУРАЊА И

ОСИГУРАНИКА

1. плаћање премије
-основна обавеза уговарача осигурања
-осигуравач је дужан да прими премију од било ког лица које има интерес да она буде
плаћена
-последице неуредног плаћања: ако се плаћа приликом закључења уговора,
осигуравајуће покриће не делује док није уплаћена цела премија; ако се плаћа после
закључења уговора, почетак осигурања није везан за плаћање премије
2. пријава околности значајних за оцену ризика
-важи и кад се осигурање закључује у име и за рачун другог, у корист трећег или за туђи
рачун...
-осигуравач ако је несавестан, не може се позвати на нетачност или непријављивање
3. обавештавање осигуравача о променама ризика
-свака промена ризика утиче на еквиваленцију уговорних давања; уговарач осигурања
зато мора обавестити осигуравача о промени ризика
-ако је промена таква да осигуравач не би ни закључио уговор, може га раскинути; ако
није тако, може предложити нову своту премије, а ако овај то не прихвати уг. се
раскида по самом закону
4. спречавање наступања осигураног случаја и обавеза спасавања
-осигураник мора предузети свепрописане, уговорене или уобичајене мере како би
спречио наступање осигураног случаја

17. РЕОСИГУРАЊЕ

-уговор о реосигурању је уговор којим једна страна, реосигуравач преузима обавезу да

другој страни – осигуравачу, плати део износа или цео иунос који је овај платио или
треба да плати осигуранику, а осигуравач преузима обавезу да овоме плати
одређеноу премију
-у суштини ово је осигурање осигурања, а реосигурач је осигуравач осигуравача
-према осигуранику, у обавези је само непосредни осигуравач, не и реосигуравач
-особине:
1. реосигурање претпоставља пуноважни уговор о директном осигурању

50
 2. дејство реосигурања ограничено је на однос између осигуравача и реосигуравача, а
осигураник из уговора о директном осигурању а овај однос јесте треће лице
3. начело добре вере
4. начело обештећења
5. реосигуравача карактерише начело истоветне судбине са осигуравалем
6. исплатом накнаде, реосигуравал не ступа у права осигурача према трећем лицу
(искључење суброгације)
-врсте реосигурања:
1. потпуно
2. реосигурање сразмерног дела ризика
3. реосигурање вишка ризика
4. реосигурање вишка штете
5. реосигурање випга губитка

18. УГОВОР О ОРГАНИЗОВАЊУ ПУТОВАЊА

-је такав уговор којим се организатор путовања обавезује да прибави путнику скуп
услуга (превоз, боравак и остале) а путник се обавезује да плати једну укупну
(паушалну) цену
-Конвенцијама о уговору о путовању једино поред овога наглашава да организатор иступа
у своје име
-предмет-
-скуп услуга – превоз, боравск и друге услуге које су с њима везане и којима одговара
укупна цена

51
-разликује се од посредничког уговора управо по томе што је реч о скупу услуга које су
повезане у целину, а код посредничког уговора о путовању ради се о више изолованих
услуга
-потребно је посојање најмање две услуге

-закључивање уговора-
-закључчују: организатор путовања + путник
-уговор је двострано обавезан, теретан, комутативан, именовани, по правилу уг по
приступу и неформалан уговор

-обавезе организатора-

1. пружање услуга из уговора

2. старање о правима и интересима путника
-са пажњом и много поштења
3. обавештавање путника о ценама и условима превоза, боравка и посебних услуга
4. чување пословне тајне
-не може рећи трећем лицу ниједан податак који је добио о путнику, његовом пртљагу
и сл, без сагласности путника или налога надлежног органа

-обавезе путника-

1. да плати цену
-у време када је уговорено односно уобичајено
2. да сарађује са организатором
-благовремена предаја свих података

Одговорност организатора путовања код уговора о организовању путовања

1. за штету због неизвршења обавеза организације
2. ако сам организатор врши фактичке радње
3. кад се организатор служи трећим лицима у извршењу обавеза
4. посебна одговорност организатора за мане у извршењу услуга (невезано да ли их
извршава он или треће лице)
19.ПОСРЕДНИЧКИ УГОВОР О ПУТОВАЊУ

-је такав уговор којим се 'посредник' (најчешће путничка агенција) обавезује да, у име и
за рачунпутника закључи било (1) уговор о организовању путовања, било (2) уговор о
извршењу једне или више услуга које омогућују да се оствари неко путовање, а
путник се обавезује да им за то плати накнаду
-овде је заправо реч о заступничком, а не посредничком односу, јер 'посредник' закључује
уговор у име и за рачун путника са даваоцима туристичких услуга (ако иступа у своје име
за рачунпутника, примењују се правила о комисиону)
-посебна правила код закључивања-

52
1. кад се овим уговором преузме обавеза закључења уговора о организовању путовања,
посредник мора издати потврду о путовању на начин који је регулисан у одредбама
уговора о организовању путовања
2. када се овај уговор односи на прибављање других посебних услуга, посредник је дужан
да изда потврду која се односи на ту услугу са назнаком износа који је плаћен за ту услугу
(и поред овога овај уговор је неформалан); неиздавање потврде повлачи одговорност за
накнаду штете узроковане тиме
-поступање по упутствима путника-
-посредник је дужан да поступа по упутствима која му путник благовремено даје, под
условом да су у складу са уговором, уобичајеним пословањем и интересима других
путника
-одговорност за услуге трећих лица-
-за разлику од организатора из уг о организовању путовања, посредник одговара само за
несавестан избор трећих лица
-сходна примена одредаба уговора о организовању путовања-
-одредбе ЗОО које се односе на уг о организовању путовања сходно се примењују на овај
уговор, у свим случајевима у којима није нешто друго предвиђено

20. УГОВОР О АЛОТМАНУ

-уговор о ангажовању угоститељских капацитета (уговор о алотману) је такав

уговор којим се једна уговорна страна – угоститељ обавезује да у току одређеног
времена (1) стави на располагање туристичкој агенцији одређен број лежаја у
одређеном објекту, као и да (2) пружи угоститељске услуге лицима које упути
агенција и (3) да јој плати одређену провизију, а друга уговорна страна – туристичка
агенција се обавезује да ће настојати те капацитете да попуни и да ће платити
цену пружених услуга, уколико је користила ангажоване капацитете

-карактеристике и природа-
53
-уговор о алотману је двострано обавезни, теретни уговор, са трајним престацијама,
формалан по закону, по правилу типски уговор и именован је
-развио се из уговора о закупу, али је попримио и карактеристике уговора о делу, налогу и
продаји

-обавезе туристичке агенције-

1. попуњавање ангажованих капацитета (настојање да то уради)
2. обавештавање о попуњавању доставом листе гостију
3. придржавање уговорних цена
4. плаћање угоститељских услуга
5. издавање посебне исправе – туристичка упутница/ваучер

-овавезе угоститеља-
1. стављање на коришћење уговорених смештајних капацитета
2. пружање уговореног квалитета услуга
3. једнако поступање (према овим гостима и осалим са којима директно закључује
уговор)
4. немењање цене услуга
5. плаћање уговорне или уобичајене провизије туристичкој агенцији

Врсте уговора о алотману

1. алотман с правом туристичке агенције да одустане од ангажованих смештајних

капацитета
-без обавезе накнаде штете угоститељу, под условом да се у уговореном року пошаље
обавештење о одустанку
2. алотман с правом опције туристичке агенције
-туристичка агенција има само овлашћење да у одређеним роковима обвести
угоститеља да ће се користити капацитетима стављеним на располагање, при чему је
угоститељ дужан да пружи услуге гостима
3. алотман без права на одустанак туристичке агенције
-овим уговором туристичка агенција преузима обавезу да попуни ангажоване
капацитете, а ако то не учини, плаћа угоститељу накнаду по неискоришћеном кревету
21. УГОВОР О ШПЕДИЦИЈИ – ПОЈАМ, ВРСТЕ И ОДГОВОРНОСТ ШПЕДИТЕРА

-је такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна –
отпремник (шпедитер) обавезује да, ради превоза одређене ствари, у своје име за
рачун налогодавца(комитента) закључи уговор о превозу и друге потребне уговоре,
и да обави све остале уобичајене послове и радње, а друга страна – налогодавац да
му исплати одређну накнаду (провизију)

-битни елемент: одређење обавезе отпремника (организовање превоа и други уобичајени

послови и радње), док накнада није битан елемент
-овај уговор је неформалан, те постоји шпедитерска потврда као доказ
54
-може се закључити конклудентним радњама, али не и ћутањем отпремника
-правни односи: кад шпедитер иступа комисионо у обављању делатности, постоје односи
шпедитер-треће лице и налогодавац-шпедитер

Одговорност шпедитера
-за властите радње и пропусте-
-за пропуштање или неуредно извршење обавеза које произилазе из уговора о шпедицији
одговара по правилима субјективне одговорности са претпостављеном кривицом
(ослобађа се доказом своје струковне пажње)
-за превозиоца и складиштара-
-не одговара за штете на роби за време ускладиштења или превоза, већ само одговара за
(не)правилан избор
-за ангажоване друге шпедитере (подшпедитере и међушпедитере)-
-пошто је уг о шоедицији уг о налогу, он мора лично извршити уговорене услуге
-постоје два правила: ако повери извршење налога другом лицу уместо да га сам изврши
(неовлашћен пренос) одговара као да је сам извршио; ако овлашћено повери извршење
налога другоме, одговара само за избор (сем ако је преузео одговорност за његов рад)

ВРСТЕ

-delcredere шпедиција-
-шпедитер по праивлу не одговара за рад других лица којима се служи у извршењу
уговора, али може својом вољом да преузме такву одговорност, уз повећану провизију
-фиксна шпедиција-
-шпедитер се обавезује да изврши уговор уз фиксну накнаду
-нема право на посебну превознину или накнаду ускладиштења и друге накнаде за
посебнеуслуге
-збирна шпедиција-
-кад је у интересу његових комитената, шпедитер може (сем ако је изричито искључено
уговором о шпедицији) организовати збирну шпедицију – да отпреми робу више својих
комитената једним уговором о превозу, једном превозном исправом

22. УГОВОР О ШПЕДИЦИЈИ – ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ШПЕДИТЕРА

-обавезе шпедитера-

1. организација превоза
-централна обавеза; захтева се пажња доброг стручњака
-правне радње: преузимање робе/исправа, контрола количине, стања, закључење уг о
превозу, уг о ускладиштењу
2. поступање по налозима комитента
-ако не може извршити у тренутку налоге, дужан је да тражи нове, а ако нема времена
за то, да поступи у интересу комитента, о чему га обавештава без одлагања
3. чување интереса комитента
55
 -упозорава налогодавца на све недостатке налога
-упозорава ако роба није прописно упакована
-без одлагања обавештава о оштећењу робе и осталим догађајима од значаја
4. извештавање комитента
-извештава комитента о свим главним фазама извршења његовог налога, како би
комитент могао да преузме потребне мере
5. чување робе
-уг о шпедицији има извесне елементе уг о остави, те је шпедитер дужан да чува са
пажњом доброг стручњака
6. царињење робе
-дужан је ове радње да обави лично и на стручан начин
7. осигурање робе
-по правилу није дужан да изврши осигурање робе, ако то није изричито уговорено;
ако није уговорено на који ризик треба да је осигура, онда је дужан да то уради на
уобичајени ризик
8. полагање рачуна
-дужан је да положи извештај о свом раду, обрачун провизије и трошкова

-права шпедитера-

1. на провизију
-провизију олаћа комитент, а може и прималац робе (али шпедитер задржава и право
да је тражи од комитента)
2. на накнаду трошкова
-односи се на нужне и корисне трошкове (не и режијске), трошкове царињења робе
3. законса залога
-има зак. заложно право на роби која је у његовој државини
4. прави самосталног иступања шпедитера
-има право да сам изврши превоз робе, као и друге послове обухваћене налогом, ако
нешто друго није уговорено

23.УГОВОР О ГРАЂЕЊУ – ПОЈАМ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРСТЕ

-уг о грађењу је такав уговор којим се једна уговорна страна – извођач радова обавезуе
да према одређеним пројекту (1) сагради у уговореном року одређену грађевину на
одређеном земљишту, или (2) да на таквом земљишту, односно постојећем објекту
изврши какве друге грађевинске радове, а друга уговорна страна – научилац радова
обавезује се да му за то исплати одређену накнаду (цену)

-предмет обавезе извођача може бити разноврстан: изградња новог грађевинског објекта,
грађевински радови ии реконструкције на постојећем грађевинском објекту или
извршење грађевинских радова на земљишту

-битни елементи-
56
1) предмет уговора
2) цена грађења
3) рок изградње (спорно у теорији, превагу има став да није битан елемент)

-особине уговора и правна природа-

-двострано обавезан, теретни уговор, са трајним престацијама, формални и комутативан
уговор, именован
-разграничење уговора о грађењу и уговора о делу се више своди на квантитативни терен,
те послови грађевинског знанства могу бити само изузетно предмет овог уговора, кад
имају изражен грађевински карактер

-разграничење од уговора о продаји-

-значајно из три разлога: пренос ризика код овог уговора везује се за пренос грађевине,
различита је одговорност за скривене мане и различити су рокови застарелости

-специфичности закључења уговора о грађењу-

-институт админстративноправног утицаја на закључење овог уговора, који има два
домена примене: домен административноправних обавеза наручиоца (као услова за
закључење) и домен поступка и начина закључења уг.
-обавезе наручиоца радова: доношење одлуке о изградњи објекта (на начин предвиђен
својим статутом), обезбеђење финансијских средстава и прибављање одобрења за
изградњу (од управе) и доказ о поседовању земљишта
-уступање изградње грађевинских радова врши се: јавним надметањем, прикупљањем
понуда или непосредном погодбом (ово је обавезан начин када се ради о јавним
привредним субјектима)

24. УГОВОР О ГРАЂЕЊУ – ОБАВЕЗЕ ИЗВОЂАЧА РАДОВА

-административне обавезе-

1. пријава почетка радова

2. именовање руководиоца градилишта
3. вођење грађевинских књига
4. обезбеђење градилишта

-уговорне обавезе-

1. проучавање техничке документације

2. извођење уговорених грађевинских радова

57
 -припремне, главне и завршне, према пројектној документацији
-дужан је да изведе и вишкове радова (количине радова које прелазе уговорене
количине), који се такође сматрају уговореним уговорним радовима
-дужан је да изведе радове према правилима грађевинске струке – пажња доброг
стручњака
-једино није дужан да изведе тзв накнадне радове (нису уговорени и нису нужни)
3. придржавање уговорених рокова
-ако није другачије уговорено, рок тече од увођења извођача у посао
-извођач може захтевати продужење рока ако: (1) наступе промењене околности, (2)
због неиспуњења обавеза наручиоца или (3) због одступања од предмета уговора
4. плаћање уговорне казне
-у случају доцње извођача са извршењем основне уговорне обавезе, редовно се
уговара плаћање уговорне казне, која може износити један промил од укупне
уговорене цене радова за сваки дан закашњења, с тим што не може прећи 5% од
укупне цене радова
-обрачунава се до примопредаје објекта
5. омогућавање наручиоцу да врши надзор
6. осигурање радова
-обавеза осигурања радова, материјала и опреме за уграђивање, од уобичајених
ризика до њихове пуне вредности, а ако пропусти, наручилац може то урадити на
његов рачун
7. заштита обустављених радова
-извођач има право да привремено обустави радове ако је због поступака наручиоца
спреченда их изводи
-дужан је да настави са извођењем радова чим се отклоне сметње
8. обавештавање наручиоца о важнијим околностима
-нарочито о околностима које онемогућавају/отежавају извођење радова, о
обустављању радова и сл

25. УГОВОР О ГРАЂЕЊУ – ОБАВЕЗЕ НАРУЧИОЦА РАДОВА

1. обезбеђење пројектно-техничке документације

-благовремено да преда документацију са свим графичким, рачунским и описним
прилозима
-ако мења ову документацију, дужан је да преда цртеже и прорачуне измена
2. увођење извођача у посао
-обухвата нарочито предају градилишта, техничке документације, одобрења за
изградњу и сл.
3. стручни надзор
-ово је право, а не обавеза наручиоца, али изузетно може бити и обавеза
4. плаћање уговорене грађевинске цене

58
 -основна обавеза наручиоца
-цена се одређује на начин утврђен условима наручиоца за подношење понуда, а може
бити јединична цена (за јединицу мере радова), цена за цео објекат или део објекта
(укупна или паушална цена) или по методу costplus % (трошкови грађења плус
проценат зараде)
-наручилац радова има право да задржи један део цене за отклањање недостатака
утврђених приликом примопредаје радова
5. плаћање аванса
-може се предвидети уговором о грађењу
-ако није уговорен рок плаћања, плаћа се пре почетка извођења радова

26. УГОВОР О ГРАЂЕЊУ – ОДГОВОРНОСТ

-одговорност извођача за недостатке грађевине и радова-

1) у току извођења радова

1. у погледу начина извођења радова (мора према правилима своје струке, поштујући
уговор и пројекат)
2. у погледу поштовања рокова
3. у погледу материјала и опреме (дужан испитати материјал)
4. за грешке у пројекту
5. за мане земљишта

2) после примопредаје за квалитет извршених радова

59
 -да би одговарао, потребно је да: се ради о скривеним манама, да наручилац обавести
извођача о недостацима што пре, најкасније у року од месец дана од откривања, да се
недостатак појави најкасније у року од две године од примопредаје и ако наручилац
остварује право, потребно је да поднесе тужбу најкасније годину дана од учињеног
обавештења

3) после примопредаје за солидност грађевине

-недостаци се тичу стабилности и сигурности грађевине, чак и ако је узрокована
манама земљишта или грешком у пројекту који је обезбедио наручилац

-одговорност пројектанта за недостатке грађевине-

1) за грешке у пројекту
-дужан је да га прави по правилима струке, па одговара за своје грешкекоје су резултат
непоштовања тих правила
2) за вршење надзора
-пројектант који је и надзорни орган наручиоца одговара за властите грешке и за мане
земљишта које утичу на солидност грађевине, као и ако су грешке резултат пропуста у
надзору
3)солидарна одговорност извођача и пројектанта

-остала правила о одговорности-

1) права наручиоца
- да захтева отклањање мана у примереном року , да сам изврши отклањање
недостатака, на рачун извођача, ако овај то сам не уради у року , да захтева снижење
цене, да раскине уговор
2) лица према којима извођач одговара

27. УГОВОР О ГРАЂЕЊУ – ПРИМОПРЕДАЈА

-технички преглед и одобрење за употребу-

-по завршетку радова, а пре примопредаје, врши се технички преглед од стране органа
управе
-овим прегледом се утврђује подобност објекта за употребу према предвиђеној намени
-у случају констатовања мањих недостатака, може бити наложено извођачу да их отклони,
а у случају већих може бити наложено и рушење објекта
-примопредаја-
-одвија се између уговорних страна, састављањем записника о примопредаји, који обе
стране потписују
-ако једна страна неоправдано одбије да учествује у овом поступку, записник може
саставити и само једна уговорна страна

60
-осим записничког пријема, Посебне узансе о грађењу познају и прећутни пријем, на бази
коришћења објекта пре примопредаје
-коначни обрачун-
-после извршене примопредаје, спроводи се коначни обрачун цене радова, који мора
бити готов у року од 60 дана од примопредаје
-коначни обрачун врши се записнички од обеју страна, али у случају неоправданог
одбијања једне стране, може га саставити само једна уговорна страна
-обухвата све радове извршене на основу уговора, укључујући и непредвиђене и накнадне
радове, које је извођач био дужан или овлашћен да изведе
-рокови застарелости крећу да теку од записника о примопредаји (или од тренутка уласка
у посед)

28. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ МОРЕМ

-уговор о превозу робе морем јесте такав правни посао у коме се једна уговорна страна –
бродар обавезује да изврши превоз одређене робе или превоз одређеним бродоом на
одређеној превозној релацији, а друга уговорна страна – наручилац превозада за то
плати одређену возарину
-битни елементи: одређење предмета превоза или брода којим ће се вршити превоз,
превозне релације и возарине (возарина може бити одредива)

-ово је неформалан уговор, који се потврђује издавањем консомана (или друге превозне
исправе)

-уговорне стране и друга лица-

61
-уговор закљуују бродар и наручилац превоза
-друга лица су: крцатељ, лучки слагач, поморски агент, прималац робе (овлашћено лице)

-врсте уговора-

1) возарски уговор (уговори о превозу)

-уг. о превозу робе поморским бродом, којим се бродар обавезује да ће извршити
превоз појединих ствари – превоз индивидуалних пошиљки
2) бродарски уговор (уговори о употреби брода)
-бродар ставља наручиоцу на располагање одређени брод или сразмерни део
одређеног брода на одр. време
-битни елемент је одређење брода којим ће се вршити превиз
-реч је о превозу масовног терета и то бродовима слободне пловидбе

Права и обавезе код уговора о превозу робе морем

-обавезе бродара-
1. постављање оспособљеног брода
-бродар је дужан да у уговорено време у уговореној луци постави уговорени брод
оспособљен за пријем уговорене робе ради п,ревоза; ово све ради са пажњом доброг
стручњака
2. укрцај робе
3. издавање превозне исправе
-на захтев крцатеља, бродар је дужан да изда теретницу (коносман) за укрцани терет,
који има природу ХоВ
4. превоз робе
5. чување робе
6. поступање по налозима наручиоца
7. искрцавање и предаја терета примаоцу

-права бродара-

1. возарина
-основно право бродара јесте право на возарину, која се одређује уговором, а уколико
то није случај, примењује се просечна возарина у време укрцаја робе
2. остала права
-поморски бродар има право на накнаду одређених трошкова, накнаду за споредне
услуге, накнаду штете и законску залогу и право придржаја робе

Одговорност и ослобођење бродара од одговорности код превоза робе морем

-основ одговорности: субјективна уговорна одговорност са претпостављеном кривицом на
страни бродара
-бродар мора чувати робу са дужном пажњом, а ослобађа се одговорности ако докажеда
је уложио дужну пажњу

62
-време трајања одговорности: од укрцавања робе на брод до њеног искрцавања; мора
доказати да је штета настала пре укрцавања односно након искрцавања
-одговорност за закашњење (доцња)-
-нелимитирана одговорност-
-не може се позивати на правила о лимитираној одговорности у два случаја:
1) у случају личне квалификоване кривице (намера или груба непажња)
2) у сучају декларације вредности пошиљке (
-одговорност у специјалним случајевима-
1) превоз робе кад није издата теретница
2) превоз пре укрваја на брод и после искрцаја са брода
3) превоз на палуби уз сагласност крцатеља
4) превоз дивљих животиња
-претпоставка губитка робе-
-ако роба није предата по истеку од 60 дана од дана када је требало да буде предата,
сматра се да је изгубљена
-ослобођење бродара од одговорности-
-ослобађа се одговорности доказом да су настали из узрока који нису могли да се спрече
или уклоне паћњом уредног бродара (примењује се само на оспособљеност брода за
пловидбу)
-постоји и листа од 16 изузетних случајева по основу којих се бродар ослобађа
одговорности:
1. виша сила 5. дела или пропусти крцатеља 9.оштећење услед скривене мане
или умањење тежине
2.скривене мане брода 6. недовољно паковање 10. пожар (ако није крив
бродар)
3. опасности мора 7. мањкавост ознака 11. дело, непажња или пропуст
заповедника или морнара
4. ратни догађаји 8. спасавање живота или добара 12. сваки други узрок који не
произилази из дела бродара

29. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ У УНУТРАШЊОЈ ПЛОВИДБИ

-појмовно се одређује на исти начин као и уговор о поморском превозу, сем што се врши
од једног до другог пристаништа
-извори: Зак о поморској и унутрашњој пловидби, Зак о трговачком бродарсту, за Дунав:
Братиславкси споразум
-разграничење од поморског превоза: регулисано је у основи на исти начин као поморски
превоз; ризици су далеко мањи, па постоји колебање око лиимтиране одговорности, те
законодавац у тим сегментима приближава одговорност железничком и друмском
саобраћају
-права и обавезе-
-важе правила из поморске пловидбе, уз неке специфичности

63
-овде је бродар дужан да има пажњу уредног бродара кад је у питању оспособљавање
брода за пловидбу не само на почетку, већ током целог путовања
-укрцај робе редовно врши крцатељ, сем код бродова линијске пловидбе
-правила о заједничкој хаварији се примењују само ако је изричито уговорено
-закључење подбродарског уговора могуће је само ако је изричито предвиђено уговором
-ако крцатељ није захтевао издавање теретнице, издаје се товарни лист
-одговорност-
-општа начела о одг поморског бродара примењују се и на бродара унутрашње пловидбе,
уз специфичности:
-бродар овде одговара за стање брода током читавог превоза
-одговара и за наутичку делатност заповедника брода и чланова посаде
-одговара за штете на терету узроковане пожаром, без изузетка
-може се ослободити одговорности не само доказом да су губитак/оштећење/закађњење
проистекли из узрока који није могао да се спречи пажњом уредног бродара, већ може и
по посебном правном режиму изузетних случајева и по посебном режиму случајева
посебних опасности (превоз терета на палуби, неодговарајућа амбалажа, својсвта робе..)
-одговара за штету насталу закашњењем до виссине возарине
-одговара неограничено и за квалификовану кривицу лица којим се служи у пословању

30. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ВАЗДУШНИМ ПУТЕМ

-је такав правни посао у коме се једна уговорна страна – уговорни превозилацобавезује
да изврши лично или уз помоћ стварног превозиоца превоз одређене робе на
одређеној превозној релацији, за одређено време и у неоштећеном стању је преда
овлашћеном примаоцу, а друга уговорна страна – наручилац превоза се обавезује да за
то плати превознину
-битни елементи: одређење предмета превоза (врста и количина робе), превозне
релације и превознине (којај може бити и одредива)
-закључење уговора – закључен је кад се уг. стране споразумеју о битним елементима;
неформалан је; товарни лист

64
-обавезе ваздушног превозиоца-
1) извршење превоза
-дужан је да превоз изврши уговореним ваушним путем, у уговореном року (који тече
од пријема ствари)
2) издавање товарног листа
-као доказ о закљченом уговору о превозу
3) поступање по накнадним налозима
-овај уговор има елементе угоора о мандату, па је зато превозилац дужан да извршава
накнадне налоге пошаљиоца, примаоца или имаца товарноглиста
-пошаљилац може дати следеће налоге: да повуче робу, задржи робу, да захтева
издавање робе другом лицу
4) предаја робе
-дужан је и да обавести примаоца о приспећу робе
-ако наступе сметње у предаји робе, дужан је да затражи упутство од пошиљаовца

-права ваздушног превозиоца-

1) превознина
-превознину плаћа пошиљалац или прималац, зависно од уговора или теретног листа
(ако није наведено, плаћа је прималац)
2) законска залога и придржај
3) остала права
-накнада трошкова превоза који нису обухваћени превознином, накнада за споредне
услуге и право на накнаду штете коју је лично претрпео

Одговорност и ослобођење од одговорности ваздушног превозиоца код уговора о

превозу робе

-одговорност превозиоца-
-према Варшавској конвенцији, није одговоран ако је предузео све потребне мере да
избегне штету
-време трајања одговорности: одговара од преузимања пошиљке док пошиљка, после
превоза, не напусти аеродром
-одговорност за закашњење: одговара само по систему доказаних штета насталих
закашњењем
-лимитирана одговорност: одговара до износа доказане штете, највише до 250 франака
по кг
-нелимитирана одговорност: (1) декларација вредности пошиљке, уз већу превознину,
(2) штета настала намером или грубом непажњом превозиоца или лица којим се служи у
извршењу и (3) само за међународни превоз, ако не изда товарни лист или не стави у
њега клаузлу о примени норме Варшавсе конвенције о огр. одг.
-ослобођење од одговорности-
-заснива се на доказу да су предузете све нужне мере да се штета избегне или да је било
немогуће да се такве мере предузму

65
-специјални разлог: навигационе грешке (Хашки протокол је ово укинуо)
-основи: Мотнералски протокол је прописао ослобађајуће разлоге: природно својство ли
мана робе, мањкаво паковање робе, акт јавне власти у вези са уласком/транзитом робе

31. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ЖЕЛЕЗНИЦОМ – ОБАВЕЗЕ ПОШИЉАОЦА РОБЕ ,

ОБАВЕЗЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ И ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ПРИМАОЦА РОБЕ

-је такав правни посао у коме се једна уговорна страна – железница обавезује да изврши
превоз робе од отправне до упутне станице за одређено време у неоштећеном
стању, а друга уг страна – пошаљилац се обавезује да за то плати одређену
превознину
-битни елементи: одређење предмета превоза (роба), превозне дистанце и превознине
-уг је закључен чим отправна станица примина превоз ствари са товарним листом (реални
уговор)
-закључује се прихватањем општих услова преовза (тарифа) – адхезиони уговор
-врсте-

66
1) домаћи / међународни превоз
2) денчани (командни) / вагонски превоз(денчанска – испод 5т; вагонска – преко 5т, по
једном товарном листу)
3) споровозни / брзовозни / експресни
4) редовни / гарантовани рокови превоза

Права и обавезе железнице код уговора о превозу робе

-обавезе железнице до отпочињања превоза-

1) достава кола ради утовара
2) закључење уговора о превозу
-мора са сваким закључити уговор јер има монопол
3) пријем робе
-обухвата скуп правних радњи којима железница стиче државину над робом
4) пријем транспортних исправа
-као корелат обавезе пошиљаоца да преда те путне исправе
5) утврђивање тежине и броја комада
-има правни значај само за одговорност из уговора о превозу и нема дејство ван тог
уговора
-обавезе железнице и пошиљаоца до отпочињања превоза-
1) довоз робе
-довоз до отправне станице; регулише се железничким тарифама; не мора ако није
изричито уговорено
2) утовар
-по правилу денчане (испод 5т) пошиљке утоварује железница, а колске пошаљилац
-обавезе железнице у фази превоза робе-
1) превоз одређеним путем
2) превоз у одређеном року
3) административне формалности
4) извршење налога у току превоза
-пошаљилац, прималац и ималац товарног листа има право једностране модификације
уговора, давањем накнадних налога; не ради се о новацији уговора
-може одбити ако ће изазвати поремећаје у железничкомс саобр, вредност ствари не
покрива трошкове модификације или ако није практично могуће
5) чување робе
-овај уг има елементе уговора о остави; чува робу са пажњом доброг приврендика
-обавезе железнице у фази издавања робе-
1) извештавање примаоца о приспећу пошиљке
2) издавање робе
-двострани правни акт; железница предаје робу примаоцу, који је прихвата
-прво прималац плаћа обавезе са теретног листа
3) одвоз робе
-само ако је уговорено или ако је тако по тарифи

67
4) истовар и доношење робе
-материјални акт; може бити и на страну железнице (ако је уговорено) и на страни
примаоца
5) утврђивање стања пошиљке
-железница мора одмах направити записник о извиђају и утврђивању стња робе и
њене тежине
6) обавезе код сметњи при издавању
-враћање робе пошаљиоцу уз његов пристанак, смештај робе на чување, на трошак и
ризик корисника превоза, предаја робе другом превозиоцу
7) остваривање поузећа
-дужна је да оствари наплату поузећа ако је пошаљилац робу оптеретио поузећем
-права железнице-
1) превознина
-зависи од врсте пошиљке, коилчине, дужине пута, режима превоза
-обрачунава се према императивним тарифама
-модификације ако је пошиљка изгубљена/оштечена због више силе (губи целу или део
превознине), ако је пошиљка пропала у току пута услед сопствених мана (ризик сноси
корисник превоза), прекид превоза (превознина за део пута који је пређен)
-начин плаћања унапред или по извршењу превоза
2) додаци на превознину
-ако је сауговарач повредио неке своје обавезе
3) накнада трошкова
-нпр. за додано паковање, препакивање, претовар
4) накнада за споредне услуге
-превознина покрива само превоз, а железница ради и друге ствари * препакује,
задржава кола, вага ...
5) накнада штете
-ако корисник превоза својом кривицом узрокује штету железници
6) обезбеђење наплате потраживања
-кауција пошаљиоца

32. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ЖЕЛЕЗНИЦОМ – ОДГОВОРНОСТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

-железница одговара за интегритет пошиљке (губитак и оштећење) по праивлима
строге уговорне одговорности
-ради се о субјективној одговорности железнице са претпостављеном кривицом
-за губитак/оштећење робе железница одговара лимитирано, до износа доказане
штете, а највише до 17 специјалних права ММФ-а по килограму бруто тежине робе (која је
оштећена/изгубљена); други елемент накнаде је враћане превознине (тј све издатке
везане за превоз)
-за закашњење – одговара за прекорачење рокова; али има право на продужење рокова
''ако није њена кривица''; по правилу је лимитирана на одређени износ превознине
(постоји паушални систем и систем доказане штете)

68
-одговорност изнад лимита–може се избећи лимитирана одговорност клаузулом
обезбеђења уредне испоруке (кад је у товарном листу назначено ово, железница
одговара за сву доказану штету, до назначеног горњег лимита)
-ако је штета узрокована намером или грубом непажњом, инда железница одговара за
сву доказану штету
-повреда других уговорних обавеза – за последице губитка транспортних исправа,
неизвршење накнадних упутстава и сл., али овде одговара у случају своје кривице (за све
степене исте)
-одговорност за службенике – железница одговара за лица која користи при вршењу
превоза
-заједничка одговорност железница-
-када у извршењу истог уговора учествује више железница, између њих се ствара
специфична правна заједница
-могу се разликовати три категорије железница: отправна жел., међужелезница и упутна
железница
-у домаћем превозу постоји солидарна одговорност свих железница; у међународном
превозу постоји само одговорност отправне железнице пошаљиоцу и упутне железнице
примаоцу (међужелезнице само ако се у току њиховог превоза десио случај који даје
основ за тужбу)

-ослобођење железнице од одговорности-

1) ако докаже да је до штете дошло због кривице имаоца права, или околности које
железница није могла избећи
2) посебни / повлашћени разлози
-посебни разлози су: превоз у отвореним колима, без одговарајуће амбалаже,
утовар/истовар од стране корисника, превоз без обавезне пратње и сл....
3) специјални основи ослобођења
-ако је дошло до ванредно великог мањка или губитка целих комада код превоза у
отвореним колима, не примењује се претпоставка да је штета настала услед посебних
опасности
-транспортни кало –овде важи претпоставка неодговорности за толерантни губитак
(одговара само за оно што пређе тај губитак)
33. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ДРУМОМ – ПОЈАМ, ПРАВА И ОБАВЕЗЕ
ПРЕВОЗИОЦА

-правни посао у коме се једна уговорна страна – друмски превозилац обавезује да

изврши превоз одређене робе друмским превозним средсвом на одређеној релацији за
одређено време и у неоштећеном стању, и да је после превоза преда овлашћеном
лицу, а друга уговорна страна – пошаљилац да плати превознину
-битни елементи: одређење предмета превоза, превозне релације и превознине (може
и одредива)
-закључење уговора: кад се уг. стране споразумеју о битним елементима; неформалан,
потврђује се товарним листом

69
-врсте: међународни/домаћи; јавни/за сопствене потребе; линијски/слободни

-обавезе друмског превозиоца-

1) постављање возила за утовар

-да постави возило које има уговорена својства на уговореном месту у уговорено
време, ради утовара
2) преузимање робе ради превоза
-уговорна, не законска обавеза; преузима је након утовара који врши пошаљилац
3) издавање товарног листа
4) контрола тачности навода у товарном листу и сл.
5) извршење превоза
-уговореним путем у уговореном року (који почиње да тече након утовара)
6) чување робе
7) поступање по захтевима за измену уговора
-да поступа по накнадним захтевима носиоца права располагања робом
8) предаја робе

-права друмског превозиоца-

1) превознина
-уговорно или тарифно прописана, након уредно извршеног уговора о превозу
-плаћа се само за робу која је превезена и у месту опредељења стављена на
располагање овл.лицу
2) остала права
-накнада трошкова у вези са превозом, који нису укључени у превознину – споредне
услуге, накнада штете узроковане лицима возилима и другим стварима дејством робе
и сл.
3) право залоге и придржаја
-законско право залоге и право придржаја

34. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ДРУМОМ – ОДГОВОРНОСТ ПРЕВОЗИОЦА

-транспортне штете-
-по истим принципима као и железнички превозилац, са пар специфичности:
1) специјални режим ослобођења за два основа: превоз нарочито покварљиве робе у
спец. возила за заштиту робе против топлоте, хладнће и сл и превоз живих животиња (за
ослобођење доказује да су све мере за које је био обавезан предузете)
2) не постоје два привилегована основа ослобођења: извршење администр. формалности
и превоз без обавезне пратње
3) лимит накнаде је ½ у односу на железницу

70
4) лимит се прелази у случају намере и грубе непажње (а у међународном има још и
декларација вредности робе и декларација специјалног интереса на пошиљци у случају
губитка или прекорачења рока)
5) постоје два рока за претпоставку губитка: 30 дана по истеку уговореног рока, одн. 60
дана по преузимању робе на превоз (акко није уговорен рок)

-закашњење (доцња)-
-може се ослободити одг. доказујући узрочну везу општих ослобађајућих разлога и
насталог закашњења (одговара ако је дошло до квара возила и поред потребне пажње)
-у међунар. превозу одговара највише до износа трошкова превоза
-одговорност више превозилаца-
-по истом режиму за железнички превоз

35. УГОВОР О ПРЕВОЗУ ПУТНИКА

-је такав правни посао у коме се превозилац обавезује да на одређеној превозној

релацији превезе путника са гаранцијом сигурности, а наручилац превоза се
обавезује да плати превознину

-ово је неформални уговор, двострано обавезан теретан и адхезиони (општи услови)

-врсте уговора:железницом/друмом/морем/ваздушним путем; домаћи/међународни;
линијски/слободни(чартер)

-обавезе превозиоца-
71
1. доношење и објављивање општих услова превоза
2. обавеза пријема на превоз (постоје овлашћења да се нека лица искључе из превоза)
3. обавеза безбедног превоза (превоз без повреде телесног интегритета или психичког
стања)
4. издавање путне карте (у поморском само на захтев путника, у осталима увек; може да
гласи на име и доносиоца)
5. превоз у одређеном року
6. пружање додатних услуга (по правилу није дужан, сем ако није прописано уговором)

-обавезе путника-
1. куповина путне карте и плаћање превознине
-једном плаћена превознина не може да се врати; има право повраћај превознине
када одустане од путовања због кашњења превозиоца (мора благовремено одустати) и
због прекида путовања за који путник није одговоран
2. прописно коришћење путне карте
3. поштовање прописаног реда током превоза (у противном ће бити искључен из
превоза)

-одговорност превозиоца-
1) за повреду телесног интегритета
-одговара за штету која настане оштећењем здравља, телесном повредом или смрћу
путника, сем ако докаже да је то узроковано радњом путника или страним узроком
који се није могао предвидети, избећи или отклонити
2) за закашњење и прекид путовања
-за поморски превоз и међународни друмски не предвиђа се уопште ова одговорност
-за међународни железнички постоји одговорност у случају отказивања, кашњења или
изгубљене везе
-за међународни ваздушни превоу се одговорност гледа по критеријуму субјективне
одговорности са претпостављеном кривицом

36. УГОВОР О ПРЕВОЗУ ПРТЉАГА

-акцесорност: ово није самостални уговор, јер је његово закључење у функцији

закључења уговора о превозу путника (у противном није реч о овом уговору, већ о
уговору о превозу робе)
-постоје две категорије пртљага: ручни пртљаг (не наплаћује се накнада, не издаје се
исправа) и предати-регистровани пртљаг (добија се исправа – пртљажница)
-права и обавезе превозиоца-
-обавезе: пријем пртљага, издавање пртљажнице, чување пртљага
-права: на накнаду за превоз, за претрпљену штету и законско право залоге
-одговорност-

72
-зависи од тога да ли је ручни или регистровани пртљаг, а постоји и посебан режим за
драгоцености и праћене аутомобиле кад имају статус пртљага
-ручни пртљаг: нема посебног уговора, блажа одговорност; по режиму субј. одг. са
доказаном кривицом
-регистровани пртљаг: исти режим као за превоз робе (плус одг. за штете због закашњења
у предаји пртљага)
-драгоцености и предмети веће вредности: само ако их је примио на чување, уз издавање
посебне потврде путнику и декларисање вредности од стране путника
-превоз праћених аутомобила: међунар.железнички превоз-железница не одг. за
предмете остављене на возилу, а за оне у возилу само у случају доказане кривице
-претпоставка губитка пртљага: исти режим као губитак у превозу робе
(специфичности са роковима)
-(не)лимитирана одговорност:лимити се разликују по гранама превоза и томе да ли је
домаћи или међународни; изузетно се одговара неограничено (до износа доказане штете
или означене вредности) кад је губитак узрокован намером или грубом непажњом или
када је декларисана вредност пртљага
-реализација права: стављање релевантних приговора у благовременом року

37. УГОВОР О ТРАНСФЕРУ ТЕХНОЛОГИЈЕ

-ово је уговор којим давалац технологијеуступа право привредног искоришћавања

заштићених права индустријске својине и незаштићених права, заједно са опремом и
одговарајућим поступцима производње, уз потребну техничку помоћ, а стицалац се
обавезује да плати одређену накнаду
-предмет уговора (као битан елемент) могу бити сва преносива права индустријске
својине (патент, модел, узорак, жиг), знање и искуство (know-how као незаштићено право
инд.св.) као и разне комбинације ових права
-ово је именовани, двострано обавезни, теретни, комутативни уговор са трајним
престацијама који се закључује intuitpersonae уз битну писмену форму (формални
уговор!)
73
-врсте уговора-
1) критеријум времена (временски ограничени / неограничени)
2) критеријум територије (на ограниченој територији / неограниченој територији)
3) критеријум количине производа (квантитативно ограничено / неограничено; нпр.
ограничење годишње количине лиценцираног производа)
5) критеријум објекта уговора (патентна л. / л. узорка или модела / л. жига / л. искуства и
знања)
6) критеријум начина употребе (производна / продајна)
7) критеријум правног основа (уговорна / законска лиценца)

-обавезе даваоца технологије-

1. предаја предмета уговора
2. гаранција за техничка својства предмета уговора
3. гаранција монополског права
4. заштита од евикције
5. стављање на располагање накнадних усавршавања уступљене технологије
-само ако је уговорено

-обавеза стицаоца технологије-

2. плаћање накнаде за уступљену технологију
3. плаћање накнаде за услуге и техничку помоћ
4. подношење извештаја
5. коришћење накнадних усавршавања
6. чување уступљене технологије у тајности
7. обавеза истог квалитета производа или услуге код жига
8. означавање да се ради о производњи (или услугама) по лиценци
-права и обавезе уговорних страна по истеку уговора-
1) стицалац има право да распрода робу произведену за време трајања уговора
2) стицалац има право да користи технологију у циљу извршења обавеза преузетих за
време трајања уговора
3) стицалац неима право да користи know-how, сем ако је у међувремену постао јаван
4) обавеза повраћаја документације
5) обавеза стицаоца да изврши коначан обрачун накнаде
6) обустава даљег коришћења знакова и симбола
7) обавеза чувања технологије у тајности

-подлиценца-
-стицалац неискључиве лиценце нема право да даје подлиценцу ако ништа друго није
уговорено, али стицалац искључиве лиценце има право да даје подлиценце
-некад је по закону потребна дозвола за издавање подлиценце, ако је нема, уговор се
може раскинути
-уговором о подлиценци ствара се однос између њеног даваоца и стицаоца
-престанак уговора-

74
-протеком времена: ако стицалац настави да користи, сматра се да је прећутно закључен
уг. на неодређено време
-отказ уговора: ако се прећутно продужи, или је неограничено, онда свака страна може
отказати другој, а отказни рок је 6 месеци (диспозитивно)
-престанак уговорних страна: смрт физичког лица стицаоца не води престанку лциенце,
већ се она наслеђује; смрт даваоца лиценце не прекида уговор, већ га наслеђују
наследници

38. УГОВОР О ДУГОРОЧНОЈ ПРОИЗВОДНОЈ КООПЕРАЦИЈИ

-је правни посао путем којег уговорни партнери (кооперанти) обезбеђују технички,
технолошки, енергетски, сировински и економски оптималну производњу и размену
производа који су предмет кооперације
-ова кооперација заправо служи да се два (или више) кооперанта удруже да заједно
производе нешто, тако што један другом испоручују робу/делове/сировину како би
оптимизовали произцодњу
-у основи је комплетирање а не дуплирање производње, па се због тога не предвиђа да
оба партнера у истом временском периоду производе и испоручују исти саставни део

75
-ово је неименовани, облигационоправни, двострано обавезни, теретни, комутативни
уговор са трајним престацијама
-у себи садржи неколико различитих уговора: уг. о лиценци, уг. о прибављању и уступању
права индустријске својине, уговор о улагању средстава....
-тренутни прописи не предвиђају битне елементе, а ранији прописи су предвиђали два:
рок трајања и покривеност увоза извозом
-иако нема законских битних елемената, уговорни битни елементи су цена, време почетка
производње, одредбе о заједничком програму развоја, време почетка испоруке саставних
делова и сл.
-правни режим уговора: ако је увоз/извоз слободан, роба се тако увози/извози до
извршења уговора; ако важи режим квоте или дозволе за увоз/извоз, онда дозвола која
се прибави траје до извршетка уговора
-режим царине је либералан; исплата се врши најчешће преко посебних девизних рачуна
уговорних партнера
-одговорност-
-одговорност за неизвршење обавеза се гледа по општим правилима, сем кад постоји
ослобођење од одговорности на основу уговорних клаузула или општих правила
уговорног права
-одговорност према трећим лицима: финални произвођач одговара за неквалитетну
испоруку према општим правилима о одговорности за материјалне недостатке, а остали
кооперанти тако одговарају финалном произвођачу (у трајању у коме финални
произвођач одговара купцу)

39. УГОВОР О ФРАНШИЗИНГУ

-ово је правни посао којим једно лице (давалац франшизинга) уступа другом лицу
(примаоцу франшизинга) лиценцу да употребљава фирму, услужни знак или друго
обележје, и у оквиру којег постоји заједнички интерес у пласирању робе/услуга на
велико, мало, у закуп или на други начин
-овде се даје лиценца за искоришћавање know-how, жига, ауторксих права, некада
модела и узорака (јако ретко и патента)
-дакле овим уговором прималац франшизинга почиње да иступа као да је део даваоца
(трећа лица не виде разлику), иако задржава своју самосталност, и за то плаћа накнаду

76
-врсте-
1. робни франшизинг (франшизинг производа)
-произвођач (давалац ф.) уступа изабраном трговцу право да продаје одређени
производ на одређеној територији ради продаје крајњем кориснику
-дакле продаја крајњем кориснику остварује се путем два купопродајна уговора (први
између примаоца и даваоца ф. а други између примаоца ф. и крајњег корисника)
2. прометни франшизинг (франшизинг услуга)
-овде давалац фр. пружа примаоцу један пакет услуга (који обухвата право
искоришћавања пословног и техничког знања, давања тих услуга под трговачким
именом, жигом и другим знаковима, уступа и know-how, тхничка унапређења и слично)
-ово је најчешће у области хотелијерства (Хилтон нпр) и угоститељства (Мекдоналдс
нпр.)
3. индустријски франшизинг (производни-технолошки фр.)
-овде предмет није само продаја већ и производња одређене робе, односно
обављање неких фаза производње

Права и обавезе уговорних страна код уговора о франшизингу

-обавезе даваоца франшизинга-

1. уступање права искључиве продаје робе/вршења услуге
2. истипање права употребе робног/услужног жжига
3. уступање права употребе пословног имена, меморандума и других пословних знакова
4. уступање know-how
5. вршење надзора
6. пружање низа додатних услуга у циљу олакшања вођењапослова
-обавезе примаоца-
1. плаћање накнаде
2. примена свих упутстава и порписаних стандарда у пословању
3. једнообразност (спољно униформно уређење седишта/радње)
4. обавеза набавке робе од даваоца фр. (или лица које он означи)
6. чување пословне тајне

40. ПОЈАМ И ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА

-банкарски послови за свој предмет имају новац или услуге у вези са новцем
-дакле предмет је промет новца и ХоВ и услуге које банка врши за своје клијенте у вези са
платним прометом тог новца и ХоВ
-карактеристике: по правилу су формални, адхезони (по приступу), лични и могу се
доказивати свим доказним средствима
-три основне врсте банкарских послова:
АКТИВНИ (кредитни) ПАСИВНИ (депозитни) НЕУТРАЛНИ (услужни)
Банка се појављујекао Банка се појављује као Банка није ни поверилац ни

77
 поверилац дужник дужник већ обавља
одређене послове као
заступник, комисионар или
посредник
1. уговор о кредиту 1. новчани депозит 1. акредитив
2. уговор о форфетирању 2. неновчани депозит 2. банкарска гаранција
3. ломбардни кредит 3. уговорна штедња 3. документарни инкасо
4. уговор о факторингу 4. банкарски текући рачун 4. уговор о сефу
5. уговор о финансијском (спорно) 5. платни промет
лизингу 5. банкарски жиро рачун
(спорно)
-банкарска тајна и одговорност банке-
-банка је обавезна да чува професионалну тајну – поверљиве информације које се тичу
финансијске позиције клијента; обавеза терети банку у односу са трећим лицима, али
банке могу међусобно да размењују те информације
-одговорност: одговорности су различите у зависности од посла који обавља

-посебна правила заштите корисника финансијских услуга-

-финансијске услуге су банкарске услуге, услуге финансијског лизинга и финансијске
погодбе
-основна начела заштите корисника: право на равноправни однос са даваоцем
финансијске услуге, право на заштиту од дискриминације, право на информисање, на
одређеност уговорне обавезе и на заштиту својих права и интереса
-одустанак од уговора: корисник има право на одустанак уговора (о кредиту, дозвољеном
од 14 дана од дана закључења, без навођења разлога за одустанак; при одустанку је
дужан да о својој намери обавести банку на сигуран начин

41. УГОВОР О КРЕДИТУ

-уговор о кредиту је такав банкарски посао којим се банка обавезује да кориснику стави
на располагање одређен износ новчаних средстава (на одређено или неодређено
време, за неку намену или без утврђене намене) а корисник се обавезује да банци
плаћа уговорену камату и добијени износ новца врати у време и начин како је
утврђено уговором
-замерке: прво, није само банкарски посао, више не постоје кредити без утврђене намене,
не може бити кредит на неодређено време
-битни елементи-

78
-према ЗОО су износ кредита и услови давања, коришћења и враћања кредита
-особине уговора-
-формални, по приступу, двострано обавезни, теретни, лични (јер се између осталог
заснива на поверењу да ће лице вратити дуг)
-правна природа-
-има грађанскоправну основу у уговору о зајму, али се од њега разликује: појам
зајмодавца је шири од појма кредитора, уговор о кредиту је увек теретни посао а о зајму
може бити и доброчин, предмет уг о кредиту је редонвно новац а код зајма може бити и
нека друга заменљива или потрошна ствар.

Права и обавезе уговорних страна

-обавезе кредитора-
-да стави на располагање уговором одређени новчани износ кориснику кредита
-закашњење се гледа као дужничка доцња

-обавезе корисника кредита-

1. да кредит користи наменски, ако је такав уговор(кредитор може да проверава да ли то
ради и да примени санкције)
2. да плаћа цену коришћења кредита – камату (може бити фиксна и пливајућа; законска
камата је затезна камата, а може бити и уговорна)
3. да врати износ новца који је предмет уговора о кредиту

-посебни начини престанка-

-банка може отказати: 1. ако се не користи кредит у складу са његовом наменом (доказује
банка)
2. у случају инсолвентности корисника (није неопходна судска одлука)
3. у случају престанка правног лица из других разлога, или смрти
корисника
4. због нередовне отплае кредита
-све преостале рате кредита сматрају се доспелима
-корисник може одустати од уг.: 1. пре него што је почео да користи (уз обавезу накнаде
доказане штете)

Врсте уговора о кредиту

-према домицилу кредитора-

1) домаћи
-предмет је увек домаћа валута, чак и кад је кредитор странац нерезидент
2) међународни
-предмет је по правилу страна валута, а кредитор је по правилу странац нерезидент

-према статусу кредитора-

1) субјект јавног права

79
 -статус државе или владине организације
2) субјект приватног права

-према року-
1) краткорочни (до једне године)
2) средњорочни (од једне до пет година)
3) дугорочни (преко пет година)

-према намени-
1) наменски (везани)
2) ненаменси (слободни)
-све су ређи

-према сврси-
1) потрошачки (грађанскоправни)
-даје се у сврху повећања куповне моћи корисника;
-корисници су искључиво физичка лица
-давалац може бити банка, произвођач или трговац, а средство обезбеђења је
административна забрана исплате до трећине плате у корист кредитора
2) произвођачки
-диже производну моћ корисника, те се ови кредити фаворизују

-по начину пуштања у течај-

-износ одобреног кредита кредитор пушта кориснику на различите начине:
1) готовински кредит
-најједноставнији и најређи, јер је немогуће контролисати да ли се користи у одређену
намену
2) кредит у траншама
-одобрава се у складу са доспећем обавеза корисника кредита; уговара се план транши
3) издавањем кредитног писма
-тим писмом овлашћује корисника да код неке друге банке наплати одређени износ
новца
4) коришћењем асигнације
42. СПЕЦИЈАЛНИ КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ – ЛОМБАРД И ЕСКОНТ

Уговор о ломбарду
-ово је уговор о кредиту уз уговор о залози; специфичност је што је се обезбеђење уговора
врши залагањем ХоВ или другим драгоценостима
-ХоВ могу бити новчане (меница, чекови, акције, обвезнице, цертификати...) и робне
(консоман, варант као део складишнице и сл)
-кредитор стиче залогу ХоВ а право својине остаје код корисника (или трећег лица)
-обавезе кредитора: давање кредита и враћање заложених ХоВ по отплати кредита
-обавезе корисника: предаја ХоВ банци, плаћање камате и враћање кредитног износа

80
-ако наступи доспелост, кредитор може да се намири (1) продајом ХоВ или (2)
коришћењем ХоВ
-уговор о реломбарду – кредитор не мора да чека рок доспелости већ и пре рока може да
заложи код другог кредитора и тако себи прибави потребна новчана средства

Уговор о есконту
-ситуација када ималац одређене ХоВ (најчешће менице) њу продаје пре рока доспелости
банци кредитору
-банка за ту ХоВ плаћа номинални износ од којег одбије недоспеле камате, своје
трошкове и своју провизију (дисконт)
-овај уговор укључује елементе куповине недоспелих ХоВ и елементе зајма (кредита)
-дакле ја имам меницу на 200е која доспева 2022, али ми сада требају паре, одем код
банке, они одбију дисконт (дакле камата, трошкове и провизију) од нпр 150е, и онда се
наплате из менице за 5 година за 200е (исто би било да сам ја сад узела кредит од 150е
који ћу исплаћивати наредних пет година и на који би камата била на крају 50е – односно
камата, трошкови банке и провизија)
-пошто банка постаје власник ХоВ, она је даље може есконтовати – уговор о реесконту

43. УГОВОР О ФАКТОРИНГУ

-правни посао код којег фактор(једна уговорна страна) откупљује потраживање

клијента уз дисконт, са правом регреса гактора према продавцу потраживања или
без њега (прави факторинг), односно правни посао којим се уступилац потраживања
обавезује да пренесе на фактора постојећа/будућа потраживања ради наплате, а
фактор се обавезује да уз провизију и наплату трошкова наплати потраживања
(неправи)

81
-ово је именовани уговор, двострано обавезни теретни, формални са трјаним
престацијама, по приступу, лични и мешовити уговор (има елементе уговора о цесији,
кредиту, гаранцији, о делу...)
-врсте-
-према територијалном критеријуму-
1) домаћи
2) међународни (јављају се продавац, домаћи фактор, купац у иностранству и
коресподентни фактор у земљи купца)
-према критеријуму предмета обавезе и функције факторинга-
1) прави факторинг (фактор откупљује потраживање уз дисконт о доспелости или
откупљује пре доспелости; изостаје гарантна функција фактора јер је потраживање
откупљене, а преносилац може гарантовати наплативост)
2) неправи факторинг (фактор преузима потраживање само ради наплате за уступиоца, и
фактор гарантује за наплативост)

-обавезе клијента/уступиоца потраживања-

1. пренос потраживања које је предмет уговора
уговорна цесија; може тачно одређена или глобална цесија
-може постојећа и будућа потраживања
-клијент доставља фактуре с адокументацијом уз клаузулу о изврпеној цесији
-није потребна сагласност дужника за ово (али има право на све приговоре које има и
према уступиоцу)
2. (уговорна) гаранција наплате продатог потраживања (право регреса)

-обавезе фактора-
-ако је реч о неправом факторингу: 1. наплата потраживања
2. кредитирање
3. гаранције наплате
-ограничења посла-
-није повољан за тражбине према крајњим купцима (роба купљена за личну потрошњу),
јер је отежано испитивање њихове крединте способности (и зато су искључене као
предмет уговора о факторингу)
-дугорочне тражбине су неповољне за фактора, јер постоји горња граница рочности коју
су спремни да преузму
-тражбина је неуступљива ако постоји забрана цедирања тражбине (могуће је ипак)

44.УГОВОР О ФОРФЕТИНГУ

-правни посао у коме форфетеркупује од свог комитента недоспело новчано

потраживање, уз одређени дисконт, уз одрицање права на регрес према продавцу
такве тражбине
-овај уговор је мешовит, садржи у себи уговор о продаји и уговор о кредиту
-неименован је, формалан, формуларни, двострано обавезни теретни, алеаторни и лични

82
-видови уступања потраживања-
1) уговором о цесији (замена повериоца, потраживање остаје исто)
2) на основу откупа меничног потраживања (није дозвољено уношење клаузуле ''без
регреса'')
3) преносом преносивог документарног акредитива са одложеним роком плаћања
-разграничење-
-од уговора о новчаном кредиту – не враћа кроз време уз камату, већ се од номиналне
вредности потраживања одбијају недоспеле камате
-од уговора о есконтном кредиту – тамо постоји регрес, овде не
-од факторинга – ово је за средња и дугорочна потраживања, а факторинг за краткорочна

45.УГОВОР О ФИНАНСИЈСКОМ ЛИЗИНГУ

-уговор о лизингу је само један део целовите лизинг конструкције, и он је уговор којим се
давалац лизинга обавезује да ће кориснику (примаоцу) дати привремено на
коришћење одређену ствар, коју му је у својину предао испоручилац предмета
лизинга, уз задржавање права својине даваоца лизинга; корисник лизинга се обавезује
да плаћа накнаду

83
-по правној конструкцији је именовани, двострано обавезни теретни уговор, формални са
свечаном формом (обавезни упис у регистар), са трајним престацијама, по приступу,
комутативан, мешовити (садржи уг о закупу, продаји, кредиту, делу, пружању услуга)
-обавезе даваоца лизинга-
1. набавка ствари по спецификацијама и предаја исте кориснику
2. одржавање објекта лизинга
3. заштита од евикције
4. ако је уговорено – по истеку уговора пренос својинско-правних овлашћења на
примаоца лизинга
-обавезе корисника-
1. преузимање предмета лизинга
2. плаћање лизинг накнаде (у коју је укључена стопа амортизације)
3. искоришћавање објекта на уговорени начин
4. по протеку рока да врати објекат ако није другачије уговорено
-обавеза испоручиоца-
1. предаја предмета примаоцу лизинга у исправном стању
2. не може никако мењати после уговор без сагласности корисника

Врсте уговора о финансијском лизингу и разграничења

-индиректни (прави) лизинг-

-тространи правни посао у коме учествују три лица а закључују се два уговора
-ако испоручена роба није саобразна траженој, корисник може одбити од даваоца да
прими опрему или може раскинути уговор
-директни (неправи) лизинг-
-постоје само две стране – давалац лизинга који је истовремено и продавац и корисник
лизинга
-продавац и после закључења уговора о лизингу остај власник ствари која је предмет
коришћења;
-овде је заправо реч о уговору о Закупу
-остале врсте-
-лизинг покретних и непокретних ствари
-лизинг опреме и plantlease(лизинг комплетних постројења)
-нет лизинг (давалац не преузима обавезу поправке, осигурања и сервисирања) и грос
лизинг (изричито преузима обавезу поправке, осигурања и сервисирања)
-терм лизинг (прималац враћа предмет по истеку) и револвинг лизинг (прималац може
тражити продужење уговора и замену предмета лизинга модернијим)
46. НОВЧАНИ ДЕПОЗИТ

-је такав банкарски посао у коме се депонент обавезује да положи код банке (уз њен
прихват) одређени новчани износ, којим банка можеда располаже, уз обавезу
повраћаја према условима закљученог уговора
-правна природа:

84
1) уговор о неправом депозиту, односно о зајму, јер је банка овлашћена на коришћење и
располагање депонованом ствари и обавезна је да врати исту врсту и вредност ствари
2) уговор о остави – али се од тог уговора овај разликује по специфичним уговорним
странама и по предмету уговора и по могућности располагања ствари и по непостојању
обавезе враћања исте ствари
3) уговор о зајму – од њега се разликује по могућности да депонент раполаже предметом
депозита
-уговор о депозиту има елемената и уговора о зајму и уговора о налогу (обавеза банке да
извршава налоге депонента), најисправније је да се третира као самосталан уговор
-обавезе депонента-
1. полагање уговореног новчаног износа у уговорено време код депозитара (ово је акт
извршења обавезе а не закључења уговора)
2. отклањање дугованог салда који се појави на рачуну депозита, ако је банка извршавала
његове налоге
3. налоге за уплату/исплату са депозитног рачуна упућује у седиште банке са којом је
закључио уговор

-обавезе депозитара-
1. отварање рачуна депонованих средсава (изузетно и више самосталних рачуна)
2. вршење исплата са рачуна депозита по налогу депонента (у границама расположивих
средстава)
3. извештавање депонента о стању на његовом рачуну (салдо рачуна)
4. плаћање уговорене или законске камате

-врсте-
1) депозит по виђењу (потраживање депонента према банци се увек сматра доспелим)
2) орочени депозит (право депонента да располаже депонованим износом је искључено
на одређени период; могу бити орочени на одређено и неорочено време)
3) наменски депозит (уговорено је за које намене депонент може да користи депонована
средства)
4) ненаменски депозит (када није уговорена намена коришћења)
-ако није уговорена врста, ЗОО претпоставља депозит по виђењу, ненаменски

47. УЛОГ НА ШТЕДЊУ

-је такав уговор код којег улагач предаје банци одређену своту новца којим она може
располагати, али са обавезом враћања према условима уговорима
-ово је именовани, формални, теретни, једнострано обавезни, комутативни и реални
уговор (за закључење потребна предаја новца)

85
-разграничење од депозита: улог на штедњу је реални уговор, док уг о депозиту није;
код овог уговора се издаје штедна књижица, а за депозит цертификат, уговорне стране су
различите – код улога на штедњу као депозитар може да се јави банка, а у улози
депонента само физичко лице, док код депозита депозитар може да буде банка а
депонент правно лице
-врсте: орочен/неорочен, наменски/ненаменски, са отказним роком/без отказног рока
-обавезе банке: плаћање уговорене/законске камате, исплата средстава означених у
књижици (са каматом)
-штедна књижица-
-писмена исправа у коју се уносе све уплате и подизање новца по основу уговора о улогу
на штедњу
-значај: (1) доказ о депонованим средствима, (2) легитимациони папир, а не ХоВ
-најчешће гласи на име одређеног лица, а може и на доносиоца или познаваоца одређене
шифре

47.БАНКАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН

-дефинише се на разне начине јер садржи елементе више других правних послова
-према ЗОО је такав банкарски депозитни посао којим се банка обавезује да неком
лицу отвори посебан рачун и да преко њега прима уплате и врши исплате у
границама његових средстава и одобреног кредита

86
-овим се постиже да се уместо низа појединачних извршавања појединачних
позтаживања врши низ сукцесивних компензација узајамних потраживања и дуговања на
текућем рачуну
-особине уговора: двострано обавезан, теретан и комутативан, формалан
-иако садржи доста елемената уговора о мандату, не може се закључити ћутањем
-разграничење од депозита: разликује се првенствено по својој сврси – код депозита је
сврха стављање банци на располагање одређеног новчаног износа, а код овог уговора је
сврха обављање одређених послова у вези са плаћањем за корисника рачуна (услужни
посао); због тога, овде банка наплаћује провизију за услугу, а код депозита плаћа камату
депозитару
-правни режим и дејство-
-према класичној теорији, текући рачун је институт одложене компензације, која се
реализује у периодима утврђивања салда
-новија доктрина истиче теорију непосредних и сукцесивних законских компензација, јер
уговорне стране третирају салдо на рачуну као потраживање којим се у сваком тренутку
може располагати
-дејство текућег рачуна: има активну страну (потражне ставке – уплате корисника и трећих
лица) и пасивну страну (дуговне ставке –када банка отвара кредит кориснику јер нема
довољно средстава да измири дате налоге)
-обавезе уговорних страна-
-банка: 1. примање уплата и вршење исплата
-уплату на текући рачун (римеса) може да врши корисник и треће лице, у готовом
новцу или без истог
-по налогу је дужна да врши све исплате са текућег рачуна у корист трећег лица
2. обрачун и утврђивање салда (ако је салдо позитиван корисник може да
располаже њим у сваком тренутку)
3- достављање извода кориснику рачуна (приликом сваке промене стања ТР, банка
мора издати извод са назначењем салда)
-корисник: 1. плаћање провизије за извршене услуге
2. плаћање накнаде за посебне трошкове учињене у вези са тим услугама

48. НЕНОВЧАНИ ДЕПОЗИТ

-НЕНОВЧАНИ ДЕПОЗИТ-

87
-уговор на основу којег депонент предаје банци на чување одређене телесне покретне
ствари¸уз плаћање одређене накнаде, а банка те ствари чува са пажњом доброг
стручњака и враћа их депоненту у складу са уг
-то могу бити разни уметнички предмети, драгоцености, документи, ХоВ (само ако су
предмет чувања, ако се њима и рукује, онда је депозит ХоВ-други уговор)
-овај уговор је најближи уговору о остави, али се разликује по знатно ужем појму
депозитара и депозита
-за разлику од новчаног депозита где банка располаже предметом депозита (неправи),
овај уг спада у прави депозит
-врсте-
-орочен/неорочен
-отворени (клијент предаје ствари које нису затворене или запечаћене) / затворени (не
зна се садржај депозита)

49. ДЕПОЗИТ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

-ДЕПОЗИТ ХОВ-
-овај уговор представља специјалну врсту неновчаног депозита, прави депозит
отвореног типа
-не ограничава се на чување и повраћај после чувања, већ обухвата и број операција које
су у вези са управљањем тих депонованих ХоВ
-данас се практикује дематеријализација ХоВ (упис на електронски текући рачун), те се
депонују на текући рачун
-специфичност је дакле у проширењу обавеза банке на управљање ХоВ; те се ради о
материјалном и правном чувању, а због тога банка мора бити овлашћена за то
-врсте-
-депозит материјализованих/дематеријализованих ХоВ
-директан (законити ималац је депонент)/индиректан
-појединачан/збирни
-једностепени/вишестепени (да ли их чува и администрира један депозитар или више)
-обавезе банке:1. чување ХоВ са брижљивошћу оставопримца, уз накнаду
2. за рачун депонента предузима све радње ради очувања и остваривања
његових права из ХоВ
3. стављање на располагање депоненту наплаћене суме
4. враћање депонованих ХоВ
5. извештавање депонента о сваком захтеву који треће лице истакне према
ХоВ
50. УГОВОР О СЕФУ

-је уговор којим се банка обавезује да стави сеф на употребу кориснику за одређени
период времена, а корисник се обавезује да за то плати банци одређену накнаду

88
-под сефом се подразумева посебна преграда/касета у посебно обезбеђеној просторији
банке, намењеној за чивање драгоцености, вредних ствари и ХоВ
-ово је именовани, теретни двострано обавезни, консензуални формални уговор
-битни елементи: одређење сефа по броју, одређење времена трајања уговора и
одређење накнаде (не и одређење предмета јер банка не мора да зна шта је у сефу)

-правна природа:
1) уговор о закупу – није, јер се банка ограничава на чување и неповредивост сефа
2) уговор о депозиту – није јер банка код сефа нема самосталан приступ сефу (један кључ
код банке други код корисника)
3) посебан уговор о чувању
4) уговор о остави – имају додирних тачака, али се разликује што код сефа нема пријема
ствари у смислу уг о остави

-обавезе корисника-
1. не сме у свој сеф да ставља предмет или производ којим може угрозити сигурност
банке или других сефова
2. уредно плаћање накнаде
-судско отварање сефа: кад је банка раскинула уговор, не сме да отвори сеф сама; ако
корисник сам не испразни сеф или не преда кључ од истог, отварање се врши судским
путем; банка има право првенствене наплате дуговане накнаде из уговора о сефу, од
новчаног износа нађеног у сефу/цене продаје ствари из сефа

-одгворност банке-
-обавеза је преузимање свих потребних мера за обезбеђење доброг стања и надзора над
сефом
-приступ сефу омогућен је само кориснику или његовом пуномоћнику, а не и трећим
лицима
-надзор над сефом и тајност сефа су две основне карактеристике уговора о сефу
-заплена од повериоца: пошто сефом корисник може да прикрива своју имовину, постоји
занимљива расправа да ли поверилац може да заплени – правно је могућа, али
неефикасна

51. АКРЕДИТИВ – ПОЈАМ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРСТЕ

89
-акредитив је инструмент плаћања којим се акредитивна банка (банка издавалац)
обавезује да по налогу налогодавца (комисионо – у своје име, за рачун комитента-
клијента који има рачун) на основу договорених докумената поднетих у складу са
уговорним условима обави плаћање или овласти другу банку да обави плаћање
трећем лицу (кориснику акредитива) или лицу по његовом налогу (пренос акредитива)
или да по налогу налогодавца сама или уз помоћ друге банке акцептира или откупи
меницу вучену од стране корисника акредитива, без права регреса
-не сме се отварати акредитив платив уз меницу на налогодавца-трасирана меница по
сопственој наредби
-учествује најмање три (често и четири) лица: налогодавац за отварање акредитива (купац
робе), акредитивна банка, корисник акредитива (продавац робе) и често друга банка-
посредник
-дакле налогодавац даје банци налог да одређени износ, који полаже тада банци, исплати
кориснику када корисник испуни одређене обавезе према налогодавцу (нпр. Миле
продаје Жики 100кг јабука и оне коштају 100е; Жика неће да плаћа Милету док му не
стигну јабуке, а Миле неће да шаље јабуке док му овај не уплати 100е; решење: Жика
отвори акредитив код банке и положи тих 100е, са налогом да банка те паре да Милету у
тренутку кад Жики стигну паре; тако обојца смањују ризик неизвршења обавезе)
-основни извор права међународног документарног акредитива су Једнообразна правила
(чија је правна природа спорна – неки мисле да се примењују на осн воље странака, као
ОУП, а неки мисле да су то кодификовани међународни обичаји); поред њих ту су и
Једнообразна правила за инкасо и Инкотермс правила
-правни посао акредитива се најчешће примењује при међународним плаћањима, али је
регулисан и националним законима – УОО и Опште узансе за проемт робом
-значај-
-када се појавила дистанциона продаја, без пратње трговца, требало је осигурати посебне
инструменте обезбеђења наплате и уредне испоруке
-плаћање на отворени рачун продавца, где продавац оретходно испоручује робу купцу,
лоше је по продавца – ризик неплаћања и ту продавац практично кредитира купца до
исплате
-плаћање на основу докумената – купац не може да располаће робом док не искупи
робна документа (чиме плаћа цену продавцу), то се обавља преко банке, која ипак нема
никакву контролу докумената, што купца ставља у лош положај јер не може да прегледа
прво робу
-данас акредитив има широку примену – као средство плаћања и обезбеђења
потраживања, у међународним плаћањима служи и за размену новца; омогућује узајамно
кредитирање...
-застарелост: отворено питање у нашој судској пракси – правна празнина
-врсте акредитива: обични и документарнИ

52. ОБИЧАН АКРЕДИТИВ

-лични акредитив-

90
-банка на захтев свог клијента (који код ње држи средства) даје налог другој банци да
одређеном кориснику акредитива стави на располагање одређену своту новца на
одређено време
-банка-извршилац (дакле она која прима налог од акредитивне банке) је и авизирајућа
банка, јер обавештава корисника о отвореном акредитиву и доставља му копију
акредитива коју овај користи као легитимацију како би могао да наплати/користи
акредитив
-ако до истека времена акредитива постоје неискоришћена средства, банка-извршилац
враћа банци-налогодавцу та средства, а она их ставља назад на располагање клијенту који
је отворио акредитив
-кредитно писмо-
-када банка издавалац писма овлашћује свог клијента (корисника писма) да подигне у
исправи означену своту новца код банке која је издала исправу или код неке друге банке
-разлика од личног акредитива је у томе што банка клијента директно клијенту даје
исправу (кредитно писмо), а не као код личног акредитива где исправу добија друга банка
-може бити обично (наплаћује се само код једне, у писму означене банке) и циркуларно
(може се наплатити код неколико различитих банака које су означене у исправи)
-банка одмах кориснику блокира износ на који гласи кредитно писмо
-перманентни акредитив-
-налогодавац овлашћује корисника да може до истека одређеног времена или до опозива
да користи новчана средства стављена на располагање, уз могућност обнављања после
исцрпљивања
-ово најчешће раде привредна друштва у корист својих пословних јединица које се налазе
у неком другом месту
-буџетски акредитив-
-користи се за извршење буџета одређених државних органа и организација које се
финансирају из буџета
-користе се у оквиру одобреног буџета, по правилу путем буџетских чекова

53. ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ

91
-у правном послу акредитива учествује више лица и између свих њих се успостављају
одређени правни односи који су самостални, одвојени и независни
-хронолошки: 1) однос из основног уговора (најчешће о купопродаји)
2) однос налогодавца и акредитивне банке (уговор о издавању акредитива)
3) однос акредитивне банке и корисника акредитива
4) евентуални однос између више банака
-налогодавац и акредитивна банка-
-налогодавац је заправо купац из основног уговора; даје налог банци да отвори акредитив
одређене садржине, а прихватањем налога од стране банке настаје уговор о отварању
акредитива (налог редовно садржи назив и адресу налогодавца, корисника, врсту
акредитива, износ, рок ваћења и означење докумената на основу којих се врши исплата,
означење количине врсте и квалитета робе коју 'покрива' акредитив, податке о
транспорту...)

-акредитивна банка и корисник-

-акредитивна банка иступа у своје име и за свој рачун или у своје име а за рачун
налогодавца и самостално преузима обавезе према кориснику, према садржини своје
акредитивне исправе
-корисник акредитива не мора да зна садржину односа акредитивне банке и налогодавца
-обавеза банке овде постаје апстрактна и одређена је искључиво садржином сопствене
издате акредитивне исправе, која је у рукама корисника акредитива – обавеза је
испитивање докумената корисника акредитива, са разумном пажњом и у разумном року
и у њиховом искупљивању (исплата, откуп менице, акцепт менице) на одговарајући начин

-евентуални односи између више банака-

-дистанциони карактер основ

Начела документарног акредитива и робна документа

-начело аутономије акредитива-

1) независност акредитива према основном послу (банчина обавеза је независна у односу
на приговоре који се тичу немогућности извршења основног посла) – обавеза банке на
исплату је самостална и апстрактна у односу на обавезу из основног правног посла
2) независност акредитива од уговора о издавању акредитива и односа између банака
(банка не може да истиче кориснику приговоре који потичу из њеног односа са
налогодавцем или са другим коресподентним банкама)
-начело пословања документима а не робом-
-банке кад испуњавају обавезе према кориснику, испитују само поднете документе
(транспортне исправе нпр), не и робу; та документа испитује по начеу строге саобразности
према свом спољном изгледу са условима акредитива
-од строге саобразности може да се одступи услед дискреционог права банке – она може
то урадити када је по њеној оцени то у интересу налогодавца

-робна документа код документарног акредитива-

92
-робна документа су отпремни документи који доказују извршење испоруке – извршење
обабезе из основног уговора
-то су консоман, товарни лист, складишница и слично
-поред ових докумената, ту су и документа о осигурању, трговачка фактура и слично

Врсте документарног акредитива

-опозиви и неопозиви-
-потврђени и непотврђени-
-готовински, акцептациони и откупни-
-готовински – хонорисање поднетих докумената се састоји у њиховој исплати приликом
презентације
-акцептациони – акредитивна банка је обавезна да акцептира менице вучене од стране
корисника (продавац) или се обавезује да трансирану меницу вучену на налогодавца
(купца) или друге трасате акцептира и о доспелости плати (акцептирана меница се враћа
кориснику, а документа која прате робу банка задржава); корисник не добија готов новац
по презентацији докумената, већ једино акцептирану меницу
-откупни – корисник вуче меницу на налогодавца или другог трасата, а акредитивна банка
се обавезује да ће кориснику и савесним имаоцима менице исплатити акредитивну своту
или ће обезбедити откуп од стране друге банке (банка овде нема право на регрес према
трасанту)
-преносиви и непреносиви-
-преносиви – кад је корисник овлашћен да да налог банци да изврши плаћање другом
кориснику (може се пренети у целини или делимично)
-подакредитив-
-иста ствар као са преносом акредитива може се постићи подакредитивом – документ
који по налогу продавца (први корисник – на слици Миле) на основу посебног споразума
о покрићу, издаје банка у корист другог корисника (Жике)
-главни акреди је финансијска подлога продавцу за отварање подакредитива

-остале врсте акредитива-

-stand-by акредитив - ближи је гаранцијама
-акредитив са одложеним плаћањем – разликује се од акцептационих и откупних јер није
праћен меницом, већ другим документима
-ротативни- акредатини износ се после извесног времена враћа на првобитни износ док
се не достигне одређени максимум (користи се често код сукцесивних исплата)
-nostro акредитив (одлазећи) – отварају се у увозу и loro акредит. – отварају се у извозу
(отвара инострани увозник у корист домаћег)

54. БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА

93
-према ЗОО банкарска гаранција је писмена исправа којом се банка обавезује према
примаоцу гаранције (кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу
о доспелости измирити обавезу ако буду испуњени услови у гаранцији
-издавање банкарске гаранције је теретни посао, те банка има право на одређену
провизију
-издавање банкарске гаранције не значи новацију основног посла и банка као гарант и
дужник из основног посла одговарају по различитим правним основима
-правна природа-
-у теорији постоји спор о томе да ли је банкарска гаранција уговор илиједнострани правни
посао
-по схватању да је уговор – то је уговор имеђу банке и корисника гаранције, једнострано
обавезујући јер оббавеза настаје само за банку
-према другом схватању ово је једнострани правни посао – обавеза банке према
кориснику настаје према кориснику једностраном изјавом воље банке
-ЗОО прихвата концепцију да је она једнострани акт банке

48. Правни односи код банкарске гаранције

-појављују се најмање три лица: налогодавац (дужник из основног посла), банка гарант и
корисник гаранције (поверилац из основног посла); често је ту и четврто лице –још једна
банка
1. дужник – поверилац
-дужник и поверилац закључују основни уговор који садржи финансијску клаузулу о
банкарској гаранцији, којом може да се одреде све специфичности те гаранције (износ,
означање банке, рок важења и сл.)
-непоштовање ове клаузуле даје повериоцу право на једнострани раскид уговора
2. дужник – банка
-дужник склапа уговор о издавању банкарске гаранције са банком
-ово је по правној природи уговор оналогу, али може имати и елементе уговора о кредиту
(када се исплати гарантни износ кориснику настаје кредитни однос између банке и
налогодавца)
3. банка – корисник
-успоставља се давањем гаранције банке кориснику
-издавањем гаранције настаје обавеза за банку да према условима из гаранције изврши
исплату гарантног износа ако дужник повреди своје уговорне обавезе
-ако банка одбије да исплати износ, то води одговорности банке за штету нанету
кориснику
4. евентуални однос банка – банка
-уколико постоје прописи који признају само гаранцију домаће банке, може се укључити и
друга банка из иностранства, односно домаћа

Елементи банкарске гаранције, пренос гаранције и измене основног уговора

-битни елементи-
-пословно име и седиште даваоца гаранције

94
-пословно име и седиште корисника гаранције
-подаци о основном послу (ради идентификације гаранције)
-новчани износ на који гаранција гласи
-рок важења гаранције
-место и датум издавања гаранције
-врста и висина накнада и других трошкова који падају на корисника
-потпис овлашћеног лица

Врсте банкарске гаранције

-лицитациона банкарска гаранција-

-гааранција за добро извршење посла-
-гаранција за враћање аванса-
-условна и безусловна гаранција-
-акцесорна и апстрактна гаранција-
-акцесорна – специфично банкарско јемство, банка може да истакне све приговоре из
основног посла које може истаћи и дужник-налогодавац
-апстрактна – не може истицати исте приговоре које може дужник, већ само приговоре из
гаранције
-супергаранција и контрагаранција-
-супергаранција – код јако вредних послова, поред банке-гаранта се може јавити још
једна јаа банка која гарантује кориснику испуњење обавезе из гаранције банке-гаранта
(обе банке се налазе у непосредном односу са корисником и одговорне су му солидарно)
-контрагаранција –једна банка даје налог другој банци да кориснику гаранције изда своју
гаранцију, уз издавање тој банци своје гаранције, из које ће се та банка издавалац
гаранције кориснику касније наплатити (регресирати)
-конфирмирајућа и авизирајућа-
-конфирмирајућа – поред банке гаранта се појављује и друга банка која оптврђује обавезу
из гаранције банке-гаранта и налази се у непосредном односу са клијентом (ЗОО ово
изједначава са супергаранцијом)
-авизирајућа – друга банка по молби банке-гаранта преузима обавезу да у њено име и за
њен рачун изврши исплату гарантног износа али не преузима никакву самосталну обавезу
према кориснику гаранције
-чинидбене и новчане-
-чинидбене – кад је предмет обавезе из основног посла неновчане природе
-новчане – кад је предмет обавезе из основног уговора новчане природе
-покривене и непокривене-
-покривене – банка плаћа гарантни износ из покрића налогодавца
-непокривене – заснива се кредитни однос између налогодавца и банке кад она исплати г.
износ

55. ДОКУМЕНТАРНИ ИНКАСО

95
-банкарски посао код којег банка преузима обавезу да по налогу и за рачун свог
комитента (налогодавца-продавца) наплати његово потраживање према трећем
лицу (трасату – купцу) уз предају одређених докумената на основу којих оно може
располагати том робом, а комитент се обавезује да за то плати банци провизију и
трошкове
-ово је посао са тренутним извршењем чинидбе, неименован је и личан посао
-по правној природи је уговор о налогу, не може се закључити ћутњем
-разлика од документарног акредитива:
-овде се бнка не обавезује да изврши плаћање, већ само да преда документа купцу
после његовог плаћања цене/акцептирања менице
-банка делује у корист налогодавца, а код документарног акредитива у корист купца
-банка не испитује саобразност докумената, већ само да ли су сви присутни
-документе овде искупљује купац (а не банка као код акр.)
-сигурност наплате цене код док.акредитива је већа јер је према њему у самосталној
обавези акр. банка аовде се банка обавезује само да изврши услугу налогодавцу

-врсте документарног инкаса-

1) чисти инкасо (платна потраживања у облику ХоВ) / робни инкасо (наплата ХоВ уз робна
док. или само робних док.)
2) ностро инкасо (домаћа банка преко стране банке наплаћује домаће потраживање) од
страног дужника) /
лоро (страна банка страно потражвање од домаћег дужника)
3) докум. инкасо са лаћањем у готовом при искупу докумената који врши купац од банке /
док. инкасо са предајом документације уз акцепт менице

-правни односи-
1) налогодавац (продавац) – трасат (купац)
-овај однос је ван посла документарног инкаса и заснива се на основном уговору
-трасатова обавеза је да плати цену или акцептира меницу инкасо банке, то произилази
из овог посла
2) налогодавац (продавац) – доставна банка
-уговор о документарном инкасу
-одговорност банке-
-мора поступати стручно и професионално са разумном пажњом и савесно
-није одговорна за изгубљене поруке, писма и документа, ни за преводе и тумачења
техничких израза, као ни исправност потписа на меници и сл. (широко су ограђене по
Једнообразним правилима)

1. ПОЈАМ, ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

96
-ЗОО: ХоВ су писмене исправе којима се издавалац обавезује да испуни обавезу уписану на тим
исправама њиховим законитим имаоцима
-ХоВ је писмена исправа која у себи садржи неко имовинско право, које је по правилу неодвојиво
и еоствариво без ње

-битне особине:

1) формалност правног посла(за постојање је потребно постојање писмене исправе;

2) постојање имовинског права у ХоВ (могу се односити и на друго право, али не могу бити ХоВ ако
немају и имовинско право)

3) инкорпорација тог права у ХоВ (то право не може да се остварује ни преноси без поседовања
исправе; законити ималац је истовремено и титулар права на који се односи)

4) негоцијабилност (ХоВ су преносиве-негоцијабилне исправе; највећи интензитет

негоцијабилности имају хартије на доносиоца; ипак ако се овај услов не испуњава, не одриче им
се својство ХоВ)

ВРСТЕ

1) подела према природи инкорпорисаног права

-стварноправне (право својине или залога; консоман, складишница, преносиви товарни лист)
-облигационоправне (право потраживања према дужницима; меница, чек, обвезница,
цертификат...)
-са правом учешћа (садржи и имовинско право и лично право учешћа у управљању – акције
АДа и КДа)

3) према начину настанка права

-конститутивне (право на које се хартија односи настало је тек издавањем те хартије – само
меница)
-неконститутивне (у хартији је садржано право које је постојало и пре издавања исте – све
остале ХоВ)
4) према карактеру потраживања
-робне (консоман, складишница, преносиви товарни лист, робни запис..)
-новчане (меница, чек, обвезница, акције, цертификат...)
5) према року доспелости
-краткорочне (30-365 дана рок доспећа; чек, комерцијални и благајнички запис, а могу и
менице, обвезнице и робне ХоВ)
-дугорочне (више од једне године; цертификати, а могу и неке робне ХоВ и меница и по
правилу обвезница)

6) према месту издавања и месту испуњења

-у унутрашњем промету

97
 -у међународном промету
6) према начину одређења имаоца права
-не доносиоца
-на име
-по наредби
-алтернативне
-мешовите
7) према начину издавања
-појединачно (меница, чек, складишница, консоман, товарни лист)
-и серији (акције, обвезнице, записи, цертификати)

2.ПРЕНОС ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

98
-залагање ХоВ-
-осим својинског преноса, који обухвата и пренос парва својине на хартији и пренос права
из хартије, корисник може да конституише право залоге на хартији, што је залагање права
потраживања из хартије, а право својине на хартији остаје код преносиоца (заложног
дужника(, али је оптерећено правом залогопримца (зал. поверилац)
-на овај начин заложни поверилац реализује права из хартије само ради намирења
потраживања које је обезбеђено оим заложним правом на преносивој хартији, не може
даље располагати правима из хартије, јер нису његова, већ су му пренета у тачно
одређене сврхе; могао би даљи пренос хартије извршити само на свог пуномоћника ради
реализације права у његово име и за његов рачун

-издавалац ХоВ (дужник из хартије) коју је њен корисник пренео на свог повериоца ради
конституисања заложног права не би таквом стицаоцу (зал повериоцу) могао да истиче
приговоре из личног односа са корисником артије, јер заложни поверилац делује у своје
име, сем у случају доказане несавесноти зал. повериоца
-залагати се могу и ХоВ на име и по наредби, као и оне на доносиоца; поверилац стиче
право на потраживању уписаном у ХоВ на доносиоца кад му она буде предата

-пренос пуномоћја-
-законити ималац ХоВ на име или по наредби може овластити друго лице као свог
пуномоћника да у његово име и за његов рачун оствари права из хартије
-пошто је реч о пуномоћнику, а не самосталном повериоцу, дужник према њему може
истицати све приговоре које може истицати и према самом повериоцу, али не и
приговоре које има из личног односа са пуномоћником
-пуномоћник може даље са њом располагати само по правилима о преносу пуномоћја,
али не може вршити њен својински пренос, јер таквим правом ни сам не располаже

3.МЕНИЦА –ПОЈАМ И ВРСТЕ

99
 писмена исправа са својством ХоВ којом се њен издавалац безусловно обавезује да
исплати одређену суму новца (сопствена меница) или да то по његовом налогу учини
одређено треће лице, означеном кориснику или лицу по његовој наредби, и то у одређено
време и на одређеном месту (трасирана меница)

-особине: 1. облигационоправна ХоВ (има за садржај тражбину, само новчану)

2. по закону је ХоВ по наредби
3. апстрактна ХоВ (независност од основног посла – ограничена могућност субјективних
приговорима)
4. строго формална ХоВ
5. презентациона ХоВ
6. за настанак, пренос, остваривање и престанак права неопходно је постојање меничног
писмена

ВРСТЕ

-зависно од меничних радњи-

1) протестоване / непротестоване
2) акцептиране / неакцептиране
3) авалиране / неавалиране

-зависно од основног посла ради којег се издају-

1) робне менице
2) финансијске менице

-зависно од начина издавања и својства издаваоца-

1) у своје име и за свој рачун
2) издате у туђе име и за туђ рачун
3) у своје име за туђ рачун (комисиона меница)

-зависно од форме менице-

1) пуна меница (садржи све битне елементе у тренутку издавања)
2) бланко меница (има само прописани минимум елемената)

-зависно од броја лица у меници-

1) трасирана/вучена
-издавалац (трасант) даје налог другом лицу (трасату) да у време њене доспелости исплати
трећем лицу (ремитенту, кориснику) или лицу по наредби тог трећег лица (пренос,
индосирање) означену новчану своту (види десни део слике)
2) сопствена
-меница у којој се издавалац обавезује да у времену доспелости исплати ремитенту (као
трећем лицу) или по наредби тог трећег лица одређеном лицу (пренос, индосирање) новчану
своту означену у меничној исправи (леви део слике)

4.МЕНИЦА – МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ

100
 Битни менични елементи
-када меница не поседује неки од ових елемената, она се конвертује у исправу о дугу

-означење менице-

-безусловни налог за исплату меничне своте-

-мора садржати налог за исплату (''платите'') одређене своте новца, који мора бити безуслован
-налог мора гласити на исплату одређене своте новца, и мора да се исплаћује одједном

-обавезност три лица-

-трасирана меница садржи три лица – трасанта (издаваоца), трасата (лице коме је дат налог) и
ремитента (корисника)

-својеручни потпис трасанта-

-назначење трасата-
-назначење лица коме се упућује налог за исплату меничне своте
-и више лица може бити означено као трасати, али само кумулативно са солидарном
одговорношћу сатрасата који акцептирају меницу

-назначење ремитента-

-место издавања менице-

-према овом елементу се одређује форма менице, пасивна менична способност трасанта,..

-место плаћања менице+

-време издавања-
-битан датум због рока доспелости

-време доспелости-
-оначење датума када поверилац може да се обрати дужнику за наплату меничне своте
-не може се подносити пре овог рока, нити је дужник обавезан да плати меницу пре рока
доспелости
-рок доспелости може бити изражен на један од 4 начина:
1) по виђењу (чим се поднесе на виђење трасату)
2) на одређено време по виђењу (у времену означеном приликом акцептирања менице после
њене презентације на потпис)
3) на одређено време од дана издавања (рок од дана издавања менице)
4) на одређен дан)

6. МЕНИЦА – ИЗДАВАЊЕ И УМНОЖАВАЊЕ

101
-издавање умножених примерака менице (дупликата, трипликата..) и преписа (копије) менице
врши се ради веће циркулације менице и потпунијег остваривања меничне функције, ради веће
сигурности (јер оригинал може да се изгуби), искључује се потреба за амортизационим поступком

-дупликат-
-сваки ималац менице може да захтева да се о његовом трошку умножи примерак менице, и то у
сваком тренутку
-умножени примерци морају бити у свему идентични са првим примерком (са оригиналним
потписима)
-ако је била индосирана, онда се ималац обраћа свом индосанту, он свом и тако све до трасанта
који и издаје умножене примерке менице (истим путем се и враћа)
-сви умножени примерци чине једну обавезу, али ако акцептант потпише више примерака
умножене менице, он би био обавезан на исплату меничног износа по сваком акцептираном
примерку који му не би био враћен приликом исплате
-разлика у дупликатима је у томе што носе различити редни број (ако клаузула о редном броју
није унета, сматраће се да је реч о различитим меницама)
-акцептант меницу плаћа тек по презентацији акцептираног примерка менице, депозитар
умноженог примерка менице дужан је да преда тај примерак на захтев титулара меничног
потраживања (ако одбије, законити ималац има право на преквизициони протест – посебна врста
протеста пред судом, након чега може да врши регресна права)

-копија-
-за разлику од дупликата менице, чији је овлашћени издавалац само трасант, препис може да
сачини сваки ималац менице
-препис мора бити верна слика оригиналне менице (да садржи све клаузуле из оригинала, као и
назначење потписа – потписници не потписују копију)
-мора садржати и назнаку да се ради о препису
-служи само за индосирање и авалирање (не може служити за акцептирање), те мора бити
назначено на препису докле се простире копија
-мора бити назначено име лица код ког се налази оригинална меница
-лице код којег се налази изворна меница, које није титулар меничног потраживања, дужно је на
захтев имааоца прописаног преписа, да исту преда (у супротном ималац преписа може да врши
регрес против лица који су индосиралиили авалирали препис, тек након што преквизиционим
протестом утврди да му на његов захтев није предата изворна меница)

7. МЕНИЦА – ПРЕНОС

102
-цесија-

-менично потраживање, као и свако друго, може се пренети и уступањем потраживања (цесија) уз
примену општих правила грађанскоправне цесије и уз предају меничне исправе (због начела
инкорпорације)
-до оваквог прееноса долази када трасант или неки од индосаната унесе у меницу клаузулу ''не по
наредби'' (ради чувања приговора које има према ремитенту)
-оваквим преносом положај дужника из менице према новом повериоцу остаје непромењен –
може истицати приговоре које је имао према ранијем повериоцу, без обзира на то да ли је нови
поверилац за њих знао или не

-индосамент-

-за разлику од цесије, нови менични поверилац стиче менично потраживање ослобођено од
личних приговора меничног дужника према ранијем повериоцу
-за однос дужника према новом повериоцу меродаван је само садржај менице и непосредни
лични међусобни захтеви

-меница се по правилу преноси индосаментом

-индосамент је изјава преносиоца менице, унета на прописано место у меничном писмену,

којом уступа менична права новом имаоцу менице; преносилац менице је индосант и од
меничног повериоца постаје менични дужник према лицима која се на меници нађу иза његовог
потписа
-први преносилац менице (први индосант) је ремитент, јер је први корисник менице, а лице на
које се меница преноси је нови менични поверилац и назива се индосатар; за формалну
легитимацију индосатара као меничног повериоца потребно је да постоји тзв непрекинути низ

-индосамент се уписује на полеђини менице или на продужетак менице (сем ако је пуни
индосамент, довољено је његово уписивање и на лицу менице)

-безусловност и недељивост индосамента-

-индосаментом се могу пренети сва права из менице, али никако се не може извршити делимични
пренос

-индосирање после доспелости-

-правило је да доспелост менице не утиче на њену циркулацију, те индосамент има исто правно
дејство

-забрана индосирања-
-меница је по самом закону преносива путем индосамента; није преносива када постоји ректа
клаузула (''не по наредби''); правни значај ове клаузуле различит је у зависности од тога да ли је
уноси трасант (не може се даље индосирати, већ само цесијом) или индосант (индосант се
ослобађа меничне одговорности према лицима на која је меница и поред забране индосирана)

-својински индосамент-

103
-такав индосамент којим се поред права из менице преноси и право на меници
1) пуни индосамент (садржи име лица на које се меница преноси и потпис преносиоца, као и
обавезни садржај; често садржи и клаузулу налога за плаћање – платите по наредби)
2) бланко индосамент (на полеђини менице има само потпис индосанта, не и индосанта; овим
меница постаје слична хартији на доносиоца; индосатар може даље да пренесе меницу простом
традицијом, може да упише име индосатара и пренесе му меницом простом традиција, може
уписати своје име и постати менични поверилац или је може са бланко индосаментом даље
индосирати својим индосаментом)
3) повратни индосамент (када се индосира на лице које је већ менични дужник; ако се индосира
на акцептанта, он је може само даље индосирати или се ослобађа обавезе; ако је на трасата, он
постаје менични поверилац према својим претходницима, ако је на трасанта он постаје поверилац
само према акцептанту и ако је на ранијег индосанта, он постаје менични поверилац само према
лицима којима је био поверилац док није први пут индосирао меницу)

-несвојински индосамент-
-преносилац менице задржава право на меници (меничној исправи) а на идносатара се преносе
само одређена права у вези са правом из менице (наплата менице, залагање потраживања из
менице)
-тако индосатар не може да врши и располагање менциом

-несвојински индосамент обухвата пуномоћнички и заложни индосамент

1) пуномоћнички индосамент (реноси специјалном клаузулом – вредност за наплату, као
пуномоћ – овлашћење да у његово ием и за његов рачун врши одређена менична права; клаузула
мора бити изричито унета)
2) заложни индосамент (уноси се клаузулом у меницу, иначе се примењује претпоставка о
својинском индосаменту; заложни индосатар може даље индосирати меницу само
пуномоћничким индосаментом; према њему менични дужници не могу истицати приговоре које
имају према заложним индосантом, сем у случају несавесности)

104
 8.МЕНИЦА – АКЦЕПТИРАЊЕ, АВАЛ И ИНТЕРВЕНЦИЈА

АКЦЕПТ

-уношењем овакве изјаве у менично писмено, трасат постаје менични акцептант и тиме главни
менични дужник (до тог момента он није у меничноправном односу)
-овом изјавом трасат конституише необориву претпоставку према каснијим учесницима о
постојању покрића за исплату менице у обиму акцепта
-акцептирање значи и да се трасант као регресни дужник може код трасиране менице у
регресном поступку регресирати од акцептанта
-трасат је увек слободан да одлучи да ли ће меницу кцептирати или не

-скривени акцепт –акцепт се даје на лицу менице и не може бити пуноважан ако је ван
меничног писмена; акцепт дат ван меничног писмена није ништав, али не производи
меничноправно дејтво, већ грађанскоправну обавезу исплате
-врсте акцепта по форми: пуни (клаузула ''прихватам'' и потпис акцептанта), бланко (само
потпис акцептанта испод клаузуле о меничном плафону)
-врсте акцепта по садржини: потпуни акцепт (кад прихвати у целости до износа меничне
своте, немогуће на већи износ) и делимични (прихвати да исплати само делимични)

АВАЛ

-авал је менична изјава одређеног лица, са потписом, којом гарантује да ће одређени менични
дужник испунити своју обавезу
-авал је споредна менична радња и није обавезна; даје се само за исплату меничне своте, али не и
за акцепт
-лице које даје авал је авалиста, а лице за које се даје авал је хонорат
-авал је заправо менично јемство, али се разликује од грађанскоправног јемства јер се не одликује
акцесорношћу обавезе авалисте у односу на обавезу хонората
-лица код авала-
-у улози авалисте је најчешће неко треће лице изван менице, али могу то бити и лица из менице
-не може се авалирати за лица према којима је лице из менице већ менични дужник, јер би и без
авала одговарао дужнику (нпр. не може из претходне слике П1 да буде авал П2-у, јер ако П2 не
исплати, П1 ће свакако уместо њега одговарати) – акцептант не може да авалира ни за кога из
менице, а индосант не може за своје следбенике
-трасант би могао да буде авалиста за акцептанта, а трасат, док не акцептира меницу може бити
авалиста
-авалиста назначује име свог хонората, а ако то не уради, претпостављ асе да је за трасанта
-форма авала-
-изјава о авалу са потписом авалисте даје се на лицу менице (''као авал'', ''као гарант''), а неке
дозвољавају и авал као сепаратни акт ван меничног писмена (а развила се и пракса скривеног
авала јер давањем истог имплицира се платежна неспособност хонората)
-скривени авал (жиро) – у пословној пракси потрошачких кредита, корисник кредита потписује
меницу као акцептант, а лице које за њега менчи потписује као трасант и први индосант (он је

105
први жирант), други индосант уписује се иза првог и ствара се привид да је реч о трасираној
меници по сопственој наредби коју преноси издавалац својим индосаментом
-одговорност авалисте-
-одговара солидарно, самостално и непосредно
-одступање од самосталности – ако је обавеза хонората ништава због форманог недостатка,
онда је и обавеза авала ништава
-одступање од непосредности – авалиста према имаоцу менице може истаћи све приговоре
које би могао хонорат
-права авалисте-
-исплатом менице стиче права свог хонората и у регресном поступку може наплатити исплаћени
износ било од свог хонората, било од његових дужника по меници (његових претходника)

ИНТЕРВЕНЦИЈА
-ако трасат одвије да акцептимра меницу, или акцептант одбије да исплати акцептиранну меницу,
а реч је о меници чије је презентовање на акцепт забрањено, онда се меница налази ''у нужди''
-у овим случајевима, радиспасавања пословног угледа меничних обавезника, може се јавити неко
треће лице – интервенијент, ради акцептирања или исплате меничне своте уместо дужника
-интервенција има за циљ да отклони потребу за вршењем регресног поступка

-бланко интервенција није могућа

-врсте-

1. позивна
-регресни менични дужници (трасант, индосанти и авалисти) могу унети имена лица која ће по
позиву имаоца менице акцептирати или исплатити меницу, ако меници запрети регрес
-означена лица су адресати у нужди
2. спонтана
-дешава се да треће лице, које није означено као интервентијент спонтано интервенише ради
акцептирања или исплате менице
-разлика са позивном је што ималац менице не може одбити акцептирање менице од стране
позваног интервенијента, али може од спонтаног интервенијента
3. интервенција због неакцептирања (акцепт за част)
-може се вршити кад год је пре рока доспелости менице њен ималац овлашћен на вршење
регреса по меници која се може поднети на акцептирање
-не могу се акцептирати интервенцијомменице чије је подношење на акцепт забранио трасант
-овим акцептирањем интервенијент се обавезује као лице које је акцептирало и одговара
према имаоцу менице и меничним следбеницима лица за које је акцептирао меницу
4. интервенција због неисплате
-исплата интервенцијом може да се врши кад год ималац менице стекне право на регрес, пре
или после доспелости менице
-ако ималац менице одбије прихватање испллате интервенцијом, губи право регреса према
меничним дужницима које би та интервенција ослободила од обавезе

106
 8. МЕНИЦА – ПРЕЗЕНТАЦИЈА И ИСПЛАТА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА

-презентација на акцепт-
-ималац менице има право/обавезу да пре доспелости менице (ако му то презентационом
клаузулом није забрањено) презентује меницу трасату на акцептирање и обавезу да је после
презентује акцептанту на исплату
-меницу презентује њен ималац-презентант, а презентује се трасату-акцептанту-презентату
-презентација менице на акцепт је заправо позив трасату да прувати менични налог; често
трасат и не зна да је меница издата и вучена на њега, те се овако упознаје са њеном садржином
-правило је да се меница може презентовати до њене доспелости, али овај рок може бити
измењен унапред

-презентација на исплату-
-повериочев позив акцептанту да изврши исплату меничне своте
-ово ради најраније на сам дан доспелости, а нај касније два дана после доспелости
-за разлику од презентације на акцепт, презентација на исплату је увек обавезна
-чак и ако је трасат одбио акцептирање, ималац менице може опет да му је поднесе на исплату
(јер је можда примио покриће од трасанта и прихвати исплату)

-делиберационирок – трасат има могућност даа захтева од имаоца менице после прве
презентације изврши другу презентацију наредног радног дана, ради регулиссања односа са
трасантом у вези покрића (то је овај рок)

-пропуштање рока за презентацију-

-на акцепт: кад је обавезна по закону, санкција је губитак прегресних права према трасанту и
осталим мен. дужницима
-на исплату: у обавези остаје само главни менични дужник,ако је претходно извршено
акцептирање менице

ИСПЛАТА МЕНИЦЕ
-од главног дужника-
-гл. дужник мора извршити исплату чим се меница презентује на исплату (нема право на
делиберациони рок, али може доћи до пролонгираног рока исплате по споразуму повериоца и
дужника; мора се убацити клаузула)
-може извршити и делимичну исплату повериоцу, и тиме олакша положај регресник дужника; ако
исплати целу меничну своту, обавезе се ослобађају сви дужници (а ако исплати интервенијент за
главног дужника, он има право регреса према трасанту)
-од регресних дужника-
-ако не исплати главни дужник, тада доспева обавеза регресних меничних дужника (након
протеста и нотификације)
-регресни дужници могу исплатити само у целости (изузимајући авалисту делимичног авала или
делимичног интервенијента)
-исплата пре доспелости – менични дужник није дужан да исплати меницу пре доспелости, а
поверилац није обавезан да прими исплату пре доспелости

107
 9. МЕНИЦА – ПРОТЕСТ, РЕГРЕС И НОТИФИКАЦИЈА

ПРОТЕСТ
-протест је таква менична радња којом ималац менице на веродостојан начин утврђује да је
његов покушај извршења меничне радње остао безуспешан

-значај – он је услов за вршење регресног права имаоца менице; има значај и за индосирање
менице јер индосамент после протеста због неисплате има значај грађанскоправне цесије
-(не)обавезност: у земљама женевског меничног система протест је по правилу обавезан, док у
англо-америчком није
-законска изузећа од обавезе подизања протеста: (1) кад постоји протест због неакцептирања, не
мора да врши протест због неисплате; (2) када се може вршити регрес пре доспелости и (3) кад се
због више силе не може подићи у прописаним роковима
-у меницу се може унети и клаузула ''без протеста'' и тиме он постаје необавезан

-врсте протеста-
1) због неакцептирања
2) због недатирања акцепта (кад меница доспева на одређено време по вђењу, а приликом
акцептирања није стављен датум акцепта)
3) због неисплате (у роковима за презентацију менице на исплату, сем код менице која је платива
по виђењу
4) преквизициони протест (подиже ималац умноженог примерка коме држалац акцептираног
примерка одбије да преда тај акцептирани прмерак, односно држалац копије)
5) протест због неисплате протестних трошкова (ако је менична свота исплаћена али не и
протестни трошкови)
6) интервенцијски протест (кад је меница акцептирана интервенцијом, а интервенијент одбије да
исплати)
7) амортизациони протест (подиже предлагач амортизације да би одржао своја регресна права
против трасанта неакцептиране менице)

НОТИФИКАЦИЈА

-је обавештавање од стране меничног повериоца упућено регресним меничним дужницима о

подизању протеста

-кад се обавештавају о протесту због неакцептирања, ради се о нотификацији због неакцептирања,

кад је протест због неисплате, ради се о нотификацији због неисплате и сл.
-лица у поступку: ималац менице обавештава непосредног индосанта и трасанта (и њихове
авалисте) у року од 4 дана; његов непосредни индосант обавештава свог непосредног индосанта у
року од 2 дана; ако је ималац ремитент, он обавештава само трасанта

108
 РЕГРЕС

-радња којом ималац менице и доцнији искупилац менице (регресанти) захтевају од неког
меничног дужника (регресат) да исплати меницу, ако је трасат одбио да је акцептира,
односно да исплати меничну своту
-први регресант јесте ималац менице, а каснији регресанти јесу регресни дужници који у
регресном поступку искупе меницу
-трасант може бити регресант и у односу на акцептанта који је примио покриће, а није платио
меницу
-индосанти су регресанти за своје претходнике по меници, а авалисти и интервенијенти су
регресанти за своје хонорате и лица која су њихови менични дужници

-добровољнирегрес-
-после обавештења – нотификације о неисплати, сви регресни дужници могу добровољно да
исплате менични износ како би избегли увећање своје обавезе кроз регресни менични спор и да
би изашли из меничне обавезе
-поред тога камата креће да тече на меницу од дана њене доспелости, што значи да ће трасант
нпр. морати да плати камату за сво време које је било потребно да се по реду – р.д.1, р.д.2, р.д.3...
– регресирају сви; из тог разлога он може по нотификацији отићи до регресанта и добровољно
регресирати меницу)
-регрес путем повратне менице-
-регресант може наплатити регресну своту издавањем нове менице – та меница се вуче на неког
од његових меничних дужника
-издавалац повратне менице је по правилу означен и као њен ремитент – трасирана меница по
сопственој наредби; то значи да би регресант са слике издао меницу у којој је регр.дужник 1
трасат, а регресант је трасант и ремитент
-ако трасат/регр.дужник1 не прихвати ову меницу, регресант има на располагању регресну тужби)
-регресна тужба-
-ако се не успе са добровољним регресом или путем повратне менице, може се регресирати и
регресном тужбом

109
 10.МЕНИЦА – АМОРТИЗАЦИЈА
-ванпарнични судски поступак проглашења нестале или оштећене менице неважећом (у
циљу очувања меничног права према одређеним меничним дужницима)
-поред несталих, уништених или тешко оштећених меница, могу се амортизовати и копије менице
и нестале прејудициране менице (јер је то основ за тужбу из неоснованог обогаћења)
-поступак амортизације-
-предлагач амортизације менице може бити ималац менице, лице које је искупило меницу или
цесионар
-предлог мора садржати главу садржину менице и доказе о вероватности својих меничних права
-суд издаје оглас којим позива свако лице код кога се та меница налази да је у року од 60 дана
преда суду
-ако се меница пронађе али не врати суду, суд упућује на својинску тужбу, а ако се не пронађе, суд
решењем ту меницу проглашава неважећом
-дејство амортизације-
-задржавају се менична права према акцептанту и трасанту неакцептиране менице, а остали
потписници (регресни дужници) менице се ослобађају у потпуности своје меничне обавезе
-дакле ако је нпр. (види слику горе) регресант изгубио меницу, отишао у суд и суд је прогласио
неважећом, он може регрес тражити само од трасанта или акцептанта

11.МЕНИЦА – ТУЖБЕ И ПРИГВОРИ

-редовна менична тужба-

-диже се против главног меничног дужника
-главни менични дужник може бити: акцептант или трасант до акцептирања менице
-главни дужник не може бити акцептант-интервенијент (јер он има право регеса према хонорату и
његовим дужницима); ово важи и за авалисту

-регресна менична тужба-

-у истим случајевима као код редовне тужбе, ова се диже против регресних меничних дужника
(то су трасант после акцептирања, индосант, авалиста и интервенијент – лица која ће после
исплате имати право регреса према неком другом)

-одлике меничног спора-

-једноставан и брз – на основу менице као веродостојне исправе се одмах издаје решење о
извршењу; приговори дужника су могући у кратком року (5 дана од достављања) и не одлажу
извршење решења
-докази се не изводе ван менице, суд се не упушта у основни правни посао

-ПРИГОВОРИ-

-објективни-
-приговори који проистичу из самог меничног писмена
-деле се на:

110
 1) приговоре које може истицати сваки менични дужник против сваког имаоца менице
(недостатак битног елемента, неисправност меничне исправе, да је меницу исплатио гл.
дужник...)
2) приговори које може истицати само поједини менични дужник против сваког имаоца
менице (да нема његовог потписа, да је потпис фалсификован, да је уместо њега потписало
неовлашћено лице...)
3) приговори које може истицати сваки менични дужник према једном имаоцу менице
(недостатак материјалне легитимације)

-субјективни-
-приговори којима је основ у личном односу дужника који их истиче и повериоца
-менични дужник може истицати све субј. приговоре према несавесном повериоцу (свесно
поступао на штету дужника); а према савесном може само објективне приговоре
-менични дужник који је непосредни сауговарач из основног посла може истицати и приговоре
који произилазе из њиховог непосрендог односа ван меничног посла (трасант-акцептант;
индосант-непосредни индосатар)
-субј. приговори су: приговор да није извршен осн. посао, приговор да није примљено менично
покриће; да је потпис дат из услужности (акцепт на част)...
-менична жалба: рок од 8 дана

111
 12. ЧЕК – ПОЈАМ, ВРСТЕ, ЕЛЕМЕНТИ И РАДЊЕ

ПОЈАМ
-чек је таква ХоВ којом њен издавалца (трасант) даје безусловни налог трасату (банка или
друго лице) да у чеку означеном кориснику (ремитент) или донсиоцу чека, по виђењу исплати
одређену своту новца из његовог покрића код трасата

ВРСТЕ
-према начину одређивања имаоца права-
1) на име
2) по наредби
3) на доносиоца
4) алтернативни чек
-уз ознаку имена корисника садржи ''или доносиоцу''
5) трасирани чек по сопственој наредби
-трасант издаје чек на сопствено име или по сопственој наредби (конфузија трасанта и
ремитента) – означи сам себе као корисника
6) сопствени трасирани чек
-трасант означи себе као трасата; ово су банкарски и благајнички чек (чек банке на саму себе)
-не смеју гласити на доносиоца

-према намени-
1) готовински чек
-трасант даје налог трасату да ремитенту исплати чековну своту у готовом новцу
2) обрачунски (вирмански) чек
-трасант може забранити исплату у готовом новцу стављањем клаузуле 'само за обрачун'
-ово значи да се означена свота преноси са текућег рачуна трасанта на текући рачун
ремитента (без готовог новца)
-већаправна сигурност од готовинског, јер не може бити наплаћен од неовлашћеног лица
3) барирани (прецртани) чек
-трасант може забранити исплату у готовом новцу и стављањем две упоредне црте са предње
стране чека
-опште прецртавање: дијагоналне линије без текста или са текстом 'преко банке'
посебни прецртај: између дијагоналних линијама назначена тачно банка преко које ће се
вршити наплата чека
4) путнички чек
-издају се на формуларима које штампа банка у виду посебним књижицама са унапред
одштампаним чековним износом на округле своте новца
-у ове чекове се уноси клаузула о забрани преноса чека
5) циркуларни чек
-банка издаје чек свом клијенту који код ње има покриће на рачуну (банка је трасант а клијент
ремитент)
6) цертификовани чек

112
 -потврда од банке да издати чек има покриће, уз обавезу на своју одговорност да покриће
блокира до истека рока за презентацију чека на исплату
-банка се обавезује да ће исплатити чек без обзира на стање банковног рачуна трасанта
7) визирани чек
-означава да чек има покриће, без обавезе блокирања рачуна до истека рока за презентацију
чека
8) документарни чек
-чек се презентује на исплату само уз презентацију одређених робних докумената
9) акредитивни чек
-одређене банке могу да емитују посебне врсте чека (означујући себе као трасата) у корист
својих клијената (они су ремитенти) који их могу користити за куповину одређених производа
10) лимитирани чек
-банка унапред одређује границу чековне своте
11) комисиони чек
-када трасант изда у своје име за рачун трећег лица
12) поштански чек

ЕЛЕМЕНТИ

-битни елементи-
1) општи – чековна клаузула, безусловни налог/обећање
2) персонални – означење трасата и својеручни потпис трасанта (ремитент није битан јер је чек на
доносиоца често)
3) географски – место издавања и место плаћања (постоји и правило о претпостављеним битним
елементима)
4) календарски – датум издавања (без датума доспелости јер увек доспева по виђењу)
-факултативни елементи-
1) факултативна лица (може се означити ремитент; негде може постојати и акцептант)
2) факултативне клаузуле (као и код менице, без клаузула за акцептирање, као и за доспелост)
-забрањени елементи-
1) клаузула о акцепту (главни дужник је издавалац, обавеза се плаћа из његовог покрићаМ трасант
чека је и тада регресни дужник)
2) клаузула о камати (чек доспева по виђењу и не служи као кредитно средство)
3) клаузула о домицилирању (клаузула непуноважна, чек пуноважан)
4) клаузула о доспелости (доспева по виђењу увек; клаузула је ништава не и чек)
5) клаузула 'без обавезе' (издавалац чека одговара за исплату чека, те ова клаузула нема важност,
а чек је пуноважан)

113
 13. СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ МЕНИЦЕ И ЧЕКА

МЕНИЦА ЧЕК
Само на име и по налогу Може сва три, најчешће на доносиоца
Трасира се на било кога Трасира се на банку
Не мора постојати покриће Мора постојати покриће
Има акцепта Нема акцепта
Издавалац је извршио обавезу плаћања Издавалац се не ослобађа плаћања до наплате
издавањем менице чека код трасата од стране ремитента
Има означење трасанта, трасата и ремитента Има означење трасата и својеручни потпис
трасанта (ремитент није обавезно назначен)
Доспева по виђењу, одређеног дана, одређено Увек доспева по виђењу
време од издавања, одређено време од
виђења
Могућа клаузула о домицилирању Забрањена клаузула о домицилирању
Постоји презентација на акцепт и презентација Постоји само презентација на исплату и тад
на исплату увек доспева чек – по виђењу
Преноси се индосаментом и цесијом Преноси се индосаментом, цесијом али и
традицијом
Могуће умножавање Чекови који су издати и плативи у нашој земљи
не умножавају се
Копија има меничноправно дејство Копија нема чековноправно дејство
Трасат може дати авал Трасат не може дати трасат, нити се за њега
може дати авал
Има интервенције Нема интервенције (јер јој је иста функција као
акцепту)
Ималац менице мора да прими делимичну Не мора примити делимичну исплату
исплату
Неопозива Опозив
Нотификација због неакцептирања постоји Нотификација због неакцептирања не постоји
Нотификација због опозива не постоји Нотификација због опозива постоји
Постоји редовна тужба (против главног Постоји само регресна тужба (нема главног
дужника) дужника)
Има амортизације Нема амортизације чека на доносиоца

114
 50. Складишница – појам, значај, издавање, садржина и врсте
-складишница је исправа коју издаје овлашћено складиште, у којој потврђује да је од
депонента примило на чување робу која је у њој означена и којом се обавезује да ту робу изда
лицу која је према њеној садржини легитимисано да је прими
-по својој природи она представља ХоВ и то стварноправну ХоВ, која је каузална (непосредна веза
са уговором о складиштењу), неконститутивна (инкорпорисано већ постојеће право),
презентациона
-значај: олакшава промет симболичким преносом стварних права; смањује трошкове
привређивања, искључује имобилизацију вредности робе за време боравка у складишту и може
се користити код документарног акредитива
-издавање: 1) ко је издаје? – само законом овлашћена скалдишта
2) у колико примерака? – само у једном, али се може поделити роба на делове па за
сваки дати по једну
3) под којим условима се издаје? – само на захтев оставодавца (у супротном добија
само потврду о пријему робе у складиште, што није ХоВ)
-потпуност и тачност података у складишници који се односе на робу значајна је за складиштара у
његовим односима са трећим лицима на које је пренета складишница (дакле верује у
складишницу а не у оставодавца); не можесе ослободити одговорности о искључењу
одговорности и био би дужан да накнади штету имаоцу складишнице
-врсте-
1) једноделна (јединствена исправа која инкорпорира два стварна права: право својине и право
залоге на роби; конституисањем заложног права на роби код ломбардног кредита, јер се даваоцу
кредита врши пренос целе складишнице, онемогућује се оставодавцу да посредством
складишнице располаже робом)
2) дводелна (прихвата ЗОО, омогућује располагање робом од стране оставодавца и после њеног
залагања, јер се састоји из два дела – признаница, за подизање робе и отуђивање и заложница)
-може се издавати складишница на име и по наредби; на доносиоца не може

51. Пренос складишнице

-преноси се у целини на купца робе, без обзира на то да ли је реч о једноделној или дводелној
складишнице
-врши се индосаментом на полеђини принанице (ако је по наредби или на име), а ако је са ректа
клаузулом, преноси се грађанскоправном цесијом
-не може се преносити делимично, али могу се издавати различите складишнице за сваки део
робе
-пренос заложнице-
-конституише се заложно право на роби, али и облигационо право потраживања из ХоВ
-пренос заложнице не може бити бланко; првим индосаментом врши се цепање складишнице
-битни елементи првог индосамента су назив повериоца, седиште, износ потраживања и датум
издавања; мора имати потпис индосанта

115
-први пријемник заложнице мора пријавити складиштару да је на њега изврпен пренос
заложнице, а складиште мора уписати тај пренос у свој регистар и на самој заложници забележити
да је пренос извршен (ако се ово не уради, поверилац губи право да заложницу даље преноси)
-пренос признанице-
-врши се после преноса заложнице
-право својине постаје оптерећено заложним правом имаоца заложнице
-може захтевати предају робе само ако исплати потраживање имаоца заложнице
-ималац признанице може захтевати и продају заложене робе ако тиме може да достигне износ
потраживања ималаца заложнице
-ако је реч о заменљивој роби, може захтевати да му складиштар преда део робе, али ако му
подложи за рачун имаоца заложнице одговарајући износ у новцу
-може се преносити пуним и бланко индосаментом
-остваривање права из заложнице-
-ако дужник исплати дуг о року допселости, ускладиштена роба се ослобађа залоге
-исплата се констатује на заложници која се враћа имаоцу признанице
-ако не исплати, ималац заложнице може да наплати своје потраживање из заложене робе
-може на основу стварног права залоге на роби тражити продају ускладиштене робе, а може и
захтевати исплату од преносиоца заложнице
-реализација права условљена је обавезом подизања протеста, према Зак о меници (неподизање
протеста резултира губитком права захтевања продаје робе у следству стварног заложног права)
-ЗОО говори о обавези подизања протеста, али не и подношења заложнице о доспелости на
исплату дужника (јер први индосант као главни дужник не мора увек знати код кога је заложница
јер доцнији индосаменти нису подвргнути форми, те и не мора знати последњег индосатара коме
треба да о доспелости исплати заложни дуг)
-ако је потраживање није измирено 8 дана након протеста, може захтевати продају заложене
робе (у року од месец дана од протеста)
-редослед намирења поверилаца из износа добијеног продајом робе: прво трошкови продаје, па
потраживања складиштара, потраживање имаоца заложнице и онда остатак имаоцу признанице

52. Робни запис

-посебна врста складишнице коју издају лиценцирана јавна складишта за складиштење

пољопривредних поризвода у складу са посебним законом и уговором о укладиштењу
-робним записом се доказује својина на ускладиштеној роби, односно залога на тој роби
-издаје се на период до једне године, односно на период рока трајања робе
-ималац може бити физичко или правно лице на које је робни запис пренет (може бити и предмет
берзанске трговине)
-јавно складиште води регистар робних записа и дужно је да осигура пољопривредне производе
(од пожара, поплаве, земљотреса и крађе) и да врши уплате одређеног износа у компензациони
фонд за накнаду штете имаоцу робног записа по основу одговорности за чување робе (струковна
пажња)

53. Товарни лист

116
-је превозна исправа која прати робу и служи као доказ да је закљученн уговор о превозу робе
у домаћем/међународном друмском/железничком/ваздушном саобраћају
-у друмском и ваздушном саобраћају се издаје на захтев пошаљиоца или превозиоца, а у
железничком увек
-товарни лист је само прост доказ закљученог уговора о превозу
-правно, издавалац товарног листа је увек превозилац, без обзира ко заправо попуњава подаке
-разлика од консомана (теретнице) – консоман је увек ХоВ, а товарни лист може да буде издат са
или без својства ХоВ; товарни лист прати робу и предаје се примаоцу, док се консоман предаје
крцатељу и кружи самостално; товарни лист је двострани акт који потписују и пошаљилац и
превозилац, а теретница је једнострани акт који потписује бродар
-број примерака: за сваку пошиљку се издаје посебан товарни лист, а може и један за вше
пошиљки заједно; у ваздушном и друмском се идаје у три оригинална примерка (за пошиљаоца,
превозиоца и један да пуује са робом и предаје се примаоцу), а у поморском у једном примеру
-издају се поред оригиналних и преписи товарних листова који имају доказну функцију
-садржина:мора садржати битне елементе уговора о превозу, као и податке који се односе на
терет; минимум обавезног садржаја, независно од гране превоза, је мање-више исти, уз одређене
специфичности за грану превоза
-врсте-
-преносиви и непреносиви
-непреносиви т.л. који гласи на име примаоца и нема својство ХоВ је дуго био једина форма
-данас се отвара могућност преносивог т.л. који је по наредбди или на доносиоца и има својство
ХоВ
-доказна снага-
-податке уноси пошаљилац и онодговара за њихову тачност;
-транспортно право не намеће обавезу превозиоцу да проверава њихову тачност,, али има увек
овлашћење да провери њихову тачност
-доказна снага товарног листа зависи да ли се ради о подацима који се односе на модалитете уг. о
превозу (има претпостављену доказну снагу), на терет (ако нема примедби претпоставља се да су
роба и амбалажа били у добром стању; ако их има, претпоставља се да је терет примљен на
превоз онако како је предат примаоцу)
-товарни лист и банкарски акредитив-
-проблем непреносивог товарног листа – преносиви т.л. код документарног акредитива имају исту
функцију као и друге ХоВ – њиховим преносом на друго лице преноси се и својина на роби
-кад је непреносиви т.л. – који нема природу ХоВ – њиховим преносом се не преноси својина
-пошто су ови т.л. честе документарне исправе код док. акредитива, да би продавац (пошиљалац)
могао да се наплати из отвореног акредитива, потребно је да купац (прималац) у налогу за
отварање акр. нареди банци да може да изврши исплату само ако продавац достави и свој
примерак товарног листа, име се на купца не преноси никакво право, јер ће му превозилац и без
те исправе предати терет, али се овим онемогућава да продавац располаже теретом

54. Коносман (теретница) – појам, значај, издавање, садржина, врсте и

пренос

117
-теретница (консоман) је исправа коју бродар издаје крццатељу на основу уговора о превозу
робе воденим путем и у којој потврђује да је примио на превоз робу која је у њој означена,
ради превоза на одређеној релацији и издавања у луци опредељења њеном законитом имаоцу
-три битне карактеристике: бродар потврђује пријем робе, теретница није уговор о превозу већ
доказ о његовом постојању и садржини и теретницом се бродар обавезује да преда терет
овлашћеном лицу
-својства: традиционално својство (преносом теретнице симболички се врши пренос својине на
роби); по својој природи је писмена исправа, презентациона ХоВ; између крцатеља и бродара,
теретница је каузална ХоВ, а у односу бродара и примаоца она је апстрактна ХоВ
-ако је теретница која се издаје у унутрашњој пловидби – она која гласи на име мора садржати и
ознаку да се ради о теретници (поред фирме бродара, ид брода, фирму крцатеља, фирму
примаоца или по наредби или на доносиоца, луке одредишта, количини терета, врсти терета,
стању терета, возарине)
-издавање теретнице: обавеза бродара, под условом да је то крццатељ захтевао; редовно се
издаје код поморског возарског уговора, а ређе код поморског бродарског уговора
-ако крцатељ не захтева теретницу, бродар му издаје само потврду о томе да је роба укрцана на
брод
-у унутрашњој пловидби ако се не изда консоман, може бити издат товарни лист који нема
својство ХоВ
-умножавање теретнице: у унутрашњим водама само у једном примерку; поморским путем
бродар је дужан да изда више примерака (сваки носи број издатих примера)
-врсте и пренос теретнице-
1) укрцано / примљено за укрцај (зависно од временског тренутка издавања теретнице;
примљено за укрцај пружа крцатељу мању правну сигурност; код робних акредитива се тражи
само 'укрцано')
2) чиста и нечиста (ако не садржи обраложене опаске о врсти, броју, количини и сл. терета онда је
чиста; инкотермс ублажава појам нечисте теретнице и прописује да следеће опаске теретницу не
чине нечистом: клаузуле којима се изричито не тврди да је роба или амбалажа незадовољавајућа;
оне које наглашавају да бродар не одговара за ризике од природе робе или амбалаже, клаузуле
којима се тврди да бродару нису познати квалитет, тежина димензије робе)
3) групна теретница (када је крцатељ шпедитер са групном шпедицијом, добија групну теретницу;
може се уместо издати теретница по деловима робе за сваког примаоца)
4) директна теретница (кад од луке укрцаја до луке искрцаја робу превози бише бродара, може се
издати једна теретница)
5) на име/по наредби корисника/на доносиоца

55. Доказна снага коносмана

-однос бродар-крцатељ-
-консоман је овде непотпуно доказно средство, јер подаци имају само претпостављену доказну
снагу у погледу врсте, стања и количине примљеног терета, а обе стране могу ово побијати
-консоман овде има сва обележја каузалне ХоВ, те бродар одговара на основу онога што је
стварно примио на превоз, а не онога што пише на консоману
-однос бродар-прималац-

118
-са примаоцем као трећим лицем, које није уговорна страна из уговора о превозу, консоман са
становишта бродара има карактер потпуног доказног средства – апсолутна доказна снага (сем кад
постоје скривене мане робе)
-бродар одговара примаоцу према садржају консомана, независно шта је стварно примио (само
ако је треће лице савесно, што се претпоставља)

56. Легитимациони папири

-су писмене исправе које садрже одређену обавезу за њиховог издаваоца, у којима није
означен поверилац, нити из њих или околности у којима издате произилази да се могу
уступити другоме, а на које се примењују одредбе о ХоВ – овде спадају железничке карте,
позоришне и друге улазнице, бонови и слично
-разлика од ХоВ:
1. није изражено начело инкорпорације (у случају губитка може доказивати да на основу осн.
посла има право да захтева извршење чинидбе;
2. нису негоцијабилни (нису намењени за оптицај, иако се могу преносити традицијом)
3. код легитимационих папира, легитимациона функција је примарна
4. обавеза издаваоца легитимационог папира не мора да буде прецизирана на самој исправи
5. круг битних елемената легит. папира је знатно редукован

57. Легитимациони знаци

-гардеробни и слични знаци који се састоје из комада хартије или другог материјала на којима је
обично утиснут неки број, а обично не садрже нешто одређено о обавези њиховог издаваоца, и
служе само да покажу ко је поверилац у том облигационом односу
-не садрже означење имена повериоца, а по правилу ни дужника
-легитимациона функција је примарно обележје
-имају ограничену легитимациону способност, у корист издаваоца у доброј вери
-за имаоца легитимационог знака не важи претпоставка да је он поверилац, те дужник може
тражити од доносиоца доказ да је баш он поверилац
-нема начела инкорпорације ни негоцијабилности, те закон не упућује на примену правила о ХоВ

58. Полиса осигурања

-је писмена исправа чијим се потписивањем од стране уговарача закључује уговор о
осигурању
-она је форма уговора о осигурању, али може се појавити као документ различит снаге
-будући да је полиса осигурања битна форма уговора о осигурању, мора садржати све његове
битне елементе, као и име и презиме лица на чији се живот односи, датум рођења и рок или
догађај од којег зависи исплата
-уговор о пловидбеном осигурању је неформалног карактера, па се полиса издаје само по захтеву;
има значај простог доказа
-врсте полисе-

119
-пловидбене / копнене
-индивидуалне / колективне
-појединачне / генералне...
-правна природа-
-може гласити на име, доносиоца или по наредби, теорија је подељена – једни мисле да је
легитимациони папир други да је ХоВ; она ипак нема својство ХоВ

120