Professional Documents
Culture Documents
• Скелет и мишићна маса углавном чине између 30 и 50% телесне тежине једног човека.
Масти могу чинити и испод 10% код мршавих особа као и код спортиста, док могу
чинити и између 40 и 50% код гојазних особа. Мозак је тежак свега неколико
килограма (углавном између 2 и 3кг), док кости чине 15% укупне телесне тежине.
Кожа тежи од 2 до 3 килограма, у зависности од површине, док крв чини око 7%
телесне тежине.
Све ове компоненте тела у се могу поделити две значајне групе, а то су:
• масноће (које чине масти у телу)
• маса без масноће (укључује мишићну масу, органе, ткива и кости)
Проценат масти у телу или проценат телесне масти представља бројчани износ садржаја
масти у телу. Значи, ако имате 65 кг и 20% телесне масти, то значи да од укупно 65 кг,
имате 13 кг масти. Сад ћете ви помислити да је то много и да одмах треба да кренете на
дијету, али маст је неопходна за функционисање организма и њу морате имати у
количини која је довољна за ваш пол и узраст. Маст регулише телесну температуру,
обавија и штити органе и ткива и преставља резервну енергију за рад организма.
• Проценат телесне масти се може мерити на различите начине:
• Калипером, који се заснива на скинфолд тесту где се ухвати кожа на неколико стандардних тачака на телу
посебним клештима (калиперима) и на њима очита вредност која потом убацује у једначину и као резултат
добијамо проценат масти у организму.
• Електричним отпором или како се то још назива биоелектричном импедансом, који је најчешће примењивана
метода, где се стајањем на посебној ваги са електродама или држањем електрода на уређају у рукама мери
електрични отпор при проласку струје кроз ткива и на дисплеју приказује вредност процента телесне масти.
Електрични отпор код мишићног ткива је знатно мањи од отпора код масног ткива.
• Мерењем висине и обима, где се пореде измерене вредности груди, струка, врата и кукова са телесном
висином и тражи се у тебели одговарајућа вредност процента телесне масти. Ова метода је често коришћена
пре методе са електричним отпором, иако није довољно прецизна, али је брза и јефтина.
• Преко БМИ (боди мас индекса), тј. односа висине и тежине (БМИ = кг/м²), где се путем формула израчунава
вредност процента масти у телу:
• за децу: % = (1.51 × БМИ) − (0.70 × год) − (3.6 × пол) + 1.4 ,
• за одрасле: % = (1.20 × БМИ) + (0.23 × год) − (10.8 × пол) − 5.4
• год= број година, пол: мушки=1, женски=0
ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ
• Индекс телесне масе (BMI) је висинско-тежински показатељ ухрањености
појединца старијег од 20 година. Овакав начин поређења масе и висине,
разрадио је белгијски научник Адолф Кетле средином 19. века због чега се
BMI често назива и Кведелетов индекс.
• BMI приказује однос масе и висине тела, међутим не узима у обзир телесну
грађу, па је његова употреба ограничена. Он не може илустровати проценат
масног ткива у односу на мишићну или коштану масу – што су основни
критеријуми за проце у ухрањености. Појединци са великом телесном масом
и високим BMI индексом не могу се аутоматски категоризовати као гојазни.
На пример, код бодибилдера и крупно грађених људи, удео мишићне и
коштане масе у односу на висину је велик, али то не значи да су они дебели.
BMI се користи као добра медицинска и статистичка мера ухрањености
ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ
• Индекс телесне масе се рачуна се тако што се телесна маса особе
у килограмима подели са квадратом висине у метрима. Може се одредити и
употребом одговарајуће табеле у којој су приказане могуће комбинације
одређујућих показатеља (маса и висина). Мерена особа се категорише
као потхрањена, нормалне тежине и гојазна (вишак килограма). Уобичајено је да
разграничење поштује следеће критеријуме: потхрањеност: 18,5; нормална тежина:
18.5 до 25, претешки: 25 до 30, претилост (гојазност): преко 30.Тачне вредности и
категоризација варирају, но обично се сматра да BMI мањи од 18,5 означава
мршавост и може указивати на неухрањеност, поремећај исхране или друге
здравствене проблеме – док BMI већи од 25 индицира прекомерну масу, а изнад 30
гојазност. Овај распон категорија одговара одраслим особама изнад 20 година
живота. За млађе од 20 година примењује се нешто другачија категоризација, с
обзиром да деца имају другачије пропорције и другачије односе висине и масе
ИНДЕКС ТЕЛЕСНЕ МАСЕ
• Индекс телесне масе није прецизан – он представља процену дебљине, односно
зависи од много фактора. Од узраста, пола, грађе тела (појединца али и
популације на одређеном подручју), наследних фактора и још доста других. На
пример, играчи у многим спортовима,
као гимнастика, кошарка, фудбал, бејзбол и атлетика имају високу стопу
односа мишића и масти и могу имати BMI који показује да су „погрешно” високи у
односу на проценат масти у телу. Упркос ограничењима индекса BMI у клиничкој
пракси, он се користи у многим јавним здравственим кампањама као приближно
мерило идеалне телесне масе - јер га је лако израчунати код куће, уз употребу
свеприсутних мерила: ваге и метра. За дијагностиковање неправилности постоје
пуно боље методе и тачније справе (нпр „скинфолд“ тест - мери дебљину
поткожних наслага; мерење биоелектричног отпора - мерење дебљине
поткожног масног ткива; тест дебљине кожних набора).
Индекс Класификација
<18,5 Неухрањеност
18,5 - 24,9 Идеална маса
25 - 29,9 Прекомерна маса
30 - 34,9 Блага гојазност
35 - 39,9 Тешка гојазност
Екстремна
>40
гојазност
ШТА ЈЕ МЕТАБОЛИЗАМ