Danima zaobilazite čokoladu i pitu, jedete tačno u minut vaše tačno isplanirane porcije, vežbate, trčite,

šetate a vaga pokazuje isto, čak i više kilograma? Ako ste od onih koji se mere svakodnevno, pa čak i više
puta u toku dana, znate da će vam vaga svaki put pokazati drugu vrednost, nekad čak i mnogo veću od
one koju očekujete. Nema razloga da se nervirate, jer vaša vaga laže. Zapravo, možda nije dobro reći da
laže, ali svakakvo krije od vas određene informacije i dovodi vas u zabludu.

Gojaznost se ispoljava nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne mase. Dakle nakupljanje

masti, ne bilo koje uvećanje telesne mase, pošto se telesna masa može uvećati na račun vode i mišićne
mase. Ukoliko imate običnu vagu, merenjem ćete dobiti informaciju o tome koja je vaša telesna masa u
trenutku merenja. Neće vam reći koliko imate masnog tkiva, koliko mišićnog, koliko vode ste tog dana
zadržali u organizmu, tako da vam je informacija koju ste dobili beskorisna. Ako imate vagu koja
koristi BIA metodu (analiza bioelektričnom impedansom), dobićete više informacija (% mišića, vode…),
ali ako se merite više puta u toku dana, i svakodnevno, opet ćete se nervirati jer i ova vaga može da vas
laže. Ovakve vage će tokom dana pokazivati različite rezultate (ciklične promene u okviru jednog dana)
koji zavise od povećanja ekstracelularne tečnosti, pada fizičke aktivnosti, spavanja. Svi ovi faktori mogu
uzrokovati kolebanje vage i u toku nekoliko dana, ne samo ako se merite više puta dnevno pa je i u ovom
slučaju najbolje merenje odložiti.  

Dakle, ako ste danas jeli neku namirnicu sa većim sadržajem natrijuma, preskočili trening, napunili creva,
vaga će vam reći da ste dobili koji kilogram, ali ne i da ti kilogrami nisu masno tkivo.
Vagu bi trebalo da izbegavate i ako ste rešili da vežbanjem i dobro isplaniranom ishranom regulišete
telesnu masu. Oni koji vežbaju ne samo da će sporije smanjivati telesnu masu, vrlo lako se može desiti i
da je uvećaju. Naravno, ovo zavisi od toga da li pravilno vežbate i ne iscrpljujete svoj organizam, ali ako
ste dobro isplanirali trening, formiraće se nova mišićna vlakna, uvećaće se mišićna masa, i vi ćete sigurno
dobiti koji kilogram. Vaga će pokazati da niste smršali, a neće vam reći da su mišići teži od masnog tkiva,
i da ste na dobrom putu jer topite masti i pravite mišiće.

Ovde bih podsetila da, onima koji se izgladnjuju i nisu fizički aktivni, vaga pokazuje najbolji napredak, ali
im ne govori o tome da ugrožavaju svoje zdravlje, i da im se telesna masa ne smanjuje samo zbog
smanjenja masnog tkiva, već i zbog smanjenja mišićne mase.

Kako onda da pratite svoj napredak? Ako niste u mogućnosti da pratite promenu % masnog tkiva, jer
nemate kaliper, ili ne znate nikoga ko ga ima, stanite na vagu jednom nedeljno, ili još bolje, jednom
mesečno, i počnite da koristite krojački metar. Merite obim grudi, struka, nadlaktice, bokova i butine,
napravite tabelu i jednom nedeljno upisujte izmerene vrednosti. Ako vremenom primetite da vam se
telesna masa ne menja, ili uvećava, a obimi se smanjuju, bićete sigurni da radite pravu stvar.
Koje su najpreciznije metode za merenje procenta masti, da li su elektronske vage precizne i pouzdane,
saznaćemo kroz sledći tekst.

Elektronske vage za merenje su dostupne u bezbroj modela. One koriste tehnologiju koja se zove
bioelektrična impedansa, i procenjuje koliki procenat masti imate, procenat mišićne mase, procenat
vode itd… Kada stanete na skalu, senzor pušta jednu neprimetnu električnu struju koja prolazi kroz celo
telo i vraća se nazad. Zato što sadrži mnogo više vode, mišići sprovode struju bolje nego masti, tako da
ako je veći otpor više masti imate. Vage koriste formule za izračunavanje procenta telesne masti gde
uključuju ove informacije otpora, zajedno sa drugim podacima koje ste uneli (visina, težina, starosti, pol).
Neke vage sadrže I ručke gde elektrode prolaze kroz ruke, takve vage bolje ocenjuju ukupne telesne
masti. Sve veći broj elektronskih vaga je povezano sa kompjuterima, ili imaju svoj displej, gde automatski
prenose podatke I štampaju na papir.

Da li su elektronske vage tačne?

Jedan od problema sa vagama koje mere telesne masti je da su često netačne ili neprecizne. Mnogo
promenljivih utiču na rezultate, uključujući i koliko ste hidrirani, kada ste poslednji put jeli, pa čak i da li
tvoja stopala imaju žuljeve ili su prljava, kao i vrsta i kvalitet samog proizvoda I da li je redovno
servisiran. Studije su pokazale da rezultati koje daju električne vage često se razlikuju od rezultata koje
daju standardne metode merenja masti. Uređaji koji imaju ručne elektrode imaju tendenciju da prolaze
nešto bolje. U studiji objavljenoj u Obesity Facts u 2008. godini, vage sa samo stopalnim elektrodama
potcenjuju telesne masti kod ljudi sa puno telesne masnoće i precenjuju ga kod vitkijih ljudi. Čak i
priručnici kažu da uređaji mogu biti manje precizni za starije osobe, kod visoko treniranih sportista, kod
dece i osoba sa osteoporozom.

Da li su elektronske vage potrebne?

Svakako napredak I proveravanje da li smo dobili ili izgubili masti je svakako potrebno. Neki istraživači
kažu da vage za merenje telesnih masti mogu biti korisne za praćenje promena tokom vremena i da
mogu da pomognu za motivisanje nekih ljudi da izgube težinu (redovne vage mogu naravno isto da
pomognu ali nemate u uvid koliko ste masti a koliko mišića dobili ili izgubili, već samo da li gubite ili
dobijate kilograme, što može biti jako zbunjujuće I obeshrabrujuće). Ipak, testiranje vaše telesne masti
nije nešto što treba da uradite stalno na dnevnoj ili nedeljnoj bazi, već trebate da  pustite neki duži
period pa uradite opet testiranje.
Ostali testovi i merenja.

Jedan od najboljih načina da se vidi da li imate previše telesnih masti je jednostavno merenje struka.
Zatim Indeks telesnih masti ili BMI, koji uzima u obzir težinu i visinu, je još jedna dobra mera. Ako želite
da izmerite svoj procenat telesnih masti najbolje je da ga mere profesionalci na univerzitetu i
istraživačkom centru, u bolnici ili sportskoj medicinskoj klinici. Metode koje se koriste uključuju
hidrodensitometriju (podvodno merenje, smatra se najpreciznijim), zatim Bod Pod (koji koristi vazduh
umesto vode) i DEKSA skeniranje (tip X-zraka koji je sličan testu koštane gustine). Telesne masti mogu se
meriti isto pomoću KALIPERA, ali tačnost rezultata zavisi od stručnosti osobe koja radi test.

Danas u svetu kako u medicini tako I fitnesu su sve primenljiviji 3D skeneri koji rade detaljnu analizu tela
pomocu lasera I kamera. Cena skenera dostiže visoku cenu ali pošto se fitnes industrija razvija jako
ubrzanio I dosta se ulaze u nju , ovi skeneri će biti sastavni deo svakog fitnes centra I moći ce lakše i
preciznije da prate napredak klijenata.

Metode za merenje telesnog sastava

Merenje telesnog sastava vrši se indirektnim putem. Sigurno najzanimljivija komponenta telesnog
sastava za mnoge je procena ukupne količine masnog tkiva ispitanika. Ovo je verovatno i najčešće
merena komponenta telesnog sastava.

Dugo vremena najpopularnija metoda za merenje telesnog sastava bila je metoda merenja kožnih
nabora i onda se na osnovu dobijenih rezultata i na osnovu još nekih antropometrijskih parametara
(visina, težina, obimi…) pomoću odeđenih formula dobijala slika o telesnom sastavu ispitanika. Ova
metoda je i najmanje pouzdana ali je zbog svoje jednostavnosti (ne zahteva skupu opremu i posebno
obučene merioce, rezultati se trenutno dobijaju…), bila najeksploatisanija metoda za merenje telesnog
sastava.

U poslednjih nekoliko godina metoda merenja kožnih nabora sve više se zamenjuje metodom
bioelektrične impedance. Napretkom tehnologije ova metoda je postala izuzetno pristupačna i
jednostavna, i sada svako u svom domu uz pomoć vage za merenje telesne mase može da izračuna
komponente telesnog sastava.

U narednom delu teksta detaljnije ćemo prikazati neke od metoda za merenje telesno sastava:

DENZITOMETRIJA – PODVODNO MERNJE TEŽINE I PLETIZMOGRAFIJA

Hidrodenzitometrija ili podvodno merenje težine tela predstavlja u hijerarhiji indirektnih metoda za

određivanje telesne kompozicije jednu od najpreciznijih procedura. Udeo masti u sastavu tela se meri
uranjanjem kompletnog tela u vodu. Bazirana je na Arhimedovim principima istiskivanja tečnosti i razlici
u gustini između masti sa jedne i mišićnog i koštanog tkiva sa druge strane. Iako veoma tačna, metoda je
komplikovana, dugotrajna, skupa i zahteva specijalnu opremu i treniranog tehničara.

Pletizmografija je metoda slična hidrodenzitometriji samo se umesto vodenog medijuma koristi gas i
merenja se obavljaju u posebnoj komori čime je komfor za ispitanika značajno unapređen. I ova metoda
je vrlo precizna ali se pojavila tek u poslednjih nekoliko godina i relativno je malo zastupljena i
analizirana na većoj populaciji.
DVOSTUKO-ENERGETSKA APSORPCIOMETRIJA X ZRAKA (DEXA)

Koštana denzitometrija je evoluirala od pojedinačne preko dvostruko-fotonske do dvostuko-energetske

apsorpciometrije X zraka (DEXA) tokom poslednjih trideset godina i ova nekada ekskluzivna metoda
postala je pristupačna širom sloju korisnika. Sastoji se u propuštanju jonizujućeg zračenja kroz telo
ispitanika i beleženju skretanja i slabljenja primljenog signala iznad čitavog tela ili pojedinih segmenata.
Postala je refrentni metod u istraživačkim studijama analize telesne kompozicije a njene prednosti su pre
svega kratko trajanje merenja, sigurnost i bezbednost za subjekta, minimalna kooperacija ispitanika.

PREINFRACRVENA REAKTANCA (NIR)

Preinfracrvena reaktanca (“Near Infrared Interactance – NIR”) je metoda proizašla iz poljoprivrede gde je
korišćena za analiziranje strukture useva a koja se zasniva na principu apsorpcije i refleksije svetlosti.
Sonda emituje svetlost blisku infracrvenom zračenju (940 nm) na posebno označenom mestu (prednja
strana bicepsa dominantne ruke) a detektor meri intenzitet reemitovane svetlosti izraženu kao optička
gustina. Promena frekvencije emitovane svetlosti u skladu sa prethodno definisanim parametrima
(telesna masa, visina, pol, nivo fizičke aktivnosti) korišćenjem prediktivne formule dovodi do
izračunavanja sadržaja masti u strukturi sastava tela. Slično BIA i ova metoda je relativno brza, bezbedna,
jeftina i ne zahteva obučenu osobu pa je njena popularnost kao i popularnost drugih metoda III nivoa
validnosti velika. Ipak najnovija saznanja ne smatraju NIR validnom metodom određivanja telesne
strukture.

KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA (CT) I NUKLEARNA MAGNETNA REZONACA (NMR)

CT i NMR su metode vizuelizacije koje emitovanjem zračenja različite vreste i frekvencije proizvode
regionalne ili kompletne radiografske zapise ispitivanog subjekta. Korišćenjem kompjuterskog softvera,
CT sken daje piktografsku i kvantitativnu analizu ukupne tkivne površine, površine regiona masti i
muskulature i debljinu i volumen snimljenog tkiva po “kriškama”. Nova NMR tehnologija daje korisne
informacije o mnogim telesnim departmanima. Za razliku od CT koji koristi jonizujuće zračenje,
elketromagnetna radijacija NMR uz korišćenje adekvatnog softvera takođe daje precizne slike o
segmentarnoj strukturi (masti, mišići, kosti) ispitivanog dela tela. Ipak obe metode imaju brojne druge
segmente primene u medicini i u nalazima telesne kompozicije se srazmerno retko koriste.

ANALIZA BIOELEKTRIČNE IMPEDANCE (BIA)

Analiza bioelektrične impedance je brza, neinvazivna i relativno jeftina metoda za evaluiranje telesne
kompozicije u terenskim i kliničkim uslovima. Pionirski radovi ranih 60-ih godina dvadesetog veka udarili
su temelje savremenoj BIA. BIA metod procenju strukturu sastava tela emitovanjem niske, bezbedne
doze struje (800 µamp) kroz ljudski organizam. Struja prolazi kroz telo – bez otpora kroz mišiće, dok
otpor postoji pri prolazu kroz masno tkivo. Ovaj otpor se zove bioelektrična impedanca i meri se
monitorima telesne masti. Kada se podesi za izabranog pojedinca (visina i težina), aparat na osnovu
instaliranog softvera, izračunava procentualni sadržaj masti u strukturi sastava tela. BIA je u prethodnih
desetak godina zadobila poverenje i podršku medicinskih i sportskih eksperata i danas je prisutna
dostupna aparatura za merenje procenta masti i u uslovima sopstvenog doma bez potrebe za skupom i
složenom opremom. Napredna tehnologija i tradicionalna BIA ujedinjeni su u običnu kućnu vagu.
Savremeni monitori telesne masti pružaju tačnost uporedivu sa standardima u merenju procenta masti u
telu. Glavne prednosti BIA metode su što ne zahteva skupu opremu niti obučenog tehničara,
najkomfornija je metoda koja ne ugrožava privatnost i intimu osobe koja se meri, i može se koristiti i kod
vrlo gojaznih osoba.

ANTROPOMETRIJSKE METODE

Daleko najčešće korišćene metode u terenskim i laboratorijskim uslovima u cilju određivanja telesne
strukture fizički aktivne populacije predstavljaju pre svega antropometrijske metode. Ove metode
merenjem dimenzija ljudskog tela (telesna visina, telesna masa, debljina kožnih nabora, obim i dijametar
ekstremiteta) i korišćenjem adekvatnih jednačina, na relativno jednostavan način daju indirektnu
procenu o sadržaju masti, mišićnog i koštanog tkiva ispitanika.