Univerzitet Union

Fakultet za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić”

ESEJ
Stavovi Maksa Vebera o Upravi

Profesor: Student:
Prof. dr Duško Radosavljević Vladimir Cvetković, 11076/18

Novi Sad, 28.05.2020.

Uvod
Odabir ove teme dolazi, pre svega iz mog dubokog interesovanja za demokratiju i njeno
efikasno funkcionisanje, posebno u današnje vreme koje bismo slobodno mogli da nazovemo
“postdemokratijom”. Tri uslova za konsolidovanje demokratije – civilno društvo, političko
društvo i vladavina prava imaće veće izglede da zažive ukoliko im na raspolaganju stoji jedan
funkcionalan i kvalifikovan administrativni birokratski aparat.
Prema prof. dr Lazaru Vrkatiću, da bi uopšte mogla biti moguća neka demokratija, čak i
ona najpraznija, ona mora imati postolje na kome se sve drži, a to postolje je birokatija.
Preterano demokratski nastrojeni, kojima je demokratija ideal sama po sebi, kažu da je to
isključivo pitanje koga će narod izabrati. Nikakve veze nema to sa tim kako se zapravo upravlja.
Ako se želi i hoće valjano upravljati, upravlja se naučno!1
I zato, radi našeg boljeg razumevanja birokratije, nezaobilazni su radovi Maksa Vebera s
kojim započinje savremeno istraživanje uprave. Za njega, i za nas, elitni birokrata je dobar
birokrata. Vedrim duhom i puni optimizma, iščekujemo dan kad će i naša državna uprava
poprimiti ovaj ključni element i u potpunosti ispuniti svrhu zbog koje i postoji, da zadovolji
potrebe svojih građana i omogući im da što jednostavnije ostvaruju svoja građanska prava i
slobode.

1
Vrkatić, L. (2008). Predavanja iz praktičke filozofije

1
Pojam uprave i postanak racionalne države
Birokratija je, najprostije rečeno, znanje (pritom i najteže) o upravljanju opštim
poslovima zajednice. Birokratija, ta bezličnost u obavljanju poslova, istiskivanja privatnoga iz
delatnosti, postavlja stvari kao opštu volju i poslove obavlja bezlično. Ipak, u toku jednog veka
ona je od hijerarhijski organizovane administrativne vlasti prerasla u jedno od bitnih obeležja
gotovo svih organizacija društva. Ne samo državna uprava, već i sve centralizovane ekonomske,
političke i naučne institucije, kao i razne društveno-političke, sindikalne, pa čak i masovne
zabavne i sportske organizacije (pritom su one najpismenije, jer su međunarodne) društva ne
odolevaju birokratskoj sudbini.
Birokratija nastaje sa Fracuskom građanskom revolucijom i modernom epohom. Iako je
nije veličao, za Vebera je ona predstavljala ključni proces nastanka racionalne države, koja po
njegovim rečima, postoji samo na Zapadu.2 Kao najveću manu kineskog ancien régime, navodi
moć magije, zbog čega stručni činovnici nikada nisu mogli da prevladaju nad grupom srodnika,
gilda i esnafa. Kineski mandarini su bili kaligrafe koje su interpretirale staru kinesku literaturu,
ne poznaju pravne nauke i nisu sposobni za vođenje uprave. Uspeh kapitalizma na Zapadu,
zasnovanog na preciznosti, stručnim činovnicima i “šemama” s kojima se mogao proračunati rad
sudija (presedan), Veber vidi u razvoju gradova i hrišćanstvu, tačnije protestantizmu. 3 Isto tako
Veber primećuje da pravo racionalne države potiče iz rimskog prava, ali da se nikad nije razvilo
u Engleskoj – domovini kapitalizma, zbog staleža advokata koji nije dopustio da se dira u
nacionalne pravne institucije.
Upravni aparat je u početku, ne samo predstavom o legitimnosti bio vezan za poslušnost
prema vlastodršcu, već i pomoću dva sredstva koji se tiču ličnih interesa: materijalnom
nadoknadom i društvenim ugledom. Feudi vazala, prebende patrimonijalnih činovnika, plata
modernih slugu države – viteška čast, staleške privilegije, ugled činovnika – predstavljaju
nagradu, a strah da se ona ne izgubi čini poslednji presudan temelj za solidarnost upravnog
aparata sa vlastodršcem.4 Veber nam skreće pažnju da razvitak moderne države počinje onda
kada vladar oduzima pravo svojine od “privatnih” nosilaca upravne vlasti koji su uz njega.

Karakteristike uprave kao funkcije i modernih službenika

Veber vidi sledeće osnovne karakteristike uprave kao funkcije:
- Upravljanje se ne vrši proizvoljno, već po opštim pravilima
- Činovnik treba da vrši svoju dužnost sine ira et studio, bez mržnje i naklonosti.
- Upravljanje se osniva na spisima, aktima
- Tendencija prema tajnosti znanja

2
Veber, M. (2014) Država
3
Danas je Narodna Republika Kina epicentar svetskog kapitalizma, što nas navodi na zaključak da je njihova dobra
organizacija bila ključ uspeha.
4
Veber, M. (2014) Država

2
 U strukturnom pogledu, podloga upravljanja za Vebera je organizacija u kojoj je izvršena
deoba rada i povezivanje delatnosti u izvršenju pojedinačnih zadataka. U modernoj
upravi prevladava profesionalizam, služba je službeniku glavno zanimanje i za nju se
traži posebna stručna sprema, školovanje, kvalifikacije. Služba postaje poziv i doživotna
delatnost službenika, što dovodi do odnosa vernosti. Službenika veže službena disciplina,
koju Veber definiše kao šansu da se određeni krug ljudi, na osnovu uvežbanog stava,
pokori primljenoj zapovedi, smesta, automatski i šematski ili, politički još značajnije, da
se bezuslovno odriče svake sopstvene kritike
Osnovna unutrašnja karakteristika, koja je presudna za društveno – politički značaj
urpave, su njene tehničke prednosti pred svakom alternativnom metodom upravljanja.
Preciznost, brzina, kontinuitet, diskrecija – sve to dovodi do velike efikasnosti.

Odnos uprave i političke vlasti

Veberu je polazna tačka problem odnosa uprave i vlasti. Govoreći o njenim
karakteristikama, naglašava njenu dvostruku funkciju. S jedne strane, vidi je kao sredstvo za
vršenje i održavanje vlasti, a sa druge kao sistem organizacija za vršenje delatnosti u opštem
interesu. U članku povodom revolucije u Rusiji, Veber upravu – vlast centralnih organa ocenjuje
kao parazita koji služi za održavanje svoje pozicije na vlasti, a stvarni interes joj se nalazi u
finansijskom pogledu.
Vlast i uprava povezani su po samoj svojoj definiciji, neki čak idu toliko daleko da
upravu nazivaju izvršnom vlašću izvršne vlasti. Veber se zalaže za to da upravni službenici ne
treba da sudeluju u politici, oni treba da stoje iznad stranaka. On je moćan, i treba da bude moćan
po svom znanju.5

Zaključak
Prema Veberu, budućnost pripada birokratizaciji i nasuprot ostalim istorijskim nosiocima
modernog racionalnog životnog poretka, birokratija se odlikuje time što je daleko neophodnija. S
druge strane nam ukazuje i na šire društvene opasnosti ovog prodiranja birokratije u politku i
njenog društvenog uticaja. Birokratizacija političkih partija smanjuje elastičnost kod njih i
ograničava mogućnost političkog manevra, takođe doprinosi atomizaciji društva, pa se na primer
u carskoj Rusiji početkom XX veka, može govoriti o ratu birokratije protiv društva. 6 Zaključak
koji bismo uvek mogli i trebali izvesti jeste da je zadatak državne uprave da zadovolji osnovne
potrebe svojih građana, i da nam u tome neizmerno pomaže život i dela Maksa Vebera. Sa njim
počinje moderna analiza uprave.

Literatura
5
Radosavljević, D. (2008). Osnovi javne uprave
6
Radosavljević, D. (2008). Osnovi javne uprave

3
1. Radosavljević, D. (2008). Osnovi javne uprave. Prometej. Novi Sad

2. Radosavljević, D. (2008). Savremeni politički i pravni sistemi. Prometej. Novi Sad.

3. Vrkatić, L. (2008). Predavanja iz praktičke filozofije. Prometej. Novi Sad.

4. Veber, M. (Mediterran Publishing 2014). Država. Novi Sad.

4
3