Mitologija je u drevna vremena nastajala kao posledica ljudske potrebe da objasni

uzroke različitih njemu neobjašnjivih pojava poput munje, groma, suše, zemljotresa,
oluje, kiše, bolesti…

Motivi grčke mitologije na keramici

U vreme kada čovek nije imao razne naučne metode, aparate i laboratorije, sve te
pojave su plašile i fascinirale pa ih je trebalo objasniti, povezati sa nečim na šta se
može uticati, jer je strah od bespomoćnosti jedna od najjačih emocija kod ljudi.
Zbog toga je čovek oduvek težio da da objašnjenje i da na neki način makar i
prividno mogućnost da utiče na svoj život.

Tako su u različitim kulturama sveta nastajala mnoga božanstva, mitske

ličnosti, heroji nadljudske snage kojima su pripisivane velike moći. Čovek im se
molio, veličao ih i obožavao nadajući se da će na taj način sebi obezbediti bolji i
mirniji život. Jer drugačije nije umeo da se bori sa nedaćama koje nije razumeo i nije
mogao racionalno da objasni.

Grčka mitologija je jako zanimljiva i do današnjih dana privlači veliku pažnju, jer je
satkana od fantastičnih priča koje su oduvek inspirisale umetnike da o njima pišu,
slikaju, pevaju, vajaju… Grčka božanstva i mitske ličnosti ljudima su zanimljivi pre
svega zbog toga što su i sami bili nalik ljudima. A priznaćete da se, na osnovu
mnogih dostignuća čovečanstva i želje da se svime upravlja, čovek oduvek trudio da
dokaže da je vrhovno božanstvo, zar ne?

Grčku mitologiju čini veliki broj priča u kojima su glavni junaci njihovi bogovi, heroji i
priroda i iz njih se puno može naučiti o načinu života starih Grka, njihovim
običajima i kulturi. Posebnu ulogu u njihom životu su imale proročice, od kojih je
najpoznatije proročište u Delfima. U to vreme često se na grčkim trgovima
održavala predstava u kojoj polubog poput Herkulesa umire i kasnije vaskrsava.
Ideja koja je kasnije pretočena u danas najuticajniju konfesiju.

U njihovoj verziji sveta na početku je bio tamni Haos iz koga je nastao svet, a iz
njega se izdigla i boginja Geja – Majka Zemlja. Iz Hoasa je nastao Eros– ljubav,
najjača sila koji sve oživljava. I tako je počeo da se stvara svet. Majka Zemlja u snu je
rodila Nebo – Urana koji je zavladao svetom i oženio se Zemljom sa kojom je dobio
šest sinova i šest kćeri.

Bili su to moćni titani i i tri jednooka kiklopa. Uran je u jednom trenutku počeo da
mrzi svoju decu titane pa ih je kaznio tako što ih je zatvorio u mrak. Najmlađi od
njih, Hron, uspeo je lukavstvom da svrgne oca sa vlasti. Znajući kako je on to uradio,
Hron se uplašio da bi njegova deca to mogla njemu da učine pa je zbog toga svojoj
ženi Reji naredio da mu prinosi svako njihovo dete koje bi on gutao.

Među njima su bili Demetra, Hera, Had i Posejdon, a Reja je uspela da sakrije
najmlađeg sina Zevsa koji se pobunio protiv oca i naterao ga da vrati svu decu koju
je progutao. Zevs se onda oženio Herom i postao vrhovni bog Olimpa.

Tako su stari Grci videli početak i nastanak sveta, a sada ćemo vam nabrojati
najpoznatija grčka božanstva i razne mitske likove koji su živeli u njihovim pričama i
prenosili se sa kolena na koleno, da bi, eto, sada bili i sa nama…

Zevs – vrhovni bog Grka, gospodar neba, munje, oluje i groma, otac mnogih bogova
i junaka – vladar sveta

Hera – Zevsova žena, boginja ljubavi, braka i rađanja – vrhovna boginja

Posejdon – bog mora, Zevsov brat

Had – bog podzemnog sveta i srebra, Zevsov brat

Atina – boginja mudrosti, zaštitnica ratnika i zaštitnica grada Atine

Hefest – bog vatre, zaštitnik kovačkog zanata

Haos – ništavilo iz koga je nastao svemir i celi svet

Ereb – večni mrak, nastaje iz Haosa

Nikta – tamna noć, a prema nekim izvorima nastala je spajanjem Haosa i Ereba

Eter – večna svetlost, čisti vazduh gornjeg neba koji dišu bogovi

Hemera – svetli dan, kćer Ereba i Nikite

Eros – ljubav, bog seksa i požude, prvorođeni jer je morala postojati snaga i moć
koja će spojiti svemir

Geja – Majka Zemlja, nastala iz Haosa

Brijarej, Gig i Kot – storuki džinovi, Titani, Gejina i Uranova deca deca
Bront, Sterop i Argej – jednooki kiklopi, Gejina i Uranova deca, graditelji džinovskih
zidova i majstori kovači. Bron je bio grmljavina, Sterop grom a Argej snaga i moć
zanata.

Tartar – Gejina utroba, podzemlje još dublje od Hadovog

Uran – zvezdano nebo, rođen od Geje bez začeća. Vrlo zanimljiv motiv, koji je isto
kasnije često korišćen.

Pont – dubine mora i planine

Feba – boginja Meseca

Hiperion – bog svetla i Sunca

Hron – drugi vladar sveta, posle Urana, Zevsov otac

Mnemozina – majka devet Muza

Okean – bog mora, najjači Titan, stvorio je sa svojom suprugom Tetijom bogove
reka, mora i nimfe

Teja – boginja sjaja i dragulja

Tetija – boginja mora, Okeanova žena, proklela je zvezde da večito budu na nebu

Helios – bog Sunca, Hiperionov i Tejin sin

Selena – boginja Meseca, Hiperionova i Tejina kćer

Eja – boginja zore, Hiperionova i Tejina kćer

Temida– boginja pravednosti i reda, druga Zevsova supruga

Demetra – boginja žita, plodnosti i zemljoradnje. Zevsova sestra

Afrodita – boginja ljubavi i lepote. Jedna od najpopularnijih boginja, a retko da

postoji mesto u kojem danas ne figuriše neka firma sa ovim imenom.

Ares – bog rata

Dionis – bog plodnosti, vina i veselja

Apolon – bog Sunca, lepote i zaštitnik umetnosti, otelotvorenje muške lepote

Artemida – boginja lova, Meseca i divljih  zveri

Hermes – glasnik bogova, zaštitnik putnika i lopova

Heba – boginja mudrosti

Nika – boginja pobede

Adonis – bog žita, smrti i ponovog rođenja

Asklepije – zaštitnik medicine

Eol – bog vetra

Hestija – boginja srca i vatre

Leta – boginja stočara

Pan – bog šuma, njiva i pastira

Tanatos – bog smrti

Persefona – Demetrina ćerka, Hadova žena

Erinije ili Furije – boginje osvete i prokletstva

Morfej – bog sna

Harpije – boginje brzog vetra koje su odnosile duše mrtvih u Had