ТЕЛЕСНА МАСА , СТРУКТУРА

ТЕЛА , ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ ,

БАЗАЛНИ МЕТАБОЛИЗАМ
 ТЕЛЕСНА МАСА И СТРУКТУРА
ТЕЛА
• Када станемо на вагу, наша тежина је одраз количине скелета, мишића, масти, костију,
органа, крви, воде и још неколико готово небитних ставки. Однос ових компонентни
тела је индивидуалан и зависи од великог броја фактора који се разликују од човека до
човека.

• Скелет и мишићна маса углавном чине између 30 и 50% телесне тежине једног човека.
Масти могу чинити и испод 10% код мршавих особа као и код спортиста, док могу
чинити и између 40 и 50% код гојазних особа. Мозак је тежак свега неколико
килограма (углавном између 2 и 3кг), док кости чине 15% укупне телесне тежине.
Кожа тежи од 2 до 3 килограма, у зависности од површине, док крв чини око 7%
телесне тежине.
Све ове компоненте тела у се могу поделити две значајне групе, а то су:
• масноће (које чине масти у телу)
• маса без масноће (укључује мишићну масу, органе, ткива и кости)
Проценат масти у телу или проценат телесне масти представља бројчани износ садржаја
масти у телу. Значи, ако имате 65 кг и 20% телесне масти, то значи да од укупно 65 кг,
имате 13 кг масти. Сад ћете ви помислити да је то много и да одмах треба да кренете на
дијету, али маст је неопходна за функционисање организма и њу морате имати у
количини која је довољна за ваш пол и узраст. Маст регулише телесну температуру,
обавија и штити органе и ткива и преставља резервну енергију за рад организма.
• Проценат телесне масти се може мерити на различите начине:
• Калипером, који се заснива на скинфолд тесту где се ухвати кожа на неколико стандардних тачака на телу
посебним клештима (калиперима) и на њима очита вредност која потом убацује у једначину и као резултат
добијамо проценат масти у организму.
• Електричним отпором или како се то још назива биоелектричном импедансом, који је најчешће примењивана
метода, где се стајањем на посебној ваги са електродама или држањем електрода на уређају у рукама мери
електрични отпор при проласку струје кроз ткива и на дисплеју приказује вредност процента телесне масти.
Електрични отпор код мишићног ткива је знатно мањи од отпора код масног ткива.
• Мерењем висине и обима, где се пореде измерене вредности груди, струка, врата и кукова са телесном
висином и тражи се у тебели одговарајућа вредност процента телесне масти. Ова метода је често коришћена
пре методе са електричним отпором, иако није довољно прецизна, али је брза и јефтина.
• Преко БМИ (боди мас индекса), тј. односа висине и тежине (БМИ = кг/м²), где се путем формула израчунава
вредност процента масти у телу:
• за децу: % = (1.51 × БМИ) − (0.70 × год) − (3.6 × пол) + 1.4 ,
• за одрасле: % = (1.20 × БМИ) + (0.23 × год) − (10.8 × пол) − 5.4
• год= број година, пол: мушки=1, женски=0
 ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ
• Индекс телесне масе (BMI) је висинско-тежински показатељ ухрањености
појединца старијег од 20 година. Овакав начин поређења масе и висине,
разрадио је белгијски научник Адолф Кетле средином 19. века због чега се
BMI често назива и Кведелетов индекс.
• BMI приказује однос масе и висине тела, међутим не узима у обзир телесну
грађу, па је његова употреба ограничена. Он не може илустровати проценат
масног ткива у односу на мишићну или коштану масу – што су основни
критеријуми за проце у ухрањености. Појединци са великом телесном масом
и високим BMI индексом не могу се аутоматски категоризовати као гојазни.
На пример, код бодибилдера и крупно грађених људи, удео мишићне и
коштане масе у односу на висину је велик, али то не значи да су они дебели.
BMI се користи као добра медицинска и статистичка мера ухрањености
 ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ
• Индекс телесне масе се рачуна се тако што се телесна маса особе
у килограмима подели са квадратом висине у метрима. Може се одредити и
употребом одговарајуће табеле у којој су приказане могуће комбинације
одређујућих показатеља (маса и висина). Мерена особа се категорише
као потхрањена, нормалне тежине и гојазна (вишак килограма). Уобичајено је да
разграничење поштује следеће критеријуме: потхрањеност: 18,5; нормална тежина:
18.5 до 25, претешки: 25 до 30, претилост (гојазност): преко 30.Тачне вредности и
категоризација варирају, но обично се сматра да BMI мањи од 18,5 означава
мршавост и може указивати на неухрањеност, поремећај исхране или друге
здравствене проблеме – док BMI већи од 25 индицира прекомерну масу, а изнад 30
гојазност. Овај распон категорија одговара одраслим особама изнад 20 година
живота. За млађе од 20 година примењује се нешто другачија категоризација, с
обзиром да деца имају другачије пропорције и другачије односе висине и масе
 ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ
• Индекс телесне масе није прецизан – он представља процену дебљине, односно
зависи од много фактора. Од узраста, пола, грађе тела (појединца али и
популације на одређеном подручју), наследних фактора и још доста других. На
пример, играчи у многим спортовима,
као гимнастика, кошарка, фудбал, бејзбол и атлетика имају високу стопу
односа мишића и масти и могу имати BMI који показује да су „погрешно” високи у
односу на проценат масти у телу. Упркос ограничењима индекса BMI у клиничкој
пракси, он се користи у многим јавним здравственим кампањама као приближно
мерило идеалне телесне масе - јер га је лако израчунати код куће, уз употребу
свеприсутних мерила: ваге и метра. За дијагностиковање неправилности постоје
пуно боље методе и тачније справе (нпр „скинфолд“ тест - мери дебљину
поткожних наслага; мерење биоелектричног отпора - мерење дебљине
поткожног масног ткива; тест дебљине кожних набора).
 Индекс Класификација
<18,5 Неухрањеност
18,5 - 24,9 Идеална маса
25 - 29,9 Прекомерна маса
30 - 34,9 Блага гојазност
35 - 39,9 Тешка гојазност
Екстремна
>40
гојазност
 ШТА ЈЕ МЕТАБОЛИЗАМ

• Метаболизам је скуп свих биохемијских промена у

живим организмима. Главна сврха метаболизма је да
претвори храну у енергију потребну за
функционисање бројних процеса. То је уједно и
трансформација хране у грађевне блокове протеина,
масти, протеина, угљених хидрата – који су важни и
за целокупно функционисање организма.
 БАЗАЛНИ МЕТАБОЛИЗАМ
•Базални метаболизам (BMR - bazal metabolic rate) је најмања потрошња енергије коју
особа троши у стању одмора, а која се користи за одржавање виталних телесних
процеса организма. Одмор се дефинише као одсуство било какве активности (на
пример када лежимо на кревету). Значи, енергија се искључиво користи за одржавање
рада виталних органа (срце, плућа, бубрега, црева,...). Базални метаболизам
представља највећи део укупног метаболизма, одмосно укупне потрошње калорија и
зависи од много фактора: висине, тежине, година и пола. Чак и тада овај показатељ не
даје савршену слику о нашим минималним потребама. Базални метаболизам се
уопштено гледано смањује како старимо (смањењем мишићне масе), а највеће
вредности бележи код деце током раста и развоја. Ако повећате мишићну масу
имаћете већи базални метаболизам. Базални метаболизам зависи од тога да ли смо
болесни (на пример код дијабетеса), затим од температуре простора у коме се
налазимо, од нивоа стреса.
 БАЗАЛНИ МЕТАБОЛИЗАМ
• Базални метаболозам варира од особе до особе. Најважнији орган који служи за
регулисање метаболизма је мозак (хипоталамус). Он регулише следеће функције:
рад аутономног нервног система, производњу и контрлолу осећања, регулише
телесну температуру, регулише унос хране кроз центар за глад и центар за жеђ.
Сви ови процеси заједно обезбеђују механизам који нас одржава у животу, а који
меримо путем базалног метаболизма. Од 70% до 80% укупне енергетске
потрошње код просечне особе оде на базални метаболизам. Остатак иде на
радни метаболизам. Наравно што је особа физички активнија овај однос се
мења (на пример код професионалних спортисата). Метаболизам дакле зависи
од физичких карактеристика особе и активности. Мерење базалног метаболизма
је једно од основних начина одређивања енергетских потреба организма и обично
се ради по Харис-Бенедиктовој формули из 1919. године или по овој измењеној
формули из 1984. године (уз помоћ телесне висине, телесне масе и старости).
намирнице количиа кј намирнице количина кј
Банане 100g 94 Кукуруѕне 30g 113
пиринач 60g 226 пахуљице
Бели хлеб 1 кришка 65 Печено пиле 100g 110

Интегрални 1 кришка 67 јогурт 2,5dl 135

хлеб помфрит 50g 158
Ћуреће бело 100g 109
парадајз 100g 23
месо
бресква 100g 43 Сир трапист 40g 160
чоколада 100g 40 Свињско месо 100g 290
грожђе 100g 27
хамбургер 110g 229 шампињони 100g 29
јабука 100g 61 тестенина 100g 130
јаје 1комад 102
спанаћ 100g 26
Јунеће месо 100g 216
млеко 2,5dl 150 тиквице 100g 27

пица парче150g 330 Зелена салата 100g 15

 БМР(BMR)

• Стопа базалног метаболизма (БМР) је мера телесне потрошње

енергије у мировању. Одређује колико калорија треба узимати сваки
дан за одржавање или смањење тјелесне тежине. Ово је број
калорија који је телу потребно за правилно функционирање
основних виталних функција.
 ГОЈАЗНОСТ
• Гојазност је хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним
накупљањем масти у организму и повећањем телесне масе. Свако повећање
телесне масе за 10% и више од идеалне означава се као гојазност. Особе се
сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе прекорачи 30 kg/m2, док се
особе у опсегу 25—30 kg/m2 дефинишу као претешке. Неке источно азијске земље
користе ниже вредности. Епидемија овог обољења је широм света у сталном
порасту, па се гојазност сврстава међу водеће болести савремене цивилизације.
Она доводи до бројних и тешких компликација на многим органима и органским
системима, делујући истовремено на два поља. Осим што спада у главне
факторе ризика за настанак широке лепезе кардиоваскуларних обољења, она
делује и индиректно (агравирајућим ефектом) узрокујући друге болести. На тај
начин, гојазност поред очигледних естетских, може да створи и озбиљне
здравствене проблеме и да тако утиче на квалитет живота. 
 АНОРЕКСИЈА

• Анорексија је обољење које следи након булимије (поремећај у коме

особа за веома кратко време поједе велику количину хране). Ове особе
су опседнуте жељом да изгледају што мршавије , чиме се доводе до
граница самоизгладњивања. У тешким облицима оболели су само кост
и кожа , а мишића скоро и да немају.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
Радили:
Катарина Симић
Данило Николић
Андрија Симић
Филип Радивојевић
Вељко Сталетовић
Павле Станковић
Александар Станковић
1-5