Junak naše narodne književnosti kome se najviše divim

Junak kome se najviše divim je Marko Kraljević,zbog svih svojih dela koje je u narodnim
pesmama uradio za Srbiju,braneći je od Turaka.
Lik Marka Kraljevića u narodnim pesmama se u mnogome razlikuje od onog u realnom
životu.U pesmama je opisan kao nepobedivi natčovek koji se bori za
potlačene,osramoćene,mučene...,dok je u realnom životu bio turski vazal koji se borio i
poginuo na strani Turaka.Ali ipak i u realnom životu pokazao je neke od svojih junačkih
osobina.Naime,smatra se da je razlog zašto je on postao tako slavljen u narodu,zapravo
rečenica koju je izgovorio u jednoj od bitaka,a koju nam je preneo Konstantin filozof.U toj
rečenici je spojio suštu suprotnost,svoje vazalstvo prema Turcima,i želju da ipak hrišćanstvo
pobedi.Od epskih osobina najvažnije su hrabrost,samouverenost,tvrdoglavost,lukavstvo,a bio
je i čovek koji je terao inat.
U mnogim pesmama vidimo da je hrabar,snažan i jak.To je pokazivao u megdanima sa
Turcima.Nikome se nije pokoravao osim caru čestitome.Sa njim je imao vezu otac-sin.Ali čak
ni caru se nije u potpunosti pokoravao.To možemo videti u pesmi „Marko pije uz Ramazan
vino“,gdenije poslušao sultanovu naredbu da ne sme da nosi oružje,da igra sa kadunama i da
pije vino na Ramazan.Zbog toga ga car poziva sebi a Marko i pored naredbe dolazi potpuno
naoružan kod cara i preti mu.Čak ga je i doterao do duvara,kada se car uplašio za svoj život,te
je prekršio svoje naredjenje,dopustivši Marku da pije uz Ramazan vino.Ovo je i primer koji
pokazuje kako je Marko ulivao strah svojim prisustvom svima pa i samom sultanu Sulejmanu.
Bez obzira na svu tu snagu i junaštvo,Marko se u mnogim pesmama odlikuje i lukavstvom
i mudrošću.Tako je bilo kada su on i njegovi prijatelji otišli na pregovore kod Latina.On je
poznat i kao „velika pijanica“,ali dok je sedeo za stolom sa Latinima,koji su poznati kao
lukavi prevaranti,nije popio ni kap vina i dobro je razmotrio situaciju.Svojim prijateljima je
rekao da budu pod oružjem i spremni za bitku.
On je prikazan i kao pravedan čovek.U pesmi „Uroš i Mrnjačevići“ je bio taj koji je trebalo
da odluči na kome je carstvo,baš zbog toga što se znalo da je jako pravedan.Sva njegova
rodbina je očekivala da će on njima dati carstvo,ali on je poslušao reči svoje majke Jevrosime
„Ni po babu ni po stričevima,
Već po pravdi boga istinoga“
i predao carstvo onome kome je od „oca ostanulo“,Urošu.Zbog toga ga je otac prokleo da
nema „ni roda ni poroda“ i da bude turski vazal.
Njegov grob nije poznat ni danas iz mnogih razloga,od kojih je verovatno najvažniji taj,da
ga Turci ne bi oskrnavili.Po Vukovim rečima u njegovo vreme,neki ljudi su smatrali da je on
još uvek živ,ali spava u nekoj pećini gde Šarac jede mahovinu,a kada mahovine više ne bude
probudiće se i Marko.Drugi su smatrali da je poginuo tako što je naišao na neku pukotinu i
kroz nju zajedno sa Šarcem propao...U narodnoj pesmi „Smrt Marka Kraljevića“ umro je tako
što je legao ispod dve jele i tu umro.U toj pesmi,sveštenik koji je primetio kako leži
Marko,nije mogao da veruje da je on umro,već je rekao svom učeniku da je bolje da ne
prilaze,jer ih Marko može pogubiti kada se bude probudio.
Zbog svih ovih osobina koje sam naveo i u realnom životu se divim Marku
Kraljeviću,“serbskom Herkulesu“,kako ga je i Vuk nazvao.

Stefan Djordjević Id