ГИМНАЗИЈА СМЕДЕРЕВО

Семинарски рад из Методологије научног

истраживања

Јапанска култура кроз историју

Ментор: Ученице:

професор Урош Марковић Дариа Алексић 35

Кристина Стојановић 35

У Смедереву, септембар 2022.

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................................3

1. КУЛТУРА..............................................................................................................................................4

1.1. Примери обичаја који су се задржали до данас: Икебана, чајна церемонија...............4

1.2. Фестивали.....................................................................................................................................5
1.3. Занимања: Гејше, самураји.......................................................................................................8
1.4. Архитектура..................................................................................................................................9
2. АНИМЕ И МАНГА.............................................................................................................................11

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................12

Литература.............................................................................................................................................13

2
 УВОД
Јапан ( 日 本 、 に っ ぽ ん ) јесте острвска држава у Источној Азији. Дубоко
религиозно јапанско друштво прожето је веровањима у безбројна божанства од
којих огромна већина потиче из природе и небеских појава, којима је посвећен,
локални или национални, вишевековни култ. Шинтоизам и будизам укоренили су
се у свим слојевима друштва и зачели посебну културу у којој похвала, равнотежа
ума и тела и медитација имају почасно место.

Историју Јапана познајемо по следећим периодима:

1) Ђомон период (縄文時代、じょうもんじだい ) – Трајао од 14000. до 1000. пре нове

ере.
2) Јајои период (弥生時代、やよいじだい) – Трајао од 1000 п.н.е. до 300 нове ере.
3) Кофун период (古墳時代、こふんじだい) – Трајао од 300 до 538. Такође се назива
и Јамато период, по првој јапанској држави која је у овом периоду формирана
између данашњих градова Кјота, Наре и Осаке.
4) Асука период (飛鳥時代、あすかじだい) – Трајао од 538 до 710.
5) Нара период (奈良時代、ならじだい) – Трајао од 710. до 794.
6) Хеиан период (平安時代、へいあんじだい) – Трајао од 794. до 1185.
7) Камакура период (鎌倉時代、かまくらじだい) – Трајао од 1185. до 1333.
8) Муромаћи период (室町時代、むろまちじだい) – Трајао од 1336. до 1573.
9) Азући/Момојама период (安土桃山時代、あずちももやまじだい ) – Трајао од 1573.
до 1603.
10) Едо период (江戸時代、えどじだい) – Трајао од 1603. до 1868.
11) Меиђи период (明治時代、めいじじだい) – Трајао од 1868. до 1912.
12) Таишо период (対処時代、たいしょじだい) – Трајао од 1912. до 1926.
13) Шова период (昭和時代、しょうわじだい) – Трајао од 1926. до 1989.
14) Хеисеи период (平成時代、へいせいじだい) – Трајао од 1989. до 2019.
15) Реива период (令和時代、れいわじだい) – Траје од 2019. па до данас.

3
 1. КУЛТУРА
Стари више од десет хиљада година, јапанско друштво и култура развили
су се од примитивне обраде пиринчаних поља до софистициране технологије.
Традиције су надживеле крвопролиће и чак и данас између небодера и
фантастичних технолошких открића присуство кимона, буда и пагода не престаје
да велича културно наслеђе. Добар део ових традиција био је отелотворен током
јапанског дугог средњег века у коме су настали средњевековни замкови и
одиграли се антологијски ратови, појавили се чувени самураји, који су будили како
страх међу својим противницима тако и дивљење због својих врлина и
јединствених кодекса. Такође, јединствене су и карактеристичне и јапанске
грађевине, како оне намењене становању тако и оне предвиђене за вежбање
духовности. Премда мале територије, Јапан је створио историју и цивилизацију
које га чине једном од најстаријих култура на свету.

1.1. Примери обичаја који су се задржали до данас: Икебана, чајна

церемонија
Икебана (生け花、いけばな ) је јапанска уметност аранжирања цвећа, много
више од обичног стављања цвећа у
различите украсне посуде. Представља
једну од најстаријих традиција у Јапану, а
порекло води од будистичког ритуала
приношења дарова Буди у славу. То је
дисциплина уметничке форме у којој
аранжирањем оживљавамо идеје тако да Слика 1. Икебана
се природа и човек међусобно и дубоко прожимају. Она је израз јапанске љубави
према природи, која досеже ниво религиозног обожавања и поштовања природе.
Икебана се састоји од материјала из природе и духовног аспекта који се уноси у
израду. Сваки биљни материјал – гране, маховина, воће и трава - могу се
користити у комбинацији са цвећем. Једнаку вредност, као и цветови у свом пуном
сјају, имају и семе махунарки, сушено биље и пупољци. Без обзира ради ли се са
једном врстом материјала или више различитих, селекција сваког елемента у

4
аранжману захтева уметничко око и велику вештину у комбиновању да би се
направила креација коју је у природи немогуће пронаћи. Основна разлика је у
асиметрији форме и коришћењу празних простора као важних обележја
композиције. Осећај хармоније између посуде, материјала и поставки од највећег
је значаја. Свака икебана има своју симболику која се односи на природу, живот и
свемир.

Међу најзначајније традиционалне обичаје Јапана убраја се чајна

церемонија, која се састоји у сервирању и испијању зеленог чаја у праху под
именом маћа ( 抹 茶 、 ま っ ち ゃ ). Чај се у
јапанској култури користи од 8. века, када је
донет из Кине. Међутим, тек је у 12. веку
постао део обреда који се постепено ширио
међу богатим слојевима, посебно међу
самурајима. Суштина чајне церемоније
Слика 2. Маћа
објашњава се учењем зен-будизма, а служи
прочишћењу душе у чину који, преко чаја, повезује човека и природу. Чајну
церемонију у храмовима води монах који је уједно задужен и за служење, што
чини брижљиво осмишљеним поступцима, а сваки покрет има специфични
симболички значај. Овај обред сједињује више уметности у амбијенту погодном за
размишљања.

1.2. Фестивали
Јапански фестивали се чврсто везују за културу. Постоји читав низ
јапанских фестивала, али је важно напоменути следеће.

Највећи јапански фестивал јесте

Шогацу (正月、しょうがつ). Код нас би то
била Нова година. Већина предузећа
не раде од 1. до 3. јануара, а породице
се обично окупљају да проведу дане
заједно. Године се традиционално
посматрају као потпуно одвојене, а

5
свака нова година пружа нови почетак. Сходно томе, све обавезе би требало да
буду завршене до краја године, док се боненкаи забаве („журке заборављања
године“) одржавају с циљем да се старогодишње бриге и невоље оставе иза себе.
Куће и улазне капије се украшавају орнаментима од бора, бамбуса и шљиве,
чисте се одећа и куће. У новогодишњој ноћи служе се тошикоши соба (резанци од
хељде), који симболизују дуговечност. Новији обичај је гледање музичке емисије
Кохаку ута гасен (NHK 紅 白 歌 合 戦 、 Enu Eichi Kei Kōhaku Uta Gassen), веома
популарног телевизијског програма у којем се појављују многи од најпознатијих
јапанских џеј-поп и енка певача у спектакуларним наступима.

Ханами ( 花 見 、 は な み ) је назив за фестивал трешњиног цвећа. Наступа

током пролећа, када се породице и пријатељи окупљају и спроводе пикнике и
Слика 4. Ханами
чајне церемоније испод дрвећа трешњиног цвета. Такође се одржавају и параде,
извођење традиционалних игара и песама итд.

Златна недеља ( ゴ ー ル デ ン ウ ィ ー ク )
другим речима огон шукан ( 黄金週間、お
うごんしゅうかん ) траје од 29. априла до
6. маја која садржи више јапанских
празника. Током ове недеље, славе се
рођендан цара Хирохита (дан Шова, 昭
和 の 日 、 し ょ う わ の ひ ), успех
Меморијалног дана (憲法記念日、けんぽ
うきねんび), Дан зеленила (みどりの日) и дан деце (子供の日、こどものひ).

Остали фестивали који се убрајају међу познатијим јесу:

 Танабата (仙台七夕まつり ) – одржава

се 7. јула и прославља сусрет
божанства Орихиме и Хикобоши, која
представљају звезде Вега и Алтаир.
Према легенди, Млечни пут раздваја
ове љубавнике, а њима је дозвољено

Слика 5. Танабата
6
 да се састају само једном годишње, седмог дана седмог лунарног месеца
лунисоларног календара.
 Нагасаки фестивал фењера ( 長 崎 ラ
ン タ ン フ ェ ス テ ィ バ ル ) – одржава се у
Нагасакију сваке године у трајању од
25. јануара до 8. фебруара дана, када
цео град улепшава преко 15000
фењера у част Кинеској Новој години
по лунарном календару.
 Фестивал снега у Сапору (さっぽろ雪 Слика 6. Нагасаки фестивал фењера
ま つ り ) – највећи снежни фестивал у
Јапану, траје од 5. до 11. фебруара и
за то време се у Сапору граде
беспрекорне скулптуре од снега,
снежни тобогани за разоноду људи,
служи се храна, одржавају се
активности попут грудвања итд.
Слика 7. Фестивал снега у Сапору –
 Фестивал лутака ( 雛 祭 り ) – религиозни
пример скулптура
празник који се слави 3. марта.
Платформе прекривене материјалом од
црвеног тепиха користе се за
приказивање комплета украсних лутака
(雛人形、ひなにんぎょう) које представљају
цара, царицу, Слика 8. Фестивал лутака

пратиоце и музичаре у традиционалној дворској

ношњи из периода Хеиан.
и други.

1.3. Занимања: Гејше, самураји

Гејше се у јапанској традицији помињу већ на
почетку 7. века, али током 18. века ова професија
доживљава нову експанзију. Сама реч гејша, састоји се

7
из идеограма 芸 – геи, што значи уметност и 者 – ша, што значи особа. И данас
гејше постоје, али су се у многим стварима прилагодиле савременом свету. Гејше
су приказане како уче да правилно послужују госте, како усавршавају музичке
вештине или клијентима пружају интимније услуге, попут масажа. Углавном су
увек у традиционалној одећи и са шминком карактеристичном за ову браншу.
Девојчице које би тек кренуле са обуком у кући гејша називале су се маико (舞子).

Самурај (侍、さむらい ) као реч се односи

искључиво на ратнике из царског и феудалног
Јапана, који су служили само цара и шогуне.
Били су обучени ратници, а њихово знање
укључивало је и друге вештине, као што су
калиграфија и сликарство. Углавном су то били
образовани људи, гвозденог кодекса части
Слика 10. Самураји
(бушидо, 武士道、ぶしど), чији је сјај био на врхунцу у Едо периоду. Јављају се у
периоду Хеиан. Специјализовали су се за различите борилачке вештине и
обучили за руковање различитим оружјем, нарочито катаном. Сваки самурај је
имао свог мастера тј. господара, и ако би тај господар изгубио живот у борби,
самурај би постајао ронин (浪人、ろうにん).

1.4. Архитектура
Јапанска традиционална архитектура у тесној је вези
с будизмом и његовим различитим школама, а пагода је
најважнији пример. Особене по вишеспратности, дуплим,
извијеним крововима и лаганима материјалима, пагоде су
се углавном градиле у оквиру ширих комплекса који су
обухватали десетине других зграда, а служиле су као
удобан смештај за принца или
феудалног господара. Замкови
представљају други тип најчешћих Слика 11. Пагода
грађевина у феудалном Јапану, којима су придодате
простране целине префињене лепоте као што су баште и

8
језера. Коришћени су лаки грађевински материјали, пре свега дрво. У изградњи
храмова очигледан је кинески, корејски, па чак и хиндуистички утицај у
вишеструким крововима који одолевају времену. Истиче се монументални
карактер грађевине и њен дупли кров. Пагоде, изворно грађене за верске и
окултне намене, веома су значајне у будизму. Прве такве грађевине подигнуте су
да би се у њима чувале најважније реликвије, текстови, свети предмети и
посмртни остаци најстаријих монаха.

Традиционална јапанска капија на улазу у храмове назива се тори, везује

се за шинтоизам. Веома је једноставна грађевина, обично састављена од два
стуба над којима се налазе две лучне греде. Од материјала за прављење торија
најчешће се користе дрво и камен. Углавном се боје црвено и на њима се налазе
уметнуте табле између греда, са исписаним деловима шинтоистичког учења.

Замак Химеђи (姫路城) најзначајнији је и најлепши пример архитектонског

остварења феудалног Јапана. Познат је и под именом Замак беле чапље, што
због блиставе белине својих зидина, што због изгледа средишње зграде. У
унутрашњости се истиче замршени
одбрамбени комплекс сачињен од
мноштва зидова и дворишта који
спречавају непосредан приступ
главној згради. Његова висока кула
подигнута је почетком XVII века. Због
Слика 13. Химеђи замак
своје важности као културно и
уметничко наслеђе уписан је у листу Светске баштине Унеска. Овај замак крије у
унутрашњости мноштво капија, зидова и зидина који су осмишљени како би
збунили непријатеља уколико би покушао да уђе. Становници замка користили су
своје познавање лавиринта како би боље организовали одбрану и контранапад.
Ово место су годинама похлепно желели и освајали различити кланови.

9
 2. АНИМЕ И МАНГА
Аниме ( ア ニ メ ) је стил цртане анимације пореклом из Јапана, са
карактеристичном стилизацијом ликова и позадине, која га визуелно одваја од
других видова анимације. Реч аниме долази од јапанске речи animeshon (アニメショ
ン) засноване на енглеској речи „animation“ и у Јапану се користи за све анимације.
Док су неки аниме у потпуности ручно цртани, помоћ рачунара у процесу
стварања анимеа је потпуно уобичајена. Приче анимеа су обично измишљене.
Многа аниме дела су
настала под утицајем
јапанског стрипа
познатог као манга.
Историја анимеа
почиње почетком ХХ
века, када су јапански
творци филмова
експериментисали са
техникама анимације
Слика 14. Различити карактери у аниме серијалима
које су претходно биле развијене на западу. Прве анимације у Јапану су почеле да
се праве 1917. године. Током седамдесетих, аниме се даље развијао, одвајајући
се од својих западњачких узора и развијајући јединствене жанрове. Предуслов
разних жанрова анимеа јесте била публика названа отаку ( オタク) што би био део
људи који је одан својим интересима. Од деведесетих година, аниме је прихваћен
и у другим земљама. Neon Genesis Evangelion, The Ghost in the Shell, Cowboy
Bebop – не само да су ови пројекти имали ограничено приказивање на ТВ-у у
Јапану, већ су изазвали велику пометњу и у иностранству. The Ghost in the Shell је
заправо био огромна инспирација за креаторе серије филмова Матрикс,
показујући колики је утицај аниме имао на западне медије у то време. Стил
цртања који је коришћен у анимеу који је створен за телевизију је
контрапродуктиван процесу анимације. Аниме стил има нагласак на детаљима
који касније стварју тешкоће да се испоштује продукцијски распоред и буџет, што
је контраст стиловима анимације који имају дизајнерску етику која наглашава

10
једноставност. Највећу зараду у историји јапанске кинематографије (од 30,4
милијарди јена), остварио је филм „Зачарани град“ ( 千と千尋の神隠し、せんとちひろの
かみかくし), чији је креатор Хајао Мијазаки.

Манга (漫画) је имала огроман утицај на успех анимеа, делом зато што су
аниматори
усавршавали своје
стилове, исто тако су
били и уметници манге,
а они нису имали
ограничења
технологије која би их
ограничила. Уметност
је вековима била
огроман део јапанске
културе, а каже се да је
манга настала од свитака који датирају све до 12. века, можда чак и утицала на
јапански стил читања с десна на лево. Манга је јединствена на много начина, али
једна прилично важна је чињеница да је манга креирана за сваки жанр и особу коју
можете замислити – слична ситуација као с аниме индустријом, с обзиром да су
анимеи настали по угледу на манге као што је мало пре поменуто.

ЗАКЉУЧАК
Јапанска култура и обичаји били су подстицај многим другим културама,
иако су и они изникли из још старијих. Допринели су савременом развоју, како и
самог далеког истока, тако и целога света, а Јапанци су најбољи пример људи
који, упркос огромном технолошком развоју, не заборављају на природу и
сопствену традијцију и непрекидно раде на њеном очувању.

Литература
 „Velike civilizacije- JAPAN“, KNJIGA KOMERC, Beograd, 2016.
 Едвард Ф. Стрејнџ, „Хокусаи“, Кокоро, Београд, 2008.

11
 Hugo Munsterberg, „Daleki istok“, OTOKAR KERŠOVANI, Rijeka, 1968.
 Aihara, Kyōko, „Geisha“, Carlton Books, London, 2000.
 Japan-Guide, https://www.japan-guide.com/e/e2064.html [приступљено
12.09.2022.]
 JW-Web magazine, https://jw-webmagazine.com/japanese-festivals/
[приступљено 12.09.2022.]
 Japan Junky, https://japanjunky.com/what-is-the-history-of-anime-in-japan/
[приступљено 13.09.2022.]
 Japanorama, http://www.japanorama.rs/2019/02/18/samuraji-vojnici-od-rodenja/
[приступљено 11.09.2022.]
 Plezir magazin, https://plezirmagazin.net/ikebana-aranziranje-praznog-prostora-
biljkama/ [приступљено 10.09.2022.]
 Tagai, https://tagai.rs/blog/cajna-ceremonija-sa-gospodjom-jamadom-kie/
[приступљено 10.09.2022.]
 NINJUTSU KLUB BUJINKAN LESKOVAC,
https://ninjutsuklubbujinkanleskovac.wordpress.com/2017/11/15/sedam-ratnickih-
kasti-feudalnog-japana-samuraji-ninde-ronini/ [приступљено 11.09.2022.]

12